Skripta

UNIVERZITET U BEOGRADU
TEHNIKI FAKULTET U BORU

ODSEK ZA INDUSTRIJSKI MENADMENT

Aca Jovanovi
Ivan Mihajlovi
ivan ivkovi

UPRAVLJANJE
PROIZVODNJOM

- Bor -
2005.

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM

Autori:
Dr Aca Jovanovi, docent
Tehnikog fakulteta u Boru
Univerziteta u Beogradu

Mr Ivan Mihajlovi, asistent

Dr ivan ivkovi, redovni profesor

Recenzenti:

Izdava:
Tehniki fakultet u Boru

Za izdavaa:
Prof. dr Zvonimir Stankovi, dekan

Tira:
500 primeraka

tampa:

Upravljanje proizvodnjom

435

SADRAJ:

Predgovor
Poglavlje 1.0. Uvod 1
Poglavlje 2.0. Savremeni poslovno-proizvodni sistemi i
interakcija sa okolinom
13
Poglavlje 3.0. Proizvodni program 27
3.1. Potrebe trita 30
3.2. Proizvodni kapaciteti 33
3.3. Metode i tehnike utvrivanja korienja
proizvodnih kapaciteta
43
Poglavlje 4. Razvoj i prouavanje proizvoda 57
4.1. Uproavanje proizvoda 68
4.2. Standardizacija 71
4.3. Analiza vrednosti 73
4.4. Brz razvoj proizvoda 82
4.5. Brz razvoj prototipa 85
4.6. ABC-metod selekcije programa proizvodnje 89
4.7. Matrice razvoja proizvoda 91
4.8. Konkurentno projektovanje 95
Poglavlje 5.0. Tipovi proizvodnje 97
5.1. Optimizacija koliine proizvoda-serije 103
Poglavlje 6.0. Razvoj i priprema proizvodnje 109
6.1. Planiranje procesa pomou raunara 113
6.2. Projektovanje i konstruisanje 120
6.3. Projektovanje tehnolokih procesa i razrada
tehnolokih postupaka
122
6.4. Normiranje utroaka direktnog materijala 133
Poglavlje 7.0. Organizacija neposredne pripreme
proizvodnih procesa
135
7.1. Operativno planiranje i terminiranje 137
7.3. Neposredna priprema i obezbeivanje
uslova za proizvodnju
165
Poglavlje 8.0. Upravljanje vremenom 203

436
8.1. Tipovi organizacije toka redosleda operacija 207
Poglavlje 9.0. Just-in-time proizvodnja 215
Poglavlje 10.0. Regulisanje proizvodnje 223
10.1. Lansiranje 225
Poglavlje 11.0. Makro i mikro organizacija roizvodnje 227
11.1. Projektovanje radnih mesta 230
Poglavlje 12.0. ovekova radna sredina 249
12.1. Karakteristini uticajni faktori u radnoj
sredini
250
12.2. Zatita od mehanikih povreda na radu 267
12.3. Zatita od elektrine struje 271
12.4. Prava i obaveze organa preduzea i
pojedinaca u vezi sa zatitom na radu
274
Poglavlje 13.0. Kontrola kvaliteta proizvoda 279
13.1. Oganizacija i metode kontrole u proizvodnji 280
Poglavlje 14.0. Karakteristini trokovi, uloga, priroda
promenjivosti i proraun
291
14.1. Trokovi po nosiocima i mestima 297
14.2. Priroda promenjivosti trokova 298

LITERATURA 315
SADRAJ 319


1

POGLAVLJE 1.0. UVOD

Upravljanje proizvodnjom (manufacturing management) bavi se
kreiranjem produkata kompanije te je, samim time, jezgro
poslovanja kompanije. Iz tih razloga je neophodno poznavati ulogu,
obaveze i oblasti ukljuene u upravljanje proizvodnjom.

ta podrazumevamo pod Funkcijom proizvodnje i Upravljanjem
proizvodnjom?

Funkcija proizvodnje je organizovanje resursa kompanije usmereno
ka proizvodnji produkata.

Upravljanje proizvodnjom ukljuuje sve aktivnosti, odluke i obaveze
menadera proizvodnje. Sve navedene aktivnosti usmerene su ka
konanom proizvodu kompanije i profitu koji se na taj nain
ostvaruje.

Da bi se sa sigurnou tvrdilo da se proizvodne operacije odvijaju
efektno i efikasno i da su proizvedeni produkti u skladu sa
zahtevima modernog trita primenjuje se planiranje proizvodnje i
kontrola (PP&C). Proizvodnja mora organizovati svoje resurse tako
da su oni dostupni:

1. U odgovarajuoj koliini.
2. U odgovarajuem momentu vremena.
3. Na odgovarajuem nivou kvaliteta.

Da bi ovo ispunili, proizvodne operacije moraju uzeti u obzir
sledea dva elementa:


2
Operaciono dostupne resurse kao to su: radna snaga, maine,
materijal, itd.
Opte i specifine zahteve stvarnih i potencijalnih kupaca.
PP&C obezbeuje sisteme, procedure i odluke da spoji ova
dva elementa i na taj nain povee Ponudu i Potranju.

Meu mnogim tehnikama i metodama koje koristi PP&C, u cilju
ostvarenja navedenih ciljeva, izdvajaju se:

Just in Time (JIT): Sistem za proizvodnju i distribuciju
odgovarajuih produkata, u odgovarajue vreme, u odgovarajuim
koliinama, prema zahtevima kupca. Principi Just in Time filozofije
prihvaeni su od mogih organizacija u cilju smanjenja zaliha i
pravilnog korienja resursa.

Kanban: Signal koji regulie sistem pokretanja proizvodnje(pull
system) davanjem ovlaenja za proizvodnju i nabavku potrebnih
delova. Obino je u formi karte ali moe biti obeleeno mesto na
podu, radnom stolu ili polici, ili prazni kontejner.

Plan potrebnog materijala (MRP) (Material Requirements
Plan=MRP): MRP je proces koji se koristi za odreivanje
potrebnog materijala prema narudbinama i predvianjima,
zasnovano na tajmingu isporuke, naruenim koliinama i rezervama
gotovih proizvoda (signalnim koliinama o kojima e se vie
govoriti u narednim poglavljima) na osnovu kojih se donosi odluka
o tome ta je potrebno kupiti, u kojoj koliini i kada.

Plan potrebnog materijala (MRPII): MRPII se zasniva na MRP
ali takoe obuhvata raspored opreme i ljudskih resursa koji su
potrebni za ispunjivanje narudbine i predvianja o proizvodnji.

Planiranje resursa kompanije (ERP)(Enterprise Resource
Planing): ERP je postao novi integrisani pristup, slian MRPII ali,
kao to njegov naziv sugerie, ukljuuje planiranje resursa

3
celokupnog poslovanja, ukljuujui, na primer, odravanje u okviru
fabrike, ljudske resurse, itd.

Chaku-Chaku: (poznato i kao Load-Load) je metod za sprovoenje
protoka jednog komada proizvoda kroz celokupni proizvodni proces,
pri emu se operator kree od maine do maine, uzimajui komad
sa jedne i arirajui ga u drugu mainu.

Heijunka: je proces odravanja celokupnog opsega proizvodnje to
je vie mogue konstantnim. Heijunka kutija se ponekad koristi u
kanban sistemu kao ureej za merenje potrebne koliine materijala,
za vizualnu kontrolu.

Takt time: predstavlja osnovu za dizajn i lejaut proizvodnog
sistema. Takt time (vreme trajanja pojedinih ciklusa u okviru
proizvodnje i distribucije) je proizvodno vreme kojim raspolaemo
podeljeno eljenom koliinom u jedinicama izlaznog gotovog
proizvoda (odnosno zahtevima kupaca).

SMED (Single Minute Exchange of Die) ili izmena alata
pritikom na dugme: je metod koj se koristi za smanjenje vremena
postavljanja proizvodnje kao i promenama u okviru proizvodnog
procesa. Idealna situacija je nulto vreme postavljanja, gde prelazak
sa jednog na drugi proizvodni program ne utie na kontinualni tok
proizvodnje. .ingo je razvio SMED sistem po prvi put za zamenu
alata na 100-tonskoj presi u Toyoti ime je vreme zamene skratio sa
etiri sata na tri minute i ostvario velike utede u proizvodnji, jer je
ovu presu uinio vienameskom.

Neke od vanijih oblasti upravljanja proizvodnjom, koje e
znaajnije biti obraena u poglavljima koja slede, su:


4
LEJAUT (LAYOUT) POSTROJENJA

Lejaut postrojenja bavi se odluivanjem gde u fabrici rasporediti
maine, opremu, operatere i materijal i kako ih organizovati u okviru
fabrike. Odluka o rasporedu (Layout) postrojenja je jedna od
najvanijih odluka sa kojima se sree menader proizvodnje. To je
takoe jedna od prvih osobina koja je uoljiva u vezi sa fabrikom.
Lejaut bitno utie na vizualni utisak proizvodnog postrojenja ali
takoe ima i druge vane osobine za celokupnu proizvodnu
operaciju. Moe odrediti, na primer, odgovarajui PP&C sistem ili
nain na koji e se vriti odravanje opreme. ak i male izmene u
lejautu kao to su pozicije maina ili magacina moe uticati na tok
materijala unutar fabrike. Zato je pitanje lejauta uvek povezano sa
pitanjem tokova materijala.
Kompanije moraju voditi rauna o lejautu i toku materijala iz
sledeih osnovnih razloga:

Dizajn lejauta i tokova materijala je kompleksan proces gde je
svaki detalj vezan za operaciju proizvodnje vaan.
Implementacija lejaut dizajna neumitno ukljuuje zgrade
fabrike i pomeranje velikih maina i itavih postrojenja.
U sluajevima gde je lejaut pogreno odreen to e uticati na
efikasnost proizvodnje i naravno na samu produktivnost.

Veina praktinih lejauta su razvijeni od osnovnih kategorija lejauta:

Lejaut fiksnih poloaja, Lejaut procesa, Lejaut elije, Lejaut na
osnovu produkta.

Dizajn lejauta postrojenja je viestadijumski proces, koji uzima u
obzir mnoge faktore. Kao i kod svake druge aktivnosti na dizajnu,
paljivo razmatranje mora biti posveeno strategiji proizvodnje.
Strategijska pitanja kao to su karakteristike varijacija kapaciteta
moraju se uzeti u razmatranje pre izbora osnovnog tipa lejauta.
Finalni stadijum dizajna lejauta je precizno definisati tanu poziciju

5
celokupne opreme, postrojenja, maina, operatera i drugih
komponenti proizvodnog procesa.

PLANIRANJE I KONTROLA KVALITETA

Sistem upravljajem kvalitetom ISO 9001:2000

Proizvoai moraju biti svesni korisnosti upotrebe sistema
menadmenta kvaliteta, zasnovanih na ISO 9000 seriji standarda, da
bi obezbedili da njihovi produkti odgovaraju porebama i
oekivanjima naruioca kao i svim ostalim statutarnim i
regulatornim zahtevima. Ovaj sistem kvaliteta je primenjiv na sve
organizacije bez obzira na tip, veliinu i karakter gotovog proizvoda.
Jedna od tehnika kontrole kvaliteta je

Statistika kontrola procesa (SPC)

Statistika kontrola procesa (SPC) je odavno uspostavljen metod
monitoringa, kontrole i, u idealnom sluaju, unapreenja procesa
kroz statistiku analizu. etiri osnovna koraka ukljuuju merenje
performansi procesa, eliminisanje identifikovanih odstupanja u
procesu, monitoring prirodnih promena u procesu i unapreenje
procesa u cilju smanjenja prirodnih promena u okolini prosene
vrednosti. Svaka kritina karakteristika procesa mora biti procenjena
zasebno, pre svega u polaznim stadijumima procesa.

SPC ukljuuje upotrebu dijagrama kontrole procesa od kojih je
najea XR karta za praenje performansi svake kritine
karakteristike kvaliteta. Mali uzorci se uzimaju u redovnim
intervalima i podaci se snimaju i prikazuju na dijagramima.
Kontrolne karte se mogu koristiti bilo za karakteristinu veliinu ili
promenjivu. Karakteristina veliina je karakteristika kvaliteta koja
ima dve mogue vrednosti (prihvati ili odbaci). Promenjiva je ona
osobina koja se moe meriti kao kontinualno promenjiva veliina.

6
Odreivanjem i crtanjem gornjih i donjih graninih vrednosti,
tipino 3 standardnih devijacija prirodnih varijacija, kontrolne
karte mogu dati monu vizualnu pomo za monitoring procesa.
Mogu oznaiti situacije van kontrole, trendove, netana podeavanja
i ostale podatke bitne za proces.

Menaderi operacija takoe koriste karte kontrole procesa da bi
uinili razliku izmeu normalnih (prirodnih) varijacija ostvarenih u
toku procesa i varijacija koje se javljaju usled izlaska procesa van
kontrole.

PLANIRANJE LJUDSKIH RESURSA U OKVIRU
PLANIRANJA PROIZVODNOG PROCESA

Ljudski resursi kompanije su njen najvaniji resurs. Upravljanje
ljudskim resursima ima znaajnu ulogu u tome koliko e efikasno i
efektno ovaj resurs biti upotrebljen. U teorijskom smislu upravljanje
ljudskim resursima definie nain na koji operatori rade svoj posao i
pomae definisanju njihovog ukupnog doprinosa organizaciji.

Elementi planiranja ljudskih resursa

Koje radne zadatke treba dati kojem radniku ?
Koje je pravo mesto obavljanje radnog zadatka ?
Ko jo treba biti ukljuen u posao ?
Na koj nain se u obavljanju radnog zadatka koriste maine i
alati ?
Kakvi trebaju biti uslovi rada na radnim mestima ?
Koje su vetine potrebne za obavljanje radnih zadataka ?

Neki od alata planiranja ljudskih resursa su:


7
Studija metoda rada predstavlja sistematsko snimanje i kritiko
prouavanje metoda kojima se obavlja rad, u cilju razvoja
jednostavnijih i efikasnijih naina.

Merenje uinka je tehnika koja se koristi za uspostavljenje
potrebnog vremena da kvalifikovani radnik obavi odreeni zadatak.

UNAPREENJE PERFORMANSI PROIZVODNJE

Menaeri proizvodnje imaju na raspolaganju itav niz metoda
kojima mogu unaprediti performanse Poslovno Proizvodnog Sistema
(PPS) ukljuujui koncepte:

Lean proizvodnja
Benchmarking
Total Quality Management

Lean proizvodnja se bavi obezbeivanjem dobara za potrebe kupaca,
kroz proces stvaranja vrednosti, uz eliminaciju svih dodatnih
aktivnosti koje ne donose upotrebnu vrednost ili dovode do
nepotrebnih trokova. Koncept lean proizvodnje poinje
specifikacijom vrednosti u smislu onoga zata je kupac spreman da
da svoj novac. Identifikuje se Tok vrednosti koji obuhvata sve
specifine aktivnosti potrebne da se proizvod od koncepta dovede do
konanog oblika i takoe ukljuuje sve aktivnosti du lanca
snabdevanja. Trei stadijum ovog pristupa je nainiti tok vrednosti
bez poremeaja kroz svaki stadijum smanjenjem ili uklanjanjem
aktivnosti koje dovode do gubitka ili ne dovode do uveanja
vrednosti. etvrti stadijum lean proizvodnje je upotreba
proizvodnog sistema koji samo proizvodi produkte koji su narueni
(pull production system), koji je suprotan tradicionalnom (push
system-u) gde se materijal kree kroz proizvodnju nezavisno od
veliine naruene serije. Poslednji stadijum lean proizvodnje se
naziva Perfekcija, koji tei da eliminie sve gubitke u procesu
primenom kontinualnih aktivnosti unapreenja. Za smanjenje

8
gubitaka se mogu primeniti mnoge tehnike i alati industrijskog
menamenta, kao to su: 5S, SMED, Just-in-Time, Kanban i Total
Productive Maintance.
Vii nivo lean proizvodnje je lean razmiljenje, gde se vri
udaljavanje od tradicionalnog mentaliteta funkcionisanja pojedinih
odeljenja u razmiljanje o procesu stvaranja kvaliteta u celokupnom
integrisanom lancu snabdevanja. Lean razmiljanje upotrebljava
navedenih pet stadijuma na sve aspekte organizacije, od naruivanja
i kupovine sirovina, do isporuke gotovih proizvoda kupcu.

Benchmarking predstavlja uporeenje performansi kompanije sa
konkurentima. Pomae jasnijoj definiciji sopstvenog poloaja, u
odnosu na druge, u onim aktivnostima koje su najkarakteristinije za
biznis posmatrane kompanije.

Total Quality Management(TQM) vri proirivanje pojma kvaliteta
van granica prakse vezane za proizvodnju. TQM ima perspektivu
irine celokupne organizacije. Prema TQM principima, svaki deo i
funkcija organizacije moe uiniti doprinos kvalitetu
uspostavljenjem koncepta unutranjih kupac-snabdeva lanaca.

Postoji veliki broj razliitih pristupa Total Quality Management-u,
prema tehnikama gurua kvaliteta kao to su Deming, Juran,
Taguchi i Ishikawa. Osnovni princip o kome svi pristupi TQM-u ue
je da kontinualno unapreenje kvaliteta sledi unapreenju procesa i
smanjenju gubitaka. Timski rad, trening i upotreba kvalitetnih baza
podataka su takoe klju poboljanju efektivnosti.

MENADMENT ODRAVANJA PROIZVODNIH
POSTROJENJA

Total Productive (Preventive) Maintance (TPM)

TPM je metod pomou koga se moe obezbediti stalna dostupnost
maina. Cilj je obezbediti da je svaka maina u procesu uvek

9
sposobna da izvede potrebnu radnu operaciju, i na taj nain izbei
zastoje. Aktivnosti odravanja se izvode planski prema unapred
pripremljenom rasporedu.

Kritini element TPM-a je mera poznata kao Ukupna Efektivnost
Opreme (OEE). Ovo je veoma otra mera koja je proizvod tri
faktora:

1. Dostupnost-iznos vremena koji je neki deo opreme bio
dostupan proizvodnji kada je bio potreban. Ovaj se termin ne
treba pomeati sa iskorienjem, ak ta - vie maina sa
niskom dostupnou moe imati visoko iskorienje kao
direktan rezultat niske dostupnosti.
2. Performanse- koliko delova proizvodnog programa oprema
proizvodi u odreenom periodu u poreenju sa proizvodnjom
u idealnim uslovima. Vano je u proraunu ne koristiti
standardna vremena jer ona obino u sebe ukljuuju faktor
zastoja u radu. Upotreba suvie ublaenih vremena
proizvodnje moe dovesti do pokazatelja performansi iznad
100%, to je jasno nerealna situacija. Izbor odgovarajueg
proizvodnog vremena mora uzeti u obzir nain na koji
maina treba da radi, esto tokom perioda kada maina trpi
smanjenje trajanja proizvodnog ciklusa da bi se kompenzovali
eventualni problemi u radu.
3. Kvalitet-nivo kvaliteta je jednostavno proporcija dobrih
(ispravnih) proizvoda u odnosu na sve proizvedene komade.

Cifre vezane za OEE ostvarene u svetu su diskutabilne, meutim
Japanski Institut za Odravanje Postrojenja postavlja cilj OEE od
85%. Da bi se ovo postiglo potrebno je da Dostupnost bude 90%,
Performanse 95% i Kvalitet 99% (OEE = (D*P/100)*Q/100;
85%=(90*95/100)*99/100). Naravno ovo su izazovne cifre, obzirom
da veina proizvodnih procesa rade ispod 30% i na nesreu nije
redak sluaj procesa sa OEE oko 15%.


10
Akvizicija podataka iz samog proizvodnog procesa

Akvizicija podataka neposredno iz proizvodnog procesa je vitalna za
upravljanje i unapreenje proizvodnog okruanja. Prilikom
prikupljanja podataka moraju se uzeti u obzir dva vana pitanja:

1. Za ta e se ovi podaci upotrebiti?
2. Na koji nain e podaci biti prikupljeni?

Ova se dva pitanja moraju uzeti u obzir pre primene bilo kog oblika
prikupljanja podataka. Na primer, ukoliko postoji specifini problem
sa proizvodnom linijom za krai period vremena odgovarajui moe
biti neki oblik podataka sakupljen iz samog proizvodnog procesa u
formi izvetaja, pri emu se akvizivija podataka zaustavlja kada se
problem sanira. Ne samo da odgovarajui oblici formi prikupljanja
podataka moraju da budu dizajnirani da bi operatori sa njima lake
prikupljal podatke, ve se mora uzeti u obzir na koji nain e podaci
biti analizirani od forme podatka do forme konane reguliue
veliine. Na primer, ako se proizvodna linija sastoji od 15 maina i u
toku dana radi u dve smene, na ovaj nain se generiu 30 kompletnih
izvetaja (snimaka lista) na dan. Ako je za svaki od njih potrebno
10 minuta da se unese u PC, potrebno je minimalno 5 sati za unos
podataka svaki dan.
Iz tih razloga mnogi MRPII i ERP sistemi koriste visok nivo
elektronske akvizicije podatke iz proizvodnog procesa koji daju
trenutnu informaciju o statusu proizvodnje, lokacije maina, nivoa
zaliha i gotovo svaki podatak koji se moe nai u proizvodnom
postrojenju. Ovo omoguava dobijanje irokog opsega informacije
ali isti principi i dalje stoje svi sakupljeni podaci moraju imati
jasnu i specifinu svrhu, bez obzira da li se koriste momentalno ili
kasnije. U nekim sluajevima maine mogu imati ugraenu
elektroniku za sakupljanje podataka koja moe biti u sprezi sa
centralnim raunarom za akviziciju potrebnih podataka.


11
Bez obzira da li se koriste papirni izvetaji ili elektronski sistemi,
mora se uspostaviti jednostavnost sakupljanja podataka sa visokom
tanou. Pri akviziciji podataka je neophodno imati i usaglaenost
jedinica mere u okviru samog sistema, na taj nain se izbegava da
sami operateri vre konverziju ime se izbegava moguost unosa
greke u sistem.


12


13
POGLAVLJE 2.0. SAVREMENI POSLOVNO-PROIZVODNI
SISTEMI I INTERAKCIJA SA OKOLINOM

Proizvodnja predstavlja svrhishodnu delatost u kojoj se odreeni
skup materijalnih elemenata i raznih vidova energije transformie u
odreena materijalna dobra (takoe i nematerijalna, usluge-ire
posmatrano) a koje zadovoljavaju odreene iskazane potrebe.

Proizvodnja u bilo kojoj kompaniji ima na raspolaganju razliite
resurse. Priroda i ogranienja ovih resursa se odreuje strategijskim
planiranjem.

Svakodnevno odvijanje proizvodnje se oslanja na (PP&C). Osnovna
svrha (PP&C) je da obezbedi efikasni tok proizvodnje i da su
konani proizvodi u svakom pogledu izraeni prema potrebama
trita.

Proizvodnja mora organizovati svoje resurse tako da su oni
dostupni:

1. U odgovarajuoj koliini
2. U odgovarajuem vremenu
3. Na odgovarajuem nivou kvaliteta

Da bi ostvarili navedene ciljeve operateri moraju uzeti u obzir dva
elementa:

Prvi element su resursi dostupni operateru kao to su: radna snaga,
maine, meterijal, itd.

Drugi element su opti i specifini zahtevi stvarnih i potencijalnih
kupaca, PP&C obezbeuje sisteme, procedure i odluke za spajanje
navedena dva elementa i na taj nain povezuje Ponudu i Potranju.


14
Sve operacije proizvodnje zahtevaju planiranje i kontrolu, iako
meusobne veze i detalji samog naina proizvodnje mogu varirati.

Neke operacije je tee planirati od drugih. Teko je planirati one
operacije koje imaju visok nivo nepredvidljivosti. Neke je tee
kontrolisati u odnosu na druge. Postoje principi i tehnike koje su
razvijene da pomognu menaderima proizvodnje u planiranju i
kontroli proizvodnih operacija. Neke od njih, kao MRP ili MRPII i
JIT su razvijene do nivoa irokog koncepta pa ak i filozofije.

Dananje konkurentsko poslovanje u mnogome zahteva (PP&C)
sisteme u kompaniji i njihovo stalno unapreenje. Postoje mnogi
faktori koji izazivaju potrebu za boljim i efektnijim (PP&C)
sistemima, meu najvanijim su:

1. Konkurencija. Adekvatna produktivnost je vaan nain
poboljanja konkurentskog poloaja kompanije.
2. Poveana kompleksnost proizvedenih produkata ali i trita
koje apsorbuju ove produkte. Ove promene su postavile vee
zahteve operacijama proizvodnje, koje se moraju planirati i
kontrolisati efikasnije i sa veom odgovornou. Indikatori
napredka su da kompanija poveava opseg proizvodnje i ima
ambicioznije trine planove.

Mnoge prizvodne kompanije dobijaju ili gube svoje konkurentske
prednosti zasnovano na tome kako pristupaju (PP&C), odnosno:

Kako je dizajniran (PP&C) sistem
Kako se primenjuje
Kako funkcionie
Kako se poboljava


15
EFEKTIVNI PPS

Efektivni PPS su oni koji imaju efektne PP&C sisteme. Kako je ve
reeno, PP&C sistem nemoe biti dizajniran za efikasnu proizvodnju
ukoliko u obzir nisu uzeta razmatranja proizvodnje na viem nivou.

Dobar pristup je zasnovan na pregledu i ispitivanju da li PP&C
sistem odgovara Biznis planu kompanije. PP&C sistem mora
omoguiti proizvodnim operacijama da ispune ciljeve postavljene u
okviru Biznis Plana u celini i trinim planovima u velikom delu. Iz
tih razloga prodajna predvianja moraju biti u vezi sa PP&C
sistemom.

Moderni i efektni pristupi PP&C-u poveali su zahteve za viim
nivoom znanja i profesionalizma u polju proizvodnje poslovnog
sistema. PP&C se ne moe sprovoditi kao kancelarijska funkcija
ve mora biti pravilno postavljen profesionalni odsek, podran
pravilno obuenim personalom koji je opremljen odgovarajuim
softverskim sistemima.

STADIJUMI U USPOSTAVLJANJU EFIKASNIH PP&C
SISTEMA U OKVIRU PPS-A

1. Razmatranje svih proizvodnih operacija u vezi sa
Biznis(poslovnim) planom. U razmatranje se mora uzeti da li
je uspostavljena prava ravnotea meusobno kontradiktornih
zahteva kao to su:

Proizvodnja prema narudbini naspram Proizvodnja
prema zalihama
Proizvodne linije fokusirane na proizvod nasuprot
Fleksibilne proizvodne linije zasnovane na procesu
elijska proizvodnja zasnovana na kombinaciji gornja
dva osnovna sistema

16
2. Razvoj PP&C sistema koji efektivno podrava tip
Proizvodnog sistema koji je usvojen. U okviru ovog stadijuma
treba razviti sistem implementacije koji:

Razvija funkciju planiranja proizvodnje koja generie
opte planove od odeljenja za prognozu prodaje i
odeljenja za marketing planiranje (Povezivanje sa
odeljenjem prodaje i marktinga)
Generie Planiranje Procesa u okviru Odeljenja
Proizvodnog Inenjerstva uspostavljanjem centara
proizvodnih operacija (Radnih centara)
Uspostavljanje glavnog plana proizvodnje na osnovu
optih planova u okviru funkcije Planiranja Proizvodnje
i Kontrole.
Uspostavljanje planiranja kapaciteta resursa (radna
snaga i maine) zasnovano na ve uspostavljenjim
proizvodnim centrima.
Uspostavljanje procedura za zatvaranje petlje izmeu
planiranja kapaciteta i Glavnog plana proizvodnje
putem:
o Izmena nivoa upoljenosti resursa (prekovremeni
rad, zastoj, itd.)
o Promena smena
o Kontrola zaliha
o Ugovaranjem poslova po ugovoru sa partnerima
o Investiranje u dodatne kapacitete fabrika
Povezivanje PP&C sa Kontrolom Zaliha i Nabavkom

3. Ureenje PP&C.

Stvaranje neophodnih funkcija i resursa za rad sistema
Formiranje programa obuke


17
4. Uz pretpostavku da se kompanija odluila o kupovini
odgovarajueg PP&C zasnovanog na softveru (ERP/MRP)
izbor odgovarajueg sistema.
5. Primena ERP/MRP sistema i obuenog osoblja.
6. Monitoring primenjenog sistema

Tipian primer organizacionog modela industrijskog preduzea,
prikazan je na slici 1.
PREDUZE]E
Direktor
Menadèr Menadèr Menadèr Menadèr Menadèr Menadèr Menadèr
Isatraìvanje i razvoj
Merketing Proizvodnja Kadrovi Finansije Nabavka Prodaja
Slika 1. Klasina hijerarhijska organizacija preduzea (funkcionalna)

Poslovno Proizvodni program samoga PPS-a oduhvata proizvode i
usluge koje definiu:
Neposredni proizvodni program posmatranog PPS-a
Komplementarni program komponenti koje se dobavljaju
nabavkom od odgovarajueg isporuioca.

Obzirom da se proizvodnja bavi kreiranjem produkata kompanije
ona predstavlja jezgro poslovanja kompanije.

Obzirom na ranije iznetu definivciju proizvodnje, dolazi se do
zakljuka da proizvodnju moemo predstaviti modelom
transformacionog procesa, iji je jednostavniji sluaj predstavljen na
slici 2, dok je neto sloeniji model transformacionog pocesa
definisan na slici 3.


18

Slika 2. Proizvodnja prikazana modelom transformacionog procesa

Slika 3. Kompleksniji prikaz transformacionog procesa

Mt-sirovina (materijal)
Q-gotov proizvod
Q-otpadni materijl (kart)
E-energija
R.S.-radna snaga
O.S.-ostvarena sredstva
A-alati(standardni,
nestandardni, pomoni
pribor)
K
u
-ugraeni proizvodni
kapacitet

19
Pri emu ulazne veliine u procesu transformacije X
i
predstavljaju:
energiju, materiju, rad i informacije, dok izlazne veliine Y
i

predstavljaju proizvode i usluge kao osnovni motiv za organizovanje
proizvodnje i egzistenciju PPS-a.

Sama proizvodnja se realizuje kroz brojne tehnoloke procese.
Proces proizvodnje predstavlja jedan dinamiki sistem u kome
postoji kretanje materijala (materijalni tokovi) i kretanje informacije
(informacioni tokovi). Kod sloenijih proizvodnih sistema ovi
tokovi mogu biti veoma sloeni, te zahtevaju odreene sisteme za
njihovo upravljanje.

Sistem upravljanja proizvodnjom funkcionie po principu povratne
sprege, Slika 2., na taj nain to se vri ocena kvaliteta finalnog
proizvoda-Y, u kojoj meri ona zadovoljava planirane vrednosti. Ako
postoji odstupanje, onda se na osnovu dobijenih informacija vri
korekcija polaznih elemenata (materijal, tehnoloki proces i drugo)
da bi se dobio eljeni rezultat Y.

Proizvod treba stoga tretirati kao generator razvojnih i proizvodnih
zbivanja, jer se u njemu prelamaju glavne linije uticaja:
Primene naunih dostignua
Tehnoloka i proizvodna zbivanja
Zadovoljavanje rastuih potreba korisnika po strukturi i po
koliini

Izuzetna dinaminost inovacija postojeih proizvoda, kao i brzo
kreiranje novih, potvruje tezu o izuzetnoj ulozi proizvoda u okviru
tekue delatnosti i razvoja poslovno-proizvodnog sistema.
Kao pokazatelj navedenog stanovita, karakteristian je podatak da
95% industrijskih proizvoda u SAD nisu stariji od 5 godina.
Visoka frekvencija zamene proizvoda namee potrebu ubrzanog
reavanja brojnih problema, od kojih zavisi sniavanje trokova
proizvodnje i unapreenje kvaliteta proizvoda.


20
Jedan od instrumenata dugoronog planiranja razvoja preduzea je
kriva ivotnog ciklusa proizvoda. To je instrument koji moe i treba
da inicira proizvodnu preorjentaciju, a na osnovu marketing
istraivanja. Konkretno ova kriva je osnov preduzea za kontrolu
prilagoenosti proizvodnog i prodajnog programa, kao i asortimana
preduzea tritu i tranji na njemu.
Pod ivotnim ciklusom proizvoda, podrazumevamo vremenski
period od uvoenja proizvoda na trite, pa sve do njegovog
povlaenja iz prometa, sa stanovita njegove realizacije, a
posmatrano po fazama kretanja proizvoda na tritu.
U ivotnom veku jednog proizvoda treba razlikovati sledee faze,
Slika 4: fazu uvoenja (1), fazu rasta (2), fazu zrelosti (3),
fazu opadanja (4) i eventualno fazu preporoda (5), tj
regeneracije proizvoda.

Slika 4. ivotni ciklus proizvoda

Elementi koji utiu na ivotni ciklus proizvoda, vezani za potroae
se mogu definisati stavom: nabaviti to kvalitetniji proizvod
odgovarajuih karakteristika, po to nioj ceni.


21
Trgovaka mrea ima za cilj, da uz svoje postojee elemente to
bolje plasira proizvod.

Naglaena tenja da se zadovolje potrebe korisnika u uslovima
izdiferenciranih individualizovanih zahteva, vodi ka proizvodnji
odgovarajuih proizvoda koji e se u veoj ili manjoj meri
meusobno razlikovati. Sa stanovita organizacije i upravljanja
proizvodnjom ova se razliitost odraava na snienje masovnosti. U
takvim uslovima, proizvodnja je uslovljena sa pronalaenjem
reenja koje bi za manje koliine obezbeivala postizanje
zadovoljavajueg kvaliteta i nizak nivo trokova proizvodnje.

Svojevrstan organizaciono-tehnoloki preobraaj proizvodnje u
datom smeru nastaje primenom fleksibilnih proizvodnih sistema,
formiranjem proizvodnih elija i adekvatno korienje kompjuterski
upravljanim mainama.

Saglasno tome, savremena organizacija i priprema proizvodnje kao
odgovor na postavljene zahteve koristi sledee mogunosti:

Omasovljenje proizvodnje u sluajevima gde nema
ogranienja plasmana ime se postie ekonomski efekat
snienja trokova proizvodnje i omoguuje olakana kontrola
kvaliteta gotovih proizvoda.
U uslovima ograniene masovnosti, korienje adaptivnih
tehniko-tehnolokih i organizacionih reenja (Fleksibilni
Proizvodni Sistemi FPS, Kombinovani Obradni Centri CNC i
dr.) kao i grupne tehnologije i posebno takozvana fraktalna
proizvodnja i holonski sistem proizvodnje, o kojima e vie
biti reeno u daljem tekstu. Na ovaj nain se obezbeuje da se
i u maloserijskoj proizvodnji zadri dostignut nivo kvaliteta i
trokova proizvodnje.
Svestrano ukljuenje nauno-tehnolokih saznanja na svim
nivoima projektovanja i proizvodnje proizvoda sa naglaenim

22
efektom u odnosu na snienje trokova i unapreenje kvaliteta
proizvoda.

Taksativno nabrajanje prethodnih mogunosti kao zasebnih celina
ne znai da one jedna drugu iskljuuju. Naprotiv, mogue je njihovo
kombinovanje kako bi se u datim uslovima nalo odgovarajue
reenje.

Na osnovu svega napred reenog moemo izvesti definiciju
Poslovno Proizvodnog Sistema (PPS) kao sloene celine
komponenti koja ima za osnovni cilj svrsishodnu transformaciju
materijalnih elemenata i raznih vidova energije u odreenu
novoostvarenu vrednost a koje zadovoljavaju odreene iskazane
potrebe trita. Pri tome ta novoostvarena vrednost materijalnih ili
nematerijalnih dobara ima odgovarajui kvalitet i ostvarena je uz
odgovarajue ukupne trokove poslovanja u okviru proizvodnog
procesa.

ematski prikaz Proizvodnog sistema dat je na slici 5.

Slika 5. Blok ema proizvodnog sistema


23
Ako se proizvodni sistem posmatra kao skup elemenata koji definiu
sve ono to se deava sa predmetom rada od ulaska sirovine u
proizvodnju do izlaska gotovog proizvoda, onda se on moe
predstaviti kao skup podsistema, kao na slici 6.

Slika 6. Struktura proizvodnog sistema

Poslovno proizvodni sistem se nalazi u trinom okruenju te kao
takav mora imati adekvatan i pravovremeni odgovor na relne
promene okruenja u smislu brze transformacije u smeru trine
konkurentnosti.

Iz tih razloga PPS mora imati unapred definisanu strategiju trinog
nastupa. Izbor odgovarajue organizacione strukture je prvi korak u
realizaciji definisane strategije.

Definisanje organizacione strukture odreenog preduzea otpoinje
analizom i definisanjem ukupnog zadatka, koji bi svojim
celokupnim poslovanjem trebalo da realizuje, a zatim
dekompozicijom, ukupnog zadatka na parcijalne i pojedinane
zadatke. Ovom dekompozicijom se definie vei broj parcijalnih
zadataka koje bi u PPS trebalo realizovati, i prema kome treba

24
struktuirati sistem, znai definisati odgovarajue organizacione
jedinice tako, da se omogui optimalna realizacija celokupnog
poslovnog procesa.

Organizaciona struktura PPS-a povezuje sve ljudske i fizike resurse
u skladnu celinu (sistem), koja ima mogunosti da funkcione na
najbolji nain. Uloge pojedinaca su pravilno odreene, zadaci tano
definisani i odreeni, naini obavljanja zadataka propisani,
ovlaenja i odgovornosti delegirani i sistem je sposoban da valjano
funkicionie.

Postoji veliki broj modela formiranja organizacione strukture koji su
uslovljeni prema razliitim kriterijumima. Svaki od ovih modela
karakterie se, izmeu ostalog, nainom interakcije sistema u
odnosu na okruenje. Savremeni pristupi predlau sledee tipove
organizacionih struktura:

Prema funkcijama, predvia grupisanje aktivnosti i definisanje
organizacionih jedinica prema pojedinim funkcijama. Funkcije se
najee definiu prema osnovnim specijalizovanim oblastima
poslovanja. Osnovne prednosti funkcionalne organizacione strukture
su u tome to su kadrovi grupisani na osnovu specijalnosti i uvek
raspoloivi za korienje. Ovakva organizacija nije osetljiva na
odsustvo pojedinaca. Osnovni nedostaci funkcionalne organizacije
su vezani za sukob interesa pojedinih funkcija i preduzea u celini,
kao i za stvaranje menadera koji su usko specijalizovani za
odreenu funkciju i nemaju oseaj za preduzee kao celinu.

Prema proizvodima, predvia da se organizacione jedinice
formiraju za svaku vrstu proizvoda. Ovakva organizaciona struktura
se najee formira kod velikih organizacija koje u svom asortimanu
imaju nekoliko proizvoda. Za svaki proizvod formira se posebna
organizaciona jedinica koja obuhvata sve funkcije potrebne za
proizvodnju odreenog proizvoda. Prednost ovakve organizacione
strukture je mogunost specijalizovane proizvodnje, takoe ovakva

25
organizacija omoguava diverzifikaciju proizvodnje i brzo uvoenje
tehnolokih promena. Osnovni nedostatak je to se dupliraju
organizacione jedinice i kadrovi, to je posebno nepovoljno kod
malih preduzea.

Prema procesima, predvia da se organizacione jedinice definiu
za svaku vrstu procesa ili za svaku fazu rada koja postoji u
preduzeu. U ovim organizacionim jedinicama grupisani su svi
potrebni specijalisti za realizaciju osnovnog procesa. Prednost
ovakvog naina organizovanja je u tome to se grupiu specijalisti za
jedan proces ili fazu rada i to su oni usmereni na realizaciju ovog
procesa. Nedostaci se ogledaju u postojanju potrebe za veom
koordinacijom celokupnog posla, da problemi u jednom procesu ne
bi izazvali probleme u celokupnom poslu.

Prema teritoriji, podrazumeva da se organizacione jedinice
formiraju prema geografskim podrujima koja opsluuju. Ovaj nain
formiranja organizacione strukture je veoma pogodan za velike
firme koje se prostiru iroko na nacionalnom ili internacionalnom
planu. Problemi mogu nastati kod trokova transporta, kao i kod
potrebe za velikim brojem kadrova i menadera za svako geografsko
podruje.

Diviziona organizaciona struktura predstavlja kombinaciju
organizocionih struktura geografskog, proizvodnog i funkcionalnog
principa. Ovde organizacionu strukturu ine divizije koje su
formirane na proizvodnom i/ili geografskom principu. Divizije se
mogu formirati i na funkcionolnom principu, ali glavna uprava
kompanije zadrava neke klune funkcije (planiranje, finansije i
kadrovi).

Projektna organizaciona struktura, u okviru koje se stvara
posebna, najee privremena organizaciona jedinica, projektni tim,
iji je zadatak da realizuje odreeni poduhvat ili projekat. Projektni
tim ima sve organizacione delove potrebne za rad na projektu, i

26
moe biti funkcionalno organizovan. Prednost ovakve organizacione
strukture je u tome to je ona direktno usmerena na realizaciju
projekta i omoguava efikasniju realizaciju projekata i upravljanje
projektom, a nedostaci su, pre svega, dupliranje kadrovskih resursa i
problemi sa kadrovima nakon zavretka projekta i rasputanja
projektnog tima.

Matrina organizaciona struktura predstavlja kombinaciju
funkcionalne i projektne organizacije. Ideja je da se iskoriste
prednosti a smanje nedostaci projektne i funkcionalne
organizacije. Ovakvu strukturu koriste ona preduzea koja imaju na
raspolaganju nekoliko projekta koje treba realizovati istovremeno, a
nemaju dovoljno kadrova da organizuju isto projektnu
organizacionu strukturu. Prednosti ovakve organizacione strukture
su to omoguava efikasno upravljanje velikim brojem projekata i
efikasno korienje resursa. Nedostaci su vezani za sloenije
komunikacije, izvetavanje o realizaciji projekta, kao i za
mogunosti pojave komflikta izmeu rukovodioca projekta i
funkcionalnih rukovodioca u vezi alokacije resursa.

U realizaciji usvojene strategije koja vodi preduzee u budunost i
novo kvalitetnije stanje sa boljom konkurentskom pozicijom,
potrebno je najpre analizirati postojeu organizacionu strukturu i
utvrditi da li ona omoguuje realizaciju projektovane strategije. Pri
tome postojea organizaciona struktura moe biti adekvatna
realizaciji nove strategije. Moe biti potrebno da pretrpi male
korekcije da bi omoguila uspenu realizaciju predloene strategije.
Mogue je da postojea organizaciona struktura ne omoguava
realizaciju predloene strategije, ve je potrebna sasvim nova
organizaciona struktura. U poslednjem sluaju radi se o
reininjeringu koji podrezumeva korenitu promenu svega postojeeg
u preduzeu.


27
POGLAVLJE 3. PROIZVODNI PROGRAM

U industrijskom poslovnom sistemu proizvodni program se definie
vrstom i koliinom pojedinih proizvoda. Kako je ve ranije
naglaeno, proizvod se javlja u funkciji generatora poslovnih
tokova, koji su usmereni ka ostvarenju proizvodnje, da bi se
podmirile odgovarajue potrebe potronje i postigli ekonomski
efekti koji bi obezbedili permanentnost ciklinog poslovnog procesa
u sistemu po shemi:

Slika 7. Blok dijagram sprege Proizvodnje i Proizvodnog programa

Obzirom da proizvodni program obuhvata vie razliitih proizvoda,
u prouavanje i praenje generiue linije proizvoda neophodno je
ukljuiti brojne interakcije koje nastaju izmeu pojedinih proizvoda
kroz sve faze, jer se u ovoj sferi nalaze znaajne mogunosti za
razne vidove racionalizacije.

Opti ciljevi poslovnog sistema orijentiu njegovu sveukupnu
delatnost. Na osnovu optih ciljeva poslovnog sistema razrauje se
odgovarajua strategija i taktika. Programska orijentacija jedan je od
kljunih elemenata u nastojanjima poslovnog sistema ka ostvarenju
ciljeva. Programska orijentacija sintetizuje veoma sloen skup
inilaca i interakcija. Tokom vremena programska orijentacija je
podlona dodatnim uticajima, koji proistiu iz promenjivog
karaktera pojedinih uticajnih inilaca i uslova u kojima se ostvaruje.
U procesu nastanka proizvodnog programa razlikuju se tri nivoa:


28
1. Predvianje buduih zbivanja relevantnih za programsku
orijentaciju sa detrminisanjem kljunih elemenata ka kojima
treba usmeriti delatnost poslovnog sistema.
2. Izrada proizvodnog programa na bazi elemenata predvianja
sa ciljem da se konkretizuju odgovarajui elementi u vremenu
i prostoru.
3. Kratkorono planiranje proizvodnog programa u skladu sa
postavkama dugoronog plana i realno sagledanih mogunosti
u cilju definisanja neposrednog proizvodnog programa kao
podloge za akciju, odnosno, operativno delovanje.

Zavisno od optih i specifinih uslova u kojima se ostvaruje
poslovanje, postoje relativne razlike u pogledu egzaktnosti
primenjivanih metoda i tehnika predvianja, odnosno planiranja. To
ima dalje posledice i u pogledu vremenskog horizonta, dugoronog,
odnosno srednjoronog planiranja koje se razlikuje od sluaja do
sluaja. Dugoroni planovi imaju sadraje na bazi predvianja,
pored onih koji su posledica primena metoda i tehnike planiranja.

Projektovanje programske orijentacije saima i prelama u sebi sve
stvarne i prividne protivurenosti savremenog poslovanja, a koje se
preteno odnose na:

- veoma visoko izraenu neizvesnost buduih zbivanja
zbog intenzivne promene uslova,
- neophodnost dugotrajnih priprema radi ostvarenja
kompeksnih zadataka.

Sa porastom sloenosti problematike u vezi sa optimizacijom
programske orijentacije, razvijaju se metode i tehnike ija se
osnovna karakteristika sastoji u stvaranju uslova za uspeno, vie ili
manje, reavanje rastuih problema.


29
Dugorona programska orijentacija, predstavlja u izvesnom smislu
interpretaciju dugorone razvojne koncepcije preduzea, a to je u
neposrednijoj sprezi sa strategijskim ciljevima.

Proizvodni program srednjerono i kratkorono, predstavlja dalju
razradu u smislu konkretizacije strategijskog koncepta razvoja
poslovnog sistema. Realizacija srednjoronih i kratkoronih
proizvodnih programa povratno utie na koncepte dugoronih
programa. Veoma je znaajno istai razliku u pogledu prirode i
ponaanja pojedinih elemenata (resursi, potrebe trita) koji se
koriste na pojedinim nivoima pedvianja, odnosno planiranja.

Putem planiranja (dugoronog, srednjeronog i kratkoronog)
postie se prevoenje PPS-a iz trenutno u novo eljeno stanje. Na
slici 8., data je ema sprege ciljeva, planiranja i nivoa PPS-a.

Slika 8. Sprega ciljeva, planiranja i dostignutog nivoa PPS-a

Za sve kategorije proizvodnih programa, zajedniki su kao
najznaajniji elementi u vezi resursa, prvenstveno proizvodni
kapaciteti, zatim potrebe korisnika, do kojih se dolazi prouavanjem
trita.


I
Uz sliku 8: Elementi sastava operativnog menadmenta

Efikasno upravljanje poslovnom operativom obino pretpostavlja
postojanje koncepcije sistematizacije. Jedan od pristupa
sistematizacii upravljanja poslovnom operativom je prema
vremenskim rokovima odluivanja:
- Strateke odluke-uskladiti razvoj operativnog sistema s poslovnom
koncepcijom preduzea.
- Taktike odluke-organizovati efikasnu politiku sprovoenja
specifinih aktivnosti planiranja, proizvodnje, planiranje
proizvodnje, planiranje skladita i transporta, prilagoavanje i
odravanje opreme, upravljanje kvalitetom, prjektovanje radnih
mesta i zatita na radu.
- Operativne odluke-tekue upravljanje i adaptaciono
prilagoavanje.

Osnovne odluke u operativnom menadmentu

Odluke strateke taktike operativne
Resursi Kakvi su
resursi
potrebni?
Kako bi resursi
trebali biti
alocirani u
organizaciji?
Kako se resursi
mogu efikasno
iskoristiti?
Tehnologija Koje bi
tehnologije
trebalo razviti
u budunosi?
Koje bi od
raspoloivih
tehnologija
trebalo
koristiti?
Kako se
tehnologija
moe
produktivno
koristiti?
Upravljanje Kakav
organizacioni
okvir bi trebalo
razviti?
Kako mogu
menaderi
najbolje
reagovati na
promenjivu
okolinu?
Koji je najbolji
nain
sprovoenja i
kontrole
planova?


