Anda di halaman 1dari 82

Gilbert Adair

SANJARI

Direktor Darko Ribnikar Glavni i odgovorni urednik Milan Mii Ureduju Radivoje Miki Vaa Pavkovi Dizajn korica Natalija Petrovi Tehniki urednik Dejan Mladenovi

ilber Ader

SANJARI

NARODNA KNJIGA 2004. Naslov originala: Gilbert Adair THE DREAMERS Prevod Mirjana Vlahovi uki Copyright c Gilbert Adair 2003 Previously published as THE HOLY INNOCENTS 1988 Translation copyright c za SCG KLUB ITALACA, 2004. Za izdavaa Miliko Mijovi Sva prava zadrana Ova knjiga se ne sme bez dozvole autora, ni u celini ni u delovima, umnoavati, pretampavati niti prenositi ni u jednom obliku niti ikakvim sredstvom. Ona se bez odobrenja izdavaa ne sme ni na koji drugi nain niti ikakvim drugim sredstvom distribuirati niti pak umnoavati. Sva prava na objavljivanje ove knjige zadravaju autor i izdava prema odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Francuska kinoteka nalazi se u esnaestoj op-tini Pariza, izmeu trga Trokadero i avenije Al-ber de Mun. Smetena je u musolinijevski monumentalnoj palati De Sajo tako da filmofil prilikom prve posete oseti zadovoljstvo to ivi u zemlji koja, za razliku od drugih, ovu umetnost smatra prestinom. Njegovo razoaranje, posle detaljnog obilaska, nastupa kada na sporednom podrumskom ulazu shvati da sama Kinoteka ne zauzima nita vie od jednog malog

krila u sklopu celog zdanja. Dakle, ulazu se moe prii ili sa trga, tog arobnog platoa za zaljubljene parove, gitariste, ro-leriste, tamnopute prodavce suvenira i devojice u kariranim suknjicama u pratnji engleskih i portugalskih dadilja; ili du vijugave batenske staze paralelne sa avenijom Alber de Mun, sa koZilber Ader j"e se, kroz nou osvetlj"eno bunj"e, prua pogled na vulkan Fudi od kovanog gvozda - Ajfelovu kulu. Odakle god da priete, sputajui se stepenicama, stiete u hol Kinoteke, ija je zastraujua ozbiljnost ublaena stalnom izlobenom postavkom kinetoskopa, praksinoskopa, maginih reflektora i drugih naivnih i armantnih relikvija bioskopske praistorije. Obino bi bata bila pod opsadom filmofila tri puta u toku veeri, i to u pola sedam, pola devet i pola jedanaest. Meutim, oni pravi fanatici, takozvani paco-vi Kinoteke, koji bi doli na predstavu u pola sedam i retko kad odlazili pre ponoi, izbegavali su da se zbliavaju sa manje opsesivnim poseti-ocima kojima je ajo predstavljao samo mesto za jeftin noni provod. U samom prvom redu bi-oskopa vladala je Sinemanija, nalik na tajno drutvo, kabalu, slobodnu masoneriju. Taj prvi red je bio i ostao ekskluzivno pravo tih pacova. Na njihovim seditima bi trebalo ugravirati imena, Sanjan 7

ba kao ona na rasklopivim platnenim stolicama poznatih holivudskih reisera, recimo Mr Ford ili Mr Kapra, zaklonjena ramenom ili miicom dok bi prema fotografu okretali svoja nasmejana i preplanula lica. A ta su, zapravo, ovi pacovi, ovi fanatici, ovi stanovnici noi, nego vampirski imii oba-vijeni u ogrtae svojih sopstvenih senki? Svojim izborom da sednu tako blizu platna, stavljali su do znanja da ne podnose da filmske slike ne prime prvi, pre nego to bi one preskoile prepone redova, jedan po jedan, od gledaoca do gledaoca, od oka do oka, pa sve dok se, istroene, polovne i smanjene na veliinu potanske marke a ignorisane od strane zagrljenih ljubavnih parova iz poslednjeg reda, ne vrate, konano, do svog izvora, projekcione kabine. A pored toga, to platno nije bilo nita drugo nego tit. titilo ih je od sveta. "Jesi li gledao Kinga?" Zilber Ader Prolee je, sa svojim grmovima afrana i ljubiica koji su nicali ni iz ega poput buketa papirnog cvea iz ruke arobnjaka, dolo te veeri u vrtove Kinoteke. Bilo je pola sedam. Troje maloletnika izmi-lelo je iz metroa na trg Trokadero i krenuli su prema stazi koja se paralelno pruala sa avenijom Alber de Mun. Pitanje je postavio najvii od njih troje. Bio je snaan i viljast, ali povijen na jednu stranu to je odskakalo od njegove pojave. Ispod njegove jeftine garderobe mogli ste da naslutite fino izvajane zglobove i glatke lopatice nalik na ajkulina peraja. Svoju odedu, zakr-pljenu jaknu od prevrnute koe, farmerice koje su se, ispod kolena, irile u veliko zvono i kone sandale, nosio je karakteristino, nalik Sten-dalovom opisu neke dame prilikom silaska iz koija. Zvao se Teo. Imao je sedamnaest godina. Izabela je bila njegova sat i po mlada sestra. Nosila je klo eir i neno

belu lisicu koju je Sanjari 9 svaki as prebacivala preko ramena, nehajno, kao to bokseri prebacuju svoj pekir. Ona je uvek bila za korak ispred onih glupavih gospoica kojima su takvi detalji predstavljali modni trend. Od svog detinjstva ona nije obukla nita novo. Tanije, nikad nije prerasla svoju detinjastu opsesiju da se igra tako to bi se oblaila u haljine svoje bake. Sada je taman porasla za njih, te ih je prisvojila. Priglupe gospoice buljile su u nju, pitajui se u emu je tajna njenog uspeha. Tajna je u sledeem: nije se oblaila pred ogledalom. Izabela bi govorila nabusito: "Vulgarno je gledati sebe u ogledalu. Ogledalo slui da gledate druge u njemu." Ne svojoj sestri, ve mladiu koji je hodao pored nje, Teo je postavio pitanje. Iako je imao samo osamnaest, Metju je od njih troje bio najstariji po godinama, ali i najmlai po izgledu. Bio je lagan kao pero, bez i jedne izrasle dlaice na bradi. U novim farmerkama, uskom, tan10 Zilber Ader kom puloveru i belim patikama, kao da j"e hodao na vrhovima prstiju jedva dodirujui tlo. Nokti su mu bili izgrizeni do mesa i imao je ne-kontrolisanu naviku da debelim kaiprstom lupka sebe po nosu. Bio jednom jedan paun koji je dolazio na neko planinsko jezerce elei da pije vodu. Plae-i se da ga u blizini vreba neka opasnost, stalno se osvrtao. Na kraju je umro od ei. Metju V bi mogao da bude taj paun. ak i kada bi bio smiren, pogled bi mu oprezno preletao sa jedne strane na drugu. Metju je bio iz San Dijega, Amerikanac ita-lijanskog porekla. Dosad nikad nije odlazio od kue. U Parizu, gde je studirao francuski, ose-ao se nesnaeno kao da je bie sa druge planete. Njegovo prijateljstvo sa Teom i Izabelom, ono koje je sazrevalo u beloj senci platna Kinoteke, smatrao je privilegijom koju ne zasluuje i iveo je u strahu da e, na kraju, njegovi prijatelji doi do istog zakljuka. Sanjari II

A bojao se i da nije pravilno protumaio onaj mali ig utisnut na njihovoj vezi. Zaboravio je da je istinsko prijateljstvo ugovor bez peata. Usamljeni ovek razmilja samo o prijateljstvu, ba kao to zarobljenik razmilja o slobodi. Da mu je nekim sluajem aneo uvar ponudio ispunjenje jedne elje, Metju bi od njega traio da izmisli mainu koja bi u svakom trenutku otkrivala gde se nalaze njegovi prijatelji, sa kim su i ta rade. Bio je od onih koji, ispod prozora svojih ljubljenih etkaju do kasno u no, elei da odgonetnu znaenja lepravih senki koje su se ukazivale na sputenim zastorima. Pre nego to je dospeo u Pariz, njegov najbolji prijatelj u San Dijegu bio je jedan zgodan mladi, ragbista, ije je simetrine crte lica naruavao slomljeni nos. Taj najbolji prijatelj ga je jednom pozvao da prenoi u domu

njegovih roditelja. Soba mu je liila na svlaionicu. Krevet je bio prepun prljavih gaa i majica. Poster Boba Dilana i jedan privezak sa koleda visili su 12 Zilber Ader na zidu. Gomila drutvenih igara bila je poredana u jednom uglu. Iz poslednje fioke komode izvadio je jedan ogroman uti koverat iji je sadraj rairio po parketu -- fotografije isecene iz modnih i sportskih asopisa koje su prikazivale mladice, veinu njih iz profila, a sve razgolie-ne na razne naine. Metju je zbunjeno povero-vao da se to njegov prijatelj ispoveda i da se sada slina ispovest oekuje i od njega. Zato je priznao ono to nikad nije znao o sebi, sve do tog trenutka: da i njega uzbuuje muka lepota, goli deaci sa bradavicama poput zvezda. Najbolji prijatelj se zgrozio kada je uo ovaj dobrovoljno dati iskaz. Operacija nosa trebalo je da bude roendanski poklon od njegovih roditelja. Ono u emu je Metju video erotiku, bila je, zapravo, antologijska kolekcija noseva. Srce mu je divljaki lupalo, pa se, usred noi, odunjao svojoj kui. Odluio je da nikad vie ne bude uhvaen u takvu zamku. Na sreu, ispostavilo se da je tajSanjari 13

na koja je, na trenutak, izala iz krinje, ponovo u nju vraena. Ne elei da otkrije sopstve-nu, taj prijatelj nije izustio ni reci o Metjuovoj tajni. Metju je poeo da masturbira -- jednom, ponekad dva puta dnevno. Da bi se uzbudio, on bi prizivao u seanje slike nogatih mladia. Tada, upravo kada bi brana trebalo da se raspukne, te-rao je sebe da umesto njih zamilja devojke. Ovakav nagli zaokret prerastao je u naviku. Poput deteta kome itaju bajku, njegovi usamljeni orgazmi nisu vie podnosili ni najmanje odstupanje od unapred utvrenog scenarija i jadno bi mu spao ukoliko bi nesrenim sluajem izostavio taj zamiljeni obrt. Postoje razne vatre: vatra koja gori i vatra koja vas greje, vatra koja itavu umu pretvara u buktinju i vatra koja uspavljuje maku. Tako je i sa ljubavlju prema sebi samom. Penis, koji je nekad delovao kao jedno od uda ovog sveta, ubrzo postaje tako odomaen kao stara papuZilber Ader a. Metju i on sam su polako prestajali da uzbuuju jedan drugoga. Da bi oiveo svoju strast i probudio lupanje srca, konstruisao je jedan novi sistem. Kao dobar mali katolik, on bi svake nedelje iao na ispovest u jednu anglikansku crkvu na aveniji Ho. Ispovest je bila njegov porok. Vie ga je palilo da prizna krivicu zbog svoje sitne prljavti-ne nego da je upranjava. Vlanost tspovedaoni-ce mu je skoro neizostavno izazivah erekciju. A ona izuzetna nelagodnost priznanja koliko puta je "sebe dodirnuo", bila je dovoljna da zameni onanisanje. Lake je priznati ubistvo nego masturbaciju. Ubici je zagarantovana duga i iscrpna ispovest... Ona sveteniku ulepava dan. Da li je Metju voleo Tea i Izabelu? Iskreno, ono u ta se zaljubio bio je neki detalj zastupljen podjednako kod oboje, neto identino u njima. Iako nisu bili blizanci koji su liili, zavi-

Sanjari 15

sno od igre svetlosti ili ugla pod kojim bi drali glavu, neki istovetan izraz bi preletao preko lica jednog, a zatim preko lica onog drugog. Naravno, on njima nije spominjao aveniju Os. Umro bi pre nego to bi priznao da ide na ispovest. "Jesi li gledao Kinga?" "Da, da, mislim da jesam." Pa?" "j. i. "Ne sedam se da je to bilo neto naroito. Nije ni prineti Borzau." Ono to je Teo podrazumevao pod "Kingom" bilo je Sedmo nebo, jedna melodrama koju je holivudski reiser po imenu Henri King snimio tridesetih godina dvadesetog veka. Ista pria je bila pretoena na platno ranije od strane jednog drugog reisera, Frenka Borzaa, ali oni su doli da odgledaju Kingovu verziju. Tokom mese-ca marta Kinoteka je pripremala retrospektivu njegovih dela. 16 Ali zato oni nisu eleli da propuste ovaj film koji, po Metjuovom miljenju, nije bio nita naroito? U stvari, kao to ni italac, proitavi jedno nezanimljivo izdanje novina, ne bi otkazao itavu pretplatu, tako ni njima nije padalo na pamet da ga ne pogledaju. Oni nisu doli tu da bi sudili. Sebe su smatrali vie prijateljima, ili gostima belog platna, koje e tokom narednih devedeset minuta postati, kao ambasada, deo amerikog tla. Dok su stazom ili prema Kinoteci, bili su pravi studio uivo: ili, bolje reeno, sam bioskop. V Razgovor ovih pacova bio je neopisiv. ak je i Metju poprimio navike filmofila da svaki iole pristojan film opie sa uzvieno ili chef-d"oe-uvre to se inae u engleskom jeziku koristi za opisivanje Mikelanela, Sekspira ili Betovena. Ipak, nain na koji su takve reci prelazile preko njegovih usana nije delovao dovoljno uverljivo. Remek-delo, franc. - prim. prev. Sanjari 17

Nije mogao da odlui da li treba da ih istinski naglaava ili stavlja u ironina kleta navoda, kao to bi neko nenaviknut da veerava van kue oklevao pred etom noeva i viljuaka. Nije razumevao da su reci, kao i novac, podlone nestalnom kursu, i da su, u Kinoteci, reci uzvieno ili remek-delo davno potcenjene monete. Oni koji moraju da prevode ideje sa jednog jezika na drugi bie ranjivi na takve nijanse. Za Tea i Izabelu te nijanse nikad nisu predstavljale problem. Prebacivali su ih lako kao da igraju badminton, to je Metjuu zaista zvualo uzvieno. Zaslepljen njihovom lirikom i uplaen da daleko zaostaje za njima, strepeo je da e njegov sopstveni bljutavi nain izraavanja delovati kao hladna i neuverljiva preporuka njega samog. Zato je postao sklon da se slae sa njima u svemu i svaemu. Smatrao je da je to bila njegova uloga.

18 Zilber Ader Izabela nije imala obiaj da pokae da je polaskana njegovim stavom. I dok su prilazili ulazu Kinoteke, on se, naravno, sloio sa nekom njenom primedbom. "Mali moj Metju", Izabela odjednom prosik-ta, "kada se dvoje ljudi slau, to znai da je jedno od njih viak." Lice mu se namrtilo, ali je znao da i sa ovim mora da se sloi. Liio je na igraa koji umesto da postigne gol za gubitnike, loptu predaje u noge pobedniku. "Nikad ranije o tome nisam razmiljao", odgovorio je bespomono, "ali naravno da si u pravu." Zurila je u njega. ,,0h boe, ti si neizleiv sluaj." "Prestani da ga zadirkuje", Teo joj odbrusi. "Zar ne vidi koliko to mrzi?" "Gluposti. On to oboava. On je izjelica -ne, pravi gurman kada su u pitanju kazne." Sanjari 19 Metju je zurio u ovu uasnu mladu enu koju je voleo na svoj nain. "Znam da me prezire", ree on. "Naprotiv", odgovorila je. "Mislim da si uasno fin. Oboje tako mislimo. Ti si zaista najbolja osoba koju znamo. Zar nije tako, Teo?" "Ne sluaj je, Metju", ree Teo. "Ona je kuka. Ne da nam da diemo." Upravo su stigli u batu Kinoteke. Na prvi pogled, scena koja ih je doekala bila je identina onoj koja se stalno ponavlja iz veeri u vee, u isto vreme. Ali samo na prvi pogled. Neto je nedostajalo. Pacovi su utali. Zabrinut, Teo koraknu ispred ostalih i ode da baci pogled na vrata Kinoteke. Bila su zakljuana. Sa druge strane katanca visio je jedan debeli elini lanac, podseajui ga na one raskone depne satove koje su nosili debeli kapitalisti u sovjetskim propagandnim filmovima. Jedno rukom ispisano obavetenje na kartonu 20 Zilber Ader

visilo je ukoso po sredini vrata. Pisalo je: Zatvoreno. Jurnuo je niza stepenice preskaui dve odjednom da bi provirio kroz reetke kapije. Unutra je hol bio u mraku. Biletarnica je bila prazna. Neoieni pod prekriven iscepkanim ulaznicama. Magini reflektori, sa onim papirnatim morskim galebovima, nagi atletiari i kipovi konjanika na konjima osueni da u beskraj skau kroz isti metalni obru, stajali su nepomino. Teo je izgledao verovatno kao Njutn kada V mu je pala jabuka ili mu ispao peni. ak ni narkoman kome bi uskratili drogu ne bi imao pre-plaeniji izraz na licu. "Zdravo."

Teo se naglo okrenu. Bio je to Zak, jedan od najfanatinijih paco-va. Imao je izduene crte lica kao u razuzdanog hrta. Sa svojim dugakim flekavim kaputom od antilopa, pretovarenom torbom koja mu je visi-la sa ramena, odvratnim izmama, kokainski beSanjari 21

lim licem i uasno prljavom kosom, izgledao je kao strailo koga su vrane uplaile. "Zdravo, ak." "Hej Teo, da nema moda..." V Teo, koji je znao da Zak namerava da zatrai nekoliko franaka, prekide ga odmah. Bio je to uobiajen ritual. Ali ak nije bio obian prosjak. Njegova obraanja su uvek bila ista -- "pomozite mi da snimim svoj film". Za V manje novca nego to je Zak uspeo da izvue, tokom bezbroj godina, od svojih ortaka filmofi-la, nastajala su prava remek-dela, ali njegov film niko nikad nije video. Ovih dana postajalo mu je sve tee. Znajui da on na trgu Trokadero redovno pretura po kantama za smee, jedan od pacova je na Pi-galu kupio neki pornografski asopis i na naj-bludnijoj od svih fotografija, preko zjapee stidnice modela, nacrtao baloni, kao u crtanim stripovima, u kojem je tankim slovima ispisao dobar dan, Zak. U pola sedam, na putu 22 Zilber Ader do Kinoteke, taj pacov ga jje ostavio tamo odakle e ga ak sigurno pokupiti kada u pono bude odlazio. Od tog sluaja koji se bi70 prouo, ak se iz prvog reda povukao u egzil i sada bi jedva razmenio po koju re sa biviifl prijateljima. Teo je znao da je jedini od kog je On i dalje traio novac, ali je on jo uvek gajjio simpatije prema ovom alosnom stvorenju kqje je pamtilo i bolje dane. V Sto se Izabele tie, ona nije elela da uje za njega. Tvrdila je da on nije c|st, i da strano smrdi. "Kad bi govno imalo svoj izmet", rekla je Teu, "smrdeo bi ba kao i tvoj prijatelj ak." V ak je donosio okantne vesti. Langloa je bio otputen. Henri Langloa, tvorac Kinoteke i kustos, on, kog je Kokto jednom r,azvao "zmajem koji uva nae blago", bio je otputen od strane Molroa, De Golovog ministra kulture. Sanjari 23

"Kako to otputen?" "To j"e sve to znam", odgovorio je ak, koji je jo uvek vrebao priliku da u razgovoru zatrai novac. "Otiao je - a Kinoteka je zatvorena do daljeg. Ali ja kaem, Teo..." "Zato bi Molro uradio tako neto? To nema smisla." "Oh, stara pria. Haos, nered, preterivanje." Teo je sve to uo i ranije. Prialo se da Lan-gloa dri konzerve sa filmovima u svojoj kadi, da je zaturio nezamenljive klasike; ali i da je, tokom rata, spaavao kopije na nain kako u spaavani padobranci. Bio je jedan ekscentrian kustos. Smatrao je da se blago moe sauvati jedino ako se prenosi. Voleo je da prikazuje filmove. Mislio je da im dobro ini ukoliko ih pusti kroz projektor. U ovome se razlikovao od onih arhivara koji veru-ju da je projekcija tetna za filmove - to je isto kao kad kaete da smekanje kodi licu. 24 Zilber Ader Mada je apsolutno tano da projekcija, kao i smekanje, zaista pravi bore. Langloovi neprijatelji su ga optuili da rasipa nacionalnu batinu. Filmovi se, govorili su, vie ne uvaju u kadama. Teo, koji nikad nije itao novine, sada je umirao od elje da kupi neke. Detalji, bili su mu potrebni detalji. Mehaniki je izvadio nekoliko novia iz depa, gurnuo ih aku u dlan, a da ih prvo nije ni prebrajao. S obzirom na teinu vesti koju je upravo dobio, zamiljao je da mu placa za datu informaciju. Izabela je bila manje pogoena novonastalom situacijom. "Ne verujem u to", izgovarala je sa pronicljivim ubedenjem. "Mora da je neka greka. Langloa je na tapetu zbog nekog manjeg prekraja. Kinoteka e se otvoriti sutra. A moda jo i veeras." Podseala je na one koji uju pucanj, pa kau da to neko samo pali kola. Sanjari 25

"Sluaj, Liza", ree Teo. "Skloni tu odvratnu mrtvu lisicu sa uiju i barem me jednom sasluaj. Govorim ti ono to mi je Zak ispriao." "A ta ak zna?" "uo je od Viktora Pelpuma" - Viktor Pel-pum je bio jo jedan od pacova koji je dobio takav nadimak zbog svoje strasti prema jeftinim italijanskim epovima o snanom Macistesu i Herkulesu kojima se bicepsi bestidno naziru ispod tankih toga - ,,a Pelpum je to uo od jedne prodavaice karata." "Videemo", ree Izabela, i lupnu kaiprstom po nosu. Filmofili su se u meuvremenu razili da bi popili liker od nane sa vodom u jednom od ka-fea koji su okruivalli trg Trokadero. Svetio u bati je postalo blago i homogeno, a nije bilo ni najmanjeg daka vetra koji bi naruavao njegov ravnomeran sjaj. Obavijeno u ovo prigueno svetio - zasuto u pravilnim intervalima jednim :

Zilber Ader drugim, rotirajucim i mnogo blistavijim svetlom, sa leve obale Sene, sa svetlee igre na vrhu Aj-felove kule - ukrasno grmlje je poelo da puta senovita krila kao u slepog mia. Na jednoj klupi, blizu ulaza u Kinoteku, se-deli su zagrljeni tamnoputi mladi i devojka, sa kaputima od upave vune i sa vunenim beretka-ma. Kao da gledate sijamske blizance spojene usnama. Verujui svojoj narodnoj tradiciji da pokreu svet, ravnoduni, oni su bez prestanka menjali poloaj svojih vratova, ramena, ruku, poput akrobata koji se nametaju da bi nainili trostruki salto. Toliko je primitivan i besraman bio njihov ljubavni in, da bi neki antropolog pomislio da je to plemenski obred ili ljubavni ples dva plemena. Metju se stresao. Pogled na njihove blistave puti naveo ga je da se osea ko surutka. "ta emo sada?" Prvo e, na trgu Trokadero, da pojedu sendvie koje su kupili za to vee. Sanjari 27

Neko je po padini, koja se sputa sa samog trga sve do obale Sene, poredao prazne flae ko-ka-kole u pravilnim razmacima, izmeu kojih bi roleristi, povijajui svoja tela unazad poput lo-milice za orahe, vozili slalom vratolomnom brzinom, zaustavljajui se malim krunim trzajem rolera u poslednjem trenu ispred same litice koja se sputa do reke. Jedan izuzetno visok i mrav crni deak, ista cipela, obuen u tanku plavu jaknu i poderan orts od teksasa, odloi svoju kutiju za cipele u stranu, obu par rolera i poe maestralno da vozi ukrug, prav kao sveca, podiui obe ruke horizontalno, kao razapeti crni Isus. Sjajne, svilene dlake klijale su iz pazuha krsta. Nali su zaklonjeno mesto s pogledom na taj prizor i seli tamo, njiui nogama i jedui svoje sendvie. Izabela je prva progovorila. Poput Trapist monaha koji se zarekao na utanje, ona se za28 Zilber Ader

rekla na razgovor. Komentarisala je spektakl koji se odvijao ispred njihovih nogu. Igrala se Boga. Drsko zagledana u jednu devojku maslinaste boje koe, oiju poput mrkog mermera i sa malim nagovetajem bria, ona ree: "Vidite, moete da mislite ta hoete o njoj, a slaem se da ona nije po svaijem ukusu, ja jednostavno ne mogu da zamislim da je Bog mogao da stvori svet a da ne ukljui barem jedan ovakav primerak. Zar ne?" Ili, o jednom zamiljenom mladicu, plave kose sa naoarima providnog okvira ija su stakla ublaavala pomalo naglaeno prodoran pogled, "Usuujem se da kaem da bih mu ja podarila lepe jagodice"- to je znailo, kad bih ja bila Bog -- "Ali, stvarno, sveukupan efekat nije toliko lo, ni najmanje." Ili opet, o tom zauujuem paru koji je etao pored fontana - dva albino i oigledno lepa brata, istovetna blizanca od otprilike tridese-

Sanjari 29_ tak godina, oba obuena na potpuno isti nain, sa belim tapovima u rukama kojima su istovremeno tapkali, levo-desno, levo-desno, odlino uvebani poput straara - "Stvarno! Moram da priznam da mi ovo nikada ne bi palo na pamet!" Poela je da pada kia. Izabela, koja nije mogla da podnese "vreme koje me dodiruje", insistirala je da se poe metroom, iako su dva mladia bila radija da se lunja du keja Sene. Na stanici metroa, na trgu Odeon, Metju je napustio svoje prijatelje i sam otiao do svoje hotelske sobe koja se nalazila u latinskom kvartu Pariza, sagraenom na prodavnicama dinsa, siunim umetnikim bioskopima koji su se bogatili iskljuivo prikazujui Bergmana i Antoninija, i tunianskim mesarama, koje bi vam za nekoliko franaka prodale jagnjei ili oviji ranji i ilavu testeninu sa prelivom od lepljivog meda i limuna. Muzika koja je dopi-

