Don Don

(1572-1631)
Don je bio sin imunog londonskog trgovca gvoem, rimokatolika; po majci je vodio poreklo od Tomasa Mora1. Poto mu je vera onemoguavala vie kolovanje i uee u javnom ivotu, Don je preao u protestantizam. Studirao je na oba univerziteta i stekao veliko znanje koje se odraava i u njegovoj poeziji. Uestvovao je kao dobrovoljac (dentlmen-pustolov) u Eseksovom ratnom pohodu (protiv panaca) na Kadis i Azore. Zatim je bio sekretar lorda Egertona, uvara peata. Svojim tajnim venanjem sa Egertonovom roakom Anom Mor2 izazvao je ministrov bes i bio lien slube i neko vreme zatvoren u Taueru. Nemajui vie izgleda za svetovnu karijeru, stupio je 1615. u sveteniko zvanje. Prvo je bio nastavnik teologije u jednoj londonskoj pravnoj koli // kraljev lini kapelan i doktor bogoslovije u Kembridu, a potom kanonik (dean) crkve sv. Pavla u Londonu. Tada se proslavio svojim strastvenim i poetinim propovedima.3

Poetak 17. veka iscrpljenost engleskog petrarkizma. Stihovi zvue konvencionalno, neubedljivo, ak sladunjavo melodiozno. Dolazi do dekadencije... (Na ovo je reagovao i ekspir.)

METAFIZIKA POEZIJA
Istorijski kontekst: Metafiziki pesnici su iveli u izuzetno dramatinom, prelomnom vremenu kojem su osnovno obeleje davali politika nestabilnost, verske raspre... To je trenutak kada empirijska nauka potiskuje srednjovekovni misticizam i sholastiku, kada Ptolomejeva astronomija ustupa mesto Kopernikovoj i ovek prestaje da bude sredite univerzuma... Ovo je vreme u kome su se staro i novo proimali i sukobljavali, vreme kad je jedan poredak stvari bio iz temelja poljuljan a drugi jo nije bio prihvaen. To vreme je zato dovelo do dubokih moralnih i intelektualnih kriza. One su nale odjeka u optem oseanju nesigurnosti, skepticizma, uznemirenosti i pesimizma koje je proelo itavu knjievnost tog vremena...

OSNOVNE ODLIKE: 1. Poezija pozne renesanse i poetka baroka. Plod je prezrele renesanse u Engleskoj.4 (Don je po godinama mlai ekspirov
Tomas Mor, uveni kancelar Henrija VIII, verovatno je izgubio glavu poto nije hteo da se odrekne vernosti papi i rimokatolikoj crkvi nakon Henrijevog sukoba sa Rimom izazvanim razvodom od Katerine od Aragona. 2 Ana je imala 17, Don 29 godina. 3 Kratko vreme pred smrt dao je da se izradi njegov portret na kojem je predstavljen umotan u samrtni pokrov. Ovaj portret je drao pored postelje preputen morbidnim meditacijama o umiranju. Kada je umro, na osnovu tog portreta je izraena statua koja je postavljena u crkvi. Za vreme velikog londonskog poara 1666. stara katedrala Svetog Pavla je izgorela do temelja; jedini spomenik koji je preiveo unitenje bio je Donov kip u belom mermeru. On se i danas moe videti u junom krilu londonskog Sv. Pavla. 4 Klasicistiki odgovor na staru paradigmu Ben Donson. (Donov savremenik; bio je i pesnik, ali je danas poznatiji po dramskim delima.) Pesnitvo grupe pesnika koji se ugledala na Donsona obino se naziva kavaljerskom poezijom. (Ovaj termin je potekao iz drutvene i duhovne atmosfere vremena. U raslojavanju i grupisanju struja koje e se sredinom veka sukobiti u graanskom ratu, termin kavaljerski se javio kao oznaka dvorske strane, nasuprot graanima, burujima, puritancima. U poeziji, termin kavaljerski je podrazumevao odreen niz duhovnih i estetskih ideala: galantnost, uglaenost, lakou izraavanja, ugledanje na antike pesnike.)
1