II
ANALIZA PROCESA
POGONSKI
RASPORED
GLAVNI PLAN
PROIZVODNJE
POSLOVNO
PLANIRANJE
PLANIRANJE
POTREBNIH
RESURSA
PROJEKTOVANJE
SISTEMA ALOKACIJE
I DISTRIBUCIJE
STRATEKE ODLUKE
TAKTI^KE ODLUKE
AGREGATNO
PLANIRANJE
PROIZVODNJE*
POLITIKA ZALIHA RAZVOJ PROIZVODA
GRUBO PLANIRANJE
KAPACITETA
PROJEKTOVANJE
RADNIH MESTA
OPERATIVNE ODLUKE
MRP
DETALJNO
PLANIRANJE
KAPACITETA
UPRAVLJANJE
TOKOVIMA
MATERIJALA
OPERACIJE PLANIRANJA I
KONTROLE PROIZVODA
KONTROLA
KVALITETA

Slika 8a. Strateke, takti~ke i operativne odluke

*
Agregatni plan: plan resursa koji se temelji na koliinama koje se,
rukovodei se potranjom, nameravaju proizvesti u odreenom
vremenskom periodu (godina, tromeseje).


30
3.1. POTREBE TRITA

Razvoj industrijske proizvodnje kroz poveanje raznovrsnosti
proizvoda kao i odgovarajuih koliina, tekao je u skladu sa
razvojem potreba ljudi. Izmeu proizvodnje i potronje, odnosno
korienja proizvoda saglasno uslovima, uspostavljeni su kanali
kako bi se oivotvorila osnovna svrha proizvodnje: zadovoljenje
potrebe korisnika. Trite sa svojim aktivnostima i zakonima se
istorijski javlja kao instrument odnosa izmeu proizvoaa i
potroaa. Nastalo u ranijim drutveno-ekonomskim formacijama u
znatno primitivnijem izdanju, doivljava kulminaciju u
kapitalistikom drutveno-ekonomskom sistemu.

U uslovima egzistencije trita paralelno sa sistemom drutvenog
planiranja privrede, poslovni sistem se u fazi projektovanja
proizvodnog programa nalazi permanentno suoen sa zadacima:

Obezbeenja potrebnih koliina reprodukcionog materijala i
drugih sredstava za proizvodnju,
Obezbeenja plasmana gotovih proizvoda

To znai da PPS kontaktira sa tritem i u ulozi kupca ali i u ulozi
ponuaa svojih proizvoda.

Sa umnoavanjem proizvoakih kapaciteta raste ponuda, koja na
odreenim delovima trita prevazilazi po obimu potranju, pa se
razvija konkurencija.U takvim uslovima plasman postaje teina
preokupacija u poslovnim sistemima, utoliko vie naglaena ukoliko
su tekoe sa plasmanom vee.

Sadraj rada kao i primenjene metode i tehnike u radu funkcije
plasmana polarizuju se u smislu:

Prodaje robe kao operativne aktivnosti u okviru finalizacije
poslovno-proizvodnog ciklusa,

31
Prouavanja moguih potreba korisnika kao buduih kupaca
proizvoda.

Posebno treba pomenuti prisutan koncept marketinga u industrijski
najrazvijenijim zemljama koji karakterie stvaranje potreba na
sistematski nain sa u tu svrhu razvijenim metodama.

U kontekstu uspostavljanja i razvoja potroakog drutva u ulozi
veoma aktivne komponente javlja se koncept marketinga.

Prema izvorima Amerikog udruenja za marketing definicije ovog
koncepta su:

Kao operativna aktivnost: Marketing je obavljanje poslovnih
aktivnosti koje usmeravaju tokove proizvoda i usluga od
proizvoaa ka potroaima ili korisnicima

Kao aktivnost u smislu prouavanja potreba potroaa:
marketing je sistematsko sakupljanje, registrovanje i analiza
podataka u vezi sa plasmanom proizvoda i usluga.

Iz aspekta projektovanja proizvodnog programa poseban naglasak je
potrebno staviti na prouavanje potreba korisnika, koje obuhvata:

Prouavanje svojstava prozvoda
Prouavanje potreba i kupovne moi potroaa
Prouavanje distributivne mree

Prouavanje svojstva proizvoda

Svaki proizvod poseduje izvesna svojstva, koja uslovljavaju njegov
povoljniji ili manje povoljan plasman. Kroz uporeenje svojstva
razliitih proizvoda namenjenih istoj svrsi moe se doi do
elemenata koji su presudni za plasman pojedinih proizvoda. Bilo
da su posredi tehnike karakteristike, oblik, boja, cena itd., ovakvi

32
zakljuci mogu biti veoma instruktivni za proizvoaa, jer to mu
omoguava usredsreivanje snaga na reavanje svih problema
koji stoje na putu uspenijeg plasmana proizvoda. Kroz ovakva
prouavanja tehnike i druge zainteresovane slube dolaze do
veoma dragocenih elemenata za dalji rad na usavravanju
proizvoda. Ovakav sistematski rad obezbeduje privlaenje novih
potroaa, a time se obezbeuje poslovni uspeh preduzea.
Prouavanje potreba potroaa
Cilj je ovih prouavanja je da se ustanovi:

- koliko potroaa kupuje konkurentske proizvode;
- koliko ima potroaa koji bi mogli kupovati proizvode, a ne
kupuju i zato,
- mogunost pridobijanja novih potroaa pomou sniavanja
cene,
poboljanja proizvoda i sl.

Prikupljanje potrebnih podataka za prouavanje ove vrste je veoma
sloen problem. Ali korienjem raznih statistikih izvetaja,
anketa i direktnim kontaktiranjem, moe se prikupiti potrebna
dokumentacija. Razne forme obavetenja, direktno i indirektno,
omoguavaju pruanje pomoi potroaima u njihovom
opredeljenju, kultivisanju ukusa i usmeravanju interesa.
Prouavanje distributivne mree
Neposredni akt prodaje ostvaruje se:

- direktno preko sopstvene trgovake mree;
- preko trgovakih kua;
- preko posrednika.

Od formi kontaktiranja sa potroaima mnogo zavisi i
mogunost prouavanja njihovih elja i potreba. Pored
neophodnosti oslukivanja njihovih elja i predloga, za uspeno
vrenje prodaje, osvajanje trista, od posebnog je znaaja delovanje
na potencijalne i sadanje kupce preko sredstava ekonomske
propagande. Savremena sredstva komuniciranja pruaju u tom

33
smislu izvanredne mogunosti. Meutim, veoma je vano
celishodno korienje tih sredstava bez preterivanja ma koje vrste ili
zloupotrebe.

U svrhe prouavanja potreba korisnika, koriste se sledee metode i
tehnike:

- statistike metode prouavanja proteklih zbivanja,
- metode anketiranja,
- metode intervjuisanja,
- metode snimanja i posmatranja,
- metode uzorkovanja.

Korienjem matematike statistike i metoda operacionih
istraivanja znaajno se podie kvalitet dobijenih rezultata u
pogledu odreivanja moguih potreba korisnika. Ugraivanjem
pouzdanih elemenata o potrebama korisnika u projekciju proizvodnog
programa dobija se kvalitetnija orijentacija poslovnog sistema.

3.2. PROIZVODNI KAPACITETI

Znaajan elemenat proizvodnih mogunosti u industrijskoj
proizvodnji predstavlja kapacitet proizvodne opreme. Sloen
karakter proizvodnih procesa u savremenim uslovima pretpostavlja
raznovrsno kombinovanje pojedinanih ureaja i maina. U datim
uslovima meusobnih kvalitativnih i kvantitativnih odnosa kao
sintetizovan efekat dobija se proizvodni kapacitet.

Adekvatan pristup problematici proizvodnih kapaciteta uslovljava
odvajanje projektovanog kapaciteta od stvarno iskorienog.

Sa metodolokog stanovita ima dosta problema prilikom
izraunavanja mogueg projektovanog kapaciteta pojedinano za
mainu i jo vie u sluaju izraunavanja za fabriku kao celinu.
Posebno se istie znaaj adekvatnog odreivanja projektovanog

34
kapaciteta, jer isti slui kao osnova za utvrivanje iskorienosti
kapaciteta. Prilikom odreivanja ostvarenog kapaciteta nailazi se na
niz potekoa. Obimnost i sloenost ove problematike zahteva
mnogo vise mesta, pa ce se u nastavku panja usredsrediti na
najbitnije.

U cilju sistematizacije kategorije kapaciteta proizvodne opreme
prihvata se sledee razvrstavanje:

projektovani kapacitet shodno tehnikim karaktreristikama -
tehniki kapacitet,
projektovani kapacitet shodno eksploatacionim i organizacionim
uslovima - eksploatacioni kapacitet,
ostvareni kapacitet.

Sloena priroda uzajamnih odnosa maina i ureaja u skupini
koja predstavlja proizvodni kapacitet fabrike uslovljava razlikovanje
kapaciteta maine od kapaciteta fabrike prilikom odreivanja
odgovarajue kategorije kapaciteta.

3.2.1 Kapacitet maine

Kapacitet maine je njena radna sposobnost da u okviru
odreenog vremenskog perioda (uobiajeno godinu dana) izvri
izvestan broj odreenih operacija. Za adekvatno utvrivanje
kapaciteta jedne maine bitan je uslov poznavanja njenih
tehnikih i eksploatacionih karakteristika. Tehnike karakteristike
maine determiniu mogunost upotrebe date maine za
obavljanje odreenih poslova - operacija. Eksploatacijske
karakteristike maine odnose se na reim korienja, rukovanja,
odravanja, to u celini odreuje radnu sposobnost maine kroz
mogunost obavljanja odreenog broja operacija u okviru jednog
vremenskog intervala.

Racionalno korienje jedne maine sa stanovista njenih
tehnikih karakteristika predstavlja posebno sloen problem. Rad

35
svake maine je optimalan, ukoliko konkretni zadatak - operacija,
sa svojim zahtevima pada u raspon definisanih tehnikih
karakteristika u pogledu dimenzija radnog prostora, broja obrtaja,
dubina rezanja, odnosno utroka energije, kod struga npr.

Karakteristike maina sa izuzetkom specijalizovanih,
doputaju obavljanje razliitih operacija, to onemoguava
izraavanje kapaciteta preko broja izvrenih istovrsnih operacija.
Stoga se u takvim sluajevima kao jedinica za izraavanje
kapaciteta usvaja vremenska jedinica - mainski as: M.

Tehniki kapacitet maine

U okviru projektovanog kapaciteta u skladu sa tehnikim
karakteristikama uoavaju se dve osnovne kategorije:

idealni tehniki kapacitet - C
mi
koji karakterise
kontinuirani rad maine:
C
mi
= 365 24 [M/god]

realni tehniki kapacitet - C
mt
pod kojim se podrazumeva
fond M u kome je maina u stanju da proizvodi. To, drugim
recima, znai kalendarski
fond asova umanjen za onaj broj asova koji je
neopohodan za osposobljavanje maine za normalan rad,
proizvodnju.

Znai:
C
mt
= 365 24 - t [M/god]

t - projektovan ukupan broj asova godinje za
odravanje normalne radne sposobnosti.


36
Eskploatacioni kapacitet maine

Prilikom odreivanja projektovanog eksploatacionog kapaciteta
maine ugraene su odreene pretpostavke u pogledu projektovanih
uslova eksploatacije maina. Saglasno uobiajenim uslovima
eksploatacije u preraivackim granama industrije kod nas u proraun
projektovanog eksploatacionog kapaciteta maine - C
me
se ulazi sa
sledeim pretpostavkama u pogledu projektovanog smanjenja realnog
tehnikog kapaciteta, i to:

- projektovan broj radnih smena,
- projektovan broj neradnih dana (praznici, nedelje, subote i sl.),
- projektovani obavezni prekidi (poluasovni odmor u toku dana i
sl.) i dr.

Pored navedenih, na veliinu ove kategorije kapaciteta maine utie
proizvodni program, utoliko to u skladu sa tehnolokom
strukturom zastupljenih proizvoda (po vrsti i obimu) u odnosu na
uoenu proizilazi odredena projektovana potreba izraena u M.
Vrsta proizvoda u isto vreme znai i odreden % prihvaenog karta
prilikom obavljanja odgovarajue operacije na odnosnoj maini, to je
od znaaja kada se C
me
eli iskazati u naturalnim jedinicama.

Uporeujui navedene uticajne inioce valja konstatovati da uticaj
proizvodnog programa shodno tome i % karta ima izrazito
promenljiv karakter. Ostali inioci isto tako su podloni promenama
ali te promene nisu u toj meri frekventne.

Eksploatacioni kapacitet maine, za sluaj rada u tri smene, rauna
se putem obrasca:

C
me
= C
mt
- N 24 - P 24 - R 1,5 [M/god]

Prvo je potrebno odrediti R- broj radnih dana godinje:


37
R = 365 - N - P t
1
/24

Gde su: N broj neradnih dana (subote, nedelje, remonti i sl.), P-
broj prazninih dana, R-broj radnih dana (koeficijent od 1,5 h,
predstavlja tri pauze od po 0,5 h u toku dana, za svaku smenu po
jedna). t1-vreme potrebno za odravanje tehni~ke ispravnosti maine.

Ostvareni kapacitet maine
C
ms
= C
me
- ?

Stvarni uslovi rada maine se vie ili manje razlikuju od
projektovanih. Stoga se ostvareni kapacitet maine C
ms
razlikuje od
C
me
i to uglavnom iz sledeih razloga:

- pretpostavke na kojima je zasnovan projektovani
eksploatacioni kapacitet se ne ostvaruju;
- deluju i drugi nepredvideni uticajni inioci, preteno
stohastikog karaktera.
- ? razlozi stohastike prirode.

Stepen iskorienja proizvodnog kapaciteta maine

U skladu sa prikazanim kategorijama proizvodnih kapaciteta
maine mogu se izraunati sledei stepeni iskorienja proizvodnog
kapaciteta maina:
mt
= % 100
mt
me
C
C

me
= % 100
me
ms
C
C

Za realnije sagledavanje iskorienja raspoloivog kapaciteta
maine u datim uslovima prikladniji je
me
. S druge strane
mt
moe
da poslui za utvrivanje stepena uticaja projektovanih uslova

38
eksploatacije, objektivno ili subjektivno uslovljenih, na iskorienje
projektovanog tehnikog kapaciteta.

3.2.2 Kapacitet fabrike
Tehnicki kapacitet fabrike

U skladu sa interpretacijom projektovanog tehnikog kapaciteta
maine moe se za fabriku kao skup od n proizvodnih maina i
ureaja dati sledei izraz za izraunavanje projektovanog tehnikog
kapaciteta fabrike, i to za:

a) idealni tehniki kapacitet fabrike:

C
fi
=
mi
C [M/god]

b) realni tehniki kapacitet fabrike:

C
ft
=
1
J
n
mt
J
C
=
[M/god]

Eskploatacioni kapacitet fabrike

Postupkom proraunavanja projektovanog eksploatacionog
kapaciteta fabrike treba obuhvatiti, po analogiji, sve uticajne
okolnosti prisutne prilikom izraunavanja odgovarajue kategorije
kapaciteta maine. Meutim, prilikom interpretacije
projektovanog eksploatacionog kapaciteta fabrike treba uzeti u
obzir injenicu da se pod ovim kapacitetom fabrike ne moe
smatrati suma odgovarajuih kapaciteta maina. Osnovni razlog
za ovu tvrdnju lei u okolnosti da ova kategorija kapaciteta

39
fabrike ukljuuje u sebe uticaje tehnoloke strukture proizvoda -
kvalitativno i kvantitativno.
Adekvatna interpretacija projektovanog eksploatacionog
kapaciteta fabrike iziskuje klasifikaciju svih maina u jednorodne
grupe - komponentne kapacitete. Glavni kriterijum za
razvrstavanje pojedinih maina u odgovarajuu grupu,
komponentni kapacitet, je utvrivanje mogunosti uzajamne
zamenljivosti po osnovu tehniko-eksploatacionih karakteristika za
obavljanje odgovarajuih operacija. Ovo je naroito znaajno za
uslove diskontinuirane tehnologije proizvodnje.

Prema tome, projektovani eksploatacioni kapacitet fabrike (za
uslove vie proizvoda i diskontinuirane tehnologije proizvodnje)
interpretira se kao skup od m komponentnih kapaciteta C
ke
.
Veliina pojedinanog komponentnog kapaciteta dobija se
posredstvom izraza:

C
ke
=
1
J
n
me
J
C
=
[M^/god]

C
fe
=
1
J
n
ke
J
C
=
[M^/god]

U izvesnim sluajevima kada fabrika u programu ima jedan
proizvod, ili se na prikladan nain mogu razliiti proizvodi
preraunati na jedinstven etalon-proizvod na primer, onda se
projektovani eksploatacioni kapacitet fabrike moe izraziti
brojem odgovarajuih jedinica proizvoda (na pr. komada,
metara, tona itd.).

40
Medutim, bez obzira na koji nain se interpretira C
fe
ne moe
se zanemariti istaknuta injenica u vezi postojanja strukture
komponentnih kapaciteta.

Ovi se kapaciteti ne mogu posmatrati izolovano, jer u toku
eksploatacije se obrazuju razliite kombinacije da bi se ostvario
dati proizvodni zadatak. Pri tome, uzajamni odnosi i
meuzavisnosti komponentnih kapaciteta vie ili manje se
uzajamno ograniavaju.

Ako se uzme u obzir objektivno uslovljena promena
proizvodnog programa po koliini i asortimanu proizvoda iz
perioda u period, onda raste verovatnoa varijacije stepena
uskladenosti komponentnih kapaciteta.

Prilikom projektovanja izgradnje novih ili rekonstrukcije
postojeih proizvodnih kapaciteta, treba nastojati da se ostvari
optimalni sklad komponentnih kapaciteta. Medutim, dinamika
izmene proizvodnih programa uslovljava, ranije ili kasnije,
nastanak nesklada komponentnih kapaciteta.

Neuskladenost komponentnih kapaciteta uslovljava pojavu "uskih
grla". Pod "uskim grlom" podrazumeva se potpuno iskorien u
datim uslovima eksploatacije proizvodni kapacitet (maine,
odnosno grupa maina kao tehnoloki zaokruene skupine ili
komponentni kapacitet).

"Usko grlo" moe biti:

- grupa proizvodnih kapaciteta - maina
- pojedinani kapacitet - maina (kao specijalni sluaj)

41

"Uska grla" mogu nastati usled:

- neusklaenosti proizvodnog programa sa strukturom i
veliinom proizvodnih kapaciteta,
- niskog nivoa organizacije proizvodnih procesa,
- loeg odravanja radnih sposobnosti osnovnih sredstava.

S obzirom na injenicu da postojanje "uskog grla" objektivno
ograniava mogunosti korienja ostalih zavisnih kapaciteta,
nuno je preduzeti odgovarajue mere u cilju otklanjanja
uoenog uskog grla.

Prema prirodi mera koje treba preduzeti razlikuju se uska grla
koja se otklanjaju:

- novim investicijama uz nabavku dopunske opreme
- organizaciono-tehnikim merama.

Nesumnjivo da u svakom konkretnom sluaju treba svestrano
ispitati mogunosti otklanjanja uskog grla preduzimanjem
organizaciono-tehnikih mera. Osnovna je prednost ovih mera
to su zahtevi za investicijama nikakvi ili bez veeg znaaja.
Ukoliko problem treba reiti kroz investicije, onda je bitno
prouiti dugoronost i stabilnost takve potrebe, kako bi
nameravana investicija bila opravdana.
Ostvareni kapacitet fabrike

U skladu sa interpretacijom projektovanog eksploatacionog
kapaciteta fabrike, na odgovarajui nain, smanjenjem ili
proraunom dobie se:
C
fs
- ostvareni kapacitet fabrike u M ili u naturalnim
jedinicama

42
C
ksi
- ostvareni komponentni kapacitet fabrike u M (a u
specijalnim sluajevima mogue ga je izraziti i u naturalnim
jedinicama).

Stepen iskorienja proizvodnog kapaciteta fabrike

S obzirom na postignuto ujednaavanje jedinica za izraavanje
pojedinih kategorija projektovanih i ostvarenih kapaciteta u
nastavku e biti dati odgovarajui stepeni iskorienja
proizvodnih kapaciteta fabrike odnosno komponentnih
kapaciteta.
Iskorienje tehnikog kapaciteta fabrike:
ft
=
100
ft
fe
C
C

zatim, iskorienje eksploatacionog kapaciteta fabrike:
fe
=
100
fe
fs
C
C

odnosno, iskorienje komponentnih kapaciteta fabrike rauna se na
osnovu:

ke
=
100
ksi
ke
C
C


43
ft
- prikazuje koliko projektovani uslovi eksploatacije
uslovljavaju nekorienje tehnikog kapaciteta, to na svojevrstan nain
ukazuje na mogue rezerve.
fe
i
ke
- pokazuju koliko se stvarno koriste projektovani
eksploatacioni kapaciteti fabrike, odnosno pojedinog komponentnog
kapaciteta, te kao takvi predstavljaju i najznaajniji pokazatelj
korienja, uz pretpostavku da su projektovani uslovi eksploatacije
dovoljno realno zasnovani.
3.3 METODE I TEHNIKE UTVRIVANJA KORIENJA
PROIZVODNIH KAPACITETA

U oblasti proizvodnih kapaciteta u preraivackim granama industrije,
utvrivanje rezultata korienja nailazi na brojne probleme.
Razvijen je izvestan broj metoda i tehnika koje omoguavaju da se
utvrdi stanje korienja kako pojedinanih tako i ukupnih kapaciteta.
Izmeu postojeih metoda i tehnika bie izvren izbor onih koje daju
zadovoljavajue rezultate.

Sa stanovita pristupa problemu korienja kapaciteta treba uoiti
razliku meu postupcima tako to e se diferencirati metode i tehnike,
koje:
a) koriste proraunatu veliinu projektovanog
eksploatacionog kaciteta za sve postojec}e maine u pogonu;
b) daju stepen iskorienja kapaciteta u procentima (ime
se implicitno sa 100% oznaava projektovani eksploatacioni
kapacitet) na osnovu statisti~kog pra }enja procesa proizvodnje.
3.3.1 Metoda snimanja korienja kapaciteta

Ova metoda spada u grupu a) Zasniva se na sistematskom
registrovanju:

44

- rada
- i nerada (sa eventualnim razvrstavanjem po uzrocima za svaku
mainu pojedinano ili grupno).

S obzirom na prirodu fenomena koje treba registrovati, koji karakterie
masovnost, dislociranost objekata i stohastinost, postavlja se
pitanje kvalitetnog postupka za registrovanje, naro~ito kod ve}ih pogona.

Postoje sledee mogunosti:

- pogonska evidencija u okviru klasinog informacionog sistema,
uspostavlja se "negativan" podsistem registrovanja, tj. evidentiraju
se prekidi -zastoji u radu maina, po uzrocima, da bi se sumirali
po dva osnova:

- vremenskom (npr. za meseni period),
- prostornom (za razliito definisane grupe maina, kao
npr. komponentni kapacitet, ili proizvodno odeljenje, odnosno fabrika
kao celina), (prirodno je da se ova dva osnova kombinuju, ime se
dobijaju reprezentativni rezultati o korienju kapaciteta)
- registrirajuci instrumenti kojima se automatski preuzimaju
podaci o radu odnosno neradu maina, kao sto su centralograpf i
kientzle,
- terminalski ureaji u koje se unose neposredno podaci o radu
odnosno neradu maina, od kojih se obrazuju datoteke, koje se u
skladu sa programom obrade koriste za dobijanje rezultata o
korienju i uzrocima nekorienja maina pojedinacno i skupno.
Korienje elektronskih raunarskih sistema u ove svrhe bez
sumnje ima prednost i ovom reenju pripada budunost.

3.3.2 Metoda trenutnih zapaanja
Ova metoda spada u grupu b) Njome se dobijaju podaci o stepenu
korienja kapaciteta, kako pojedinano tako i grupno, u okviru
posmatranog vremenskog perioda, koji se usvaja u skladu sa

45
potrebama. Iskaz je dat u % i moe obuhvatiti do 10 razliitih stanja
aktivnosti i neaktivnosti skupno.

S obzirom na stohastiku prirodu pojava u vezi sa radom odnosno
neradom maina, moe se rei da metoda trenutnih zapaanja
poseduje odredene prednosti u odnosu na klasinu evidenciju.

U nastavku e biti dat prikaz metode trenutnih zapaanja u obliku i
sadraju dovoljnim za praktinu primenu.

U savremenoj industrijskoj proizvodnji, naroito u domenu
organizacije, prisutne su brojne pojave i zbivanja sluajnog ili
stohastikog karaktera. Efikasno prouavanje takvih pojava i zbivanja
mogue je ukoliko se koriste odgovarajue metode i postupci. U novije
vreme, veoma je rairena primena metoda trenutnih zapaanja (u
inostranstvu poznate pod nazivom Work sampling, Ratio delay,
Methode des observations instantanees).

L. N. C. Tippett prvi put primenjuje ovu metodu u tekstilnoj
industriji 1934. godine. Od tada na ovamo uz izvesne modifikacije i
upotpunjavanje primena, Metoda trenutnih zapaanja stalno se iri i
postaje svestranija.
Osnovna karakteristika metode trenutnih zapaanja sastoji se u
tome to se predstava o nekoj pojavi dobija na osnovu trenutnih
opaanja, koja se vre u sluajno odabranim momentima. Na primer:
posmatra se rad jedne maine. U okviru ukupnog broja posmatranja od
1.000 puta, koliko je izvreno u periodu od nekoliko meseci,
konstatovano je:

maina radi 600 puta,
maina ne radi (iz razliitih razloga) 400 puta.


46
Zakljuak koji se moe izvesti je sledei: u toku posmatranog perioda
maina je koriena sa 60% ( 100
1000
600
= 60%), dok 40% predstavljaju
razni zastoji.

Kao sto se iz opisa primenjenog postupka moe zakljuiti, snimanje
uoene pojave nije bilo kontinuirano, ve povremeno, u sluajno
odabranim trenucima, a u okviru nekog relativno kratkog
vremenskog perioda. Izveden eksperiment u proizvodnji sa pojavama
rada i nerada maine, koje su kao to je poznato pod uticajem velikog
broja inilaca, s toga neizvesna, pa su prema tome sluajnog
karaktera, slian je sluaju npr. sa bacanjem novica. Za odreeni
broj bacanja dobili bismo neki odnos izmeu dobijenih rezultata za
"glavu" odnosno "pismo". Dobro je poznato da bilo jedan ili drugi
ishod nije izvestan, ve predstavlja sluajnu pojavu. Prema tome,
analogija izmedu dva posmatrana sluaja je oigledna, uz napomenu
da se i u jednom i u drugom sluaju radi o uzorku, dakle
ogranienom broju opaanja u proizvodnji, odnosno bacanja
novia. Ako se broj bacanja novia dovoljno uvea, odnos ishoda
"glava" i "pismo" teie da bude u odnosu 50% prema 50%, tj. 0,5
prema 0,5, pod uslovom da novi nije ni na koji nain deformisan.
Na slian nain, ako se uveava broj opaanja pomenute maine, kao
sto je na Slici 9., prikazano, pokazae se da odnos "radi" - "ne radi"
tei ka jednoj vrednosti (na slici to je 70% : 30% za oko 3.000
opaanja).

47

Slika 9. Odnos ishoda sluajnog dogaaja (rad nerad maine)
zavisno od broja opaanja pojave

Osnovanost korienja ovako dobijenih rezultata poiva na
verovatnoi, odnosno Zakonu velikih brojeva. Ukoliko je vei broj
izvrenih zapaanja, vei uzorak, vea je verovatnoa da dobijeni
rezultat odgovara stvarnom stanju posmatrane pojave, u ovom sluaju
da maina "radi" u datim proizvodnim uslovima, to predstavlja
osnovni skup u odnosu na izdvojeni uzorak.
Iz reenog proizilazi da se poveanjem ili smanjenjem broja
opaanja, veliine uzorka, moe smanjivati odnosno poveavati
odstupanje rezultata dobijenog trenutnim opaanjima u odnosu na
stvarno stanje posmatrane pojave. Koristei se pomenutim
teorijama i zakonitostima, formulisan je obrazac za izraunavanje
broja opaanja koji glasi:

n =
( )
2
2
1 k p
r p

gde je:
n - ukupan broj potrebnih opaanja;
k - broj koji reprezentuje stepen verovatnoe;

48
p - procentualno izraena pojava koja se istrauje;
r - predstavlja granice oekivanog odstupanja dobijenog
rezultata, ili greku sa kojom treba raunati.

Za pojavu ija je distribucija normalna, to se uglavnom moe
pretpostaviti da je sluaj u proizvodnji, mada se ova pretpostavka
moe i proveriti u cilju izbegavanja greaka, veliina k e biti:

1 ukoliko se usvoji da je verovatnoa posmatrane pojave 68%;
2 ukoliko se usvoji da je verovatnoa posmatrane pojave 95%;
3 ukoliko se usvoji da je verovatnoa posmatrane pojave 99,7%.

Na dijagramu, Slika 10, date su krive veliine posmatrane pojave - p u
% u zavisnosti od broj opaanja n za razliite veliine greske r. Pri
tome je usvojena verovatnoa od 95% pa je za formiranje ovog
dijagrama korien sledei obrazac:
n =
p r
p
2
5
) 1 ( 4


49

Slika 10. Dijagram za odreivanje potrebnog broja snimanja

Za praktino korienje dijagrama, odnosno gornje formule, neophodno
je:

- usvojiti eljenu - dopustivu greku u pogledu rezultata koji e
se dobiti snimanjem,
- preliminarnim ogranienim brojem snimanja odrediti polaznu veliinu
za p.

Pretpostavljene poetne vrednosti za r i p se u nastavku
optimiziraju postupkom postupnog pribliavanja (iteracijom).
Metoda trenutnih zapazanja (MTZ) moe se primeniti u sledee svrhe:


50
- utvrivanje procentualne zastupljenosti pojedinih oblika
aktivnosti, odnosno zastoja u radu radnika u okviru ukupnog
radnog vremena;
- utvrivanje stepena korienja maina;
- utvrivanje procentualne zastupljenosti odmora, vremena
utroenog za fizioloke potrebe i drugih prekida u radu radnika.

Na osnovu snimanjem prikupljenih i obraunatih podataka i
rezultata, isti se mogu koristiti za:

- programiranje mera za bolje korienje proizvodnih kapaciteta;
- preduzimanje mera za bolje i racionalnije korienje fonda
radnog vremena zaposlenih u proizvodnji i van proizvodnje;
- adekvatno odreivanje pripremno-zavrnih, pomonih i
dopunskih komponentnih vremena u okviru izraunavanja
normalnog vremena izrade.

Postupak primene MTZ ima etiri faze:

- pripremu snimanja,
- snimanje,
- sreivanje snimljenih podataka sa izraunavanjem rezultata,
- prouavanje dobijenih rezultata sa izradom izvetaja.

U okviru pripreme snimanja, a na osnovu definisanog zadatka,
neophodno je uraditi sledee:

Odrediti aktivnosti koje e biti podvrgnute snimanju sa
podrobnom obradom svojstava i obeleja to treba da omogui
jednostavnu, brzu i tanu identifikaciju od strane snimaa na licu
mesta. Broj aktivnosti treba ograniiti u skladu sa mogunostima
snimaa i potrebama obuhvatanja bitnih karakteristika u vezi
definisanog zadatka.
Izvriti izbor objekata - radnih mesta koje treba
obuhvatiti snimanjem. Broj i struktura izabranih objekata

51
snimanja moraju biti reprezentativni u odnosu na postavljeni
zadatak, a raspored pogodan za obilazak u to kracem vremenu.
Napraviti vremenski program snimanja na osnovu izraunatog
broja snimanja za odredeno p i usvojeno r, kao to je ranije
objanjeno, a koji mora sadrati:

- definisan poetak i prognoziran kraj snimanja (period snimanja
mora biti dovoljno dug da se otklone periodine, sezonske
sistematske pojave);
- detaljno razraen program snimanja po danima.

Vreme obilaska objekata u cilju snimanja mora biti sluajno, u kom
cilju je najpogodnije koristiti tablicu sluajnih brojeva (Tabela 1) ili
neki od softverskih generatora sluajnih brojeva, odnosno u tu svrhu
se moe koristiti odgovarajui program za automatsku obradu, koji za
date uslove (vreme trajanja obilaska i eventualna druga ogranienja)
vri izbor termina za obilaske i tampa program obilaska u toku dana,
po danima ili satima prema potrebama.
Pripremiti potreban kadar snimaa i uvebati ih kroz
nekoliko probnih snimanja u cilju dobijanja to
kvalitetnijih izvornih podataka.
Obezbediti potpunu informisanost izvrioca i
neposrednih rukovodioca o svrsi i nainu izvoenja
snimanja, te ostvariti klimu pune saradnje svih
zainteresovanih.
Pripremiti potrebnu dokumentaciju za obavljanje
snimanja:
- Snimaki list (Slika 11)
- Zbirni obraunski list (Slika 12)


52
Tabela 1. Kombinacije sluajnih brojeva

53

Slika 11. Izgled praznog snimakog lista

Slika 12. Izgled praznog zbirnog obrazca


54
Navedeni obrasci mogu se dobiti korienjem odgovarajueg
programa za automatsku obradu podataka.

Drugu fazu - snimanje - treba sprovesti u svemu kako je
pripremljeno, pri emu je veoma znaajno ostvariti savestan
odnos snimaa u obavljanju snimanja, kako u potovanju
izraenog programa snimanja tako isto u pogledu tanog
obeleavanja konstatovanog stanja na licu mesta.

U sledecoj, trecoj fazi, treba sistematski srediti snimljene
podatke i izraunati ukupne veliine snimanih obeleja, sa
odreivanjem veliine greke za dati broj snimanja. U skladu sa
dobijenim rezultatima moe proizai iniciranje za
produavanjem programa snimanja kako bi se postigla
zadovoljavajua veliina greke, odnosno tanosti.
Uz odgovarajucu kompjutersku podrku sreivanje i obrada
prikupljenih podataka moe se dobiti automatski, to se odnosi i
na tampanje, izvetaja o obavljenom snimanju koji se moe
prilagoavati po strukturi unetih podataka za odgovarajue
korisnike.

U zavrnoj fazi radi se izvetaj, koji treba da sadri:
a) opis zadatka,
b) protokol snimanja,
c) tabelarni i grafiki prikaz dobijenih rezultata,
d) ocenu uslova u kojima je izvreno snimanje i pouzdanosti
dobijenih rezultata,
e) primedbe i predloge za unapreenje daljeg rada na snimanju.
Prednosti MTZ su:
1. Mnoge aktivnosti i operacije suvie je skupo snimati
kontinualno.
2. Jedan snima moe sa uspehom da snimi vei broj radnih
mesta.

55
3. Iziskuje znatno manje rada, a trokovi su znatno manji u
odnosu na trokove kad se sprovodi kontinuirano snimanje.
4. Period posmatranja se moe prema potrebi dovoljno
produiti, kako bi se izbegao uticaj periodinih i sezonskih
varijacija.
5. Manji su izgledi za dobijanje netanih podataka, jer su
posmatrai osloboeni dugotrajnog neprekidnog posmatranja
koje izaziva dosadu. Osim toga, radnici nemaju tegoban
oseaj da su izloeni neprekidnom posmatranju - kontroli, pa
se normalnije odnose prema radu.
6. Ne koriste se nikakvi instrumenti a za snimae nisu potrebni
posebni strunjaci, vec kadar sa neznatnom obukom.
7. Primenjuje se sa unapred utvrenim stepenom
pouzdanosti u pogledu dobijenih rezultata.
8. Deo najmasovnije obrade podataka se obavlja uz
kompjutersku podrku.
Slabosti MTZ su:
1. Neekonomina je za primenu na samo jedno radno mesto ili
pri znatnoj dislokaciji.
2. Ne daje detaljne informacije, kao to je to mogue sa
kontinuiranim snimanjem.
3. Tee je razumljiva za proizvodno osoblje.

U celini posmatrana, ova metoda predstavlja veoma uspelo reenje i
omoguava pribavljanje dragocenih podataka o korienju
kapaciteta, strukturi radnog vremena i sl.

57

POGLAVLJE 4. RAZVOJ I PROUAVANJE PROIZVODA

U okviru poslovnog sistema, dugoroni i kratkoroni proizvodni
programi definiu radne zadatke. Usvojena struktura asortimana
proizvoda i odgovarajue koliine u najveoj meri predodreuju
zadatke pojedinih organizacionih jedinica u okviru realizacije
prihvaenih programa.

Svojstva proizvoda blie odreuju obim i vrstu poslova i operacije
koje treba obaviti da bi se sa uspehom obavljali predvieni zadaci.
Shodno tome, svaki proizvod predstavlja generiui elemenat
poslovnog procesa.

Kvalitet proizvoda predstavlja nivo uspeha sinteze:
- potreba korisnika
- poslovnih potencijala
- tehniko-tehnolokih i proizvodnih mogunosti.

Dinamian karakter navedenih determinanti tokom vremena, kao i
prisutna uzajamna uslovljenost, uzrokuju izuzetno sloen proces u
kome se proizvod proizvodi, inovira, prodaje i odumire. U okviru
poslovnog sistema normalno postoje vie proizvoda u razliitim
fazama svoga "ivota", ime se i inae sloen karakter zbivanja
uslonjava. Traganje za optimalnim reenjima postaje posebno
komplikovan problem. Izmeu brojnih moguih puteva, opredeljenje
je da u okviru poslovnog sistema treba usredsrediti snage na
prouavanje proizvoda kao generiueg elemenata poslovno-
proizvodnog procesa kao celine, vodei pri tom rauna o
interakcijama koje proizilaze iz paralelnog postojanja drugih
proizvoda. S obzirom da proizvod prolazi kroz razliite faze od ideje
do odumiranja, pa shodno tome i odgovarajue sadraje, to se
podvodi pod "ivotni vek" proizvoda, u nastavku e biti izloena

58
karakteristina problematika u tom procesu.

Ralanjavanje procesa od ideje o novom proizvodu pa do
odumiranja, moe biti sprovedeno sa razliitim stepenom sloenosti
zavisno od svrhe i pokazatelja posledica koje nastaju tokom
"ivotnog veka". Na slici 13 je dat ideogrimski prikaz "ivotnog
veka" uspeno ostvarenog proizvoda u skladu sa potrebama
prouavanja proizvoda kao generatora poslovno-proizvodnog
zbivanja. Na slici 13. a) je prikazana kriva ivotnog veka proizvoda
bez uea faze idejne razrade i razvoja novog proizvoda, dok je na
slici 13.b) data kriva ivotnog veka proizvoda sa ukljuenim
periodom idejne razrade i razvoja proizvoda.

a) b)
Slika 13. Kriva ivornog veka proizoda u sluaju bez a) i sa b)
uzetim u obzir periodom idejne razrade i razvoja novog proizvoda

U I fazi - idejna razrada i razvoj novog proizvoda - dolaze do
izraaja -kreatrvni potencijali PPS sa osnovnim ciljem da se doe do
reenja koje na optimalan nain usaglasava potrebe korisnika i
poslovne, tehniko-tehnoloke i proizvodne mogunosti datog
sistema.

U II fazi - uvoenje proizvoda - razvijen proizvod se suoava sa
korisnicima jer putem prodaje dospeva u eksploataciju.

U III fazi - rast - obim proizvodnje pokazuje izraziti porast, pa
posledino i prihod od prodaje ime se manifestuje prihvatanje

59
proizvoda od novih korisnika.

U IV fazi zasienje (zrelost) - dati proizvod dosee kulminaciju
prihvatanja od strane korisnika bez tendencija daljeg rast.

U V fazi - odumiranje - proizvod biva postepeno potisnut pojavom
novih kvalitetnijih proizvoda ili usled postupnog prestanka potreba
korisnika za tom vrstom proizvoda, a to se izraava padom prihoda
i, konano, prestankom proizvodnje date varijante proizvoda.

Relativno je usamljen sluaj da proizvod proivi svoj vek u poetnoj
varijanti. Usled simultanog dejstva spoljasnjih i unutrasnjih faktora,
koje brojne organizacione funkcije prate i dejstvuju, shodno ovim
uticajima, dolazi do transformacije usvojenog prvobitnog reenja, to
se odraava kroz odgovarajue inovacije. Na slici 14 dat je
ideogramski prikaz "ivotnog veka" prozvoda sa inovacijama.

Slika 14. ivotni vek proizvoda sa ukljuenim stadijumom inovacija

Shodno napomeni da poslovno-proizvodni sistem proizvodi vie
proizvoda, nuno je osvetliti interakciju koja proizilazi iz fazne
pomerenosti izmedu krivih koje reprezentuju razliite proizvode, to
je dato na slici 15. Sinhronizacija prikazanih dinamikih promena,

60
koje se odraavaju na prihode poslovnog sistema, iziskuje razradu
poslovne strategije koja bi na optimalan nain pokrenula i odravala
odgovarajue aktivnosti. Pored strategije, veoma je znaajno
organizovati rad brojnih funkcija, grupa i pojedinaca kako bi se
ostvarili oekivani efekti poslovne strategije.

Slika 15.Krive ivotnog veka vie razliitih proizvoda

Projektovanje poslovne strategije kao i njeno sprovoenje pod
odreenim je neposrednim uticajem, kao i pod povratnim dejstvom
ostvarivanja dohotka odnosno dobiti poslovnog sistema. Karakter
krive ostvarene dobiti u funkciji vremena tokom ivotnog veka
prikazan je na slici 16.

Slika 16. Ostvarena dobit PPS-a od proizvoda u toku vremena
prisustva na tritu


61
Veliina dobiti u sebi prelama nivo ostvarenih trokova i kvaliteta
proizvoda koji su svaki za sebe zasebni pokazatelji, pored ostalog,
uspenosti funkcionisanja niza organizacionih jedinica u okviru
poslovnog sistema. Kako je dobit razlika izmeu prodajne cene i
cene kotanja, o emu e mnogo vie biti reeno u narednim
poglavljima, proizilazi da za proizvod postoje tri kritine dimenzije i
to:
- kvalitet,
- trokovi
- i prodajna cena.

Na slici 17 prikazana je zavisnost izmeu prihoda, trokova i
kvaliteta i posledino dobiti u funkciji kvaliteta. Oigledna je poruka
iz prikazanih dijagrama zavisnosti u pogledu politike kvaliteta koju
treba da vodi poslovni sistem.

Slika 17. Meuzavisnost kvaliteta, trokova i prihoda ostvarenih kod
proizvoda


62
Naime, na osnovu dijagrama prikazanog na slici 17, oigledno je da
se maksimalna dobit postie upravo kod srednjeg nivoa kvaliteta,
odnosno kod proizvodnje tzv. robe iroke potreonje. Trokovi
proizvodnje ovakvog kvaliteta nisu visoki dok prodajna cena moe
biti formirana zavisno segmentu trita ovog proizvoda koji je relativno
veliki. Ukoliko je proizvod jedinstven na tritu, cena moe biti vea
iako kvalitet ostaje srednji. Tek pojavom konkurenata moe doi do
opadanja tranje pa samim time i snienja cene ove vrste proizvoda.

S druge strane, suvie kvalitetni proizvodi poveavaju cenu kotanja
proizvodnje dok je segment trita ovakvih proizvoda mali. Na taj
nain se proizvodnjom ovakvih proizvoda ne moe oekvati velika
dobit ak iako ne postoji konkurencija na tritu.

Kvalitet proizvoda je ukupnost relevantnih svojstava proizvoda u
njegovoj ulozi zadovoljavanja potreba korisnika. Kompleksan
sadraj mogue je interpretirati putem raslanjavanja. Jedan od
pristupa je diferenciranje elemenata kvaliteta na:

- funkcionalne
- i nefunkcionalne.

U funkcionalne elemente kvaliteta proizvoda spadaju:

- efikasnost primene u namenskoj oblasti saglasno
eksploataciono-tehnikim performansama, odnosno podobnost za
upotrebu od strane korisnika,
- pouzdanost u radu za vreme korienja, koja se manifestuje kroz
to manji broj otkaza u eksploatacionom periodu,
- adekvatni uslovi za odravanje u toku eksploatacije
(trokovi, snabdevanje rezervnim delovima, servisna sluba i sl.),
- prilagoenost ergonomskim kriterijumima za proizvode
namenjene neposrednom korienju od strane oveka,
- primerenost unapreenju ouvanja ovekove ivotne sredine,
- optimiziranje utroaka resursa adekvatnih svojstava (sirovina i

63
energije) za izradu i eksploataciju proizvoda,
- eksploatacioni vek trajanja proizvoda.

U nefunkcionalne elemente kvaliteta proizvoda ubrajaju se:

- estetsko oblikovanje proizvoda i ambalae,
- usklaenost sa tekuim kriterijumima korienja (tzv. moda).

Nefunkcionalni elementi kvaliteta se preteno odnose na proizvode
namenjene tzv. irokoj potronji, odnosno individualnom korienju.

Na slici 18. dat je jedan od naina prikaza komponenti kvaliteta
proizvoda, koji je obzirom na iroku interpretaciju pojma kvaliteta,
zasnovan na podeli na kvalitet zadovoljstva i upotrebni kvalitet.

Slika 18. Komponente kvaliteta proizvoda

Oigledno je da znaenje i uzajamne zavisnosti kritinih "dimenzija"
proizvoda, s obzirom na generiuu ulogu proizvoda, imaju veliki
uticaj i posledice u procesu kreiranja novih, odnosno poboljanih
proizvoda, njihovoj proizvodnji i plasmanu na triste.

64
Uporedna analiza pojedinih elemenata kvaliteta proizvoda, te
naroito postojee prakse u pogledu usvojenih reenja navodi na
konstatovanje egzistencije nekih solucija, koje mogu biti sporne
zavisno od uslova u kojima se, tehnolokim napretkom,
eksploatacioni vek za pojedina~ni proizvod smanjuje. Izmeu
brojnih primera koje nudi svakodnevno iskustvo za ilustraciju neka
poslue sledeci primeri:

1. prve nylon ~arape trajale su godinu i vie dana, a sada je
vek sveden na nekoliko dana.

2. prosean vek trajanja putnikog vozila prema
istraivanjima na bazi statistikih podataka iz Zapadne
Nemake je za proizvode iz 1950. godine bio 11,9 godina, da
bi za vozila iz proizvodnje 1959. godine pao na 9,4 godine.

Na jednom detalju, naplatku (blatobran) za toak putni~kog vozila,
istraivanjima je utvreno da se sa poveanjem debljine lima za 0,2
mm, koje predstavlja poveanje utroka ugraenog materijala za 10%
dobija na produenju veka trajanja naplatka za 40%. Prirodno, da
ovakve promene imaju i druge posledice, kao na primer, sa
poveanjem teine vozila, raste potronja goriva tokom vonje, kao i
cena samog proizvodnog procesa zbog utroene vee koliine
repromaterijala, dok pokazatelji kvaliteta koje ova izmena moe
doneti nisu direktno i trenutno uoljivi, ve se uoavaju dugorono,
to ne moe poveati prodajnu cenu proizvoda bez gubitka dela
potencijalnih kupaca. Meutim oigledno je i nesumnjivo jedno, da
pre donoenja odluke o sistematskom, programiranom, skraivanju
veka trajanja proizvoda, treba svestrano ispitati sve pozitivne i
negativne strane takvog reenja.

Sa stanovita zemalja u razvoju iji su privredni potencijali slabiji i
materijalni standard stanovnitva znaajno zaostaje, ovo pitanje
zasluuje posebno ozbiljno prouavanje. Osnovna orijentacija u
ovim zemljama treba da bude u smislu voenja politike kvaliteta

65
orijentisane na proizvode sa duim vekom trajanja uz uslov da to ne
usporava tehniko-tehnoloki razvoj i napredak.

Kao to je ve reeno, kvalitet se moe definisati na mnogo razliitih
naina. S jedne strane, kvalitet proizvoda ili usluga moe se
posmatrati kao odsutnost defekata, poklapanje sa zahtevima ili samo
kao nivo zadovoljstva kupca. S druge strane, kvalitet se moe
razmatrati mnogo ire kao nivo savrenstva. Kljuno pitanje je da li
proizvod i/ili usluga u potpunosti odgovara oekivanjima kupca, bez
obzira da li je njegova primena krenula ili nije. Oekivanja kvaliteta
u njegovom najirem smislu su sada veoma visoka u razvijenom
svetu. Odsustvo zvanicnih albi ne mora obavezno da znaci da su
kupci u potpunosti zadovoljni proizvodom.