E i .-.. m 4:-;- "". .-.: m 30 ilber Ader rala iz okolnih dvorita bila je kao iz neoreali-stinog italijanskog filma: plesna muzika, pla beba i Fur Elise svirana na nekom ratimova-nom klaviru. San je duh koji dolazi, poput mnogih drugih duhova, zavisno od raskoi seanse: od priguenih svetlosti lampi, navuenih zavesa, strpljivosti i tiine. On takoe zavisi i od spavaoeve lako vernosti, od njegove volje da veruje da e lake utonuti u trans ukoliko za nekoliko minuta pospremi kuu, pre nego to legne. Jedino tad san pristaje da lui neprozirnu i obilnu ektopla-zmu snova. Metju nije verovao u okultnu privlanost snova. Mada je te noi sanjao. Njegov san bio je pomuen jednim seanjem, seanjem kada je u Londonu, godinu dana ranije, bio na putu ka Nacionalnoj galeriji. Zatekao se na jednom peakom ostrvu na Trafalgar skveru. Stojei na trotoaru preko puta Sanjari 31

njega, ispred same galerije, jedan mladi AmeV rikanac? Nemac? veanin? neuporedive fizike lepote ekao je da prede na drugu stranu. Metjuove oi napunie se suzama, kakve bi samo tako izuzetna manifestacija lepote izazvala i koje se, poput inkompatibilnih tenosti unutar epruvete, ne mogu sjediniti sa onim obinim, povrnim. Nije mogao ni da pretpostavi ta e mu se desiti. Jer, tek kada je mladi krenuo da prelazi

ulicu, Metju primeti njegove neartikulisa-ne udove. Iscrpljen neurolokom slabou, on je hodao poput klovna sa palicom, luaki izgla-vljujui noge iz kolena. Te dve inkompatibilne vrste suza odjednom navree u Metjuove oi. Muen saaljenjem prema tako zanosnom udovitu, on oseti potrebu da krene prema njemu, da ga uhvati za ramena, poljubi u elo i naredi mu da hoda uspravno. Tada bi on, sam, Metju, nestao neprimee-no u gomili ljudi, od kojih bi mnogi, zaneme-li od ovog uda, pali na kolena i poeli da se 32 Zilber Ader mole. Drugaije reeno, imao je Hristov kompleks, nepoznatu psiholoku kategoriju koja se esto sree. Seanje se zavrilo. A san ga je zamenio... U njemu, Metju je jurnuo da zatiti deaka od gomile koja mu se izrugivala. Viknuo je: Ali njegovo srce je na svom mestu! - to je samo izazvalo prolaznike da ponu da vrite: Ne, njegovo srce nije na svom mestu! Njegovo srce nije na svom mestu! Zatim je ugledao deaka kako sedi na vrhu Nelsonovog stuba, maui platnom Kinoteke kao nekom velikom utom karan-tinskom zastavom. Metju je poeo da se penje uza stub koji se njihao. Daleko ispod njega, masa ga je kamenovala, po nagovoru Tea i Izabele, ija su se lica izobliila od besa. Stigao je do vrha. Deak se brzo pretvarao as u Nelso-na, as u Napoleona, pa zatim u sebe samog. Na ekranu se pojavio zatitni znak Paramaunt pik-rsa: snena planina okruena zvezdanom dija-demom. Onda se zauo jedan pucanj, posle kog i s Sanjari 33

su Metju i deak poeli da nestaju, da se penju prema nebesima, okrueni oreolom od Parama-unt zvezdica poput Zurbaranove Madone sa de-tetom. Zauo se i drugi pucanj. Bio je to telefon. Metju baci pogled na sat koji je stajao na stoliu pored kreveta. Nije spavao due od sedam minuta. Teo ga je nazvao da mu kae da nije zaboravio da kupi Le Monde, kada su se rastali na trgu Odeon. Afera Langloa je ispunila itavu naslovnu stranu. Toliko su veliku panju ovo troje mladih ljudi usredsredili na ekran Kinoteke, da su ostali u potpunom neznanju ta se deavalo iza njega. Coup d"etat je bio isto tako dobro planiran kao i specijalna racija. Zatvaranje Kinoteke te veeri bilo je samo coup de grace, usled gomile pristiglih telegrama na adresu Ministarstva kulture upuenih od strane filma-dija iz celog sveta koji su Langlou darivali verzije svojih filmova i koji su, u znak protesta zbog njegove smene, zabranjivali njihovo dalje prikazivanje. Iz ovog lanka, Metju je prepoznao jednu injenicu, onu koju je formulisao u svom umu kao loginu teoremu. Kinoteka je zatvorila svoja vrata. A ba u Kinoteci, i to samo u njoj, on se viao sa Teom i Izabelom. Samim tim, to je znailo da e prestati da ih vida. Senka od telefona se spustila na zid poprimajui oblik pitolja uperenog u njegovu glavu. "Da li to znai da vas

sutra neu videti?" Nastupila je tiina. A onda: "Misli da ipak idemo do ajoa?" "Ne, mislio sam..." Metju se uvek predavao toku dogaaja. Zadovoljavao se time da ga dre negde u zraku kao to su, na kraju nekog smenog, ali potresnog filma koji su zajedno gledali u Kinoteci, iarom na Monmartru, Edit Pjaf odveli visoko u nebo, dok je re Fin bletala u prvom planu Sanjari 35

ekrana kao svetlost na kraju tunela. Kada je bilo pitanje izbora koji e film da gledaju, u kom e restoranu da jedu ili koju e odluku da donesu, on je uvek preputao inicijativu drugima. Sada je, po prvi put od kada su poeli da se drue, on hteo da predloi neto Teu. "Zato se ne naemo poslepodne? Moda da odemo na jedno pie?" Telefon je kao kljuaonica. Ui pijuniraju glas. Teo, kom nikada nije palo na pamet da moe da se nade sa Metjuom bilo gde drugde osim u Kinoteci, shvati da ga spopada blagi nemir. "Pa...", odgovorio je nesigurno. "Morau da skratim as. Ali - u redu. Biu u Rumeriju u tri. Zna gde je to?" Zvuao je kao ovek koji drugima izdaje nareenja a da se nijednom ne zapita da li e ona biti izvrena i putao je ljude da ga ekaju sve-sni da e jo ekati. "Rumeri! Na bulevaru Sen-ermen?" 36 Zilber Ader "Budi tamo u tri. ao." Veza se prekinula. Metju je navukao jorgan sve do brade i zatvorio oi. Njegovo prijateljstvo sa Teom i Izabelom bilo je kao hodanje po ici. Ovom prilikom bezbedno je preao na drugu stranu. Napolju, du bulevara, ulo se neprijatno zavijanje policijske sirene. ekanje. Metju je ekao. Sedeo je na jednoj od pletenih stolica na zatvorenoj sivosmeoj terasi Rumerija jo od deset do tri, pijuci vru pun. Sada je bilo tri i petnaest. Tako je, barem, pokazivao sat na bulevaru preko puta. Poto je imao tanke, krhke, etvrtaste zglobove, Metju nikad nije nosio sat: kopa i kai bi ga uljali po venama kao da mu doktor stalno meri puls. Zato je morao da se oslanja na uline satove. A bio je tako ubeen da je prvi koji je ugledao pokazivao tano vreme pa je nastavio da mu veruSanjari 37 je, iako ga je pobijao svaki sledei na koji je nailazio. V ekanje. Za osobu koja eka, Zenoov paradoks, koji pobija zavretak svih kretanja, manji je paradoks od ivog iskustva. Metju je proivljavao paradoks. Da bi Teo izaao iz stana svojih roditelja u ulici Odeon i preao malu razdaljinu do Rumerija govorio je sebi, morao bi prvo da stigne do bulevara Sen-ermen. Ali, pre nego to stigne do bulevara, morao bi da pree raskrsnicu na trgu Odeon a, pre raskrsnice Odeon, morao bi da prede ulicu Odeon, a pre toga, da side sa ivinjaka trotoara - i tako dalje, sve do one take gde on sigurno i dalje stoji, paralizovan, na pragu svoje sobe, sa rukom dopola

uguranom u rukav jakne. Dok je ekao, Metju je posmatrao grupu mladih Amerikanaca kako prolaze pored njega. Bili su pognuti pod teinom svojih ruksaga. Obueni u sve te alove i kaftane, u mokasi-nama, obojenim bapskim naoarima, gitarama

38 Zilber Ader konim uturama za vodu i zbunjenom decom na krkacama, nekako su znali da moraju da se skupe na raskru bulevara Sen-ermen i bulevara Sen-Miel. Tamo su ushieno puili doint marihuane, dodajui ga jedan drugome ukrug kao lulu mira. A bilo ih je tako teko zamisliti u nekom drugom quartier-u, da je ovek padao u iskuenje da poveruje da su se njihovi arter avioni direktno sputali na trg Sen-Miel, zaustavljajui se izmeu fontane i arapskih prodavaa koji su dilovali hai iz jednog, a karte za metro po snienim cenama iz drugog depa. Sada je bilo tri i dvadeset. Kinezi imaju jednu poslovicu: Kada putate da vas neko eka dajete mu vremena da sabira vae greke. Bilo je tipino za Metjua da on, umesto toga, sabira svoje greke. Jer, bio je ubeen, da zbog njegovog linog propusta, a ne Teovog, ovaj sada kasni na sastanak. Izabela, dobra i potena - potpuno bi ga slomila. Kada bi bio u njeSanjari 39

noj blizini, uvek bi se prekasno setio ta je hteo da kae. Ali superiornost Tea nije ga inila da se osea malim naspram njega. Kao to inae jeste, ovo je bilo samo deli-mino tano. Naravno, bilo je trenutaka kada su on i Teo askali kao ravnopravni, opijajui se priom filmofila sa manje smetnji nego to je to bilo mogue u Izabelinom drutvu. Ali, ak i tada bi vanzemaljska Izabela, poput skoro nevidljive utvare, lepravo zaposela svog brata, kao na onim sloenim fotografijama na kojima su dva profila prikazana jedan preko drugog da bi formirala trei lik, kog vidite u potpunosti, i koji postaje lice nekog stranca. A tog je stranca Metju voleo. Ali, ljubav prema njemu ga je unitavala. Poeo bi da zamuckuje kao srameljivi pastir u nekoj rustinoj farsi. Zaplitao bi jezikom izgovarajui i najjednostavniju moguu reenicu. 40 Zilber Ader I dalje je ekao. Zanos koji je osetio kada je prethodno vee sputao slualicu se ugasio. Opet je hodao po ici; bila je zategnuta preko novog ambisa. Skoro je tri i dvadeset pet. Napolju, na trotoaru ispred Rumerija, stajao je jedan ulini muzikant, mladi marokanski violinista. Svirao je, manje ili vie vesto, melodiju "Vilja" iz Vesele udovice. Metju ga je prouavao. Vrlo esto, kad god bi nastupila umirua fraza u melodiji, on bi je oiveo u poslednjem minutu trzajem svog gudala, obavijajui ga oko svog instrumenta kao one poveze od nenog sle-za koji bi visili na seoskim vaarima.

Mada se smekao melanho-linim. nosilac zarazne nije podlegao. Bio je to jedan Video je seSanjari 41

dok je svirao, sama pomisao na ovog sviraa druge bi uinila U sebi je nosio klicu te melanholije kao to bi neko bio bolesti, nesvesno je prenosei na neznance a da joj sam nikad od onih trenutaka kada je Metju bio najranjiviji prema zarazi.

be kao protagonistu one vrste filma koju je prezirao, kao oseajnog otpadnika koji kri svoj put usamljenika du blistavog bulevara osvetljenog neonskim lampama kroz razdraganu, uzavrelu gomilu koja se kree iz suprotnog pravca. Pro-pratnu muziku u filmu iskljuivo bi svirali ulini zabavljai, koje bi reiser lino regrutovao tokom neke naveliko publikovane izviake ekspedicije po gradskim ulicama, trgovima, parkovima i prolazima metroa. A melodija, tanije ,,Vi-Ija", kao da je jure po elom Parizu, bila bi prenoena sa instrumenta na instrument, od sviraa do sviraa, od lude stare babe kod Flore, iji je osmeh bio irok i naboran kao njena kutija za novac, do slepog Jevrejina, sviraa harfe, ije je mesto bilo trg Mone. Bilo je pola etiri kada je Teo konano stigao, lagano hodajui bulevarom. Nije bio sam. Poto joj je bilo dosadno, Izabela je odluila da mu se pridrui. Bila je obuena u anelov pred42 ilber Ader ratni "mali komplet" koji joj je, ukraen manet-nama i dugmadima, bio barem za dva broja manji. Poto je Teo nosio svoju jaknu i pantalone od prevrnute koe i sandale, njih dvoje su razveseljavali Metjua pravei senzaciju meu bogatim udovicama srednje klase sa svojim Hermes maramama i neiscrpnim fondom farmakolokih stranih pria koje su, zajedno sa pokojim lakonskim usamljenikom koji ita Le Monde ili Le Nouvel Observateur, inile klijentelu Rumerija. Ni Teo ni Izabela nisu se izvinili to su stigli pola sata kasnije, jer im nije padalo na pamet da on moda vie nee biti tamo. Teo je preleteo pogledom po meniju a Izabela je, uzimajui neku depnu knjigu koju je Metju spustio na sto, prelistavala stranice. V "ita Selindera na italijanskom? Molto ik." "Rekli su mi da je dobar nain da naui jezik itanje prevoda knjiga koje ve zna napamet." Sanjari 43

"Ba interesantno." Ali Izabela uopte nije bila zainteresovana. Upravo je bila otkrila nov izraz. Strasno e ga upranjavati. Od sada e sve to je nekada bilo uzvieno - neki film, Vortova haljina, Koroman-del ekran - biti molto ik. Poput onih poklonika stubaca "uveajte svoj fond reci" u Riders dajdest koji grade svoju

konverzacijsku reputaciju na tome koliko e puta u toku dana nai priliku da upotrebe re pletora, neumesnost ili stopostotan, sipajui ove reci onako kako drugi sipaju imena, ona je mrzela da dopusti da samo jedanput izgovori neku zanimljivu frazu kada jednom zaokupi njenu matu. To je mogao da bude i citat. Na primer, Napoleonov: "Ljudi su spremni da poveruju u sve pod uslovom da to ne pie u Bibliji", koji je, mada sama nije bila hrianka, daleko od toga, toliko volela da citira bilo da je bio prikladan ili ne. 44 ilber Ader Ili bi to bilo neko udno ime za kunog ljubimca koji se prikaio za neki objekat zauvek. Njene cigarete, koje su bile ljubiaste i ruske i koje su izgledale kao ru za usne, ona je nazvala "Raspuini". A ako bi neka nastavila da se dimi ak i posle nekoliko pokuaja da ih ugasi, ona bi se budalasto cerila, kao da improvizuje: "Jednostavno odbija da umre! To je Raspuin!" Teo i Metju su, u meuvremenu, odluili da krenu metroom do Trokadera u est sati kao da je sve bilo u redu. Jo uvek je postojala mogunost, bez obzira na to koliko ona bila mala, da se situacija vratila u normalu. Nadali su se da e uhvatiti sudbinske odsutnosti. Hladno, oblano popodne prualo se pred njima. "Moemo da odgledamo neki film", ree Metju. "Nema nijednog", odgovori Teo. Neraspolo-eno sklanjajui ruiasti kiobrani od papira Sanjan 45 koji je titio njegov sladoled od zamiljenih sunevih zraka i otvarajui i zatvarajui njegov tanani, mreasti baldahin, on izvue jedan masti-lom umrljani primerak L"Officiel des Spectacles iz depa jakne i baci ga prema Metjuu. "Pogledaj sam." Bio je to Teov obiaj, da subotom ujutru, kada su asopisi na rasprodaji, naara jednu zve-zdicu pored naziva filma koji je ve gledao. Ba na ovoj strani, kako je Metju otkrio, nalazio se skoro neprekidni niz zvezdica. "U svakom sluaju", nastavi Teo, "moramo da idemo na predstavu u etiri to znai da emo zakasniti u Kinoteku." Izabelin podrugljivi glas ih prekide. "Vi ste ludi." Teo je pocrveneo. "ta te mui?" "Zar ne shvatate koliko ste smeni? Obojica. Kinoteka je zatvorena. Zatvorena. Odlazak u a-lot veeras je gubljenje vremena i obojica to 46 Zilber Ader znate. Da niste takve kukavice, kupili biste novine i utedeli sebi pare za kartu za metro." "Na prvom mestu", bio j"e odgovor njenog brata, "novine kotaju vie od karte za metro. Na drugom mestu, ba si se ti zarekla da e Langloa biti ponovo postavljen ve danas. Na treem mestu, ne poznajem nikoga ovde ko je tebe pozvao da pode sa nama, kao to te niko nije pozvao da izae sa mnom." Njegov bes prema Izabeli umanjivao se brojem, snagom i serendipitous circularity-jem njegovih argumenata, pa je Teo umuknuo i poeo ponovo da se igra suncobraniem.

Ona pojaa svoj pritisak. "On, idem i ja. Samo da bih ti videla lice kada ponovo otkrije da je zatvorena. Kakav je to prizor sino bio! Izgledao si kao da e da eksplodira. Zar ti nije bio odvratan, Metju? Zar te nije bilo sramota da te vide sa njim? Da li si ikada upoznao nekog tako beznadenog? ao mi je to moram da kaem, ali moj brat je patetiSanjari 47 v an kao svi ostali. Kao Peplum. Kao Zak. On je roeni gubitnik." Metju se nije usuivao da intervenie. Nikad se nije osecao veim autsajderom nego u takvim scenama. Njegova tiina bila je poput one kada dete u pidami stoji samo usred noi, ispred vrata spavae sobe svojih roditelja oslukujui raz-menu uvreda koje nee moi da se povuku. Teo nije progovarao tokom Izabeline tirade. Umesto toga, on snano povue drku sunco-brania da se na kraju otvorio naopake poput kiobrana po olujnom danu. "ta to govori?", konano je upita. "Misli da ne treba da odemo do Kinoteke?" "Naravno da idemo do Kinoteke", odgovori Izabela. "To nikad nije dolazilo u pitanje. Ono to ne mogu da svarim je prizor vas dvojice kako trabunjate nad Officiel-om kao da ste neki grozni poetnici." "Pa ta predlae?" 48 ilber Ader v "Sta ja predlaem?", ree ona, izvodei svoju slavnu imitaciju Pitera Lorija. Zato se nagla napred, govorei skoro neujnim apatom, tano kao u onim filmskim scenama koje nastaju kada glavni zaverenik treba da otkrije svoj plan kako e da pobedi ceo svet. Ono to je Izabela predloila bilo je slede-e. Kada ne bi bio na asovima ili u Kinoteci, u slobodno vreme, Teo bi pravio inventar svojih najomiljenijih filmova u fasciklama koje je kupovao kod ilber Zona i koje bi, kada bih ih ispunio, stavljao na policu po strogo hronolo-kom redu. U jednoj od ovih fascikli on je nabrojao sto najomiljenijih filmova svih vremena; u drugoj, sto svojih omiljenih filmova tokom svake godine. Ispunjavao ih je jo od svoje desete godine, ali postojao je jedan film kojem je do kraja ostao veran, Godarov Bande a pari, u ijim je scenama jedna u kojoj tri glavna lika jure kroz salone Luvra i njegove hodnike u elji da obore rekord -- devet minuta i etrdeset Sanjari 49

pet sekundi -- da bi se videla, ili samo bacio pogled na muzejsku kolekciju blaga. A Izabe-lin predlog je bio da se u povratku okuaju u tome. Teo je bio oduevljen idejom. To bi bio gest otpora, protest protiv zatvaranja Kinoteke. Njeni filmovi nisu mogli da se tamo prikazuju, pa dobro, vrlo dobro,

oni e ih preneti na ulicu. U sam Luvr. Cerekajui se kao deca koja prave nestaluk, on i Izabela skidoe papirnati stolnjak kafea i poee da kuju najbolji plan puta. Uzalud je Metju savetovao oprez. Bio je zabrinut da e on, stranac, uljez, rizikovati da se zatekne u jednoj nezgodnoj situaciji ukoliko budu uhvaeni. Video je sebe kako ga vraaju kui u San Dijego osramoenog, da je napustio studije, i da je njegova budunost ugroena. Za njega, lepota bioskopa bila je u tome da svoju pritajenu snagu poverava zaaranom etvorouglu belog ekrana. Bio je poput onih ljudi koji pose-uju vaare kao pasivni posmatrai koji se aba50 Zilber Ader vljaju, dok se sve vreme plae da e ih u jednom trenutku razdragani drugari ubaciti na rol-ler coaster. Ali Teo i Izabela su napravili front protiv njega. Kao i svaki drugi par, koliko god da su sjedinjeni, oni bi formirali dvoglavog orla, koji bi prvo kljucali jedan drugome oi, a onda zaljubljeno mazili jedan drugom kljunove. Dvoje protiv jednog - ili, bolje reeno, dvoje protiv sveta -- oni odbacuju njegove primedbe u stranu. "Zar ne vidite?", ree Metju. "Ako nas uhvate, mene e deportovati." "To ne moe da zna." Izabela je imala odgovor na sve. Nisu uhvatili ni one u Bande a Part-u a ako osvojimo rekord nee ni nas stii. Zvui razumno." "Vidi, Izabela, to je stvarno dobra ideja i ja stvarno elim..." Sanjari 51 "Metju", ree Izabela, gledajui ga pravo u oi, "ovo je test. Hoe li ga proi ili ne?" I, pre nego to je mogao da progovori, ona dodade: "Pazi se. Mnogo toga zavisi od toga kako e odgovoriti." Na trgu Sen-ermen jedan guta maeva izvodio je svoju predstavu ispred kafea De Flore. Preko puta trga, ekajui svoj red da stupi na pozornicu, jedan mladi Ciganin, obuen u naborani kostim harlekina, uzdignut visoko na tule, oslonio se na ogradu crkve. Dok su prolazili pored njega, on nonalantno prekrsti tule kao da je prekrstio noge. Sada i previe demoralisan da dalje protestu-je, Metju je pratio svoje prijatelje Bonapartinom ulicom i dalje ulicom Lepih umetnosti. Sa njihove desne strane, dok su se pribliavali Volte-rovom keju, bila je Degaova balerina u svojoj zaraloj metalnoj suknjici; sa njihove desne strane, tano preko puta nje, bila je statua samog 52 Zilber Ader Voltera, kako posmatra njihov hod svojim naboranim skamenjenim oima. Dva srca lagana kao pero, jedno teko kao olovo, ili su du obale Sene a onda su preli reku preko mosta Karusel. Dok su ili njime, jean bateau-mouche, plovio je ispod njih, ija su gornja i donja paluba bile tako veselo osvetljene poput minijaturnog okeanskog broda, nestaju-i sa jedne strane i pojavljujui se, magino netaknut, na drugoj. U daljini, odmah iznad besprekorne simetrije vrtova Luvra, bila je jedna

statua jahaa na konju, statua Jovanke Orleanke, iji se oklop blistao na suncu. Metju je uhvatio sebe kako razmilja o njenim ugljenisanim ostacima a otar smrad sagorele lomae zagolica mu nozdrve. Iznenada, bez upozorenja, Teo i Izabela pro-menie brzinu hoda u sprint. Vebali su za glavni dogaaj. Pomalo izgubivi dah, oni stigoe u Luvr. Sanjari 53

"Sad!", kriknu Teo. Jurcali su oko okova sa jednom nogom u V V vazduhu poput Carlija Caplina! Zbog njih su uspavani uvari prestravljeno dahui skoili na noge. Razbili su grupe turista i njihove vodie! Remek-dela su bleskala pored njih. De-vice same ili sa svojim detetom! Raspea! SveV ti Antoni i sveti Zeromi! Fra Angelikosi umotani u zlatni list poput okoladnih bombona sa likerom! Drski, prastog nosa naduvavali su oblake kao jastuke i bubetali jedni druge kao u nekoj spavaonici kada se svetla ugase. Mo-na Liza! Victoire de Samothracel Venera od Mila, ije su ruke slomili kada su prolazili pored nje, Izabela ispred Tea, sa Metjuom, koji je posle sporog starta, uporno napredovao! Rembrantovi lini portreti! El Grekovi monasi! Meduzin splav! A onda, juriajui pravo, sada ve rame uz rame, sve troje zajedno, kao u fo-to-finiu ispred onih dama sa La Grande Jatte 54 Zilber Ader to su liile na kentaure koje su se sklonile od pointilizma ispod svojih naboranih suncobrana! Nijednom se nisu okliznuli, niti su i jednom izgubili tlo pod nogama, ili upali u ruke uvara. V udom su ostali ivi kao to se za druge kae da su sluajem ostali ivi. A probili su rekord za petnaest sekundi! Njih troje, jedno pored drugog, istrae iz Luvra i ne prestadoe sa tranjem sve dok nisu ostavili vrtove za sobom i stigli do keja. Duplo su se presavili, drei se za bokove, borei se za vazduh. Izabeline oi zablistae zbog toga to je sebi dala oduka. Obgrlila je Metjua oko vrata obe-ma rukama. ,,0h, Metju, moj mali Metju, bio si velianstven!" Pa ga blago poljubi u usta. Sto se tie Tea, on je sumnjao da e se Metju uplaiti, da e u poslednjoj minuti ostati kao zakopan i preplaen na poetnoj poziciji. OdueSanjari 55

vljen to je proao test, to nije osramoen u Izabelinim oima, on isprui bratsku ruku.

Meutim, Metju ga je preduhitrio. Moda zbog toga to je jo uvek bio pijan od kapriciozne ivotinjske energije koja se u ovoj trci oslobodila u njemu, moda, takoe, zbog toga to je osetio priliku koja se nee uskoro ponoviti, pope se na vrhove prstiju i impulsivno poljubi Tea. Teo ustuknu. Izgledao je kao da e porume-neti, kao da e rei neto neopozivo. Ali ga je prekinula Izabela, koja je poela da mrmlja tihim glasom, "Jedan od nas... Jedan od nas..." Njen brat istog trenutka prepoznade aluziju. Smeei se, on nastavi refren: "Jedan od nas! Jedan od nas!" Da li ima ikog ko moe, uvi ovo, da zaboravi zloslutni, zadirkujui krik patuljaka, budala, bradatih dama i iskrivljenih udovita bez udova na proslavi venanja patuljastog Hansa i 56 Zilber Ader pohotne Kleopatre, umetnice na trapezu, sa slike Nakaze Toda Brauninga? Na horizontu, neizbean kao i sam mesec, svetionik Ajfelove kule ih je ve privlaio u luku. Tanke krike slanine iarae nebo. Osnaena svojim kursom iz istorije umetnosti, koji je trajao devet minuta i trideset sekundi, Izabela poe naglas da misli. "Zato, kada priroda oponaa umetnost", ree ona, "ona uvek izabere najgore delo za imitaciju? Harpinjeove zalaske sunca, a nikad Moneove." U Kinoteci ih je ekalo jedno neprijatno iznenaenje. Bilo je nemogue ui u batu sa avenije Alber de Mun. Ispod ogoljenog drvea parkirali su etvrtaste granitno-sive kombije para-vojnih policijskih snaga, CRS-a. Policajci u konim mantilima su se lenjo vukli po trotoaru, odsutno milujui svoje pitolje spremne za pobunjenike. Kroz prozore sa reetkama na kombiSanjan 57

jima, koji su proputali malo vazduha kao prozori na tornju zamka, oslikavali su povremene trzaje ramena, to su bili jedini pokreti vidljivi spolja koji su sugerisali da su karte baene na sto. Ne razumevajui trenutak, Teo i Izabela jur-nue preko trga Trokadero i krenue ka esplanadi. Metju ih je pratio. Iz minuta u minut, ose-ao je kako razdraganost zbog Luvra polako iezava iz njega. Na esplanadi je svaki santimetar bio ispunjen. Demonstranti su se uspentrali na fontane da bi imali bolji pogled na dogaanje i luaki su prskali one ispod njih. Drugi, drei se za ruke, njihali su se napred i nazad, i pevuili Yesterday. S vremena na vreme, ugledali biste neko poznaV to lice u gomili. Zar nije ono bila Zana Moro? Iza onih tamnih naoara je sigurno Katrin De-nev? A, tamo, an Luk Godar, sa runom kamerom koja mu se ljulja na ramenu? Zilber Ader Dominirajui gomilom sa jedne od najviih V" barikada stajao je glumac Zan-Pjer Leod, koji je deklamovao svojim promuklim glasom tekst fotokopiranog proglasa koji je takode bio podeljen demonstrantima

ispod. Proglas je nosio naslov Les Enfants de la Cinemathegue i evo kako se zavravao: "Neprijatelji kulture su ponovo osvojili bastion slobode. Ne dozvolite da vas nasamare. Sloboda je privilegija koja se ne daje, ve uzima. Svi oni koji vole bioskop - ovde u Francuskoj i bilo gde drugde u svetu - su sa vama, i sa Henrijem Lan-gloom!" Langloovo ime bio je signal. Demonstranti su zali u vrt i jurnuli ka Kinoteci. U isto vreme, u neskladu zvukova piskavih zvidaljki, uzdignute policijske palice i metalni titovi podigoe se ispred njihovih lica, a pripadnici CRS-a iskoie iz svojih kombija i potrae preko avenije Alber de Mun, prekidajui nedovrenu partiju pokera. Sanjari 59

Odmah naterana u povlaenje, gomila poe u meteu da se gura do trga; oni sa proelja poee da padaju na one u pozadini, sve dok se, mahniti i pometeni, u polutrku i polumaru, po-srui, nisu vratili na trg Trokadero i poeli da se razlivaju du avenije Predsednika Vilsona. Na raskrsnici te avenije sa avenijom D"Iena, jo jedna barijera titova, trostruka i neprobojna, rairila se od jednog plonika do drugog, tako da su se demonstranti konano zaustavili, a trg potpuno ispraznio. Kao to deca koja, oarana lovakim trubama, bocama ampanjca, fokstrotom i kasom konja, skarletnim veernjim haljinama jahaa, pobrkaju lov i lovaki bal, naa tri heroja pomisli-e da su u bioskopu a ne u bici od koje je zavisila budunost bioskopa. Bili su sreni to su ostali po strani, divei se glumcima, aplaudirajui zvezdama. Nisu eleli da uestvuju. Nisu 60 Zilber Ader

traili nita drugo nego da budu posmatrai, nevini posmatrai. Ali film je trajao due nego to je to bilo poeljno. Otili su pre kraja. Dok su se rtve muile da napuste bojno polje, pri emu su im neo-zleeni pomagali da se spuste niza stepenice me-troa, oni su bili daleko, van dometa, etajui du leve obale kao tri skoro nevidljive take na horizontu. Na trgu Odeon krenuli su po navici da se oprataju nespretno i s ljubavlju. Zato to je po-seta ajou bila puka sluajnost, zaboravili su da nabave sendvie. Tek su sada shvatili koliko su bili gladni. "ta e da veera?", upita Teo Metjua neobavezno. "Ima li plinsku bocu u toj tvojoj sobi?" Metju pomisli na svoju pretesnu hotelsku sobu u obliku slova L sa utim tapetama koje su se Ijutile i na etvrtasto pare stakla koje mu Sanjari 61

je, naslonjeno na jedan od zidova, sluilo kao ogledalo.