savremenik, i tek poslednjim godinama ivota u zalazi u poznu renesansu; ali, poto su mu glavna dela objavljena posmrtno, i poto se pravac koji je on stvorio razvija tek u ovom periodu, istorije knjievnosti ga redovno stavljaju u ovaj period.) 2. Intelektualna ivost razumevanje i u filozofiju i u prirodne nauke koje su tada u nastajanju. Ipak, to nije filozofska poezija, ve se znanja iz drugih nauka pretvaraju u metafore. (Proimanje intelektualnog i pesnikog kako se znanja pretvaraju u poeziju.) 3. Introspekcija, unutranje dramsko preispitivanje. ((Ovo je slinost sa Petrarkom)) 4. Govorni realizam kolokvijalni govor, prosto brecanje povremeno 5. Cinizam neuobiajen za to doba // cinino nalaenje slinosti meu neslinim stvarima 6. Efekat iznenaenja postie se ak i danas (iako nae itanje poezije vie nije 'nevino') 7. Teme (Frajnd): ljubav i vera. (Religiozna pitanja izbijaju u prvi plan... Uostalom, gotovo svi pesnici metafiziari bili su svetenici...) NAZIV metafizika poezija vie od jednog veka kasnije te pesnike tako nazivaju. Spekulacija, promiljanje opteg poretka stvari, kontemplacija ivota i smrti to su prve asocijacije na re metafizika koje bi pre uputile na Lukrecija, Dantea, Miltona i Poupa. Ovde je to ostalo kao neadekvatan naziv tie se intelektualnog aspekta te poezije.5 ((Sadraj ove poezije je sloen i uen, a pesnici koriste poreenja iz ireg kruga znanja...)). Meutim, ona je pre usmerena na mikro, nego na makrokosmos. (Drajden i za njim doktor (Semjuel) Donson su kritikovali Donovu poeziju sa racionalistikih pozicija6 i upotrebili za nju naziv metafizika, koji se ouvao do danas. Ovaj naziv se obino stavlja pod navodnike, zato to nije re o stvarno metafizikoj tj. filozofskoj poeziji ili o poeziji koja se bavi teoloki relevantnim problemima, nego o preteranoj upotrebi logike. (?)) ak i kada se pri stvaranju pesnikih slika metafiziki pesnik slui znanjima iz teologije ili kosmologije, on te spekulativne ideje koristi da bi izrazio i definisao svoja oseanja. Duan Puvai: Re metafiziki, odnosi se na stil, a ne na sadraj pesama. Ovi pesnici neprestano tragaju za onim to povezuje njihova oseanja i njihove duhovne ideje. METAFIZIKI PESNICI Ostali metafiziki pesnici su zapravo oni koji su prihvatili Donov pesniki manir... Veina tih pesnika ne zasluuje mnogo pomena. Znaajniji su: Dord Herbert i Riard Krao. Metafizike pesnike su njihovi savremenici sa omalovaavanjem nazivali piscima jakih stihova, osuujui jedan pesniki manir, veoma popularan pred kraj vladavine kraljice Elizabete, u kojem je dola do izraaja
Puvai: Zbog toga udela intelekta u izraavanju i uobliavanju emocija bilo je pokuaja da se neprikladni pridev metafiziki zameni reima retoriki ili intelektualni, koje bi vernije oznaile prirodu ovog pesnitva. 6 U Raspravi o poreklu i razvoju satire iz 1693. Drajden kae da Don naginje metafizici, ne samo u svojim satirama, ve i u ljubavnim stihovima, gde bi samo priroda trebalo da vlada. Ipak, tek je Donson, u eseju o ivotu jednog pesnika ove grupe Abrahama Kaulija, pozivajui se na uenost ovih pesnika, njima dao naziv metafiziki.
5

tenja za pregnantnou7 i saetou izraza, ostvarenog pomou eliptine sintakse koja je, opet, dovela do izvesne hotimine rapavosti versifikacije i nejasnosti izraene misli. To su bili, po Drajdenovim reima, kamerni pesnici koji su pred neposveene itaoce postavljali nesavladive prepreke i koji su stihove pisali za uski krug odabranih, privilegovanih svojim obrazovanjem. Ponekad se o ovoj poeziji govori kao o baroknoj. VREDNOVANJE metafizike poezije T. S. Eliot govori o jedinstvu senzibiliteta spojenosti misli, iskustva i jezika / sjedinjenosti misli i oseanja u Donovoj poeziji. Posle njega, prema Eliotu, dolazi do disocijacije, dezintegracije senzibiliteta dolazi do razdvajanja, ravanja postdonovske engleske poezije na dva toka u kojima e preovladati samo misao ili samo oseanje. Dok je jezik postao rafiniraniji, oseanje se gubilo. (Milton i Drajden su uticali na disocijaciju.) Raspadanje jedinstva emotivnog i racionalnog, po njemu, uticalo je na slabljenje kvaliteta potonjeg poetskog stvaralatva.8 Intelektualni pesnik poezijom misli neposredno. Kod njega je sve stopljeno u metafori. Izraz je misao i misao je izraz. U tom spoju se realizuje paradoks, sjedinjuju se disparatna iskustva. (Ono to deluje fragmentarno i haotino moe se pretvoriti u pesniki oblik. Moderni pesnici ele to da postignu...)