Mnoge korporacije su shvatile da imati proces definisan sistemom
kvaliteta predstavlja odlinu polaznu taku. Nakon toga prihvatanje
neke od strategija vodi do biznis savrenstva (excellence). Postoji niz
razliitih pristupa koji se mogu usvojiti, ukljuujui ISO9001:2000,
QS9000, TS16949, nekoliko pristupa TQM-u, Business Excellence
Model i 6Sigma. Postoji irok opseg alata koji se moe primeniti za
podrku ovim pristupima.

Totalni Kalitet je koncept koji cela organizacija mora da sprovodi, i
da tei unapreenju, da bi postigla zadovoljenje kupaca. Ovo
ukljuuje upotrebu statistikih tehnika, efektivne komunikacije,
kooperativnih odnosa sa snabdevaima, ukljuenje zaposlenih i
dobre lidere.

Kod menadmenta kvalitetom, iroko koriena definicija je da je
kvalitet ukupkost karakeristika produkta ili usluge koje se zasnivaju
na mogunosti postizanja zahtevanih osobina. ISO9000:2000
definie kvalitet kao nivo do koga postojee karakteristike produkta
dostiu zahteve (potrebe ili oekivana koja su zadata,
podrazumevana ili obavezna). Kvalitet takoe uzima u obzir koliki
uticaj organizacija ima na stejkholdere (stakeholders), okolinu i

66
drutvo.

Problemi kvaliteta mogu se razmatrati kao jaz(razlika) izmeu
oekivanja kupca, prema produktu ili usluzi, i stvarnih performansi u
praksi. Eksperti kvaliteta su identifikovali etiri osnovne kategorije
ovih razlika:

- razlika izmeu specifikacija kupca i specifikacija snabdevaa
- jaz izmeu stvano postignutih pokazatelja kvaliteta i osobina i
karakteristika koje su predstavljene kupcu.
- jaz izmeu koncepta prizvoda ili usluge i naina na koji ga je
organizacija specifikovala
- jaz izmeu specifiziranog kvaliteta i zaista postignutog.

est koraka za postizanje zahtevanog koncepta specifikacije kvaliteta
su:
- definisati karakteristike kvaliteta
- odrediti kako meriti svaku od karakteristika kvaliteta
- odrediti standarde kvaliteta za svaku karakteristiku
- odrediti stvarni kvalitet nasuprot standarda
- identifikovati i otkloniti razloge loeg kvaliteta
- kontinualno initi unapreenja

Planiranjem kvaliteta treba obezbediti da se svaki aspekt svih
procesa, koji mogu uticati na kvalitet produkta ili usluge, definie i
kontrolie da bi se smanjila odstupanja na najmanji praktini nivo.
U mnogim sistemima sa masovnom proizvodnjom, kao to je
automobilska ili elektronska, planiraje kvaliteta kao i kontrola
procesa i monitoring su visoko razvijeni i skoncentrisani na
postizanje visoko izdrljivih i postojanih procesa i na taj nain
smanjenja potreba za inspekciju i ispravke.

U kontekstu reenog proizilazi da je materija prouavanja proizvoda
izuzetno sloena, delikatna i multidimenzionalna. Pristup

67
prouavanju proizvoda je mogu u okviru realnog poslovnog sistema
u dve varijante:

- prouavanje novog proizvoda
- prouavanje postojeeg proizvoda u cilju inovacije.

Pri emu nov proizvod moe biti potpuno nov na tritu ili samo
nov za razmatrani PPS.

Ova dva aspekta se odvajaju vie stoga da bi se ukazalo na vee
mogunosti koje postoje prilikom prouavanja potpuno novih
proizvoda. Jer, kod postojeih proizvoda postoje ogranienja
uslovljena nekim od datih reenja. Meutim, u sutini radi se o
jedinstvenom procesu produenja, koji se zavrava prividno sa
odumiranjem nekog proizvoda. Prividnost je u tome to najee
kompleksan zahvat u prouavanju postojeeg proizvoda, raa ideje o
kreiranju novih varijanti u odnosu na postojei proizvod, ili potpuno
novog proizvoda.

Problematiku prouavanja proizvoda treba razmotriti sa stanovita:

- uproavanja
- standardizacije.

Razdvajanje ova dva aspekta ima za cilj da se omogui sistematsko
obuhvatanje karakteristinih mogunosti, ali se ne moe insistirati na
potpunom izolovanom tretiranju.

Uproavanje i standardizaciju treba iroko shvatiti, do te mere da se
odnosi na:

- projektovanje
- konstruisanje
- razradu tehnolokih postupaka


68
- specifikaciju materijala
- snabdevanje materijalom
- izradu alata
- reglau maina
- manipulaciju materijalom
- montau proizvoda
- kontrolne postupke
- ambalairanje.

4.1 UPROAVANJE PROIZVODA

Izmeu brojnih mogunosti koje stoje na raspolaganju za
sprovoenje uproavanja proizvoda i njegovih delova, napor treba
usredsrediti na sledee sluajeve:

zameniti sloene sklopove ili delove sa drugim prostijim uz
obezbeenje zahtevane funkcije,
za obavljanje iste funkcije koristiti po mogustvu manji broj
jednostavnijih delova,
sloena i komplikovana konstruktivna reenja
pojednostaviti sa stanovita fabrikacije,
zameniti ili izmeniti delove, koji se teko nabavljaju,
skupe materijale smenjivati jeftinijim materijalom,
velike i teke komade pojednostaviti,
komade za iju je izradu potrebno vie operacija na vie
maina treba pojednostaviti,
delove i proizvode koji se proizvode u veim serijama treba
uprostiti do krajnjih granica,
uproavati delove pri ijoj izradi nastaje mnogo otpadaka ili
karta,
konstrukciju delova treba prilagoditi zahtevima sto je
mogue jednostavnije montae.

Za reavanje postavljenih moguih problema sutina metodolokog

69
postupka sastoji se u sledeem:

prouiti proizvod kao celinu,
razviti proizvode na sastavne delove i svaki deo (podsklop,
sklop) prouiti posebno,
sklopiti celinu od izmenjenih delova uz prouavanje
novodobivenog usavrenog proizvoda sa aspekta
zadovoljenja osnovnih zahteva funkcionalnosti, kvaliteta i
sl.

U cilju sistematizacije postupaka analiziranja, najprikladnije je
sluiti se upitnicima, koji bi sadravali kljuna pitanja. Postojanje
ovakvih upitnika ne iskljuuje mogunost upotpunjavanja pitanjima,
koja treba da omogue reenje postavljenog problema u konkretnom
sluaju.

Analiza proizvoda u celini

Koristiti sledea glavna pitanja:

moe li se poboljati simetrija proizvoda,
mogu li se uprostiti ili odstraniti izvesna kretanja,
postoji li mogunost da se efikasno odstrane uoeni negativni
efekti u radu (zagrevanje, vibracije, deformacije),
mogu li se koristiti izvesna kretanja za vie svrha,
moe li se uprostiti nain rukovanja,
mogu li se pojednostaviti zahtevi u vezi sa odravanjem
(naroito manje intervencije),
moe li se pojednostaviti proces sklapanja proizvoda.

Analiza delova

Za svaki deo posebno postaviti sledea pitanja:


70
kakve sve funkcije ima,
da li su funkcije jednog dela meusobno nezavisne,
mogu li se neke funkcije preneti na druge delove i kako e se
to odraziti na njih,
sa modifikacijom (i kakvom),
bez modifikacije,
moe li se odstraniti taj deo bez negativnih posledica,
koje su sve operacije predviene, kojim redosledom i zbog
ega,
ta sve uslovljava dimenzije i oblik (otpornost, sklapanje,
snabdevanje i sl.).

Analiza sklapanja proizvoda

U okvir ove analize ulazi i prouavanje samog procesa sklapanja kao
i novodobijene celine. Da bi se to proverilo treba dati odgovore na
sledea pitanja:

da li je proces sklapanja u celini pojednostavljen,
da li su potrebni specijalni alati za montau i koji,
da li je smanjen broj operacija montae,
moe li se uoiti jo neki elemenat kao podloga za
uproavanje,
funkcionie li proizvod u granicama predvidenih zahteva.

Opisani metodoloki postupak za uproavanje proizvoda omoguie
svestrano i dovoljno detaljno prouavanje i iznalaenje svih
mogunosti koje treba da dovedu do optimalnog reenja u pogledu
pojednostavljenja proizvoda sa stanovita konstrukcije i izrade, a da
se pri tome obezbedi zadovoljenje zahteva u vezi sa primenom i
korienjem.


71
4.2. STANDARDIZACIJA

iroko prodiranje standardizacije najveim delom se ostvaruje kroz
primenu razliitih vidova standardizacije prilikom konstruisanja i
izrade raznih proizvoda.

Prema definiciji "standardizacija je sporazumno ili zakonsko
utvrivanje normi i uslova koje mora da zadovolji odreeno reenje
u privredi i van nje". Pri cemu postovanje standarda nije zakonom obavezno.

Sa stanovita prouavanja proizvoda, standardizacija, pod kojom se
podrazumeva tipizacija, unifikacija i uopte bilo kakva
normalizacija, se obavlja paralelno sa uproavanjem, pri emu se
uzajamno upotpunjavaju ostvarajui racionalnije reenje proizvoda.

Sprovoenje standardizacije u odnosu na jedan proizvod ili vie
proizvoda treba kanalisati u dva smera:

1. standardizovanje oblika,
2. standardizovanje materijala, postupaka izrade, kontrole i
drugog.

Navedeno ralanjavanje treba da omogui to efikasnije iznalaenje
puteva za svestraniju primenu standardizacije, a da pri tome ne treba
nikako iskljuivati kombinovano dejstvovanje.

Metodoloki postupak analiziranja mogunosti uvoenja standardnih
reenja zasniva se na prouavanju:

- proizvoda u celini,
- jednog po jednog sklopa, podsklopova odnosno dela.

Osnovni princip koga se bezuslovno treba pridravati, se sastoji u
sledeem: Standardizovati na to je moguce viem nivou (na primer,

72
efikasnije je usvojiti jedinstven sklop, nego istraivati mogunost
unificiranja pojedinih delova).

Analiza proizvoda

Zavisno od vrste proizvoda, njegove namene, dimenzije i drugih
karakteristika, analiza se moe postaviti na odgovarajui nain.
Ove mogunosti su uglavnom sledee:

- koristiti jedno od ve postojeih standardnih reenja,
- razviti familiju tipova na bazi postojeeg izvoenja,
- kombinovanjem elemenata ostvariti novu celinu - proizvod
traenih karakteristika,
- mogunost modifikovanja sa ciljem da se uklopi u jedno od
postojeih tipiziranih reenja,
- izmene radi uklapanja u standardni gabarit, dimenzije,
oblik i sl.
- izmene radi usaglaavanja sa standardima kvaliteta za tu
vrstu proizvoda.

Analiza elemenata

Ukoliko zbog specifi~nosti zahteva namene proizvoda kao celine,
nije mogue sprovesti njegovu standardizaciju, onda treba nastojati
da se to ostvari kroz analizu sklopova, podsklopova i delova.

Korienje tipiziranih i unificiranih elemenata stvara povoljne uslove
sa stanovita primene tipiziranih tehnolokih, kontrolnih i drugih
postupaka.

Kao sto je ve naglaeno, zbog spe~ifinosti zahteva u pogledu
karakteristika pojedinih proizvoda, ne moe se izbei
potreba za konstruktivnom razradom izvesnog broja detalja.
Spontano oblikovanje ovih delova moglo bi se prilino nepovoljno

73
odraziti na racionalnost daljih postupaka u pripremi i uvoenju.
Stoga se uvoenjem grupne i tipske tehnologije i odgovarajuom
saradnjom izmedu konstruktora i tehnologa u okviru savremene
prakse concurrent engineering-a, mogu stvoriti uslovi povratnog
uticaja tehnologije na konstrukciju. Radi se, ustvari, o
prilagodavanju konstruktivnih resenja delovima za koje postoje
razraeni tipski tehnoloki procesi ili postupci.

Pored navedenih mogunosti standardizovanja elemenata proizvoda,
treba ukazati na postojanje niza drugih oblika za uvoenje standarda,
koji se odnosi na:

- materijal (naroito sa stanovita smanjenja raznovrsnosti),
- postupke izrade,
- alate,
- kontrolne postupke i sredstva,
- tolerancije,
- dimenzije,
- detalje oblika,
- i ostalo.

Efekti koji se mogu oekivati od primene standarda po ovim
pitanjima nisu tako veliki i nemaju onu irinu u pogledu zahteva, kao
to je to sluaj sa standardizacijom elemenata. Meutim, veliki broj
detalja koji se na ovaj nain standardizuju kompenzira relativno mali
individualni efekat.

4.3. ANALIZA VREDNOSTI

Prema definiciji analiza vrednosti je: sistematsko korienje metoda i
tehnika koje treba da omogue utvrivanje potrebne funkcije, te
minimiziraju trokove za tu funkciju, obezbeujui pri tom
projektovani nivo kvaliteta proizvoda, odnosno komponente koje
treba da obave tu funkciju.

74

Prvi pokuaji primene Analize vrednosti deavaju se za vreme
Drugog svetskog rata u okviru vojne industrije SAD. Po zavretku
rata 1947. godine H. A. Winner iz General Electric kompanije
(SAD) dao je naziv Value Engineering za nastojanje da se
identifikuje funkcija uz nie trokove proizvodnje elemenata i
ukupnog proizvoda. Potom je Lawrence Miles dalje razvio ovaj
pristup.

Ministarstvo odbrane SAD 1952. god. insistira na primeni, a u
Mornarici SAD. odnosno brodograditeljskoj industriji se radi na
sistematizaciji pristupa. Godine 1954.. se praktino primenjuje, da bi
je potom sva brodogradilita uvela u praksu. Ostalu industriju SAD je
zahvatila masovna primena Analize vrednosti tek 1970. god. da bi se
od tada posmatrala kao neophodan instrumenat u nastojanjima da se
omogui sniavanje trokova na celishodan nain, sto je u znaajnoj
meri doprinosilo i doprinosi konkurentskoj sposobnosti industrije
SAD.

Metodoloke osnove

S obzirom na sloenost problematike iznalaenja najboljeg reenja za
obavljanje oekivane funkcije uz najnie mogue trokove u
metodolokom pogledu Analiza vrednosti se koristi uobiajenim
naunim pristupom reavanja problema.
U nastavku e biti izloen saet postupak primene Analize vrednosti.

1. Izbor predmeta prouavanja

Celishodan izbor, prvi je i osnovni uslov pravilne orijentacije u
nastojanjima da se razree kljuni problemi u okviru datog poslovno-
proizvodnog sistema.

Brojnost i raznovrsnost proizvoda u proizvodnom programu
postojeeg poslovno-proizvodnog sistema iziskuje potrebu

75
uspostavljanja prikladnih kriterijuma za izbor proizvoda, i to:

- reprezent grupe slinih proizvoda,
- veliina obima proizvodnje proizvoda po mogunosti da
bude to vea,
- visina jedininih trokova da bude to vea, odnosno
izabrati za prouavanje proizvod sa visokom cenom
kotanja, jer i manji procenat utede ima vei apsolutni
iznos,
- razvojna faza u okviru ivotnog veka proizvoda da bude to
blia poetku, jer to daje elementa osetne utede dugorono
posmatrano
- trokovi implementacije novih reenja moraju biti u
prihvatljivim granicama u odnosu na mogue utede.

2. Prikupljanje informacija i analiza funkcija

Stalno razvijanje i sticanje novih znanja ima za posledicu rastue
obilje informacija. Stoga prikupljanje i odabiranje relevantnih
informacija za svaki poduhvat Analize vrednosti predstavlja sloen
zadatak. S obzirom na izuzetno znaajne posledice koje mogu
nastupiti po rezultate primene Analize vrednosti ukoliko bi
raspolagali sa nedovoljno informacija, obezbeenje skupa
adekvatnih informacija poprima izuzetan znaaj.

Potrebne informacije se odnose na:

- istorijat nastanka postojeeg reenja
- mogua alternativna izvoenja
- novim materijalima kao supstituentima
- novim tehnolokim postupcima izrade
- trokovima izrade
- i drugo to u datim uslovima moe biti od koristi.

Osnovna postavka Analize vrednosti je u celishodnosti funkcije.

76
Stoga, prouavanje funkcije proizvoda odnosno njihovih
komponenata predstavlja kljunu aktivnost u celokupnom postupku.

Razvoj odreenog proizvoda je usledio u cilju zadovoljavanja
identifikovane potrebe korisnika iz koje se izvodi njegova funkcija,
koja moe biti vie ili manje sloena, odnosno uslovljena iz nje
izvedenim podfunkcijama. Na pr. kolska kreda ima funkciju:
pisanje. Dok hemijska olovka koje takoe ima osnovnu, primarnu
funkciju: pisanje, pored toga ima niz podfunkcija koje se obavljaju
pomou odgovarajuih komponenti, kao to je izmeu ostalih
zamenjivi podsistem za napajanje mastilom (mina), kao i ostali
delovi koji omoguavaju ravnomerno i adekvatno izlivanje tenosti i
tome slino.

Na osnovu izloenog proizilazi da kod svakog proizvoda treba
pristupiti identifikaciji funkcija, odnosno podfunkcija sa
odreivanjem sistema, odnosno podsistema koji su nosioci
izvravanja odgovarajucih funkcija, podfunkcija.
Zavisno od stepena sloenosti proizvoda, odnosno strukture funkcija
i podfunkcija neophodno je razraditi hijerarhijsku shemu funkcija, i
to:
- primarna funkcija
- sekundarna funkcija
- tercijalna funkcija
- i tako dalje.
S obzirom na postojanje svojevrsne hijerarhije funkcija prikladno je
za sve identifikovane funkcije iste prikaziti pomou stabla kao na
slici 19. Pri tome, treba istai da se funkcije na prvom nivou mogu
razlikovati prema:

- osnovna namena - korienje
- estetika
- odnos prema okolini. to u dananje doba sve vie dolazi do
izraaja.


77
Za identifikovane funkcije pristupa se odreivanju odnosa sa
odgovarajuim komponentama (sklopovima, podsklopovima,
delovima) koji omoguavaju obavljanje odnosnih funkcija, to je
preduslov da se preko izraunavanja trokova izrade ovih
komponenata, moe izraunati troak dobijanja odnosne funkcije.

Jedna od kljunih maxima Analize vrednosti moe se jezgrovito
formulisati:

Komponenta proizvoda za koju se ne moe utvrditi funkcija
treba da bude odstranjena.

Ovo vai, pre svega, ukoliko je za proizvod kao celinu utvrena
svrsishodnost.

Slika 19. Identifikaciji funkcija, odnosno podfunkcija, i njihovo
povezivanje sa sistemskim komponentama na primeru hem. olovke
3. Razvoj alternativa

U ovoj fazi postupka primene Analize vrednosti, nakon svestranog
prouavanja naina nastaka postojeeg reenje za obavljanje zadate
funkcije, treba se rukovoditi geslom: za istu svrhu - funkciju, uvek
postoji vie moguih reenja.

u meuvremenu akumulirana nova saznanja, to je prevashodno
potrebno omoguiti permanentnim prikupljanjem relevantnih
informacija, uz intenziviranje kreativnog rada treba da urodi novim

78
alternativnim reenjima za obavljanje identifikovane funkcije, katkad
i sa poboljanim performansama.

Prilikom razvoja alternativnih reenja zavisno od stepena ispoljenih
kreativnih potencijala, ne iskljuuje se mogunost sinteze ili
supstitucije funkcija, kao i oplemenjavanje zahtevanih funkcija, to
bi bilo na principima stalno prisutne potrebe za inovacijama, a
pokretanje postupka Analize vrednosti je pogodna prilika da se
iznau (naj)bolja od postojeih reenja.

4. Uporedna analiza alternativnih reenja

Razvijena alternativna reenja za obavljanje identifikovanih funkcija
za svaki pojedinani sluaj, predstavljaju osnovu za iznalaenje
najpovoljnijeg -optimalnog reenja u datim uslovima. Kao i inae, za
izbor najboljeg od ponuenih reenja treba primeniti adekvatne
kriterijume, koji su u ovom sluaju sledei:

- najnii trokovi proizvodnje proizvoda odnosno
komponente za identifikovanu funkciju,
- najnia ulaganja za implementaciju reenja za datu
funkciju.

Pri tom, mora biti obezbeen isti nivo funkcije, te pouzdanost u radu
i sigurnost u eksploataciji, kao i drugi speificni zahtevi zavisno od
sluaja.

Navedena dva osnovna kriterijuma treba kombinovati tako to bi se
za predvieni vek trajanja odnosnog reenja za funkciju izraunao
netto efekat, Netto efekat bi se izraunao kao razlika izmeu ukupne
utede u odnosu na postojee stanje, umnoene obimom
proizvedenih jedinica i iznosa ulaganja za implementaciju.

S obzirom na statiki karakter ovako izraunatog netto efekta treba
sprovesti raun aktualizacije.

79

Primer odreivanja Neto Sadanje Vrednosti NSV (NVP-Net
Present Value)

Neto sadanja vrednost predstavlja sutinski pojam aktuelizacije
novanih vrednosti:
- na primer X dinara uloenih u banku sa kamatom
(interesom) i posle n godina vredi: X(1+i)
n

- Sadanja vrednost X dinara uloenih u razvoj i realizaciju
proizvodnje novih proizvoda, naplativa kroz n godina je:
n
i
X
) 1 (
1
+
, pri emu je diskontni faktor
n
i) 1 (
1
+
, i-diskontna
stopa. Diskontna stopa ukljuuje makroekonomske
parametre domae i svetske privrede i moe se izraziti
sumom cene kapitala i koeficijenta , koji ukljuuje stopu
rizika.

Promena diskontnog faktora prema diskontnoj stopi i razmatranog
broja godina, data je u tabeli 2.

Tabela 2. Diskontni faktor


80
Primer uticaja kumulativnog faktora na neto ekonomski tok projekta
(ili poduhvata), dat je u sledeoj tabeli:

Tabela 2.a) Primer primene NSV

Za analizu ekonomskog toka projekta razvoja novog proizvoda,
(tabela 2.a) moemo zakljuiti sledee: Ukoliko bi se projekat
fiansirao sredstvima dobijenim kreditom od banke, pokazatelji su
takvi, da bi projekat imao uspenu realizaciju potrebno bi bilo da
kamatna stopa bude manja od 14 %, tanije 13,8%, Slika 20. Pri
tome je vrednost 13,8%, zapravo interna stopa povraaja sredstava
(ISP) razmtranog projekta.


81

10 11 12 13 14
-500
0
500
1000
1500
2000
2500
ISP
N
S
V

(
n
j
)
diskotna stopa (%)

Slika 20. Primer NSV i ISP

5. Predlog reenja i praenje realizacije

Prethodna prouavanja koja rezultiraju u izboru najpovoljnijeg od
ponuenih moguih reenja, treba u ovoj fazi postupka oformiti kao
predlog na osnovu koga je mogue doneti odluku. Priprema
dokumentacione podloge za donoenje odluke treba da obuhvati:

- procenu izvodljivosti izabranog reenja, koje u
ponekom sluaju podrazumeva i fiziku izvedbu sa
ispitivanjem,
- razradu proizvodno-tehnike dokumentacije uz
odgovarajue proraune,
- detaljan ekonomski proraun koji bi sadravao sve

82
elemente (trokove, ulaganja, utede, dobit) sa
argumentovanim netto efektima.

Posle donete odluke tokom sprovoenja treba sistematski pratiti ta
se stvarno zbiva i permanentno uporeivati projektovana reenja sa
ostvarenim, te preduzimati odgovarajue mere za unapreenje.

4.4. BRZ RAZVOJ PROIZVODA (BRP)

Promene na tristu pretpostavljaju da poslovno-proizvodni sistem
(PPS) to bre, jeftinije i sa boljim kvalitetom reaguju na potrebe
korisnika-kupaca. U uslovima dinamikih kretanja sve su brojniji
novi proizvodi. Prema podacima iz najrazvijenijih zemalja 70%
proizvoda iroke potronje na tristu danas, nisu bili u prodaji pre 10
godina. Skraivanje perioda od ideje do komercijalizacije proizvoda
od 112 godina za fotografiju, preko 35 godina za radio, do 3 godine
za integralno kolo u novije vreme, ne zadovoljava u dovoljnoj meri.
Brojne aktivnosti uestvuju u procesu razvoja i osvajanja
proizvodnje novog proizvoda. U tom procesu, razvoj proizvoda,
ukljuujui prototip, predstavlja vrlo osetljiv skup aktivnosti sa
stanovita:

- kvaliteta proizvoda,
- trokova proizvodnje,
- vremena trajanja razvoja.

Klasian pristup razvoju proizvoda optereen specijalistikom
podelom rada (Model PPS sa organizacionom strukturom prema
funkcijama) koji rezultira nizom organizacionih jedinica meusobno
podeljenih i sa usporenim meusobnim komuniciranjem usled
hijerarhijskih odnosa i nadlenosti unutar pojedinih celina,
predstavlja sa organizacijske take gledita glavni uzronik:


83
- nedovoljno usklaenih reenja projektantske, konstruktivne i
tehnoloke prirode zbog oteane povratne sprege;
- produenog trajanja procesa razvoja.

Ovo se odraava, ujedno, i na kvalitet i trokove kako osvajanja nove
tehnologije, tako i proizvodnje.

Mogunosti kompjuterske podrke (CAD, CAM i drugih software-
skih paketa), te stereo litografije, laserskih ureaja i posebno
korienje Internet-a, e-mail-a, World-Wide-Web-a, kao i
multimedijalnih konferencija, predstavljaju znaajnu prednost u
odnosu na klasine metode i tehnike u razvoju i osvajanju novih
proizvoda. Meutim, navedene mogunosti ne mogu da dou do
punog izraaja ukoliko se ne prihvati model timske organizacije
sistema po principu concurrent engineering.

Timska organizacija za razvoj i osvajanje novog proizvoda je
struktuirana shodno aktivnostima koje treba obaviti. Prema tome,
zavisno od obima i sloenosti bie odreden broj izvrilaca, ali za
sveukupni poduhvat predviaju se sledei timovi za:

- osnovnu koncepciju proizvoda (uesnici su strunjaci za:
marketing, projektovanje, tehnologiju, ekonomiju, kao i
druge relevantne oblasti); na elu tima je linost koja e
voditi ceo posao do uhodavanja proizvodnje (Project
manager)
- razvoj i izradu prototipa proizvoda (uesnici su pojedinci
odnosno timovi za: projektantsko-konstruktivno
reenje, tehnoloku razradu sa studijom rada i
vremena, projektovanje organizacije, izradu prototipa i
predkalkulacije); rukovodioci ovih timova predstavljaju
grupu za koordinaciju razvoja i osvajanje proizvoda, u koji
jo ulazi lan zajednikog tima na nivou PPS za
standardizaciju i kvalitet. Na elu tima za koordinaciju
razvoja i osvajanje proizvoda je rukovodilac celog

84
poduhvata, koji do osvajanja osnovne koncepcije rukovodi
radovima te na taj nain obezbeduje jedinstvo odgovornosti
za ceo poduhvat (glavni tehnolog).

Timovi i pojedinci ukljueni u proces razvoja i osvajanje novog
proizvoda su u neprekidnom kontaktu kako bi svako usvojeno
reenje u procesu nastanka bilo obraeno na multidisciplinarnoj
osnovi, ime bi se predupredile mogue greke, neusklaenosti i
primedbe u najveoj moguoj meri.

Oslanjanje timova i pojedinaca na CAD/CAM uz korienje pristupa
bazama podataka posredstvom Internet-a i konsultovanje poznatih
specijalista direktnim kontaktima pomocu e-mail-a (primena Delfi
metode), ili odravanje multimedijalnih konferencija, omoguava
ubrzano i kvalitetno reavanje problema u kreiranju koncepcije
novog proizvoda, kao i oblikovanje proizvoda sa tehnolokim
reenjima za proizvodnju.

Izrada prototipa je posebno znaajan blok aktivnosti ukoliko se
smatra da e se na taj nain ubrzati razvoj konanog proizvoda, a
najesce je to sluaj. Prototip omoguava pouzdanu proveru
adekvatnosti koncipiranih reenja za budui proizvod, kako bi se
izbegle korekcije koje mogu imati ozbiljnije razmere u pogledu
produavanja procesa osvajanja i zadovoljenja potreba kupaca, pored
trokova alata, materijala i drugih moguih tekoa u osvajanju.

Meutim, klasina izrada protipa moe sama po sebi da potraje
veoma dugo, to samo po sebi uzrokuje produavanje rokova za
razvoj i osvajanje novog proizvoda.

Kompjuterska podrka, pre svega, kao i neke opte poznate tehnike
kao: Stereolithography (STL), Selektive Laser Sintering (SLS),
Laminated Object Manufacturing (LOM) i Fused Deposition
Modelling (FDM) koriste se uglavnom za dizajn ili geometriju
prototipa" u okviru jednog od moguih koncepata za Brzu

85
Prototipnu Tehnologiju (BPT) koja omoguava pored ostalog da se
dobije kompleksni deo za nekoliko dana umesto za nekoliko nedelja.

Integralni sistem brze izrade prototipa (ISBIP) koji je razvijen na
Temasek Politehnici u Singapuru, prua mogunost da se izrada
prototipa novog proizvoda sprovede integralno sa odgovarajuim
proraunima za mehanike delove i elektronske komponente, te da se
kao celina podvrgne ispitivanju.

Optimalno uklapanje svih potrebnih aktivnosti, znaajno skraenih
korienjem metoda i tehnika brzog razvoja i kompjuterske podrke,
uz punu sinhronizaciju i simultano obavljanje postie se primenom
Tehnike mrenog planiranja (TMP), koja ukljuuje i analizu
vremena metodom kritinog puta (CPM), ali i analizu resursa i
vremena (PERT),kao i praenje toka informacija izmeu pojedinih
aktivnosti (Dependence Structure Matrix=DSM metoda). Na taj
nain vreme potrebno za izlazak na triste se znaajno skrauje u
fazi razvoja novog proizvoda.

4.5. BZR RAZVOJ PROTOTIPA

Brz razvoj prototipa (Rapid prototyping RP) je relativno nova klasa
tehnologija koja moe automatski proizvesti fizike modele i delove
prototipa direkno od 3D CAD podataka. PR maine imaju
mogunost proizvodnje vrstih modela od razliitih materijala
ukljuujui razliite vrste plastike, keramiku, drvo i metale na
osnovu tankih horizontalnih poprenih preseka kompjuterskog
modela (3D CAD) i na taj nain konstruie fiziki model sloj po sloj.
U poreenju sa klasinim, parcijalnim metodima izrade, RP nudi
sledee prednosti:

Obijekti se mogu formirati bez obzira na geometrijsku
komplikovanost bez potrebe za komplikovanim mainskim
alatima.

86
PR sistemi transformiu konstrukciju kompleksnih objekata u
relativno brz proces jednostavan za rukovanje.

RP sistemi su sada u irokoj upotrebi kod ininjera i proizvoaa kao
nain smanjenja proizvodnog vremena, za bolje razumevanje i dizajn
produkta uz mogunost upotrebe metoda brze mainske obrade
(Rapid Tooling).

Tehnike brzog razvoja prototipa

U narednom tekstu razmatraemo est razliitih, komercijalno
dostupnih, esto korienih tehnika RP-a:

Stereolitografija (Stereolitography Apparatus SLA) je poetni ali i
dalje iroko primenjiv sistem RP-a. Tehnika proizvodi fiziki 3D
model od fotosenzitivnih tenih polimera koji ovravaju kada se
izloe ultraljubiastom zraenju.

Model se razvija na platformi smetenoj ispod same povrine tene
epoksi smole. Kompjuterski kontrolisani UV laser formira prvi sloj,
ovravanjem poprenog preseka modela. Kada se prvi sloj zavri
cela platforma se uranja dublje u tenost, te opet novi sloj tenosti
pokriva formirani vrsti sloj. Proces se ponavlja stvaranjem novih
slojeva na ve postojeem, do formiranje konanog modela. Nakon
toga, ovrsli komad se izvlai iz tenosti i smeta u UV komoru radi
zavretka procesa ovravanja.

Proizvodnja slojevitih objekata (Laminated Object Manufacturing
LOM) ova tehnika povezuje slojeve listova materijala premazanih
lepkom i na taj nain formira prototip. U poecima ove metode
koristio se termoaktivni sloj prevuen preko papira. Kasnije je
upotrebljena platforma na kojoj se smetao prvi sloj od papira, na
njega se pomou posebnog ureaja nanosila dvostrana lepliva traka a
potom naredni sloj i tako redom. Nakon toga preko slojeva je

87
prelazio zagrejani valjak da bi se slojevi objedinili. Kompjuterom
navoeni laser opseca konture sloja nanetog na osnovu i nakon toga
se nanosi novi i svaki sledei sloj. Proces se ponavlja dovoljan broj
puta do zavretka modela. Obzirom da se modeli izrauje od papira
oni se potom premazuju farbom ili lakom da bi se spreilo prodiranje
vlage ili drugi vid oteenja.

Selektivno lasersko sinterovanje (Selective laser sintering SLS)
koristi laserski zrak da selektivno spoji prakasti materijal u vrsti
objekat. Tehnika SLS-a upotrebljava razliite spraene materijale
kao to su najlon, elastomeri i metali. I u ovom sluaju prah se
nanosi na platformu na kojoj laser navoen raunarom formira prvi
sloj, potom se nanosi prah za naredni sloj i tako redom.

Model depozicije rastopa (Fused deposited model FDM ) koristi
ispune stopljene termoplastike koja se istiska iz zagrejanog
pika(glave) da bi se formirali slojevi novog modela. Glava (pik)
ureaja za istiskanje se moe kretati u x-y ravni i kontrolie se u
smislu nanosa veoma tankih slojeva rastopa na polaznoj platformi.
Platforma se hlaenjem odrava na niskoj temperaturi ime naneta
termoplastika brzo ovrava. Spojevi slojeva se omoguuju
konstrukcijom posebnih spojnica unutar samih slojeva u koje se
smetaju buenjem.

Formiranje vrste osnove (Solid Ground Curing SGC), donekle je
slino kao SLA tehnika jer takoe koristi UV zrake za selektivno
ovravanje fotoosetljivih polimera. Na poetku, fotoosetljivi
rastvor se sprejom nanese na platformu. RP maina razvija
fotomasku sloja koji se treba formirati. Fotomaska se potom izlae
UV zraenju, koje samo prolazi kroz providne delove maske i na taj
nain se selektivno ovrava sloj.

Kada se formira eljeni sloj RP maina uklanja viak tenosti
vakuumom i na njegovo mesto nanosi vosak. Povrina se poravna i

88
proces ponavlja onoliko puta, koliko je slojeva potrebno za
formiranje konanog modela.

Ink Jet Printing, za razliku od gore navedenih metoda, Ink Jet
Printing se odnosi na celu klasu RP maina koje koriste ink-jet
tehnologiju. I ovde se komadi izrauju na platformi smetenoj unutar
posude napunjene prahom. Glava ink-jet printera selektivno printa
vezivo koje sjedinjava prah u odabranim zonama i tako stvara prvi
sloj. Platforma se potom sputa i na nju se nanosi nova koliina
praha, i proces printanja se ponavlja. Nakon zavretka, deo se
sinteruje i uklanja se viak praha.

Neke Ink-Jet tehnoloke maine za RP koriste dvostruke ink-jet
ureaje: jedan za distribuciju niskotopive termoplastike od koje se
model pravi i drugi koji distribuira vosak koji povezuje slojeve.
Nakon nanosa svakog sloja sam ureaj vri poravnavanje
povrinskog sloja.

Prednosti RP tehnika lee u visokom kvalitetu proizvedenih delova.
Proces daje visoko precizne modele sa odlinim kvalitetom povrina.
Ovi kvaliteti ine RP modele pogodne za vizualnu prezentaciju.
Ipak, RP sistemi zahtevaju sofisticiranu opremu, visoke cene
materijala i odravanja i specijalizovane operatere.

RP se iroko koristi u automobilskoj, aero i medicinskoj industriji.
Iako su mogue primene takorei neograniene, gotovo sve su iz
oblasti izrade prototipa, brze izrade alata ili brze proizvodnje.

Osnovna namena RP je da brzo formira prototipove za
komunikacijske i test namene. Prototipovi veoma unapreuju
komunikaciju jer je veini ljudi lake da razumeju 3D objekte od
CAD crtea, posebno u fazi traenja investitora za projekat razvoja
novog proizvoda, jer vlasnici kapitala najee nisu tehnika lica
kojima bi bili jasni ravanski CAD crtei, dok su 3D modeli jasni

89
svakom. Prototipovi su takoe korisni za testiranje dizajna da bi se
ustanovilo da li on moe obavljati odreenu funkciju.

Brza izrada alata (Rapid Tooling RT),ovaj termin je nastao iz RP
tehnologije i odnosi se na automatsku izradu kvalitetnih
mainskih alata korienjem RP tehnika. Izrada alata je jedan od
najskupljih stadijuma u procesu savremene proizvodnje zbog
zahtevanog visokog kvaliteta. Alati esto imaju kompleksnu
geometriju, i da uz to imaju tanost dimenzija sa tolerancijom 1/100
mm. Dodatno, alati moraju biti tvrdi, otporni na optereenja i da
imaju izuzetno glatke povrine. Tehnike RP-a ukljuene u RT
dovode do izrade alata zahtevanog kvaliteta u znatno kraem
vremenu uz upotrebu standardnih maina.

Brza Proizvodnja (Rapid Manufacturing RM) je prirodni nastavak
RP-a i predstavlja automatsku proizvodnju gotovih proizvoda
ditrektno od 3D CAD podataka. Trenutno se svega nekoliko
konanih proizvoda proizvodi upotrebom RP tehnika ali se oekuje
porast kako se materijali koje koriste RP sistemi sve vie razvijaju.
Ipak, RM nikada nee u potpunosti zameniti tradicionalne tehologije
proizvodnje, naroito u velikoserijskoj proizvodnji.

Za proizvodnju gde su serije male a visoka cena komada, i gde je
veliina samih komada mala (nanotehnologija), RM je sa
ekonomskog aspekta primenjiva jer ne zahteva izradu alata. Dodatno
RM je idealna tehologija za proizvodnju komada prema
specifikacijama kupca.

4.6. ABC - METOD SELEKCJE PROGRAMA PROIZVODNJE

Sastaviti optimalni program proizvodnje znai izabrati, izmeu
velikog broja proizvoda, onaj asortiman proizvoda koji e obezbediti
maksimalne ekonomske efekte iz ograniene koliine proizvodnih
resursa.

90

Za konstruisanje matematikog modela proizvodnje potrebno je
pripremiti podatke o kapacitetima proizvodnih resursa, o
normativima utroaka proizvodnih resursa po jedinici svakog
proizvoda, o ekonomskim efektima koje obezbeuje svaki proizvod,
o eventualnim ogramienjima koje postavlje trite, itd.

Selekcija odgovarajueg programa proizvodnje obino se vri na
osnovu zadataog kvantitativno ili kvalitativno definisanog
kriterijuma. Slui za klasifikaciju i kontrolu obima proizvodnje,
zaliha u proizvodnji, i slino.

ABC- metoda se sastoji u odreivanju kvantitativnih karakteristika
grupacija proizvoda, no osnovu zadatih kriterijuma, te nakon toga
formiranja prioriteta proizvoda u okviru datih grupa.

Kao primer uzeemo preduzee kod koga je na osnovu sagledavanja
prodajnih mogunosti i raspoloivih kapaciteta utvren plan
proizvodnje za godinu dana.

Za izvrenu selekciju novog plana proizvodnje, po kriterijumu obima
proizvodnje, u razmatrano sliaju grupu A ine 65% od ukupno
planiranog obima, dok su u grupi B i C raspodeljeni ostali proizvodi.
Nakon odreivanja grupacije proizvoda A, B i C, uz pretpostavku da
su proizvodi u grupi A, novi prioritet asortimana preduzea, analiza
novog plana proizvodnje koji se dobija poveanjem obima
proizvodnje proizvoda grupe A do ukupnog planiranog obima
proizvodnje predstavljena je na slici 21.

91

0 20 40 60 80 100
0
20
40
60
80
100
C B A
U
k
u
p
n
a

k
o
l
i
~
i
n
a

p
r
o
i
z
v
o
d
a
Broj proizvoda [%]
Selekcija Plana Proizvodnje

Slika 21. Primer primene ABC metode

4.7. METRICE RAZVOJA PROIZVODA

Vano je razviti strategiju razvoja biznisa PSS-a. Da bismo bili
sigurni da su najbolje mogunosti prepoznate i iskoriene na
fokusirani i koordiniran nain mora se proi kroz proces
strategijskog planiranja, razvoja i prouavanja proizvoda.

Dobra polazna taka je upotreba Ansoff Matrice, Slika 22. Ova
matrica pomae u diferencijaciji mogunosti ekspanzije uz
razmatranje proizvoda i trita.

Sa Ansoff Matricom, klasifikacija strategije je odreena starou
produkta i iskustvom PSS-a sa tritem na koje eli da proizvod

92
plasira. Starost proizvoda je odreena time koliko je produkt
nov u okviru stratekog pristupa a ne u smislu godita
proizvodnje. Velika prednost matrice je da moe biti primenjena na
svaku granu industrije.
STARO
NOVO
STAR
NOV
PROIZVOD
T
R
@
I
[
T
E
Ne ~initi ni{ta
Povu}i se
Konsolidacija
Prodiranje na trì{te
Razvoj proizvoda
Razvoj trì{ta
Diverzifikacija
(povezana ili
nepovezana)

Slika 22. Ansoff Matrica

Na osnovu razmatrane matrice oigledno je da postoje dva uslovna
stanja za proizvod i trite (Star i Nov), i etiri mogue strategije:
Trino prodiranje, Razvoj trita, Razvoj proizvoda, Diversifikacija
proizvoda.

Jedan set opcija je zasnovan za stari proizvod na starom tritu.
Ne initi nita predstavlja nastavak trenutne strategije. To je korisno
kao osnova razvoja alternativne strategije, ipak, nije preporuljivo
dugorono jer e konkurencija preoteti udeo na tritu poboljanim
kvalitetom proizvoda, procesa i cena. Povui se je naputanje trita
zatvaranjem ili prodajom kompanije. Iako povrinski posmatrano,

93
negativna opcija, moe biti neophodna da bi se resursi usmerili na
nove i obeavajue mogunosti. Konsidacija je pokuaj odravanja
udela trita. To je defanzivna opcija koja obino ukljuuje
smanjenje trokova i cena i esta je praksa na starim tritima.
Prodiranje na trite je agresivnija opcija i obino ukljuuje
investiranje u poboljanje proizvoda, reklame, i kanalisanje
paralelnog razvoja.

Razvoj novog proizvoda za prodaju na starom tritu se naziva
razvoj proizvoda. Na primer, ukoliko Galenika razvije novi lek za
prodaju u Srbiji i Crnoj Gori, pokrenue proces razvoja proizvoda.
Prodaja starog proizvoda novom tritu se naziva razvoj trita.
Na primer ukoliko fabrika Pionir pone prodaju postojeih okolada
u Africi, oni e pokrenuti strategiju razvoja trita.

Diverzifikacija je ulaz na novo trite sa novim proizvodom.
Divezifikacija moe biti povezana ili nepovezana. Povezana
diverzifikacija se dalje deli na integraciju unapred, unazad i
horizontalno. Integracija unazad je povezivanje sa snabdevaima i
sirovinama u isti integrisani lanac snabdevanja. Integracija unapred
je povezivanje sa distributerima gotovih proizvoda u integrisani
biznis. Horizontalna integracija je pomeranje u stranu prema blisko
povezanom biznisu kao to je prodaja nusprodukata proizvodnje.

Upotreba ove jednostavne matrice smetanjem aktuelne situacije u
jednu od etiri kategorije moe pomoi u definisanju trenutne
pozicije i izboru najpogodnije opcije razvoja.

Razvijena je kompleksnija 3X3 matrica razvoja proizvoda koja ne
samo da identifikuje strategiju za trine uslove, ve utvruje i gde
lei odgovornost za implementaciju, Slika 23.


94
Efekti
proizvoda
Bez tehnolokih
izmena, ne
zahteva dodatna
istraivanja
Unapreena
tehnologija,
zahteva
laboratorijska
istraivanja uz
upotrebu
tehnologiju koja se
koristi kod
sadanjih
proizvoda
Nova tehnologija,
zahteva
laboratorijska
istraivanja uz
upotrebu nove do
sada nekoriene
tehnologije
Bez trinih
promena, ne
utie na
programe
marketinga
Reformulacija Zamena
Ojaano trite,
utie na
programe
marketinga
usmerene na
sadanje klase
potroaa koji do
sada nisu
usluivani
Re-prodaja Unapreeni
proizvod
Proirenje
asortimana
proizvoda
Novo trite,
zahteva
programe
marketinga za
nove klase
potroaa koji do
sada nisu
usluivani
Nova upotreba Proirenje trita Diversifikacija

Slika 23. Matrica razvoja proizvoda
1

1
(Samuel C.Johnson & C.Jones 1957)
Odeljenje istraivanja i razvoja
Odeljenje marketinga
Zajedniki tim

95
4.8. KONKURENTNO PROJEKTOVANJE

Pri razvoju proizvoda, postoji niz aspekata koje treba uzeti u obzir
kao to su jednostavnost proizvodnje, sklop, pakovanje, tehnika
podrka, bezbednost rada i pitanje reciklae. Concurrent
Engineering (CE) je sistematski pristup integraciji dizajna,
proizvodnje i povezanih procesa gde se sve faze ivotnog ciklusa
prizvoda razmatraju simultano. lanovi timova razliitih
funkcionalnih disciplina kao to su proizvodnja, projekt
menadment, tehnika podrka, marketing i ostalih specijalistikih
oblasti su integrisani sa dizajnerima i ine multidisciplinarni tim.
Ovaj tim slui tome da proces dizajna ubrza i uini efikasnijim ime
se proizvodnja ranije moe komercijalizovati. Dodatno, dizajner
moe primeniti strategiju TQM-a jo u fazi samog razvoja proizvoda.

Vreme je znaajan inilac u modernoj konkurenciji. Smanjenjem
vremenskih rokova, kompanija moe da odgovori bre na promenu
trinih trendova ili da primeni novu tehnologiju. Primenom CE
koncepta, vremenski rokovi se znatno mogu skratiti i na taj nain se
postie trina prednost za one firme koje mogu da brzo proizvode
produkte.
Uobiajni Projektni Program
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Planiranje projekta
Dizajniranje
Nabavka
Proizvodnja
Isporuka
Projektni Program koj koristi CE Filozofiju
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Planiranje projekta
Dizajniranje
Nabavka
Proizvodnja
Isporuka

96
Da bi ostali konkurentni i podneli visok trini pritisak novih zahteva
kupaca, proizvoai moraju prvi nastupiti na tritu sa eljenim
proizvodima. Jedna od prednosti CE-a je to multifunkcionalni
timovi za dizajn, smanjuju vreme razvoja proizvoda i omoguavaju
raniji razvoj novih proizvoda.

Jedna od najvanijih komponenti pri bilo kojoj uspenoj primeni CE-
a je u efektivnosti projektnog tima. On mora funkcionisati kao
dobro podmazani sklop sa malo unutranjih poblema i irokog
razumevanja sopstvenih ciljeva. Dodatno, ono to je veoma potrebno
su dobri komunikacioni tokovi unutar tima. Sistemi zasnovani na
raunarima omoguuju efikasnu komunikaciju izmeu pojedinih
lanova timova uz formiranje (virtualnih) Integrisanih Projektnih
Timova (IPT) za razvoj proizvoda. Savremeni softverski paketi tipa,
npr. MS Project server (verzija 2003-2004) su upravo i prilagoeni
ovakvom nainu rada virtualnih projektnih timova. Pri emu lanovi
ovakvog tima mogu, geografski, biti i kilometrima udaljeni jedni od
drugih ali da putem modemske veze istovremeno imaju pristup istim
bazama podataka, istog projekta.

Kombinacija CE-a, najboljih principa menadmenta i (virtualnih)
projektnih timova, omoguuje razvoj proizvoda visokog kvaliteta,
visoke pouzdanosti i niskih trokova u smislu kratkog vremena
razvoja.


97

POGLAVLJE 5. TIPOVI PROIZVODNJE

Proizvodnju dobara projektovane upotrebne vrednosti, a to vai i za
usluge, kao deo sveukupne delatnosti poslovnog sistema treba na
odgovarajui nain integrisati u celinu. U tom kontekstu pojave i
zbivanja u okviru proizvodnje nisu i ne mogu biti shvaene i do kraja
protumaene ukoliko se ne poveu, stave u uzrono-posledine
odnose sa celinom poslovnog procesa i u interakciji sa okruenjem.