"Ne, nemam, nemam nita na emu bih mogao da kuvam." "Pa gde e onda jesti?" To pitanje je zapanjilo Metjua. Pa ipak, nije hteo da podsea Tea i Izabelu da je, u posled-nje vreme, skoro svako vee provodio u njihovom drutvu. Nije shvatao da bi oni, kad bi stigli kui poslednjim metroom, uvek opustoili friider. Sendvii i tvrdo kuvana jaja koje bi on veerao, bili su tek veernja uina za njih. ,,0h, uvek mogu da pojedem rioto u guarti-er-u. Ili moda da kupim ranji i prokrijuma-rim ga u sobu. Ukoliko", ree on ispitivaki, "ukoliko neete da svi odemo negde na veeru?" Teo se okrenu prema Izabeli. "Hoe li?" Izabela iskrivi lice od gaenja i ree: "Jok. Izabela ne eli da ide u neki prljavi restoran u quartier-u da jede uasni rioto." 62 Zilber Ader Metju je trebalo da zna da e srea na kraju morati da prestane da ga prati. "Moram da krenem", ree on, ispravljajui ramena, pripremajui se da bude prvi koji e rei zbogom. Teo ga pogleda, ironino ali i neno. "Zato se ne vrati i pode sa nama?" "Ne razumem." "Vrati se i veeraj sa nama. Je l" tako, Iza?" Metju je istog trenutka poeo da traga za i najmanjom senkom ljutnje koja bi mogla da pree preko Izabelinog lica. Ona mu se nasmeila. "Da, hajde, Metju. Vreme je da upozna nae." Bio mu je poznat nain na koji je izgovorila ovu frazu i znao je da ne treba da je shvati ozbiljno. Ali, poput svih onih koji pate zbog neuzvraene ljubavi, on je prestao da bude detalji-sta. Reci su bile izgovorene. Na tome je bio zahvalan. Sve drugo je imalo vanost jedino za Sanjari 63

njegova nona sanjarenja, i autopsije dana koje bi sprovodio iz noi u no. "Voleo bih", ree on, sa proraunatim, odbojnim armom. "Mislio sam da me nikada neete pozvati." Vie mu nije bio potreban apta. Sve je savreno izgovorio. Teo i Izabela su iveli u stanu na prvom spratu u ulici Odeon do kojeg se dolazilo uskim spiralnim stepenitem koje se uspinjalo sa unutranjeg dvorita nalik na hiljade drugih sa leve obale. Sam stan bio je veliki, ukoliko uzmete u obzir broj soba, ali sa svake take gledita on tako nije delovao, jer su sve njegove prostorije bile niskih tavanica i male, umanjene jo vie svugde prisutnim policama. Njihov otac je bio kicoki fosil, Giacometti skulptura u svilenom bademantilu, koji je iveo na ivici siromatva, ali ipak komforno kao to bi iveo neko u vili na obali vajcarskog jezera. Kao pesnik, on je bio proslavljeni perfekcioni-sta. Piui stihove, podseao je na detlia koji bi iskljucao elo drvo da bi napravio jednu ibicu. Da bi napravio drugu, iskljucao bi jo jedno.

66 Zilber Ader Ovde pod ibicama podrazumevamo reci. Divili su mu se zbog njegovih reci kao to bi se drugim piscima divili zbog njihovih reenica. Bilo je tako malo reci na nekoj od njegovih ispisanih stranica, i tako malo stranica u nekoj knjizi njegovih stihova, da bi se retko deavalo da itanje tog dela traje due od itanja njegovih recenzija. A, kao i svi pesnici koji su ive-li preko svojih mogunosti i nevoljni da sidu sa svoje kule od slonovae u oblacima, bio bi izuzetno osetljiv kada je kritika bila u pitanju. Precrtao je onoliko imena u svom adresaru koliko i reci u svojim rukopisima. Njihova majka bila je Engleskinja, mnogo mlada od svog mua, koja je veselo prihvatila injenicu da je njena primarna uloga u pesnikovom ivotu bila da slui tom angrizavom invalidu: njena inspiracija. Uvek bi bilo kud on okom tu ona skokom i uvek bi raspolagala beskrajnim nizom lanih lekova - oljom razblaenog indijskog aja, mlakim recima podrke i, u najveem broju Sanjari 67

sluajeva, utanjem. I tako je jednom, verovali ili ne, toliko puta provirila na vrata dok je Teo opru-en na tepihu svoje sobe sluao Ravelov Bolero molei ga da utia kako ne bi uznemiravao oca, da je uveni kreendo sve vreme ostao na nivou pianisima. Ba kao i njen ivot. Kada je Izabela ula u dnevnu sobu, zatekla je oca kako sedi u fotelji ispred ukraenog kaV mina. aljivo ga je upnula za kosu na potiljku. "Papa, mi smo. Veeras emo veerati kod kue." ,,A ta je bilo sa Kinotekom?", progundao je, a da nije ni podigao pogled sa onoga ime se bavio u tom trenutku: otvarao je stranice knjige bronzanim noem za papir. "Zatvorena je." Uzela mu je no za papir iz ruke. "Zar ne vidi da imamo gosta? Ovo je Metju." Nesigurno se podigavi na noge, pri tom vezujui svoj bademantil, pesnik je pomno proua68 Zilber Ader vao gosta. Poto je kao pisac boravio tokom jednog nezaboravnog semestra na Midvestern koledu, nije mu bilo strano da mu mladi Amerikanci prolaze kroz stan, ali su uglavnom to bili apsolventi koji su pripremali teze o njegovom de-lu. Dok se rukovao sa Metjuom, oi su mu bile nezavisne u odnosu na ostale delove njegovog otrembeenog lica. Oni kapci su mu bili nalik lutkinim. "Pozvali smo Metjua na veeru", Izabela je nastavila. "On ivi u jednom uasnom hotelu bez reoa." Pesnik je trepnuo. Nije znao ta je reso. Mislio je da to mora da je neka vrsta amerikog bara ili rotilja. ,,U tom sluaju, savetujem vam da obavesti-te majku. Sigurno nema dovoljno

hrane za petoro Metju bre-bolje upade u razgovor. ,,0h, molim vas, ne elim da vas uznemiravam. Sanjari 69

"Gluposti, moj mladi prijatelju. Ne moemo da dozvolimo da se vratite u taj hotel koji nema reso. Sedite, molim vas. Uzmite cigaretu", i, vadei jednu iz depa svog mantila, prui je Me-tjuu. "On ne pui", ree Izabela. Elegantnim pokretom on vrati cigaretu u svoj dep. "Naravno da ne puite", ree on Metjuu. Previe ste mladi, kao to sada vidim. A i previe mladi da biste iveli u nekom hotelu, zar ne?" Zagledao mu se u lice. "Recite mi, koliko imate godina? Petnaest? esnaest?" Srameljivo, Metju ree: "Osamnaest." Pesnik ponovo trepnu. Pogledao je u Metjua, dok mu se sumnja jasno oitavala na licu. Bilo je jasno da je bio ubeden da ga lae. Nastupio je jedan neprijatan trenutak koji je ublaio ulazak njegove ene. Poto ju je Teo prethodno obavestio, tvrdila je da reorganizovanje veere 70 Zilber Ader za dvoje u veeru za petoro nee predstavljati nikakav problem. Veera je bila alostan dogaaj. Pesnik je odmah krenuo sa onim to bi Bodler, govorei o Viktoru Igou, opisao kao "onakav monolog koji on naziva razgovorom". Ma ko da mu je bila publika, bilo novinar, apsolvent, prijatelj preko pisama, bilo mladi Amerikanac sa kim su se njegova deca druila, on ne bi mogao da promeni temu. "Hein, moj mladi Metju? Jer, znate, ivot jednog pisca nije nita drugo ve pretvaranje. Kako vi to Amerikanci nazivate - make belie-vel Da li ja piem pesmu? Uopte ne. Nita oigledno. Ja se pretvaram da piem pesmu. Ja se pretvaram da piem knjigu poezije. Pesnik - onaj pravi pesnik, n"est e pasi je neko ko se pretvara da pie pesmu, pretvara da pie knjigu - sve do onog trenutka, onog arobnog trenutka, kada otkrije da se nova pesma Sanjari 71

materijalizovala pred njim, nova knjiga materi-jalizovala pred njim. A? Zato ja nikad neu shvatiti onakve pisce - le genre Mauriac - koji sednu za svoj sto u devet i piu do pet. Sta? Jesmo li mi profesija? Foutaise! Ili... ili bismo mogli da to poredimo sa, recimo, razumete... sa doktorskom profesijom. Da li me pratite, moj mladi ameriki prijatelju? Da se od pesni-ka, kao od doktora, oekuje da ga pozovu u svako doba dana ili noi. L"inspiration, c"est f a. Kao to ni beba ne odabira neki razuman as da doe na svet. Za pesnika nema razume-vanja - g a non. Ali kada doe... onda, znate... to je..." -- tad

njegov glas poprimi zvuk strahopotovanja karakteristinog za patos tvorca poniznog pred misterijom stvaranja. Velianstveno. Jer mi smo monasi, dragi Metju, monasi koji ulaze u knjievnost pognute glave, kao da primamo religijska nareenja. To je tako jednostavno. Pesnik kome je tema, jedina zamisliva tema, sama umetnost -- a za pravog 72 Zilber Ader pesnika, veruj mi, ne moe postojati druga -takav pesnik je monah iji se itav ivot odvija u divljenju prema Bogu i kome su budui narataji njegov raj. Ti" -- naglasio je ti - "ti zna na ta mislim, zar ne? Besmrtnost njegove due. Jer ta je, nakon svega, delo, ve dua njegovog tvorca? Zato se toliko smejem na budalatine onih patetinih starih jareva iz Akademije i njihovim pretenzijama prema besmrtnosti. Les Immorttels, ha! Maurois, Ac-hard, Druon, Genevoiux, kakva gomila! Kakvo groblje, Metju, n"est-ce pasi Mrtvi su ono to jesu, mrtvi, ne besmrtni, mrtvi su kao pisci, mumificirani kao ljudi, uzdignuti u svojim fa-uteuils poput mnogih starih udaka u invalidskim kolicima. Kakva farsa! Heinl I, da zna, da zna, ba mi je sada palo na pamet, upravo u ovom trenutku mi je palo na pamet, da je istinska besmrtnost, besmrtnost Rasina, Montenja, qu"est-ce que j"en sais, ili Remboa, prema besmrtnosti Francuske akademije isto Sanjari 73

to je i Raj za -- za Vatikan. Heinl Eto to je to, Akademija - Vatikan francuske knjievnosti. Da, ali ekaj, sada vidim, Akademija i Vatikan. Zar se akademsko zeleno ne suprotstavlja pap-skom ljubiastom? Eh? Eh? Zar se ne slae? Ha, ha, ha! Mogao bi skoro... a ... a etvrtak, uo si za njihov etvrtak, taj fenomenalno apsurdan etvrtak koji provode tako to izgovaraju uveni Renik? Quelle connerie! A da li je to francuski renik?, pitae se ti. Ni sluajno. To je latinski, jadni moj mladi prijatelju, to je latinski. Jezik Vatikana. Oni latiniziraju ovaj na suptilan jezik, heinl Prati li me? U svojoj desnoj pesnici, vrsto stisnutoj, Me-tju je drao plavi upalja, sa jednokratnim punjenjem koje kupujete na trafici, tek neto skuplji od paklice cigareta, a koji je u stvari pripadao Izabeli. On je mazio taj upalja, igrao se sa njim, gurajui ga cik-cak preko kariranih ara stolnjaka. A sada, u tiini koja je usledila nakon pesnikovih zavrnih reci, reci upuenih njemu, 74 Zilber Ader on je odjednom, uznemireno, postao predmet svih pogleda. Njegova odsutnost, do tog trenutka, uinila je da podigne pogled prema svom domainu sa paninim strahom koji se, apokaliptino visoko, re-gistrovao na Rihterovoj skali njegovog nervnog sistema. "Mladiu, mora mi oprostiti", ree pesnik, smireno presavijajui svoju salvetu ispred sebe. "Mislio sam da tebi govorim. Zamiljao sam da si me sluao. Pa ipak..." "Sluao sam vas", Metju odgovori usplahireno. "Samo to je..." "ta?"

"Nita. Zaista nita." Deluje hipnotisan tim banalnim upaljaem -dodue, izrauju ih u razliitim bojama - kao da ga nije niko pre tebe video." Podigao je predmet, letimino ga pregledao, a zatim ga bacio na sto kao da je prstima bacio opuak cigarete.

Sanjari 75

"Moda bi voleo da podeli svoju nadnaravnu pojavu sa nama?" "Papa...", Izabela je zaustila. "Tois-toi, Metju?" "Pa, gospodine", poeo je Metju nervozno. "Ja sam..." "Da?" "Istina je, ja se jesam igrao sa Izabelinim upaljaem - onako kao vi. I, ovaj, spustio sam ga na sto ovde - na karirani stolnjak - i desilo se da je pao dijagonalno preko jednog od ovih kvadrata. I bio je, kada sam to primetio, tano iste duine kao i sama dijagonala. Pogledajte." Pred njima, on izvede spontanu demonstraciju. "Onda sam ga stavio po duini du spoljne ivice kvadrata i primetio da se prua do take gde se ovaj kvadrat spaja sa onim tamo. Vidite kako i to pasuje." Sa stola je podigao tanjir na kom je bila nacrtana slika plave vrbe. "Sada uzmite ovaj tanjir. 76 Zilber Ader Siguran sam... da, u pravu sam" - svi su se iz-vili da bi videli -"duina upaljaa je ista duini ove male pagode a njegova irina... njegova irina... je, ma pogledajte, ista je kao ovih pet stepenica koje vode do nje." Buljio je u sve njih, sav u oekivanju, sav pocrveneo. "Nije to prvi put da posmatram ovu vrstu... ovaj, harmonije. To je kao da sve na svetu mora da deli isti ogranien broj mera sa svim ostalim. To je kao da je svaki predmet, svaka stvar ili identina po duini sa svim ostalim stvarima ili je za pola kraa ili duplo dua. Kao da postoji neko globalno -- moda ak i kosmiko -jedinstvo oblika i veliina." Metju, zbunjen, vrati upalja na sto. "To je ono to mi je nateralo um da se pita upravo sada, gospodine. Izvinjavam se to sam vam prekinuo tok misli." Otkucavanje sata na kaminu kao da je odraavalo same otkucaje vremena. Pesnik se namrSanjari 77

tio. Nekoliko trenutaka posmatrao je Metjua prodornim, ali ne vie neljubaznim, pogledom. Proistio je grlo, zatim se okrenuo prema Teu, koji je

sedeo sa njegove leve strane, pomeraju-i stolicu unazad pokretom stopala. "Ba ima zanimljivog prijatelja, Teo. Zanimljiviji je, ini mi se, nego to si toga svestan. Trebalo bi da iskoristi priliku i da ga bolje upozna." Ponovo se okrenuo prema Metjuu. "Moj mladi prijatelju, tvoje me posmatranje intrigira. Da, da, zaista. Jer mi se ini da ima primenu na nae sopstveno moderno drutvo. Na povrini je sve haos. Pa ipak, posmatrano odozgo, posmatrano sa mesta gde je Bog, sve je isprepleteno, sve se uklapa." Mahnuo je rukom, punom crvenih pega, u pravcu Tea i Izabele. "Moja deca veruju - kao, naravno, i ja kada sam bio njihovih godina, riest-ce pas? - da stanje, stanje -- kojim imenom da ga nazovem? 78 Zilber Ader stanje pobunjenike uiavrelosti u kojoj oni ive predstavlja pravu i ozbiljnu pretnju silama moi. Veruju da su njihovi trajkovi i demonstracije i sedeljke - sit-ins je va naziv, zar ne? - ve-ruju da oni poseduju kapacitet ne samo da isprovociraju drutvo ve da ga potpuno promene. Ono to ne razumeju je da su naem drutvu u stvari potrebni ba takvi, prema njemu, remeti-laki i neprijateljski nastrojeni faktori. Drutvu su potrebni kao to je monopolisti potreban takmac - da bi prikrio injenicu da on jeste monopolista. Pa je tako istina da su oni koji demonstriraju i oni protiv kojih oni demonstriraju u stvarnosti samo meusobno povezani elementi te - te transcendentne harmonije kojom nas je tvoja mala analogija tako armantno poduila." Za trenutak niko nije progovarao. A onda je tiinu prekinulo Teovo podrugljivo frktanje. "Ti se ne slae?", upita pesnik. "Quelle sur-prise." Sanjari 79

Teo se lagano okrenuo da bi bio licem u lice sa ocem. "ta to govori? Ako je Langloa otputen, mi ne treba nita da preduzimamo? Ako emigrante deportuju, ako tuku studente, mi ne treba nita da preduzimamo? Ne treba da preduzimamo bilo kakvu akciju jer" - rukom je pokazao - "jer, vieno odavde, negde odozgo, negde u etru, sve je deo svega ostalog. Mi smo deo onoga protiv ega se borimo, to je deo nas, a i onako e, na kraju, sve da se svede na isto." "Ono to govorim je da malo lucidnosti ne bi kodilo." "Znai, niko nije u pravu osim tebe? U Francuskoj, Italiji, Nemakoj, Americi..." "Sluaj me, Teo", ree njegov otac umorno. "Pre nego to uspe da promeni svet, mora da shvati da si i ti sam deo njega. Ne moe stajati po strani i posmatrati ga." 80 Zilber Ader "Ti si taj koji hoe da stoji po strani! Ti si taj koji je odbio da potpie peticiju protiv Vijetnamskog rata!"

"Pesnici ne potpisuju peticije. Oni potpisuju pesme." "Peticija je pesma!" "Jeste, Teo, a pesma je peticija. Hvala ti, ali ja jo uvek nisam senilan. Nisi mi potreban ti da me podsea ta je moj posao." "To je tano!", ree Teo besno. "Ti si napisao te stihove. A sada porie sve to oni govore." Nekoliko trenutaka pesnik je posmatrao svog sina, odmahujui glavom. Zatim se obratio svima za stolom: "Koliko je sati?" Metju, kog je ivot bez sata nainio osetlji-vim za vreme u toku dana kao to je slepac ose-tljiv na zvukove i mirise, usudi se da kae: "Deset i dvadeset pet?" Ispostavilo se da je deset i dvadeset dva. Sanjan 81

"Boe moj", ree pesnik potiteno svojoj eni, "vreme je da se ti i ja povuemo. Moram da odgovorim na neka pisma... pisma, n"est-ce pas", dodade grozniavo, "koja mi pristiu kao neplaeni rauni. Ostanite i askajte koliko god vam drago, vas troje. Zato ne ponudite Metjuu da prenoi veeras?", obrati se on Teu. "Taj hotel zvui uasno." Zatim je ustao i, praen svojom stalno na-smeenom suprugom, izae iz trpezarije hodom toliko nalik robotskom da ovek ne bi bio iznenaen kada bi otkrio kako mu klju za navijanje viri iz leda. Odozgo, sa nekog mesta u etru, karirani stol-njak neodoljivo je podseao na ahovsku tablu. Sudbina je redala svoje pione, pojaavala svoju odbranu, kovala svoje linije napada. Ali takav okraj mogao bi da se okona jednim potezom zamene crnih i belih kvadrata. To je igra koja moe da se igra i u pustinji, i na okeanu. Za S"2 Zilber Ader upuene, motiv na stolnjaku je bio samo privatna ala. Palei cigaretu, smekajui se Metjuu, Izabela jednostavno ree: "Zaista!" "ta to znai?" "Hajde, hajde, mali ovee. Zato nas nikad ranije nisi zaslepljivao tim svojim filozofskim spekulacijama? Papa je bio uasno impresioniran." "Papa je pun govana", ree Teo, mrzovoljno akajui zube. "Meni se dopao. Oboje su mi se dopali", ree Metju. "Mislim da su oboje zaista fini ljudi." Izabela je, kao i obino, imala teoriju. "Roditelji drugih ljudi su uvek finiji od naih sop-stvenih", ree ona, otresajui pepeo u svoj dlan. "Pa ipak, iz nekog razloga", dodade ona zamiljeno, "nai deda i baba su uvek finiji nego babe i dede drugih." Metju je zurio u nju. Sanjari 83

"Zna, nikad o tome nisam razmiljao. Ali to je istina, to je apsolutna istina." "Sladak si", ree Izabela osmehom koji je delom bio pretvoren u zevanje, ,,a ja sam za krevet. Laku no." Skidajui cipele sa ravnim potpeticama, ona obie oko stola, poljubi prvo Tea, a zatim, bez oklevanja, Metjua. "Usput", ree ona, napola ve izaavi kroz vrata, "ostaje li?" "Ukoliko me primate." "Superika." Teo je odveo Metjua do njegove sobe. Krevet je bio neraspremljen. Uzdignut klavir stajao je u jednom uglu. Police sa knjigama bile su pretrpane istorijom filma, monografijama reisera i autobiografijama holivudskih zvezda. Na zidovima su bile zakaene fotografije glumaca i glumica: Marlon Brando kako se naslanja na ogroman motocikl sa hladnom rav84 Zilber Ader nodunou leoparda; Merlin Monro kako stoji rairenih nogu na reetkama iznad njujorkog metroa, dok joj se bela haljina nadima oko butina poput latica prelepe orhideje; Marlen Di-trih, snenobela, iji besprekoran ten ne bi mogao da se razlikuje od same fotografije. Nagomilani na krevetu bili su primerci asopisa Ca-hiers du C ine ma. A iznad Teovog kreveta, i, s tom prednou to je uramljena od strane profesionalnog uramljivaa slika, zakaena na istaknutijem mestu meu ostalim plakatima nalazio se mali ovalni portret. Bio je to portret Din Tirni u sceni iz filma Laura. Mada je bio nestrpljiv da vidi ovu sobu o kojoj je toliko esto matao, Metjua je preplavilo oseanje deja vu, neko nejasno uverenje ne samo da je ovde ve bio, ve i da se ovde odigralo neto njemu vrlo vano. Bio mu je potreban jedan trenutak da otkrije izvor ove nelagodV nosti. Sta je drugo bio ovaj neraspremljen krevet, ta su drugo bili ovi nagomilani Cahiers du Sanjari 85

C ine ma, ovi posteri i ovaj ovalni portret, misteriozno premeten, neraspremljen krevet, nagomilane drutvene igre, privezak koleda i prelepa lica rairena po tepihu sobe njegovog najboljeg prijatelja iz San Dijega? Sada je ve prola pono. Oigledno, Teo se nadao da e njih dvojica askati. Jedva je ekao da diskutuje o filmovima do kasno u no, leka-rei na krevetu, moda puei doint. Ali je Metju eleo da bude sam, slobodan da ponovo odmota, u usporenom snimku, film dananjih dogaaja. Pa je jedva odgovarao na Te-ova pitanja. Poput naivnog glumca, zevnuo je na uvebano zavereniki nain, verujui da e njegov prijatelj shvatiti poruku. Konano, nevoljno se predajui, Teo ga otprati do gostinske sobe u stanu, pre svega gostinske jer je bila nametena elegantno i bes-prekorno, sa parketom na podu, sa tri uspravne stolice, uzanim krevetom a, iznad kreveta,

86 Zilber Ader tano gde je portret Laure visio u Teovoj sobi, stajala je uokvirena reprodukcija Delakroo-ve slike La Liberte guidant le peuple. Jedna fotografija lica Rite Hejvort bila je zalepljena preko lica putene personifikacije Slobode sa ogromnim grudima. Kada je ostavljen da bude sam sa sobom, Metju se lenjo skinuo i poeo da provlai kroz projektor svog uma nemontirane filmove filmskog urnala koje bi sebi prikazao te noi. Detalji su se ve isticali poput pojedinanih okvira koje bi montaer skenirao dok dri celuloidnu traku podignutu naspram svetla Votov Gilles u Luvru, poljupci koje su meusobno razmenili ispred njega, aure i pucnji u bici na esplanadi. Besno, pokuao je da odagna te fragmente iz svog unutranjeg oka. Ne bi bio zadovoljan sa odabirom najvanijih dogaaja. Sve je moralo da se odvija po tanom redosle-du, i odreenom brzinom. Sanjari 87 Apsurdno, prekrstio se ispred Delakroine Slobode, odrecitovao uobiajenu molitvu i, obuen samo u donji ve, popeo se u krevet. U polutami razaznavao je neno aputanje zavesa na drugom kraju sobe. Zatvorio je oi. Posmatrao je kako se zavese ire. Film je otpoeo. Kasnije te noi, kada je urnal odavno krenuo svojim tokom, on se probudio. U poetku nije imao pojma gde se nalazi. A zatim pade u oaj kada shvati da se probudio jer je morao da ide u toalet i da je Teo zaboravio da mu pokae gde se on nalazi. Uurbano se uvukao u svoju odeu i izaao u hodnik. Ali, izgubio je orijentaciju. Nije mogao da odgonetne topografiju stana koja je liila na prepunu konicu saa. Prvi hodnik je vodio u jo jedan pod pravim uglom. Sa leve strane, jedna vrata su bila odkrinuta. Kriom ih je otvorio i provirio unutra. Jedna kada, lavabo, Zilber Ader ipke za pekire. Upalio je svetio, uao i zakljuao vrata za sobom. Ispostavilo se da je ovo kupatilo, na nesreu, bilo samo kupatilo, ali ne i toalet. Ali meseci provedeni u hotelskoj sobi na levoj obali bez dovoljno nametaja naterali su ga da skoro instinktivno prie lavabou. Pustio je hladnu vodu, propeo se na prste i ispisao u lavabo. Kada se ponovo naao na hodniku, krenuo je istim putem nazad. Atmosfera u kui je bila skamenjena. Odmah ispred njega nalazila su se jedna vrata oiviena uzanim trakom svetlosti. Koraao je beumno prema njima. Pogledavi poslednji put na hodnik, on otvori vrata. Bila je to Teova soba, a ne njegova. Upaljena ruiasta lampa pored kreveta bacala je ble-de tufne od svetla na krevet. I ta je video? Tea i Izabelu. Izabela je bila Baltus. Usnulo opruena na krevetu, dopola prekrivena pokrivaem, celog te-la iskoenog od estokog umora, raupane glaSanjari 89

ve zabaene na jastuku, dok joj je pramen kose lagano dodirivao usne, obuena u isto belu pot-koulju i bele gaice, izgledala je kao da ima etrnaest

godina. Pored nje, Teo je leao nag. I on je spavao, sa jednom nogom ispod pokrivaa, a drugom otkrivenom, i poput harlekina u arenim pantalo-nama, leva noga mu je bila tamna, a desna sve-tla. Spavao je okrenut na leda dok mu je stopalo visilo preko ivice kreveta, a glava poivala na dlanovima, kao kad se neko opruzi na livadi. Dve kovrdave senke videle su se pod njegovim pazuhom; a trea, koja na mukom telu formira vrh trougla okrenutog naopake, bila je sakrivena aravima iz kojih se pomaljala jedna naga butina. Ono to ih je inilo tako neobinim prizorom je to to su udovi jednog izgledali kao da pripadaju onom drugom. Dugo, dugo vremena, Metju je stajao kao ukopan na pragu sobe, sleden ne zbog ispreple90 ilber Ader tenosti tela kao u nekoj automobilskoj nesrei, ve zbog enigme androgonije. Zatim je konano lagano zatvorio vrata i udaljio se na vrhovima prstiju. Kada je otvorio oi sledeeg jutra, posle uasne noi, prvo to je ugledao bila je Izabela koja mu je zurila u lice, etvoronoki uei na njegovim aravima kao da se spremala za skok. Preko ramena imala je staromodnu vunenu kunu haljinu tamnokestenjaste boje koja je na rukavima i reverima imala pletenice od gajtana uvijene kao one koje ine prave lupinge na uniformama husara iz opereta. Samo deo pastelno-blede butine ukazivalo je na to da je ispod te haljine jo uvek nosila samo obinu belu potko-ulju i gaice kao i prethodne noi. Metju nije imao pojma koliko je dugo uala ispred njega. Niti mu je ona dala vremena da joj to pitanje postavi, jer je istog trenutka uperila kaiprst prema njegovim usnama i, glasom Sanjari 91

koji je mogao da hipnotie, proaputala: "Ne progovaraj. Nareujem ti." Izbaenog jezika, precizne ruke, pola kolari-ca, pola hirurg, Izabela je stavila prst u mekano udubljenje u uglu njegovog levog oka i lagano iskopala otar stalaktit koji se tu stvorio tokom spavanja. Kada ga je podvrgla detaljnom ispitivanju na vrhu svog prsta, bacila ga je, a zatim izvukla jo jedan krastavi, ukasti fragment iz njegovog desnog oka. Iako su, na njenom prstu, ove dve inkrustacije izgledale potpuno majuno, Metjuu se inilo kao da su mu izvadili dve kockice iz oiju. Kada se operacija zavrila, ona graciozno kleknu na kolena. "Dobro jutro!" Metju se udobnije namesti na jastuk. Nastavio je da se skriva ispod pokrivaa poto je na sebi imao samo gaice. "ta ti je to trebalo?" 92 Zilber Ader "Pa, mali moj Metju", odgovorila je, "uklanjala sam san iz tvojih oiju. Ti ima prelepe oi, zna. Teo me puta da mu ovo radim svakog jutra ali nisam

htela da propustim priliku da pomognem jo nekome." "Ba neobian hobi." "Misli?", ree Izabela, skaui na pod. "Zar nisi uivao?" "Da li je trebalo?" "Naravno", odgovori ona. A onda, tapui rukama povika: "Ustaj, ustaj, ustaj! Kuca je oi-vela i eljno iekuje m"sjea." Nametajui skute svoje haljine, muvala se po sobi, uzimajui predmete metodom sluajnog izbora i proveravajui im teinu obema rukama, kao da je otkrivala skrovita iz detinjstva koja odavno nije posetila. Metju nije pomerio ni jedan jedini mii. Po-smatrao ju je, oaran, ispod pokrivaa. Konano, okrenula se prema njemu. "ta eka?" Sanjari 93