KONETO (conceit zamisao) ime se postie spoj misli i jezika? Konetom. Def. koneta: 1. Koneto je poreenje u kojem se uspostavlja domiljata ili matovita paralela izmeu predmeta i situacija meu kojima nema nikakve oigledne slinosti. Pronalazi se slinost meu stvarima koje su naizgled nespojive. 2. Koneto je sloena metafora re je o poreenjima ili metaforama koje zahtevaju vei trud da bi se veza uspostavila. 3. Koneto je proirena metafora iji su elementi poreenja i opisivanja uzeti iz to je moguno raznorodnijih oblasti ljudskog miljenja ili delanja. 4. Koneto je proirena metafora koja spaja dve uveliko razliite ideje u jednu... Odlike koneta: - poivaju na najudaljenijim asocijacijama9; trae slinost izmeu stvari koje nisu sline;
Pregnantnost 1.znaajnost, vanost; bogatstvo sadrajem 2.jezgrovitost, saetost puna smisla 8 Cilj je sva iskustva & oseanja opesniiti, a ne meditirati o njima. Poetska meditacija nije isto to i poezija. 9 Za razliku od petrarkistikih (?) koneta (?) gde se porede dva blie povezana objekta kao to su, na primer, rua i ljubav...
7

koneta su plod znanja (prisutna je demonstracija sholastike uenosti) koja dobijaju poetski oblik i kao takva zahtevaju odgonetanje, intelektualni angaman (Igra odgonetanja smisla intelektualno zahtevnija poezija!) slike su zasnovane na logici, a ne na emociji. (Veze ((slinosti)) izmeu stvari koje se porede su ee logine nego ulne ili emocionalne // Metafiziari svoje slike radije grade od rei koje e svoje odjeke nai u intelektu, nego od izraza koji rezonuju u ulnim ili emocionalnim predelima oveka10); brzo kretanje od jednog pojma do drugog. stilske figure se nateu do granice logike, do granice izdrljivosti smisla. Za ova poreenja se moe rei da su isforsirana; esto zvue neumesno i bizarno (na pr. buva kao mesto ljubavi dvoje ljubavnika) zbog ogromne razliitosti izmeu stvari koje se porede... (Impertinentna atribucija bezobrazna, drska...) Paradoksi su posledica spajanja suprotnosti ((Metafore deluju nelogino; nesklad, neobinost.)) Suprotnosti: o Apstraktno konkretno o Uzvieno otrcano o Sakralno (sveto) profano (svetovno; prosto, obino; pagansko, svetogrdno, bogohulno) o Blisko udaljeno o Konano beskonano o Misao iskustvo Ekstreman primer Donovog koneta, prema Puhalu, moemo nai u pesmi Buva, u kojoj je buva posisala krv jednog i drugog ljubavnika, pa pesnik dokazuje svojoj dragoj da je u buvi ve izvreno venanje njih dvoje. Buva je tako postala hram u kome su oni povezani, i zato bi bio greh ubiti je. Jedan od najpoznatijih Donovih koneta nalazi se u pesmi A Valediction Forbidding Mourning11 (iv: Oprotajno strano aljenje?) dvoje ljubavnika se uporeuju sa dva kraka estara koji, mada udaljeni, ostaju uvek vezani... Efekat koneta: bilo da se poreenja uzimaju iz nauke, filozofije, alhemije ili je re o poreenjima uzetim iz svakodnevnog ivota (gde prisnost stvorene slike dolazi u nesklad sa dubinom i snagom misli koje se slikom prenose), konetom se stvara efekat izazivanja oka, iznenaenja, svesti o neem novom, izuzetnom, neobinom. Koneto kod metafiziara eli da iznenadi, zgrane, ili najee ubedi itaoca u snanu misao koju pesnik hoe da nametne. Zato ovde metafora nije vie samo ukras, kao u elizabetinskoj poeziji u kojoj metafore slue da doprinesu lepoti pesme, ali ne i njenom smislu.