U koncipiranju organizacije proizvodnje uoavaju se dva ekstrema:

1. "masovni" plasman omoguava velikoserijsku i masovnu
proizvodnju.
2. "individualizirani" plasman (pojedinani ili u manjim
koliinama proizvoda (manje serije)) uslovljava serijsku (mala, te
ponekad srednje serijska) i pojedinanu proizvodnju.

Izmeu ova dva ekstrema mogue su brojne kombinacije.

Sada ve} klasi~an pristup "masovne proizvodnje jednog proizvoda",
kome su bila podreena dosadanja nastojanja, ostaje i nadalje onde
gde to uslovi plasmana dozvoljavaju. Istovremeno, u procesnoj
industriji, karakter tehniko-tehnolokih reenja uslovljava masovnu
proizvodnju, ali se i ovde postavlja pitanje ogranienja koje moe
nastati u okruenju, prvenstveno tritu, kroz ogranieni plasman.

U takvoj situaciji mogue je "deo procesa" zajedniki po svom
outputu za vie varijanti krajnjeg finalnog proizvoda zadrati, a
ostatak procesa (npr. pakovanje) prilagoavati zahtevima trista, to
se uveliko i radi. Primer, farmaceutske industrije u fazi pakovanja, ili
hemijska - sapuni u fazi oblikovanja (manji, vei sapuni npr.) i
pakovanja. Meutim, postavlja se pitanje mogunosti da se

98
restruktuira i "bazni deo" procesa kako bi se omoguila
odgovarajua fleksibilnost to "dublje" ka poetnim operacijama, a
da se ne dovede u pitanje ekonomija. Jer, osnovni kriterijum za
opravdanost su trokovi uz zahtevani kvalitet.

U domenu intermitentne (preraivacke) proizvodnje Toyota
proizvodni sistem, te korienje grupne tehnologije u to irim
razmerama, kao i neke druge mogunosti, predstavljaju
zadovoljavajue reenje u uslovima ogranienog plasmana.

Mogue je, meutim, zamisliti u vie-proizvodnim poslovno-
proizvodnim sistemima, kakvi su u veini sluajeva u baznom
industrijskom kompleksu, da su neki proizvod proizvodi pod
ograni~enim plasmanom, a drugi ne.

U takvim uslovima mogu}e je primeniti kombinaciju svih poznatih
tekovina za masovnu, serijsku i pojedinanu proizvodnju.

Pridravajui se osnovnog koncepta da proizvod, odnosno svaki
proizvod, u okviru proizvodnog programa predstavlja "generator"
sveukupnog transformacionog procesa datog poslovnog sistema,
nailazi se na problematiku tipova proizvodnje. Veoma je znaajno
dati adekvatno mesto ovoj materiji sa sutinske take gledita.

Osnovna preokupacija ka optimizaciji brojnih problema u vezi sa
proizvodnjom upravo obavezuje na adekvatno razmatranje
problematike tipova proizvodnje.

Veoma rairen pristup zasnovan na optimizaciji proizvodne serije,
svakako znaajan, predstavlja samo jedan, moda zavrni, korak u
nastojanjima ka optimizaciji. Meutim, u skladu sa kompleksnim
pristupom smetenim na poetak ovih razmatranja, neophodno je
osvetliti ovu materiju sa stanovita:

- napretka nauke i tehnike (globalni faktor)

99
- ljudskog ponaanja (interni faktor)
- drutveno-ekonomskih kretanja i potencijala (eksterni faktor)

U ire shvaenoj materiji proizvodnje razlikuju se dva razliita
pristupa, koji se meusobno prepliu u gotovo svim aspektima
optimizacije proizvodnih procesa:

a) kvalitativni
b) kvantitativni.

KVALITATIVNI ASPEKT

Sa stanovita kvalitativnog pristupa proizvodnom procesu u celini
moe se kao kriterijum usvojiti: stepen kontinuiranosti procesa.
Obuhvatajui sve elemente procesa zavisno od stepena razvoja
svakog pojedinog elementa i njihovog meusobnog uticaja, razlikuju
se dve osnovne kategorije:

kontinuirani procesi i
diskontinuirani procesi.

Osnovna karakteristika kontinuiranih procesa je u neprekidnom
sledu operacija od polazne materije - sirovine, kroz proces
transformacije karakteristika materijala, do projektovanog finalnog
proizvoda.

Navedene karakteristike kontinuiranih procesa zasnivaju se na
pretpostavci da se realizacija sprovodi u skladu sa projektovanim
reenjima.

Na stepen kontinuiranosti procesa transformacije materijala na
odreenom stepenu razvoja i tehnike, utiu:

- nivo proizvodne i druge opreme

100
- vrsta materijala - sirovine
- koncepcija procesa transformacije materijala u gotov
proizvod
- ljudski faktor.

Uopte uzev, moe se konstatovati da u nizu industrijskih grana, na
sadanjem nivou razvijenosti, preovlauje diskontinuirani karakter
procesa. Tako e i ostati u znaajnoj meri u doglednoj budunosti.
Ali, veoma su prisutne tendencije ka sve veem rasprostiranju
kontinuiranih procesa. Ako se, meutim, uzmu u obzir intencije
prenoenja tekovina sa podruja proizvodnje u sferu usluga, onda se
diskontinuirani procesi javljaju, bar za sada se moe rei, u ulozi od
daleko trajnijeg interesa.

KVANTITATIVNI ASPEKT

Proizvod, koji je usvojen kao generator pojava i zbivanja, u principu
je sastavljen iz elemenata. Zavisno od broja i meusobnih odnosa
elemenata u procesu nastanka finalnog proizvoda u okviru datog
poslovnog odnosno proizvodnog sistema, razlikuju se manje ili vie
sloeni proizvodi.

Transformacioni proces materijala - sirovina obuhvata vie faza,
operacija, dok se dobije finalni proizvod. To se takoe odnosi i na
elemente koji ulaze u sastav finalnog proizvoda.

Kvantitativni aspekt podrazumeva razlikovanje:

- proizvoda,
- elemenata proizvoda.

Razumljivo, da broj elemenata koji uestvuju u finalnom proizvodu,
ne mora da se poklopi sa brojem odgovarajuih finalnih proizvoda.

Shodno izloenom, posmatrano na bazi kriterijuma kvantiteta,

101
postoje tri tipa proizvodnje:

1. Pojedinani - proizvodi se samo jedan komad (finalnog proizvoda
ili nekog njegovog elementa).

2. Serijski - proizvodi se unapred odreena koliina istovrsnih
komada (finalnog proizvoda ili njegovih elemenata) u okviru jednog
proizvodnog ciklusa, sa ponavljanjem ili bez ponavljanja.

3. Masovni - proizvodi se sukcesivno velika koliina istovrsnih
komada (finalnih proizvoda ili njegovih elemenata).

U skladu sa usvojenim kriterijumom na bazi koliine, u definisanju
pojedinih tipova proizvodnje prisutna je tenja to je mogue
preciznijeg razgraniavanja. Ukoliko je to nesumljivo jednoznano
postignuto izmeu pojedinane i serijske, izmedu serijske i masovne
to je neto manje izraeno.

Opredeljenje za koliinski kriterijum determinisano je veoma
irokim spektrom posledica, koje odgovarajui tip proizvodnje ima u
odnosu na najraznovrsnije elemente proizvodnje i poslovanja u
celini.

U tabelarnom prikazu Tabela 3, date su uporedno karakteristike po
pojedinim tipovima proizvodnje u postojeim uslovima. Meutim, sa
razvojem automatske obrade podataka u oblasti projektovanja i
konstruisanja proizvoda (CAD), projektovanja i razrade tehnologije
proizvodnje (CAM, CAP), u izgledu su kvalitativno razliiti pogledi
na stepen detaljisanja razrade elemenata u pripremi proizvodnje.
Naime, "masovnost" proizvoda, odnosno njihovih komponenata nije
presudan uslov za sve detaljniju razradu.

Ako u okviru celine preduzea preovladuje pojedinana proizvodnja,
onda e zalihe reprodukcionog materijala biti brojne i raznovrsne po
elementima, a i visoke po ukupnoj vrednosti. Za preduzee sa

102
dominirajuom serijskom proizvodnjom zalihe reprodukcionog
materijala bie manje raznovrsne, a usled mogunosti optimizacije
njihove ukupne vrednost e biti manja. Kod masovne proizvodnje
zalihe reprodukcionog materijala mogu se realno optimizirati u
svakom pogledu.
Tabela 3. Obleja pojedinih tipova proizvodnje
2

2
V.Bulat, R. Bojkovi, Organizacija proizvodnje

103
5.1 OPTIMIZACIJA KOLIINE PROIZVODA SERIJE

Kvantitativni aspekt tipova proizvodnje proizvoda, uopte, treba
tretirati u kontekstu:
a) eksternih uslova
b) internih uslova

a) Osnovno ogranienje u pogledu opredeljenja za tip proizvodnje
nekog proizvoda je procena potreba trista i to:

- na dugoronoj osnovi, pri emu dugoronost nije na
jednoznaan nain iskazana za razliite proizvode. Npr. za
pomodne artikle, od ekstrema -jedna sezona za haljine,
prognostiki period moe se protegnuti na dve, tri i vie
godina za model kuhinje.
- na godinjem nivou obima proizvodnje, odnosno, kada nije
re o kontinuiranoj, kao npr. elektrina pegla za dominantnog
proizvodaa, treba da budu utvrene i dinamiki rasporeene
koliine u skladu sa mogunostima plasmana, posebno kod
sezonske potranje kao to je to sluaj sa friiderima npr.

Ovo se podjednako odnosi na tekui proizvodni program, kao i na
uvoenje novih, ili modifikovanih postojeih proizvoda na osnovu
marketinkih istraivanja.

b) Interni uslovi podrazumevaju:

- relativno fiksne resurse
- mogunost prilagoavanja ostalih resursa.

U relativno fiksne resurse spadaju:

- proizvodni objekti
- proizvodna oprema
- odgovarajua infrastruktura (instalacije, komunikacije i sl.)

104

Naelno posmatrano, svi pobrojani resursi se mogu obezbediti u
sluaju argumentovano zasnovane potrebe sa proraunom povrata
ulaganja, ali to predstavlja kompleksniji poduhvat, pa tako i treba
tretirati sluaj kada se preduzee suoava sa takvom situacijom.

Svi ostali resursi (radna snaga, alati, sirovine, repromaterijal, kapital
i drugo) iziskuju vee ili manje kvalitativne i kvantitativne promene,
pa ih treba analizirati u kontekstu involviranja nekog proizvoda u
proizvodni program, ime se i na ovaj nain potvruje uloga
proizvoda kao generatora poslovno-proizvodnih zbivanja.

Na osnovu razmatranja eksternih i internih uslova, naroito ovih
zadnjih, usledie prva procena moguih opredeljenja u pogledu
usvajanja adekvatnog tipa proizvodnje za konkretan proizvod.

U osnovi postoje dve alternative:

a) masovna proizvodnja
b) raspon izmedu pojedinane i velikoserijske proizvodnje.

a) Opredeljenje za masovnu proizvodnju pretpostavlja:

- dugoronost trine potrebe za odreeni proizvod i njegove
evolutivne modifikacije;
- procena duine ivotnog veka proizvoda treba da omogui
povraaj uloenog kapitala uz postizanje prosene profitne
stope za svaku godinu u toku trajanja proizvodnje.

Ekonomski kriteriji imaju prioritet u odluivanju za prihvat varijante
masovne proizvodnje.

b) Opredeljenja u rasponu od pojedinanog tipa proizvodnje do
serijskog (sa razliitim veliinama serije, konfrontiraju se sa
dodatnim okolnostima kao to su:

105

- fleksibilnost u odnosu na dinamike promene u potrebama
trita;
- skraivanje rokova isporuke radi zadravanja, ouvanja,
steene pozicije na tritu;
- inovativnost u odnosu na ostvareni kvalitet proizvoda.

Iznalaenje adekvatnog reenja, uzimajui navedeno u obzir, iziskuje
naputanje uobiajenog pristupa, koje podrazumeva opredeljenje
za optimalnu veliinu serije, osim u sluajevima specijalnih
narudbina, kada se pojedinana proizvodnja nametala kao jedino
mogue reenje.

Promena u rezonovanju je omoguena postojanjem u znaajnoj meri
razvijene kompjuterske tehnologije (hardware i posebno software-
skih paketa u sferi projektovanja i konstruisanja, tehnoloke
pripreme, planiranja i praenja proizvodnje, te multi-medijalne
komunikacije), zatim, kompjuterski upravljanih maina, fleksibilnih
proizvodnih sistema, sofisticirane pripreme, grupne tehnologije,
JUST-in-time, "Frakcione" organizacije proizvodnje, brzog
osvajanja novih proizvoda, timske organizacije kao i druge brojne
tekovine nauno-tehnolokih istraivanja.

Glavni argument u opredeljenju za optimalnu veliinu serije je bio
odnos izmedu:

- trokova pripreme proizvodnje (t
1
) i
- trokova nedovr{ene proizvodnje (poluproizvoda) kao i
manipulacije materijalom (t
2
) po jednom komadu u okviru
odgovarajue koliine u seriji (n), uz pretpostavku da su svi
ostali trokovi nepromenjeni bez obzira na veliinu serije.

Shodno reenom, mogue je posmatrati:
- proizvod kao celinu i za njega utvrdivati optimalnu veliinu
serije

106
-neku od komponenata proizvoda, to je kod sloenih
proizvoda prikladnije za odreivanje optimalne veliine serije.

U nastavku e biti izloen postupak iznalaenja optimalne veliine
serije kao jedan od modela zaliha. U serijskoj proizvodnji, s obzirom
na mogunost variranja koliine istovrsnih komada koji e se
lansirati kao jedna serija, javlja se problem u vezi sa razliitim
ponaanjem dve karakteristine grupe trokova kada se posmatraju
svedene na jedan komad:

- pripremno zavrni trokovi u vezi sa serijom opadaju sa
porastom veliine serije, jer se isti iznos trokova rasporeuje
na vei broj komada,
- trokovi skladitenja i uopte angaovanja odnosno zamrzavanja
obrtnih sredstava rastu proporcionalno sa poveanjem serije.

S obzirom na suprotno orijentisan karakter promene ove dve grupe
trokova, treba iznai onaj broj komada, odnosno veliinu serije za
koju bi ova suprotnost bila optimalno usklaena, odnosno za koju bi
zbir ove dve kategorije trokova bio minimalan. Takvu seriju
nazivamo optimalnom serijom. Znai, optimalna serija je ona
veliina serije za koju su trokovi proizvodnje po jedinici minimalni.
Ovo je odriva tvrdnja uz pretpostavku da zbir ostalih elemenata
trokova po jedinici proizvoda ne zavisi od veliine serije.

Za iznalaenje optimalne serije posluie sledee razmatranje.
Proizvodnja nekog dela u odreenoj koliini, namenjena je
zadovoljenju odreene potrebe (interne: za montau finalnog
proizvoda, eksterne: za zadovoljenje zahteva naruioca). Znai,
definisana je potreba kao i mogunost proizvodnje u okviru
odredenog vremena. Postavlja se dodatni uslov da zadovoljenje
potreba ne sme biti ni u jednom trenutku ugroeno, to znai da na
skladiptu mora uvek biti potrebnih delova.

Na osnovu izloenog proizilazi sledee:

107
a) zadovoljiti kriterijum: minimalni mogui trokovi
b) ispunjenje uslova da se korisnik redovno snabdeva u
okviru definisanih ograniavajuih uslova u pogledu:
- ukupnog godinjeg proizvodnog kapaciteta,
- vremenski i koliinski definisane potrebe.

Analitiki izraeni kriterijum, dat je u sledeoj jednaini:
T = t
1
+t
2
min

gde su: t
1
- trokovi pripremno-zavrni [din/god]
t
2
- trokovi skladitenja [din/god]

Pripremno-zavrni trokovi se izraunavaju pomou izraza
P
C
X
P
t =
1

a trokovi skladitenja
s
C
p
q p X
t
|
|
.
|
\
|
=
2
2

Upotrebljeni simboli predstavljaju:

X - veliina serije [kom/ser]
P - godinje potrebna koliina proizvoda, delova [kom/god]
C
p
- trokovi pripremno-zavrni za jednu seriju [din/ser]
C
s
- trokovi skladitenja (zamrzavanja obrtnih sredstava) po jedinici
proizvoda za godinu dana
(
ser
god kom
din
.
p - dnevna proizvodnja u odgovarajuem proizvodu, delu [kom/dan]
q koliina koja se direktno ugrauje u proizvod [kom/dan]

Prema tome, bie:
T = t
1
+ t
2
=
S P
C
p
q p X
C
X
P
|
|
.
|
\
|
+
2

Na slici 24. dat je graficki prikaz navedene jednacine.


108

Slika 24. Promena veliina trokova sa promenom veliine
serije
Posto se trai minimum funkcije, diferenciraemo i izjednaiti sa
nulom gornju jednainu
S P
C
p
q p
C
X
P
X
T
|
|
.
|
\
|
+ =
2
1
2
=0, reavanjem po X-bie

X
OPT
=
|
|
.
|
\
|

q p
p
C
C P
S
P
2
[kom/ser]

Zavisno od karaktera krive t
1
i naroito ugla nagiba prave za t
2
,
rezultujua kriva linija za T bi}e sa veim ili manjim radijusom
zakrivljenosti u oblasti X
opt
, slika 24.


109

POGLAVLJE 6. RAZVOJ I PRIPREMA PROIZVODNJE

Formiranje pouzdanog plana proizvodnje je osnova za uspean
menadment razvoja proizvodnje. Ovaj je plan esto podeljen u
nekoliko faza dizajna da bi se pojednostavio proces razvoja. Razvoj i
priprema proizvodnje predstavljaju projekat, koji se karakterie
svojim po~etnim i krajnjim dogaajem ali i duinom trajanja
aktivnosti izmeu njih, kojem se treba pristupiti sa tano definisanim
ciljem i metodama reavanja svake pojedine faze. Tokovi rada na
pojedinim fazama su specifizirani prema unapred odreenim
datumima koji oznaavaju zavretak jedne faze i poetak naredne.
Specifini ciljevi dizajna su definisani u okviru svake faze i
preduzimaju se mere odreivanja da li su oni postignuti do
predvienog roka. Rad na sledeoj fazi projekta se ne moe zapoeti
ukoliko se nisu ispunili svi dizajnom predvieni kriterijumi. Tokom
faze ispitivanja rizika, u toku analize projektovanog projekta razvoja
proizvodnje, definiu se i negativni uticaji susednih faza na projektu
i nain na koji se oni mogu spreiti.

Dinaminost u razvoju novih proizvoda i inoviranju postojeih je
osnova svih promena u PPS-u.

U pojednostavljenom obliku, da bi se ostvario projekt sa efektivnim
ekonomskim efektom, faze projekta razvoja proizvodnje odreenih
proizvoda mogu se okarakterisati na sledei nain:

1. Definisati potrebe trita za proizvodom
2. Definisati konceptualni dizajn i potencijalna reenja proizvoda
3. Definisati optimalno reenje u odnosu na definisane potrebe u
materijalu, trokove i vremenske rokove
4. Razvoj i pokretanje reenja
5. Predlog dizajna proizvodnje


110
Tokom svake faze projekta mogu se koristiti razliite metodologije
dizajna. Na primer Quality Function Deployment (QFD) se moe
primeniti tokom prve faze da bi se definisali svi zahtevi kupaca i
inkorporirli u dizajn proizvoda. Osnovni cilj ove metode je razvoj
metode za ugradnju zadovojstva kupca u proizvod pre same njegove
izrade. Pre razvoja ove metode, (Shigeru Mizuno i Yoji Akao 1960)
metode obezbeivanja kvaliteta proizvoda su se primenjivale tokom
ili nakon same proizvodnje. Tokom poetnog stadijuma razvoja
proizvoda, da bi se pojednostavila tranzicija od dizajna do
proizvodnje korisno je koristiti metodologiju DFM (Design For
Manufacture). DFM predstavla pristup dizajnu proizvoda u kome je
proces proizvodnje proizvoda prioritet dizajnera.

Cilj je omoguiti proizvodnju sa najniim trokovima. Na taj nain
dizajn proizvoda se poverava multifunkcionalnim timovima, sa
znaajnim faktorom da dizajn proizvoda moraju odobriti inenjeri iz
proizvodnje, zasnovano na parametrima proizvodnje dizajniranog
proizvoda.

esto je korisno koristiti nekoliko metodologija dizajna istovremeno i
na taj nain primeniti filozofiju Konkurenog Projektovanja o
kojoj je ranije bilo rei. Na taj nain (I) Dizajn za proizvodnju
(DFM), (II) dizajn funkcionalnosti, rukovanja materijalom,
optimalnih reenja u toku proizvodnje i (III) Izbor odgovarajueg
procesa proizvodnje, koji ukljuuje osnovne trokove proizvodnje,
koeficijente iskorienja materijala itd., mogu se
paralelno(konkurentno) primenjivati rezultujui u smanjenu vremena
razvoja proizvodnje. Sveukupno, na taj nain, kvalitet proizvoda,
pouzdanost, funkcionalnost i zadovoljstvo kupaca se poveavaju dok
je proizvodni sistem optimiziran za proizvodnju dobara efikasno i sa
najniom cenom.

Razvoj i priprema proizvodnje industrijskih proizvoda treba da bude
sadriski odreena s obzirom na:


111
a) tehnoloko-tehnike specifinosti
b) razgranienje sa redovnom proizvodnjom

a) Proizvodi preraivake i procesne industrije poseduju izvesne
specifinosti koje se reflektuju na razvoj i pripremu proizvodnje.
Kod proizvoda preraivake industrie zastupljena je diskontinualna
tehnologija, dok ista maina moe izvravati odreenu operaciju na
vie razliitih delova koji su sastavni delovi raznih proizvoda. Jedan
proizvod moe biti sastavljen iz vie razliitih delova, 6-8 hiljada
delova kod automobila npr.

Procesi u procesnoj industriji su podvrgnuti kontiniranoj tehnologiji
izrade u svom osnovnom delu (ambalaa i slino se ovim ne
podrazumeva). Uobiajno je da se za proizod koristi oprema
(delimino ili potpuno) koja odgovara tom proizvodu, ime je
kontinuitet od prve do zadnje operacije obezbeen to je izrazita
prednost u poreenju sa preraivakom-diskontinualnom
proizvodnjom. Ali time je vanija ispravnost svakog ureaja u nizu.
Ukupan efekat celog postrojenja ugroava svaka karika u lancu
povezanih ureaja.

U poreenju sa preraivakim uslovima, gde ispitivanje prototipa
predstavlja funkcionalnu verifikaciju novog proizvoda, u procesnoj
proizvodnji to je neto sloenije, jer pored laboratorijskog dobijanja
novog proizvoda proces se veoma esto zaokruava pilot-
postrojenjem. Veliki broj proizvoda procesne industije ostao je
nekomercijalizovan, jer nije propraen proces osvajanja sa
ekonomski opravdanim industrijskim postrojenjem.

b) Razvoj i priprema proizvodnje proizvoda je prema klasinom
postupku odvojen od proizvodnje. Tako se u usovima preraivake-
diskontinualne proizvodnje priprema moe smatrati okonanom sa:

- izradom nultog komada (prototipa)
- i/ili nultom serijom

112

Opredeljenje za jednu od alternativa zavisi najvie od masovnosti
budue proizvodnje u skladu sa potrebama trita.

Obzirom na postojanje posebnog postrojenja u uslovima procesne
kontinualne proizvodnje priprema se u ovom sluaju moe smatrati
okonanom, sa uhodavanjem funkcionisanja postrojenja, odnosno
dobijanjem oekivanog, projektovanog kvaliteta i kapaciteta novog
proizvoda.

Prema tome, proces razvoja i pripreme proizvodnje novog ili
inoviranog proizvoda se moe smatrati okonanim u trenutku kada
su proverene tehniko-tehnoloke mogunoti za normalnu
proizvodnju.

Usklaivanje sa rokovima isporuke, kapacitetima i ostalim resursima
je takoe znaajan kompleks aktivnosti koji se definie operativnom
ili neposrednom pripremom proizvodnje.

Sa razvojem software-skih paketa (CAD, CAM i drugi) te
kompjuterski upravljanih maina (CNC) i itavih postrojenja u
procesnoj industriji, kao i sa nastojanjima da se izae u susret
individualiziranim potrebama potroaa, neke od bitnih taaka
razgranienja pripreme i proizvodnje gube na otrini.

Sve brojniji radni sadraji u okviru razvoja i pripreme proizvodnje
imaju odgovarajue programske pakete, od kojih s obzirom na vreme
potrebno za tzv. klasian nain, najvaniji je CAD i slini
programski paketi za izradu crtea, to je od posebnog znaaja za
ubrzavanje i ekonominije obavljanje pripreme za proizvodnju. To
se jednako odnosi na tehnike proraune, simulacije i sve brojnije
ekspertne sisteme.


113

Operativna odnosno neposredna priprema pokriva sledee
aktivnosti:

- operativno planiranje proizvodnje,
- terminiranje proizvodnje,
- obezbeenje svih potrebnih resursa u odgovarajuim
koliinama (proizvodne opreme, repro-materijala, alata i
pribora, energenata i pomonih materijala i drugog) u
vremenu (prema terminima iz planova) i prostoru (po radnim
mestima),
- distribucija nosilaca informacija sa podlogama za radne
zadatke po radnim mestima (operacione i instrukcione liste).

Cilj operativne pripreme je u obezbeenju svega to je potrebno u
pravo vreme i na pravom mestu radi izvrenja dodeljenog zadatka, a
to su osnovne karakteristike Just-in-time (JIT), o emu e vie rei
biti kasnije, sa neto irim definicijama, ali proeto istim motivom.

Izneti uslovi opredelili su razvoj sofrware-skih reenja u ovom
podruju kao to su CAM, MRPII i niz drugih.

6.1. PLANIRANJE PROCESA POMOU RAUNARA

Planiranje procesa prevodi informaciju o dizajnu proizvoda
(geometrijski input) u stadijume procesa i instrukcije o efikasnoj
proizvodnji. Slino drugim funkcijama razvoja proizvoda i dizajna,
planiranje procesa je razvijano uz pomo kompjutera u computer-
aided process planing (CAPP). CAPP podrano veim brojem alata
podranih raunarom moe biti efikasnije u korienju resursa za
proizvodnju pojednostavljenjem i unapreenjem planiranja
procesa.


114
Aktivnosi planiranja procesa

Planiranje procesa je aktivnost proizvodnog inenjerstva, koje je
posveeno pripremom detaljnog seta planova i instrukcija za
proizvodnju proizvoda.

Planiranje procesa poinje sa inenjerskim crteima, specifikacijama,
sastavnicama i predvianjem zahteva. Ishod planiranja procesa moe
biti u vidu:

Trasiranje, koje specifizira sekvece operacije, radne centre, obradu i
pribor.
Plan procesa koji tipino obezbeuje vie detalja, radne instrukcije
korak po korak koje ukljuuju dimenzije vezane za individualne
operacije, parametre mainske obrade, instrukcije podeavanja, i
take za proveru obezbeenja kvaliteta.
Proizvodne (radionike)crtee, koji za razliku od inenjerskih
(projektnih) crteima blie definiu deo.

Iako je Planiranje Procesa generiki termin, esta je primena
planiranja procesa za raspored opreme kao planiranje rasporeda, ili
odreivanje taaka provere kvaliteta kod planiranja kvaliteta.

Planiranje procesa uz pomo raunara (CAPP)

Pre CAPP-a, planiranje procesa se radilo runo. Runo planiranje
procesa se zasniva na iskustvu proizvodnog inenjera i poznavanju
proizvodnih postrojenja, opreme, kapaciteta, procesa i alata.
Planiranje procesa na ovaj nain je veoma zahtevno to se tie
troenja vremena i rezultati variraju zavisno o osobi koja ga radi.

Manualno planiranje procesa je pojednostavljivano primenom
osnovne klasifikacije delova u klase i onda razvojem
standardizovanih planova procesa za ove familije delova. Kada se

115
uvodi novi deo, plan procesa za taj deo mora se runo uspostaviti,
oznaiti i formulisati u konanoj formi. Iako je to unapredilo
produktivnost, nije unapredilo kvalitet planiranja.

U poetku, CAPP bilo je ogranieno na elektronsko storiranje
planova procesa nakon njegovog zavretka, modificiranje za novi
deo i printanje plana.

Ovaj polazni pristup pomoi raunara je evaluirao u ono to je sada
poznato kao varijant CAPP. Variant CAPP je zasnovan na
Grupnoj Tehnologiji (GT) kodiranja i klasifikacije za identifikaciju
veeg broja osobina ili parametara elemenata proizvoda ili
proizvoda. Ovi atributi omoguuju sistemu da odabere osnovni plan
procesa za familiju delova i obavi veliki deo planiranja. Ostali rad
zavrava planer modifikacijom finog podeavanja plana. Osnovni
planovi procesa storirani u kompjuteru su runo uneti
standardizovani planovi razvijeni upotrebom akumuliranog iskustva i
znanja.

Sledei stadijum u razvoju je generiui CAPP. Generiue
planiranje procesa odreuje pravila odluivanja zasnovano na grupnu
tehnologiju delova, odnosno takoe koristi tehnologiju kodiranja.
Rezultujui plan procesa zahteva minimalnu manualnu interakciju i
modifikaciju (na primer unos dimenzija). isto generiui sistem
koji moe proizvesti celokupni plan procesa na osnovu klasifikacije
komada i drugih dizajnerskih podataka je cilj za budunost. Ovakav
tip isto generiueg sistema ukljuivae upotrebu vetake
inteligencije za izradu planova procesa i bie potpuno integrisan u
CIM okruenje.

Dalji iskorak u ovom stadijumu je dinamiko, generiui CAPP, koji
e uzeti u obzir kapacitete maina i postrojenja, mogunosti izrade
alata, radne centre i raspored opreme kao istatus opreme (npr. zastoje
usled odravanja) u razvoju planova procesa. Dinamiki, generiui
CAPP zahtevae tesnu integraciju sa sistemima planiranja

116
proizvodnih resursa, pratie trenutnu situaciju akvizicijom podataka
iz rada postrojenja. CAPP e direktno davati podatke kontrolorima
procesa ili, u manje automatizovanom okruenju, davati grafikone o
stanju i rasporedu opreme i tokovima materijala u vezi sa tokom
razmatranog procesa.

6.1.1. CAD/CAM

Computer Aided Draughting (u nekom izvorima Design) (CAD) ili
Crtanje pomou raunara, je izvrilo revoluciju u procesu dizajna. U
poreenju sa tradicionalnim tehnikama crtanja, proizvoai mogu
raditi efikasnije korienjem CAD sistema jer mogu ostvariti bolji
dizajn bre i sa niom cenom.

CAD

Dizajner sa lakoom moe da koristi CAD sistem za generisanje
viestruko povezanih, kompleksnih, objekata i njihovo
pozicioniranje prema zahtevima. Dalje, mogunost CAD sistema da
storira entitete omoguava korisniku da izabere irok varijatet esto
korienih delova iz formirane interaktivne baze. Ovo unapreuje
kvalitet i verodostojost crtea kao i brzinu njihove izrade.

Prednosti CAD sistema se mogu opisati prema:

Mogunost zumiranja u smislu uveanja ili smanjena povrina
kada se radi u srazmeri.
Uporeba automatskih nagiba, prenika lukova i dimenzija.
Mogunost: cut, copy, paste, rotacije, prikazivanja negativa i
projekcija obejekata.
Veliki varijatet senenja objekata i razliitih fontova slova.
Mogunost jednostavne modifikacije postojeih crtea.
Mogunost izrade 3D virtualnih modela.


117
Crtei kompleksnih sklopova mogu se jednostavno generisati
upotrebom CAD sistema smetanjem postojeih CAD crtea za
delove sklopa u kona~ni crte gotovog sklopa.

CAD sistemi su veoma pogodni za vrenje operacija koje se esto
ponavljaju, kao to je sluaj kod dizajna familija slinih
komponenti. Dodatno, CAD sistemi omoguavaju editovanje ili
reviziju crtea kao i elektronsku transakciju putem email-a za brzu i
efikasnu komunikaciju. Od geometrijskih 3D podataka, CAD sistem
moe izraunati masu komponenti, teite itd, za upotrebu u
dodatnim proraunima. Mnogi CAD sistemi su sposobni za davanje
geometrijskih podataka kod formiranja vrstih modela i prototipa
ime se vri integracija sa RP tehnikama ranije obijanjenim.
Komercijalno je isplativo integrisati CAD sa CAM (Computer Aided
Manufacture) gde je to mogue. CAM softver koristi geometrijske
podatke iz CAD programa za generisanje instrukcija za kontrolu i
upravljanje automatskih maina i alata (CNC strugovi, bualice, itd).
Primer trodimenzionalnog modela ureaja za zavarivanje, uraen u
AutoCAD software-u dat je na slici 25.

Slika 25. AutoCAD model ureaja za zavarivanje


118
Prednost 3D CAD softvera je to se ovako formirani model moe
rotirati u prostoru prema potrebama projekcije. Neki od pogleda
datog modela dati su na slici 26.

Slika 26. Rotacija formiranog CAD modela

CAM

Razvoj CAM softvera omoguio je spregu CAD/CAM u cilju
unapreenja industije. Istorijski posmatrano, izbuena papirna traka
(matrica) je upotrebljavana za programiranje Numeriki
Kontrolisane (NC) maine, dok su kasniji modeli koristili mainske
kodove (npr. ASCII) koji su se ukucavali u tekst editor (***.txt). U
oba sluajeva, program je upravljao brzinom kretanja reznih alata,
dubinom rezanja itd. Moderni CAD/CAM sistemi, ipak, automatski
generiu kretanje alata na osnovu 3D CAD podataka i omoguavaju
prethodnu simulaciju procesa mainske obrade na ekranu raunara.

Proirenje CAD/CAM je potpuno integrisanje svih aspekta
proizvodnje upotrebom podataka generisanih raunarom. To je

119
proces poznat kao Computer Integrated Manufacture (CIM).
Industija koja prihvata filozofiju fleksibilne proizvodnje koristi
najvie razvijene CIM sisteme u cilju inkorporacije svih proizvodnih
informacija u lokalno dostupnu bazu podataka. Sistemi kontrole i
obezbeivanja kvaliteta mogu biti inkorporirani u CIM sisteme.

6.1.2. ULOGA CAPP U CAD/CAM INTEGRACIJAMA

U cilju obezbeivanja NC instrukcija CAM opremi, moraju biti
donete osnovne odluke koje se tiu upotrebe opreme, alata i sekvenci
operacija. Ovo je funkcija CAPP-a. Bez nekih elemenata CAPP-a
integracija CAD/CAM ne bi bila mogua. Na taj nain CAD/CAM
sistemi koji generiu kretanje alata i NC programe, ukjuuju
odreene elemente CAPP-a.

Prednosti CAPP-a su:

Smanjenje napora na planiranju procesa
Direktna uteda na radnoj snazi
Uteda materijala
Smanjenje karta
Uteda alata
Smanjenje rada u procesu

Dodatno, postoje i posredni benefiti kao to su:

Smanjenje vremena planiranja procesa
Vea usaglaenost plana procesa
Pristup savremenim podacima u centralnoj bazi podataka
Unapreene procedure procene trokova i manje greaka
prorauna

120
Unapreen vremenski raspored proizvodnih operacija i
korienje kapaciteta

Unapreena mogunost uvoenja nove tehnologije proizvodnje i
brzog osavremenjavanja planiranja procesa za primenu naprednije
tehnologije.

6.2. PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE

U izradi proizvoda polazna pripremna aktivnost predstavlja
projektovanje i konstruisanje proizvoda. Uz Pretpostavku da su
poslovi istraivanja ranije obavljeni. Rezultati istraivanja su, prema
tome, osnova za delatnost organizacione jedinice za projektovanje i
konstruisanje, koja obuhvata sledee glavne zadatke:

- projektovanje i proraun dimenzija elemenata proizvoda
- konstruisanje sklopova i delova
- izrada, umnoavanje i odravanje tehnike dokumentacije,
- sprovoenje izmena u tehnikoj dokumentaciji,
- kontrola tehnike dokumentacije.

Tehnika dokumentacija obuhvata:

- crtee (sklopne i za svaki deo pojedinano) koji sadre informacije
o obliku, dimenzijama i uzajamnom poloaju delova u sklopu.
Primer sklopnog crtea ureaja za zavarivanje, prikazanog na
slikama 25 i 26, dat je na slici 27.


121

Slika 27. Sklopni crte ureaja za zavarivanje

Bitan element rada na razvoju proizvoda je sastavnica, prikazana u
desnom uglu na crteu 27. U daljem tekstu bie dati opis i uloga
sastavnice.

Sastavnica sadri popis svih delova koji sainjavaju proizvod (sklop)
sa podacima o:
- materijalu od koga deo treba napraviti (vrsta, dimenzije,
koliina)
- oznakama na crteu
- drugo

Primer sastavnice dat je na slici 28.


122

Slika 28. sastavnica

Sastavnica je sa stanovita organizacije proizvodnje naroito
znaajan dokument, ona je nosilac informacija. Njen osnovni znaaj
proizilazi iz injenice da bez sastavnice nije mogue sagledati celinu
proizvoda u smislu obezbeenja potrebnih koliina pojedinih delova
i materijala za njegovo kompletranje.

Pored toga, sastavnica, naroito kod proizvoda sastavljenih od vie
delova, slui kao podloga za planiranje toka proizvodnog procesa.

6.3. PROJEKTOVANJE TEHNOLOKIH PROCESA I
RAZRADA TEHNOLOKIH POSTUPAKA

Na osnovu projektnih crtea i sastavnice za proizvod, pristupa se
daljim aktivnostima na pravljenju delova, sklopova i proizvoda.


123
Nain izrade zavisi od tehnologije, odnosno razraenog tehnolokog
procesa. Pod tehnolokim procesom se podrazumevaju redosled i
nain izvoenja pojedinih operacija radi dobijanja proizvoda
odreenih svojstava. Proizvod, odnosno njegovi elementi, mogu se u
savremenim uslovima izraditi na vie naina te u okviru plana
proizvodnje treba izabrati najoptimalniji.

Izmeu raznih mogunosti za izradu, bira se napovoljniji, znai i
najjeftiniji tehnoloki proces koji podrazumeva:

- najmanje utroeno vreme rada i
- najmanju koliinu materijala.

Utroak rada i materijala preraunate vrednosti, predstavlja trokove
izrade o kojima e vie rei biti kasnije. Prema tome, bira se
tehnoloki proces sa najniim trokovima izrade. Na taj nain se
sniavaju trokovi proizvodnje i doprinosi se poveanju dobiti.
Otuda proistie znaaj kvalitetnog obavljanja zadataka u okviru
projektovanja tehnolokih procesa i razrade tehnolokih postupaka,
koji obuhvataju:

- razradu tehnolokog procesa izrade za svaki deo na osnovu
odgovarajueg crtea;
- izbor tehnolokog procesa sklapanja delova u sklopove, a
sklopova u proizvode;
- definisanje opisa izvoenja svake pojedine operacije, to
ukljuuje i izbor maine i alata, kao i uslove njihovog
koricenj;
- proraun tehnolokog vremena za svaku operaciju;
- odreivanje nivoa strunosti za podobnog
izvrioca za svaku operaciju;
- odreivanje potrebne koliine materijala za izradu
svakog dela i

124
- odreivanje naina kontrole kvaliteta procesa.

Pregled tehnolokog procesa, operacija i njihovog redosleda dobija
se na osnovu "karte toka procesa" (vidi sliku 29). Svaki krug
oznaava jednu operaciju, a njihov redosled se vidi iz meusobnog
poloaja krugova koji oznaavaju operacije. Svaka grana predstavlja
jedan deo u sklopu. Na mestu sustizanja pojedinih grana, delovi se
montiraju u sklop. Grane sklopova i eventualno delova, sustiu se na
mestima gde se montira celina proizvoda. Osim preglednosti procesa
u celini, koji omoguava karta toka procesa, ona je veoma pogodna i
za potrebe planiranja proizvodnje. Pored toga, na njoj je vidljiva
zavisnost delova i sklopova u okviru procesa montae.


125

Slika 29. Karta toka procesa

Karte toka procesa koriste pet simbola za opis stanja sistema, kao to
su: operacija, kontrola, transport, zastoj i skladitenje. Slika 29.a
prikazuje simbole i njihovo znaenje u razliitim kartama toka
procesa.


126

Slika 29.a) Oznake tokova materijala i radne snage

Prilikom razrade tehnolokih postupaka za pojedine operacije, treba
imati u vidu:

- karakteristike raspoloivih maina u proizvodnim
odeljenjima i
- optereenost postojeih maina na proizvodnim zadacima.

Uvid u karakteristike maina ostvaruje se preko posebne kartoteke
mainskih karata. Svaka mainska karta sadri sve bitne osobine
maina od kojih zavisi mogunost njenog korienja. Na slici 30 dat
je prikaz standardne mainske karte. Tehnolog, struno lice

127
koje radi na razradi tehnolokih postupaka, treba obavezno da koristi
podatke iz mainskih karata kada obavlja svoj posao.

Slika 30. Mainska karta

Iz podataka o planiranom i ostvarenom korienju pojedinih maina,
dobija se slika stanja optereenosti postojeih proizvodnih kapaciteta
- maina. To treba, takode, u granicama mogunosti da bude osnova
za izbor maina pri razradi tehnolokih postupaka. Na taj nain bi se
postiglo racionalnije, potpunije i ravnomernije korienje maina.
U skladu sa dostignutim nivoom automatizacije obrade podataka,
projektovanje tehnologije izrade mogue je:

a) oslanjajui se na baze podataka

128
b) automatski uz korienje programskih paketa CAM

U prvom sluaju tehnolog za razradu tehnolokih postupaka koristi
sledee baze podataka:

- mainske karate za podatke o karakteristikama maina
- stanje optereenja, angaovanosti maina
- podatke o standardnim alatima.

Na slici 31 dat je shematski prikaz odnosa menadera proizvodnje i
baza podataka i osnovnih nosilaca informacija kao "izlaza" u
njegovom radu.

Slika 31. Odnos menadera proizvodnje i razliitih baza podatka

Baze podataka sa operacijama se upotpunjuju sa podacima o
specijalnim alatima i priborima, kao i normalnim vremenima izrade
na osnovu izve{taja konstruktora alata i pribora i studije rada i vremena.


129
U drugom sluaju korienja CAM pretpostavlja puni oslonac na
CAD, odnosno njihovu integraciju. Na osnovu izlaza CAD-a, CAM
prua mogunost automatskog projektovanja tehnologije izrade, o
emu je ve bilo rei u prethodnom tekstu. Na slici 32 dat je
shematski prikaz CAD/CAM integracije

Slika 32. Integracija CAD/CAM u cilju projektovanja i razrade
tehonlokog procesa

U zavisnosti od izabrane maine i osobina radnog predmeta, usvajaju
se alat, pribor i sl, ve prema tome ta je potrebno za obavljanje
operacija. U naelu, javljaju se dve situacije:

a) kada potrebu zadovoljava standardni alat, onda je uglavnom
posao u ovoj fazi okonan,
b) ako su potrebe specifine, neophodno je projektovati
specijalan alat ili pribor. Onda se daje ideja, tj. osnovni
elementi koji treba da poslue konstruktorima za
konstruisanje alata. U toku konstruisanja alata tesno
sarauju tehnolozi i konstruktori alata da bi konstrukcija alata
to potpunije zadovoljila potrebe proizvodnje.

Izabrana maina, struna sadrina i sloenost operacije koju treba
obaviti, osnova su za odreivanje struke i nivoa strunosti radnika
izvrioca.

U skladu sa usvojenim postupkom izrade jednog dela, njegovim

130
dimenzijama i specificiranom vrstom materijala, mogue je odrediti
normalno potrebnu koliinu materijala. Podaci o vrstama i
normalnim koliinama materijala za izradu, unose se u datoteke kako
bi se izraunali normativi i planirao materijal.

U okviru organizacione jedinice za projektovanje tehnolokih
procesa i razradu tehnolokih postupaka, stvaraju se odreene
informacije. Kao posledica tehnoloke razrade, dobijaju se sledei
dokumenti, nosioci informacija:

1. Operaciona lista koja sadri redosled predvienih operacija za
izradu jednog dela. Za svaku operaciju dati su sledei osnovni
podaci:

- naziv i oznaka maine,
- predvieni alati i pribori,
- normalno vreme izrade i
- vrsta i normirane koliine materijala.

Primer operacione liste dat je na slici 33.

Slika 33. Operaciona lista

2. Instrukciona lista obuhvata detaljna uputstva za obavljanje svake
operacije i obrauje se kao poseban dokument za svaku operaciju
(vidi sliku 34). Moe sadrati i detaljan radioniki crte dela pre i
posle operacije.


131

Slika 34. Instrukciona lista

Upotrebljene oznake u nosiocima informacija na slikama 33 i 34,
predstavljaju odreenu karakteristiku proizvoda ili procesa. Tako,
npr. DKV je ifra dobrog kvaliteta, dok je KV ifra karta. Ove
oznake nisu standardizovane i svaka organizacija koristi
odgovarajue skraenice i poetna slova prlikom oznaavanja
zaglavlja pojedinih kolona, odnosno redova.

6.3.1 Osnove grupne tehnologije

Individualan tretman razrade tehnolokog postupka za svaki pojedini
deo, zahteva veliki utroak vremena od strane tehnologa u tehnikoj
pripremi. U takvim uslovima, neizbeno je obnavljanje celokupne
tehnoloke razrade i u onim delovima obrade koje su ve jednom
razraivane. Pored nepotrebnog utroka vremena, neujednaena
razrada zavisno od subjektivnih faktora, stvara dopunske tekoe i
komplikacije.

Ovako neracionalan nain reavanja ovih problema nagonio je na
razmiljanje. Iz navedenih razloga razvijen je model klasifikacije
tehnolokih procesa i operacija, to je stvorilo povoljne uslove za

132
daleko racionalnije reavanje navedenih problema.

Na taj nain formirana je tipizacija tehnolokog procesa u ijoj
osnovi lei klasifikacija delova u klase, podklase, grupe i tipove.
Bitno je naglasiti da je za pokuaje klasifikacije, karakteristina
tenja da se doe do tipiziranih tehnolokih procesa kao osnove za
zajedniku tehnoloku razradu tehnolokih postupaka za grupu
delova. Na taj nain ostvarena je takozvana tipska tehnologija.

Razvijajui dalje ove mogunosti, razvijen je sistem klasifikacije
koji je dobio naziv Grupna tehnologija.

Sutina grupne tehnologije (ili obrade) sastoji se u klasifikaciji
delova u grupe, koje pri obradi zahtevaju istovrsnu opremu i
zajedniku pripremu i pode{avanje maina.

Uvoenje grupne tehnologije (obrade) zahteva obavljanje sledeih
radnji:

- klasifikaciju delova prema usvojenim kriterijumima,
- razradu tehnolokog procesa za grupu srodnih delova
- projektovanje grupnih alata i pribora,
- modernizaciju opreme,
- organizaciju grupnog lansiranja.

Glavna prednost grupne obrade je u tome to se zahvaljujui ovako
zamiljenoj klasifikaciji, ponekad primenuju metode obrade
prilagoene serijskoj proizvodnji na delove koji se javljaju
pojedinano ili u veoma malom broju komada.
Pored unapreenja metoda obrade, uveden sistem grupne obrade
omoguava znatno uproavanje i ubrzavanje razrade tehnolokih
postupaka na jednom znatno viem nivou.

Grupna tehnologija predstavlja kljunu tekovinu za prodor naunog

133
pristupa na podruje projektovanja i razrade tehnolokih procesa i
operacija. Stvaranje proizvodnih sistema u biti poiva na korienju
grupne tehnologije. Kompjuterska podrka (CAM) takoe u jednom
svom delu koristi principe i tekovine grupne tehnologije.

6.4. NORMIRANJE UTROKA DIREKTNOG MATERIJALA

U industrijskoj proizvodnji za dobijanje finalnog, gotovog,
proizvoda troe se odreene vrste direktnog materijala u
odgovarajuim koliinama. Ovo je odreeno projektantskim,
odnosno konstruktivnim, te tehnolokim reenjima. Bez obzira na
nivo automatizovanosti pripreme i same proizvodnje, nezamisliv je
industrijski proizvod u koji nije ugraena izvesna koliina direktnog
materijala. Otuda sa postojanjem industrijske proizvodnje trajae
interes za postupke izraunavanja potrebnih koliina ugraenog
direktnog materijala bilo kao sirovine, delova ili sklopova
sastavljenih od vie ili manje delova, odnosno podsklopova.