"Izabela, molim te, nisam obuen." Nasmeila mu se, podigla obrve kao da je htela da kae "Pa ta?" i nastavila da plovi po sobi, letei od kreveta do jedne od onih uspravnih stolica, od stolice do bidermajer komode, od komode do Delakroine Slobode, a sve njih briui od praine, lagano ih dodirujui vrhovima prstiju ili ih mazei dlanom sa puno ljubavi. Iznenada, usred ove gala predstave, ona ispali pitanje Metjuu: "Ko tako radi i u kom filmu?" Ne oklevajui ni sekundu, on odgovori: "Garbo u Kraljici Kristini. Scena kada se ona oprata od sobe u kojoj je vodila ljubav sa Do-nom Gilbertom." ,,U budunosti, u mom seanju", graktala je Izabela, oponaajui akcenat ove vedske glumice, "ja u dobar deo ivota da provodim u ovoj sobi." 94 Zilber Ader Zabacujui visoko unazad golu nogu ispod haljine koja joj se vukla po podu, ona otvori vrata sobe i doviknu mu: "Kupatilo je na kraju hodnika, a onda prva vrata levo. Imamo elo krilo samo za nas, zna. Ako ne bude tamo u roku od minute, mi dolazimo po tebe." Vrata se zalupie. Nakon Izabelinog upada Metju se razbudio a da mu nije bilo jasno zato se osea slomljenim. Poeo je da trai razlog. Upravo je rekla da ona i Teo imaju "privatno krilo za nas". Da li je to znailo jedno krilo stana? Da li su zbog toga brat i sestra spavali zajedno potpuno nekanjeno, Romeo i Julija sa zlom sudbinom, ne zbog toga to su pripadali dvema ve jednoj porodici? Ali moe li biti da je Izabela jednostavno traila utehu u bratskom naruju, utehu zbog usamljenosti ili nesanice? Moe li biti da je on, Metju, pogreno protumaio zanosnu pozu koju je njeno telo zauzimalo u svim pravcima, njene ruke, stopala, te njene predivne duge noge, sa mlenobelim udovima u potpunoj zbrci, poput zvezda nekog sazvea na astrolokoj karti. 96 Zilber Ader

Zatekao je Tea i Izabelu u istom kupatilu u koje je upao prethodne noi. Oboje su bili u donjem veu. Teo se brijao elektrinim brijaem, dok je Izabela sedela na ivici kade i seckala nokte na nonim prstima. istoa je odmah do boanskog, zato bazen moemo da smestimo odmah do crkve. Ma kako jednostavna ova vinjeta bila, ona ispuni Me-tjuove nozdrve najneobinijim mirisom od svih njemu poznatih mirisa bazena. Kao slabaan deak, toliko je voleo javne bazene da se vremenom razvijao u plivaa sve boljeg, breg i jaeg nego to je on, ili bilo ko drugi, mogao da pretpostavi. Istina, oni nisu bili ti koji su ga privlaili, mada je voleo da posmatra mlade, muevne gnjurce, nalik na preivne kipove koji zarauju za ivot kao karijatide ili fontane, kako za-ranjaju u vodu sa tekom gracioznou torpeda a zatim besno zapoinju da je seku na pruSanjari 97

ge kao bezbroj pari makaza. Pre je ono to se zbivalo iza kulisa uzbuivalo njegovo slabo razvijeno ulo. Tamo je, uz drmusanje, otkrio koktel od sapuna, sperme i znoja, dok su okretni mladii, bogati lepotom, zgodni u svojoj golotinji, nosioci zlatnih medalja za snagu, dranje i sigurnost, hodali tamoamo izmeu prljavih kabina, pokazujui svoja tela poput manekena, u pozama Botielijeve Venere ili Buerove Gospoice O"Marfi, a iju bi rumenu zadnjicu svako poeleo zvuno da potape. Niti mu je bilo strano da baci pogled, prekrtenih nogu, nemarno uvijen u pekir otkrivajui samo deli svog tela, adolescent Narcis in flagrante delicto sa samim sobom, dok su njegov stav i grimase navodile oveka da pomisli na samuraja koji izvodi harakiri. "Izvoli", ree Teo, stavljajui elektrini brija u Metjuove ruke. "Uzmi ga." Na trenutak, Metju nije bio siguran kako da odgovori. I zbog tog svog oklevanja ansa je bi98 Zilber Ader la proputena. Istog trenutka, Teo mu se unese u lice, lice maminog sina, intenzivno kao to je njegov otac to uinio prole veeri. "Ti ne koristi brija, zar ne?" Izabela ustade sa kade i prie Metjuu. "Daj mi da vidim!" Ove dve bele potkoulje, ova dva para belih gaica, jedno od njih naduvenih prepona, a drugo skriveno tamnom siluetom trouglastog breuljka -- i nita proraunatije nije postojalo to je moglo da ga pokrene, da ga uzbudi do kotane sri, a u isto vreme i da ga uznemiri. Ustuknuo je, ali samo do zatvorenih vrata na kojima je visilo mnotvo bademantila i haljina. Kada je Izabela ispruila ruku da bi ga po-milovala po obrazu, on je zadra. "Prestani. Ostavi me na miru." Brat i sestra se povukoe. Oni su oekivali poslunu predaju pred njihovim zadirkivanjem i ruganjem. Mislili su da je Metju postao imun na to, kao to su njih dvoje postali imuni u svom Sanjari

99

neobuzdanom uzajamnom zadirkivanju prilikom razmene miljenja. Zaprepastilo ih je suoavanje, u tako zatvorenom prostoru, sa njegovim ogromnim, povredenim oima koje su mu progutale lice, progutale prenatrpano kupatilo, uzdignutim iznad zidova i tavanice, iznad greda i streha, kao dve ogromne jabuke od Magrite. "Dobro. Ja se ne brijem", odgovorio je natmureno. "Pa ta?" "Nita", promrmlja Izabela, smejuljei se skrueno. "Moj otac je bio isti", nastavi on. "Nije se brijao sve do svojih dvadesetih. Nije to neuobiajeno." "Naravno da nije. Samo je..." "ta?" "Neobino za jednog Amerikanca, zar ne?", ree Izabela. "Vie prilii Meksikancu." "Meksikancu?" "osavom Meksikancu." "ta je osavi Meksikanac?" 100 Zilber Ader "To je pas", ree Izabela. ,,A ono to je interesantno je injenica da on uopte nije bez dlaka. Ima dlake tamo gde ih i ljudi imaju. Pitanje je, da li ih ima i ti?" "ta?" "Da li ima dlake... tamo?" Bez iole srama, ona pokaza na mesto na svom telu. Ljubav je lepa ali nije gluva. Metju oseti kako mu podrhtava donja usna. Za trenutak ili dva ona bi se rastvorila u mlohavo pare crvenog elea od kupina. Sa ustima punim zubne paste i vode, on ih naglo napusti. Idui du hodnika nazad u gostinsku sobu, mogao je da uje kako izbija svaa izmeu Tea i Izabele, a zatim kako se vrata zatvaraju uz lupu. "Ne shvataj to ozbiljno", ree on, sputajui ruku na Metjuova ramena. "Nije to nita naspram onoga to ja doivljavam svakog dana." Sanjari 101

"Prekasno. Odlazim." "Odlazi? A jo nisi ni dorukovao?" "Ja nikad ne dorukujem." "Ali mi smo nameravali da te pozovemo da ostane." "star "Nai roditelji idu sutra u Truvil. Na mesec dana. Pa smo mislili da bi ti se moda dopalo da svoje stvari preseli ovde. Ne mora da se vrati u onu tvoju sobu, zar ne? Nisi platio una-pred?" "Ne..." "Dobro onda, ostani. Iza e biti razoarana ako ne prihvati. Razgovarali smo sino o tome." To mu se omaklo. Poto je, prethodne veeri, Izabela prva ustala od stola, ona

i Teo nisu mogli da razgovaraju sve do jutra. Ali je Metju-ov um poeo da razmilja o stvarima koje su bile manje znaajne, ali zato monije. 102 ilber Ader Ponuena mu je ta privilegija da ue u tajni svet, svet kojem nikad nije pripadao, na planetu koja je daleko od solarnog sistema prosenih, potenih ljudi koji, poput srednjovekovnih astrologa, imaju tu naviku da za solarni sistem misle da je sami univerzum. Bio je to svet o kom nita nije znao samo pre dvadeset etiri sata. Njegovi stanovnici, koje je poseivao samo kada bi to bilo njima po volji, lutali su obinim svetom prosenih graana poput kalifa ili anela. Ova planeta, koja je orbitirala oko trga Odeon, ve se diila isprepletenim nogama, ne-raspremljenim krevetom, zajednikim kupatilom koje je bilo toplo, vlano, zamagljenih prozora i koje je odisalo sumnjivim mirisima, kao i druge misterije koje su jo uvek ostale neotkrivene ali koje bi uskoro mogle da budu protumaene kada na njih doe red. Nastaniti se u tom stanu, na ma kako kratak period, bila bi greka: to je i te kako znao. Ne nastaniti se, bila bi ista takva greka. Stvar je Sanjari 103

bila u tome da se izabere prava greka, a ne pogrena. Metju je dao pristanak, kada je Izabela dola i podarila njegovom elu jedan moralan, sestrinski poljubac, uz izvinjenje, to je zaista zvualo iskreno. Kasnije u toku dana oni e pokupiti njegove stvari iz hotelske sobe. Desilo se da je stan u sebi ipak sadrao jedno krilo, u kom su iskljuivo boravili mladi. Dali su mu ime: le guartier des enfants. U kuhinji, dok su laktova naslonjenih na sto umakali krike hleba sa puterom u svoje olje kafe, Metju se priseti puta do kuhinje i shvati koliko su njihove sobe bile udaljene od sredine stana. Poto je uvek bio previe krhke grae da bi ga kao dete slali u letnji kamp, on nikad nije iskusio ta znai dorukovati izvan svog porodinog kruga, i zato je bio odluan da sauva se-anje na to prvo jutro kao to se, u svom pre-istom obliku, dok ga projektor jo ne zguva, 104 ilber Ader uva negativ filma. Njegova odlunost pretvorila se u preterano ozbiljnu opsednutost svakim svojim pokretom. Poput kraljice Kristine, on je oseao kako dodiruje tu solju kafe, kaiicu, tu posudu za eer, ali ne kao da mu je to prvi ve poslednji put. Kia je padala ceo dan pa je troje prijatelja ostalo kod kue. Poto se rano povukao u svoju radnu sobu da bi negovao svoju inspiraciju, pesnik vie nije pokazivao dalji interes za dobrobit Metjua. Njegova ena je otila u nabavku za odlazak u Truvil. Deaci su ceo dan proveli etkajui po Teo-voj sobi lenjo kao make,

askajui, osmiljavajui filmske kvizove da bi testirali memoriju jedan drugom, i uredujui Teove albume. Izabela nije imala strpljenja da trpi njihovu infantilnu razonodu. itala je jedan roman od Kveneja, prodrljivo okreui strane knjige kao da je dno svake stranice najavljivalo neki izvanredni preokret iji e se ishod otkriti tek pri vrSanjari 105

hu sledee. A onda je rasplela svoje ukoene noge, ispruila se do malog gramofona na tepihu i postavila iglu na plou, uvek na isto izgrebano mesto, na pesmu Sarla Trenea Que reste-t-il de nos amoursl, od koje je prosto bila zavisna. e soir le vent qui frappe d ma porte Me pade des amours mortes Devant le feu qui s"eteint. e soir c"est une chanson d"automne Devant la maison qui frissonne Et je pense aux jours lointains. Que reste-t-il de nos amours? Que reste-t-il de e s bons jours? Une photo, vieille photo De ma jeunesse. Que reste-t-il des billets-doux, Des mois d"avril, des rendezvous? 106 Zilber Ader Un souvenir qui me poursuit Sans e s se. Bonheurs fanes, chevem aux vents, Baisers voles, reves mouvants, Que reste-til de tout ela? Dtes-le-moi. Un p"tit village, un vieux clocher, Un pajsage si bien cache, Et dans un nuage le cher visage De mon passe. Kada je Izabela krenula da bi ponovo pustila istu pesmu, to mora da je bilo po deveti ili deseti put, njen brat je Ijutito pogleda. "Budem li tu plou uo jo jednom, kunem se da u je razbiti na komadie." Izabela razrogai oi u udu. Sanjari 107

"Pa ti voli arla Trenea." "Grei. Pre jesam." V "uje li ga, Metju? Teo je gledao Lauru osam puta - osam puta, moe li to da zamisli? A meni nareuje da prestanem da sluam jednu malu plou. E pa, nee moi." Pokuavajui da glumi smirenost i nonalant-nost, ona vrati iglu na isto mesto. Posle uobiajenog pucketavog pitanja, kao da to sama ploa proiava grlo, zabruja Tre-neov glas. e soir le vent qui frappe d ma porte Me parle des amours mortes Devant le feu qui s"eteint.

Teo pomeri svoju dugaku i lenju figuru a Izabela se odmah postavi ispred gramofona da bi ga zatitila od njega. Sudar ruku inio se ne-izbenim. A zatim usledi: 108 ilber Ader Que reste-t-il des billets-doux, Des mois d"avril, des rendeivous? Un souvenir qui me poursuit... Un souvenir qui me poursuit... U n souvenir qui me poursuit... Igla se zaglavila. Umesto da ublai Teov bes, ta nezgoda ga je samo jo vie rasplamsala. U elji da ga otera svojim pesnicama, Izabela je protestovala isputajui visok, devojaki vrisak. "Prestani, prestani! ekaj! Metju, reci mi. Koji film?" "ta?" Izabela je jo uvek pokuavala da otera Tea. "Navedi film - arrete, je te dis! - ime filma u kome igla preskae na ploi. Izgubie zalog ukoliko ne odgovori." "Gde igla preskae na ploi?" "Brzo, brzo, ili e izgubiti ulog!" Sanjari 109

Metju napregnu misli i konano zatrubi: "Top Hat!" Jop Hat?" "Sea se? Fred Aster stepuje u svojoj hotelskoj sobi iznad apartmana Dinder Roders kada se ploa zaglavila?" Izabela je razmiljala nekoliko sekundi, pokuavajui da prizove tu scenu u misli. "Zna, on je u pravu", ree Teo. "Onda bravo, moj mali Metju!", povika Izabela. "Ali, Izabela, ta je bio ulog?" "Ah", ree ona, "kao da ne zna." I tako je igra poela. Izabela, koja je svemu morala da naene ime, pa ak i onim stvarima kojima imena nisu bila potrebna, krstila je igru sa Domai filmovi. Ideja je bila u sledeem: oni e mirno da nastave sa svojim poslovima, zajedno ili odvojeno, itae, igrae triktrak ispred vatre, crtae zvezdi772 Zilber Ader Ne, samo bi vladavina presude, naredbe i izvrenja promenila ovu igru, igru koja je u poetku bila ispunjena dejim alama i smehom, da bi sada postala sveana zakletva i liturgija, i njihovi su naizmenini ulozi poprimili potpuno nov znaaj. Hajde da se vratimo na to prvo posle podne. Teo i Metju su izali iz stana u pet sati. Teov motocikl je stajao vezan lancem u dnu stepenita hodnika zgrade. Plan je bio da on vozi a da Metju sedne iza njega, doveze ga ispred hotela i vrati se kui, ostavljajui Metjua da sam spa-kuje kofere a do stana

se vrati taksijem. Ali postojala je jedna zaobilaznica u njegovom planu puta, jer je nameravao da napravi jedan krug oko Kinoteke da bi video da li je, nekim sluajem, ponovo otvorila svoja vrata, a koju nije smeo da otkrije Izabeli. Plaei se otrovnog jezika svoje sestre, on je zakleo Metjua na utanje ili e ga u protivnom staviti na muke. Sanjari 113

Pa ipak, neko ko vas je zaklinjao na to da ne otkrijete tajnu, izbrbljae je sigurno pre vas. To se dokazalo i u ovom sluaju. I to tako brzo, da je do momenta kada je Metju ponovo uao u quartier des enfants, Izabela ve znala za tajnu koju mu ak ni kletima ne bi mogla iupati iz usta. Da li je uopte potrebno da spominjemo, znak Zatvoreno je i dalje bio prikaen na reetke Kinoteke. A i Metju je imao tajnu. Bio je utorak, dakle dan kada je obino iao na ispovest. Zbog ega je, poto ga je Teo dovezao, otiao u suprotnom pravcu od hotela i krenuo metroom do avenije Ho. Tamo, u anglikanskoj crkvi, u nii koja je direktno gledala na ispovedaonicu, stajala je gipsana Devica sa globusom poput koarkake lopte, koji je vrsto drala u rukama preko isklesane falte njene haljine. Njena bleda glava bila je nakrivljena u stranu. Njen oreol, oivien vencem zvezdica, podseao je na elektrini ventilator u 114 Zilber Ader pokretu. Njene staklene, mutne oi bile su otvorene, ali nisu tako izgledale, ve kao da su njene lane enice bile ocrtane na povrini onih kapaka. Metju kleknu ispred nje i pomoli se za neto to se ne smatra dolinim molitve, neto to e ga, ukoliko se ikad dogodi, primorati na ispovest ili kajanje. Uzalud se borio sa sobom da ne progovori, ak i bez reci, svoju bogohulnu molbu. Avaj, nevolja sa telom nije ta to je ono slabo, ve to je jako. U stvari, Devica je ula njegovu molitvu. Pa iako njene oi nisu prolile ni jednu suzu, Metju-ove jesu - to je samo po sebi bilo udo. Kada se vraao du prolaza, primetio je jednu stariju enu kako naputa ispovedaonicu. Nakon kratkog oklevanja, on ue u nju. "Blagoslovi me, oe", promrmljao je, "jer sam greio." Sanjan 115

Svetenikov akcenat bio je irski, a glas umoran i zvonak. "Koliko je prolo od tvoje poslednje ispove-sti?" "Ne razumete, oe", ree Metju, nestrpljiv da zavri sa tim. "Upravo sam poinio greh. Ba ovde, u vaoj crkvi." "A?", ree pospani svetenik, koji se naglo tre iz svoje obamrlosti. Kada se vratio u hotel, Metju natrpa svoje stvari u jedan koni kofer. Zatim plati raun i zamoli recepcionera da pozove taksi.

Kada se taksi zaustavio na semaforu blizu raskrsnice Odeon, jedna vatrogasna kola projuri-e pored njih, sa zavijajuom sirenom, masivnim crevom sklupanim poput umotane kose u pun-du i vatrogascima obuenim u crvene uniforme koji su se drali za kola ne bi li spasili svoje ivote. Ceo taj prizor naveo ga je da pomisli na svoju sobu u San Dijegu, na roditeljsku kuu, na 776 Zilber Ader

kue njegovih komija koje su sve bile sline po tome to su imale prskalice na travnjacima i be kontejnere smetene ispred otvorenih vrata garaa. Zaista ima neeg toplog, neeg to neoekivano izaziva nostalgiju kada su u pitanju vatrogasna kola. To vee je Metju veerao sa Teom i Izabelom u jednoj gostionici na trgu Bjenvenu na V Monparnasu. astio ih je jer su ga pozvali da boravi kod njih u stanu. Naruili su ogromnu porciju ostriga, dagnji, rakova, pueva, morskih raia, kampi i lososa, pomalo od svega to je bilo izloeno na izlomljenom ledu. Koristei eki, kleta i jezik, opustoili su tanjir kao arheoloko nalazite. Samo to je prola pono kad su se vratili u stan. Pesnik i njegova ena su se ve povukli. Plan im je bio da krenu za Truvil u ik zore. Sanjan 117

Ne tako retko, kada bi trebalo da zapone ili zavri neku od svojih knjiga, pesnik bi izabrao da na ovaj nain krene u svoj letnjikovac na obali Normandije. A iako je njegova ena, tokom ranijih putovanja, kada su mu deca bila de-ca, ostajala u Parizu, sada se njeno prisustvo zahtevalo, ukoliko bi ikad, u nekih veitih dvadeset minuta do jednog inspirativnog sata, kapriciozni aneo uvar njegove muze odbio da pro-svetli belinu papira. Tvrdio je da deca mogu da vode rauna o sebi. Bila su zrela, inteligentna bia. Pored toga, tu je i njegova sestra, usedelica tek zala u ezdesete, da proveri da li je sve onako kako treba da bude. A, kao i mnogo puta do sada, pokazae se da je bio u pravu. On i njegova ena e se vratiti i zatei stan u savrenom redu, i svoje mladune kako vredno rade svoj domai zadatak, prevodei Vergilija ili reavajui neku matema118 Zilber Ader tiku zagonetku uz lavaboe.i esme ije cevi cure. Nije mogao ni da pretpostavi, ni da sanja kakvu metamorfozu njegov stan i njegovi stanari u meuvremenu doivljavaju. Svaki takav odlazak njihovih roditelja ostavljao je ovo dvoje njihovim sopstvenim interesovanjima. Mnoga raznovrsna i divna bila su ta interesovanja kojima su se Teo i Izabela, sada u mladalakim godinama, preputali koristei fiziku i duhovnu slobodu koja im je poklonjena. Kao i kockarima koji e se, poto su im uskraene karte i

kockice, kladiti na brojeve registarskih tablica, na brzinu kojom kine kapi klize niz prozorsko staklo, na bilo ta, njima nije bilo potrebno nita drugo nego obostrano, bezuslovno sauesnitvo da bi zaronili u intimu svojih dua. Usuujui se da se upuste u taj svet bezrezervno, sputali bi svoja svetla kao to automobil na mranom autoputu obara farove kada se susree sa drugim. A onda, kada se jednom ta Sanjari 119

vrata u svet zatvore za njima, ta ista svetla bi zasijala snano, zaslepljujui oi. Zato, ono to je trebalo da se desi nije bila nekakva novina; sada je njihov ludi poduhvat, moda, bio jo jai, jer su u Metjuu konano pronali dete za svoju rodoskvrau kolevku. Prvih par dana protekli su mirno. Svakog jutra, u kuhinji, dorukovali bi hladne itarice, ne-zastraeni ostacima osuenih kukuruznih pahuljica od kojih su se na ivicama neispranih inija napravile kore. Onda bi se Izabela pridruila bratu u vonji motocikla do gimnazije u koju su oboje ili, dok bi se Metju odvezao metroom do svoje kole u predgrau. Svake veeri, u povratku, bacajui kapute, jakne i alove na pod u hodniku, povukli bi se u guartier des enfants i predavali se sve nasilnijim seansama igre Kuni bioskop, za koju su sada poeli da sakupljaju poene. 120 Zilber Ader Ovo su bili blagosloveni dani za Metjua, koji bi ponekad, na putu iz kole, putovao metro-om ne dalje od Denfre Rorea. Odatle bi, laka koraka, prepeaio preostalu razdaljinu do stana, draei sebe razmiljanjem o tome to e jo jedno vee provesti u drutvu svojih ljubljenih mentora i muitelja. Mada neizbeno, stvari nisu mogle da potra-ju due nego to je to bilo mogue. Jer evo kako droga deluje. Ona zavede svoju rtvu prepre-denou varalice na kartama, doputajui buduoj rtvi da dobije nekoliko partija pre nego to krene da ubija. Teo i Izabela su bili roeni ovisnici, ovisnici kojima su njihove udnje za bio-skopom i udnje jednog prema drugom bili jedini opijati koje su sebi priutili. A Metju - koji bi se, da nije napustio San Dijego, sigurno oenio nekom draganom iz detinjstva, nekom draesnom koketom, strpljivom, zahvalnom i iskusnom - jednom i zauvek se obavezao na ver-nost njihovim neizvesnim sudbinama. Sanjari 121

Prvi stadijuim Kunog bioskopa, to jest njegova praistorijija, bila je prilino kratkog trajanja, i nije prolo minogo vremena pre nego to je Izabela, oajna tto mora da eka na priliku da samovoljno udarri prva, odluila da isforsira ishod. Jednog posepodneva, obuena u beli ogrta, improvizovan beli turban i sa

zatamljenim nao-arima sa bellim ramom, kao neka holivudska glumica iz trudesetih uslikana u oputenoj pozi na verandi svoje Bel Ejr vile, ona pogleda u Te-ovu sobu, gde" su on i Metju itali jedan drugome naglas sttare brojeve magazina Cahiers du Cinema. Njente okrugle oi registrovae sve vei nered od knjiga, asopisa, odee, napola pojedenih sendvia i ljuske od kikirikija. Smeei se u sebi, onaa uze cigaretu i poe da tapka jednim krajem pco paklici resko, otresito i sa besom. A onda, uz razmetljivo uzdisanje, vaui reenicu u uglu uisana kao da je bila vaka, ona srdito ree: ,,K;akva rupa!" 722 Zilber Ader Ne podigavi pogled sa stranice, Teo mehaniki odbrusi: "Liz Tejlor u filmu Ko se boji Virdlinije Vulf." Izabela zasija trijumfalno. "Pogreio si!" "Nisam!" "Jesi!" "U prvoj sceni Ko se boji Virdinije Vulf..." Shvativi svoju greku, on zauta. "Oh, sad shvatam. Imitirala je nekog drugog, zar ne? Bet Dejvis?" ,,U kom filmu, dragi brate?" "Boe, trebalo je da pretpostavim. Je li to film koji sam gledao?" "Gledali smo ga zajedno." "Jesmo?" Napregnuo je misli. "Daj mi neki trag." "Ne dolazi u obzir!" "Budi drug. Daj mi ime reisera." "Neu." Sanjari 123 "Samo ime reisera." "Neu." "Broj reci u naslovu." "Rekla sam ne." "Broj reci u naslovu? Zar previe traim?" Poeo je da se umiljava. "S"il te pidit, Isa, s"il te pidit"" Ne" ,,iG. "Prvo slovo prve reci." "Boe, kako si patetian", Izabela ree s gnuanjem. "Zar nije patetian, Metju? Zar ne misli da je patetian?" "Metju!", viknu Teo. "Kladim se da zna!" Ali je Izabela brzo stavila taku na to. Zar Sfinga nije dala Edipu trag? Teo je bio prisiljen da prizna poraz. "Beyond the Forest", ree Izabela. "Reirao ga je King Vajdor. 1949." A zatim: "Ulog." "U redu. Koliko?"

- HHH

HB 124 Zilber Ader "Ne ovog puta", odgovorila je, jo uvek imitirajui Bet Dejvis. "Ovog puta elim da mi se plati u naturi." "Kako to misli, u naturi?" Izabela spusti svoje naoare filmske zvezde sve do vrha nosa. "Nareujem ti da uradi sada, pred nama, ono to sam te posmatrala da si radio" -- sklonila je naoare i mahnula njima u pravcu ovalnog portreta Din Tirni -- ispred nje." Ovaj mistini izazov - Metju ga je oseao kao lelujavu igru nekih novih, udnih senki po sobi -doekan je utanjem konanim i jaim od svih za-mislivih vanzemaljskih i zemaljskih zvukova. Uzalud je Treneov glas pokuavao da ga prekine. e soir c"est une chanson d"automne Devant la maison qui frissonne. Et je pense aux jours lointains. Que r e ste-t-U de nos amours? Que reste-t-il de e s bons jours? Sanjari 125 Une photo, vieille photo Da ma jeunesse. Bacivi pogled prvo na Metjua, Teo se jo jednom okrete ka sestri, usana izoblienih od na-mrtenosti. "Ne znam o emu pria." ,,0h, zna, ti mili moj", Izabela nastavi slatko. "Samo, voild, nisi znao da ja znam. Tih po-slepodneva kada si dolazio iz kole i kada si zakljuavao vrata i kada bi opruge na krevetu po-injale da kripe dragi boe, da li si zaista mislio da sam toliki kreten da ne znam ta se deava. Pored toga, krevet ti je tano preko puta kljuaonice." Bonheurs fanes, chevem aux vents, Baisers voles, reves mouvants, Que reste-til de tout ela? Dtes-le-moi. 726 Zilber Ader Un p"tit village, un vieux clocher... "Ulog", mirno ponovi Izabela. "Neu to da radim." "Nee?" "Ne bi ni ti." Izabela se nasmei. Podiui pogled prema portretu, ona ree: "Din Tirni nije moj tip." "Kakva si ti kuka! Kuka i sadista." "Ne, ja sam sadinista. A to nije ba isto." Zevnula je. "Hoe li da isplati svoj ulog ili e biti kukavica - to bi, kao to zna, znailo kraj igre?" Teove oi preletale su sa jednog na drugo -Izabelu, Metjua, ovalni portret. "Dobro, Iza. Igra mora da se nastavi." Govorio je glasom glumca koji prima sudbonosni telegram upravo u asu kada zavesa treba da se podigne i da zapone neka lepa komedija na sceni u dnevnoj sobi.