WIT12
Tako e metafiziki pesnik, da bi izrazio ta osea za svoju draganu, umesto da se poslui reima i slikama bremenitim emocionalnim nabojem, posegnuti, na primer, za reima i slikama iz astronomije, matematike, pomorstva... 11 U prevodu Duana Puvaia: Oprotajna re: zabrana jadikovanja. 12 Donu je kasnije dat naziv the monarch of wit.
10

Dosetljivost; visprenost; domiljatost. Neto to se retko misli (otroumno i originalno), a opet je dobro izraeno. // Ono o emu se dosta misli, a retko ko moe da izrazi. (?) Odvanost nazivanja stvari drugim imenom koje ima svoju teinu (na pr. nazvati ljubavnike svecima podrazumeva ouenje). Slike i poreenja su u metafizikoj poeziji sredstva kojima se misli i oseanja ispituju i saoptavaju na nov, neoekivan nain. Odvanost imenovanja neizrecivog odvanost pesnika u odnosu na mistika pesnik pokuava da iskae ono to se pokazuje kao neizrecivo. Puvai: Da bi postigao povezivanje stvari i ideja meu kojima nema oigledne veze, pesnik se slui osobenom vrstom intelektualne visprenosti koja se u kontekstu metafizikog pesnitva zove metafiziki wit. Pesnikova domiljatost je uvek izraz one sutinske metafizike potrebe da se oseanja analiziraju, a ne iskazuju. ((Wit je u tesnoj vezi sa introspekcijom.)) Frajnd: Upotrebom koneta postie se druga osobina metafizike poezije, oznaena terminom wit. Osnovna crta metafizikog duha je spoj suprotnosti koji izaziva upeatljiv utisak u itaocu. Pesnik dovodi u vezu nesaglasne misli, slike i emocije, primoravajui ih da ine novu, skladnu celinu koja deluje kao otkrie. (Druga izrazita karakteristika ovog naina pisanja je spoj misli i oseanja.)

INTROSPEKCIJA - Analiza, ispitivanja najtananijih nijansi unutranjeg iskustva. - ((Sadraj unutranjeg iskustva)): irok raspon emocionalnog iskustva Pesme izraavaju iroku skalu oseanja: elementarne, fizike strasti; iskrena oseanja prema realnom i zaista voljenom biu; suzdrane i lepo izreene emocije kontrolisane razumom.. & Posveenje samoispitivanju esto ima cinino, ironino obeleje. - ((Jedan oblik introspektivnog metoda argumentativni karakter introspekcije)): Argumentativni karakter praenje evolucije misli. Na primer (?), Donova pesma Zanos: 1) opisuje tela (ruke su vrsto slepljene; splet zrakova koji se ire iz oiju spoj preko ruka i oiju; tela se itav dan ne pomeraju), 2) potom spoljanje posmatranje dua (due vise izmeu dvoje ljubavnika), 3) konano, due same govore (obe misle i govore isto: da ljubav nije samo seks, da ljubav spaja dve due u jednu, da ljubav jaa ono to je slabo, mnoi ono to je jedno, da pravi od dve due jednu koja u sebi ne sadri oseanje samoe / usamljenosti...). & Don se oseanjima bavi preko logike argumentacije, analogija. Zato mu poezija esto zvui kao argumentacija. - ((Analiza emocija esto ima oblik logike rasprave tj. formalnologikog dokazivanja)) (Puhalo: Gotovo sve Donove pesme predstavljaju arguments formalno-logika dokazivanja, esto stavljena u trolani dijalektiki niz: teza antiteza sinteza. Ovim oblikom pesnik ne eli toliko neto da dokae ili ilustruje koliko da pokae svoju retoriku i logiku vetinu, svoju uenost, svoju visprenost (wit) u iznalaenju neobinih primera i paradoksalnih obrta. & Duan Puvai: Metafizika poezija podrazumeva analizu emocija, te je stoga sasvim prirodno da ona esto poprima oblik logike rasprave u kojoj pesnik najpre ispituje svoje oseanje i njegove posledice i nastoji da ih razjasni pristupajui im iz neobinog ugla...) 5

((Drugi oblik introspektivnog metoda dramski karakter introspekcije)) Dramski oblik kod veine pesnika ujemo glas koji sa nekim govori, prepire se, ubeuje ili se ispoveda, a sagovornik su mu gospa, Bog, prijatelji ili protivnici. Nekad je sagovornik tu, nekad je zamiljen, a nekad pesnik u sebi samome nalazi priliku za dijalog. Situacije na kojima se pesme metafiziara zasnivaju imaju neposrednost i ivost dramske situacije, a neretko sadre u sebi i elemenat sukoba: izmeu strasti i volje, oseanja i misli, vie linosti ili linosti i ideje. ((Da li je dijalog dua kao dijalog jednog u pesmi Zanos primer dramskog oblika? Da li to znai da introspekcija esto dobija dijaloki, dramski oblik? Da! Dijaloka dinamika je prisutna u monolozima! Ovo je, po nekima, odraz unutranjeg konflikta.))