Trajni interes za optimizaciju troenja direktnog materijala u
industrijskoj proizvodnji postoji iz sledeih osnovnih razloga:

1. Progresivni rast koliina industrijskih proizvoda uzrokuje intenzi-
virano smanjivanje prirodnih zaliha rudnih i drugih nalazita.
Futuroloka predvianja nagovetavaju iscrpljivanje rezervi nekih
ruda za nekoliko decenija. Zamena sa novim sintetikim
materijalima delimi~no odlae suoavanje sa pomanjkanjem
sirovina, ali ne omoguava razreenje problema materijalnih
resursa u celini.

2. Relativno visok procenat uea vrednosti utroenog direktnog
materijala u ceni kotanja jedinice industrijskog proizvoda
neposredno uslovljava visok nivo jedinine cene kotanja, pa svaka
uteda u direktnom materijalu, i manja, izraena u procentima od
vrednosti utroenog direktnog materijala, je vea u apsolutnom

134
iznosu. (Opti znaaj ovog razloga donekle se relativizira obzirom na
stepen privredne razvijenosti. Naime, u najrazvijenijim zemljama
procentualno uee trokova direktnog materijala u jedininoj ceni
kotanja industrijskog proizvoda u metalnom kompleksu je 30%
prema 50-60% u zemljama u razvoju, dok je u procesnoj industriji taj
procenat 40%).

Sa stanovita odreivanja utroaka direktnog materijala prikazana
priroda stepena sloenosti procesa proizvodnje, odnosno proizvoda
svodi se na jednostvenu potrebu za utvrivanjem normalne
koliine pojedinih vrsta direktnog materijala, koji se ugrauje u
jedan komad nekog proizvoda.

Poto se polazi od potrebe da se utvrdi normalan nivo utroka
direktnog materijala, onda se radi o postupku normiranja. Prema
tome, normativ utro{enog materijala je odreno u~e{}e svih vrsta
direktnog materijalu u odgovarajuim koliinama, da bi se
proizvela jedinica odreenog proizvoda.

Priroda nastanka sloenih proizvoda, posebno sa stanovita grupne
tehnologije, u preraivakim granama industrije sa diskontinuiranim
tehnolokim procesom, zahteva dekomponovanje finalnog proizvoda
na svoje sastavne komponente, do najnieg nivoa fizikog
rastavljanja na delove, kao to je dato na slici 35.

Slika 35. Dekomponovanje sloenog proizvoda na komponente
D-delovi, P-podsklopovi, S-sklopovi i FP-finalni proizvod

135

POGLAVLJE 7. ORGANIZACIJA NEPOSREDNE PRIPREME
PROIZVODNIH PROCESA

Vrednost je ono za ta je kupac spreman da plati a gubitak je svaka
aktivnost koja ne dodaje novu vrednost proizvodu

Proizvodni proces predstavlja sintezu brojnih uticajnih inioca.

Na slici 36. je dat shematski prikaz prostronog i vremenskog aspekta
strukture proizvodnog procesa.

Slika 36. Veze prostronog i vremenskog aspekta strukture
proizvodnog procesa

U neposrednoj pripremi proizvodnih procesa veoma znaajno mesto
pripada neposrednoj pripremi svih elemenata i samom izvrenju
zadataka na osnovu projektovanih reenja. Meutim, ulogu i zadatke
neposredne pripreme proizvodnje treba sagledati u interakciji sa
ostalim podsistemima, kako je pedstavljeno na slici 37.


136

Slika 37. Priprema proizvodnje u interakciji sa ostalim podsistemima

Za savremene uslove industrijske proizvodnje, sa visokim nivoom
mehanizacije i posebno automatizacije, veoma je vano izgraditi
organizacionu strukturu koja e sadrati automatizam u
funkcionisanju na bazi povratne sprege informacija, i obezbeivanje
reguliueg (preventivnog) delovanja u cilju spreavanja nastanka
poremeaja funkcionisanja. U tom smislu, na slici 38 je dat
kibernetski model organizacije koji obezbeuje navedene kvalitete.

Slika 38. Kibernetski model organizacije


137

7.1. OPERATIVNO PLANIRANJE I TERMINIRANJE

Na osnovu godinjeg proizvodnog programa, pristupa se razradi
operativnih planova u vremenu i prostoru uskladeno sa datim
proizvodnim uslovima.

Vremenski interval za operativni plan treba uskladiti sa
duinom proizvodnog ciklusa.

Obzirom na pravilo da je planiranje utoliko tanije ukliko je
vremenski period planiranja krai, vremenski interval za operativni
plan se najee usvaja kraim od mesec dana.

Zadatke definisane godinjim planom treba u okviru operativnog
planiranja raspodeliti:

- po pogonima, odeljenjima, radionicama, vodei rauna
o tehnolokoj uslovljenosti pojedinih faza proizvodnje
(ime se bavi operativno planiranje)
- prema rokovima zavretka proizvoda, pridravajui se
pri tome preuzetih obaveza u pogledu planiranog roka
isporuke ili potreba popunjavanja zaliha gotove robe
(to je zadatak terminiranja).

Na osnovu podataka o trenutnom stanju u operativnom delu PPS-a,
pristupa se izradi operativnog plana. Sadraj operativnog plana
obuhvata:

a) razraen proizvodni zadataka za svaki pogon,
odeljenje, radionicu, po koliini i vrsti.
b) Rokove poetka i zavretka pojedinih elemenata
proizvodnog zadatka,

138
c) Specifikaciju potreba po vrstama i koliinama u
materijalu, delovima, poluproizvodima i
drugom.
d) Potrebe u radnoj snazi (po strukama i stepenu
strunosti) za pojedine pogone, odeljenja,
radionice,
e) Plan za izvrenje radova na odravanju maina
sa rokovima i specifikacijama potreba u
materijalu, radnoj snazi i ostalo.

Logian nastavak operativnog planiranja u smislu daljeg detaljnijeg
definisanja u vremenu i prostoru predstavlja terminiranje. Sutina
terminiranja sastoji se u vremenskom usklaivanju toka tehnolokih
operacija, pri emu se polazi od rokova za zavravanje proizvoda uz
istovremeno to racionalije korienje maina.
Za uspeno terminiranje treba sastaviti:

- plan optereenja radnih mesta
- plan izvrenja zadataka po radnim nalozima

U metodolokom pogledu veoma je izraeno oslanjanje na podrku
raunara. U novije vreme javljaju se metode MRP-a i ERP kao
najsavremeniji pristup.

Material Requirement Planning (MRP) je zavisni sistem zahteva koji
proraunava potrebe u materijalu i planove proizvodnje kojima se
zadovoljavaju poznate i predviene potrebe prodaje. MRP pomae u
proraunu potreba u vremenu i koliini za dostizanje procenjene
budue potrebe. Postoje tri osnovna tipa MRP sistema zasnovana na
raunaru: MRP I, MRP-zatvorena petlja i MRP II.

MRP I se koristi za kontrolu zaliha, planiranje proizvodnje i
naruivanje ali ne i za planiranje kapaciteta. MRP I radi prema
Glavnom planu proizvodnje koji sumarno prikazuje koliinu i vreme
zavretka proizvoda. Preko Sistema upravljanja potrebama, MPS

139
uzima u obzir sve izvore potreba-trite (narudbine i predvianja) i
unutranje potrebe kao to su koliina za promotciju i R&D. Na
osnovu toga, odreuju se osnove za korienje radne snage i opreme,
nabavku materijala i finanasijskih sredstava.

Svaki proizvedeni produkt poseduje operacionu i instrukcionu listu u
kojima su detaljno navedeni elementi (delovi) koji sainjavaju
konani produkt, njihov sastav i vremena predviena za njihovu
izradu. Takoe je tu dat odnos komada u krajnjem proizvodu. Na
osnovu ovih podataka, proizvodna vremena su prilago u smislu
odreivanja broja podsklopova i komada koji su potrebni, i kada su
potrebni da bi se ispunio glavni plan proizvodnje.

Sistem MRP I je podran sa podacima o zalihama. Na taj nain
sistem poseduje informaciju gde su zalihe smetene i koliko je
delova na zalihama.

Izlazne veliine MRP I sistema su narudbenice, planovi materijala i
radni nalozi koji pokreu kupovinu ili proizvodnju potrebnih delova.

MRP I na taj nain smanjuje zalihe i poveava broj ciklusa obnavljanja
zaliha, pri emu uzima u obzir vremena isporuke delova. Zalihe se
posmatraju kroz svaki proces prema detaljnom, vremenskim
planovima proraunatim na osnovu operacione liste. Kako planiranje
kapaciteta nije integrisano u MRP I sistem, postoji opasnost da e
glavni plan proizvodnje predviati obavljanje posla bez obzira dali
operaciona jedinica ima kapacitet ili ne. Dodatno, MRP I sistem
pretpostavlja fiksno operaciono okruenje sa fiksnim ciklusima to
se tie potronje materijala. Ipak, varijacija vremena potrebnog za
manipulacijom materijalom u razliitim uslovima, i drugi faktori,
svedoe o tome da su vremena trajanja ciklusa daleko od fiksnih. Na
taj nain MRP I sistemi imaju potekoe pri radu sa promenjivim
vremenima trajanja ciklusa.


140
MRP-zatvorena petlja je odgovor na nedostatke MRP I. Ovi
sistemi pored zaliha kontroliu i kapacitete. Oni sadre povratne
petlje (Kibernetski model organizacije), koje potvruju da su
uraene provere kapaciteta da bi se ustanovilo da su planovi
proizvodnje izvodljivi. Gotovo svi osnovni MRP sistemi su sada
sistemi sa zatvorenom povratnom spregom (petljom). Oni koriste tri
rutine planiranja da bi uporedili planove proizvodnje sa operativnim
resursima:

Planovi Potrebnih Resursa (Resource Requirement Plans
RRP) su planovi statikog nivoa koji na dugoronom planu
predviaju potrebe u veim strukturnim delovima operacija.

Grubi Planovi Kapaciteta (Rough-cut Capacity Plans RCCP)
je sistem koji uzima u obzir ogranienja (usko grlo, signalni
nivo zaliha , itd.)

Planovi Potrebnih Kapaciteta (Capacity Requirements Plans
CRP) projektuju vremena manipulacije materijalom odreene
maine i radnika.

MRP II je razvijen na osnovu MRP I. Ovi sistemi integriu mnoge
procese koji su povezani sa MRP, ali su locirani van same operativne
funcije. Obino oni kontroliu novac, osoblje, postrojenja, glavnu
opremu kao i kapacitet i zalihe. Bez MRP II, za razliite funkcije bi
bile potrebne odvojene baze podataka. MRP II sistemi imaju jednu
bazu podataka kojoj pristupaji i koriste je svi delovi kompanije.

Pored navedenih modela u novije vreme je razvijen OPT sistem
(Optimized Production Technology). Grubo posmatrano OPT
obavlja istu funkciju kao i MRP II, ali zasnivano na teoriji
ogranienja koja je razvijena da fokusira panju na uska grla
kapaciteta u operacijama. Osnovni principi OPT-a su:

- Bilansni tok materijala, a ne kapacitet

141
- Nivo iskorienja bez pojave uskog grla je odreen
ogranienjima u sistemu
- Iskorienje i kapacitet resursa nisu ista veliina
- Vremena trajanja ciklusa su rezultat trenutnog
operacionog rasporeda i nemogu biti unapred odreeni
(prilikom projektovanja treba ostaviti rezervna
vremena)
- Rasporedi se trebaju odrediti posmatranjem
istovremeno svih ogranienja

U cilju to uspenijeg terminiranja u okviru operativnog planiranja
koriste se:

- Gantt-ove karte,
- Metoda uravnoteenog plana i ostvarenja-LOB i druge.

7.1.1. Gantt-ove karte kao alat za terminiranje

Jedno od najranije razvijenih sredstava za planiranje, praenje i
regulisanje proizvoda su Gantt-ove karte (Gantogrami). Njihov
tvorac je Henry L. Gantt (1861-1919).

Osnovna ideja Gantt-ovih karti je u vizualnom prikazivanju
planiranih i ostvarenih rokova za proizvodnju i druge aktivnosti,
odnosno njihove nosioce. Na slici 39. dat je prikaz Gantt-ove karte
koja se koristila u originalnom vidu, za svrhe planiranja i praenja
izvrenja proizvodnih zadataka.


142

Slika 39. Originalni izgled Gantt-ovih karti

Pri emu su koriene oznake na dijagramu:

U novije vreme razvijen je itav niz savremenih softvera koji,
izmeu ostalog, vre konstrukciju Gantt-ovih karti na osnovu zadatih
parametara. Na sledeoj slici dat je primer Gantt-ove karte
konstruisane savremenim aplikativnim reenjem.

143

Slika 40. Gantt-ov dijagram konstruisan u programu PlanBee
(Critical Path Project Management)

7.1.2. Metoda uravnoteavanja plana i ostvarenja LOB

Sa porastom sloenosti proizvodne problematike i naroito
zaotrenih zahteva u pogledu uspenosti planiranja i regulisanja
izvravanja planiranih zadataka, ostvaruju se uslovi za razvoj novih
metoda i tehnika. Meu takve treba ubrojati LOB metodu koju je
1941. godine razvila i primenila grupa strunjaka u Goodyear
Tire&Rubber kompaniji (SAD).

LOB-metoda predstavlja sintezu prilagoenih Gantt-ovih dijagrama i
elemenata tehnike mrenog planiranja. Osnovni principi LOB
metode bie objanjeni na narednom primeru. LOB metoda zahteva
sledei vid informacija:


144
- Raspored zavretka koji oznaava stvarno potebnu
koliinu delova konanih proizvoda koje treba isporuiti
u svakom vremenskom intervalu.
- Operacioni Program, koji u ovom sluaju zapravo
predstavlja dijagram vremenskih rokova. To je grafiki
prikaz koji pokazuje vremenski rok i raspored aktivnosti
u okviru razliitih operacija, slika 41.

18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0
A
B
C
1
2 3
4 5
6
7
8
9 10
11
12 13
14 15
kupovina delova
izrada
sklapanje
isporuka

Slika 41. Dijagram vremenskih rokova

Prilikom primene LOB metode, ukljuena su etiri osnovna
stadijuma:

A. tabela kumulativnog zavretka projekta, koja se konstruie na
osnovu rasporeda zavretka pojedinih operacija.
B. Operacioni program definisan dijagramom vremenskih rokova
C. Dijagram programa procesa
- konstrukcija Linije Bilansa (Line of Balance LOB)
- pregled stvarno dostignutog nivoa procesa i crtanje
dijagrama programa procesa
- Crtanje LOB linije na dijagramu programa procesa

D. Analiza procesa

145

A. Ukoliko su stvarni zahtevi isporuke gotovih delova dati u
tabelarnom obliku, Tabela 5.

Da bi se stvorila tabela kumulativnog zavretka projekta, dodaje se
jedna kolona datoj tabeli u kojoj se unose vrednosti kumulativnih
potreba za svaku nedelju, kao to je prikazano na slici 42.

Slika 42. Tabela kumulativnog zavretka projekta


146
Grafik kumulativnog zavretka je ilustracija prethodnih tabelarnih
podataka.

Slika 43. Grafik kumulativnog zavretka projekta

B. Vremenski rok jeste duina vremena pre zavretka finalnih
operacija na nekom od delova konanog proizvoda. Dijagram
vremenskih rokova je prikazan slikom 41, pri emu vremenska skala
ide sa desna na levo (badarena je u danima, 0:18 dana). Na
dijagramu je datum finalne iporuke definisan kao nula, odnosno
zavretak operacije 15 je nulta taka razmatranja.

Dok npr. Podsklopovi B i C moraju biti kombinovani (Operacija 14)
dva dana pre kraja projekta, slika 44.


147
18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0
A
B
C
1
2 3
4 5
6
7
8
9 10
11
12 13
14 15
kupovina delova
izrada
sklapanje
isporuka

Slika 44. Interpretacija Operativnog Plana

Na isti nain, za podsklop C, operacija 9 mora biti gotova 7 dana pre
kraja. Operacija 10 mora biti gotova 5 dana pre kraja i tako redom.

Operacija 1, podsklopa B ima najdui vremenski rok, 17 dana pre
kraja ukupnog projekta.

C. Dijagram programa procesa. Ovaj dijagram pokazuje broj komada
koji su zavreni za bilo koju vanu ili kritinu operaciju i uporeuje
se sa LOB linijom, u bilo kojoj jedinici vremena. Sastoji se od LOB-
linije i Linije stvarnog razvoja projekta (Histogram).

Sledea ilistracija je dobijena pri razmatranju, npr. etvrte nedelje
projekta. LOB predstavlja broj komada koji su morali biti gotovi kod
svake operacije u datom vremenu.

Na osnovu Operativnog programa, definisanog slikom 42, sledi:

- Vremenski rok za celi projekat je 17 dana (3,4 nedelja,
pri emu je usvojeno 5 radnih dana u nedelji)
- Taka razmatranja: etvrta nedelja

148
- Sa ovim podacima se konstruie histogram gde je: x-osa
broj operacije i y-osa Kumulativni zavretak

Na taj nain za operaciju 15, u etvrtoj nedelji, imamo: Vremenski
rok pre zavretka je 0 dana (0 nedelja).

Prema tome kumulativna taka razmatranja = kontrolna Nedelja +
vremenski rok pre zavretka = 4 + 0 = 4 Nedelja. Na taj nain je
kumulativni broj gotovih jedinica, na osnovu slike 42 jednak 40
jedinica. Ova se vrednost moe odrediti i grafiki, korienjem
dijagrama sa slike 43. Konstrukcija histograma ove operacije je data
na slici 45.

Slika 45. Konstrukcija histograma operacije 15

Na isti nain, vremenski rok pre zavretka za operaciju 14 sa slike 41
je 2 dana, odnosno 2/5 = 0,4 Nedelja. Prema tome je: kumulativna
taka razmatranja = kontrolna Nedelja + vremenski rok pre zavretka
= 4 + 0,4 = 4,4 Nedelja. Na taj nain je kumulativni broj gotovih
jedinica, na osnovu slike 43 jednak= 40 komada za 4 nedelje +
10*0,4 = 40 + 4 = 44 jedinica( jer je potreban broj gotovih komada u
petoj nedelji 10, pa samim time imamo vrednost 10*0,4). Grafiki
prikazano to izgleda na sledei nain, slika 46.

149

Slika 46. Konstrukcija histograma za operaciju 14

Na isti nain se odreuje histogram za svaku operaciju, sve do
operacije jedan. Na slici 47 je dat tabelarni prikaz prorauna
kumulativnog broja gotovih jedinica za svaku operaciju.

Slika 47. Proraun kumulativnog broja gotovih proizvoda za svaku
od operacija

Na osnovu definisanog histograma, slika 47, moe se definisati
LOB-linija, slika 48.


150

Slika 48. Konstrukcija LOB linije

Jednom kada se LOB formira, svaka pojedina operacija moe da se
kontrolie uporeenjem sa stvarno zavrenim jedinicama u etvrtoj
nedelji. Tako, npr, ukoliko su stvarno zavrene koliine po
operacijama definisane tabelarno i histogramom, date na slici 49.

Slika 49. Stvarne koliine zavrenih komada u etvrtoj nedelji


151
Ukoliko malopre konstruisanu LOB liniju nanesemo na dati
dijagram, moemo uporediti predvienu koliinu sa stvarno
ostvarenom, u etvroj nedelji.

Slika 50. Uporeenje stvarnog stanja sa predvianjima LOB metode

D. Na osnovu stanja prikazanog na slici 50, mogue je izvriti
analizu aktuelnog procesa sa stanovita svakog procesa. Na primer,
za operaciju 15, 40 komada su trebala da budu zavrena (LOB), i
zavrena su 40 komada (Histogram), to znai da se operacija 15
odvija po planu. Meutim ako posmatramo operaciju 6, prema LOB
je bilo potrebno da zavrena bude koliina od 62 jedinice, meutim
prema histogramu 58 jedinica je zavreno. Prema tome u narednoj
nedelji (petoj) je potrebno nadoknaditi razliku.

Na opisani nain, moe se razmatrati progres svake operacije u
odnosu na konstruisani Dijagram progresa procesa. Posredstvom
navedene metode, moe se izvriti uporeenje ostvarenih koliina
komada proizvoda u odnosu na potrebnu koliinu u toku samog
procesa proizvodnje te, ukoliko doe do odstupanja, moe se na
vreme reagovati nadoknadom zaostatka pre isteka kompletnog
vremena trajanja procesa proizvodnje.


152
7.2. LEAN PROIZVODNJA

Koncept Lean proizvodnje razvijen je kao rezultat istraivanja
sprovedenog u automobilskom sektoru, na koji je jak uticaj izvrio
Japanski nain poslovanja. Krajem dvadesetog veka, u Japanu,
objavljena je studija u kojoj su uporeeni pokazatelji razluitih
kompanija irom sveta. Naziv studije bio je Maina koja je
promenila svet. Sr studije bio je u tome da ne postoji magini
recept u postizanju visokih performensi proizvodnje. Potreban je
jednostavno sistematski pristup da bi se eliminisali gubici i da se
panja celokupne kompanije fokusira na proces stvaranja vrednosti.

Poreklo rei Lean (oslonac, podrka) potie od koncepta smisla
poslovne filozofije koja predstavlja: poslovanje bez gubitaka uz
oslanjanje samo na aktivnosti koje donose profit (vrednost). Pri
tome, vrednost je definisana kao ono za ta je kupac spreman da plati
a gubitak je svaka aktivnost koja ne dodaje novu vrednost proizvodu.

Cilj lean pristupa je da obezbedi tehnike koje omoguuju
kompanijama da definiu vrednost u svojim proizvodima,
identifikuju gde i kako se vrednost dodaje, i da te aktivnosti urede da
se u proces ukljui minimum gubitaka i da se, to je veoma vano,
proizvode produki samo kada su potrebni. Krajnji cilj Lean
Proizvodnje je da kompletno ukloni gubitke iz procesa stvaranja
proizvoda.

U lean konceptu, postoje 5 kljuna principa:

1. Vrednost, koja se fokusira na vrednost u smislu onoga za ta
je kupac/krajnji korisnik spreman da plati
2. Tok vrednosti, identifikuje kako se vrednost dodaje
proizvodu/usluzi
3. Tok materijala, dizajn procesa koji rezultira u neprekidnom
toku materijala, od sirovina do gotovog proizvoda

153
4. Pull, dizajn proizvodnje za pull proizvoda kroz proces, a ne
push sirovina u proces.
5. Perfekcija, prihvata pristup koji unapreuje proces toka
vrednosti, bilo kroz mala unapreenja ili kroz globalne
izmene.

Tehnike i alati Lean-koncepta, koji se koriste za postizanja
navedenih 5 lean principa su:

- Mapiranje i analiza toka vrednosti
- 7 Gubitaka
- 5S
- TPM
- SMED
- JIT
- Kanban
- Kaizen

O svakoj od navedenih tehnika bie vie rei u daljem tekstu.

Lean filozofija se iri u pravcu Lean razmiljanja koje ukljuuje sve
aktivnosti sa kojima se proizvod susree i pri emu se primenjuje
minimizacija gubitaka u proizvodnim aktivnostima, manipulaciji
sirovinama u lancu snabdevanja, administraciji porudbenica i svim
drugim funkcijama organizacije.

Lean Renik Termina:

Takt Time = Proizvodno vreme
Heijunka = Odreivanje potrebnog nivoa
Poka Yoke = Dokazivanje gubitaka

Na osnovu svega reenog oigledno je da je potrebno identifikovati
vrednost na takav nain da se minimizira iznos ostvarenih gubitaka.


154
Fokusiranje na vrednosti je u smislu onoga za ta je kupac spreman
da da svoj novac. Da bi ostvarivala ovu aktivnost kompanija mora
razumeti ta kupac zahteva u pogledu osobina i performansi, i koliko
je spreman da izdvoji za dati proizvod. Ishod ove aktivnosti je jasno
razumevanje stanja na tritu, odnosno koje proizvode kupac
zahteva. Ovi zahtevi moda nisu ostvarivi momentalno, ali oni
predstavljaju jasnu preDstavku onoga to kupac eli.

Tok vrednosti predstavlja celokupni proces stvaranja proizvoda. Tok
vrednosti poinje kao plan proizvodje a zavrava se kao isporuka
kupcu. Svaki stadijum kroz koji proizvod prolazi mora dodati
vrednost proizvodu, iako esto to nije sluaj u praksi. Mapiranje toka
vrednosti pomoe identifikaciji aktivnosti dodavanja ili ne dodavanja
vrednosti (odnosno gubitaka). Neki primeri su npr:

Aktivnosti dodavanja vrednosti: Mainska obrada, Proizvodnja,
Farbanje, Sklapanje

Aktivnosti koje izazivaju gubitke: kartiranje, Sortiranje,
Zalihe, Kretanje (Transport)

Mapiranje i analiza toka vrednosti je alat koji se koristi za analizu
procesa ili aktivnosti u operacijama proizvodnje. Ove aktivnosti
potom mogu biti podeljene na one koje dodaju i one koje ne dodaju
vrednost.

Mapiranje podrazumeva izradu dijagrama koji opisuje proces.
Postoji mnogo razliitih formata mapa sa razliitim setom simbola
i oznaka.

Prvi stadijum u Mapiranju Toka Vrednosti je priprema mape
sadanjeg stanja (Current State Map). Od informacija sa mape
sadanjeg stanja moe se pripremiti mapa budueg stanja (Future
State Map), na kojoj su gubici minimizirani i eliminisane aktivnosti
koje ne dodaju vrednost, u odnosu na mapu sadanjeg stanja. Trei,

155
najvaniji stadijum, je preduzimanje akcija za promenu proizvodnog
procesa iz trenutnog do stanja to blieg eljenom.

Izrada mapa tokova vrednosti moe se vriti olovkom i papirom ali i
software-om koji to rade na mnogo viem nivou.

Slika 51. Mapa toka vrednosti-priprema mape trenutnog stanja

Cilj posmatranja toka vrednosti jeste dizajn procesa koji rezultuje
neprekidnim tokom materijala, od procesiranja narudbenice, preko
sirovina i proizvodnje pa sve do isporuke. Potencijalni dobici
ovakvog pristupa su smanjenje zaliha, zastoja i vremena trajanja
proizvodnih ciklusa.

Prelazak na ovakav nain poslovanja zahteva mentalni stav u smeru
stalnog fokusiranja na vrednost proizvoda i ignorisanje
tradicionalnih organizaionih ogranienja.


156
U metodi toka materijala, dostupnost materijala, operatora, alata i
maina su kritini za uspeh. Ovo zahteva da svaki operater moe da
obavlja bilo koji zadatak u okviru tima, maine se moraju odravati
tako da su 100% dostupne, i operacije moraju biti dizajnirane tako da
komadima sa defektom nije dozvoljeno da preu na naredni stadijum
procesa.

Alati Toka materijala su:

Just in Time (JIT), koji predstavlja sistem upravljanja materijalom
dizajniran za proizvodnju koja koristi metod toka materijala. Ova
tehnika tei da isporui materijal/delove do maina/sklopova samo
onda kada su oni potrebni.

Poka Yoke, takoe poznat i kao Dokazivanje Greke, je tehnika
razvijena da smanji mogunost da neispravni materijal/deo pree u
sledei stadijum procesa.

TPM, je filozofija odravanja gde se za sve maine potrebne u
procesu meri dostupnost, performanse i iskorienje. Ovaj pristup
ima za cilj razvoj preventivnog a ne reaktivnog odravanja.

SMED, (Single minute Exchange od Dies) je neophodno za
obezbeivanje glatkog toka materijala kada se razliiti delovi
obrauju na istoj maini.

Heijunka, zalihe gotovih proizvoda se smanjuju tako da kupci
dobijaju svoje proizvode kada su im potrebni. Na primer, kupeva
nedeljna potreba za razliitim tipovima proizvoda moe biti
razbijena na raspored proizvodnje i isporuke meanih tipova
proizvoda svakog dana. Ovo smanjuje zalihe i poveava
fleksibilnost.

Takt time, ima za cilj usaglaavanje brzine proizvodnje sa brzinom
prodaje deljenjem broja proizvoda prodatih na sat (ili jedinicu vremena) sa

157
iznosom vremena u radnom danu (ili drugom jedinicom vremena).
Takt vreme mora se prilagoditi da odgovara brzini prodaje tako
da su postignuti zahtevi kupaca ali izbegnuta preterana proizvodnja.

Lean organizacija mora biti organizovana tako da se proizvode samo
produkti koje kupac eli i to onda kada ih eli, to predstavlja
takozvani Pull sistem.

Ovde su proizvodne operacije dizajnirane da vuku proizvod kroz
proces, a ne da da sirovine guraju(push)u proces. Idealna solucija
bi bila proizvoditi novi produkt samo onda kada je ve gotov produkt
iste vrste prodat, ali je ovo esto nemogue ostvariti, te se obino
zahteva formiranje vremenskog rasporeda proizvodnje.

U pullsistemu svaka radna stanica radi na bazi proizvodnje samo
prema potrebi i vri potranju materijala od prethodne stanice ili
magacina samo kada su oni potrebni. Suprotan je push stil koji
kontinualno proizvodi delove bez obzira da li je sledea radna
stanica spremna da ih prihvati i obradi ili da li ima prodaje.

Pull smanjuje koliinu zaliha sirovina, zaliha materijala u toku
samog procesa rada (poluproizvoda) i zalihu gotovih proizvoda.

Osnovni alat Pull metoda proizvodnje je KANBAN. Kanban se
moe opisati kao signalna karta proizvodnog sistema. Sistem koristi
signale za pokretanje materijala kroz proizvodni sistem.
Oslanja se na prosto pravilo za proizvodnju i isporuku samo kada su
signalna karta ili prazni kontejner dodati radnoj stanici.

Perfekcija tei kompletnoj eliminaciji preostalih gubitaka, iako je
poznato da je nemogue to u potpunosti uiniti. Ova tehnika
omoguuje fokus, pokretaku silu i pravac aktivnosti za unapreenje
procesa permanentno.


158
Perfekcija je filozofija koja tvrdi da se unapreenja uvek mogu
uiniti. Nakon svake aktivnosti uklanjanja gubitaka uvek e ostati
neki elementi gubitaka u operacijama i pristup perfekcije je
angaovanje radne snage da kontinualno unapredi nain rada da bi se
uklonili i dodatni gubici.

Alati Perfekcije su:

Kaizen, koji je takoe poznat i kao Kontinualno Unapreenje. U
Kaizan-u se na procesu ine male izmene i mala unapreenja, sa
tenjom da se one vre redovno. U ovom metodu se tei da uinjene
izmene ne budu skupe i da unapreenja budu mala, ali kako ona
zahtevaju samo mali iznos investicija, mogu se esto ponavljati.

Kaikaku, koji se obino sa japanskog prevodi kao Radikalno ili
Sveukupno Unapreenje. Kaikaku je primena kompleksne izmene u
procesu koji generalno dovodi do veeg unapreenja performansi.
Radikalne promene, ipak, dovode do veih elemenata trokova, te se
ne vre esto kao male izmene u Kaizan-u i njihov rizik je ve}i.

Pored identifikacije vrednosti, u toku vrednosti, takoe je neophodno
identifikovati gubitke. Gubitak je, kao to je ve napomenuto, svaka
aktivnost koja ne donosi vrednost proizvodu ili usluzi. Neke
aktivnosti ne dodaju vrednost proizvodu, ali su neophodne da bi
naredne aktivnosti dodale vrednost uz minimalne gubitke.

Iako je jednostavnije koncentrisati se na manje oblasti u odreenom
vremenu, minimiziranje gubitaka u nekoj manjoj zoni ne sme biti sa
veim trokovima, a da izazove trokove u drugim zonama. Kao
alat u identifikaciji gubitaka razvijen je pristup klasifikacije koji se
naziva 7 gubitaka.

Metod 7 gubitaka potie iz Japanske industrije. Sedam gubutaka su:


159
Transport, aktivnost kojom se materijal ili proizvodi pomeraju vie
nego to je to zaista potreno.

Zalihe, Proizvodi koji ekaju da se na njima dogodi dalja akcija ili
da se dogodi naruivanje materijala. Ovo se najee javlja kod
sistema zaliha-potraivanje=push.

Kretanje, nepotrebno kretanje ljudi, na primer ako su rastojanja
izmeu radnih mesta velika, viestruko uzimanje istog komada ili
potreba za ~estim pruanjem ruku da bi se dohvatio materijal ili alat.

ekanje, ljudi koji ekaju da se proces zavri ili da meterijal stigne
do radnog mesta.

Neadekvatna obrada, aktivnosti koje se rade na
materijalu/proizvodu a ne dodaju vrednost, primer je korienje vrlo
preciznog komada alata za operaciju koja ne zahteva takvu
preciznost.

Defekti/Popravka, izrada proizvoda koji nisu pogodni za prodaju,
ili zahtevaju opravku da bi dostigli zahtevani nivo standarda, pri
emu je ovde standard uska definicija gubitaka.

Hiperprodukcija, proizvodnja proizvoda koji nisu narueni. Ovo je
upravo najvei od svih navedenih gubitaka, jer ukljuuje neke od
elemenata svih ostalih gubitaka.

Prvi stadijumi svake aktivnosti Lean unapreenja su identifikacija
Vrednosti i omoguivanje stvaranje vrednosti na takav nain da se
smanji koliina stvorenih gubitaka. Da bi se ovo uradilo esto je
neophodno urediti radno mesto i standardizovati metode rada. Jedan
od esto korienih metoda za ureenje i organizovanje radnih mesta
je metod 5S.


160
Ovaj metod potie iz Japana i predstavlje metodologiju koja se
fokusira na postizanju i odravanju vizualne urednosti i istoe. 5S
tei da ukloni nepotrebne elemente i da organizuje radno mesto tako
da je operaterima lako da obavljaju svoje zadatke i odravaju istu i
urednu okolinu.

5S se moe predstaviti kao 4 aktivnosti i jedno uverenje da se nastavi
sa te 4 aktivnosti. Postoje mnogi prevodi za Japanske rei za 5S,
jedan od prevoda je:

Seiri - sortiraj
Seiton - sredi
Seiso-oisti
Seiketsu - standardizuj
Shitsuke - nastavi

Sortiranje ima za cilj da sa radnog mesta ukloni ono to nije
potrebno, kao to su alati, materijali i delovi, i da identifikuje koji su
predmeti potrebni za vrenje operacija na svakom radnom mestu.

Sreivanje, se odnosi na metrijale, komponente i alate, koji se
ureuju na takav nain da im operator moe lako pristupiti. Kao
primer ovog metoda je tabla za alate, na kojoj svaki alat ima svoje
obeleeno mesto i lako se locira. Dodatno, kad postoji prazno mesto
na tabli lako je identifikovati nedostajui alat.

ienje, pomou koga se radno mesto odrava istim tako da je
bezbedno da operatori rade i kreu se. Ovo takoe utie na
produktivnost jer to je lake operaterima da se kreu oni bre
zavravaju svoje zadatke.

Standardizacija, formalizuje prethodne aktivnosti u standarde tako
da svi operateri moraju postii iste rezultate. Primena ovoga
obezbedie da radno mesto bude isto i organizovano.


161
Nastavi, ova tehnika obezbeuje da 5S aktivnost postane redovna
praksa u organizacijskoj kulturi. Usmerava radnu snagu da ostane
fokusirana na 5S aktivnosti u redovnim intervalima vremena, obino
svakog dana. Da bi se odrala doslednost, mere se pokazatelji da bi
se obezbedilo da su svi ukljueni i informisani u trenutni napredak
na ovom polju.

Da bi se postiglo da se minimalni gubici stvaraju usled kvarova
maina ili da se proizvode produkti loeg kvaliteta, sve maine, alati
i oprema moraju imati dobro odravanje. Da bi se ovo postiglo
potrebno je primeniti moderne metodologije, kao jedan primer takve
metodologije je Total Preventive Maintance (TPM) ili potpuno
preventivno odravanje proizodnje.

Ovo je filozofija odravanja gde se za sve maine, alate i opremu
vri merenje dostupnosti, performensi i iskorienja. Ovaj pristup
ima za cilj postizanje preventivnog a ne reaktivnog odravanja, tako
da su problemi locirani i reeni pre kvara maine ili pre no to
opadne kvalitet proizvoda. Pet cilja TPM-a su:

1. Poboljati efikasnost opreme
2. Svo osoblje obuiti za odravanje maina
3. Omoguiti da odravanje izvodi svo osoblje
4. Planiranje aktivnosti odravanja
5. Imati za cilj olak{ano odravanja u fazi
dizajniranja maina i opreme sa minimalnim potrebama rada
na odravanju.

TPM se esto prikazuje kao vei broj stubova koji stoje na istoj
osnovi, i svi podravaju isti cilj, slika 52.


162

Slika 52. TPM struktura

Struktura se zasniva na primeni 5S za uklanjanje sa radnog mesta
neeljenih predmeta tako da se lake uoavaju potrebe za
odravanjem.

Autonomno odravanje (Autonomuous Mainteinance) ima za cilj
da osposobi operatore za mainom da sami odravaju svoju mainu,
to e omoguiti da maina radi i ograniie kart produkciju.

Kaizan je kontinualno unapreenje maina i opreme

Planirano odravanje (Planned Maintenance) se koncentrie na
izvoenje preventivnog odravanja, pre nego to doe do potreba za
reakcijom na kvar maine, prema unapred definisanom planu


163
Odravanje kvaliteta (Quality Maintenance) ima za cilj
proizvodnju delova bez defekata vr{enjem unapreenja na
delovima maina/opreme to utie na ukupni kvalitet proizvodnje.

Trening operatera da odravaju svoje i druge maine. Ovo
omoguuje da operateri odravaju svoje maine, razumeju zato je
do kvara dolo i predlau naine izbegavanja slinih kvarova u
budunosti.

TPM kancelarija (Office TPM) za cilj ima da TPM primeni i na
kancelarijske poslove i da tako unapredi njihovu produktivnost i
eliminie gubitke.

Zdrava i bezbedna okolina ima za cilj da minimizira broj nesrenih
sluajeva, nezgoda i oteenja zdravlja ljudstva i okoline.

TPM metodologija meri est velikih gubitaka koji su: kvar maina,
vremena postavljanja proizvodnje, manji zastoji, gubici brzine,
defenti i gubici iskorienja.

Znaajan indikator performansi u TPM-u je Ukupna Efikasnost
Opreme (Overall Equipment Efficiency OEE). Ova veliina je
definisana kao dostupnost proizvoda ili opreme, brzine rada opreme i
stepena iskorienja opreme. Na primer, maina koja ima dostupnost
90% sa maximumom brzine (100%) i iskorienje 98% ima OEE od 83.8%

Da bi se postigao glatki tok vrednosti na proizvodnoj liniji koja
proizvodi razliite tipove proizvoda, potrebna je brza izmena alata.
Da bi se smanjila koliina materijala koji eka na obradu, potrebno je
fokusirati napore na smanjenju vremena zamene alata tako da se
kapacitet moe odrati ili ak unaprediti.

est pristup postizanja brze zamene alata je primena Single Minute
Exchange of Dies (SMED) ili sistema za zamenu komponenti u

164
minutu. Ovaj sistem je razvio Shigao Shingo u Japanu i detaljno ga
opisao u svojoj knjizi tampanoj 1985.

SMED nije samo Lean alat, moe se koristiti za smanjenje vremena
zamene alata u veini proizvodnih sistema.

Termin single minute u nazivu metode, ne znai da se delovi uvek
menjaju u vremenu manjem od minute, ve na fokusiranje u cilju
smanjenja vremena gde god je to mogue na najmanju moguu
meru, najee manje od deset minuta.

Postoje tri osnovne komponente SMED-a:

1. Identifikovati koja se akcija zamene moe odvijati dalje od
maine, ili radne stanice, a koja se mora obavljati dok maina
stoji, koje je Shingo oznaio kao spoljanje i unutranje
podeavanje.
2. Redizajnirati sistem tako da se omogui da se vie aktivnosti
odvija dok maina radi ili pre poetka rada maine.
3. Minimiziranje vremena potrebnog za odvijanje unutranjih
podeavanja, koje se odvijaju dok proizvodnja stoji.

Da bi se izmerio iznos napredka primenom SMED sistema, vre se
merenja vremena zamene pre i nakon primene ovog sistema.

Ukoliko je jo dodatno potrebno smanjiti vreme zamene delova,
moe se primeniti OTED metoda. OTED je skraenica za (One-
Touch Exchange of Dies) ili zamena delova jednim dodirom, koja
tei da se zamena delova vri pritiskom na taster, obino krae od
minute.


165

7.3. NEPOSREDNA PRIPREMA I OBEZBEIVANJE
USLOVA ZA PROIZVODNJU

Osnovni zadatak svih organizacionih jedinica zaduenih za stvaranje
uslova za proizvodnju je da sve to je potrebno za izvrenje
proizvodnih zadataka bude u predvieno vreme na predvienom
radnom mestu. To je ujedno jedini kriterijum za efikasnost rada svih
relevantnih organizacionih jedinica.

7.3.1. Organizacija obezbeivanja materijala za proizvodnju

Jedan od neophodnih uslova za normalno izvrenje proizvodnih
zadataka na radnim mestima u proizvodnji je prisustvo materijala
potrebnog kvaliteta i koliine u odreeno vreme.

Gotovo sve poslovne operacije poseduju zalihe, obino materijala ali
i informacija. Zalihe se javljaju jer se vreme isporuke i potrebe ne
poklapaju uvek. Obino se njima upravlja kroz informacioni sistem
zasnovan na raunarima koji ima niz funkcija: generisanje izvetaja
o stanju zaliha, predvianje potreba materijala i akvizicija podataka o
troenju zaliha.

Postoje oprena miljenja eksperata o tome da li su zalihe dobra ili
loa osobina operacionih sistema. Dobre osobine zaliha su:

- Stvaraju zatitu protiv nesigurnosti spone izmeu
koliina koje se isporuuju i koje su potrebne.
- Omoguuju ekonominu proizvodnju i nabavku
- Pokrivaju neoekivani skok ponude i potranje
- Omoguavaju rad u sluaju kanjenja u transportu u
okviru snabdevanja

Loe osobine zaliha su:


166
- Zauzimaju prostor
- Zahtevaju kapitalna ulaganja (vezani kapital)
- Deava se da budu
izgubljene/ukradene/uprljane/polomljene
- Ukoliko se radi o gotovim proizvodima, mogu postati
demodirani.
- Mogu se pokvariti (prehrambeni proizvodi)
- Mora se njima rukovati

U praksi, operacioni menader mora uzeti u obzir sve navedene
dobre i loe osobine zaliha i na osnovu njih da se opredeli za
optimalnu koliinu zaliha.

Ukoliko su kapitalna ulaganja u materijal za proizvodnju vea
utoliko je interes za ovu problematiku vei. Sutinski posmatrano
problem se moe formulisati na sledei nain: potrebno je poznavati
potrebe u materijalu.

Obzirom da potrebe u materijalu zavise od proizvoda koje treba proizvesti,
pitanje treba postaviti na podruju odreivanja proizvodnog
programa. Shodno tome, razlikuju se sledei sluajevi:

- proizvodnja prema planu,
- proizvodnja prema narudbini
- i kombinacija ova dva sluaja.

Proizvodnja uz striktno pridravanje plana, osim u posebnim
sluajevima predstavlja teoretsku mogunost jer ukoliko je dui
vremenski horizont, promene u odnosu na plan su verovatnije.
Posledino, odstupanja se odnose na planirane potrebe u materijalu,
pa pridravanje plana gubi smisao.

Proizvodnja za unapred poznatog kupca, po ugovoru ili narudbi
predstavlja povoljnu varijantu sa stanovita plasmana, ali za nabavku
to moe usloviti potekoe, zbog vremenskih ogranienja i uslova na

167
tritu reprodukcionog materijala.

S obzirom na stohastiku prirodu faktora od kojih zavise proizvodni
programi i mogunosti snabdevanja potrebnim materijalom, reenje
je u kombinovanju planiranja sa odravanjem odgovarajueg nivoa
zaliha, to bi bilo u skladu sa treim od navedenih sluaja, kada se
planira i prilagoava zahtevima kupaca tokom planskog perioda.
Pokazalo se, meutim, da uvaavanje zahteva kupaca u kraim
vremenskim intervalima, donosi puno elemenata neizvesnosti, ime
se remeti efikasnost u poslovanju sa materijalima, Stoga Japanski
koncept pod imenom Seiban (analogan sa MRP - Material
Requirements Planning- Planiranje potreba u materijalu u SAD)
se zasnivao na vrstom planu proizvodnje za tri meseca unapred.
Posledice su se iskazale kroz uveanje zaliha. Imajui u vidu
pomenute sisteme i iskustva iz njihove primene, treba nastojati da se
kroz plan na dui rok utvrde potrebe, a da se kroz regulisanje nivoa
zaliha tei ka optimizaciji angaovanja obrtnih sredstava.

Komponentni plan potreba u materijalu, i odgovarajui plan
nabavke, predstavljaju deo usvojenog pristupa. U nastavku e biti
izloen postupak zasnovan na korienju Modela zaliha u cilju
optimizacije angaovanja obrtnih sredstava, uz istovremeno
obezbeenje kontinuirane snabdevenosti proizvodnje potrebnim
materijalom.

Regulisanje optimalnog nivoa zaliha moe se posti}i:

1) optimizacijom koliina koje se naruuju za popunjavanje
zaliha,
2) permanentnom evidencijom stanja zaliha i
blagovremenim pokretanjem narudbine za popunu zaliha.

Iz prikazanog proizilazi da, s obzirom na sloenost problematike
obezbeivanja materijala kroz nabavku, i osetljivost i znaaj
redovne snabdevenosti, planiranje materijala i regulisanje zaliha

168
predstavljaju integralnu celinu.

Optimizacija koliina koje treba naruiti za popunu zaliha, poiva na
prethodno ispitanim uslovima nabavke i troenja u proizvodnji. Radi
toga treba ispitati i utvrditi slede}e:

- karakter potronje materijala u proizvodnji
- uslove skladitenja (veliina skladinog prostora, trokovi,...).

U pogledu karaktera potronje treba ustanoviti da li je posredi
kontinuirana ili diskontrinuirana potronja. U preraivakoj industriji
najveim delom je u pitanju diskontinuirana. Zatim, da li je u pitanju
unapred odreen period izdavanja odreene koliine materijala, ili je
posredi stohastiki karakter troenja.

S obzirom na uslove troenja i skladitenja, treba takoe ustanoviti
da li su gubici - izdaci zbog nedostatka materijala, kritini po veliini.

Ilustracije radi, u nastavku se daju dva modela za izraunavanje
optimalne koliine za naruivanje materijala.

Prvi model se odnosi na uslove redovne potronje i popune zaliha, kao to je
prikazano na slici 53. Optimizira se s obzirom na trokove
naruivanja i skladitenja.

169

Slika 53. Opti model naruivanja i potronje zaliha

Za konkretno izraunavanje odgovarajuih veliina za uslove kada
treba nabaviti koliinu od R (komada, npr.) za vreme T uz poznate
trokove skladiitenja po komadu C
1
i trokove naru~ivanja jedne narudbine
C
S
postavlja se sledei osnovni izraz za ukupne trokove C:
C = (1/2 C
1
G T
S
+ C
S
)
G
R

Za pojednostavljenje gornjeg izraza posluie sledei odnos:
G
R
T
T
S
= T
S
=
R
G T

Posle odgovarajuih transformacija, diferenciranje, izjednaavanje sa
nulom, resenjem po G dobija se izraz optimalne veliine porudbine:

C =
2
1
C
1
T G + C
S

G
R

2
1
2
1
G
R C
T C
G
C
S

=

Uslov za minimum je: 0 =
G
C

Odatle je:


170
G =
T

1
S
C
R C 2
[kom]

Drugi model se odnosi na situaciju kada trokovi nedostatka
materijala predstavljaju odreeni iznos koji se ne moe zanemariti.
Na slici 54 prikazani su odgovarajui elementi.

