ARHIMED

Roen u Sirakuzi na Siciliji 287. 212.god.p.n.e U vreme roenja Arhimeda Sirakuza je bila nezavisna grka grad-drava sa 500 godinjom tradicijom.

Alfabetska notacija brojeva

Odbrana Sirakuze
Sirakuza nije dugo mogla uivati svoju slobodu te se stoga Arhimed spremao za obranu svoga grada kako je znao i umeo. Gradio je do tada neviene maine troei na tom poslu svoju veliku darovitost. Sirakuza je godinama odolevala Rimljanima zahvaljujui mainama, koje je Arhimed sastavio od poznatih jednostavnih alata.

Arhimedova kanda
ureaj za potapanje brodova, korien u odbrani Sirakuze;

Sistem multi-ekrka
ureaj za podizanje velikih tereta malom silom

Katapult

mogao je izbaciti kamen mase preko etvrt tone,koplja duga 18 stopa,na udaljenost od 600 stopa

Arhimed nije pisao o svojim inenjerskim realizacijama

Delo "Katoptrika",(gr. katoptron=ogledalo) iz koga nisu sauvani ak ni izvodi,osim dokazivanja jednakosti uglova pri odbijanju svetlosti U delu Arhimed daje objanjenja zato je: slika u ravnom ogledalu jednaka predmetu u konkavnim i konveksnim ogledalima veliina lika razliita zato se konkavnim ogledalima mogu zapaliti predmeti (nema dokaza da je na taj nain palio neprijateljske brodove)

"Dve uporedive veliine u ravnotei su na udaljenostima koje su obrnuto srazmerne teinama"

Da li bi mogao podii Zemlju ?

"Dajte mi oslonac i ja u podii Zemlju!"

Ako uzmemo da Arhimed moe podii 60 kg na visinu od 1 m za 1 s, onda mu je za podizanje Zemlje na visinu od 1cm potrebno 1.000.000.000.000.000.000.000.000 s ili tano 30.000. biliona godina. Kada bi ak i uspeo da brzinu svoje ruke povea do brzine svetlosti, podigao bi Zemlju za 1 cm tek za 10.000.000 godina.

BROJ

Verovatno najpoznatiji broj u istoriji oveanstva

Vavilon i Biblija nalaze da je = 3 U Egiptu 2000 g.p.n.e. Ahmes (Rindov papirus) daje: = (16/9) = 3,16 Arhimed odreuje granice broja metodom dvostranog iscrpljivanja tj. opisivanjem i upisivanjem mnogouglova u krug. Doavi do granice broja od
223/71 < <22/7 tj. 3,14 Ludolf van Kalen (XIIv.) nalazi 35 decimala broja ( Ludolfov broj )

Rindov papirus

U Muzeju otkria u Parizu, moe se oitati sedam stotina sedam decimala broja ispisanih po zidovima elipsaste palate!

Lopta i opisani valjak

Delo"O lopti i valjku", pisano je u obliku pisma, sauvano je i u Palimpsestu

Valjak,lopta i kupa

Zapremine valjka,lopte i kupe jednakih poluprenika i visina odnose se kao 3:2:1

Povrina i zapremina lopte

Ako je r poluprenik lopte, visina valjka je 2r, zapremina valjka je,

r2 2r = 2r3 a zapremina lopte je

2 4 3 3 2r r 3 3

Nadgrobni spomenik
Od svih svojih radova Arhimed se najvie ponosio odreivanjem povrine i zapremine lopte i valjka. Zato su mu, po njegovoj elji, prijatelji i srodnici na nadgrobni spomenik stavili valjak s loptom u njemu.

Arhimedova spirala

neka se poluprava p obre u ravni oko svog kraja O stalnom brzinom i neka se istovremeno na njoj taka P udaljuje od O stalnom brzinom, tada taka P opisuje u ravni Arhimedovu spiralu

Vijak za dizanje tenosti

ureaj je korien za pumpanje vode iz brodova i za navodnjavanje

"Ako se telo lake od tenosti poloi u nju, ono e uronuti toliko da zapremina tenosti jednaka zapremini uronjenog dela tela ima istu teinu kao celo telo."

Arhimedov zakon

Osnovni zakon hidrostatike, nalazi se u delu "O plivajuim telima".

Na zaronjeno telo deluje hidrostatiki pritisak u svim pravcima.Sa porastom dubine on je sve vei.

Delovanje sila bono, je uravnoteeno.

Sila koja deluje sa donje strane vea je od one sa gornje. Rezultujua sila deluje navie.-SILA POTISKA

Na svako telo potopljeno u neki fluid deluje sila potiska, vertikalnog pravca i smera navie.

Arhimedov zakon: Sila potiska brojno je jednaka teini fluida koji je telo istislo.

FP F G V

F-gustina fluida V -zapremina tela(zapremina istisnutog fluida)

 Prati izvoenje ogleda, objasni ta pokazuje i dokazuje.

Telo tone,pliva i lebdi

FP Q

Ako je gustina tela vea od gustine fluida , telo tone.

FP Q
FP Q

Kada je gustina tela manja od gustine fluida, telo pliva.

Ako su gustine tela i fluida jednake, telo slobodno lebdi.

Probaj kod kue

Primena Arhimedovog zakona

Arhimed ini jedan korak od neprocenjive vrednosti, prenosei sistem umovanja iz matematike u fiziku, iz apstraktne geometrije u realni svet poluga i plivajuih tela. To znai da se pojave u prirodi mogu logiki izvesti iz nekih jednostavnih i jasnih postavki.

 Njegov pristup nauci uz upotrebu matematike za razumevanje materijalnog sveta predstavlja temelj najnaprednije nauke dananjice.