JEZIK, STIL, VERSIFIKACIJA - Novi ok nakon melodioznosti renesanse. Poezija koja ne uljuljkuje uho. - Depatetizacija jezika: kolokvijalni jezik13 (Na pr, pesma Posveenje poinje reima: Zaboga, umuknite...) jezik naune spekulacije, jezik prava, nauke, astronomije, geografije ponekad latinske rei jo jedan nain depatetizacije jer latinski je jezik rasprave. - Stil: gibak i ivahan. este su inverzije, igre reima, retke i neobine sloenice... ak i kad se razmee uenim reima, jezik ne gubi svoju idiomatsku (dijalekatsku, govornu) prirodnost i slobodu ivog ljudskog govora. - Nagli poeci, kao da upadamo u neiji razgovor. - Konstrukcija Donovih pesama, i ljubavnih i religioznih, jednostavna je. Upadljiv je poetni stih ili dvostih, neobian po misli koju sadri i po neposrednom govornom tonu; praen je saetim razvijanjem uvodne ideje kroz niz iznenaujuih slika i metafora. Sve je zaokrueno najee neoekivanim zakljukom. - Ritam: Podreeni znaenju, ritmovi ove poezije su retko kad laki... - Raznovrsnost metra: Don najee koristi jampski pentametar, ali koristi i kratki stih, i kombinuje krae i due stihove. - Bogatstvo formi strofe: smatra sa da je oko 40 oblika strofe Don prvi upotrebio. FILOZOFIJA LJUBAVI Tematika ljubavnih pesama (pesnik kao ljubavnik udate ene...) pokazuje tendenciju koja je bitna za Donovu ljubavnu poeziju: on se suprotstavlja spenserovskom, odnosno petrarkistikom, idealnom i moralnom shvatanju ljubavi, i prikazuje ljubav kao ulnu strast koja ne mari za moralne norme. (Frajnd: Takoe se kao dve dominantne teme javljaju trijumf ljubavi tj. postignuta ljubavna srea i rastanak zbog odlaska na put.)
Puvai: U vreme kad su delovali metafiziari engleska drama je doivljavala svoje zlatno doba. Nema sumnje da je jezik drame bitno uticao na jezik njihove pesme.
13

U skladu sa takvim shvatanjem, i njegov jezik je manje-vie govorni, esto sirov i nepesniki. Don odbacuje mitologiju koja je do tada bila neophodan pratilac ljubavne lirike. (Donova poezija je otrebljena od mitolokih i pastoralnih slika i aluzija, te samim tim i galantnog tona tako estog u poeziji Donovog vremena.) Ova naturalistika tendencija se najbolje vidi u nekim pesmama u kojima se vrlo otvoreno govori o fizikoj ljubavi (ulne slike su konkretne i naturalne), sa golicavom, pornografskom duhovitou.14 Jo jedna vana Donova tendencija: uivanje u argumentisanju i logikim konstrukcijama, naroito kada se u njima dokazuje neto paradoksalno, neoekivano, suprotno opteprihvaenim pojmovima. Tako on umesto odanosti i postojanosti u ljubavi slavi promenjivost i raznovrsnost; umesto enske lepote, on opisuje anagram lepote, savrenu runou. Kod Dantea je prisutno shvatanje ljubavi kao mistike egzaltacije, mogunosti za ontoloku promenu bia (ekstasis, uzdizanje). Kod trubadura je sve bilo mnogo naivnije. Vraamo se sada istoj temi sa Donom Donom ((u pesmi Zanos ili u jo nekim?)) mnogo sofisticiranije, sa intelektualnom distancom. Frajnd: Ljubavne teme su prisutne, kao i u prethodnoj poetskoj tradiciji, ali je nain obrade teme bitno drugaiji. Ljubavna poezija zasniva se kod metafiziara na mnogo realnijoj, demistifikovanoj, a u izvesnim sluajevima i depoetizovanoj slici o eni. Nasuprot petrarkistikom oboavanju gospe, uzviene i daleke, metafizika (kao i kavaljerska) poezija govori o eni kao o eljenom, ali prezrenom objektu. Neodvojivost duha i tela, nema opisa enske lepote, spoljanjeg pogleda na nju. Pie o strasti, ali ne o lepoti. Ako i ima opisa, vrlo su turi. istota telesnog sjedinjenja, opsednutost njime. (Meutim, ponekad je spreman da to zaobie, da traga za drugim putevima do intenzivnog doivljaja.) ulnost duhovitost ((O ulnosti se govori kroz humor?)) Vana je senzacija, doivljaj i protivrenost doivljaja. Sa druge strane izraen je intelektualni aspekt jer pesnik analizira i istrauje senzaciju. Isprepletenost fizike, telesne i duhovne ljubavi Puvai: U Donovoj ljubavnoj poeziji se sustiu mnogostruki i esto protivreni stavovi o ljubavi. U njoj se susree cinik koji se gnua pomisli da ljubavi pretpostavi bilo kakvu vernost, ali i ushieno zaljubljeni srenik koji u uzvraenoj ljubavi otkriva najpotpunije ljudsko ispunjenje. Izmeu te dve krajnosti, Don iskazuje skalu raspoloenja neprevazienu u engleskoj poeziji: katkad govori kao razuzdani strasnik, katkad kao buntovnik protiv tiranije ljubavi... U jednoj pesmi dominira ton beskrajnog oaja, u drugoj nestrpljive enje, u treoj zatitnike nenosti... Ton pesama se menja i u skladu sa izborom pesnikih slika... U Donovoj poeziji je prisutan opori realizam (esto vezan za slike i poreenja vezanim za svakidanje aktivnosti) i oseanje gotovo astralne prozranosti (koje je izazvano referencama na sholastike doktrine, alhemijska znanja, astrologiju...).