T2
G
T1
Ts
S
N
i
v
o

z
a
l
i
h
a
t

Slika 54. Model zaliha sa prekidom u snabdevanju

Ukupni trokovi u ovakvom sluaju raunaju se na osnovu obrasca:

C = (
2
1
C
1
S T
1
+
2
1
C
2
(G - S) T
2
+ C
S
)
G
R

Gde su:

C
1
- trokovi skladitenja po jedinici materijala (din/t dan)
C
2
- trokovi zbog nedostatka materijala (din/t dan)
C
S
- trokovi naruivanja (din/nar)
T
1
- vreme kada na skladitu ima zaliha

171
T
2
- vreme kada na skladitu nema zaliha
T
S
- ukupno vreme trajanja jednog ciklusa zaliha
R - ukupna koliina materijala koju treba naruiti (t)
S - stvarna veliina porudbe.
G - veliina porudbine kada nebi postojao period nedostatka
materijala.

Optimizacija modela zaliha vri se na sledei nain:
C = (
2
1
C
1
S T
1
+
2
1
C
2
(G - S) T
2
+ C
S
)
G
R

Obzirom da vae jednakosti: T
1
/S = T
S
/G , odatle je T
1
=
G
S
T
S

Takoe: T
2
/(G-S)=T
S
/G, pa je: T
2
=
G
S G
T
S

Vrednosti za T
1
i T
2
treba uvrstiti u gornju jednainu za C, a potom
diferencirati jednainu (
G
C
=0), realno reenje ove jednaine je:

G
opt
=
2
2 1
1
2
C
C C
T C
R C
S
+

,

Sa stanovita odravanja odreenog nivoa zaliha koji obezbeuje stalnu
snabdevenost, mogui su razliiti pristupi. S obzirom na rokove
isporuke i intenzitet potronje, moe se odrediti S
sign
- signalni nivo
zaliha, koji u sebi sadri, pored obezbeenog uobi~ajnog snabdevanja
prema normalnom roku obnavljanja zaliha, jo i S
rez
- rezervnu
koliinu koja predupreuje neka mogua zakanjenja kao to je na
slici 55 prikazano.

Oigledno da takav pristup povlai za sobom trajno optereenje,
zamrzavanjem odgovarajueg obima obrtnih sredstava.
Istovremeno, S
max
predstavlja najvei dopustivi nivo zaliha

172
odgovarajueg materijala. Signalni nivo zaliha kao to se iz slike 55
vidi, je onaj nivo kada se s obzirom na rokove nabavke i isporuke
(T
r
), mora pokrenuti postupak naruivanja, a da pod normalnim
uslovima potronje nivo zaliha ne padne ispod S
rez
.

Signalni nivo zaliha se izraunava na osnovu obrasca:

S
sign
= S
rez
+ T
r
k

S
rez
- rezervna koliina materijala u skladitu (rezervni nivo zaliha)

T
r
- vreme potrbno za isporuku materijala

k - koeficijent zakona potronje (pranjenja zaliha) t/dan

Ts
Tr
S

m
a
x
S

s
i
g
n
S

r
e
z
t
N
i
v
o

z
a
l
i
h
a

Slika 55. Signalni nivo zaliha

173

Sa slike 55. je oigledno da k predstavlja nagib prave koja definie
nivo zaliha u funkciji vremena, odnosno:

k =
t
S
=
S
rez
T
S S
max

Vliki broj materijala (nekada i po nekoliko hiljada vrsta) znaajno
oteava efikasno praenje stanja zaliha i pravovremeno reagovanje u
cilju obnavljanja zaliha. Znaajnu pomo u ovom poslu predstavlja
celishodna selekcija kritinih materijala koji se odreuju na osnovu
prethodno usvojenog kriterijuma (npr: najvea vrednost, najvea
koliina ili neki drugi, saglasno specifinim uslovima u datoj
proizvodnji), a uz pomo Metode ABC.

Korienje elektronskih raunarskih sistema za obradu podataka o
zalihama materijala veoma je efikasno, ali za ovo su neophodne
temeljite pripreme koje obuhvataju, pre svega, snimanje postojeeg
stanja, ifriranje materijala (to je osnovna pretpostavka za normalan
rad) i utvrivanje zakona potronje.

U pogledu skladitenja materijala, pored ve obraene problematike
nivoa zaliha, treba s obzirom na tok materijala (putanja kretanja i
odgovarajua koliina) utvrditi kategorije, lokaciju i veliinu
skladita materijala.

Razlikuju se sledee kategorije skladita materijala:

- skladita reprodukcionog materijala,
- skladita gotovih delova,
- meuskladita,
- skladita gotovih proizvoda.

Od navedenih, skladita reprodukcionog materijala i gotovih delova,

174
(ukljuujui polufabrikata i delove iz kooperacije), predstavljaju
grupu skladita ulaznog karaktera u odnosu na okolinu. Skladite
gotovih proizvoda je izlaznog karaktera u odnosu na okolinu.
Meuskladita su internog karaktera u odnosu na celinu, ali ulazno-
izlaznog karaktera za pojedine organizacione podsisteme u okviru
celine.

Poloàj svih kategorija skladita treba da bude usklaena sa
zahtevom da glavni tok materijala kroz proizvodni proces bude
ostvaren po putanji koja e biti optimalna - najkraa unutar fabrike
uz istovremeno optimalno povezivanje sa pristupnim javnim
saobraajnicama na karakteristinim ulaznim, odnosno izlaznim
punktovima.

7.3.2. Priprema i obezbeenje proizvoda alatima

U skladu sa planiranom proizvodnjom, definisanim godinjim
proizvodnim programom i njegovom daljom razradom, odreuju se
proizvodni zadaci. Za izvravanje proizvodnih zadataka, znaajnu
komponentnu potrebu predstavljaju alati, pribori i tome slino.

Projektovanje tehnolokih procesa, i razrada pojedinih operacija uz
odgovarajuu dokumentaciju, stvara mogunost pojave
specifine potrebe za alatima, kvalitativno i kvantitativno.

Planiranje potreba u alatima i priborima, poseduje izvesne
specifinosti. Pre svega, treba utvrditi sledee:

- potrebe u alatima za nove proizvode, i
- potrebe u alatima za osvojene proizvode.

Po nameni, alati i pribori se svrstavaju u:

- proizvodne

175
- kontrolne.

Sa stanovita izvora obezbeenja, treba razlikovati dve grupe alata:

- standardne,
- specijalne.

Pri ~emu postoje bitne razlike u pristupu planiranju, nabavci i
manipulaciji sa standardnim, u odnosu na specijalne alate i pribore.

7.4. RASPORED (Layout) FABRIKE SA ASPEKTA TOKOVA METARIJALA

Svaku proizvodnju u industriji karakterie kretanje materijala, od
jedne bo druge take u skladu sa redosledom faza u proizvodnom
procesu, odnosno operacija u okviru pojedine faze proizvodnje.
Primera radi, faze mogu biti proizvodnja paste za zube i pakovanje u
procesnoj industriji; odnosno livenje, mehanika obrada, montaa i
slino u preraivakoj industriji.

Redosled faza operacija u planu proizvodnje odreuje i raspored
proizvodnih pogona, odnosno odeljenja.

Unutar svake faze ostvaruje se odreeni broj operacija u skladu sa
tehnolokom razradom na odgovarajuim mainama a to
determinie raspored odgovarajuih maina, odnosno radnih mesta.

Sam raspored radnih mesta, odnosno opreme, maina, operatera i
skladinog prostora, define osnovni oblik i izgled fabrike. Na taj
nain se takoe odreuje tok proizvodnje. Drugim reima, odreuje
kako se materijal i delovi kreu kroz fabriku. Relativno mala izmena
u poziciji maine u fabrici moe uticati na tok materijala. Ovo na taj
nain moe uticati na cenu i efikasnost proizvodnje.

Dizajn rasporeda (Layout) je jedan od najkritinijih zadataka

176
proizvodnog menadmenta. On utie na efikasnost fabrike, kvalitet i
cenu proizvodnje. Ako je layout pogrean, moe uticati na konfuzne
putanje toka, problem sa zalihama, dugaka vremena procesa,
nefleksibilan rad i visoke cene. Mnogi praktini razlozi ovaj zadatak
ine teim. Jedan od njih je fizika veliina opreme i maina koje se
moraju primeniti. Menaderima je onemogueno da ine este
izmene layout-a fabrike jer je to skupo i moe negativno uticati na
izazivanje kvarova opreme. Meutim, u isto vreme postoji pritisak za
dizajnom efikasnog layout-a koji najvie odgovara fabrici.

Dizajn layout-a fabrike, kao i svaka druga aktivnost dizajna, mora
poeti sa jasnim ciljevima. Vano je za ljudestvo koje je ukljueno u
dizajn layout-a da razumeju strateke ciljeve proizvodnje kao to su
karakteristike promene obima proizvodnje. Ipak, ovo je samo
poetna taka viestadijumskog procesa koja vodi ka konanom
fizikom layout-u fabrike.

Stadijumi ovog procesa su:

1. Uzeti u obzir obim proizvodnje i opsege materijala koji se
kroz proizvodni proces kreu
2. Sledea odluka za razmatranje jeste tip procesa (proizvodnje).
Uopteno, na ovo utie obim proizvodnje i opseg materijala
karakteristian za svaku operaciju.

Tipovi proizvodnje mogu biti:

- Pojedinana proizvodnja
- Serijski proizvodnja
- Masovna proizvodnja
- Kontinualna proizvodnja

2. Izbor osnovnog layout-a. Osnovni tipovi ureenja postrojenja i
odeljenja u fabrici su:


177
- procesni layout
- elijski layout
- layout prema proizvodu
- meoviti layout

Na odluku o tome koji layout da se primeni mora uticati
razumevanje njihovih prednosti i nedostataka. Karakteristike
promene opsega proizvodnjih operacija suzie izbor na dve ili tri
opcije. Na Slici 56. je to prikazano dijagramski.

Slika 56. Uticaj izmene opsega odreenih pozicija procesa na layout
fabrike

Veoma vaan faktor je uticaj cene pojedinih layout-a. Ukupna
trokovi, fiksni i varijabilni zavise od koliine proizvedenih
proizvoda, kako je dato na slici 57.

178

Slika 57. Osnovni tipovi layout-a imaju razliite fiksne i varijabilne
karakteristike trokova

3. Finalni stadijum je dizajn layout-a zasnovano na gornjim
uslovima. Na ovaj nain se u osnovi odreuje detaljna lokacija
maina. Ipak u obzir se mora uzeti sledee:

- vreme trajanja ciklusa
- varijacije vremena svake pojedinane operacije
- Bilans materijala koji se kree
- Redosled operacija

Dodatno operacionim ciljevima sledei vani faktori koji se moraju
uzeti u obzir su: bezbednost, dostupnost, korienje prostora i
dugorona fleksibilnost.

Alati za odreivanje layout-a uz pomo raunara

Kompleksnost zadataka dizajna rasporeda fabrike, dovela je do
razvoja softverskih alata koji pomau u procesu dizajna. Neki od

179
ovih alata se zasnivaju na heuristikim procedurama. Ovi alati ne
trae optimalno reenje ve tragaju za dobrim reenjem. Drugi alati
pomau u smislu stvaranja simulacije. Simuliranjem stvarnih uslova
u fabrici istovremeno se moe postii optiko reenje koje se slae sa
zadatim ciljevima proizvodnje. Simulacija omoguava dizajneru da
eksperimentie, uz upotrebu modela, metodom pokuaja i greke.
Ovo takoe dizajneru omoguava da razume osobine, probleme i
mogua reenja. Problemi za ije bi razumevanje bile potrebne
godine mogu se simulirati za veoma kratko vreme.

Prikaz elektronski simuliranog layaut-a postrojenja dat je na
sledeem nizu slajdova:

Primer: elektronska simulacija layout-a


180

Raspored maina (radnih mesta)

U toku proizvodnog procesa, materijal koji se obrauje prelazi
izvestan put. Sa stanovita racionalizacije proizvodnje poeljno je da
preeni put bude pravolinijski i to je mogue krai. Oblik i duina
putanje predmeta rada, za dati tehnoloki proces, zavise od rasporeda
maina odnosno radnih mesta, koja su predviena da uestvovuju u
realizaciji proizvodnje.

Maine, odnosna radna mesta, u okviru proizvodnog odeljenja mogu
biti rasporeeni na jedan od sledeih naina:

- grupni,
- linijski,
- kombinovani.

U nastavku bie izloene glavne karakteristike ova tri tipa rasporeda.

181
Grupni raspored

Maine su rasporeene u grupe prema vrstama, to je prikazano na
slici 58. Na ovaj nain grupisane maine najee nisu usklaene sa
redosledom operacija za pojedine radne predmete, pa se veoma esto
javljaju "cik-cak" i povratna kretanja, a ponekad i u obliku "petlje",
to se ocenjuje kao neracionalno. Grupni raspored maina primenjuje
se najee u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji, odnosno gde
se javlja vei broj razliitih tipova proizvoda.

Slika 58. Grupni raspored maina

Linijski raspored maina

Maine su poreane u skladu sa projektovanim redosledom operacija
za izradu jednog komada, proizvoda. Na svakoj maini obavlja se
jedna ili vie operacija, a radni predmet se kree od maine do
maine u istom smeru po najkraoj moguoj putanji. Takav raspored
maina najee je u primeni u masovnoj, odnosno lananoj
proizvodnji.

Primena ovog rasporeda opravdana je u uslovima ustaljenog

182
proizvodnog programa i uz odgovarajuu masovnu proizvodnju. Na
slici 59 prikazan je linijski raspored maina.

Slika 59. Linijski raspored maina

Kombinovani raspored maina

Promenjivost faktora koji utie na izbor rasporeda maina nekada
uslovljava potrebu kombinovanja grupnog i linijskog rasporeda
maina. Ove kombinacije mogu se javiti u tri varijante.

Prema prvoj varijanti, maine se grupiu prema vrstama, odnosno
tehnolokim karakteristikama, u redove u nizu po jedna ili vie.
Popreno posmatrano obrazuju se linije maina koje odgovaraju
redosledu operacija za pojedine radne predmete.

Prema tome, maine su rasporeene prema grupnom rasporedu, a
popreno je oformljen linijski raspored (vidi sliku 60a). Primena
ovog rasporeda obezbeuje skraenje putanje radnih predmeta, a
ostvaruje se u uslovima ustaljenog proizvodnog programa sa manjim
varijacijama u asortimanu proizvoda.

Druga varijanta kombinovanog rasporeda maina javlja se tako to
za jedan ili vie delova postoji linijski raspored maina, dok se drugi
delovi proizvode prema grupnom rasporedu. Pri tome, za delove koji
se proizvode po linijskom rasporedu, treba da bude obezbeena
dovoljna masovnost, to za delove koji se proizvode prema grupnom
rasporedu nije uslov. Ova varijanta prikazana je na slici 60b.

Trea varijanta ili raspored po "trouglu", proeta je tenjom da se
smanji to je mogue vie transportni rad, eventualno i u uslovima

183
maloserijske proizvodnje.

Slika 60. Kombinovani raspored maina

Raspored u "trouglu" ostvaruje se na taj nain to se u sluaju
postojanja tri operacije na jednom predmetu, maine rasporeuju u
temenima ravnostranog trougla. U takvim uslovima, radnik po
zavretku prve operacije odlae predmet rada na dohvat ruke radnika
na drugoj maini, ime se potpuno odstranjuje dodatni transportni
rad. Slino se deava i izmeu druge i tree maine. Meutim, kada
treba odrediti mesto za etvrtu mainu, to je mogue racionalno
ostvariti samo u odnosu na dve maine, dok se u pogledu tree mora

184
obaviti dodatni transportni rad. Razmetajui dalje maine u temena
ravnostranih trouglova oblikuje se mrea koja predstavlja raspored
maina po "trouglu" kao to je prikazano na slici 60c.

U pogledu racionalnosti rasporeda maina, najpovoljniji je linijski
raspored, dok je najnepovoljniji grupni raspored maina.

Prilikom izbora tipa rasporeda maina treba imati u vidu sledee
faktore:

- masovnost proizvodnje
- ustaljenost i usklaenost proizvodnog programa,
- stepen specijalizacije maina,
- organizovanost proizvodnih procesa.

Na osnovu definisanih podataka, traenje reenja, koje bi
zadovoljilo kriterijum: minimalan tok materijala, moe biti
sprovedeno na dva naina:
1. empirijskim metodama,
2. analitikim metodama.
Pod empririjskim metodom podrazumevaju se raznovrsni zahtevi na
bazi analogije sa slinim reenjima, reenja na bazi intuicije i
procene, i tome slino.

Analitike metode obuhvataju razliite postupke zasnovane na
klasifikaciji, merenjima, proraunima, simulacijama i sl, orijentisane
ka optimizaciji. Primena ovih metoda pretpostavlja korienje
elektronskog raunskog sistema zbog masovnosti raunskih
operacija, ime se postie znaajno skraenje trajanja procedure i
ujedno, kao veoma znaajno, proveravanje znatno veeg broja
kombinacija rasporeda radnih mesta nego to je to realno i mogue
na klasian nain.

Kod traenja optimalnih reenja, bilo empirijskim ili analitikim

185
metodama, uzimaju se u obzir sledei unapred zadati kriterijumi:

- kvantitativni kriterijumi (minimalni tok materijala, ljudi i
slino)
- kvalitativni (poeljno, nepoeljno, potreban kontakt, buka,
vibracije, itd.).
- meoviti kriterijumi, gde na konani raspored opreme
podjednaki uticaj imaju kvantitativni ali i kvalitativni uticaji.

Kvantitativni kriterijumi su najee definisani odreenim
funkcijama cilja, koje mogu biti definisane na sledei nain:

- Transportni uinak definisan koliinom materijala:
n j i l q F
n
i
n
j
ij ij
.... 3 , 2 , 1 , _ ; min
1 1
= =
= =

gde je:
F - ukupni transportni u~inak,
q
ij
(t, m
3
, N
TJ
) - koli~ina materijala koja se kre}e izmedju i - j
l
ij
(m) - duìna transportnog puta izmedju i-te i j-te lokacije

- Transportni uinak definisan brojem ciklusa:
n j i l N F
n
i
n
j
ij ij
.... 3 , 2 , 1 , _ ; min
1 1
= =
= =

gde je: N
ij
broj transportnih ciklusa izmeu i-te i j-te lokacije

- Transportni uinak definisan preko transportnih trokova:
n j i c l q T
n
i
n
j
ij ij ij
.... 3 , 2 , 1 , _ ; min
1 1
= =
= =

gde je: c
ij
- (din/m kg) jedinini transportni trokovi.


186
Kvalitativni kriterijumi su najee definisani takozvanom matricom
meuzavisnoti aktivnosti, koja pokazuje vrstu i
poeljnost(nepoeljnost) veza izmeu podsistema, slika 61.

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
U
X
E
A
U
O
X
I
XX
A
A
U
U
A
X
O
U
I
U
U
I
U
U
A
U
U
E
U
U
U
A
I
U
U
U U
A
U
U
I
U
U
XX
E
U

Slika 61. Matrica meuzavisnosti aktivnosti

Gde su:
A - apsolutno neophodna
povezanost
E - veoma vano postojanje
veze
I - vano postojanje veza
O - potrebno postojanje veza
U - nevano
X - nepoeljno
XX - veoma nepoeljno
Razlozi:
1. Udaljenost od skladita,
2. Buka
3. Vibracije
4. Praina
5. Protok dokumentacije
6. Stepen komunikacije
7. Korienje iste opreme
8. Korienje zajednike
arhive
9. Protok materijala


187
Koriste}i sledeu analogiju stepena zavisnosti sa brojem veza, tabela
7.
Oznaka Stepen zavisnosti Broj veza

A

Apsolutno
neophodno

E

Veoma vano

I

Veno

O

Potrebno

U

Nevano

X

Nepoeljno

XX

Veoma nepoeljno

Na osnovu parametara zadatih u matrici meuzavisnosti aktivnosti,
moe se formirati sledei raspored veza izmeu odeljenja, slika 62.


188
9
4 1 2
5 3
6 10
7
8

Slika 62. Kvalitativno odreen raspored odeljenja

Meoviti, kvalitativno-kvantitativni kritrijum bie obijanjen na
sledeem primeru. Kvantitativna metoda je zasnovana na
kriterijumu: najkraa relacija za transport=najvea koliina
proizvoda (
n j i l q F
n
i
n
j
ij ij
.... 3 , 2 , 1 , _ ; min
1 1
= =
= =
), a kvalitativna na
matrici meuzavisnosti aktivnosti, slika 63. Zadati odnos izmeu
kvalitativnih i kvantitativnih uticaja je 50 : 50. Koliina materijala
koja se kree izmeu pojedinih odeljenja, data je u tabeli 8.


189
Tabela 8. protok materijala izmeu pojedinih odeljenja (t)
Do
Od
1 2 3 4 5 6
1 170 12 90 13
2 25 200 120
3 13 40
4 12 200
5 90
6

1
2
3
4
5
6
A
U
O
U
U
U
U
I
U
U
U
A A
U
A

Slika 63. Matrica meuzavisnosti aktivnosti
Da bi se mogla izvriti kombinacija kvantitativne i kvalitativne
metode, prvo je potrebno izvriti kvantifikaciju kvalitativne metode,
na sledei nain:

Oznaka Kvantitativni analog
A 4
E 3
I 2
O 1
U 0
X -2
XX -10

190

Takoe, radi pojednostavljenja prorauna, izvrie se rangiranje
koliine proizvoda na sledei nain:
Koliina proizvoda (t) rang
0-30 0
31-70 1
71-120 2
121-180 3
181-200 4

Na taj nain je mogue formirati sledeu tabelu kvantitativno-
kvalitativnog ranga:
A(4) E(3) I(2) O(1) U(0) X(-2) XX(-10)
4(181-200) 4 3,5 3 2,5 2 1 /
3(121-180) 3,5 3 2,5 2 1,5 0,5 /
2(71-120) 3 2,5 2 1,5 1 0 /
1(31-70) 2,5 2 1,5 1 0,5 -0,5 /
0 (0-30) 2 1,5 1 0,5 0 -1 /

Za sluaj definisan uslovima zadatka, moe se formirati zajednika
matrica meuzavisnosti.

1
2
3
4
5
6
3.5
0
1.5
0
0
0
2
2
0
0
0.5
2 2
2
3

Slika 64. Kombinovana matrica meuzavisnosti


191
Prema tome, najoptimalniji raspored odeljenja je dat na slici 65.

1 2
4 5
3 6

Slika 65. Optimalni raspored odeljenja

7.4.1. Unutranji transport

Transport i skladitanje materijala, komponenti i sklopova
omoguavaju sistemi za rukovanje materijalom. Rukovanje
materijalom poinje istovarom dobara iz sredstava transporta
snabdevaa, potom se materijal premetaj u magacin, ide na mainsku
obradu, sklapanje, testiranje, skladitenje, pakovanje, skladitenje, i
na kraju utovar u transportna sredstva. Svaki od navedenih stadijuma
procesa proizvodnje zahteva neto razliitiji dizajn opreme za
rukovanje, a neki procesi zahtevaju integraciju vie tipova opreme za
rukovanje.

192

Dizajn i selekcija pravog sistema za rukovanje materijalom je jedna
od najvanijih odluka koju menader mora da donese, zbog efekta na
ostale elemente proizvodnog postrojenja. Rukovanje materijalom
utie na tok materijala i sam layout fabrike. Nevezano za polazna
kapitalna ulaganja u novi sistem, konsekvence bilo kakve pogrene
procene u rukovanju materijalom imae znatne i dugorone efekte na
operacije. U novije vreme razvijeni su simulacioni raunarski alati za
simulaciju sistema rukovanja materijalom i njihove efekte na
proizvodni proces.

U najsavremeniji nain manipulacije materijalom spada robotika.
Robotika je prvi put uvedena pre 30 godina. Od tog vremena na
ovamo primena i vrste ove opreme su se dramatino poveali.
Osnovna tehnologija robotike je slina CNC tehnologiji ali veina
robota ima vei stepen slobode. U proizvodnim primenama, roboti se
mogu koristiti za sastavljanje(sklapanje), procese farbanja,
zavarivanje, itd. kao i za rukovanje materijalom. U novije vreme su
roboti opremljeni sa senzorima za vizualnu i dodirnu kontrolu.
Osnovna prednost robota je to se oni mogu koristiti za monotone,
svakodnevne operacije koji se esto puta ponavljaju a istovremeno
zahtevaju veliku preciznost. Takoe mogu se koristiti u toksinoj ili
na drugi nain nebezbednoj sredini.

Zavisno od karaktera tehnolokog procesa, zastupljenost
transportnog rada u ukupno obavljenom radu varira. Prema
podacima za neke industrijske grane u SAD, uee trokova radne
snage zaposlene na poslovima unutranjeg transporta u ukupnim
trokovima radne snage iznose:

- u metalopreraivakoj industriji 30%
- u tekstilnoj industriji 40%
- u graevinarstvu i rudarstvu 90%.


193
Pod unutranjim transportom treba podrazumevati celokupan proces
kretanja i manipulacije materijala u okviru preduzea. Kad materijal
ue u skladite preduzea, pa sve dok ne izae iz preduzea prenos,
utovar, pretovar i druge manipulacije predstavljaju unutranji
transport.

Obzirom da transportne operacije spadaju u gubitke, kao to je ranije
definisano, i ne dovode do poveanja vrednosti proizvoda, opravdana
je tenja da se aktivnosti unutranjeg transporta optimizacijom svedu
na minimum.

U cilju racionalizacije unutranjeg transporta, treba se
rukovoditi sledeim naelima:

1. putanje materijala treba optimalno skratiti,
2. transportne operacije treba gde je to mogue iskljuiti,
3. transportne operacije koje se ne mogu izostaviti treba
mehanizovati odnosno automatizovati pogodno izabranim
sredstvima.

Reavanje automatizacije unutranjeg transporta u fabrici je
integralni deo projektovanja fabrikih postrojenja i prouavanja
proizvodnih procesa.

Prilikom razmatranja problema unutranjeg transporta, jedno
od vitialnih pitanja je nain obavljanja prenosa (runo ili pomou
nekog sredstva). Iako je stanje tehnike danas takvo da prua
zadovoljavajua tehnika reenja za najraznovrsnije probleme ove
vrste, nedovoljno poznavanje mogunosti sredstava unutranjeg
transporta nalau potrebu da se ukau ekonomske prednosti, koje se
mogu oekivati od primene takvih sredstava. Za prikaz ovih
prednosti, moe da poslui dijagram na slici 66. koj pokazuje da
ostvarenje 1 KS nesrazmerno vie kota kada se ostvaruje ljudskim
radom u odnosu na elektrinu energiju. Ovo uporedenje
nedvosmisleno ukazuje na ekonomsku opravdanost mehanizacije

194
radova.

Slika 66. Cena energije rada ljudi, ivotinja i elektrine struje

U nastavku bie objanjeni sledei elementi unutranjeg transporta:

- transportni tokovi,
- vrsta materijala koji se transportuje,
- posude (ambalaa),
- transportna sredstva.

Reavanje problema u vezi sa transportnim sredstvima, posudama,
putanjom itd, tesno je povezano sa projektovanjem transportnih
operacija. Ustvari, transportne operacije objedinjavaju u celinu ove
elemente, obezbeujui vrenje celishodnog transportnog rada.

Problematika transportnih tokova obuhvata:
- duinu putanje materijala
- koliinu materijala za transport

Transportni tok se iskazuje u tona metrima.
Duina putanje materijala moe se posmatrati sa aspekta glavnih
tokova materijala koji su uslovljeni layout-om fabrike(proizvodna

195
odeljenja, skladita, itd) ili tokovima materijala u okviru pojedinih
odeljenja , uslovljeni rasporedom maina i opreme.

Prema ranije definisanim ktiterijumima, svi navedeni transportni
tokovi materijala u fabrici moraju biti to krai i po mogustvu
pravolinijski, o emu se mora posebno voditi rauna prilikom
projektovanja novih fabrika, kao i rekonstrukcije postojeih.

Materijal. Materijal koji se transportuje, moe imati najrazliitija
svojstva. Osobine materijala utiu na reavanje itavog niza
problema u oblasti unutranjeg transporta, kao to su transportni
postupci, posude, transportna sredstva itd.

Karakteristike materijala mogu biti posmatrane sa stanovita
agregatnog stanja:

- materijal u vrstom stanju,
- materijal u tenom stanju,
- materijal u gasovitom stanju.

Materijali u vrstom stanju mogu se razvrstati u dve velike grupe:

- komadni,
- i sipkasti - pra{kasti.

Dalje, materijali se mogu posmatrati sa aspekta:
- hemijskih svojstava (kiselost, alkalnost, korodirajua
svojstva, otrovnost),
- fizikih svojstava (tvrdoa, gustina, specifina teina),
- mehanikih svojstava (vrstoa, viskoznost, krhkost),
- elektrinih svojstava (provodljivost, magnetizam,
radioaktivnost),
- termikih svojstava (provodljivost, taka topljenja),
- veliine i oblika (praina, prah, zrnasto, grudvasto,
jednostavnost ili sloenost oblika),

196
- dimenzije i teina (duina, irina, povrina preseka,
zapremina, teina)

Posude (ambalaa). Za vreme transporta, manipulacije i
skladitenja obino se koriste posude za smetaj materijala. Sa
konstruktivne take gledita, postoji veliki broj raznovrsnih reenja
posuda za transport.

Prilikom oblikovanja posuda za transport materijala, centralni
problemi koji treba reiti tie se racionalizacije manipulacije i
transporta u toku proizvodnog procesa.

Kao jedno od uspelih reenja za postavljeni problem treba navesti
sistem "paletizacije". Efikasnost ovog reenja tesno je povezana sa
izborom transportnog sredstva, tj. odnosi se na primenu viljukara,
ime je procs planiranja transporta znatno olak{an.

"Paletizacija" materijala u transportu sastoji se u korienju
specijalnih podmeta~a (platformi) koje imaju dva (ili etiri) otvora ije
je meurastojanje prilagoeno meurastojanjima krakova viljuki
viljukara. Tako napravljena platforma omoguava uvlaenje viljuki
u ove otvore, te zatim brzo i efikasno podizanje tereta. U stvari, na
ovaj nain utovar odnosno istovar "paletiziranog" materijala obavlja
se bez uea ljudi posredstvom mehanizma za podizanje i sputanje
viljuki.

Zavisno od svojstva materijala, postoje razliite
konstrukcije "paletiziranih" posuda. (Nekoliko primera ovih posuda
dato je na slici 67.


197

Slika 67. Izgled paleta

Prednost "paletiziranog" materijala sa stanovita transporta i naroito
manipulacije, mogu se formulisati na sledei nain:

- trajanje utovara i istovara je svedeno na minimum,
- iskljueno je uee ljudske radne snage prilikom utovara i
istovara,
- postie se bolje korienje transportnih sredstava,
- snieni su trokovi unutranjeg transporta.

Za posude namenjene transportu, od neobinog je znaaja da
ispunjavaju sledee uslove:
- da su prilagoene svojstvima materijala koji treba
transportovati u tim posudama,
- da omoguavaju efikasnu manipulaciju tokom transporta,
- da su usklaene sa transportnim sredstvima,
- da su standardizovane,
- da su dovoljno otporne,
- da su trokovi nabavke to nii.

Transportna sredstva. Izbor prikladnog transportnog sredstva
predstavlja jedan od teinih problema u oblasti unutranjeg
transporta. Od kolikog je znaaja dobro izvren izbor transportnog
sredstva najoiglednije pokazuju uporedni podaci o trokovima za
obavljanje istog transportnog rada sa razliitim transportnim
sredstvima.

Za adekvatan izbor transportnih sredstava, od najveeg je znaaja

198
pozavanje postojeih vrsta i njihovih karakteristika.

Procena je da postoji blizu 10 000 vrsti transportnih sredstava koja se
primenjuju u unutranjem saobraaju, te je razumljivo da
karakteristike svih, ovde nee biti razmatrane.

U domenu unutranjeg transporta, razvojne tendencije se oitavaju
kroz integralni tretman kretanja materijala i manipulacija s njim, to
ukljuuje u izvesnom smislu i spoljanji transport, odnosno posebno
meuzavisnosti ova dva vida transporta. U tom smislu, spone
unutranjeg i spoljanjeg transporta, "Kontejnerizacija" je specifian
vid pakovanja materijala koji omoguuje odstranjivanje suvinog
manipulisanja materijalom. Kontejner kao posuda u koju se pakuje
materijal, na pogodan nain se privruje za asiju kamiona, vagona
ili se kao takav utovaruje u brodove, to omoguava znaajno
pojednostavljenje promene oblika transporta (prelazak sa eleznice
na drumski npr.) Dimenzije kontejnera su standardizovane, to
takoe doprinosi efikasnosti. Propisane veliine kontejnera su takve
da se sa jednom operacijom (utovar ili istovar) prenose relativno
velike koliine. Primena kontejnera omoguuje:

- smanjenje trokova manipulacije materijalom,
- smanjenje pojave tete,
- povoljne uslove za koordinaciju razliitih vidova transporta.

U slabosti se ubraja ogranienje koje proizilazi iz dimenzije
kontejnera, to smanjuje prilagodljivost razliitim uslovima.

Za izbor transportnih sredstava primenjuju se posebni oblici
klasifikatora u kojima se za pojedina transportna sredstva oznaava
podobnost primene u odnosu na unapred precizirana svojstva i
zadatke.


199
7.5. ODR@ AVANJE MA[INA

Kao to je ve reeno, proizvodni procesi u industriji, ostvaruju se na
mainama i ureajima visokog stepena mehanizovanosti, odnosno
automatizovanosti, sa sve prisutnijim robotima. Za normalno
odvijanje proizvodnih procesa, odnosno operacija, sve otrije se
postavlja kriterijum pouzdanosti odnosno ispravnosti u radu
tehnikih sistema. U tom kontekstu, sistem odravanja maina i
ureaja, postaje vaan inilac u obezbeenju neophodnih uslova za
funkcionisanje proizvodnje.

Pod pojmom odravanja opreme podrazumeva se obezbeenje
normalne radne sposobnosti opreme, u skladu sa projektovanim
eksploataciono tehnikim karakteristikama, za vreme predvienog
veka trajanja.

Cilj efektivnog sistema odravanja je da maksimizira efektivnost
proizvodne opreme u smislu ekonomske efikasnosti i profitabilnosti.

Sistem odravanja je efektivan ako se ulae svaki napor da se
eliminiu uzroci gubitaka u proizvodnji usled kvarova opreme ili da
se maksimizira efektivnost opreme.

Sistem odravanja moe biti:

1. korektivni
2. plansko-preventivni.

7.5.1. Korektivni sistem odravanja

Bitna karakteristika sistema je u tome, to se intervencija odravanja
obavlja poto nastupi kvar odnosno bilo kakav poremeaj koji
onemoguava normalno korienje konkretne maine. Tada se
pristupa ispitivanju uzroka, a potom preduzimaju mere da se ponovo

200
uspostavi normalan rad. Kod ovog sistema bitno je iskustvo i znanje
lanova ekipe za obavljanje zadataka. Pri tom, neretko se uoavaju
elementi specijalizacije takvih ekipa ili pojedinaca za odreenu vrstu
opreme. Osim individualnog uoptavanja steenog iskustva, ne
nailazi se na bilo koji drugi elemenat sistematski organizovanog
rada.
Gore navedeni ciljevi odravanja ne mogu se postii ako se
odravanje oslanja samo na ovakvom neplanskom pristupu. Ono to
je potrebno je sistematski pristup koji kombinuje tehnike,
administrativne i menaderske resurse.

Osnovni elementi sistematskog pristupa odravanju su:

- Plansko odravanje
- Oslanjanje na efektivno planiranje odravanja i kontrolu koje
je integrisano sa planiranjem proizvodnje i kontrolom, o emu
je ve bilo rei.
- Informacioni sistem za odravanje (MIS) koji daje aktualne
informacije u realnom vremenu.
- Osnova organizacione strukture koja nudi maksimum podrke
reursima, fleksibilnost i spone izmeu proizvodnje i funkcija
odravanja.
- Pristup koji se odnosi na iri problem odravanja koji
ukljuuje nabavku oprema, sisteme nabavke i celokupnu
logistiku.

7.5.2. Plansko-preventivni sistem odravanja

U skladu sa prethodnim izlaganjem, plansko-preventivni sistem
odravanja predstavlja skup konzistentnih postupaka i aktivnosti,
koji omoguuje odravanje normalne radne sposobnosti shodno
eksploataciono-tehnikim karakteristikama maine u okviru
predvienog veka trajanja, a pod optimalnim uslovima u pogledu
trokova i duine neproizvodnog vremena.


201
Postoje mnoge tehnike za izvoenje planiranog odravanja. Da bi se
oduili za pravu tehniku mora se izvriti opsena analiza o zahtevima
proizvodnje, resursima i planu. Bez obzira na izabranu tehniku,
odravanje se mora planirati sistematski da bi se optimizirali resursi i
da bi se postigla finansijska efikasnost. U savremenim proizvodnim
sistemima u ekspanziji je tehnika (Condition-Based Maintenance-
odràvanje prema trenutnim uslovima). Ova tehnika se zasniva
isklju~ivo na instrumentima koji se kontroliu raunarom.

Informacioni podsistem za odravanje maina

U dananjem proizvodnom okruenju sa skupom opremom, koja se
obino integrie da bi funkcionisala kao sistem i uz potrebu
obezbeivanja informacija o performansama, iskljuiva je potreba
postojanja Informacionog Sistema Odravanja (MIS). MIS mora
imati mogunost spone sa kontrolom u realnom vremenu, obradom
podataka i ekspertskim donoenjem odluka. Mora biti integrisan sa
sistemom odravanja uz podrku raunara i sa monitoringom i
akvizicijom podataka. Takoe mora imati vezu sa Planiranjem
resursa i kontrolnim sistemom fabrike.

Moderan vid odravanja predstavlja dugorono kontinualno
unapreenje a ne brzo podeavanje i popravke. Postoje dve osnovne
strategije za postizanje dugoronih unapreenja:

1. Odravanje Usmereno na Pouzdanost (Reliability Centred
Maintenance), koje se fokusira na to koje metode odravanja
moraju biti primenjene i kada. Cij RCM-a je postizanje
razumevanja naina rada fabrike, i razloga potencijalnih
kvarova. Neke od postavka ove metode su: Konsekvence
kvarova su razliite prema tome gde i kako je fabrika
instalirana i radi. Osnovno pitanje je svrha opreme a ne njena
definicija. Cilj preventivnog odravanja je i u ovom sluaju da

202
sprei ili izbegne konsekvence kvarova, a ne da sprei same
kvarove. TPM se zasniva na ideji identifikacije efektivnog
preventivnog odravanja za svaki mogui tip kvarova.
2. Total Productive Maintenence (TPM), o kojem je ve bilo
rei, se fokusira na to kako potrebe odravanja mogu da
se obezbede na to jeftiniji i efektivniji nain. TPM vie spada
u filozofiju nego u tehniku i zasnovano je na Kaizen ideji.
TPM tvrdi da svako ko je ukljuen u ivotni ciklus opreme
ima svoje mesto u postizanju ciljeva same opreme i u smislu
prevencije kvarova.

Plansko-preventivni sistem odravanja iziskuje detaljno razraen
skup pouzdanih informacija, ije e kori{}enje omoguiti
sprovoenje bitnih elemenata sistema odravanja.

203

POGLAVLJE 8. UPRAVLJANJE VREMENOM

Vreme je jedini neobnovljiv i nenadoknadiv resurs

Imperativ upenog poslovanja je: Vreme treba to racionalnije
koristiti. Ovaj opti stav ima posebnu teinu obzirom na poslovanje u
savremenom trinom okruenju gde irok uticaj imaju :
- konkurencija na tritu (stalne promene u zahtevima kupaca,
rokovi isporuke)
- tehniko-tehnoloke promene (novi proizvodi, nove
tehnologije).

Najvea odgovornost za vremenski interval ostvarivanja same
proizvodnje lei na samim operativnim jedinicama proizvodnje, pod
uslovom da su razvoj i priprema proizvodnje i neposredna priprema
proizvodnje uraeni besprekorno i sa realno sagledanim podacima o
trenutnom stanju proizvodnih linija.

Svaki proces u domenu proizvodnje predstavlja skup aktivnosti ija
je zajednika osobina potronja vremena. Vreme kao zajednika
dimenzija, manifestuje se sa stanovita organizacije proizvodnje u
datim uslovima ostalih resursa (radna snaga, proizvodna oprema,
materijal i drugo). Uopteno posmatrano mogu se odrediti dva
ekstremna sluaja:

1. sve aktivnosti se uzastopno niu, tu se javlja najdua mogua
varijanta,
2. sve aktivnosti se obavljaju istovremeno, ukupno trajanje
poduhvata odreeno trajanjem najdue aktivnosti.

Ni jedna ni druga krajnost nisu bliske realnosti, ali se izmeu njih
nalaze brojne mogue varijante. Pri upravljanju vremenom pojedinih
procesnih aktivnosti treba imati u vidu:

204
1. tehnoloku, radnu uslovljenost pojedinih aktivnosti odnosno
operacija.
2. ogranienja u pogledu kapaciteta, radi izbegavanja ekanja,
proizvodne opreme, radnika ili objekata rada (mogunost
pojave uskog grla).
3. neophodnost transporta materijala sa jednog mesta na drugo u
skladu sa rasporedom opreme (izvriti optimalno
rasporeivanje opreme u prostoru).

Prjektovanje i realizacija aktivnosti u okviru proizvodnog procesa
mora imati u vidu sledee mogu}e me|uzavisnosti aktivnosti:
- aktivnosti su meusobno zavisne time to jedna pretpostavlja
potpuno izvrenje druge ili drugih aktivnosti, slika 68a,
odnosno b
- aktivnost eka delimino ivrenje prethodnih aktivnosti, slika
69a, odnosno b
- neke aktivnosti su meusobno nezavisne pa se mogu
simultano izvravati (slike 68b i 69b, aktivnosti A
1
, A
2
i A
3
)

Slika 68. a) Jadna aktivnost eka izrenje prethodne, b) Jedna
aktivnost eka izvrenje nekoliko prethodnih

205

Slika 69. a) Jadna aktivnost eka delimino izrenje prethodne, b)
Jedna aktivnost eka delimino izvrenje nekoliko prethodnih

Na osnovu prethodne klasifikacije meusobnih zavisnosti aktivnosti,
dalje se aktivnosti klsifikuju u odnosu na vremenski raspored
neophodnih aktivnosti za izvrenje odreenog proizvodnog zadatka.
Ukupna efikasnost koordinacije brojnih inilaca, kao prevashodno
svojstvo organizacije proizvodnje, meri se vremenom-projektovanim
ili zaistautroenim za odreeni proizvodni zadatak.

Ostvarenje proizvodnog ciklusa zahteva izvestan period vremena.
Proizvodni ciklus obuhvata vremenski period od poetka izrade
prvog (od ukupne koliine proizvoda) pa do zavretka poslednjeg.
Proizvodni ciklus se moe odnositi na ceo proizvod, sklop ili deo.

Vremensko trajanje proizvodnog ciklusa moe se podeliti na:
- proizvodno
- neproizvodno vreme

Pod proizvodnim vremenom obuhvaeni su svi vremenski delovi
proizvodnog ciklusa koji su povezani sa prozvodnim operacijama.

Proizvodno vreme se dalje klasificira na:
- neposredno vreme, koje sadri pripremno i zavrno vreme
proizvodnih operacija i samo vreme izrade. Takoe tu spada i
pomono i dopunsko vreme.

206
- Posredno vreme, gde spada vreme potrebno za transport i
kontrolu.

U neproizvodno vreme spadaju objektivno i neobjektivno
(subjektivno) vreme. Tu treba ukljuiti raznovrsne prekide i zastoje u
toku proizvodnje. Objektivno vreme obuhvata neradne dane, dok
neobjektivno ukljuuje: zastoje usled kvara maina, zastoje usled
nedotatka materijala, zastoje usled nedostatka energije, usled
nedostatka alata, itd. Na slici 70, dat je grafiki prikaz strukture
proizvodnog ciklusa.

Slika 70. Struktura komponentnih vremena proizvodnog ciklusa


207
Stvarno trajanje proizvodnog cikusa zavisi od uspenog reavanja
niza organizacionih ili tehnikih pitanja u vezi sa proizvodnjom
nekog proizvoda ili njegovih delova.

8.1. Tipovi organizacije toka redosleda operacija

Tip organizacije toka redosleda operacija moe biti:

a) uzastopni
b) paralelni
c) kombinovani

Osnovne karakteristike uzastopnog tipa organizacije redosleda
operacija je u tome to se na jednom radnom mestu obavi operacija
na svim komadima, da bi se zatim na slian nain to ponovilo na
svim ostalim radnim mestima. Na slici 71. dat je grafiki prikaz ovog
tipa organizacije.

Ukupno vreme potrebno za izradu jedne serije, odnosno duina
proizvodnog ciklusa, za uzastopni tok operacija je:
T
cu
= q
=
k
i
i
t
1
0
60
[h]

Gde su:
q - broj komada u seriji
t
0i
- vreme trajanja pojedine operacije [min]
k - broj operacije za izradu svakog od proizvoda.

U ovom sluaju, vreme trajanja ciklusa je najdue, to ima itav niz
negativnih posledica u odnosu na zamrzavanje obrtnih sredstava.
Primena ovog tipa organizacije je neprikladna za vee serije, ali
pogodnija za vei asortiman proizvoda u maloserijskoj proizvodnji.


208
1 2 3 36
1 2 3 36
1 2 3 36
1 2 3 36
1 2 3 36
432min 216min 864min 648min 1728min
Slika 71. Uzastopni tip terminiranja

Za paralelni tip organizacije redosleda operacija karakteristino je da
svaki komad po zavretku prethodne operacije prelazi na narednu.
Na slici 72. dat je grafiki prikaz ovog tipa.

1 2 3 36
1 2 3 36
1 2 3 36
2 1 3 36
1 2 3 36
29,8h
Slika 72. Paralelni tip terminiranja

Vreme trajanja izrade serije po paralelnom tipu proizvodnje rauna
se na osnovu obrasca:

T
cp
=
max 0
60
1
t
q
=
k
i
i
t
1
0
60
[h]

Gde je: t
0 max
, vreme trajanja najdue operacije.

209
Neujednaeno trajanje pojedinih operacija prouzrokuje
neravnomernosti u procesu proizvodnje organizovanom po ovom
tipu. Ukoliko bi se postiglo jednako vreme trajanja svih operacija u
okviru izrade jednog proizvoda, ostvarila bi se najidealnija varijanta.
Meutim ak i da to nije sluaj, duina trajanja proizvodnog ciklusa
je kraa u odnosu na ostale tipove terminiranja.
Najee se primenjuje u velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji.
Zahteva visoku tehnoloku disciplinu i visoki nivo sinhronizacije
rada operativnih slubi za opsluivanje radnih mesta.

Kod kombinovanog tipa organizacije redosleda, primenjen je
delimino paralelan tip, ali na takav nain da bi se izbeglo ekanje
maine (to je sluaj kod isto paralelnog terminiranja). Grafiki
prikaz ovakvog vida terminiranja dat je na slici 73.

1 2 3 36
1 2 3 36
1 2 3 36
26,3h
2 1 3 36
1 2 3 36

Slika 73. Kombinovani tip terminiranja

U sluaju serije od 36 komada, u okviru koje svaki komad proe
kroz 5 operacija, kako je to dato na slici, prelaz sa operacije I na
operaciju II, kao i sa operacije II na operaciju III vri se po principu
paralelnog terminiranja obzirom da su vremena t
OI
<t
OII
<t
OIII
.
Medutim, obzirom da je t
OIII
>t
OIV
, prelaz sa operacije III na operaciju
IV vri se tako to se samo za poslednji (tridesetesti) komad
I
II
II
IV
V

210
primenjuje paralelni tip terminiranja. Preostali komadi se terminiraju
unazad do trenutka poetka IV operacije. Razlika u trajanju operacija
III i operacije IV omoguuje da pri normalnim uslovima komadi
redovno pristiu sa prethodne operacije.

Za izraunavanje vremenskog trajanja proizvodnog ciklusa za
kombinovani tip proizvodnje koristi se sledei obrazac:

T
ck
=
k
j
j
t
1
0
60
1
+
60
) 1 ( q
(
=
k
i
I
j
t
1
0
+
=
k
i
II
j
t
1
0
) [h]

Pri emu je vreme
I
j
t
0
, ono vreme za koje vai uslov:
t
0j-1
< t
0j
> t
0j+1

dok je
II
j
t
0
ono vreme za koje vai uslov:

t
0j-1
> t
0j
< t
0j+1

Stvarno trajanje proizvodnog ciklusa (T
cs
), koje se dobija snimanjem
ili raunarskom simulacijom, je due od vremena T
ct
(T
ct
= T
cu,
T
cp
ili
T
ck
), iz razloga to T
cs
, sadri i posredna vremena kao i neproizvodna
vremena.