Sanjari 127

Metju nikad nije bio blii tome da prezre Izabelu nego tog trenutka. Prezirao ju je zato to je od Tea, njegovog prijatelja, iznudila poniavajuu obavezu iju tanu prirodu on jo uvek nije znao, ali koja je ve probudila neprijatna se-anja na poniavajue postupke koje su nametali zluradi izviai u atorima podignutim na usamljenim proplancima. Pa ipak, mi postajemo skoro nemilosrdni kada otkrijemo svoje sopstvene podlosti, svoje sopstveno bezvredno licemerje, koje se ogleda u tuem, a strah koji se irio u njemu, strah koji nije samo obuhvatio Teovu, ve i njegovu budunost na ovom ostrvu, ovoj planeti, u stanu na prvom spratu na trgu Odeon, bio je povezan sa nekontrolisanom razdraganou. Teo ustade i skide demper. Otkopavajui koulju, on je prevue preko ramena. Grudi su mu bile osave, osim jednog tamnog pramena koji se protezao od njegovog pupka kao neki planinski potok pre nego to bi nestao ispod ka-

728 Zilber Ader ia na pantalonama. Otkopavajui kai, on pusti da mu somotske farmerke spadnu na stopala. A onda, naginjui se napred, on ih skide. Na to je Izabela oi prekrila akama i vrisnu-la: "Ne, ne! Za ime Boga, ne!" Metju je bio zaprepaen. Da li se predomislila? Da li je shvatila da ju je Teo nasamario tako to ju je prenerazio? Teko. Virei lagano kroz isprepletane prste kao kroz dve pukotine na roletnama, ona se strese. "Koliko sam ti puta rekla da nikad ne skida pantalone pre arapa! Pogledaj se, budalo, ima plave arape na sebi. Daju ti taj odvratan izgled kada si go. Odmah da si ih skinuo." Mrteci se na svoju sestru, Teo skide svoje arape. Nakon pauze, on poe da skida bele gaice, srozavajui ih pre nego svlaei sa svojih polnih organa onako kako bi ena uvijala najlon arapu gladei je niz nogu pre nego to bi je svukla sa stopala. Onda ih skide sa lanaka i Sanjari 129 stade ispred njih, skupljenih kolena, Ilagano drhtei, poput nekog Sebastijana bez strele. Sada kada se oslobodio prljave aure svoje odee, njegova transformacija bila je zaprepau-jua kao kod onih ofucanih ulinih balavaca iz Feza ili Tanira koji, kada se jednom nadu na plai, ponu da se linjaju sve do gole koe. Stajao je trenutak ili dva posmaitrajui svoj penis. Bio je skoro uspravan.

Testisii su mu izgledali teki kao tikve. Kleknuo je na krevet ispod ovaln"og portreta. Oiju zaaranih nepominom maskom kojom je ta glumica nagraivala njihov pogled, poeo je da se masira. Usklaena ritmom fedlera kreveta koji su vibrirali po celoj sobi popuit pokretnih klipova ekspresnog voza koji ga voe sve blie i blie njegovom cilju, njegova ruka se kretala sve bre i bre, instinktivno iznova otkrivajui V svoje staro, poznato pulsiranje. inilo se kao da mu je bledi deo tela upravljao pokre-tima njegove ruke, a ne obrnuto, kao da ne bi bio sposoban da skloni svoje prste sa njega aik i da je to 130 ilber Ader hteo, kao kad se, u jednom uasnom trenutku, prsti vrsto zalepe za vrelu drku oljice. A kada je doiveo vrhunac, mlaz sperme koji je ispustio njegov penis, taj, kako se Metjuu uinilo, blistavi mlaz od sitnih, bisernih svetlosnih iskri koje su u deliu sekunde lebdele u vazduhu, ulovljene u svom letu, poput fontane koja se odjednom zaledila, proizveo je visoku, istu i srebrn-kastu muziku notu kao kada lupnete po blete-oj kupoli od leda u ta se fontana pretvorila. A onda, naglo, sve postade vlano i lepljivo, zamrene dlaice na bedrima, slabi, sladunjavi miris riblje patete. Teo ponovo lee na krevet, zadihan, uzdignut na jednu stranu, ruku opruenih du kime, u stavu oveka koji udie opijum. U ptijem gnezdu njegovih prepona, majka ptica je jo jednom mirno poloila dva jajeta. Izabela je bila vesti voajer. Volela je da pijunira voajere. Iza svojih tamnih naoara, dok je Sanjari 131

Teo masturbirao, oi su joj nervozno lutale tamo-amo, gledajui as u brata, as u Metjua. Sada, kada se predstava zavrila, oi joj postadoe zagonetne. Samo se treptaj trepavica mogao nazreti iza njihovih zaklona, poput leptiria u mraku. to se tie Metjua, koji je posmatrao prizor ne izgovarajui ni jednu re, njegovo telo nije moglo da lae o njegovim oseanjima. Obrazi mu se zapalie, ruke poee da drhte, a njegove prepone postadoe stisnuta pesnica izmeu njegovih bedara. Pitao se kako e ikad vie moi da pogleda Tea u oi. Ali, ono to je bilo najmanje za oekivati, posle ovog podizanja uloga nastupilo je primirje, prekid druenja, koji e im pomoi da izau iz neprijatnog poloaja tokom naredna dva dana. Da li zbog toga to nita to bi bilo ko od njih rekao ili uradio ne bi doarao neki odgovarajui pokret iz nekog klasinog filma ili, to je verovatnije, zbog toga to je taj dogaaj delovao na nain da svi podjednako ostanu bez inspiracije da krenu dalje ili da se 132 Zilber Ader

povuku, uzvici "Koji film?" ili "Navedi film" su prestali neko vreme da odjekuju stanom. Metju je znao da se igra nije okonala, i da ne moe da se okona tu, na tom mestu. Mada se Teo ponovo obukao, bez buke, a kasnije se ponaao kao da se nita nije desilo to bi prouzrokovalo bilo kakvu promenu pravila igre. Ali, za Metjua se neto zaista promenilo, i to zau-vek, jer mu je neprirodno dranje njegovog prijatelja bilo toliko sumnjivo. Oblaci su leteli po tavanici. U ovoj novoj atmosferi opreza i iekivanja, guartier des en-fants se njihao tamo-amo, zatvoren u kavez. Pa ipak, kao i ranije, u isti as, te noi kao i sle-dee, Metju bi na vrhovima prstiju izaao iz svoje sobe i krenuo du hodnika do Teove. Tamo, kao po zadatku, i kao sa namerom, vrata bi ostala otvorena, a lampa pored kreveta ukljuena. Tu bi tiho upijao sliku brata i sestre, njihove isprepletene udove, jednu nogu nepokrivenu Sanjari 133

pokrivaem, dok bi se druga tek nazirala ispod, kao labud i njegov odraz na povrini jezera. Igra je ponovo otpoela dva dana nakon to je Teo platio svoj ulog u naturi. Bili su kao i obino u guartier des enfants, gde je Teo, stojei pored prozora, sanjivo pratio napredovanje visoke vertikalne senke koja je lagano klizila. Odjednom, ba kada je poela da zajedno sa reetkama na oknu oblikuje znak X , on se uhvati za grudi i pade na tepih. "Ahhh!", viknuo je. "Pogodili su me!" Uvijajui se celim telom, on poe da epa odeu na sebi. "Kakav bol! Kakva agonija! Oh boe, gotov sam!" Izabela je konano podigla pogled sa svog romana. "Ima neki problem?", upitala je, ali nezain-teresovano, ve samo reda radi. Teo je odmah ustao i nasmeio se. 134 Zilber Ader "Koji film?" Dva dana je Izabela ekala da joj vrati loptu. Pitanje je ipak iznenadi. Mogla je jedino da ga glupavo zamoli da joj ponovi pitanje. "Navedi film, moliu, u kome krst oznaava mesto ubistva." "Je T ti to ozbiljno?" "Zato da ne?" "Mora da ima hiljade takvih filmova." "Onda ti nee biti teko da navede jedan. A i ti, Metju " "Ne postoji pravilo koje kae da ne mogu oboje u isto vreme da izazovem." "Ali Teo, ja nemam nita sa onim to se dogodilo." "Navedi film", bio je Teov odgovor. "Ili plati ulog." Osveta je, kae jedna francuska poslovica, jelo koje se najslae jede kada je hladno. Bilo je 135

Sanjari A chajasno da je Teo vie voleo vrue kola un son gout, kako rezultata. ansa da Metjuov um se muio i muio bez Ukoliko mu je preostala i izbegne posledice Teovog izazova, posledice o kojima nije ona je leala samo u tome da navede ime filma. Izabela je

Francuzi kau. jedna jedina smeo ni da pomisli, sva-

;etine filkako bila u pravu. Mora da postoje de se desiti nogao da mova u kojima krst oznaava mesto ubistva; ako ne desetine, a onda makar pet, est, ti|i ili etiri; mora da ih je barem tri ili etiri. Ali zbog straha od toga ta e mu u ovom prokletom stanu, on vie nije napregne svoje vijuge. ak da mu je Teo traio samo da navede film, bilo koji, i tu bi naiao na potpunu prazninu. U meuvremenu je Izabela povratila pribranost. Nije ponudila nikakav odgovor na pitanje koje joj je postavljeno. Niti je molila pa joj se, kao to je to Teo radio, da neki trag ili klju. 136 Zilber Ader Ipak je ona bila ta koja je uvela jednu novu dimenziju u igru, a poznavala je svog brata, kao to je poznavala sebe, i suvie dobro da bi mogla pomisliti da bi bilo ko od njih mogao da se vrati na one deje uloge koji su ih nekad zadovoljavali. "Vreme je isteklo", Teo konano ree prozaino. "Film?", upita Izabela. Bila je to puka formalnost, ali ona koju treba ispotovati. "Film? Skarfejs. Hauard Hoks. 1932." ,,A ulog?" "Pa sad", izjavi Teo, uspravljajui se na stolici. "Ja nisam sadista, Iza, kao to zna. A nisam ni sadinista. Samo elim da svi budu sre-ni, a da nikog ne izostavim. Pa bih eleo da ti i Metju, dakle, moja dva najbolja prijatelja, vodite ljubav preda mnom." Sledbenici markiza De Sada - prim. prev. Sanjari 137

Izabela sklopi knjigu, mada nije ubacila papiri izmeu stranica do kojih je stigla. "Kako eli." "Mada ne ovde. Ne volim ba da spavam u neijem tuem odvratnom leglu. Bez uvrede, Metju." Dok Metju nije mogao da se pomeri ni jedan korak, Izabela je nastavila da postavlja jednostavna i praktina pitanja kao, na primer, ta se tano oekuje od nje. "A gde onda?" "U gostinskoj sobi. Ispred Delakroove slike. Ko zna", Teo predloi uz osmeh, "jedna reprodukcija moe da dovede do druge." "Ne smeta ti ako se ovde skinem?"

"Kako god eli." Ugasila je cigaretu u mesinganoj pepeljari, a zatim otila do gramofona i poela ponovo da puta Treneovu plou. Poto je ta melodija postala muzika tema ove igre, bilo bi nezamislivo platiti ulog bez njene pratnje. 138 Zilber Ader Skinula se bez prevelike urbe, kao da ide na spavanje. Niti je zlovoljno gledala ispred u Tea i Metjua, niti je stidljivo skretala pogled sa njih. Jedan jedini znak perverzije u njenoj predstavi bio je taj to je i dalje nosila svoje tamne nao-are, sklanjajui ih tek na kraju, kao da je tek tad otkrila svoj pogled usmeren direktno u njih. Ova mlada ena, koja je nosila zastarelu ode-u svoje bake sa takvim uspehom i tako ubedlji-vo kao rajska ptica svoje neverovatno perje, sada se uini bestelesnom, odvojenom od sopstve-nog torza, koji je obnaila potpuno bez strasti, kao da je na aukciji drala sliku sebe nage. Bio je to fin, vitak torzo, iji su prevoji, udubljenja i obline neodoljivo dovodili u iskuenje radoznale prste da ponu sa vebom... Ulegnua u ramenima, zadnjica i kolena, seno-vita ispupenja na stomaku, dve staze koje su se spajale u jednoj udesnoj dubini, u bajkovitoj umi pubisa.

Sanjari 139 Dok je stajala na gomili svoje odee, ekala je da se sad Metju skine. Za njega je taj trenutak konano doao, trenutak kada je trebalo na silu da ga ukrcaju na lau, a koje se toliko plaio. udnja koju je oseao i prema Teu i prema Izabeli uzalud se borila sa uspomenama koje su eksplodirale u njegovom umu snagom podvodne bombe, sa slikom deaka iz detinjstva koji su vritali dok su ih vukli iz toaleta iza igralita, sa njihovim obrijanim stidnim dlaicama i testisima umrljanim od imalina. Ma koliko ga to uinilo smenim u oima njegovih prijatelja, postojala je samo jedna mogunost: poleteti. Pojurio je uz ivicu zida do vrata. Ali Teo, koji je do tog trenutka izgledao ravnoduan kao robinja u haremu, odjednom skoi na noge i krenu za njim. Priteran u oak, Metju ustuknu. Magija je prestala. Teo i Izabela se opustie. Kikoui se, oni poee da mu se pribliavaju. 140 Zilber Ader "Doi, doi, moj mali Metju", gukala je Izabela, "nisi ba galantan, da zna. Da li ti je pomisao na to da vodi ljubav sa mnom toliko odvratna?" "Ja sam vas video!", viknu Metju. "Gledao sam vas, oboje!" Teo ga pogleda. "Sta si rekao?"

"Zajedno u krevetu!" ,,0ho", ree Teo, "na gost nas je pijunirao. To ba i nije prijateljski in. Pogotovo kada smo toliko gostoljubivi prema tebi." "ega se plai?", upita Izabela Metjua. "Zar nema nijednu pukotinu? Uvek sam zamiljala da neko tako fin, ist i uredan kao ti nema pukotinu pozadi, ve samo gladak puni mesec poput deje guze. Je l" tako Metju? Je l" to krije od nas?" "Ne, ne, ne, molim te, Izabela, molim te." Skoili su na njega. Vii i miiaviji Teo ubrzo ga obori na tepih. Skinuli su mu patike,

Sanjari 141

arape, majicu. Luaki je pokuavao da se izmigolji iz njihovog stiska. Suze mu navrese na oi. Jedan bespomoan pokret ruke uini da se oee o Izabeline grudi. Pa ipak, strpljivo, kao da su Ijutili koru sa artioke, tako metodino kao da su ga podvrgavali muenju seckajui ga na komadie, oni nastavie sa svojom egzekucijom, razgoliujui njegove osave, pomalo kupaste grudi, ruke snenobele i njegove vitke, osunane noge. Od tog trenutka Metju je prestao da prua otpor. Izabela mu je sedela pored nogu, a Teo vrsto drao ruke priljubljene za pod, dok je on leao i plakao, mrcao i ronio suze kao malo de-te. Na sebi nije imao nita osim bledoplavih bokserica, koje je jednim pokretom ruke Izabela spustila sve do njegovih stopala da bi ih zatim zafrljaila na pod. Belina njegovih prepona bila je prvo iznenaenje. Za razliku od njegovih preplanulih nogu i grudi amerikog maloletnika kome je sunce ta"HV 142 V Zilber Ader ko jednostavan, svakodnevni i hranljiv izvor energije kao aa toplog mleka, njegov stomak ih podseti na deo zida na kojem je nekada visi-la slika. Njegove stidne dlaice bile su tamne, svilene i ravne, kao da je sa Orijenta. Testisi su bili poput dva siva grozda. Njegov obrezani penis bio je mali, i moe se rei skoro, ali ipak ne sasvim, nenormalno mali, i tako zdepast i okrugao da je vie liio na trei testis. Sarmama stvarica koja se, i pre nego to je ugledate, uini tako ne-nom kao ustreptali vrapi izmeu dlanova. A ba to je Izabela i uradila. Pre nego to je Metju imao vremena da izgovori svoju posled-nju molbu, ona poe da oblikuje taj penis svojim vetim rukama, rukama grnara, da ga vaja, glazira i ispravlja mu nabore. Za Metjua, koji nikad nije osetio ruku neznanca na svom polnom organu, bilo je kao da je upravo otkrio svoj nepoznati ud. Udahnuo je vazduh. Neto tvrdo i vrsto, neto to mu je Sanjari

143

muilo duu i telo toliko dugo, konano se oslobodilo. Kada mu je Teo pusto ruke, one se instinktivno obavie oko Izabelinih golih ramena. Ona opruzi svoje telo du njegovog, pritiskajui mu penis koji je sad bio smeno izvijen poput ru-ke na stilskom kauu i natera ga da jo jednom otro udahne vazduh. Usne im se pribliie, a onda i njihovi polni organi. Jo uvek je bilo prepreka koje je trebalo pre-vazii. Oboje su bili nevini, Izabela, jer nikad nije vodila ljubav ni sa kim osim sa svojim bratom, a Metju jer nikad nije vodio ljubav osim sa samim sobom. Na kraju su se ipak usne i polni organi uklopili u isto vreme, kao kada se raskopana dugmad istovremeno zakopaju na koulji. Dok se napolju, ispod prozora spavae sobe, moglo uti, da je hteo da slua, neshvatljiv bat koraka i fanfare policijskih sirena, Metju i Iza144 Zilber Ader bela su se predavali predivnoj nezgrapnosti ljubavi. Pod Teovim okom, nesvesni, oni platie svoj ulog. To vee niko nije hodao na vrhovima prstiju po hodniku u guartier des enfants. Da je neko ipak hodao, da su vrata Teove sobe bila odkrinuta a lampa pored kreveta upaljena, ovo bi ugledao: Teo, Izabela i Metju usnuli zajedno. Trogrba zver. Ipak, zbog svega toga je ta prva no provedena zajedno predstavljala prekretnicu za ravnoteu u stanu, koja ipak nije Kuni bioskop dovela do kraja. Suprotno od toga, time je zapoela itava nova faza igre. Sada su je igrali op-sesivno, monotono kao kad mornar koji je pre-trpeo brodolom igla puta-nula na pesku, kako kad zatvorenik igra ah sa senkama i mrvicama hleba. Samo to, mada toga nisu bili svesni, oni nisu bili igrai ve pioni koje je sa polja na poSanjari 145

Ije premetao stvarni igra te igre, a koji je leb-deo iznad table kao Fantom iznad Pariza. Tokom naredne dve nedelje, nebo je isputalo takve pljuskove bodljikave kie da je trojka bila primorana da ne izlazi iz kue. U poetku je Teo i dalje pravio svoje male izlete do krunog toka esnaest, kruei oko Pale de Sajoa ne silazei sa svog motocikla, da bi se zatim vratio do stana sa veknom hleba ili pa-kovanjem mleka po koje je prvobitno otiao. Meutim, nije prolo dugo pa su ak i ovi od-lasi izostali. Motocikl je ostavljen da ra u vlanom hodniku. Casovnici su prestali da rade i nisu ponovo navijani. Kreveti se nisu raspremali, sudovi su ostajali neoprani, a zavese su stalno bile navu-ene. Postepeno, sat u toku dana, a zatim dan u nedelji, pa i sam mesec u ovoj godini izgubili su znaenje. Subote i nedelje -- koje su, u dobro organizovanim ivotima prosenih, potenih

146 Zilber Ader graana, blistavim slovima ucrtane u kalendarima nije vie bilo lako razlikovati od onih obinih slova koja su oznaavala radne dane u nedelji, dok jedini znak proteka vremena nije postala poseta luksuznom supermarketu u sused-stvu. Ove racije - jer su to, u sutini, i bile - us-paniile bi Metjua kao kad je morao da tri kroz Luvr. Dok bi on punio kolica proizvodima, njegovi drugovi su bezbrino punili depove i postave na kaputima jastozima, ampinjonima i kavijarom, mangom, breskvama i, tokom jedne nezaboravne posete, bocom ampanjca koji je Teo ugurao u prostrani prednji deo svoje jakne. Izlazi na supermarketu postadoe za Metjua stresni kao carinski prelazi na aerodromu. U meuvremenu, ekovi koje je pesnik ostavio deci ostadoe neunoveni na kaminu. Nasukani na ovom ostrvu udaljenom ne vie od dve stotine metara od crkve Sent Salpis i po-zorita Odeon, ovo troje mladih ljudi ponaali su Sanjari 147 se kao i svi brodolomnici. Poto su jednom proli onu poetnu fazu da grozniavo pretrauju horizont u potrazi za znacima civilizacije, prestali su da ispituju palatu Sajo i ak se udostoje da odu na as ili dva, ve su poeli da se preputaju onom to je bilo sueno da postane dug boravak. Kada nisu kraduckali po supermarketu, oni bi kuvali i jeli bilo ta od hrane koja bi se zatekla u friideru. Ova ekscentrina pripremanja hrane, smese od slatkog i slanog bez razlike, hladnog i toplog, mesa i ribe, Izabela bi servirala na sto iz erpi u kojima ih je pripremala. A ako bi se bilo ko od mukih glava u kui ustezao da proba kajganu sa ledeno hladnim kompotom od brokola i suvih ljiva ili neobjanjivi bukuri nalik na senf, ona bi slavodobitno izjavila: "Samo jedite kao da probate nacionalno jelo neke egzotine zemlje koju nikad ranije niste poseti-li." 148 Zilber Ader

HH Izabela je bila ta koja je spoljni svet drala na odstojanju. Ona je bila ta koja je, falsifiku-jui majin rukopis, pisala direktoru kole koju su ona i Teo pohaali, navodei da su oboje bolesni od virusnog hepatitisa. A takode je ona bila ta koja je prihvatila da je ispituje tetka imenovana od strane njenih roditelja da se brine o deci tokom njihovog odsustva. Ova sjajna dama, koja je posluno prihvatila ulogu dadilje, zaprepastila je svoju porodicu jo pre otprilike dvadeset godina kada je menjala violinu za noni klub - bolje reeno, ona je prodala Stradivarijusa koji je nasledila od svog dede, slavnog poljskog virtuoza, da bi kupila pola deonica u Le Negre Bleu, jednom zadiV mijenom kabareu na Sanzelizeu. Preoptereena plaanjima rauna, propisima

Ministarstva zdravlja i nervoznim osobljem sainjenim od histe-rinih mladia, bila je oduevljena kada je od svoje neake ula da se ona i njen brat zdravo Sanjari 149

hrane, da su dobri u koli i da su u krevetu pre jedanaest sati. Malo-pomalo, Metju je imao pristup intimnim tajnama svojih prijatelja. Na primer, jedna pou-tela fotografija, iscepana iz nekog starog Paris-Match-a a koju je Izabela sakrila u jednom pohabanom primerku idovog romana a koji se, ni manje ni vie, zvao Izabela, o jednom od Kene-dijevih sinova, iz profila, od etrnaest godina, odmah nakon to ga je u vrat probo jedan bik u Pampiloni, i koji je, po njenom miljenju, uzimajui u obzir i njegovu krv i sve ostalo, bio bla-gosiljan "najlepim licem na svetu". "Mi krijemo nau krv", ree ona, ,,a trebalo bi da se njome epurimo. Krv je prelepa, lepa je kao dragoceni kamen." Teo mu je dozvolio da proui jednu stranu rukopisa koju je ukrao sa oevog stola a za koju se ozbiljno nadao da e je jednog dana prodati za itavo bogatstvo. Od dve stotine neobinih pesnikovih reci u njegovom rukopisu samo 150 ilber Ader sedam nije bilo precrtano. To nije bilo kojih sedam reci, ve ni manje ni vie, onih koje su posluile kao kamen temeljac za jednu od njegovih pesama koja je najee uvrtavana u antologije. Izabela je Metjuu pokazala jednu staklenu boicu sa pilulama za spavanje koje je sakupljala tokom nekoliko meseci a koje su posluile kao izgovor za ovu ili onu lanu nesanicu. One su bile namenjene njenom eventualnom samou-bistvu, ako ikad doe do toga. "One su moja povratna karta", ree ona. "Postoje oni koji su roene samoubice i oni koji to nisu. Ovi prvi ne ubijaju se nikad, a ovi drugi to nekad i uine. Ja pripadam ovoj prvoj kategoriji, a ti ovoj drugoj." "Ja se nikad neu ubiti", ree Metju odse-no. "Ja iskreno verujem da ide u pakao ako se ubije." Metju je, takode, izneverio svoju najveu tajnu, aveniju Ho. Sanjan 151

"Ti se ubija zato to si ve u paklu", ree Izabela. "To je mudro", odgovori Metju, "ali je Isus bio mudriji. Objasniu to na sledei nain. Ja se nikad neu ubiti jer te volim." "To sada govori, a moe se dogoditi da me nee uvek voleti." "Ja u te uvek voleti." "Pitam se. Kad se amour ne bi rimovalo sa toujours, moda nikad ne bismo pomislili da ljubav izjednaavamo sa venou." Metju i Izabela su esto razgovarali o incestu, o fizikoj ljubavi izmeu brata i sestre. Pitao ju je jednog dana kako je uopte dolo do takvog odnosa izmeu Tea i

nje. "Tea i mene? Bila je to", odgovori ona jednostavno, "ljubav na prvi pogled." "Sta biste radili da vas roditelji otkriju?" "To se nikad ne srne dogoditi." "Da. Znam. Ali ta ako se to ipak desi?" 752 Zilber Ader "To se ne srne dogoditi." "Ali hajde isto zbog razgovora da pretpostaV vimo da vam roditelji zaista saznaju za to. Sta biste onda?" Izabela se zamislila na trenutak. "To se nikad, nikad ne srne dogoditi." Zautali su na trenutak pre nego to je Me-tju ponovo progovorio. "Pretpostavljam da nekom vrstom incesta moe nazvati i to kada majka i otac spavaju zajedno. Izabela se grohotom nasmeja. "Metju, ljubavi, ti si tako poseban!" Jedne veeri, po prvi put, Metju je priao prijateljima o svojoj porodici, svojoj prolosti, o svom ivotu pre ulice Odeon. "Bilo je to pre dve godine", ree on, "kada se moj otac vratio iz Vijetnama. Izgubio je desnu ruku. I kada smo se vozili prema aerodromu da bismo ga saekali, poeli smo da se neSanjari 153

kako napreemo pitajui se, znate ve, kako e on izgledati bez nje. Svi smo stajali tamo, ekali ga da side iz aviona. I odjednom se pojavio, u svojoj uniformi sa dugmadima koja su se blistala na suncu. A izgledao je dobro, izgledao je apsolutno dobro. Njegov prazan rukav bio je uguran u dep, onako kako ve to rade, i to ga je inilo da izgleda leerno. A kada je siao na pistu, svi smo poleteli da ga pozdravimo. Moja mama ga je ljubila, grlila i plakala, onako i sreno i tuno u isto vreme. Onda su ga zagrlile moje dve sestre. Pa je doao red na mene." Zastao je. "Imao sam esnaest godina. Godinama nisam grlio svog tatu. Mi nikad nismo imali onaj pravi odnos izmeu oca i sina. Valjda mi je bilo neprijatno to to je bio u vojsci, to je bio u Vijetnamu. A pored toga, mislim da je verovao da sam ja peder. U svakom sluaju, bili smo tu, nas dvojica, a ja nisam znao ta da radim. Mislim, 154 Zilber Ader fiziki. Nisam znao kako da ga zagrlim. A nije to bilo zbog toga to je izgubio ruku. Isto bih se oseao i da je bilo drugaije. Znao sam da on isto osea. I video sam koliko ga je to zabo-lelo i porazilo." "ta si uradio?", upita Teo. "Rukovali smo se. On je ispruio levu ruku a ja sam je prihvatio svojom levom.