Odnos duhovne i telesne ljubavi:

14

Ono to povezuje Dona i ekspira: cinizam, realizam, naturalizam.

Ovde se afirmie vema aristotelovska ideja da dua bez tela ne moe nita (ak je i kod Platona poziv lepote telesan). (Fizika strast je bitan element ljubavi tek ostvarenjem telesnog i duhovnog sjedinjenja postie se stanje ljubavne sree...) Spoznaja da nas ljudskim biima ini upravo spoj due i tela. Da li je dua samo zatoenik tela ili ima vaniju funkciju? Pesme: o Zanos (Extasy) tela su potrebna za aktivno, plodno izraavanje. Spiritualna ekstaza podjednako je vana kao i fiziki dogaaj. (Duhovna ljubav je nemogua bez fizike.) Ljudskost je samo u spoju. Afirmacija onoga to je i boansko i ljudsko ljubav se u otkrivenju spoznaje. Telesnost oveku daje snagu da izdri intenzitet otkrovenja.... Plodnost je duboko telesna, ali su njen plod slike u oima... (Tajne ljubavi u duama rastu, no ipak je telo njena knjiga.) o Oprotajna re: zabrana jadikovanja ovde se naprotiv istie superiornost duhovne ljubavi filigranska tananost njihovog spoja zlato do vazduaste tananosti skovano... Ovakva ljubav je suprotstavljena ljubavi ljubavnika (ija je dua ulna) i koja ne moe trpeti odsustvo, jer ono uklanja to od ega je sazdana. ulna ljubav ne trpi odsustvo telesnosti! Za duhovnu ljubav je data slika estara koji iskljuuje rastanak: neko stoji, a neko se kree, a ipak su zajedno. & Ova pesma, zabranjujui jadikovanje, govori o tome da ovek trivijalizuje svoju ljubav ako previe pati i plae. Iilimo bez buke tako, Bez poplave suza i burnih uzdaha; Obesvetili bismo svoje radosti Da mirjanima ((svetovnjak, svetovni svetenik)) svoju ljubav kaemo. Ovo je poziv za prevazilaenje patetike, patetinih manifestacija rastanka. Re je i o razgovoru sa prethodnom tradicijom plaom se obezvreuje ljubav. o Buva za ovu pesmu se kae da je erotska do vulgarnosti. (Re je o afirmaciji i argumentaciji telesne ljubavi.) Meutim, to nije glavna stvar koja Dona zanima. Zapravo, cilj je da se predstave razne mogunosti od duhovne ljubavi do ove potpuno druge krajnosti. Dona ne zanima buva, ve istrauje ljudski odnos preko buve. (Buva je poznati ((erotski)) motiv iz skaredne ljubavne poezije u renesansi, javlja se i kod Ovidija. Njoj pesnici zavide jer ima slobodan pristup telu voljene.) Kolokvijalni poetak kao da smo upali u neiji razgovor: Gle ovu buvu...; kroz celu pesmu se razvija jedan koneto (ovo je neobino); jaka dramska napetost ljubavnik govori, a ona slua (scenini doivljaj); argumentacija u korist telesne ljubavi ljubavnik ubeuje dragu da se ne uzdrava od telesne ljubavi kae dragoj da je izgubila onoliko asti koliko joj je smrt buve oduzela od ivota (?). Buva kao simbol ((seksualnog i duhovnog)) sjedinjenja: Ova buva je ti i ja, i ona je na brani krevet i brani hram; (buva = brana postelja) zato je greh ubiti je tj. to predstavlja tri greha istovremeno: ubistvo, samoubistvo i svetogre... (buva = tri ivota: njen, njegov i buvin). ((Primer svakodnevnog govora: Nakrkana se nadima od jedne krvi to od dve posta....))