Relacija: k
pr
=
ct
cs
T
T
, naziva se koeficijent protoka i predstavlja meru
uspenosti sinhronizacije aktivnosti u toku ostvarivanja proizvodnih
procesa za odgovarajui tip proizvodnje.

Smanjenje ili eliminaciju uticaja posrednih vremena na ukupno
stvarno vreme T
cs
, mogue je korienjem tehnike takozvanih
pokrivenih vremena.


211
Na slici 74. prikazan je efekat pokrivenih vremena za
meuoperacijski transport i operacijsku kontrolu uvoenjem
autokontrole (radnik obavlja kontrolu kvaliteta na uraenom komadu
dok se na maini obavlja redovna radna operacija). Pod
meuoperacijskim transportom se podrazumeva da se deo zavrenih
komada prenosi na maine u okviru druge operacije dok se na
mainama prve operacije i dalje obrauju preostali komadi.

Slika 74. Efekat pokrivenih vremena


212

Tako na slici 74a imamo:
T
cs
= nt
o1
+T
kontrole
+T
transport
+nt
o2

Dok na slici 74b imamo:
T
cs
= nt
o1
+nt
o2

Na duinu proizvodnog ciklusa mogu uticati: usklaenost
proizvodnih procesa, organizacija opsluivanja radnih mesta,
efikasnost unutranjeg transporta, efikasnost kontrole, zalaganje
radnika, efikasnost slube za regulisanje proizvodnje, realnost norme
rada i stanje radne sposobnosti maina.

Obzirom na postojanje manjeg ili veeg broja organizaciono-
tehnikih nedostataka stvarno trajanje proizvodnog ciklusa je due
od optimalnog, odnosno:
T
cs
=T
c opt
+G
c
, gde su:
T
cs
-stvarno trajanje proizvodnog ciklusa
T
c opt
optimalna duina proizvodnog ciklusa
G
c
-gubici usled razliitih nedostataka procesa

Za utvrivanje stvarnog trajanja proizvodnog ciklusa moe se
koristiti:
- pogonska evidencija
- metoda trenutnih zapaanja
- simulacija.

Na slici 75 je dat primer liste za evidenciju vremena trajanja ciklusa
proizvodnje.


213

Slika 75. Evidenciona lista vremena


215

POGLAVLJE 9. JUST-IN-TIME PROIZVODNJA

Kao to je ve reeno, Just-In-Time (JIT) tehnike se mogu upotrebiti
kao deo Lean inicijative ili kao deo Planiranja proizvodnje. JIT se
moe upotrebiti za ujednaavanje toka vrednosti u treem stadijumu
aktivnosti Lean unapreenja proizvodnih sistema. Doprinos
korienja JIT sistema se oseaju u etvrtom stadijumu kada se
proizvodi kreu kroz process prema pull sistemu, esto uz korienje
Kanban tehnika.

Just in Time je koncept razvijen u Japanu i jednostavno znai:
materijali, proizvodi, itd. stiu tano na vreme just in time ime se
smanjuju gubici i gomilanje zaliha.

Just in Time strategija tei da iskoristi anse kada se one jave, uz
izbegavanje gubitaka u proizvodnji i preterane proizvodnje. Ovakav
fokus proizvodnje prave koliine u pravo vreme zahteva tanu
analizu i predvianja koja daju pravu informaciju u pravo vreme.

Postoje osnovna etiri elemenata koja prethode uvo| enju JIT metodologije:

Skeniranje-opte praenje literature i segmenata okruenja u
kojima se moe pronai mogunost unapreenja postojeeg
stanja proizvodnog procesa,
Monitoring-praenje trendova, identifikovanih u prethodnom
stadijumu, i razvoj modela za sopstveni sistem,
Predvianje-predvianje moguih pravaca promene u sistemu.
Procenjivanje-identifikacija i obrazloenje kako i kada tekue
i projektovane izmene mogu da utiu strategijski na proizvodni proces.

Fokusiraje na navedene elemente obi~no se obavlja pre
formulisanje budu}e Just in Time strategije preduze}a.

Grafiki prikaz JIT proizvodnje dat je na slici 76.

216

Slika 76. JIT Opti prikaz

Osnovni elementi JIT su:
- nema zaliha nijedne vrste
- fleksibilnost u svim situacijama, sa naglaskom prema
kupcima,
- skraenje rokova isporuke,
- nu`nost totalnog upravljanja kvalitetom (TQM)
- nu`nost totalno preventivnog odravanje (TPM)

U kontekstu JIT proizvodnje logika je: 0-te zalihe repromatrijala,
proizvodnje u toku i gotovih proizvoda. Da bi se mogao ostvariti
ovaj koncept, u snabdevanju treba postii isporuke repromaterijala,

217
na vreme, kako bi se izbeglo stvaranje zaliha na ulaznim skladitima
To znai da preduzea-snabdevai moraju da isporuuju
repromaterijal u skladu sa vrmenskom dinamikom korisnika, to ima
za osnovnu pretpostavku da snabdevai takoe posluju sa JIT
sistemom.

Za nezavrenu proizvodnju se nastoji ostvariti tako usklaeno i
ravnomerno nizanje operacije iz faze u fazu proizvodnje bez pauza i
prekida i na taj nain, bez gomilanja u toku procesa rada.

Lean organizacija mora biti tako projektovana da se porudbine
kreu kroz proizvodni sistem po principu pull- tehnike. Kanban je
osnovni alat koji pokree materijal i proizvode kroz proizvodni proces.

Kanban moe biti opisan kao proizvodni sistem baziran na signalnim
kartama. Sistem koristi karte ili kontejnere da pokrene materijal ili
proizvode kroz proizvodni sistem. Sistem se oslanja na jednostavno
pravilo da se proizvodi ili isporuuje samo kada se karta ili prazan
kontejner dovedu do radnog mesta.

Postoje dva osnovna tipa kanban-a. Proizvodni i Transportni.
Razlika izmeu njih odnosi se na informaciji koja se nalazi na
karti/kontejneru. Transportni kanban samo sadri detalje koji se
odnose na to odakle su materijali/proizvodi stigli i gde idu.
Proizvodni kanban ukljuuje detalje operacije koji se moraju obaviti
na radnom mestu. Ova dva sistema se mogu koristiti zajedno za
upravljanje proizvodnim sistemom, ponekad se nazivaju Integrisani
Kanban.

Prema definiciji Kanbana, u Toyota proizvodnom sistemu, postoje
dve vrste proizvodnog Kanbana:
1) Kanban - trebovanje i
2) Kanban nalog


218
Na montai finalnog proizvoda, prema stvarnim potrebama kupca je
potrebno (A) delova, koji se izrauju na proizvodnoj liniji (a), slika
77. To je povod da se ispostavi Kanban-trebovanje, slika 78, sa
kojim zakaenim na praznu paletu, transportni radnik odlazi do pune
palete u meuskladitu i uzima je da bi je transportovao na motanu
liniju. U meuskladitu radnik trebovanje stavlja na punu paletu, na
kojoj je stajao kanban-nalog. Kanban-nalog, slika 79, skinut sa pune
palete koja je transportovana na montanu liniju, odlae se na
predvieno mesto, to znai potrebu da se na proizvodnoj liniji (a)
mora proizvesti (A) novih delova. Nakon proizvodnje novih (A)
delova, na paletu gde se oni smetaju kai se kanban nalog koji je
inicirao njihovu proizvodnju.

Slika 77. Funkcija kanban sistema

Slika 78. Kanban trebovanje


219

Slika 79. Kanban nalog

Eventualno poveanje potreba u odnosu na proizvodni kapacitet
proizvodne linije (a), zadovoljava se prekovremenim radom ili
unapreenjem proizvodnje. Smanjenje se reava prekidom rada, jer u
Toyota proizvodnom sistemu proizvodnja nepotrebnih delova
predstavlja neoprostivu greku.

Trouglasti kanban je specijalni sluaj proizvodnog kanban-a i ima
ulogu da u uslovima serijske proizvodnje, kada je zaliha gotovih
delova na nekoj maini smanjena blizu signalne koliine, smeten
na paletu koja odgovara nivou signalne koliine, pokree
postupak izrade preko dispeerskog punkta i tako obezbeuje
normalan rad.

Slika 80. Trouglasti Kanban sa naznaenom signalnom koliinom


220
Transportni Kanban, slika 81, regulie odnose izmeu snabdevaa i
kupca. U njemu su definisani uslovi isporuke kao to su: ciklus
isporuke, termini isporuke u toku dana i mesto gde treba izvriti
isporuku (radno mesto, montana linija, itd.).

Slika 81. Transportni Kanban

Osnovni doprinos korienja kanbana je da on smanjuje iznos zaliha
proizvoda na kojima je rad u toku i gotovih proizvoda, restrikcijom
snabdevanja materijalom i komponentama sve dok nisu zaista
potrebni, ime se omoguuje Just-In-Time sistem.

Case Study

KANBAN
Literaturni primer:
MAS (Manufacturing Advisoru Service)
7

Welbeck Steel Service Centre je najvei proizvoa elinih
koturova i limova. Osnovana je 1946. i tada je imala samo etiri
zaposlena radnika. Danas kompanija ima 76 radnika i godinji prihod
od 54 miliona funti.

7
http://www.mas.dti.gov.uk/browse.jsp?level=/categories/Manage

221

Menadment Welbeck kompanije je eleo da uvede Lean
proizvodnju da bi poboljao operacione performanse i za taj posao
angaovalo konsalting kompaniju MAS iz Londona. MAS tim
menadera proizvodnje je imao zadatak da identifikuje delove
procesa koji mogu biti poboljani i da se pronau novi naini za
poboljanje efikasnosti uz smanjenje gubitaka i pravilno
organizovanje radnih zona i samog procesa rada.

Jedan od alata koju je MAS (Manufacturing Advisoru Service) tim
uveo u Welbeck kompaniju je Kanban. U ovom sluaju Kanban je
bio u vidu vizualnih indikatora, koji su sluili kao signali da bi se
njima kontrolisao protok materijala koji je pristizao i odlazio od
vienamenske prese.

Izvetaj koji je Top Menader Welbeck kompanije napisao nakon
primene ovog sistema glasi:

Pogon je doveden na pravi nivo tako da je vreme potroeno na
transformaciju postiglo svoj cilj. Tim je bio pun entuzijazma i
fokusiran na ciljeve. Uinjen je dobar napredak, nai su operateri
obueni da rade na pravi nain.
Bob Law, Managing Director

Osnovni postignuti rezultati su:
Produktivnost opreme poboljana 24%
Rastojanja kretanja po pogonu smanjena za 57%
Korienje prostora smanjeno za 14%
Isporuka na vreme poboljana 6%
Vrednost po zapoljenom poboljana 5,5%

Devet lanova radnog tima Welbeck-a, ukljuujui operatere i
supervizore, ukljueni su u petodnevni projekat koji je za cilj imao
uvoenje koncepta Lean Proizvodnje u pogon. Jedna maina u
pogonu - vienamenska presa, je odabrana kao fokus projekta.

222

Klju uspeha projekta bio je ukljuiti pogonsko osoblje, koje je u
stanju da identifikuju oblasti koje e imati dobiti od novih metoda
rada. Jedna od osnovnih prednosti ove odluke je da se osoblje
ugrauje u projekat, i samo utie na promene a ne doivljava ih kao
nametnute od rukovodstva, to ima izuzetan psiholoki efekat na
radnike.

MAS specijalisti su identifikovali etiri kljuna cilja:

- Primena vizualnog menadmenta u pogonu
- Trening operatera o osnovnim principima Lean tehnika
- Identifikacija merljivih i opipljivih dobiti Lean programa
- Analizira i pra}enje efikasnost odabrane prese.

Izjava operatera na odabranoj presi: Otvorene su nam oi u pogledu
toga kako se kompanija moe transformisati od neefikasne do
efikasne u pogledu utede vremena sa nekoliko jednostavnih izmena
i u toku nekoliko dana- impresivno.

Sledei korak bio je pomoi Welbeck kompaniji u poboljanju
svakodnevnih operacija obuavanjem osoblja u tehnike identifikacije
i eliminisanja gubitaka, racionalizacije radnog prostora i unapreenje
ukupne efikasnosti opreme.

MAS tim menadera koji je izveo opisani projekat sastojao se samo od
dva oveka (Siamak Alavi i Graham Salters).

Zakljuak samog MAS tima bio je:

Welbeck je uinio veliki napor posvetivi se u potpunosti programu
unapreenja poslovanja. Paljivim planiranjem i implementacijom
buduih Lean projekata moe nastaviti svoj napredak i dostii
dugorone ciljeve


223

POGLAVLJE 10. REGULISANJE PROIZVODNJE

Na osnovu programiranih proizvodnih zadataka i pripremljenih
uslova, zapoinje proizvodni proces. Viestruka uslovljenost
proizvodnih zbivanja i delovanja brojnih uticajnih faktora, preteno
stohastike prirode, ini proizvodnju izuzetno dinamikim procesom.
Mogua odstupanja od postavljenih zadataka zahtevaju sistematsko
regulisanje, kako bi se proces doveo u stanje u skladu sa planom i
projektovanim predvianjima.

U skladu sa kibernetskim modelom organizacije proizvodnih
procesa, neophodno je uspostaviti odgovarajue aktivnosti koje bi
obezbedile efikasno funkcionisanje regulisanja proizvodnje, u
krajnjoj liniji kao specifine organizacijske celine, ali
organizovane na principima timske organizacije. Kao to je ve
opisano, regulisanje proizvodnje obuhvata:

- praenje proizvodnje
- kontrolu
- prouavanje uzroka otstupanja
- interventne mere.

Iako su delovi integralne celine, organizovanje regulisanja
proizvodnje sprovodi se tako to se prouavanje uzroka otstupanja sa
interventnim merama organizuje kao poseban tim, koji se koristi
podacima i informacijama koje snimaju, obrauju i u pogodnoj formi
i sadraju interpretiraju organizacijske celine za praenje i kontrolu
proizvodnje.

U nastavku e biti izloen osnovni sadraj i nain organizovanja
odgovarajuih komponenti sloenog organizacionog kompleksa -
regulisanja proizvodnje. Bitan element za ovu namenu je dokumentacija.

224

Prilikom projektovanja dokumenata - nosilaca informacija, treba
voditi rana, pored celishodnog i racionalnog ispunjenja funkcije, i o
jednostavnosti korienja, umnoavanja, obrade i arhiviranja.

Pored rune obrade, kao zastarelog reenja u savremenim uslovima,
razvijeni su brojni ureaji za mehanizaciju i automatizaciju
umnoavanja, obrade i korienja nosilaca informacije.

Sa izuzetkom trebovanja materijala, sva ostala dokumenta su vie ili
manje na specifian nain oblikovana saglasno potrebama
konkretnog sistema. Mogunosti za unifikaciju ovih dokumenata
nisu u veoj meri iskoriene.

Kod nosilaca informacija treba razlikovati sledee sadraje:
- stalne - nezavisno od proizvoda
- relativno stalne - zavisno od proizvoda, odnosno njegovih
podsklopova i delova,
- promenljive - u zavisnosti od proizvodnje.

Nezavisno od sredstava za umnoavanje, stalni sadraji moraju biti
ottampani kao jednoobrazno reenje. Relativno stalni sadraji se
pomou prikladnih matrica i programa unose u odgovarajue
dokumente, ime se racionalizuje postupak umnoavanja i smanjuje
mogunost pojave greaka.

Promenljivi sadraj se uglavnom unosi runo. S obzirom da se radi o
izvornim podacima, postavlja se kao kljuno za njihov kvalitet:

-tanost
- itljivost.

Netano unet izvorni podatak retko se moe identifikovati i
popraviti a posledice su negativne po vie osnova (obraun zarada,
trokova materijala, % karta, proizvedene koliine i slino).

225
Nedovoljno itljivo uneti izvorni podaci dovode u pitanje ili
onemoguavaju:

- uvid u stanje pojave i prenoenje podataka u druge dokumente,
- korienje optikih itaa.

Sa omasovljavanjem terminalnih punktova, problem kvaliteta
unoenja izvornih podataka uglavnom je prevazien.

10.1. LANSIRANJE

Zavrni in u pripremi uslova za otpoinjanje proizvodnje, koji
oznaava i sam poetak proizvodnje je lansiranje.
Saglasno vremenskim rokovima, na osnovu terminiranja za poetak
proizvodnih zadataka, biro za lansiranje priprema svu potrebnu
dokumentaciju-nosioce informacija, koji pretstavljaju informacionu
podlogu za rukovodioce i izvrioce u proizvodnji za obavljanje
odgovarajuih zadataka.. Bez potrebnih informacija nije mogue
savremeno organizovanje industrijske proizvodnje.

Dokumentacija - nosioci informacija, zavrna su komponenta
neophodnih uslova za normalno otpoinjanje i tok izvrenja
proizvodnih zadataka u pogonu, odeljenju, radionici i naroito na
radnom mestu.

Dopremanje dokumentacije - nosilaca informacija korisnicima, moe
se mehanizovati korienjem sistema elektronskog transporta, to u
znaajnoj meri pojednostavljuje i ubrzava komuniciranje.

Mrea terminalskih punktova u znaajnoj meri ubrzava i
pojednostavljuje komuniciranje izmeu ciljnih organizacionih
jedinica, odnosno radnih mesta.


227

POGLAVLJE 11. MAKRO I MIKRO ORGANIZACIJA
PROIZVODNJE

Proizvodnja, kao podsistem poslovnog sistema moe se sa stanovita
menadmenta proizvodnjom posmatrati kao kibernetski regulisan
sistem, kao to je to prikazano na slici 82, gde je U-skup ulaznih
elemenata (materijal, energija itd.), P-proizvodni proces, I-skup
izlaznih elemenata, O-uticaj okoline, R-regulisanje proizvodnog
procesa, K-skup usmeravajuih intervencija, RI-regulativne
intervencije u toku procesa, K-skup kontrolnih intervencija.

Slika 82. Kibernetski model proizvodnje

Proizvodni proces se moe predstaviti stohastikim usled dejstva
velikog broja parametara i uticajnih inilaca. Obzirom da je u
proizvodnom procesu kljuni akter ovek, ije je ponaanje veoma
stohastino, time se dodatno potencira stohastini karakter
proizvodnog procesa. Na taj nain se i ceo poslovno-proizvodni
sistem, iji je podsistem proizvodnja, moe smatrati stohastikim
okruenjem.

Na slici 83, data je organizaciona struktura proizvodnje u sastavu
preduzea. Oigledan je piramidalni Karakter organizacione

228
strukture. Ovakav karakter proizilazi iz sloenosti materije
poslovanja i proizvodnje i shodno podeli rada kao i ogranienja
ljudskih kvalitativnih i strunih potencijala. Piramida se kree po
brojnosti izvrilaca (baza piramide) i suava se po visini sve do
najvieg nivoa a to je u proizvodnim sistemima Top menader
proizvodnje.

Slika 83. Piramida organiacije proizvodnje

U industrijkim preduzeima najee se proizvodi vei broj razliitih
proizvoda, vie ili manje kompleksnih. Odgovarajua tehnologija
izrade za svaki poizvod, odnosno njegove delove, odlikuje se
specifinim operacijama sa redosledom odvijanja, to predstavlja
osnovu za grupisane srodnih operacija u okviru organizacionih
celina. Dalje, grupisanjem srodnih radionica uspostavljaju se
odeljenja, nakon toga se formiraju grupacije odeljenja u pogone i na
kraju objedinjavanjem pogona formira se fabrika.

Za svaku organizacion celinu, na svakom od nivoa postoji
odgovarajui menader sa konkretnim zadacima i odgovornostima.

Zavisno od nivoa u piramidi organizacione strukture proizvodnje
razlikujemo: poslovoe, nie menadere, srednje menadere i
vrhunske-top menadere.

229
Za svaku od kategorija menadera proizvodnje zajedniki su sledei
poslovi:

- planiranje
- organizacija
- rasporeivanje, ukljuivanje, obuavanje i unapreivanje
kadrova,
- regulacija proizvodnje prema postavljenim standardima
- odluivanje
- koordinacija rada saradnika.

Organizacija snabdevanja radnog mesta

Osnovna organizaciona elija u proizvodnji je radno mesto. Radna
mesta se preko odreenih radnih zadataka ukljuuju u proizvodni
proces u okviru organizacionih jedinica (radionice, odeljenja, itd.).

Za usopeno funkcionisanje operatera na radnim mestima neophodno
je pravilno snabdevanje radnih mesta potrebnim elementima. Kod
kontinualne proizvodnje to su:

-materijal (predmet rada)
-pomoni materijal
-radni postupak sa prateom dokumentacijom

Kod diskontinualne proizvodnje, navedene elemente treba uvek
iznova obezbevati, onoliko puta u zavisnosti od veliine serije i
razliitosti komada koji se na radnom mestu obrauju. Prema tome u
ovom sluaju potrebno je vriti snabdevanje:

- materijalom u skladu sa planom proizvodnje
- pomonim materijalom, prema specifinim potrebama
- alatom i priborom, shodno troenju.


230
Automatizovana proizvodnja, posebno numeriki upravljane maine,
zahtevaju specifine nosioce informacija (buene kartice-matrice,
magnene trake, diskete, CD i slino).

Opsluivanje radnih mesta potrebnim elementima moe se ostvariti
na vie naina. Dva ekstremna reenja su:

1. Radnik-operater, sam donosi sve to mu je potrebno za rad.
2. Posebne organizacione jedinice ili pojedinci snabdevaju radna
mesta svime to je potrebno u skladu sa specifinim
potrebama, prema stanju izvrenja planiranih zadataka.

Realna situacija se obino nalazi izmeu navedena dva ekstrema. U
cilju izbora adekvatnog naina snabdevanja radnih mesta treba imati
u vidu da u prvom sluaju radnik troi deo radnog vremena na
snabdevanje, a to je posao koji je esto ispod
njegovog kvalifikacionog nivoa. U tom sluaju se radnik dodatno
fiziki napree vrei aktivnosti koje ne spadaju u delokrug njegovog
strunog rada. U drugom sluaju potreban je visok stepen
organizovanosti i sinhronizacije brojnih aktivnosti.

Ovaj nain zahteva i dodatne trokove za funkcionisanje
organizacionih jedinica koje se bave snabdevanjem.

11.1. PROJEKTOVANJE RADNIH MESTA (JOB DESIGN)

Postoji esto shvatanje da se Upravljanje Proizvodnjom fokusira
uglavnom na pitanjima tehnologije, procesa i opreme, odnosno da se
ne bavi ljudskim pitanjima. Ipak, ljudski resursi su najvaniji resurs
organizacije, naroito u operacijama proizvodnje. Nain organizacije
ljudskih resursa ima vani uticaj na efektivnost proizvodnih
operacija. Neki elementi menadmenta ljudskim resursima su
znaajniji za proizvodnju od drugih. To su elementi koji utiu na

231
odnose izmeu ljudi, na tehnologiju i metode rada. Odreivanje ovih
metoda naziva se Job Design.

Projektovanje radnih mesta definie nain na koji ljudi rade svoj
posao i kako se ponaaju u radnom okruenju. Takoe utie na
organizacionu kulturu.

Postoji vie pristupa dizajnu radnih mesta. Oni su razvijeni i
evoluirali tokom godina i slede razliite filozofije i pristupe radu.
Ovi pristupi nisu meusobno iskljuivi i mogu koegzistirati i uticati
jedni na druge.

Radna snaga se rasporeuje podelom ukupnog radnog zadatka na manje
delove, pri emu svaki izvodi odre|ena osoba. Ovakav pristup moe
se primeniti samo u sluajevima veih operacija koje garantuju
potpunu upoljenost vie od jedne osobe.

Nauni menadment je ustanovio Frederick Winslow Taylor. On je
postavio sledee principe kao osnovu naunog menadmenta:

- Svi aspekti rada moraju biti ispitani na naunoj osnovi da bi se
uspostavila pravila i najbolji metodi rada.
- Za uspostavljanje pravilnog radnog rasporeda neophodan je
istraìva;ki pristup
- Radna snaga mora biti odabrana, obuena i metodoloki
razvijena da bi obavljala svoje radne zadatke
- Menaderi moraju delovati kao planeri rada, dok radnici
moraju biti odgovorni za izvravanje zadataka prema zadatim
standardima.

Metode i tehnike projektovanja radnog mesta zasnovane na naunom
menadmenu:


232

Studija metoda

Ova metoda pripada pristupu dizajnu radnog mesta sa aspekta
naunog menadmenta. Definisana je kao sistematsko snimanje i
kritiki pristup postojeim i predloenim metodima za obavljenje
rada, kao nainom razvoja i primene lakih i efektivnijih metoda i
smanjenjem trokova. Sledea est sadijuma se primenjuju u studiji
metoda:

1. Izbor posla koji se prouava
2. Snimanje svih releventnih injenica trenutnog metoda rada
3. Kritiko ispitivanje ovih injenica
4. Razvoj naj-praktinijeg, ekonominijeg i efektivnijeg metoda
5. Instaliranje novog metoda
6. Odravanje novog metoda i periodina provera

Veina operacija se sastoji od vie zasebnih poslova ili aktivnosti.
Prvi stadijum je izbor onih poslova koje treba prouiti i koji e dati
najbolji odziv za utroeno vreme. Kao primer aktivnosti sa najboljom
mogunou unapreenja su one koje izazivaju zastoje, ili uska grla,
ili one koje rezultuju visokim trokovima.

Studija metoda koristi razliite tehnike da bi se snimile sekvenca
aktivnosti kao to su: vremenska povezanost razliitih zadataka,
kretanje materijala, kretanje radne snage. Postoji niz tehnika koje se
koriste u studiji metoda.

Najznaajniji stadijum u studiji metoda je kritiko ispitivanje
injenica. Koristi se za kritiko ispitivanje trenutnih metoda
obavljanja svake od radnih operacija, traenjem odgovora na pitanja:

Svrha svakog od elemenata rada:


233
- ta se sa njime radi ?
- Zato se radi ?
- ta jo moe da se uradi ?
- ta bi trebalo uraditi ?

Ispitivanje mesta rada:

- Gde se operacija odvija?
- Zato se obavlja tu?
- Gde jo moe da se obavlja?
- Gde bi trebala da se obavlja?

Ispitivanje vremena rada:

- kada se posmatrana operacija obavlja?
- zato se obavlja ba tada?
- kada bi trebaa da se obavlja?

Ispitivanje operatera:

- ko obavlja odreenu operaciju?
- zato ba on obavlja tu operaciju?
- ko jo moe da je obavlja?
- ko bi trebao da je obavlja?

Ispitivanje naina:

- Kako se operacija obavlja?
- Zato se obavlja na taj nain?
- Kako jo moe da se obavlja?
- Kako bi trbala da se obavlja?


234
Stadijum razvoja naj-praktinijeg, ekonominijih i efektivnijih
metoda se koristi za razvoj novih i boljih metoda za izvrenje
zadataka, uzei u obzir rezultate kritikog ispitivanja. Novi metod se
razvija kombinacijom ili uz potpuno eliminisanje nekih od
aktivnosti, izmenom redosleda pojedinih aktivnosti i
pojednostavljenjem sadraja ostalih.

Instalacija novih metoda ukljuuje projekat upravljanja promenama i
sigurnost da svi ukljueni razumeju koje se izmene vre i zato.
Drugim reima, svi moraju razumeti novi metod, ko ta radi, razlike
u poreenju sa starim metodom i to je najvanije razlog promena.
Vaan element ovog stadijuma je obuka, naroito ako novi metod
zahteva radikalne promene. Takoe moe biti ukljueno uvoenje
modifikovane opreme, komponenti i layout-a.

Monitoring efikasnosti novih metoda i naina na koji su ga zaposleni
prihvatili je veoma vaan. Aspekt koji se ponekad previdi je kakav
efekat novi metod ima na ostale aktivnosti. Na primer, moe biti da
iako je novi metod uspeno eliminisao usko grlo u odreenoj oblasti,
usko grlo se pomera na drugo mesto u procesu. Periodinim
proverama novih metoda i njihovih efekata, menadment moe da
obezbedi da je ukupna efikasnost poboljana u odnosu na prethodno stanje.

Osnovne tehnike snimanja koje se koriste u studji metoda za
snimanje vremenskih povezanosti pojedinih operacija su:
- dijagrami viestrukih aktivnosti
- Simo dijagrami

Dijagrami viestrukih aktivnosti se koriste za snimanje aktivnosti
za svaki resurs (operater ili maina) koristei istu vremensku skalu.
Ovo omoguuje lake vremensko uporeenje.

Na slici 84. prikazan je izgled dijagrama viestruke aktivnosti.


235

Slika 84. Primer dijagrama viestruke aktivnosti za tim od dva
operatera koji pripremaju mainu

Simo dijagrami. Ovi su dijagrami kombinacija dijagrama viestruke
aktivnosti i dijagrama procesa koji se obavljaju obema rukama.

Slika 85. Simo dijagram


236
Za snimanje pokreta resursa, kao to su radna snaga, materijali,
alati, itd., koriste se tehnike snimanja putanje pokreta.

Osnovne tehnike za snimanje pokreta su:
- Memo-motion video snimanja

Ova tenika koristi video zapis aktivnosti. Brzo projektovanje
snimaka moe komprimovati sate aktivnosti u minute i na taj nain
obezbediti potrebne podatke za konstrukciju dijagrama.
- Micro-motion analiza

Ova tehnika takoe koristi video snimanja ali ispituje detalje pokreta
usporavanjem snimljenog matrijala.
- Dijagram tokova

Najee koriene tehnike u studiji metoda su dijagrami toka
procesa. Postoje tri tipa ovih dijagrama. Procesni dijagrami koriste
pet simbola za opis zadataka, a to su: operacija, kontrola, transport,
kanjenje i skladitenje o emu je ve bilo rei ranije. Na slici 86. dat
je prikaz simbola koji se koriste u procesnim dijagramima.

Slika 86. Simboli koji se koriste u dijagramima procesa


237
Principe navedenih tehnika proima tenja da se to vei uinak
ljudskog rada ostvari sa minimalnim zamaranjem u datim uslovima.
Ovo se postie:
- eliminisanjem suvinih pokreta
- uproavanjem pojedinih sloenih pokreta
- kombinacijom

U tu svrhu se vre detaljna prouavanja koja se odnose na:
- oveka
- ureenje radnog mesta
- konstrukciju alata i maina.

Bihejvioristiki pristup je razvijen 60-tih godina prolog veka i na
njega je najvei uticaj imao koncept teorije motivacije.

Ovaj pristup pretpostavlja da na pokazatelje rada najvie utie
motivacija osoblja za obavljanje posla.

Metode i tehnike dizajna posla zasnovane na bihejvioristikom
pristupu:

Rotacija posla

Rotacija posla moe poveati fleksibilnost radnih vetina i doprineti
smanjenju monotonije. Ne smatra se univerzalno naprednom
tehnikom jer moe smanjiti gladak tok rada i uticati na tok vrednosti.

Poveanje posla

Dodeljivanjem veeg broja zadataka pojedincime mogue je postii
neke od ciljeva bihejvioristikog pristupa dizajna radnog mesta.
Uveanje posla ukljuuje promenu posla pojedinca dodeljivanjem
vie zadataka. Nije neophodno da promena ukljuuje zahtevnije ili
obimnije zadatke. Kompletniji i time znaajniji zadaci mogu se
ostvariti kombinacijom vie jednostavnih radnih zadataka.

238

Obogaenje posla

Obogaenje posla takoe ukljuuje poveanje broja zadataka
poverenih pojedincu. Pravi smisao ovog termina predstavlja spajanje
vie zadataka koji ukljuuju vie potreba za donoenjem odluka i
veu autonomiju. Efekat je davanje vie kontrole nad poslom i
poveanje mogunosti razvoja personala.

Uveanje moi (Empoverment)

Ova metoda proiruje prethodnu davanjem ovlaenja zapoljenom
za izmenom sopstvenih radnih zadataka. Osnovni efekat vezan za
ovu tehniku je vei nivo zadovoljstva i motivacije poslom.

Ergonomija se uglavnom bavi sa psiholokim aspektom dizajna
posla. Postoje dva aspekta:
1. Kako se osoba usaglaava sa fizikim aspektima radnog mesta
2. Kako se osoba uglaava sa uslovima sredine radnog okruenja.

Pored navedenih elemenata koji se koriste pri projektovanju radnog
mesta veoma bitan aspekt ima ekoloki faktor radne sredine. Pri
tome, ekoloki faktori radne sredine ne odnose se obavezno na jedno
radno mesto ve vrlo esto na vie susednih radnih mesta.

11.1.1. Merenje rada i performansi

Merenje rada je jo jedan metod koji spapada pod nauni
menadment. Definisan je kao proces definisanja vremena koliko
odreeni zadatak treba da traje kada ga obavlja kvalifikovani radnik
sa definisanom nivoom kvaliteta rada. Sloenost ljudskog rada po
sebi, i uslovi u kojima se vri, predstavljaju veoma ozbiljan problem
izbora adekvatne jedinice mere. Najprikladnije bi bilo meriti energiju
koju radnik troi dok obavlja odreeni rad. Meutim, obzirom da

239
ovek nije maina, teko je praktino izvriti ovakvo merenje. Iz tih
razloga rad se meri preko uinka, npr. tona iskopanog uglja, broj
ugraenih komada u jedinici vremena, itd.

Individualne razlike izmeu izvrioca oteavaju definisanje
normalne granice naprezanja. Izbor prosenog radnika predstavlja
veoma delikatan zadatak. Prema jednoj od definicija prosean
radnik za ma koju vrstu posla je onaj radnik koji je dovoljno
inteligentan i fiziki posoban da radi na odreenom poslu, koji ima
dovoljno iskustva da posao izvede na zadovoljavajui nain i da mu
obezbedi propisani kvalitet. Spretnost i brzina takvog radnika su
prosene u odnosu na posmatranu grupu radnika.

Rezutat prosenog radnika je podloga za odreivanje normalnog
uinka.

Obzirom da u industiji uglavnom postoje poslovi koji koriste
kombinovani mainski i runi rad i oni koji koriste samo runi rad,
javlja se problematika optimalnog usklaivanja rada oveka i
maine.

11.1.2. Iskustveno i normalno vreme

Vreme potrebno za obavljanje operacija, posla, moe se predstaviti
kao:
- iskustveno vreme
- normalno vreme

Iskustveno vreme se dobija na bazi iskustva. Ono uvek ima poveani
uticaj subjektivnosti, pa na ovaj nain odreena vremena ne mogu
biti realna podloga za reavanje ovako znaajnog problema. Dve
osnovne varijante dobijanja iskustvenih vremena su:
- na bazi individualnih procena odgovarajuih lica

240
- na bazi statistikih podataka o izvrenju u proteklom periodu.

Osnovni nedostaci ovih varijanti su to ne uzimaju u obzir realne
uslove pri kojima se obavljaju trenutni poslovi.
U celini uzev, iskustvena (empirijska) vremena ne mogu biti realna
podloga za reavanje problema u industrijskoj proizvodnji.

Normalna vremena dobijaju se korienjem adekvatnih metodolokih
postupaka, koje karakterie nastojanje da se na to objektivniji nain
obuhvate karakteristini faktori od kojih zavisi normalni uinak.
Postoji prilian broj raznih metoda koje ovu problematiku reavaju
na vie ili manje uspean nain.

Za odreivanje normalnih vremena koriste se razliite tehnike
merenja vremena rada, kao to su hronometri, video tehnike,
elektronski digitalni hronometri u sprezi sa PC-om i odgovarajuim
softverima za izraunavanje normalnih vremena izrade.

Pored navedenih tehnika, postoje i tehnike sa unapred zadatim
vremenima. MTM (Metodsko merenje vremena) tehnika predstavlja
jednu od najznaajnijih iz ove grupe.

Odreivanje normalnog vremena

Definisana sadrina pojma i naelno objanjenje postupka dobijanja
normalnog vremena, namee potrebu ralanjivanja operacije na
sastavne elemente (zahvate, pokrete) i njihovu celishodnu
klasifikaciju. Karakter tih elemenata meusobom se razlikuje. Nisu
sve radnje usmerene na promenu oblika radnog predmeta ili izmene
strukture i sl., ali su isto tako sastavni deo zadate operacije ili
preduslov za njeno obavljanje.
Na slici 87 dat je grafiki prikaz strukture komponentnih vremena
potrebnih za izvrenje jedne operacije.


241

Slika 87. Struktura komponentnih vremena

Veliina normalnog vremena izrade izraunava se po sledeem
obrascu:
T =
d iz
pz
T T
q
T
+ + ;
T
pz
- ukupno potrebno pripremno-zavrno vreme za izradu izvesnog
broja - komada, predvieno za obavljanje sledeih radnji:
- prijem naloga za rad sa dokumentacijom i prouavanje
zadataka,
- prijem alata,
- priprema ostalih elemenata potrebnih za rad,
- predaja gotovih komada kontroli,
- raspremanje radnog mesta posle zavrenog rada,


242
q - broj istih komada koji se izrauju jedan za drugim bez prekida
(broj komada u seriji),
T
iz
- vreme predvieno za radnje u vezi sa promenom oblika radnog
predmeta, ako se radi o obradi na strugu, na primer, i svih ostalih
radnji koje neposredno prethode, odnosno uslovljavaju obradu, i koje
joj slede u vremenskim jedinicama. Ovo vreme se ralanjuje na:
- tehnoloko,
- pomono.
T
d
- dopunsko vreme, predvieno za:
- odmor radnika (zavisno od vrste i teine posla)
- fizioloke potrebe,
- opsluivanje maine, koje je predvieno da obavlja
sam radnik (izraunava se u vremenskim jedinicama ili u
procentima od vremena izrade T
iz
).

Pri emu je:

T
d
= kT
iz

Veliina k se zasniva na uzimanju u obzir uticajnih inioca
psihofiziolokog, organizacionog i ostalih karaktera.

Vrednost k se dobija iz tablica koje objavljuju razliite laboratorije
za prouavanje rada.

Kao to je ve istaknuto, vreme izrade T
iz
moe se ralaniti, to se u
obliku formule prikazuje kao:
T
iz
= T
t
+ T
p

gde je:

T
t
- tehnoloko vreme izrade predvieno za promenu oblika radnog
predmeta, izmenu strukture materijala, postizanje novih osobina
spajanjem vie delova u celinu (montaa) i sl. (u vremenskim
jedinicama),

243
T
p
- pomono vreme predvieno za sledee radnje:
- uzimanje komada, koje treba obraivati sa police, sanduka i
sl.
- osposobljavanje alata za poetak obrade,
- ukljuivanje radnog dela maine,
- kontrola u toku rada (ako je predvieno),
- skidanje i odlaganje komada po zavrenoj obradi.

S obzirom na nain obavljanja tehnolokog, odnosno pomonog
vremena izrade, mogu se prikazati kao:
T
t
= T
tm
+ T
tr
+ T
tk
T
p
= T
pm
+ T
pr
+T
pk

gde je:
T
tm
- tehnoloko vreme izrade za mainski rad u vremenskim
jedinicama,
T
tr
- tehnoloko vreme izrade za runi rad u vremenskim jedinicama,
T
tk
- tehnoloko vreme izrade kombinovano - mainsko i runo - u
vremenskim jedinicama,
T
pm
- pomono vreme izrade za mainski rad u vremenskim
jedinicama,
T
pr
- pomono vreme izrade za runi rad u vremenskim jedinicama,
T
pk
- pomono vreme izrade kombinovano - mainsko i runo - u
vremenskim jedinicama.

Prema tome, obrazac za normalno vreme izrade u razvijenom obliku
za opti sluaj izgleda:

T =
d iz
pz
T T
n
T
+ +
T =
d p t
pz
T T T
n
T
+ + +
T =
d pk pr pm tk tr tm
pz
T T T T T T T
n
T
+ + + + + + +

244

Pojedina komponentna vremena, kao i ukupno-normalno vreme,
izraavaju se u vremenskim jedinicama, koje mogu biti: asovi,
minuti, sekunde, ili ak i manje jedinice vremena

S obzirom na specifinu prirodu prikazanih komponentnih vremena i
razvijenih mogunosti odreivanja njihovih veliina, ista se
svrstavaju u dve klasifikacione kategorije:

- proraunata,
- eksperimenalna.

Proraunatim putem dobijaju se sledea komponentna vremena:

- tehnoloko mainsko vreme, T
tm
,
- pomono mainsko vreme, T
pm
.

U okviru kategorije eksperimentalno dobijenih podataka, dalje se
razlikuju dve podgrupe prema primenjenom postupku, i to:

- neposredno snimanje u proizvodnji,
- standardizovani podaci na osnovu viestrukih ispitivanja u
realnim uslovima ili laboratorijama.

Razvoj elektronike i posebno kompjuterske tehnologije omoguava
znaajna poboljanja kako prilikom snimanja, tako, naroito, u
obradi podataka, te memorisanju, aktuelizaciji u skladu sa nastalim
promenama i primeni matematiko-statistikih metoda.

Dobijanje potrebnih podataka moe se ostvariti na dva naina:

- direktnim snimanjem - merenjem,
- primenom Metode trenutnih zapaanja koja je obijanjena u
prthodnim poglavljima


245
Metode na bazi snimanja

Metoda prose~ne vrednosti

Za raspoloive podatke o normalizovanim vremenima, za svaki
snimljeni element rada u okviru operacije, izraunava se aritmetika
sredina. Korienjem proraunatih vremena za mainski rad i
podatka za "k" iz tablica dobijaju se svi potrebni podaci za primenu
obrasca za izraunavanje normalnog vremena izrade.

Metoda najve}e frekvencije

Ova metoda koristi snimljene podatke. Celokupna priprema i dalja
obrada snimljenih podataka treba da bude sprovedena u skladu sa
ranijim izlaganjem.

Podaci o vremenskom trajanju pojedinih elemenata rada delova
operacije, dobijeni snimanjem, pretstavljaju polaznu bazu za dalju
primenu ove metode.

Neka je snimanjem dobijen sledei niz podataka:

7-5-6-8-7-9-5-6-7-6-7-8-9-7-6-8-9-8-7-6-7-7-8-7-6-8.

Pojedine veliine javljaju se sa sledeom frekvencijom:
5 - 2 puta; 6 - 6 puta; 7 - 9 puta; 8-6 puta; 9 - 3 puta.

Kao to se vidi, 7 se javlja sa najveom frekvencijom koja se moe
smatrati normalnim vremenom izrade. Korienje normalizovanih
podataka doprinosi realnosti dobijenih vrednosti.

Michelin metoda

Prema svom autoru Michelin-u, ova je metoda dobila svoje ime.

246
Normalno vreme izrade, odnosno tipsko za operaciju, dobija se kao
aritmetika redina minimalnog i srednjeg vremena, tj.:

T
tipsko
=
2
min sr
T T +

Za obavljanje postupka dobijanja T
min
i T
sr
neka poslui primer sa
konkretnim podacima. Viestrukim snimanjem jedne operacije
dobijeni su sledei podaci:

12,13, 8,11,10,15, 21,12,16,14, 10,11, 17,13.

Radi provere da li je obavljen broj snimanja dovoljan, izrauna se
aritmetika sredina prvih sedam, pa zatim drugih sedam podataka,
ustvari polovina raspoloivih. Ovako dobijene srednje vrednosti
treba da budu u granicama 5% od aritmetike sredine svih
podataka. Za navedene podatke, srednje vrednosti prve polovine
podataka iznosi 12,85, a za drugu 13,28 to je u okviru dopustivih
odstupanja od 5% u odnosu na 13,07, aritmetika sredina svih
snimljenih podataka.

Dalji postupak je sledei: sve snimljene podatke srediti u rastui niz,
kako sledi:
8,] 10,10,11,11,12,12,13,13,14,15,16,17, [21
odbaciti odbaciti

Najvea i najmanja vrednost se odbacuje, a preostali niz podataka
grupie se u priblino tri jednake grupe. Najvea vrednost u I grupi
je T
min
. T
sr
se dobija kao aritmetika sredina svih podataka iz sve tri
grupe.

Prema tome:


247
T
min
= 11, a T
sr
=12,83

pa e biti:
T
tipsko
= 92 , 11
2
83 , 12 11
=
+

Ovo vreme treba korigovati sa odgovarajuim koeficijentima za
dopunsko vreme i posebno za pripremno-zavrno vreme svedeno na
1 operaciju.
Osnovna karakteristika ovako izraunatog normalnog vremena je u
tome to se ne prihvata srednja vrednost ve neto manja, to
favorizuje intenzivniji rad.


249

POGLAVLJE 12. OVEKOVA RADNA SREDINA

Uslovi u kojima ovek radi zaajno su izmenjeni u toku poslednjih
decenija. Promena se naroito zapaa u sve veem broju tehnikih
dostignua koja su svoju primenu nala u svakodnevnom ivotu.
Veina onoga to ovek pronalazi i stvara namenjeno je poboljanju
uslova ivota i rada.

Radnu sredinu sainjavaju svi uslovi u kojima ovek radi. Pod ovim
uslovima podrazumevaju se svi elementi kao to su fiziki faktori
(vazduh, osvetljenje, temperatura, itd) kao i drugo sa ime ovek
neposredno ili posredno dolazi u dodir, kao to su materijali, alati
maine i instalacije. Zahvaljujui razliitosti svih navedenih
elemenata dolazi do razlike pojedinih radnih sredina. Od uslova
zavisi koliko e ovek biti izloen nezgodama i ugroen.To se
odraava prvenstveno na njegovo zdravstveno stanje, a samim tim i
radne rezultate.

ivotnu sredinu ine svi uslovi u kojima ovek ivi. Kako je ~ovekova
radna aktivnost deo sveukupne aktivnosti (zadovoljenje
fiziolokih i drugih potreba, kulturne i druge aktivnosti), na taj nain
je radna sredina deo ovekove ìvotne sredine.
Prema tome radna i ivotna sredina predstavljaju jedinstvenu celinu.

inioci radne i ivotne sredine meusobno se prepliu i utiu jedni
na druge. Tako, na primer, otpadne vode ili gasovi iz tehnolokog
procesa neke fabrike pored toga to ugroavaju neposredno radnu
sredinu u proizvodnim odeljenjima, zagauju vodu i vazduh itavog
predela, posebno naselja i gradova u blioj a nekad i daljoj okolini.

Veoma je karakteristina uloga otpadnih materijala u okviru
sagledavanja drutveno-ekonomskog znaaja zatite i unapreenja
ovekove sredine. Na primer, stari automobil, stari papir, staklo,

250
guma, neki otpadni gasovi sumpor-dioksid i slino, pretstavljaju
elemenat zagaivanja ovekove sredine. U isto vreme, sve su to
neophodne sirovine za odgovarajue tehnoloke procese, koje
ponekad uvozimo, jer se nedovoljno i nesistematski prikupljaju.
ovek se obavljanjem svakodnevnih radnih zadataka, radei na
naroitom materijalu i koristei maine i alat u odreenim uslovima
rada izlae razliitim uticajima. U nizu sluajeva ovek zapada u
tekoe, zadobija telesne povrede, ponekad i strada.

Napredak nauke i tehnike u proteklih nekoliko decenija doprineo je
reavanju brojnih problema vezanih za neusavrene maine i alate,
koji su prouzrokovali razne nezgode. Zahvatanje delova odee i ruku
meu pogonske kaieve maina pripada prolosti, jer su takve maine
i ureaji sve ree u upotrebi.
Ipak, sloenije maine, ureaji i alati dovode do sloenijih uslova
rada. Nove opasnosti vrebaju oveka u proizvodnji. Izvesni tetni
uticaji, na primer buka i vibracija, nisu vie ogranieni na radionice.
ovek je i kod svoje kue veoma esto izloen dejstvu bunog
gradskog saobraaja, ije se tetno delovanje produava i na period
odmora. Negativne posledice sredine se manifestuju kod ljudi na
razliite naine.

12.1 KARAKTERISTINI UTICAJNI FAKTORI U RADNOJ
SREDINI

Osvajanje novih proizvoda, razvoj novih tehnologija, primena
mehanizacije, kao i ostale promene, stalno menjaju uslove rada i
ivota. Uprkos brojnim poboljanjima, jo uvek su brojne situacije u
kojima se ovek nalazi izloen raznim tetnim uticajima. Ovi se
tetni uticaji nepovoljno odraavaju na oveka. Zagaen vazduh
uslovljava oboljenje. Nezatiena testera ili presa. donose povrede kao
posledicu loe organizovane zatite na radu.