Onda se okrenuo da razgovara sa nekim drugim. I to je bilo to. Mada je to udno. Jer tek kada je izgubio ruku ja sam zaista poeo da volim svog oca. Izgledao bi toliko ranjivo kada je pokuavao da se umije ili da ita novine ili da vee pertle jednom rukom. Kao da ga je gubitak ruke uinio potpunim ljudskim biem. Ali ja sam uprskao sve. Imao sam tada priliku, ali je nisam iskoristio." Kinoteka je bila zaboravljena. Imali su svoju sopstvenu kinoteku, kinoteku od krvi i mesa. Sto je znailo da se igra nije vie odvijala samo kaSanjan 155

da bi ih obuzela inspiracija. Dok su itali tokom dana, ili igrali karte, ili dodirivali jedno drugo, zavesa Kunog bioskopa bi se dizala iz noi u no, u pola sedam, pola devet i pola jedanaest, sa matineom u nedelju. Quartier des enfants -na ta se, izuzev rutinskih boravaka u kuhinji, sveo stan -- postao je soba odjeka kroz koju bi rae znane svakom filmofilu na svetu lebdele :ao kolutovi dima. Garance! Garance! Zna kako da zvidi, zar ne? Mogu da hodam, Kalvero, mogu da hodam! Lepotica je ubila zver. Vous avez epouse une grue. Marelo! Marelo! Nije bio dovoljan samo jedan ovek da bih promenio svoje ime u Sangaj Lil. Tu n"as rien vu a Hiroshima. Bizarre? Moi, j"ai dit bizarre? Comme c"est bizarre. 156 ilber Ader Ich kann nichts dafiir! Ich kann nichts dafur! Privedite uobiajene osumnjiene. Ju-hu! Gospodine Pauel! Pa, niko nije savren. Pauvre Gaspard! Ou finit le theatre? Ou commence la vic? Kostimi su bili improvizovani, uvebavale su se predstave, a scene koje nisu ile lako prvi put izbacivane su iz programa. Preturajui po ormanu u gostinskoj sobi, Me-tju je iskopao jedan prastari kaput koji je pesnik nosio iz nedelje u nedelju tokom jedne uasne zime za vreme okupacije. Njegovo krzno koje su izgrizli moljci izgledalo je kao da je ispleteno od stidnih dlaica hiljade filipinskih deaka-sluguPrebacio ga je preko ramena. Onda, dovravajui svoj kostim jednom od kartonskih kutija u koje je Teo smestio svoju kolekciju asopisa Cahiers du Cinema, nacrtavi na jednoj strani Sanjari 157

nekoliko majmunskih crta, izbuivi dve rupe za oi, on napravi senzacionalnu predstavu pojavljujui se preruen u majmuna na vratima spavae sobe. "Koji film?" Teo i Izabela povikae: "King Kong! Godzi-la! Fantom iz ulice Morg!" Metju je odmahivao svojom majmunskom glavom. Dok je rukama mlatarao pored kukova povijajui leda, spotae se o gramofon ispred V kojeg je, uz glas Sarla Trenea, poeo da igra bestidan rege unutar svog krzna i maske od kartonske kutije. Onda je skinuo glavu. Lice mu je bilo namazano crvenim karminom, trepavice sle-pljene od crnog pudera a kosa napuderisana branom. Lagano se oslobaao kaputa, ispod kog nije imao nita. Nag, nastavio je da igra. Tek tad je Teo shvatio. "Marlen Ditrih u Plavom anelul A onda, samo nakon nekoliko sekundi, doao je na Izabelu red da upita "Koji film?" 158 ilber Ader Uhvaeni nespremni, dvojica mladia su odmahivali glavama gledajui tupo u nju i jedan u drugog. No u operi. Poto su i dalje pokazivali zbunjenost, ona pokaza prstom na Metjuov obrezani penis. "Pogledajte! Gauova cigara - Cikov eir -Harpova kosa!" Pucali su od smeha. Jednom drugom prilikom, Teo je nabasao na konjski bi koji je bio odloen u ostavu stana ispod nekoliko teniskih reketa i kompletnih izdanja kontesa De Segur. Obavijajui telo jednim aravom, zatvorivi prozor od kupatila i putajui vruu vodu da tee punim mlazom, tako da vazduh postane vlaan kao u turskom hamamu, on zavitla biem u visini ramena oko svoje glave, kao Mastrojani u Felinijevom 8 i jedna polovina, dok su Izabela i Metju, skoro nevidljivi u oblacima pare, iskakali i uskakali u kadu preSanjari 159

punu mehuria da bi izbegli udarce po lanko-vima, laktovima i zadnjici. Jednom scenom smenjivana je druga brzinom kojom su scenografi neujno menjali dekore naih snova. Kada, skoro prepuna, postala bi Kle-opatrina iz De Milovog filma. Umesto magareeg mleka, koristili bi dve flae kravljeg, iju bi sadrinu Metju sipao u kadu inei dva spojena potoia neprozirne bele tenosti, a koju bi, irei noge poput otrica makaza, Izabela upijala kao u reklami za Kadberi okolade. Poto vie nije bilo samo predvorje spavae sobe, odnosno utoite za begunca iz igre, kupatilo je dobilo ulogu alternativne arene za njihove igrarije. Kada je bila dovoljno velika da se sve troje smeste u nju zajedno, pod uslovom da Metju sedne u sredinu tako da su Teo i Izabela mogli, svako sa svog kraja, da ga obgrle oko struka svojim jednako dugim nogama, dok bi, smeurni od vode, noni prsti jednog dopirali sve do pazuha onog drugog. A kada je Teo na160

Zilber Ader vukao preko uiju svoj svetlouti kaubojski eir koji su mu poklonili kao detetu, dakle eir koji je nekad bio prevelik za njegovu glavu, a sada premali, Izabela i Metju povikae uglas i pre nego to je mogao da ih upita u kom filmu. "Din Martin u Some ame Runningl" "Miel Pikoli u Le Mepris!" Oboje su bili u pravu. Remek-delo ove igre bila je spektakularna produkcija Bazbi Berkli, a osmislila su je ova dva mladia. Teo je bio slab prema efektima kao to bi bile eksplozije zvezda, prema vodenim lokvanjima koji bi se okretali i ostalim velianstveno ukraenim scenama na koje su ti Veliki inkvizitori, ta sila koreografa, tracili toliko mnogo snage. Ovo e, najavio je on, biti njihova najambicioznija improvizacija do danas, pravi morceau de bravoure. Sanjari 161

Neoptereeni time kako bi se njihovo ponaanje uinilo nekom nepoznatom ili nepozvanom posmatrau koji bi sluajno zaao u njihovu privatnost, on i Metju su doneli pozlaeno ogledalo koje je stajalo iznad kamina u dnevnoj sobi, i jo jedno iz glavnog kupatila, i postavili ih visoko na suprotne strane zidova u Teovoj sobi. Ono to je bilo neobino, Izabela nije smela da prisustvuje ovim probama. Ali kada su se one zavrile, i kada je sve bilo spremno, privukli su joj jednu od onih visokih stolica, kao kad roditeljima isto uinite da bi prisustvovali improvi-zovanom koncertu svoje dece. Film se sastojao iz dve scene. U prvoj, Teo i Metju su se pojavili ispred nje kao Dik Pauel i Rubi Kiler. Jedan je navukao izbledelu svetlobraon kadetsku uniformu sa ilja-tom kapom za nekoliko brojeva manju, a drugi utu taftanu haljinu i klo eir, koji su nekad pripadali babi i dedi. Stojei jedan pored drugog, Teo je stao desno, a Metju levo, pa su poeli da 162 ilber Ader izvode zajedniki striptiz. Teo je pokrenuo itav kovitlac pokreta odvezujui traku na Metjuovoj haljini, a zatim jurnuo iza njega i pojavio se sa leve strane da bi sada Metju mogao da otkopa Teov kai, gde bi i on jurnuo oko Tea, ali ovog puta stao bi ispred njega - i tako je to teklo, od detalja do glavne odee, od odee do donjeg ve-a, s takvom vetinom da je Izabela imala utisak da je tu itava grupa deaka i devojica poredana du scene koji su uskakali i iskakali jedan iz drugog, svaki od njih uklanjajui po jedan deo garderobe sa onog sledeeg, sve dok svaki od njih ne bi ostao skroz nag. Tada su uplovili u scenu Pored vodopada. Dok su im se odrazi tela u ogledalu pruali u beskonanost, ispruivi se na podu rairenih nogu skoro se dodirujui vrhovima nonih prstiju, pevali su pesmu najbolje to su znali, uprkos tome to su zaboravili veinu reci a onda je zapoela istovremena masturbacija. Penisi su im postajali sve vri, sve uzdignutiji, tako da se

Sanjari 163

u jednom trenutku uinilo da e se dodirnuti na sredini kao to su se dodirivali njihovi noni prsti. Na kraju, kada su poeli da pevaju refren drhtavim i fal glasom, svrili su tano u isti tren, kanaliui tako svoju energiju u polne organe da su se u tom divljem momentu proporcije stvarnosti nestvarno okrenule naopake te su obojica, leei goli na podu, doli u iskuenje da poveruju da su oni sami pretvoreni u dinovski falus na ijoj je pulsirajuoj veni, uspravno kao sveca, stajao jedan patuljak purpurnog tena blju-jui pljuvaku od sperme iz svojih vrsto stisnutih usta bez usana. Aplaudirajui luaki, Izabela povika: "En-core!", to je bila molba kojoj ni jedan od ovih izvoaa nije mogao da udovolji. Tako su, izmeu smeha i pare, Treneove ploe, nenavijenih satova, navuenih zavesa, zadir-kivanja i izrugivanja, vlane, plesnive opsene kupatila, u ijoj se ustajaloj atmosferi stan ku164 Zilber Ader pao, dani prolazili, zanosni i nepomirljivi, dani podeljeni noima kao to su dva negativa filma podeljena crnom trakom. Zajedno sa Teom, Izabela je naizmenino telefonirala roditeljima u Truvil, a onda je, imitirajui majin rukopis i potpisujui njeno ime, poslala i drugo pismo direktoru kole, obaveta-vajui ga da naalost oekuje produeno bolovanje za svog brata i sebe. Saznali su da se pe-snik razboleo od nekog zaraznog gripa koji mu je najverovatnije njegova bolesna inspiracija pre-nela. Povratak u Pariz morae da se otkae. I Metju je ispleo svoju mreu od lai. Poslao je nekoliko pisama zabrinutoj majci i ocu. Poto pisma, do sada, nisu bila toliko sadrajna, bilo mu je drago to moe da im napie da se iselio iz svog hotela da bi preao u stan koji pripada uvenom francuskom piscu, ija deca, na sreu, ne samo da su njegovih godina ve dele i ista interesovanja sa njim. Sanjari 165

Neoekivani obrt uzbudio je njegove roditelje. Bili su impresionirani to je njihov i previe stidljiv sin izaao iz svoje ljuture i sprijateljio se sa pravim ljudima. ekovi na kaminu su odavno nestali ispod sve vee gomile knjiga, asopisa i stripova, da bi zatim bili potpuno zaboravljeni. Metju je imao prekoraen raun u banci a uplata je dolazila tek svakog drugog meseca ekom iz San Dijega. Sada haranje supermarketa vie nije bilo luksuz ve je postala potreba. Na nesreu, ef te prodavnice je ve odavno bio upozoren na prisustvo ove trojke, koja je uzvratila udarac tako to je podmetala diverzije i postavljala mamce, kao jednom prilikom kada je buno divljala po prodavnici nosei sa sobom samo one artikle koje je bila spremna da plati doekujui intervenciju i

neuspelu pretragu detektiva sa besnim izjavama o svojoj nevinosti. Ipak, bilo im je jasno da je sreno doba uivanja u jastozima i kavijaru prolo. 766 Zilber Ader Sudopera u kuhinji postala je groblje prljavog posua. Koulje, demperi i farmerke ponosili su se zauujuim spektrom fleka. Gaice koje su sa gaenjem skinute mnogo dana ranije, poto vie nisu mogle da se nose, sada pokupljene sa tepiha, izvuene ispod kaua i fotelja bile su procenjivane, a najbolje medu najgorim odlagane za dalju upotrebu. A poto se Teova dro-njava posteljina otkopavala i uvlaila medu prste njihovih bosih nogu, gonei ih da ustaju u ranim jutarnjim asovima da bi je ponovo uvlaili ispod dueka, doneli su konanu odluku da se presele u Izabelinu sobu. Ako je do sada ona bila zabranjena zona za njih, to je bilo usled Izabelinog potovanja prema buroaskom idealu savrenog reda. Poput nekih otkaenih domaica koje glancaju i ribaju svoje primae salone do zaslepljujueg sjaja, tako da se niko ne bi usudio da kroi unutra, insistirala je da se u njenu sobu ne ulazi "jer bi mogao neko da je poseti". Pored toga, kad god Sanjari 167 bi joj to odgovaralo, kad god bi izbila neka od njihovih uasnih svaa, ona bi iz Teove sobe odjurila u svoju i, zagrizajui jabuku kao da zagriza bratovljevu butinu, pobegla u svoje omiljene knjige o tajanstvenim ubistvima u zakljuanim sobama. Nesrea moe da poiva u naem neuspehu da doemo bukvalno do prave vrste sree. Metju ne samo da je voleo Izabelu, nego joj je bio i zahvalan to ga je oslobodila od sebe samog, to mu je dozvolila da rairi svoja krila, za razliku od onoga kako se oseao ranije, nasukan i impotentan, dok mu je dua bila sputana, bolna i uvela u njegovom telu kao njegov penis u gaama. Izabela je volela Metjua, ali zadovoljstvo koje je imala dok je vodila ljubav sa njim poticalo je pre svega od mogunosti da uestvuje u tom zadovoljstvu. Stalno bi je udila silina kojom je zabacivao glavu unazad, kao i njegove 168 Zilber Ader rairene enice koje bi plovile gore-dole, i njegov naboran, bademasti, blag organ koji bi odjednom narastao u super muevnu veliinu i divlje bacao svoj beli sok - i to samo zato to mu je tako reeno, kao kuna biljka. Oboje su voleli Tea. Pa ipak, otkada im se nametnuo Metju, otkada je uetao u njihov ivot koji su vodili u stanu kao to se lik u filmu pojavljuje usred prie, Teo ga je posmatrao kako zauzima sve istaknutije mesto. U prvi mah, gledali su na njega gotovo kao na kunog ljubimca, pitomog panijela koji bi poeo da mae repom i na najmanji znak panje, na uzbudljivu novu stvar koja e Izabelu i njega odvratiti od njihove ustajale intime. A sada, kada je uljez dobio prevlast, Teo je poeo da umilja, sa pravom ili bez, da je i on sam postao sestrin ljubavnik a ne njen brat blizanac i da e ubudue imati one ljubavne boljke na koje bi, sa ulogom blizanca, bio imun: imae napade ljubomore i gaenja, besane, mune noi koje e provoditi moSanjari 169

zgajui o tome ta bi neka dvosmisleno izgovorena primedba mogla da znai. vor koji ih je vezivao bio je fatalno olabavljen da bi obuhvatio i Metjua. Ako su on i Izabela, kako su fantazirali o sebi, nekad bili mitski ljubavnici, Romeo i Julija, Tristan i Izolda, ta li su bili sada? Nespojivi par Tristan i Julija. Kao nekad Metju, sada je na Tea doao red da, iz noi u no, na vrhovima prstiju izlazi iz kupatila i nemo zastaje na pragu spavae sobe da bi -podseajui na transvestita ija je perika upravo spala, sa razrogaenim oima i razbaruenom kosom - zurio u dva naga, isprepletena tua tela i u grubi otisak svog tela i sopstve-ne glave na izguvanom aravu i na jastuku, kao da gleda svoj duh. Razmiljao je da je sklonost prema osveti, onog infantilnog tipa koji su on i njegova sestra uporno zahtevali jedno od drugog jo od pelena, spojila Metjua i Izabelu; ostavila ga, poput do170 ilber Ader sadne i mune zubobolje, na milost i nemilost ljubomori, oseanju koje do tada nije poznavao. Ali, on jo uvek nije bio nesrean; te aoke bile su jo uvek previe slabe i sporadine; radilo se samo o tome da ono to mu je srea garan-tovala nije moglo da bude u skladu sa onim to bi bio njegov lini izbor da je zastupao svoju slobodnu volju. Da li je on na Metjua bio ljubomoran? Pre bi se moglo rei da je bio ljubomoran, na neki drugi nain, na ekskluzivnu vlast koju je, nekad jedini, imao nad sestrinim telom i duom. U nekim trenucima osetio bi nostalgiju za onom i-stotom tabua koji su zajedno razbili. A to to je ta ista istota bila malo-pomalo uprljana ulagivanjima tree strane, bez obzira na to koliko je on voleo Metjua, za njega je predstavljalo izvor nejasnog gnuanja. Pored toga, njihove mladalake ludorije imale su neko svojstvo koje ga je podsealo na transeksualce iz June Amerike koji su nou tumarali du Bolonjske ume, na one Sanjan 171 ugledne avenije oko ume ije bi plonike ispunile prostitutke rasporeene na pravilnim odstojanjima kao na parkiralitu, na orgije koje su or-ganizovali sredoveni biznismeni u hotelskim sobama, luksuzno opremljenim mini barovima i ogledalima. Iako to Teu nije bilo od pomoi, Metju je i dalje otvoreno pokazivao svoja oseanja. Zahvalan to su mu uopte dozvolili da ih voli, on je Tea i njegovu sestru zavoleo jo vie. Ja te volim. Ove tri reci postale su toliko prirodne za Metjua kao i samo disanje. Nikad se nije zamarao od njih. Teo je prihvatio to Ja te volim upueno njemu kao pravilo, kao neto to se podrazumeva. A kada su iste reci upuivane Izabeli, nije mogao da ih saslua bez izvesne nelagodnosti koja ga je nagrizala. U tome je bio slian Metjuu, vie nego to je bio svestan, jer ono to je eleo za sebe bilo je da ima bezbroj ljubavnica, a da svakoj on bude jedini ljubavnik. 772

Zilber Ader Mada su postajali sve redi, jo uvek su u stanu postojali nastupi lucidnosti, kada bi se nekom od njih uinilo da je kucnuo as za suoavanje sa svetom u celini, svetom koji im je toliko dugo gledao kroz prste, koji im je preputao uzde, a koji e, na kraju, morati da ih pozove na odgovornost. Pa ipak, ma koliko to udno zvualo mada, istinu govorei, oni nisu marili ak ni za uda, taj as je bio beskrajno odlagan. Nije bilo telefonskih poziva iz Normandije koji bi najavili predstojei povratak njihovih roditelja, niti ih je kontaktirala tetka iz kabarea Le Negre Bleu. U stvari, telefon je potpuno prestao da zvoni; i jednom, kada je Teo podigao slualicu sa namerom da nazove kuu u Truvilu, u pokuaju da predupredi ono to je bilo neizbeno, naao se u udu kada je otkrio da je mrtva, bez zvunog signala. Njegovo uenje trajalo je taman toliko da se zapita treba li, uopte, da o tome oba vesta va Sanjari 173 ostale. Pretpostavljajui da je telefon iskljuen zato to roditelji nisu platili raun usled produenog odsustva, prestao je da razmilja o tome. Que reste-t-il de nos amours? Que reste-t-il de e s bons Jours? Une photo, vielle photo De ma jeunesse. Que reste-t-il des billets-doux, Des mois d"avril, des rendezvous? Un souvenir qui me poursuit.... ... qui me poursuit... ... qui me poursuit... ... qui me poursuit... Kao kad nervozno dete pone da muca izgovarajui vieslonu re, ploa bi, istroena od prevelike upotrebe, neizostavno zaustavljala iglu na istoj upornoj ogrebotini. Bilo je to muno za sluaoca. Pa ipak, posle nekoliko pokuaja sa 174 Zilber Ader drugim Treneovim melodijama, ili sa popularnim klasicima, sa Sibelijusovim Tunim valcerom ili sa Sopenovim Tristesse, svi su jednako oseali potrebu da se vrate onoj melodiji sa kojom su zapoeli svoju igru. I, na kraju, ponavljanje koje im je nekad paralo ui, postalo je njihova prirodna navika. Ukljuili bi grejanje do usijanja i onda bi goli bezbrino tumarali po stanu osim to nikad nisu bili ba goli golcati. Oblaili bi samo po jedan deo odee, kao na primer: Teo bi odabrao belu koulju koju bi prebacio preko ramena kao togu; Izabela bi navukla do lakata par crnih veernjih rukavica svoje bake u kojima je u mraku izgledala kao da nema ruke, poput Milove Venere a Metju bi graniarski beli kai od antilopa stegao labavo i nisko oko struka. Na ovaj nain, oni su se razvlaili po guartier des en-fants-u, zauzimajui stotine galantnih poza tokom dana. Sanjari 175

Niko od njih nije vie oseao potrebu da igru - ako bi se ona jo uvek mogla smatrati samo igrom -- naziva Kuni bioskop, ili bilo kakvim imenom uopte, jer se toliko ubedljivo utkala u materiju njihovog postojanja; da bi, na kraju, one bioskopske aluzije s poetka, koje je posled-nja evolucija proglasila vikom, bile odbaene. Sada ih oni veseli napori i muke, aljivi kostimi, touche-pipi i budalaste adolescentske ale nisu vie zadovoljavali. Stara pravila odsluila su svojoj svrsi i bila odbaena, a sve to je preostalo bilo je sirova dolovnost seksualne elje, koe, mesa, tela, kroz ije su otvore ulazili kao naputeni mladunci lisice u jazbinu. Ali, glad je poela da im mui slepoonice uasnim migrenama. Iako su potpuno ostali bez sredstava za ivot, nije dolazilo u obzir da odu do nekih roaka ili do prijatelja kojih?, pa bi naizmenino preko svoje golotinje oblaili neki prljavi, ofucan demper i par umrljanih farmer776 Zilber Ader ki i na vrhovima prstiju odlazili u dvorite da bi preturali po kantama koje su bile poredane du zidova. Ali ono to bi nali u njima bilo je daleko od dovoljnog i u isti mah bi im stvaralo zatvor. Nakon ogromnog stenjanja i dahtanja, zajedno sa drugim, kominijim zvunim efektima, oni bi na kraju imali stolicu koja je bila sainjena od tvrdih brabonjaka u obliku i boji minijaturnih ragbi loptica zbog kojih je Izabela, vritei od bola iza vrata kupatila, uzvikivala da e uskoro "morati da sere pomou carskog reza". Jednog poslepodneva, pretraujui ostavu ne bi li pronala neto to moe da se jede, neku staru veknu hleba jo uvek u celofanu ili tablu buave okolade, Izabela nalete na jedan dar s neba na koji su ona i njen brat zaboravili. Na gornjoj polici stajale su tri konzerve maje hrane koje su kupili za nedavno preminulu sijamsku maku. Sanjari 177

Teo je pronaao otvara za konzerve i otvorio poklopce. Onda, golim rukama,, poee da grabe vlano, pihtijasto meso i da ga gutaju ne razmiljajui o tome ta ih eka. Avaj, to je imalo jo gori efekat na njihove digestivne traktove od otpadaka iz dvorinih kontejnera. Boja je nestajala sa njihovih lica, dok su im se stomaci punili gasovima. Stavljajui dlanove na usta da bi spreili erupciju vulkana, njih troje istovremeno pojurie u kupatilo. Izabela, koja je bila najprisebnija, odjednom promeni pravac, trei ka roditeljskom kupatilu, koje je bilo izvan orbite guartier des enfants-a, i ulazei istog trena zakljua bravu na vratima da bi odbila ostale. Teo i Metju, koji su ostali ispred, jurnue du hodnika u kupatilo koje je bilo odmah do Teove sobe. Na dovratku je nastalo malo guranje u borbi da ne povrate elu utrobu. Pa ipak, da je Metju i stigao prvi do olje, morao bi, istog trenutka, 178 ilber Ader

da ustukne pred Teom. Posrnuvi unazad, on se okliznu i izgubi ravnoteu, prosipajui se po li-noleumu kao balon iz kojeg je vazduh puten, a njegova utroba se vrtoglavo zapali kao da je na Katarininom toku. Ispred oiju bezbedno ustolienog Tea, njegovo meso se razlagalo na po-besneloj, osloboenoj bujici blata od sperme, po-vrake, belanaca, mekanih karamela i srebrnka-stih slina. Kada je Izabela ula u kupatilo trenutak kasnije, on je jo uvek leao tamo, opruen u raznim tenostima koje je njegovo telo izbacilo, kao slepac koji se spotakao o svoj doruak. Neno ga je podigla i obrisala zavlaei od vode oteali sunder u njegove upale duplje, ce-dei ga du bolne napukline izmeu dva dela njegove zadnjice. Predajui se uplaeno, on joj dopusti da ga i dalje isti brijui mu stidne dlaice, i to ne samo oko penisa ve i du uzanog, tinjajueg traga kao od baruta koji se pruao du Sprava za muenje - prim. prev. Sanjari 179

njegovih butina. Buljei u svoj odraz u ogledalu, Metju poe da se uzbuuje. Trljao se o svoj odraz. Milovao ga je celog, i ljubio svoje usne. Slab trag ovih poljubaca zadravao se neko vre-me na zamagljenoj povrini stakla, pre nego to bi nestao kao osmeh. Odjednom, bez prethodnog upozorenja, Teo ga prignjei uz njegov odraz. Pobesnelih oiju, nosa savijenim u stranu, zubima grebui po staklu, dok mu je levi obraz bio priljubljen uz njegov desni u ogledalu, Metju poe da se gui, toliko strano da ste mogli da pomislite da mu je njegov lini odraz davao vazduh usta na usta. Bilo je oigledno da je Teo nameravao da ga siluje. Do tada, dvojica mladia su stalno imala ta-an oseaj kada i gde da se zaustave, i koliko daleko da idu. Jo od prvih trenutaka, koji su sada otili u nepovrat, njihova zajednika surova igra se ograniila na ponienja i samoponienja u ritualima i ispadima. Sada, kada se Teo spre180 ilber Ader mao da siluje Metjua, a to silovanje ga je ve ispunilo zanosom i svesnom namerom da mu nanese bol i da ga ponizi, oni su prestali da postupaju po svojim pravilima. Nemo ganuta ovim novim i bizarnim spojem, Izabela je posmatrala kako se podignuti penis njenog brata probija kroz uzani prolaz oien od dlaka izmeu Metjuovih guzova, dok je Me-tju, uspevajui da otvori samo jedno oko pod pritiskom gmizavog pogleda ogledala, pravio zgrene izraze lica koji su bili njegovi ali ne zaista njegovi, razliiti od njegovih ali ne zaista razliiti. Uz bolno stenjanje usled zadovoljstva ili usled bola, on se predade bezuslovno, preuzimajui na kraju ulogu u koju ga je njegov ceo ivot bacao, ulogu anela muenika, fiziki krhkog i krotkog karaktera, kog treba milovati i tui, uljuljkavati i pljuvati, budei u onima koje privlai i koji ga privlae elju da zatite, i u isto vreme poriv da oskrnave ba onu nevinost koja ih je u poetku najvie i privukla.