o Posveenje (Kanonizacija) hoe da govori o profanoj15 ljubavi, a istovremeno se zahvaljujui toj ljubavi osea izabranim, izuzetnim (posveeni smo radi Ljubavi). Pesnik govori o telesnoj ljubavi, a tretira je kao svetu ve u samom naslovu. Predmet je blizu mistikog iskustva, a tretira se kao sholastika rasprava. Posmatra svet iz najrazliitijih perspektiva (trgovina, zemljoradnja, bolesti i rat...) Hiperbole: Koje trgovake lae uzdasi moji potopie? Ko kae da moje suze preplavie njegovo zemljite? Efekat leptira: sve je sa svaim u vezi...; & Njihova ljubav nema nikakve veze sa spoljanjim svetom. Dvoje se odriu sveta jedno zbog drugog: Vi, koje asna ljubav uini pustinjakim stanitem jedno drugog... Koji ste duu celog sveta sabili, i sterali u stakla svojih oiju... Ljubav je u sferi onoga to se ne moe sa strane komentarisati, ne moe se na nju sa strane uticati. Ljubav je shvaena kao misterija; ona je izuzeta od svega bogatstva, asti, poloaja... i na taj nain zatiena. Poezijom se moe opisati, posvetiti i zatititi taj prostor za ljubav: I ako se ni u kakvoj hronici ne potvrdimo, U sonetima emo svoje odaje sagraditi;. & Ljubav je davanje i troenje onog drugog nestajanje poput Feniksa. to se ovek vie daje u ljubavi, ide do kraja... Dvoje su Feniks koji nestaje, ali se i raa: Mi umiremo i ustajemo isti. ((On nikoga ne vrea i ne povreuje svojom ljubavlju: Kad su vruine to ispunjavaju moje ile dodale ijednog oveka spisku kunih?; motiv sjedinjenja u ljubavi i ljubavi kao enigme: Feniksova zagonetka ima vie smisla zbog nas; nas dvoje, budui jedno, smo on. Tako se neem neutralnom oba pola saobraavaju.)) Dijalog sa prethodnom tradicijom: o Pesma Donova najpoznatija pesma. Ima kolokvijalan i dramski ton: pesnik se nekome obraa, govori u 2. licu. Pesma je komponovana na principu paralelizama misaoni paralelizmi niz imperativa nemogui zadaci: Idi i uhvati zvezdu padalicu, / Zanesi na korenu mandragore, / Kai mi gde su sve minule godine, / Ili ko rastavi avolje stopalo / Ui me da sluam pevanje sirena, / Il da se klonim uboda zavisti...; Ipak: Nigde ne ivi ena verna, a lepa. Ironija, autoironija i cinizam prema celom svetu. Ljubav se vidi kao sfera slobode. (?) o Avet hladni bes poniene udnje (kratki vokali). Pesnik zamilja da nevernu dragu pohodi kao duh dok spava sa drugim. Mrtav je jer je odbijen... ((Preti ili kune? Da e je novi ljubavnik odbiti, okrenuvi se u krevetu na drugu stranu; da e leati naputena...)) o Kletva ((Prisutan je motiv tajne: pesnik proklinje onog ko eli da zna ko je njegova dragana. Cinini realizam: kletva se sastoji u tome da se u novanik te osobe zaljubi neko dosadno srce. Jezik pravne nauke: sve to u u aneksu ugovora dodati)) ((iv: Apsolutno mi je nejasna ova pesma! Motiv tajne i zabranjene ljubavi, mislim ja. Klasina valeracija.))
15