Sanjari 181 Que reste-t-il des billets-dom Des mois d"avril, des rendezvous? Un souvenir qui me poursuit... ... qui me poursuit... ... qui me poursuit... ... qui me poursuit... Domainstvo je pronalo svoj identitet za kojim je tragalo jo od onog jutra kada su odrasli otili. Njihov identitet - to jest Teov i Izabelin - bio je dobijanje dozvole da u svojoj glavi onaj koji masturbira uradi ta hoe, sa kim god hoe, onoliko esto koliko to hoe, dakle, dozvole koja je neminovno dovodila do jo ekstremnijih fantazija. S tom razlikom da je Metju postao spoljni objekat ovih fantazija. Ipak, ma koliko da je bio muen, ma koliko podvrgnut svakakvim ponienjima koja su mogli da izmisle, on je ipak predstavljao objekat ljubavi svojih muitelja. Nakon to bi ga izloili ponienju, oni bi ga oiju punih suza odmah grlili, umirivali ga, 182 ilber Ader guili svojim poljupcima, preklinjali ga da im oprosti izvinjavajui mu se najiskrenije i najpo-niznije. U ovom izmenjenom toku dogaaja on je uvek iznova otkrivao uzbuujude i poniavajue senzacije avenije Ho. Meutim, svet u celini, svet ije su prose-ne, potene graane oni izbegavali a koji su, opet, izbegavali njih, svet koji je zastao ispred zabravljenih vrata stana kao da se vie ne usuuje da zakorai unutra, i taj svet je, takoe, za sve one koji su umeli da vide i uju, hodao po oblacima. Kako inae objasniti utanje telefona, bat koraka koji bi dopirao sa trotoara ispod prozora spavae sobe, da bi se odjednom ubrzano gubio u tiini, grad kojim su odzvanjale sirene ambulantnih, vatrogasnih i policijskih kola ukrtajui se u noi dok su ih pratile neke priguene eksplozije, kao detonacije bombi ispod zemlje? Sanjari 183 A ova buka, beznadena, anestezirana, ujna onoliko koliko ovek uje zvuke pre nego to e skloniti ruke sa uiju, ovi odjeci stopala, sirene, eksplozije, ovo polomljeno staklo, ovaj urnebes na kraju sveta, posluio je kao dodatak posled-njoj fazi igre kada su se, drei se vrsto za ruke, Teo, Izabela i Metju sputali -- ili, bolje reeno, penjali - u Pakao. ... qui me poursuit... ... qui me poursuit... ... qui me poursuit... ... qui me poursuit... ... qui me poursuit... Stan je bio miran, tih, vrsto zakatanen kao koveg. Vazduh je bio ustajao. Nijedan zraak svetlosti nije se probijao kroz zavese u spavaoj sobi. Izabela je leala opruena na krevetu, dok joj je glava visila naopake kosa joj je dodirivala tepih, a stopala, nekako smanjena, podseala 184 ilber Ader su na stopala obesenog coveka. Teo se sklupcao pored nje, a pramen njegove ravne kose skrivao mu je oi. Metju je sedeo prekrtenih nogu na podu, glave nagnute napred, dok su mu lice i grudi, kao kod crvenih Indijanaca, bili iarani krstaama, polumesecima i uvijenim, krivudavim crtama, ispisanim

prljavtinom. To vie nije bio elegantno ispisani mono-gram, ve uasan, sivo-zeleni muk Splava meduza. Putnike poput njih nita vie nije moglo zadrati da preu preko Lete koja je bila zagaena kao, uostalom, i sve druge reke. Njih samo poluusnule ili ipak mrtve vie nije mogao da probudi neki jak alarm spolja, sirena, eksplozija, pla, jauk, povik, odjeci iz kuglane, kripa guma, zviduci, niti bilo kakva pe-sma koja im se ipak sve vie i vie pribliavala. Kao u snu, kao u snenom smetu, kao u laReka zaborava u podzemnom svetu - prim. prev. Sanjan 185 vini kokaina, monotonija venosti ve je pokrila sve stanovnike ovog stana na prvom spratu blizu trga Odeon. A onda, kao Petar Pan, ulica uplovi kroz prozor. Jedan mali kamen baen sa plonika proao je kroz staklo i uleteo u sobu. Parii od stakla prosue se po krevetu. Kamen se zaustavio na gramofonu. Treneovu plou razbio je u param-parad. Oni nisu bili mrtvi. Kroz pukotinu na prozoru u obliku zvezde uplovila je hladnoa i zamagljeno sunce. Buka, svetio i vazduh promenie sobu, ta zagluujua buka, to zaslepljujue svetio i taj opojni vazduh. Oni otvorie oi. Pokretima astronauta u her-metiki zatvorenoj prostoriji, oni nesigurno stadoe na noge. Usporenim koracima krenue prema prozoru koji ih je tako privlaio kao da e 186 Zilber Ader ih kroz njega sam svemir usisati, dok im je po jedna noga lebdela iznad poda na koji se druga sputala uz prigueni zvuk. Teo se okliznu. Izabela ga pretee. Metju se spotae o lampu na stilskom stolu. Sijalica pue ne proizvodei nikakav zvuk. Dospeli su do prozora. Sklanjajui zavese, Teo ga otvori i zagleda se u ulicu. Evo ta je video du celog uzanog prolaza: Sa leve strane, kojom je vodio do trga Odeon, usred gomile kamenja, plonika i otkinutih grana drvea, nalazio se palir CRS policajaca sa lemovima, koji su se kretali napred, polako i oprezno, kao rimski legionari. Sa konim donovima i potpeticama kripali su po utu. U rukama u crnim rukavicama drali su pendreke, puke i metalne titove koje su isprepleli kao u onoj dejoj slagalici koja se sastoji od esnaest kvadratia ali samo sa petnaest pokretnih. Dok su postrojavali svoje snage, svako prazno Sanjan 187

mesto bilo bi odmah popunjavano, a metalni titovi bi se uklapali, kao i uvek, ba kako treba. Na pola puta du ulice jedna kola bila su prevrnuta na krov ekajui lakoverno kao to beba eka da je presvuku. Kao delovi Makano seta, eline reetke u obliku kifle bile su istrgnute sa plonika i nagomilane na njega. Sa desne strane po trotoarima izlivala se prava reka, bolje rei plima, mladosti ije su ruke bile isprepletene sa pesnicama podignutim u va-zduh, a

koju je predvodila jedna pasionirana ma-loletnica nalik Jovanki Orleanki, u kaputu sa kapuljaom i gajtanom od upave vune, i sa visoko podignutom zastavom koja se vijorila i poigravala na povetarcu. Ovi mladi ljudi avrljali su dok su marirali, besramno se alei sa onima sa galerije -bolje reeno, sa stanarima sa balkona koji su naeni zateeni, oklevajui, ipak poeli da se pridruuju, tako da se inilo kao da je ulica Set za modelarstvo poznate svetske marke - prim. prev. 188 Zilber Ader konano pronala svoj glas. A ono to su pe-vali bila je najlepa, najpotresnija narodna pe-sma na svetu. Debout les damnes de la terre! Debout les forgats de la faim! La raison tonne en sa cratere est Veruption de la faim! Du pas s e faisons table rase Foule esclave, debout, debout! Le monde va changer de base Nous ne sommes rien, sojons tout! C"est la lutte finale Groupons-nous et demain U Internationale Sera le genre humain! Sanjari 189

Teo, Izabela i Metju su bili zbunjeni ovim bizarnim prizorom sa kojim su se suoili kao to je, kako se pria, zbunjena Sara Bernar, kada je njen koija krenuo nepredvienim putem od njenog hotel particulier-a. do Francuske komedije, izjavila prolazei pored Magdalenine crkve: "ta e, za ime Boga, jedan grki hram usred Pariza?" ak i da je iko od njih stvarno uo glasine, buka koja je sve vie nadjaavala Treneovu plou, koja je pratila igru, ne bi zvuala manje prirodno od muzike iz pozadine u nekom filmu te stoga nikom ne bi ni palo na pamet da se pita odakle ona dopire. Zamislite koliko su se tek zaudili kada su otkrili je ova skoro neobavezna, gotovo plemenita vibracija bila zvuna traka jednog sasvim drugog filma, a da su oni bili tek puki gledaoci, jedva prisutni. Teo se prvi razbudio. "Silazim i ja", ree on. Krenuo je sa balkona i otiao u kupatilo da bi lice poprskao hladnom vodom. Metju i Izabe190 ilber Ader la krenue za njim. Neko vreme niko nije progovarao. Oblaili su se brzo i efikasno. Okrenut leima, Metju je istio okultne oznake sa lica i torza. Izmet, koji se osuio i postao tvrd kao blato, nestajao je u lavabou. A onda se njegove navike koje je nosio iz San Dijega ponovo pro-budie, pa zakorai u kadu, odvrnu tu i okupa se ceo. Niko drugi nije to uinio. Pokupili su odec"u koja je i dalje bila nagomilana na linoleumu u hodniku, navukli donji ve, farmerke, koulje, arape i cipele a onda, i dalje bez ijedne progovorene reci, trcali niza stepenice na ulicu. Kia je padala ceo dan. Sada kada je sunce izalo, Pariz se okaio da se osui. Trotoari, fasade kua i kabanice CRS-a svetlucali su od vlage. Prevrnuti automobil bio je crveni sitroen kome su istrgli vrata da bi

posluila kao pancir. Soferajbna je bila razbijena, a gepek ulubljen. Mladi demonstranti koji su do tada marirali uz zvuke Internacionale unuli su iza njih obue-

Sanjari 191

ni u plavi dins, crvene marame i dva ili tri sloja dempera. Kafei su bili zatvoreni, a stolice i stolovi nagomilani na kojekakve naine. Drei ae sa pivom ili olje sa kafom u rukama, njihova klijentela virila je kroz velike prozore. Neki od njih su ak mirno nastavili da itaju novine i to ba o ovim nemirima koji su se deavali na ulici nekoliko metara ispred njih, kao oni ljubitelji muzike u operi koji konsultuju note palei svoje depne baterijske lampe. U jednom kafeu, neki mladi Severoafrikanac, sa osmehom kojim je pokazivao razmaknute prednje zube i sa desnim obrazom prepunim oiljaka, brutalno je bacao lopticu sa jedne na drugu stranu flipera. Jedan drugi mukarac, pravi Francuz, askao je naslonivi se na ank sa bar-menom koji je, sa krpom u ruci, ispirao i brisao jednu praznu au za drugom gracioznim pokretima zgloba. Iza njega se nalazio aparat za ku792 Zilber Ader

! vanje kafe koji je pravio veu buku od bilo kakvog eksploziva. Bio je to trenutak smanjene aktivnosti, kao kad na snimanju scene bitke glumci, postava, kamerman i statisti ekaju da reiser vikne Ak-cijal Galama je ipak bila uasna. Pored povika, zvidaljki i zvunika moglo se uti i cviljenje sirene sitroena koja je bila prikletena gvozdenom reetkom u obliku lepeze. Ipak, pored sve te buke, raspoznavao se tanani, piskavi, skoro neujni zvuk tiine, tiine nastale usled neizvesnosti, iekivanja, one prodorne tiine cirkuskog bubnja koji je prethodio opasnoj akrobatskoj taki. Tokom tog trenutka odmora Teo, Izabela i Metju videe sve kao u tri dimenzije: pripadnike CRS-a sa gasnim maskama poput mrtvakih glava, ut od kaldrme, razbijene kafee, dim koji se irio iz izbaenog vetrobrana sitroena, stanare na balkonima, glavu nekog deteta kroz jedan otvor na ogradi, demonstrante koji su se irili na sve strane, crvenu zastavu koju je visoko

Sanjari 193 uzdignutu nosila Pasionarija u kaputu sa kapuljaom. A i grafite. Jer ovde su

zidovi imali usta, a ne ui. LES MURS ONT LA PAROLE SOUS LES PAVES LA PLAGE IL EST INTERDIT D"INTERDIRE PRENEZ VOS DESIRS POUR LA REALITE LA SOCIETE EST UNE FLEUR CARNI-VORE ETUDIANTS OUVRIERS MEME COM-BAT Poreenje sa Ibaruri Dolores, poznatom kao La Pasionarija koja je bila istaknuti panski komunista 1930. - prim. prev. 194 Zilber Ader COURS, CAMARADE, LE VIEUX MONDE EST DERRIERE TOI LIBEREZ L"EXPRESSION L"IMAGINATION AU POUVOIR Tada je reiser povikao Akcija Policija je poela da se pribliava. Pendreci su im bili gipki u vazduhu kao pod vodom. Vie nisu bili rimska legija. Svaki policajac je de-lovao za sebe. Pojedinano ili u parovima i sa gas maskama koje su im davale izgled marsovaca, oni su se kretali napred, svako svojom brzinom, odbijajui titovima kamenice, granje, gru-dve od blata i vodene bombe kojim su ih gaali sa druge strane sitroena. U poetku, nakratko, demonstranti su uspevali da zadre svoju poziciju. Nekoliko ludo smelih meu njima dizali su svoje nepopustljive pesnice. Pokuavali su da ponovo pevaju Internacionalu, Sanjan 195

ali se ona rasplinula u nepovezanoj razmeni uzvika i uvreda. Onda, kada su potroili ono malo municije koju su- imali, borbu su protiv prvog pali-ra nastavili sa svim i svaim to im se nalo pod rukom, dok su im noge upadale u pukotine na ulici i u neverovatno neravan trotoar pa su silovito padali na kolena i zglobove. Pripadnici policije bacali su kutije sa suzavcem koje bi, uz teak udarac, padale poput paketa ubaenog u potansko sandue. Nakon jednog trenutka neizvesnosti, kada niko nije zasigurno znao da li e im akcija biti uspena, iznad njih poee da se izdiu mali krugovi na-randastog dima. Narastali su do monstruoznih proporcija, izdiui se iznad demonstranata i CRS-a nezaustavljivom energijom dina putenog iz lampe. Stanari se uurbano povukoe sa svojih balkona, zatvarajui roletne i prozore za sobom. Jedan za drugim, kao vitezovi kad zatvaraju svoje metalne vizire pre nego to bi se prikljuili 796 ilber Ader bici, demonstranti navukoe marame preko usta i noseva. Zatim se dadoe u beg, gonjeni snagama reda i zakona. Jednog mladog crnca dvojica pripadnika CRS-a saterae do ulaza u jedan kafe. vrsto zatvorenih oiju, prstima prekrivajui kratku, kovr-davu kosu ne bi li se zatitio, on se srui na plonik pod naletom udaraca koji su se bez prestanka sputali na njega. Iz prepunog kafea nita se nije moglo videti osim

pendreka kako se diu i sputaju, u pravilnom ritmu poput kazaljki na satu. Priljubljenih noseva uz staklo, oni gosti koji su se smestili najblie prozoru gledali su niz ulicu u uzaludnom pokuaju da razaznaju ko e biti sledea rtva napada. Neto dalje, jurili su preko ulice jednu mladu enu u vojnikoj kinoj kabanici, izuzetno fo-togeninu, toliko nalik na Garbo sa svojom dugom crvenom kosom sklonjenom ispod mlitavog eira od istog materijala kao i njena kabanica. Dotrala je do jednog otvorenog prozora u priSanjari 197

zemlju, nastavila dalje, a zatim se ponovo vratila do njega. U poetku pod preplaenim pogledima jednog starijeg branog para koji je stajao na prozoru, a potom uz njihovu svesrdnu pomo, ona se naglavake prebaci preko simsa i uskoi u njihov stan. Iako se prozor istog trenutka zatvorio za njom, policijski pendrek ga ravnoduno razbi. Sada, kada su im oi suzile od suzavca, demonstranti poee da jure tamo-amo, dva koraka napred, jedan ulevo ili udesno, kao skaka u ahu, iznenada skreui da bi podigli neki zalutali kamen sa kaldrme i bacili ga preko ramena, zadirkujui, rugajui se, menjajui pravac kretanja, posrui, padajui i iznosei ranjene izvan vatrenog dometa. U meuvremenu, dijagonalno istei ahovsku tablu poput laufera sa biskupskom kapom i ogrtaem, pripadnici CRS-a nevoljno nastavie da ih gone niz zakrenu ulicu i prema trgu Odeon. 198 ilber Ader Ba na uglu ulice, odvojen od Tea i Izabele, koji su ostali u gomili, Metju je naleteo na jednog mladia u polusvesnom stanju, ije su zata-mljene prelepe crte lica bile umrljane krvlju kao one na Kenedijevom sinu sa Izabeline fotografije. Mladi je izgubio kontrolu nad beikom. Tro-uglasta fleka irila mu se oko prepona na farmerkama i du ava na levoj nogavici. Suoen sa ovim unitenim brodolomnikom, Metju je bio toliko potresen da mu se oi napunie suzama. Jedna slika iskrsnu mu pred oima, slika onog zanosnog monstruma kog je video dok je prelazio ulicu kod Nacionalne galerije. Kao i tog trenutka, i sad je bio impresioniran plemenitou ovog mladia, plemenitou njegovog krvlju iaranog lica, njegovih grevito stisnutih oiju, njegove marame i umrljanih farmerki. Teov telefonski poziv ga je probudio pre vremena iz sna. Ovaj put, meutim, to nije bio san. Izvee udo. Dizae iz mrtvih. Sanjari 199

Kleknuo je pored mladia, koji je, poto mu je bilo neprijatno zbog svoje nekontrolisanosti, mlitavom rukom nespretno pokuavao da sakrije fleku. Ali Metju je bio pragmatian, poslovan. Sklanjajui mu ruku sa prepone, on je prebaci preko svog ramena i uspravi mladia uza zid.

"Moe li da me uje?", Metju mu proaputa u uho. Mladi ne ree nita. Metju podie glas. "Moe li da hoda?", upitao je. "Kladim se da moe ako pokua da se osloni na mene. Podii u te na ramena." Ali, im je ustao, mladieve noge se sruie pod njim pa on ponovo pade na plonik. "Daj sve od sebe. Moe ti to. Tako je, odlino." Metju je uspeo da ga konano uspravi; on stavi mladieve ruke sebi oko vrata, ija su se stopala vukla za njima, pa poe da ga izvlai van domaaja pripadnika CRS-a. 200 Zilber Ader Odmah ga je zaustavio jedan bradati ovek u svojim poznim tridesetim. Njegova crna kona jakna, be pamune pantalone, sportska majica bez kragne i tamne naoare bez okvira identifi-kovale su ga kao policajca u civilu. Iznad kozje bradice ten mu je bio prepun bubuljica te ga je lako bilo zamisliti kao loe obrijanog, to u stvari i jeste bio. Jedan fotoaparat visio mu je na koulji. Fo-tografisao je lica "kolovoa". Gurnuo je Metjua u stranu tako snano da je okrvavljeni mladi skliznuo niza zid kao lik iz crtanog filma kad valjak prede preko njega. V "Sta to, jebote, namerava?", policajac u civilu odbrusi Metjuu. "Ja? Ja..." "Ako ne eli da se pridrui ovom upian-ku u zatvoru, bolje odjebi! Odmah!" "Ali, gospodine, vidite i sami, on je stvarno povreden. Potrebno mu je leenje." Policajac zgrabi Metjua za rever od jakne. Sanjari 201

"Vidi, vidi. Pa ti nisi Francuz, zar ne? Kakav je taj tvoj akcenat?", promrmlja on, hvatajui ga za vrat. "Nemaki? Engleski? Engleski?", ree on, naglaavajui pridev da bi ga Metju bolje razumeo. "Ja sam Amerikanac." "Amerikanac? Pa, estitam, moj prijatelju, moj Jenki prijatelju." On udari Metjua u lanak metalnim vrhom svoje cipele. "Sada e biti de-portovan. Depor-to-van. Capito?" Metju se koprcao u njegovom stisku. Od tamnobraon noktiju policajca podilazila ga je jeza. Dah mu je smrdeo na cigarete goloaz. Tada se, nekim udom, Teo pojavi ispred njih. U ruci mu je bio jedan kamen. Policajac nije imao vie od sekunde ili dve da ga opazi pre nego to je Teo snano njime zamahnuo bacajui ga pravo njemu u lice. Udarac ga je oborio. Uz bolan jauk on se uhvati za nos jer mu krv istog asa pojuri iz obe nozdrve, dok su mu 202 Zilber Ader tamne naoare visile na jednom uhu kao labava zastava.

Teo povue Metjua. ,,A ta sa njim?" Metju pokaza na mladia koji je i dalje leao na trotoaru. "Zar ne bi trebalo da..." "Jesi li ti poludeo?" Kada su se pridruili preplaenoj Izabeli, po-li su za gomilom demonstranata koje su prite-rali do raskrsnice na trgu Odeon kao kad se bujica uliva u more. Raskrsnica je bila prava pusto. Automobili su bili prevrnuti, autobusi zapaljeni, kafei i restorani opljakani, a poslednji povredeni opali su niz sporedne ulice - sve ih to podseti na injenicu da je okraj kojem su upravo prisustvovali bio samo arka u poredenju sa bitkom ije je posledice ovaj prizor prikazivao. Na sredini trga bila je sagraena jedna barikada. Da bi je podigli, sruili su platane koji su Sanjari 203

v se vekovima pruali du ulice Sen-Zermen i to samo za nekoliko sati. Kada se bitka zavrila, koju su ili izgubili ili dobili, ova barikada se i dalje pruala du naputene ulice, nezatiena, dobra samo za potpalu. Neki stariji ovek sa mornarskom beretom i crnim povezom preko jednog oka, skloni se u ulaz bioskopa Danton. Parii polomljenog stakla kripali su kao sneg pod njegovim cipelama, a on se naprezao da sve to shvati. Suze su mu navirale na ono zdravo oko. Viknuo je nikome posebno: "Bitange! Bitange! Ovo drvee bilo je deo istorije Pariza. Vi ste unitili istoriju!" Jo uvek nije shvatao da se istorija pravi; da se, ta-nije govorei, istorija pravi i obaranjem drvea kao to se omlet pravi razbijanjem jaja. Blizu ulaza u metro nalazio se Morisov stub na ijem je vrhu, kao King Kong, taj kvazimo-do sa poslednjeg sprata Empajer Stejt bildinga, uao jedan mladi velikog stomaka, obuen u svetlozelenu vetrovku. Posle nekoliko pokuaja 204 Zilber Ader da se uspravi, nestabilno se penjui na vertikalno uporite etveronoke, konano je uspeo da odri ravnoteu. Po nainu kako je osmatrao, oekivalo se da pone da se udara po grudima u znak trijumfa. Pratei sopstvene instinkte, Teo, Izabela i Metju krenuli su du june strane raskrsnice, jurei pored bioskopa Danton, prolazei pored bo-uche du metro, pored Morisovog stuba, sve do ulice Rasin. Tamo je bila otvorena kapija Medicinskog fakulteta. Njeno dvorite bilo je prepuno demonstranata koji su potraili sklonite kao kad se izbeglice uure u sreditu neke ambasade. Zidovi su bili oblepljeni plakatima koji su najavljivali komitete, sastanke i skuptine; pored manifesta tu su bili nalepljeni ultimatumi i matrice, besramne pogrdne ale na raun Marseli-na, ministra unutranjih poslova, Grimoda, upravnika policije, i De Gola. Potisnuti guvom, troje prijatelja uoe u zgradu. Sanjari 205

Unutra, atmosfera je bila napeta i fantastina. Studenti medicine, koji su tek izali iz svojih adolescentskih godina, koraali su du hodnika nosei hirurke maske da bi se zatitili od napada suzavcem. Iznad kliznih vrata koja su vodila do operativnog amfiteatra neka danguba okaila je jednu lobanju i ukrtene dve kosti -nije se radilo o zastavi, ve o pravoj lobanji i pravim kostima. U podrumu, u kolskoj mrtvanici, petoro-estoro golih leeva od smrznutog mesa tvrdog kao kost bila su poloena na blistavim kolicima. U toj hladnoj beloj odaji, ove statue smrti, ovi iseckani i pranjavi gipsani odlivci smrti, izloeni mranim komentarima i upornim pogledima, izgledali bi mrtvo ak i mrtvima. Bili su iz-reetani smru, kao to oveka na samrti moe izreetati kancer. ak ih ni sam Hrist ne bi mogao oiveti. Neka rasprava vodila se oko leeva. Kada bi policija zauzela fakultet, da li bi trebalo da le206 ilber Ader eve iznesu u dvorite i bace preko kapije na njihove pripadnike? Bez sumnje, jedan velianstveni primer koji se ranije dogodio sa Le Sidom iji je les, prebaen preko sedla, predvodio pansku vojsku u bici protiv Mura. Ali niko nije znao ta da radi. Niko se nije usudio da donese odluku. Mladi ikonoklasti zaustavili su se pred mrtvima. Sat kasnije, poto su pristigle vesti da su snage CRS-a skrenule u bulevar koji je vodio do V Sen-Zermena, studenti van dunosti tog dana i ija imena nisu stajala na oglasnoj tabli u kolskom centralnom holu, kriom izadoe na ulicu i krenue kuci. Odluivi da se ne prijave iz straha da ne budu ismejani, Teo, Izabela i Metju takode pomi-slie da bi bilo mudro da se izvuku odatle. Odsustvo prolaznika i saobraaja dalo je raskrsnici Odeon sliku vetrovite pustoi iz filmova. Sanjari 207

Na svakoj strani, du njenih pritoka, ulica Kon-de, Lansjene komedi i Otfej, u grupama od dvoje, troje ili etvoro, okrvavljeni ili nepovreeni, kretali su se demonstranti hodajui na vrhovima prstiju po pustoj pozornici na kojoj se drama odigrala. Meu poslednjima bio je i neki mladi u ogromnom ogrtau koji je istog asa zaustavio svoj beg ne bi li podigao, pravei vragolastu piruetu crnca sa perikom, jednu krvavu crvenu maramu koju je njegov ortak begunac ispustio u slivnik. Na njihovo iznenaenje, tog istog popodneva trg Sen-Miel bio je poteen. Ipak, samo jedna gostionica pored fontane bila je jo uvek otvorena. Dok su prolazili pored nje, sa namerom da preu most Sen-Miel do II dela Site, a zatim da ponovo preu Senu preko mosta koji se nalazio junije, neko iz gostionice kucnu po prozoru. "Teo! Teo!" 208

Zilber Ader Bio je to ari. Nekada je bio Teov godinu dana stariji drug iz razreda, dok nisu izgubili kontakt kada se on upisao u jednu od parikih politehnikih akademija kao student ekonomije. ak i u koli, njegovi politiki stavovi bili su konzervativni i kapitalistiki. itao je Vol strit urnal, koji je morao da naruuje od jednog zbunjenog novinskog agenta, i esto bi veselo aludirao govorei "idem da posetim svog bankara" mislei, u stvari, na to da "ide u banku". Ali u jednom cininom svetu on nije bio cinian. Teo je izuzetno voleo njegovu utogljenu odvanost vitezova iz srednjeg veka, nain na koji bi mlatarao rukama i pritajeni smeh od kog bi mu se tresla visoka figura irokih ramena. Krenuli su unutra. ari je stajao sam na prozoru drei au piva. Niste ga mogli prepoznati. Umesto smenog tamnog crnog odela koje je dugo bilo njegov zatitni znak, nosio je konu pilotsku jaknu sa prljavom krznenom kragnom, isprane farmerke i Sanjan 209

dreavu kariranu koulju. Glava mu je jo udnije izgledala, skroz obrijana, izuzev jednog debelog pramena u kineskom stilu. Potapao je Tea po ramenu. "Ne mogu da verujem! Teo! Kako ivi?" Na trenutak Teo nije znao kako da odgovori. "ari? Jesi li to ti?" "Kako to, jesam li to ja? Pa naravno da jesam. Zar me ne prepoznaje?" "Da, ti si." Teo pokaza na pramen. "Ali ovo ne." ari upnu uperak. "Zar ti se ne svia? Zar mi ne stoji lepo?" "Ne razumem." "ta ne razume?" "Tebe", ree Teo bespomono. "Uvek si bio tako ik, tako dobro obuen. Odela sa prslukom, tufnaste kravate, Vol strit urnal. A sada, pogledaj se samo." Umesto toga, ari pogleda u Tea. 210 Zilber Ader

,,I ti si se pomalo promenio, zna. Na primer, sada zaudara." On dotaknu Teovu odeu. ,,A kakve su ovo krpe? Izgleda kao da si izaao iz nekog Zolinog romana." "Duga je to pria", ree Teo nakon kratkog utanja. Onda nastupi jo dua pauza, sve dok, sme-ei se, ari ne odgovori: "Kao i moja." A onda, ljubei Izabelu i rukujui se sa Me-tjuom, koga je, poto nije bio filmofil, sreo po prvi put, on dodade: "Dozvolite mi da vas poastim piem." Umesto toga, oni zatraie hranu. "Hranu? Pa, ne znam", ree ari, bacajui pogled na ank. "Izgleda da vlada nestaica. Ali videu ta moe da se uradi."

Nisu znali ta je podrazumevao pod nestaicom. Ionako, bilo je toliko stvari koje inae nisu razumevali.

Sanjari 211 Nekoliko minuta kasnije, kada se vratio sa sendviima i koka-kolom, Teo mu ponovo postavi pitanje. "Pa? Taj uperak?" "iveo sam u Mongoliji." ari je vidljivo upijao efekat koji je to saznanje ostavilo na njegovog prijatelja. Nije bio razoaran. "Mongolija!" "Proveo sam sedam nedelja u pustinji Gobi sa jednim nomadskim plemenom." "A ta je sa tvojim studijama? Sa Politehni-kom akademijom?" ,,0h, moje studije..." Tupo je gledao negde u daljinu kao da su te studije pripadale nekom zamagljenom, izumrlom i nepovratnom periodu njegovog ivota. "Osvrni se oko sebe, Teo. Istorija, znanje, mata -- sve je to sad na ulicama. One krue. Vie nisu privatna svojina elite." 272 Zilber Ader "Nisam znala", ree Izabela, "da se Vol strit urnal isporuuje u pustinju Gobi." "Ja ne itam to faistiko ubre." Teo i Izabela ostadoe zbunjeni ovom varalicom. "Sta se to desilo sa tobom?", povika Teo. Zurio je u preivele iz bitke koji su sad pili pivo i koka-kolu kao da su bili na odmoru izmeu asova. "Sta se to desilo sa svima? Zato su svuda postavljene barikade, zato su svuda marice CRS-a? Sta se to deava, za ime sveta?" "Stvarno me to pita? Stvarno ne zna?" Sari je stao da prouava Teovo lice traei neki znak koji bi mu rekao da ga ovaj zadirkuje. "Ne! Stvarno ne znam!" "Pa gde si, do avola, bio?" "Daleko..." "Daleko? A kako si se vratio?" "Vratio?" "Kako si ponovo uao u zemlju?" Sanjari 213

Na to nije bilo odgovora. Obrva izdignutih kao dva bunasta cirkumfleksa, sada Sari belo pogleda u Tea. "Poinjem da verujem da si u stvari ti bio u pustinji Gobi." Konano ubeden da, iz nekog razloga koji jo uvek nije mogao da shvati,

njegovi prijatelji nisu nita znali o pobuni koja je potresala fakultet Nanter, a zatim ceo Pariz, a potom i "etiri oka Heksagona", kako su itaoci novina vole-li to da nazivaju, on poe da im pria jednu legendu o onome to je ve poinjalo da biva poznato kao les evenements de mai. I tako su saznali kako je progon njihovog roenog Henrija Langloa iz Kinoteke bio Sarajevo ovih dogaaja kako je, u najmanju ruku, ovaj progon iskristalisao jedan duh revolta koji se ve oseao u vazduhu, koji je posluio da se zapali plamen koji je trebalo prenositi iz ruke u ruku poput olimpijske baklje. Gramatiki akcenat - prim. prev. 214 ilber Ader "Ne deava se to samo na univerzitetu, i samo u Parizu!", ree ari, koji vie nije mogao da zaustavi svoju lirinost. "ela Francuska je u trajku. Telefoni ne rade, banke su zatvorene, ne radi pota, bukvalno nema vie ni kapi goriva. Ovo je zaista generalni trajk, studenti i radnici su se ujedinili u zajedniki front protiv zajednikog neprijatelja. Jedno novo drutvo eka da se rodi, Teo, jedan novi svet! Svet bez velike i male buroazije i velikih i malih faista. Svet kom vie nisu potrebni umorni, stari gospodari. NeV ma vie Leonarda! Nema vie Mocarta! Ni Sek-spira!" Zastao je. "Nema vie Hikoka!" "Nikad!", povika Teo. Ponovo nastade utanje. "Videe, prijatelju moj", ari promrmlja tiho. "Videe." Sanjari 215

Pariz je bio pravi karneval. Miel Fokol je nastupao u amfiteatru MoberMutualit, Sartr na Sorboni, Zan-Luj Barol i Madlen Reno delili su pozornicu sa svojom publikom u teatru Odeon. Redovi su se rano formirali, nastala je velika potranja za dobrim mestima, a najee su vam preostajala samo mesta za stajanje. Starije dame sa estog ili sedmog sprata prosipale bi lavore pune vode na glave pripadnika CRS-a, a zatim zatvarale svoje prozore i navlaile zavese brzinom i arom koji su potpuno poricali njihove godine i ugled. Prestravljene majke vrtele su se medu demonstrantima sve dok ne bi, ugledavi ih, povukle svoje mladune tinejdere za uvo i odvukle ih kui, gluve na one poznate primedbe da je njihovim drugarima dozvoljeno da ostanu. Meutim, ovi tinejderi nisu bili najmlai meu borcima. Nakon progona jednog aka iz gimnazije Condorcet, aci Pariza su proglasili svoj sop-stveni trajk. Odbacujui penkala i drvene perni276 Zilber Ader ce, poeli su da paradiraju ulicama na levoj obali rame uz rame sa svojom starijom braom i sestrama. "Sta je sledee?", besneo je ogoreno voda u Le Figaro-u. "Treba li da oekujemo da se maliani u osnovnim kolama pobune u

znak revolta?" Sari je zatim pomenuo jednog mladog Nem-ca, Danijela Kon-Bendita. Ovaj Kon-Bendit je imao nadimak Deni le Ru. On je predstavljao ulicu. Obraao se ulici V i proglasio je sebe za glasnogovornika. S armirao je ulicu kao to je Orfej armirao zver. Gde god bi on krenuo, ulica bi ga pratila. Ulica bi uvek zastala u strahu ispred pragova kua. A onda bi je te iste kue pozvale unutra. Ulica bi ula. Raskomotila bi se u njoj. A V osvanue dan, govorio je Sari, dan kada e Generalna skuptina biti napadnuta od strane svih ulica Pariza a Deni le Ru e ui u nju noen na ramenima svoje uline vlade, svoje uline pratnje, zraei kao Trijumfalna kapija. Sanjari 217

Teo je zanemeo. Zemlja se prevrnula naglavake a on nije imao pojma o tome. I shvatio je zato nije bilo telefonskih poziva iz Truvila, zato se pesnik i njegova ena nisu vratili, zato je njegova tetka iz kabarea Le Negre Bleu prestala da se brine da li su oni dobro, zato su mogli da ive toliko dugo u haosu usled izolacije i bezakonja. Poto je kafe postao zaguljiv i prenatrpan, oni odluie da krenu. Kia je dobo vala po trotoarima, terajui im tela da se poviju kao to bi se cirkuski klovnovi povijali pod teinom svojih cipela. "Potrebna vam je reedukacija", ree Sari, dodajui tajanstveno, "poite sa mnom u Maspe-ro" "ta je MasperoT, upita Izabela dok je rukom sakrivala plamen, palei svoju poslednju cigaretu na vetru. 218 ilber Ader "Vas troje ste pravi marsovci. Poite sa mnom, pokazau vam." Maspero je bio udaljen samo nekoliko metara odatle, u ulici Sen-Severin. Ispostavilo se da je to jedna knjiara na ijim ulaznim vratima ste mogli da itate La Joie de Lire. Unutranji zidovi su bili oblepljeni mnotvom proglasa kao i na Medicinskom fakultetu, zajedno sa posterima koji su oslikavali uzdignute pesnice sa bombama i ruama. Meutim, na poasnom mestu stajala su, tampana na svili, tri portreta, e Gevare, Mao Cedunga i Ho Si Mina. Svojim simetrinim crtama lica, koje su samo popunjavale prazna mesta izmeu kovrdave kose crne poput mastila, njegove crne berete, gustih crnih obrva i jo gue crne brade, prvi pomenuti podseao je na Rorakove mrlje. Drugi je imao sjajni, zagonetni izraz lica jednog ev-nuha. A ako bi treeg, sa njegovim mandarinskim jagodicama i bradom, okrenuli naopake, Sanjari 219

otkrili biste jo jedno, malo manje ubedljivo lice, kao na karikaturi Reksa Vislera. Le Joie de Lire su strpljivo koristili posetio-ci vie kao biblioteku nego kao knjiaru. Njene knjige, ve prilino umrljane prstima, pobacane po stolovima ili poredane po belim drvenim policama, itali su - naslanjajui se uza zidove ili sedei po nezastrtom podu, ne razmiljajui da neto kupe - oni isti mladi ljudi koji su pre sat ili dva demonstrirali na ulicama. ak je i sam prodava, podignutih nogu na sto, dok mu se stolica nagla dokle god je bilo mogue da se ne prevrne, nesmetano itao Rozu Luksemburg. U jednom oku stajala je grupa latinoamerikih studenata. Znali ste da su to bili Latino-amerikanci po Ijutitoj maestralnosti sa kojom su V voleli da nose svoje berete a la e, po okovanim izmama sa dokolenicama komplikovanim kao mornarski vorovi i svojim prastarim naoa-rima revolucionara. Puili su siune cigare koje su im, vlane i iskrivljene, visile sa usana i 220 ilber Ader isputale ljutu aromu, a koje su morali ponovo da pale posle svakog uvuenog dima. Razmeu-i se uvijenim brkovima kao onim dejim rukama naaranim po bilbordima, voleli su da umiljaju da su politike izbeglice. Pa ipak, nita nije moglo biti apsurdnije od njihovog odglumlje-nog umora. V Sari je poeo mehaniki da uzima knjige sa stolova kao da je pazario u supermarketu. To su bile knjiice ije su vas dreave crno-crvene korice podseale na male revolucionarne traktate. One bi uznemirile plemiki mir pesnikove biblioteke. On bi takva jeftina depna izdanja odbio sa gaenjem kakvo imaju umetniki kolekcionari prema falsifikatima. "Proitajte ove", ree ari. "Moda ete onda razumeti zato svet mora da se promeni." Izabela ih je prevrtala u rukuma. ,,A gde je Da Kapitali Zar ne bi trebalo da se obrazujemo itajui Da Kapitali" Sanjari 221

"Le Capital" - za arla, pravi poetak, delo koje je ve postojalo na njegovom linom jeziku - "predstavlja Bibliju. Jedan od najboljih tekstova ikada odtampanih. Ali, vrlo je teko otpoeti sa njim. Morate da zaradite pravo da biste ga itali." "Kako emo da platimo knjige?", upita Teo. "Potpuno smo vorc, ili to nisi primetio?" "Uzmite ih. Tako svi rade. Platiete ih kada budete mogli. Ako budete mogli." Kada su otili iz knjiare, etali su du San-Miel bulevara, nad kojim je lebdeo plat od sivog dima, nesiguran kojim pravcem da krene. Razgovarali su. Ili bolje reeno, ari je bio taj koji je priao. Kad bi ta naivna vera u narodni ustanak trebalo detaljno da se opie, njegov govor bi zvuao banalno. Pa ipak, nije bio banalan, jer govoriti o menjanju sveta je takode sredstvo kojim treba promeniti one koji govore o tome. A, po-

222 Zilber Ader to stvarno nisu bili svesni ta im se deava, Teo i Izabela se jo jednom zatekoe u ropstvu jedne stvari, jedne magije, jedne uzbudljive nove droge. Jer, ovisnicima kakvi su oni bili, ovi termini postali su sinonimi. A to se tie Metjua, njegove oi, kao Ma-donine u aveniji Ho, iako se inilo da su zatvorene, bile su i previe otvorene da bi se iz-merila njihova dubina. Bilo je tano pola pet kada su stigli do dragV stora u ulici Sen-Zermen. U tom asu, on je predstavljao oazu topline i svetla u sivom bulevaru. "Pozajmi mi neto para, molim te", ree Izabela arlu. "Hou da kupim cigarete." Dragstor je bio tesno zbijen izmeu jedne apoteke sa zelenim, neonskim krstom i kafea ispred kojeg je stajalo neto poput crvenog aparata za gaenje poara okrenutog naopake. Ispred njegove zastakljene terase, na kojoj su mladi koSanjari 223

nobari u kariranim sakoima servirali banana split i Peche Melbas, jedna grupa mukih prostitutki, obuenih po poslednjoj modi tog najstarijeg zanata, potajno je i razmetljivo patrolirala svojim podrujem. Preli su preko praznog bulevara. Izabela je krenula da kupi cigarete, a ostali uoe u dragstor. Sa njihove leve strane, jedne stepenice vodile su do restorana iji su stolovi bili poredani oko jedne male, krune galerije koja je gledala na prizemlje. Na njenim zidovima nalazile su se ogromne usne izvajane u bronzi -usne B. Bardo, K. Denev, Elze Martineli. Dalje, nalevo, jo jedno stepenite vodilo je do jednog drugog, skoro identinog restorana. A pozadi, tree stepenite sputalo se do prodavnice u niem prizemlju u kojoj su se prodavale naprave za umirivanje istananih ivaca: niz elinih loptica prikaenih na toak koje su, kada bi ih pokrenuli, lupkale lagano jedna o drugu; etvorou-gaona aa ispunjena ivom i podignuta na hi224 Zilber Ader draulian okvir u kojoj biste videli, kada bi se poluga povukla, pravi Hokusai talas. Iako je pogled sa zatvorene terase bio ometen brigadom marica CRS-a parkiranih du bulevara, muterije u dragstoru konzumirale su svoje izburgere, Nicasalate i osso buccos kao da je sve bilo u redu, kao da je ovo bio bilo koji mesec maj. Mukarci su nosili italijanske a-kete sa dubokim izrezom i raskopane koulje sa ipkastim manetnama i irokim, iljatim kragnama koje su izbacili preko naramenica. Kada je jedan od njih ustao, zasijalo bi malo zlatno raspee. ene su nosile narukvice, amajlije, grivne, ogrlice i minue zbog kojih je dragstor odzvanjao kao zvona na alpskim kravama. ari ih je sve posmatrao sa gaenjem. Ve ih je zamiljao ispred streljakog voda, dok bi im privesci u obliku raspea bili otrgnuti sa vratova, a kravlja zvona uutkana zauvek. "Ovo su

Hokusai Katsushika, japanski slikar i ilustrator - prim. prev. Sanjan 225

mali faisti o kojima sam vam priao", mrmljao je. "Dobri su samo za istorijski otpad." Kada im se Izabela pridruila, Teo je upitao arla da li bi mogli da prespavaju kod njega. lako nisu naglas govorili o svom unutranjem nemiru, oni su znali da ne mogu tako brzo da se vrate u stan blizu trga Odeon, u onaj koji je, do tog jutra, bio zatvoren za spoljni svet. Sloio se bez postavljanja pitanja ili uslova. Mada ih je upozorio da ide kuci samo da bi se istuirao i presvukao. Morao je da bude na trgu Denfe-Roere u est sati. Poto se fakultet Nan-ter ponovo otvorio, studenti su odluili da svoju pobedu, bez obzira na to to e se kasnije ispostaviti da je bila kratkog veka, treba da proslave demonstracijom koja e pokriti Pariz u celini. Razmena vatre tog dana bila je jedna od preliminarnih borbi. Plan je bio da se marira do televizijskog studija da bi se obznanio ustanak, a zatim dalje do Palate pravde u nemom protestu protiv paro226 Zilber Ader

dije zakona i reda koja je njihove mnogobrojne prijatelje zadrala y zatvorskim elijama. Ali je upravnik policije istog trenutka preduzeo korake koji e ograniiti sve demonstracije na jedan geto u latinskom kvartu. Sada je potpuno bio siguran da e takvom strategijom otkloniti aoku njihovog protesta. Ta zabrana bila je protumaeV na kao zakazani sastanak, sastanak koji je Sari nameravao da odri na trgu Denfe-Roere. V Ziveo je na treem spratu, preko puta Ajfe-love kule, u dvosobnom stanu koji je jeftino iznajmio jer je, smeten u dvorinoj upi, bio mraan kao sam podrum. Teo je i ranije spavao u gostinskoj sobi na ijem podu su bili poredani dueci kao u nekoj spavaonici. U njoj su se nalazila samo jo dva komada namestaja: uveana i umrljana ilustracija nekog oveka sa bradom i cvikerima iz romana ila Verna, dok stoji u bogatom, umovitom vrtu jedne opservatorije pod kristalnom kupolom pokazujui jednom mlaem oveku bez brade, koji je stajao pored njega, na Sanjari 227

polumesec neobinog sjaja, sa natpisom La lune! dit le docteur; i jedan akvarijum sa tako neprozirnom vodom da su njegovi stanovnici uvek je pretpostavljao da ih je bilo, jer su bili nevidljivi, zbog toga to je ari

bio prezauzet tokom proteklih nekoliko nedelja da promeni vodu, mogli da zamiljaju kako plivaju u najmranijim okeanskim dubinama. Kada su stigli u stan bilo je prolo tek pola pet. Ne zaboravljajui koliko su bili gladni, oni opustoie friider, prodirui salamu, sir, iniju sa rotkvama. Dok se spremao da se istuira, ari baci pogled na trio koji su sainjavali njegovi gosti. Lagano dodirujui bradom koleno, Metju je sedeo u uglu sobe dok mu je gornja usna bila oiviena mermernobelom prugom kao da je pio mleko iz tetrapaka, a donja liila na talasastu liniju koju bi dete povuklo kada bi htelo da nacrta galeba u letu. Izabela je opruena leala na arlovom neraspremljenom krevetu, dok su joj 228 Zilber Ader dva ista pramena uokviravala lice kao Polokove pozorine kulise, a obrve podseale na dva crna pera. Teo se zavalio u jednu ogromnu mekanu stolicu. "Uzgred", konano ree Sari, ,,gde ste vi bili?" U poetku niko nije progovarao. Onda je Izabela odgovorila. Pravei potpuno isti pokret kao onaj astronom na slici, ona pokaza na ilustraciV ju ila Verna. "Tamo. Na Mesecu." Do pola sedam, rano te veeri, demonstranti su se okupili na trgu Denfe-Roere i poeli su da se penju na lava od Belforta. Uzvikujui "Oslobodite nae drugove!", oni su se kretali bulevarom Arago, prolazei pored zatvora Sante, odakle su im, sa prozora sa reetkama, njegovi stanari, medu kojima teko da je bilo studenata, mahali nevidljivim maramicama. Sanjari 229 Na raskrsnici ulica Sen-Miel i Sen-ermen pripadnici CRS-a su podigli jednu barikadu na putu. Ona je onemoguavala pristup ulici Sen-Miel i mostovima na Seni sa jedne strane, a bulevaru Sen-ermen sa druge, priterujui demonstrante da se raire po ulici Gej-Lusak i po trgu Edmond-Rostand koji je trcao iz bulevara kao nos najslavnijeg heroja tog dramaturga. Tokom veeri otpoela je okupacija latinskog kvarta. Poto su veinu demonstranata opkolile snage CRS-a izmeu trga Edmond-Rostand i ulice GajLusak, drugi su se kradomice infiltrirali u oblinje ulice i trgove, i to u ulice Sen-ak, Panteona, L"Estrapade i po trgu De la Kontre-skarpe. Onda su podigli prve barikade od reetaka, ograda i kaldrme. Do deset sati, od trga Edmond-Rostand do ulice D"Eskarpes, i od raskrsnice ulica D"Ulm i Gaj-Lusak do gimnazije Sen Luj, pruao se jedan zamren lavirint od slinih barikada. Na nesreu, takve barikade, koje bi na mapi mogli da protumaite kao mosto230 Zilber Ader ve, bile su potpuna suprotnost mostovima. Ideja je bila da se napravi sistem brodskih pregrada te ukoliko bi se jedna sruila, druge bi uspele da ogranie tetu. Ali, zbog toga to su morale da slue i kao oruje, anse da pobegnu bile su smanjene. Poto nisu posedovali bolje oruje od reetaka i kaldrme,

inae njihovo jedino sredstvo odbrane, morali bi da opljakaju Petra da bi platili Polu ukoliko bi dolo do snanog napada. Na televiziji, u jedanaest i petnaest, upravnik policije je, sa buketom od mikrofona koji su mu gurnuli pred lice, strpljivo objanjavao da je i on sam nekada bio student, da je u njegovoj mladosti i on dobijao udarce policijskim pendrekom i da zbog toga moe da razume, pa ak i da sa-osea sa motivima studenata. Ali, nakon svega, postoji granica. Onda, u direktnom obraanju samim demonstrantima, upotrebljavajui jedan od onih eufemi-zama mranijih od onoga to bi trebalo da ublae, izjavio je da, ukoliko se latinski kvart ne Sanjari 231

evakuie do ponoi, on e, po datim uputstvima od strane ministra unutranjih poslova, da ga "oisti". U pola jedan, Maino linija od barikada pruala se due nego ikada, dok su ministrova uput-stva bila preneta CRS-u. U ovaj opustoen krajolik, paradoksalno osunan i polumesecom i mesecom, isprekrtan uzdu i popreko barikadama, koji je iz ptije perspektive toliko mnogo podseao na ahovsku tablu, stigoe Teo, Izabela i Metju. V Iz Sarlovog stana - koji je on lino napustio dva sata ranije -- krenuli su du keja na levoj obali, du keja D"Orsej, keja Volter i keja De Konti, sve dok nisu skrenuli u ulicu Sen-ak, u ijem podnoju su stajali skupa nekoliko minuta. Ulica je bila prepuna suzavca. Njene uline lampe nosile su svetloljubiaste oreole a njene kue, ravnodune sa zatvorenim kapcima, bile su im tako nepoznate kao da su pripadale nekim 232 Zilber Ader drugim gradovima koje su obilazili prvi put, recimo Cirihu ili Barseloni. Dok su se pribliavali bici, videli su ispred sebe na krvavocrvenom nebu, oblake dima, ogromne kao cepeline. Kad god bi svetlosni signal poleteo i pao ponovo na zemlju prosipajui se u pravi vodopad od varnica, on bi osvetleo, kao da to ini samo radi njih, neki in pojedinane hrabrosti i samoportvovanja: mladu de-vojku koja pesnicama udara po grudima policajca koji je razbio kolena njenom drugu; sredove-nog kuepazitelja u demperu i papuama kako tri niz ulicu da bi pomogao grupi demonstranata da prevrnu kola, moda ba njegova. Nastavili su svojim putem. Nekako udom, jurei sa levog na desni trotoar i obrnuto, provirujui kroz prazne, nenastanjene pragove, trei kroz ulice i trgove, dok bi Teo silom krio put, a Izabela i Metju pokuavali da dre korak sa njegovim, kao to su, nekada davno, trali kroz hodnike i salone Luvra, Sanjari 233

kao da j"e ta trka bila proba sa kostimima za ovu sada - oni stigoe do barikada na trgu Edmond--Rostand. Ispod krsta jo jedne apoteke oni se naslonie na neki isprljani duek koji je bio uzdignut uz drvene gajbe iz kojeg su uperci bele vune virili kao pramenovi belih dlaka iz uiju nekog starca. Dok su tu uali, jedna reetka od senki oivii zamagljenu boju njihovih oiju. Svetlost baterijskih lampi pripadnika CSR-a trckala je po zidovima, barikadi, licima iza barikade, zvezdicama, oreolima i snenim mrljama. Tu i tamo iskrsla bi neka slika, detalj slike, samo detalj, podaren nasumice, zjapea usta, ruka grubo uvijena u zavoj, kriom podaren poljubac, V uperen prst - ali zato? U ta? U koga? uli su se zvui, neprijatan smeh, povik "CRS-SS! CRS-SS!" ili ,,De Gol ubica! De Gol ubica!", ali su se uli kao sinhronizovan zvuk na filmu. Prolazili su sati ili se bar tako inilo. Tri, etiri, pet puta, pripadnici CRS-a su pokuavali da probiju linije, da bi sva ta tri, eti234 Zilber Ader

ri, pet puta bili odbijeni. Kanisteri suzavaca le-teli su preko barikade. Viziri na kacigama bili su navueni. Vlasnici kua otvorili su prozore visoko iznad glava demonstranata, bacali im pe-kire radi zatite, odlazili po lavore i upove, punili ih vodom i vraali se na balkone da bi zalili ulicu, jer je poznato da ledeno-hladna voda ublauje efekte suzavca. Blizu barikade iza koje su uali Teo, Izabela i Metju, a ispod uline svetiljke koja je bacala oreol svetlosti oko svog stuba, jedna mlada crnkinja bila je podvrgnuta ispitivanju od strane tri oficira CRS-a. Dok su druga dvojica duvala u svoje skupljene ake i dok su rukama lupali po bokovima da bi se ugrejali, jedan od njih bi je stalno gurao na reetke Luksemburkih vrtova. Kad god bi glava te mlade ene udarila u reetku, sva trojica bi brojala u horu, " ...et tro-is... et guatre... et cinq... et six..." Sanjan 235

Razjarena, isprovocirana daleko vie nego to je mogla da izdri, ona konano skide rukavicu i svojim dugakim, lakiranim noktima ureza etiri paralelne ogrebotine niz lice svog napadaa, ogrebotine toliko duboke da su mogle da se gotove vide, sa barikade na suprotnoj strani trga. Oficir CRS-a zacvile od bola. On paljivo prede prstom preko ogrebotina a onda se zagleda u kapljicu krvi na njegovom vrhu. Zaurlao je "Droljo!" na tu mladu enu i estoko joj zario puku u stomak. Posrui, cvilei i plaui poput zlostavljane ivotinje, ona polete prema trotoaru, dok joj je jedna noga u mreastim arapama preletela pod kominim uglom preko druge, kao kad maka vri nudu. To je bilo previe za Tea. Zaboravivi na rakete, svetlosne signale, kanistere i Molotovljeve koktele koji su mu leteli iznad glave, on ustade i pojuri prema njima. U poslednjem trenutku policajac naglo okrete glavu. Teo mu abi koleno

236 Zilber Ader

u prepone toliko snano da je osetio kako se gre ispod svoje aice od kolena. Lice policajca pretvori se u zguvani toalet papir. A onda, to je bilo fatalno, Teo ustuknu. Nije mogao da odlui ta sledee da preduzme. Trebalo bi da projuri kroz iblje u ulicu Medi-kis, ili da potrai zaklon u nekoj od kua koje su se nalazile iza njega, ili da preskoi preko reetaka u Luksemburke vrtove da bi pobegao kroz njihovu junu kapiju. Umesto toga, on je i dalje stajao ukoeno, kao ivo otelotvorenje Ze-novog paradoksa, i ekao, kao da je oekivao, kao da je preklinjao, da ga uhapse dvojica policajaca koji su bili samo nekoliko metara udaljeni od njega i koji ga, trenutak kasnije, naterae da se prui po trotoaru dlanovima prekrivajui prepone. Kada je videla kako pendrecima udaraju po telu njenog brata, Izabela rukama prekri lice. Ne marei za to u kakav se rizik uputa, ona pojuSanjari 237

ri preko barikade, posrnu, pade, ozledujui kole-na, lankove, nadlanice, pa skliznu niz drugu stranu i potra da mu pomogne. Sada je Metju ostao sam. Srce mu je doda-valo gas, guralo ga napred, van kontrole. Borio se da povrati razum. Njegovi prijatelji bili su povredeni, pretueni. Morao je policiju odvratiti skretanjem panje na sebe. Grozniavo je pretraivao zaklone, tragajui za nekim oruem, za nekim uporitem. Odjednom primeti na ivici barikade jednu crvenu zastavu izmeu dve etvrtaste gvozdene reetke koje je Izabela poruila. Naputena, leala je ravno, nepomino, posred kaldrme. Prisetio se Pasionarije obuene u svoj upavi vuneni kaput sa kapuljaom. Ovo priseanje dalo mu je dodatnu snagu. Ponovo e podii zastavu. Inscenirae diverziju da bi Teo i Izabela mogli da pobegnu na bezbedno mesto. Bez daljeg oklevanja, on se uzvera na barikadu, podie zastavu i zavijori njome visoko iz238 Zilber Ader nad svoje glave. A onda, poto nije shvatio da mu se re Fin pribliavala kao kad se voz pojavi iz tunela, on poe da peva. Debout les damnes de la terre! Debout... Odjeknu pucanj. Vitlajui zastavom, Metju se pretvori u statuu. Daleko od barikade, jedan policajac CRS-a zurio je sa nevericom u svoju mainku. Drei je u visini ramena kao da je tek tad shvatio da je puka bila napunjena. Skinuo je gas masku. Oi mu se napunie suzama. "Nisam hteo!", po vikao je. "Nisam hteo!" Metju klecnu u stranu i pade pravo na zemlju. Pucanj kao da je bacio ini na

pripadnike CRS-a. Oslobodivi se, Teo i Izabela potrae do mesta gde je Metju leao, kleknue pored njega i stavie mu glavu u svoje krilo. Sanjari 239 Otvorio je usta. Jezik mu je labavo visio preko donje usne. Bio je umrljan penom. Sa njegovih iskrivljenih crta lica mogli su da proitaju uasnu istinu da ovek ne samo da umire sam, ve da ovek umire iv. Pokuao je da progovori. Ali, ak i na samrti, Metju bi se setio, i suvie kasno, ta je nameravao da kae. Ali, kako odrastamo, za nadanje u sreu ostaje nam sve manje mogunosti, a broj realnih izgleda da je ostvarimo je skoro iluzoran. Bilo je to na poetku oktobra, vee bez kie. Olujni vetar sa Sene kovitlao je flae koka-kole koje su odskakivale po trgu Trokadero kao kad kamenii baeni u reku prave abice. Ajfelova kula sijala je kao neonska reklama. 240 Zilber Ader Te veeri Kinoteka je toliko bila puna ljudi da je pacovima koji nisu uspeli da nau slobodno sedite bilo odobreno, samo ovaj put, uprkos propisima protivpoarne zatite, da sednu gde god nau mesta, na stepenicama koje vode do auditorijuma, du prolaza izmeu redova sedita, na tepihu ispod vertikalnog prostranstva platna. A to se tie onih koji su se pojavili i suvie kasno, oni su jo vie popunjavali foaje i stepenite, nevoljno se igrajui sa praksinoskopima, mranim kutijama i maginim reflektorima, nadajui se da e se ak i tada isprazniti neko me-sto za njih, da e neko ko se ve smestio moda dobiti epileptian napad. Osujeen organizovanim protestima, onim koje su proleni dogaaji jo vie ojaali, De Gol je konano bio prinuen da ponovo imenuje Langloa za kustosa Kinoteke. Te dve nacionalne institucije, Henri Langloa i Francuska kinoteka, bile su ponovo ujedinjene. Sanjan 241

Kada se Langloa pojavio na pozornici Kinoteke, itava sala se digla na noge da pozdravi spontanim ovacijama ovaj udesni povratak. On je predstavio Fransoa Trufoa i an-Pjer Leoda, reisera i zvezdu filma Baisers voles, filma koji je trebalo da bude prikazan te veeri u en avantpremiere. I oni su aplaudirali. A onda, kada su se svetla priguila, zavese se nevoljno razdvojie iz zagrljaja. Na zaprepaenje svih, film je zapoeo snimkom avenije Alber-de-Mun i staze koja se pruala paralelno sa njom vodei ka bati Kinoteke. Preko ovog snimka, Trifoovom rukom ispisana, nalazila se jedna posveta: "Baisers voles est dedie a la Cinemathegue Frangaise d"Henri Langlois." Kamera se zatim lagano pomerala prema ulazu Kinoteke, stavljajui u prvi plan ka-tanac na kapiji i znak Zatvoreno prikaen na njoj. Pretpremijera - prim. prev.

242 Zilber Ader Sa zvune trake, dok su se redala imena glumaca, reisera, producenata i ostalih, zauo se glas Sarla Trenea: e soir le vent qui frappe d ma porte Me park des amours mortes Devant le feu qui s"eteint. e soir c"est une chanson d"automne Devant la maison qui frissonne Et je pense aux jours lointains. Que reste-t-il de nos amours? Que reste-t-il de ces bons jours? Une photo, vielle photo De ma jeunesse. Que reste-t-il des billets-doux, Des mois d"avril, des rendezvous? Sanjari 243

Un souvenir qui me poursuit ... U n souvenir qui me poursuit ... U n souvenir qui me poursuit ... Un souvenir qui me poursuit ... U n souvenir qui me poursuit ... Da li se to igla zaglavila? Ako jeste, to su primetili samo njih dvoje u publici. Sedeli su u samom prvom redu i, dok su sluali Trenea, oi su im blistale kao i kod drugih oko njih. Meutim, kada su im suze krenule, potekle su iz sasvim drugog razloga.