Profan: 1. neposveen, neupuen u neku stvar, nevet u nekom podruju 2. svetovan; koji nije svet, nije crkven 3. obian, prost, vulgaran 4. bezboan, paganski, bogohulan

o Cvat osvrt na prethodnu tradiciju; implicitni dijalog sa petrarkizmom. (Cvet je draga up. Ronsara...) Petrarkistika ljubav je jednostrana, a Don nee tuu enu koja ga odbija. Zavrava u lepravom, neobaveznom tonu, parodijskom alom. (Obeava svom srcu da e ga dati drugoj...) o U pesmi Predavanje o senci, prema Puhalu, data je misao o ljubavi koja je uvek rastua (kao to senka raste u toku sunanog dana); i im se oseti da je umanjena, ona je u stvari zavrena. *** Puhalo daje podelu Donove poezije na ljubavnu, prigodnu i pobonu. 1. Najvei deo svoje ljubavne lirike Don je napisao pre 1601. (dakle, pre enidbe). Ove pesme nisu bile namenjene objavljivanju ve ih je kao i ekspir svoje sonete samo u rukopisu irio u uskom krugu prijatelja. Pisao je, dakle, za probranu, visoko obrazovanu publiku, za znalce (understanders). 2. Pobonu poeziju je Don poeo da pie 1607., a veinu tih pesama je napisao posle 1615. tj. nakon to je primio sveteniko zvanje. (Ljubavnoj poeziji se otada nije vraao i osuivao je svoje ranije pesme.) Od pobonih pesama najznaajniji su soneti... Don ih je napisao 28. Ovi soneti su blii klasinoj italijanskoj nego engleskoj formi; rime su rasporeene po shemi abba abba cdc dee. Svi oni predstavljaju ispovest due muene oseanjem grenosti i eljne smirenja u izvesnosti religije. Ali smirenja nema... & Smrt je, pored ljubavi, druga velika tema Donove poezije. Ona je prisutna i u ljubavnim, i u duim meditativnim, a naroito u religioznim Donovim pesmama. Kao sveprisutna opasnost, kao kraj svih ovekovih delanja, kao simbol raspadanja, Smrt se kod Dona javlja i kao opti pojam i u vidu poetskih slika i simbola grobova, umiranja ili duhova, posebno duhova mrtvih ljubavnika. 3. Prigodne pesme je Don upuivao raznim uglednim osobama.16 (Najee zato da bi od njih dobio neku materijalnu pomo ili podrku.) Meu njima su epigrami, epitalamiji (svadbene pesme), alobno-pohvalne pesme povodom smrti ugledne linosti... Od ovih pesama su za Donovog ivota tampana dva speva: Prva godinjica i Druga godinjica (anniversary). Sve ostalo je objavljeno tek posle Donove smrti. & Ovaj vid poezije, ije uzore, takoe, treba traiti u antici, omoguavao je unoenje raznorodnih oseanja i razmiljanja u pesme: od apstraktnih meditacija do prijateljstva... Dva Donova dua speva, napisana u jampsko-pentametarskom distihu, nazvana Godinjicama po povodu su prigodna, a po sadrini oznaavaju Donov prelaz sa ljubavne na pobonu poeziju. Napisani su povodom prve i druge godinjice smrti Elizabete Druri, erke jednog Donovog patrona, devojice od petnaest godina (koju Don, prema jednoj pomalo pakosnoj izjavi njegovog prijatelja Bena Donsona, nije nikad ni video). Od ove dve konvencionalne posmrtne pohvale Don je pokuao da napravi ozbiljan
Puhalo: Donove poslanice u stihu, upuene veinom njegovim patronima, zastraujui su primer onoga to nastaje kad je pesnik prinuen da pie za hleb: to su nizovi groteskno preuvelianih komplimenata i krajnje zapetljanih nadri-logikih mudrosti, potpuno nesvarljivi.
16

10

religiozno-filozofski spev. Prva godinjica nosi podnaslov Seciranje sveta i tu Don nalazi da je u svetu sve trulo, iskvareno i bolesno otkad je iz njega otila Elizabeta Druri, koja je bila dua sveta. Dalje tee propoved najcrnjeg pesimizma... I u drugoj Godinjici svet je proglaen neizleivim bolesnikom... Don hvali preziranje sveta, a pozdravlja smrt kao put u bolje i srenije stanje... DONOVA PROZA Don je napisao i dve podue teoloko-polemike rasprave protiv jezuita i katolika uopte. To je bio njegov prilog antikatolikoj kampanji posle Barutne zavere17. (Pisao je verovatno pod prinudom bivi katolik morao se pokazati veim antikatolikom od svih, da bi otklonio sumnje.) Napisao je i prozno delo puno aforizama Pobonosti u tekim prilikama ovde se nalazi meditacija (br.17) koja je postala slavna preko Hemingvejevog romana Za kim zvono zvoni: Nijedan ovek nije ostrvo....

17

Zavera Gaja Foksa, 1605., za unitavanje kralja i Parlamenta.

11