Dobro organizovana akcija na polju zatite na radu, i ire, ivotne

251
sredine, mora biti usmerena na otkrivanje i prouavanje potencijalnih uzroka. Na
osnovu poznavanja prirode uzroka odabrae se prave mere za
ublaavanje ili potpuno odstranjenje posledica.
Kao to je ve reeno, brojni inioci ugroavaju oveka na radu i van
njega. Panja se usredsreuje na skup odabranih, znaajnih uzroka
na datom stepenu razvoja proizvodnih snaga.
Prvu grupu takvih inilaca sainjavaju fiziki faktori radne, i u
izvesnom smislu, ivotne sredine. Tu spadaju:

- vazduh i mikroklima (temperatura, vlanost, strujanje
vazduha),
- osvetljenje,
- buka i vibracije i
- zraenja.

U drugu grupu se svrstavaju inioci koji proizilaze iz rada maina,
korienja alata i dejstva elektrine struje.

Posledice dejstva uticajnih inilaca na oveka

Trenutno ili trajno delovanje navedenih uticajnih inioca, zavisno od
niza okolnosti meu koje prvenstveno treba ubrojati:
- jainu dejstva,
- otpornost organizma i
- zatitne mere,
uslovljava tetne posledice na oveka.

Najrasprostranjenije posledice su:

a) povrede i nesree na radu
b) profesionalne bolesti

Pri tome, povreda na radu je svaki oblik oteenja tela i zdravlja
radnika nastao tokom obavljanja radnog zadatka. Smrt ili teko
doivotno oteenje organizma spadaju takoe u kategorije nesrea

252
na radu.

Profesionalne bolesti se javljaju kao posledica dugogodinjeg rada u
uslovima tetnim po zdravlje ljudi. Tako, na primer, rad u fabrikama
stakla obavezuje radnike da provode vreme u prostorijama gde se u
veoj ili manjoj meri stvara silicijumska praina. Dugotrajno
udisanje vazduha sa ovakvom prainom uzrokuje oboljenje disajnih
organa, odnosno bolest silikozu.

12.1.1 Vazduh i mikroklima
Vazduh

Vazduh je neophodan uslov za ivot i rad oveka. Funkcionisanje
ovekovog organizma zavisi od sastava vazduha. Normalan sastav
vazduha je:

- oko 20,9% kiseonika,
- oko 79% azota,
- ostatak otpada na ugljendioksid i druge gasove.

Prikazani sastav vazduha je od posebnog znaaja za oveka, jer
udisanjem ovek uzima kiseonik potreban za najvanije ivotne
procese. Za sagorevanje, oksidaciju unete hrane ovek troi kiseonik
i proizvodi toplotnu i mehaniku energiju.
Ukoliko ovek napornije fiziki radi, troi vie energije. Da bi
proizveo dovoljnu koliinu energije, ovek ubrzano die, tj. unosi
vie kiseonika.
Poremeen sastav vazduha, a posebno koncentracija drugih vie ili
manje tetnih materija, oteava normalno snabdevanje organizma
kiseonikom. U raznim tehnolokim procesima, gde se od oveka
trai vei napor, javljaju se tetna isparenja, otrovni gasovi, praina,
pa ubrzano disanje dovodi organizam u jo tei poloaj.


253
Zagaenost vazduha u naseljenim mestima

Razvoj industrije i naroito gradskog saobraaja, te posebno brojne
kotlarnice u veim gradovima i njihovoj blioj okolini pretstavljaju
izvore zagaenja. Ugljendioksid, ugljenmonoksid, sumpordioksid i
drugi otrovni gasovi isputeni kroz fabrike dimnjake, izduvne cevi
automobila i druge odvodne cevi, esto prelaze dozvoljene granice i
kvare kvalitet vazduha. Pored toga, kroz dimnjake se isputaju u
atmosferu a, pepeo i praina, to takoe uzrokuje ozbiljno
zagaivanje vazduha.

Merenje i dozvoljena koncentracija zagaenja

Koncentracija pojedinih tetnih sastojaka u vazduhu meri se da bi se
utvrdilo stanje zagaenosti vazduha. Srednja dnevna koncentracija
neke tetne materije u vazduhu je njena prosena koliina u uzorcima
vazduha koji su sakupljeni u toku najmanje 24 asa a izraava se u
mg/m
3
.

Prema naim vaeim zakonskim propisima, granice tetnih materija
su, mada su ove granice podlone redovnim izmenama, saglasno
internacionalnim propisima:

Razne tetne materije u vazduhu, koje ovek udie na mestima gde
radi i ivi izazivaju razliite posledice. One zavise od:
- vrste tetne materije,
- koncentracije i

254
- vremena izloènosti oveka.
Izmeu brojnih moguih posledica, navodimo samo neke:
a) Udisanje zagaenog vazduha u gradovima, zavisno od
stepena zagaenosti, ima za posledicu oteano disanje sve do
oboljenja disajnih organa. Slian je sluaj i sa zagaenim
vazduhom u proizvodnim odeljenjima.
b) Udisanje vazduha zagaenog prainom sa pretenim
sadrajem silicijum-dioksida (kvarcni pesak, na primer, u
proizvodnji stakla) uslovljava pored tegoba u disanju i
oboljenje disajnih organa-plua od silikoze.
c) Udisanje vazduha u kome ima ugnjenmonoksida u
koncentraciji veoj od dozvoljene, najpre izaziva nesvesticu a
produeno izlaganje i smrt.

Mere zatite

Ozbiljnost opasnih posledica od zagaenja vazduha uslovila je
propisivanje niza zatitnih mera. Od zakonima predvienih mera za
zatitu, pomenuemo one najznaajnije.
- Izgradnja industrijskih i drugih objekata - zagaivaa izvan
naseljenih mesta (stvaranje posebnih industrijskih zona izvan
gradova).
- Ugradnja filtera preiivaa na mestima izbacivanja (na primer, u
dimnjake) otrovnih gasova, praine i drugih tetnih materija, kako bi
se otklonili izvori zagaivanja.
- Potpuno zatvaranje, hermetizacija, sudova i ureaja gde nastaju
tetne materije u procesu, kako bi se spreio njihov prodor u radni
prostor gde ovek radi, ime je ovek potpuno zatien.
- Mehanizacija, odnosno automatizacija procesa, na primer, umesto
runog farbanja uvesti mehanizovan transport sa potapanjem
predmeta koji treba farbati. Na taj nain je ovek potpuno zatien,
jer ne mora da bude u zoni tetnog dejstva. Primena robota prilikom
farbanja radnih predmeta je takoe jedno od reenja
- Obezbedenje pojaane izmene vazduha u radnom prostoru postie
se ventilacijom. Vazduni tuevi (vidi sliku 88) takode

255
omoguavaju efikasnu zatitu. Intenzitet izmene vazduha zavisi od
stepena zagaenosti vazduha u radnoj prostoriji.

Slika 88. Vazduni tu

- Primena linih zatitnih sredstava kada preduzete mere ne
obezbeuju dovoljnu zatitu za oveka. Najrasprostranjenije lino
zatitno sredstvo koje se koristi je respirator (vidi sliku 89) i maska
(vidi sliku 90). Respirator se primenjuje u sluajevima kada je
dovoljno zatititi nos i usta kroz koje ulazizagaden vazduh, a maska
kada postoje tetni uticaji na oi, kao na primer u slucaju radnih
prostora zagaenih prainom.

Slika 89. Respirator Slika 90. Maska


256

Mikroklima

Pod mikroklimom radne sredine podrazumeva se:
- temperatura vazduha,
- vlanost vazduha i
- strujanje vazduha.

Meusobna zavisnost temperature i strujanja vazduha razlog je to se
ovi elementi posmatraju pod zajednikim nazivom mikroklima.
Zavisnost vlanosti i strujanja vazduha je takoe oigledna. Ukoliko
se ventilatorom postigne pojaano strujanje vazduha, nastupie
izmena temperature i koncentracije vlage.

Kad normalno funkcionie, ovekov organizam obezbeuje na
savreno automatski nain temperaturu od 36,6C. Prilikom
obavljanja poslova razliite teine, dolazi do promena u organizmu.
Kod fizikih teih poslova ili tranja, na primer, ubrzava se disanje,
odnosno pojaava proces sagorevanja u organizmu. Oslobaanje
vee koliine toplote dovodi do zagrevanja organizma iznad
normale. Tada temperatura okolnog vazduha treba da bude neto
nia, kako bi se olakalo odavanje toplote. Suprotan je sluaj kada je
posao laki. Tada temperatura okolnog vazduha treba da bude neto
via. Na osnovu rezultata ispitivanja, date su sledee preporuke za
temperaturu radne sredine:

za lak rad preko 17-18C
za srednje teak rad oko 15C
za teak rad oko 12C

Jedinica za merenje temperature je C, a meri se termometrom.

Vlanost vazduha

oveije telo sainjava u znaajnom procentu voda. Takav sastav se

257
odrava odavanjem i prijemom vode u tenom i gasovitom stanju.
Izmena uslova pod kojima se taj proces ostvaruje, promena vlanosti
okolnog vazduha. pored ostalog, oteava normalno funkcionisanje
oveijeg organizma. Na osnovu prouavanja utvreno je da
oveijem organizmu najvie odgovara 70% relativne vlanosti
vazduha u prostoru u kome ivi i radi.

Strujanje vazduha

Izmena vazduha u prostoru gde ovek boravi je bitna da bi se ovek
osveio, dostigao normalan sastav i vlanost, i da bi se smanjila
koncentracija tetnih materija. Ranije je konstatovana potreba
odravanja normalne temperature i vlanosti vazduha, pa je strujanje
vazduha jedan od naina da se to uini.

Shodno prouavanjima i merenjima reagovanja, oveiji organizam
najbolje reaguje pod sledeim uslovima:
- brzina strujanja vazduha 6 -12 m/min
- izmena vazduha u cilju osveenja 29 m
3
vazduha na as po jednoj
osobi.

Ako se tehnoloki proces odvija pod oteavajuim uslovima
preporuene vrednosti se mogu promeniti.

Mesta sa nenormalnom mikroklimom
U brojnim sluajevima, tehnoloki proces se ostvaruje u uslovima
otstupanja od normalnih vrednosti temperature, vlanosti i strujanja
vazduha. Takvi karakteristini primeri su:
- livnice, topionice, eliane i slino, gde se zbog neposredne blizine
veoma zagrejanih pei, izvora toplotnih zraenja, razvijaju za oveka
gotovo nepodnoljive temperature;
- proizvodnja papira i neki pogoni prehrambene industrije u kojima
je vazduh veoma vlaan zbog isparavanja vode u toku normalnog
odvijanja tehnolokog procesa, to izaziva i visoke temperature koje
jo vie pogoravaju uslove rada;

258
- opsluivanje aviona na aerodromima ili rad u nekim vrstama
suionica koji se odvija pri nenormalno visokim brzinama strujanja
vazduha i
- rad u hladnjaama pod izuzetno niskim temperaturama.

Posledice za organizam

Visoke temperature radne sredine oteavaju organizmu mogunost
da na sebi svojstven nain odrava normalnu temperaturu, pa se time
ugroava i normalno funkcionisanje organizma. U krajnje ugroenim
sluajevima dolazi do tekih unutranjih poremeaja krvotoka i
drugih organa, jer usled izluivanja neuobiajeno velike koliine
tenosti iz organizma, dolazi do smanjenja koncentracije soli. So je
veoma vaan sastojak za rad i srca i krvotoka, kao i drugih organa.
Krajnje niske ili visoke temperature mogu izazvati smrt. Specijalni
sluaj su opekotine i promrzline koje dovode do vie ili manje trajnih
oteenja ovekovog organizma.

Zatitne mere

U skladu sa utvrenim veliinama odstupanja pojedinih uslova
mikroklime, zatim duine trajanja izlaganja ovekovog organizma, te
nekim osobenostima izvora ugroavanja, primenjuju se odgovarajue
zatitne mere. Neke od znaajnijih su:
- izdvajanje izvora toplotnih zraenja, odavanja vlage i strujanja
vazduha kao najefikasnije zatitne mere, to bi znailo postavljanje
izvora tetnog dejstva u potpuno zasebnu prostoriju, na primer, pe
za arenje odvojiti posebnim zidom, a pristup otvoru zatititi
hladnom strujom vazduha;
- normalizovanje uslova uz pomo posebnog klima-ureaja koji
odrava eljenu, normalnu, temperaturu, vlanost i brzinu strujanja
vazduha. Takvo reenje je veoma primenljivo kada odstupanja nisu
velika.
- lina zatitna sredstva, u koja spadaju azbestna odela u sluaju
visokih temperatura radne prostorije, kao i topla odela, bunde, u

259
sluajevima rada sa niskim temperaturama.

12.1.2 Osvetljenje

Prirodna svetlost se niim ne moe zameniti.
Za obavljanje poslova, radnih zadataka, potreban je razliit intenzitet
osvetljenja. Precizan posao, na primer, crtanje tehnikih crtea moe
se uspeno obaviti ako je obezbeeno ravnomerno osvetljenje
dovoljne jaine.
Dakle, vano je obezbediti jainu i kvalitet osvetljenja.
Osvetljenost radnog prostora meri se luksima (lx). Luks je svetlosni
snop primljen na jedinicu povrine 1 m
2
, tj. 1 lm/m
2
(gde je lumen lm
jedinica za svetlosni fluks (tok)).

Osvetljenost se meri pomou specijalnog instrumenta luksometra. Za
razne vrste, kategorije poslova preporuuje se pogodno osvetljenje:

- za poslove bez posebnih zahteva u pogledu preciznosti 50-100 lx
- za poslove u radionicama i kancelarijama sa srednjim zahtevima u
pogledu preciznosti 100-300 lx
- za obavljanje preciznih poslova 300-500 lx
- za obavljanje vrlo preciznih poslova 500-2000 lx

Postoje prirodno i veta~ko osvetljenje. Prirodno osvetljenje je bolje,
ali je i vremenski ogranieno i promenjivog intenziteta u toku dana.
Vetaki svetlosni izvori su stalne jaine i mogu se birati u skladu sa
potrebama.

Opasnosti po oveka

U savremenoj proizvodnji, u odreenim sluajevima je potrebno
intrenzivno osvetliti predmet rada ili delove ureaja, pa je vid
naposredno ugroen. Meu takve sluajeve mogu se, pored ostalih,
ubrajati:

260
- elektrino i autogeno zavarivanje gde ovek upravo mora da
usredsredi svoje ulo vida da bi mogao uspeno da obavi radni
zadatak;
- otvori na peima s uarenom masom u livnicama, topionicama,
visokim peima, gde radnik treba pomno da prati predmete, iz ega
proizilaze ozbiljne opasnosti od zaslepljivanja.
Pored toga, treba pomenuti i brojne sluajeve kada u toku rada ovek
oima esto prelazi iz osvetljene zone, esto jarko osvetljene, u
zasenenu zonu. Nedovoljno vreme za prilagoavanje zenice koja se
iri u mranoj zoni, a skuplja u osvetljenoj, s vremenom dovodi do
oteenja vida.

Mere za zatitu

Ukoliko se uoene tekoe i problemi vezani za osvetljenje ne mogu
razreiti izborom pogodnog svetlosnog izvora, treba primeniti
posebne zatitne mere. Meu zatitne mere spadaju:

- izolacija predmeta, ureaja, koji predstavljaju nenormalno jak izvor
svetlosti ugradnjom zatamnjenih staklenih zidova, mrea i drugih
slinih reenja;
- primena pogodne kombinacije obojenih povrina koje bi ublaile ili
pojaale efekat osvetljenja (tamne boje, koje upijaju svetlosne zrake
- za jarko osvetljene predmete, i svetle boje koje odbijaju - za slabo
osvetljene predmete) i
- korienje zatitnih sredstava kao to su titnici s
ugraenim zatamnjenim staklima na otvorima za posmatranje koje
koriste zavarivai (vidi sliku 91) ili zatitne naoare sa zatamnjenim
staklima za livce, na primer (vidi sliku 92).

261

Slika 91. titnik za oi Slika 92. Zatitne naoari

12.1.3 Buka i vibracije

Maine i ureaji, kao i neki alati, prilikom rada odnosno korienja.
proizvode buku i vibracije. Zvuk, odnosno buka, i vibracije imaju
zajedniko fiziko poreklo, jer nastaju kao posledica podrhtavanja
elastine sredine. ovek preko svojih ula registruje buku i vibracije.

Buka izaziva neugodnost. Vibracije, iako se do odreene visine
uestanosti ne oseaju ulom dodira, deluju na organ ula sluha, ali u
kombinaciji sa zvunim talasima. Buka i vibracije zajedno, preko ula
sluha i dodira prodiru u ovekov organizam i nepovoljno deluju na
nervni sistem, krvotok i srce, zatim organe za varenje i neke druge
organe.

Jaina, intenzitet, uestanost odnosno frekvencija buke kao fizike
pojave utiu na oveka. Jedinica za merenje nivoa jaine buke je 1
decibel (dB), Frekvencija je broj oscilacija koje izvodi estica elastine
materije u jedinici vremena - sekundi.
Jedinica za merenje frekvencije vibracije je 1 herz (Hz), 1 Hz =
1/sec, a to odgovara jednom treptaju u sekundi. Prema tome, manji
broj treptaja u sekundi odgovara doivljaju vibracije koju ovek
osea dodirom kao neku vrstu pritisaka. Uestanost treperenja od 20
Hz pa do 20 000 Hz spada u normalan opseg ujnosti ula sluha

262
oveka.
Za merenje buke koriste se precizni mera nivoa zvuka (zvukomer),
na kome se mogu oitavati neposredno vrednosti jaine buke u dB .
Na sledeoj slici prikazani su ureaji za merenje buke.

Slika 93. Ureaji za merenje buke

Opasnosti za oveka

Rad brojnih ureaja i maina poiva na eksplozijama (motori sa
unutranjim sagorevanjem), udarima metala o metal (okretanje para
zupanika), proputanjem gasovitih materijala kroz suene otvore
velikim brzinama (mlaznice i sl.). U takvim uslovima dolazi do
pojave buke i vibracije, koje postaju izvor opasnosti za oveka.

Kao najizrazitije sluajeve treba pomenuti:

- rad kotlarnice i mlaznih motora sa jainom buke od oko 100
dB,
- zakivanje oko 90 dB,
- pneumatska builica oko 80 dB,
- intenzivan saobraaj oko 75 dB,
- razgovor oko 60 dB.


263
Buka od 120 dB izaziva bolove. Buka od 90 dB je neprihvatljiva jer
moe izazvati oteenja.

Doputeni nivoi buke prema vrsti delatnosti:

a - oznaava buku koju pravi orue za rad ili ureaj kojim
radnik neposredno rukuje ili ga posluuje,
b - oznaava buku koju pravi orue za rad ili ureaj kojim
radnik ne rukuje niti ga posluuje,
c - oznaava buku koju stvaraju neproizvodni izvori (ureaj za
ventilaciju ili klimatizaciju, ulini saobraaj i dr.).

Mere za zatitu

ovekov organizam se moe prilagoditi odreenom nivou jaine
buke ali, dugotrajno izlaganje buci donosi vremenom poremeaje
koji mogu biti ozbiljne prirode.
U cilju zatite od buke i vibracije koriste se sledee zatitne mere:
- konstrukcione izmene sa primenom plastinih materijala kako bi se

264
izbegli metalni udari, kada je to mogue. Time je otklonjen izvor
buke to je svakako najefikasnije;
- potpuno izdvajanje maine ili ureaja koji proizvodi buku i
vibracije smetanje u posebnu prostoriju;
- ugradnja gumenih podmetaa pod maine i ureaje koji proizvode
vibracije, pri emu gumeni uloak amortizuje proizvedene vibracije
(vidi sliku 94). U ove svrhe se koristi i posebno uraen temelj.

Slika 94. Gumeni uloak Slika 95. Visei panoi
za amortizaciju vibracija

- ugradnja pregradnih zidova, ili oblaganje zidova materijalima koji
ne odbijaju zvune talase, kao to su tekstil, pluta, plastini suner i
sl. (Vidi sliku 95 na kojoj su prikazani visei panoi);
- korienje linih zatitnih sredstava kao to su uloci, epovi za ui,
antifoni - (vidi sliku 96), zatim naunice (vidi sliku 97) koje slue
za ublaavanje efekata neotklonjenog dejstva buke na oveka.

Slika 96. epovi za ui Slika 97. Naunice

265
12.1.4. Zraenje

Pored prirodnog zraenja (svetlosnog i kosmikog), postoje i mnogi
ureaji kojima se ovek slui u razne svrhe, a koji proizvode razne
vrste zraenja. Otuda zraenje postaje na odreen nain aktuelna
pojava u ivotu savremenog oveka.
Zraenja u savremenim industrijskim pogonima su elektromagnetne
prirode. Dele se prema talasnim duinama. Iz irokog spektra
elektromagnetnih talasa izdvajamo:
- infracrvena zraenja talasne duine 0,8 do 300 m (1-m -milioniti
deo milimetra),
- ultraljubiasta zraenja talasne duine 0,04 do 0,76 m i
- jonizujua zraenja objanjena kao "elektromagnetno ili
atomsko zraenje koje u toku prolaza kroz materiju dovodi do
jonizacije atoma (rentgensko, gama, beta i alfa zraenje i neutroni)".

Intenzivno i dugotrajno izlaganje oveka ovim zraenjima dovodi do
odgovarajuih tetnih posledica. Ultraljubiasto zraenje vee jaine
moe dovesti do trenutnog oteenja organa ula vida, kao i
opekotina na koi.
Jonizujua zraenja, pre svega, rendgensko i gama zraenje, koja su
veoma prodorna, u veim dozama i duim izlaganjima dovode do
ozbiljnih oteenja ovekovog organizma, kao to su:

- poremeaji u nervnom sistemu,
- smetnje u izmeni materije u organizmu,
- gubitak belih krvnih zrnaca,
- opekotine,
- kancer
- u krajnjem sluaju, smrt.

Prema prikazanim tetnim posledicama po oveka, zraenje se
svakako moe ubrojiti u najopasnije tetne inioce dananjice.
Jedinica za merenje doze izlaganja jonizujuem zraenju je 1 kulon
po kilogramu (C/kg).

266

Pojave zraenja u industriji

Uvoenje novih ureaja i maina u savremenu industriju, kao i
izgradnja nuklearnih elektrana, uslovljavaju umnoavanje mesta na
kojima zraenja prete oveku.
Nabrojaemo neka od mesta gdeje ovek izloen zraenju:
- rad na poslovima zavarivanja (prvenstveno elektroluno) znai
izlaganje oveka ultraljubiastim zraenjima, to dovodi do povrede
oka, opekotina na rukama i na licu,
- rukovanje rentgen aparatima u zdravstvu, kontrola materijala i sl.
ukoliko se ne povede rauna o duini rada i zatitnim merama, moe
da uzrokuje ozbiljne poremeaje u organizmu,

Vredno je napomenuti i posebno istai da kratkotrajno izlaganje
jonizujuem zraenju u ogranienim koliinama nema tetno dejstvo.

Mere za zatitu

S obzirom na ozbiljne posledice delovanja zraenja, koje u ponekom
sluaju mogu dovesti do smrti ozraenog lica, neophodno je veoma
ozbiljno pristupiti izboru i primeni zatitnih mera, kao to su, na
primer:
- potpuna izolacija izvora zraenja u zasebnu prostoriju iji su zidovi
od materijala odgovarajue debljine, koji potpuno
onemoguava prodor jonizujueg zraenja (takav materijal je olovo,
a proraunom se dobija potrebna debljina zida);
- mehanizacija i automatizacija radova u zoni zraenja, kako bi se
izbeglo prisustvo oveka. Kao primer za ilustraciju ove zatitne mere
mogu da poslue mehanike ruke u kombinaciji sa zatitnim
ekranom (slika 98)

267

Slika 98. Ekran za zatitu od zraenja

- korienje linih zatitnih sredstava kao to su olovne kecelje,
zatitne rukavice, specijalna odela, posebni titnici sa zatamnjenim
staklom (kao zatita od infracrvenog i ultraljubiastog zraenja).
Za ljude koji rade sa ureajima koji su izvori zraenja predviene su
dodatne mere u cilju spreavanja nastanka oteenja. Meu takve
mere, pored ostalih spadaju:
- skraeno radno vreme u toku radnog dana, kako bi se umanjila
opasnost od prijema vee koliine zraenja,
- dodatni broj dana u okviru godinjeg odmora u cilju
uspenije regeneracije organizma,
- beneficirani radni sta za penziju, ime se predupreuju
tetne posledice na dugoronoj osnovi.

12.2. ZATITA OD MEHANIKIH POVREDA NA RADU

Maine i ureaji u industrijskoj proizvodnji funkcioniu kretanjem
raznovrsnih oblika delova, esto pod visokim pritiskom. ovek esto
mora da obavi komplikovane operacije na mainama. Takoe, ovek
je upuen da vie asova provodi za mainom, to objektivno dovodi
do slabljenja njegove koncentracije, panje i brzine reagovanja, to

268
vodi ka potencijalnim neeljenim posledicama.

Mehanika povreivanja mogu izazvati:

- delovi i sklopovi koji obezbeuju pogon, pokretanje maina i
ureaja, kao na primer kaievi, kainici, lananici i sl.,
- pokretni delovi i sklopovi maina kao, na primer, zupanici,
osovine i tome slino,
- pokretni alati i pribori, na primer, burgija na builici, gloda na
glodalici, brus na brusilici i slino,
- sudovi i cevovodi pod pritiskom, kao kotlovi, cevi za prenos
gasova i slino,
- predmeti rada u toku transporta.

Do povrede oveka na radu moe doi u vie sluajeva.

Posebno treba ukazati na sluajeve povreda koje uzrokuju odbaene
estice, strugotine i sitni delovi materijala u toku obrade, na primer,
bruenjem, struganjem i slino.
Slina je situacija kod transporta materijala i funkcionisanja sudova
pod pritiskom i cevovoda. Usled nepaljivog rukovanja i drugih
slabosti moe doi do povreda.

tetne posledice za oveka

Poremeaji i nezgode, u radu maina i ureaja, izazivaju itavu skalu
povreda i nesrea na radu. One se mogu svrstati u sledee grupe:
- povreda bez trajnih posledica, kao to su ozleda, rana, ubod i tome
slino,
- povreda sa trajnim posledicama, gubitak prsta, noge, oka ili nekog
drugog dela tela i
- smrt, usled eksplozije - na primer.


269
Zatitne mere

Do sada su izvrena obimna istraivanja elemenata maina i ureaja
koji mogu biti izvor povreivanja i nesrea na radu. Osnovni cilj
ovih istraivanja je bio i ostao iznalaenje najbezbednijih reenja za
zatitu oveka na radu. Iz takvih prouavanja proizali su zakonski
propisi. Ozbiljnost posledica od moguih izazivaa povreda
nalae strogo pridravanje odredaba Pravilnika o optim merama i
normativima zatite na radu oruima za rad i ureajima.

U cilju efikasnog sprovoenja propisa i drugih odredaba, a radi
spreavanja nastanka povrede i nesree na radu, treba ukazati na
neke vanije karakteristike zatitnih mera:

A. Projektantska i konstrukciona reenja maina i ureaja treba
usmeriti ka otstranjivanju bilo kakvih mogunosti za povreivanje
oveka i okoline. Predupreivanje na ovaj nain pretstavlja
najkvalitetniju zatitu. Kad god je to mogue treba obavezno koristiti
ovaj pristup. On se prvenstveno odnosi na projektovanje i
konstruisanje novih maina i ureaja, a delimino i na rekonstrukciju
postojeih. Na primer, radni prostor maine gde alat dejstvuje na
radni predmet, treba potpuno izolovati od radnika i obezbediti preko
instrumenata uvid u tok rada.

B. Mehanizacija i automatizacija onih funkcija maina i ureaja iz
kojih se potpuno moe iskljuiti ovek, koji moe da se povredi
radei na tim mainama.
Na primer, umesto runog stezanja predmeta omoguiti automatsko
stezanje.

C. Ukljuivanje i iskljuivanje maina i ureaja resiti tako da se
potpuno onemogui povreivanje rukovaoca.

Do sada su ostvarena brojna reenja koja na vie ili manje efikasan
nain udovoljavaju ovom zahtevu. Nekoliko primera neka poslue za

270
ilustraciju. Na primer, presa ima dve ruice za ukljuivanje koje
treba istovremeno aktivirati obema rukama. Na taj nain potpuno je
onemogueno da se ruka nae u radnom prostoru i ozledi (vidi sliku
99 ). Efikasno je i reenje gde postavljanje pokretne ograde u
zatitni poloaj (zatvaranje radnog prostora) predstavlja istovremeno
i kontakt za ukljuivanje maine za rad. Otvaranjem pokretne
ograde, maina se iskljuuje (vidi sliku 100).

Slika 99. Ukljuivanje prese Slika 100. Zatieni radni prostor
obema rukama istovremeno

D. Postavljanje zatitnih ograda oko radnog prostora i drugih
pokretnih delova maina i ureaja, sa ciljem da se sprei:

- povreivanje oveka strugotinom, varnicama, i drugim
esticama materijala koje se odbacuje alatom ili na neki drugi nain
tokom rada,
- dospevanje delova tela, ili odee u radni prostor, odnosno izmeu
pokretnih delova maine i ureaja.

Korisna dopunska mera je obeleavanje transportnih puteva izmeu
maina, jer su oni izvor povreivanja.

E. Korienje linih zatitnih sredstava ija je svrha da se
radnik neposredno zatiti od moguih povreda. U tu svrhu se koriste:
- zatitne naoari za rad na brusilici prilikom otrenja alata
- titnik za lice za rad na strugu radi zatite od strugotine,
- zatitne rukavice za rad sa grubim, otrim predmetima rada,

271
- zatitni lem u sluajevima kada oveku preti opasnost od pada
raznih predmeta (na gradilitima, u rudnicima i u nizu industrijskih
pogona),
- zatitna odela koja se koriste kada postoji opasnost da se na bilo
koji nain ovek izloi opasnosti od povreivanja,
- zatitne cipele kada je pod, tlo, na bilo koji nain izvor moguih
povreda, pa je obina obua nedovoljna zatita za donji deo noge.

Opte odredbe o korienju sredstava line zatite na radu, date su u
Pravilniku o sredstvima line zatite na radu i linoj zatitnoj opremi.
Svako preduzee je obavezno da u svom pravilniku propie sredstva
line zatite za svaki posao koji se obavlja u preduzeu, a uslovi
izvoenja su takvi da je potrebno radi bezbednosti radnika propisati
sredstva line zatite na radu.

Sredstva line zatite na radu daju oekivane efekte ukoliko ih svaki
pojedinac svesno primenjuje. Stoga je obavezno sprovesti za sve
radnike:
- sistematsko informisanje,
- obuavanje za korienje sredstava line zatite na radu i
- upoznavanje sa posledicama nekorienja sredstava line zatite na
radu i kaznama za njihovo nekorienje.

Teite ove akcije treba da bude na obavetenju i obuci. Naroito
mlai radnici i poetnici treba da budu ukljueni u ovaj proces, jer su
neznanje i neiskustvo najei uzrok povreivanju. To su potvrdila
brojna istraivanja uzroka povreivanja na radu.

12.3. ZATITA OD ELEKTRINE STRUJE

Najvei broj maina i ureaja ima pogon na elektrinu energiju.
Instalacije za osvetljenje, ventilaciju i druge, takoe se napajaju
elektrinom energijom. Skup elektrinih motora povezan je snopom
elektrinih vodova, a sve ih je vie usled mehanizacije i
automatizacije proizvodnje.

272

Brojni elektrini ureaji i instalacije poveavaju broj opasnih taaka
po sigurnost oveka. Posledice delovanja elektrine struje su esto
veoma velike, a neretko i smrtonosne. Zato je zatita od elektrine
struje predmet brojnih propisa ija je primena obavezna.

Podruje zatite

Shodno odredbama Pravilnika o zatitnim merama protiv opasnosti
od elektrine struje u radnim prostorijama i radilitima, zatita od
elektrine struje se odnosi na sve elektrine instalacije, postrojenja i
ureaje u radnim prostorijama ili na radilitima, za napon manji od
1000 V (volta) prema zemlji.
Pod elektrinim instalacijama treba, pored ostalih, razumeti:

- izolovane provodnike koji slue za razvod elektrine struje unutar
objekata,
- vazdune i podzemne vodove za razvod elektrine struje od izvora
snabdevanja do potroaa,
- prekidae, utikake kutije, osigurae i tome slino,
- instalacione pribore i aparate.

U elektrina postrojenja i ureaje ubrajaju:

- elektrini motori,
- transformatori i generatori,
- kondenzatori i
- drugo.

S obzirom na to da kroz elektrine instalacije, postrojenja i ureaje
protie elektrina struja naponskog nivoa koji je opasan po oveka,
neophodno je obezbediti odgovarajuu zatitu.


273
Opasnosti za oveka

Svaki kontakt oveka sa nezatienom elektrinom instalacijom,
postrojenjem i ureajem, u kojima protie elektrina struja iznad 65
V prema zemlji, opasan je po oveka jer izaziva mogue posledice:

- nervni ok,
- nesvesticu,
- opekotine (mogui su razni stepeni),
- ozlede,
- kratkotrajni prestanak rada srca,
- smrt.

Opasna mesta

U okviru korienja elektrinih instalacija, postrojenja i ureaja,
razlikujemo tri sluaja kada za oveka nastupa opasnost od
elektrine struje, i to:

- mogunost sluajnog dodira nekog neizolovanog, nezatienog
elementa pod naponom veim od 65 V prema zemlji,
- dodir metalnog dela s oteenom izolacijom, zatitom, koji je pod
previsokim naponom. Opasnost je uveana ako se u prostoriji osea
vlaga, toplota, hemijski uticaji i drugi inioci ili kada je umanjen
prelazni otpor oveijeg tela prema zamlji,
- nagomilavanje naelektrisanja u jednoj taki na elektrinim
instalacijama, postrojenjima i ureajima kada dolazi do pranjenja
preko varnice, pretstavlja opasnost od statikog elektriciteta, koja
moe poprimiti ozbiljne razmere ukoliko se ovo pranjenje obavlja u
prostoriji s eksplozivnim smeama gasova, parom, prainom i
drugim eksplozivnim materijalima.

Zatitne mere

Izmeu brojnih mogunosti zatite oveka od elektrine struje panja

274
se usredsreuje na:

A. Postavljanje svih nezatienih delova elektrine instalacije,
postrojenja i ureaja, kod kojih postoji opasnost od sluajnog dodira,
a pod naponom su, izvan domaaja ruku i dodira drugih delova tela
oveka. Visina od 2,5 m smatra se da je van domaaja ruku, odnosno
1,25 m nanie ili u horizontalnom pravcu.

B. Besprekorna izolaciona zatita svih delova elektrine
instalacije, postrojenja i ureaja, kod kojih postoji opasnost od
previsokog napona. Odredbe Pravilnika o tehnikim merama za
elektroenergetske instalacije u industriji, blie odreuju nain
ostvarenja zatite.

Dopunske zatitne mere obuhvataju niz mogunosti u skladu sa
odredbama Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za izvoenje
elektroenergetskih instalacija u zgradama. Od navedenih dopunskih
mera izdvajamo zatitno uzemljenje.

Pri emu uzemljenje predstavlja spoj elektrinog postrojenja za
zemljom preko posebnog elektrinog voda. Svrha je uzemljenja da
sprei dospevanje pod napon kuita i nezatienih metalnih delova
ureaja usled neke greke u postrojenju, na primer, skidanje
izolacionog sloja sa delova pod naponom.
Uzemljenje treba da titi oveka kad ue u dodir sa takvim ureajem,
jer tada oveka zatvara strujno kolo sa zemljom. Ukoliko se preko
oveka zatvori strujno kolo, onda je on provodnik visokog napona
prema zemlji, to moe da bude i tragino. Stoga se uzemljenje
naziva zatitno uzemljenje.

12.4 PRAVA I OBAVEZE ORGANA PREDUZEA I
POJEDINACA U VEZI SA ZATITOM NA RADU

Prava i dunosti radnika u oblasti zatite na radu odreena su
Ustavom i Zakonom o zatiti na radu. Ovaj Zakon blie odreuje

275
drutvene i pravne aspekte zatite na radu, u okviru Republike kao
celine.
Na osnovu, i u okviru optih zajednikih odredaba i reenja u oblasti
zatite na radu, svako preduzee propisuje obezbeenje i unapreuje
zatitu na radu. U ovim aktima se blie odreuje zatita na radu za
svako radno mesto koje je izloeno utvrenim tetnim uticajima.
Razvijenija preduzea donose posebna-sopstvena akta o zatiti na radu.
Ustavne i zakonske odredbe i drugi akti pretstavljaju normativnu
stranu utvrivanja materije zatite na radu.
Tome treba dodati itav niz pravilnika o tehnikim normama i
merama za sprovoenje zatite na radu, koje imaju opti znaaj.
Ostvarivanje zatite na radu shodno odredbama Zakona o zatiti na
radu Srbije je postavljeno na irokim sveobuhvatnim osnovama. U
tom okviru posebno se istie sledee:

1. Prilikom izgradnje novih objekata radnih i pomonih prostorija,
kao i otvorenih radilita, moraju se potovati propisane mere o zatiti
na radu. Time se eli da se u samom zaetku obezbedi
zadovoljavajua zatita na radu. Za svaki objekat je nuno dobiti
odobrenje od inspekcije rada koja potvruje da su potovani svi
propisi o zatiti na radu.

2. Svako orue za rad pre no to se ugradi, mora biti ispitano kako bi
se utvrdilo da li odgovara propisanim merama zatite na
radu. Ukoliko se dobije sertifikat od nadlene strune organizacije,
moe se pustiti u rad.

3. Proizvodnja sredstava line zatite na radu mora biti zasnovana na
odredbama standarda, ukoliko postoji, odnosno u skladu sa
odgovarajuim propisima zatite na radu. Time se garantuje
postizanje propisane zatite prilikom primene.

4. Obavezan je periodini pregled i ispitivanje radnih uslova,
sredstava za rad i sredstava zatite na radu kako bi se obezbedilo
stalno odravanje nivoa zatitnih mera u skladu sa propisima.

276
Na osnovu izloenog proizilazi da odredbe zakonskih i drugih
propisa pruaju punu zatitu na radu u skladu sa savremenim
tehnikim mogunostima i obezbeuju njihovu doslednu primenu.
To je od posebnog znaaja za korisnika - radnika.

Izdavanje sertifikata

Kao to je ve pomenuto, svako orue za rad koje treba da koristi
ovek ili da se upotrebi tamo gde se nalaze ljudi, stalno ili
povremeno, mora biti detaljno ispitano. Svrha ispitivanja je
utvrivanje mere zadovoljavanja uslova i propisa zatite na radu.
Slina ispitivanja i pregledi moraju se obaviti i u radnim
prostorijama u kojima se javljaju fizike i hemijske tetnosti, tetna
zraenja, buka i vibracije.
Poslovima pregleda i ispitivanja orua za rad i radnih prostorija, i
izdavanja odgovarajuih propisanih isprava (sertifikata), bave se
posebne naune i strune organizacije. Ove organizacije moraju
ispunjavati uslove u pogledu strunog kadra, tehnike opreme i
metodologije rada. Republiki organ svojim reenjem potvruje
ispunjavanje navedenih uslova, i samo te institucije imaju pravo da
obavljaju preglede i ispitivanja, odnosno izdaju sertifikate sa
stanovita zadovoljenja propisa o zatiti na radu.

Prava i obaveze radnika

Uspeh u sprovoenju zatitnih mera jednim delom zavisi od samog
radnika i njegovog odnosa prema poslu i primeni sredstava zatite,
prvenstveno sredstava line zatite. Istovremeno, radnik neposredno
uoava tekoe sa kojima se bori na poslu, pa moe biti koristan
saradnik na unapreenju zatite na radu.
U skladu sa zakonskim odredbama, najvanija prava i obaveze
radnika na polju zatite na radu jesu:
- radnik ima pravo na zatitu na radu u skladu sa tehnikim i ostalim
mogunostima,
- radnik je duan da koristi sredstva za zatitu na radu,

277
- radnik se obavezno, pre rasporeivanja na posao, upoznaje sa
propisima i merama zatite na radu u vezi sa poslom na kome treba
da radi,
- radnik ima pravo da odbije da radi na poslu ukoliko mu preti
opasnost po ivot ili zdravlje usled nesprovedenih mera zatite na
radu,
- radnik je duan da stalno proiruje svoje znanje iz oblasti zatite na
radu.
Na ovaj nain radnik ima aktivnu ulogu u sprovoenju mera zatite
na radu.

Uloga menadera

U okviru zatite na radu menaderi snose odgovornost za
sprovoenje zatitnih mera. Pored toga, oni su duni da spree
upotrebu neispravnog orua za rad, odnosno neispravnog sredstva za
zatitu na radu.
U ostvarenju ove svoje uloge, menaderi se oslanjaju i tesno
sarauju sa strunom slubom za zatitu na radu. Ali, treba istai, na
njima lei teret odgovornosti za sprovoenje zatite na radu.

Uloga inspekcije rada

Sprovoenje mera zatite na radu nailazi na brojne tekoe. Nekada
je to nerazumevanje zainteresovanih, a u ponekom sluaju i
neodgovornost. Neprimenjivanje zatitnih mera ima teke posledice.
Otuda potreba da se u okviru preduzea pomogne i obezbedi
sprovoenje propisanih zatitnih mera kroz stalni nadzor.
U tom cilju organizuje se Inspekcija rada u okviru upravno-
administrativnih jedinica. U okviru Inspekcije rada, poslove
obavljaju inspektori rada.
Osnovna uloga Inspekcije rada sastoji se u:
- stalnom nadzoru primene Zakona i drugih propisa utvrenih
zatitnih mera,
- pruanju pomoi u otklanjanju slabosti u primeni zatitnih mera i

278
- izricanju kazni za nesprovoenje propisanih zatitnih mera.
Inspektori vre neposredni uvid u stanje i obavezno pregledaju svako
preduzee. Iz svega sledi da je Inspekcija rada zaduena da pomogne
i ukae preduzeima na sprovoenje zatitnih mera, ali i da koristi
zakonska ovlaenja prinude ukoliko na drukiji nain nije mogue
sprovesti zatitu na radu.


279

13.0. KONTROLA KVALITETA PROIZVODA

Pored cene i vremena, odnosno roka isporuke, kvalitet proizvoda je
osnovni elemenat konkurentne sposobnosti svakog poslovno-
proizvodnog sistema na tritu. Adekvatno shvatanje kvaliteta
podrazumeva brojne parametre - svojstva, koje proizvod mora da
zadovolji sa stanovita kupca-korisnika. U razmatranjima o
proizvodu su naznaeni osnovni elementi (funkcionalni i
nefunkcionalni) koji pretstavljaju ukupnost kvaliteta proizvoda.

Jedna od definicija kvaliteta glasi: "Kvalitet je skup svih svojstava i
karakteristika proizvoda, procesa ili usluge koje se odnose na
mogunost da zadovolje utvrene ili indirektno izraene potrebe kupaca".

U skladu sa iskazanim shvatanjem kvaliteta proizvoda, proizilazi da
se kvalitet proizvoda stvara u procesu nastanka od ideje, odnosno
oivotvorenja te ideje kroz odgovarajua reenja, preko realizacije u
proizvodnji pa do servisiranja u korienju proizvoda od strane
kupca. Prema tome, u stvaranju kvaliteta uestvuju neposredno i
posredno, vie ili manje izraeno, svi zaposleni kroz obavljanje
svojih radnih zadataka na planiranom, projektovanom ili oekivanom
nivou.

Aktivnosti kontrole kvaliteta su potrebne za merenje pokazatelja
performansi i najee se primenjuju metodu uzorkovanja. Zbog
statistike prirode uzorkovanja, mogu rezultovati netanom
dedukcijom koja je klasificirana kao greka I i greka II tipa. Greka
I tipa ukljuuje vrenje izmena na uzorku kada to nije potrebno,
greka tipa II ukljuuje mogunost ne vrenje izmena kada je
potrebno da se one uine.


280
13.1 ORGANIZACIJA I METODE KONTROLE U
PROIZVODNJI

Svaka operacija, odnosno proizvodni proces kao skup razliitih
operacija. izvodi se sa ili bez otstupanja u odnosu na definisane
zahteve koji pretpostavljaju kvalitet izlaznog proizvoda. Pored
kvaliteta, neophodno je ustanoviti i kvantitet, to je u veini
sluajeva ugraeno u konstataciji o koliini ispravnih komada.

Sa stanovita proizvoaa, zavisno od stepena ovladanosti procesom
proizvodnje, mogue je tolerisati izvestan procenat neispravnosti u
toku. odnosno na kraju procesa proizvodnje. Meutim, sa stanovita
korisnika-kupca, kriterijum moe biti drugaiji. Naime, ako se
kupuje jedan, ili manji broj komada (podruje iroke potronje i deo
investicione potronje), onda je zahtev da svaki komad bude u skladu
sa propisanim uslovima kvaliteta.

Isticanje navedenih aspekata problema kvaliteta na relaciji
proizvoa -kupac, ima odreene posledice u odnosu na izbor
metoda i tehnika, te odgovarajueg modela organizacije funkcije
kontrole u okviru poslovno-proizvodnog sistema.

S obzirom da se kvalitet proizvoda na izlazu poslovno-proizvodnog
sistema postupno stvara poev od ulaza reprodukcionog materijala,
te kroz delovanje brojnih uticajnih faktora kao to su ovek, alat,
maina, tehniko-tehnoloke informacije i drugih, potrebno je
usvojiti adekvatne metode i tehnike kontrolisanja stanja i promena
odabranih uticajnih faktora. Pri tome, uloga funkcije kontrole moe
biti:

- preventivna, u smislu spreavanja nastanka otstupanja od eljenog
nivoa kvaliteta,
- arbitrana u smislu presuivanja, prijema odnosno odbacivanja,
prema usvojenim kriterijumima za kvalitet.

281

Da bi se postigla to potpunija racionalizacija proizvodnje, teite je
na preventivnoj ulozi kontrole.

Na osnovu svega do sada izloenog proizilazi da kontrolom treba
obuhvatiti:

1. Kontrolu uslova za proizvodnju:
- materijal, delove, postrojenja i drugo na emu se proizvodi,
- alate, pribore i sl., kako proizvodne tako i kontrolne,
- radionike crtee i drugu proizvodnu dokumentaciju, koja slui kao
podloga za proizvodnju.

2. Kontrolu izvravanja postavljenih zadataka:

- operacije, faze proizvodnje, delove, podsklopove, sklopove,
- gotove proizvode,

Za vrenje kontrole raspolae se:
- kontrolnim ureajima, priborom, alatom itd.
- metodama.

Zahvaljujui napretku nauke i tehnike, raspolae se ogromnim
brojem raznovrsnih kontrolnih sredstava razliitog stepena
preciznosti koja se mogu iskoristiti za kontrolisanje veoma sloenih
oblika, tehnolokih procesa i sl.
U pogledu kontrolnih metoda i postupaka treba razlikovati:
- empirijske
- statistike.

Empirijske metode obuhvataju takozvanu 100% kontrolu svakog
proizvedenog proizvoda.


282
Metode statistike kontrole procesa (SPC) predstavljaju odavno
ustanovljen metod za monitoring, kontrolu i, u idealnom sluaju,
unapreenje procesa preko statistike analize. etiri osnovna
stadijuma ukljuuju merenje performansi procesa, eliminisanje
identifikovanih promena u procesu, praenje prirodnih varijacija
procesa i unapreenje procesa u smislu smanjenja prirodnih
varijacija do eljene vrednosti.
Proces moe biti visoko kvalitetan po pitanju jednih karakteristike ali
i veoma lo po pitanju drugih. Svaka kritina karakteristika mora se
razmatrati zasebno, makar u poetnim stadijumima procesa.

SPC ukljuuje korienje procesnih kontrolnih karata, od kojih su
najee X i R karte, za praenje performansi svake kritine
karakteristike preduzea. Mali uzorci se uzimaju u redovnim
intervalima i podaci se belee na dijagrame. Odreivanjem i
crtanjem gornje i donje kontrolne granice, koje su obino 3
standardne devijacije prirodne varijacije, kontrolne karte mogu
predstavljati moni alat za praenje kvaliteta. One mogu oznaiti
situaciju van kontrole, trendove, netana podeavanja maina i
ureaja i druge kljune podatke o procesu.

Operacioni menaderi proizvodnje takoe koriste procesne kontrolne
karte za razlikovanje normalnih varijacija nasleenih u procesu i
varijacija koje se javljaju kad proces ide van kontrole. Ove karte
predstavljaju standardni nain konstrukcije i prorauna, ime
iskljuuju potrebu da operateri imaju opirno znanje teorije statistike,
ipak, moraju razumeti koncepte i nain upotrebe karti u praksi.

13.1.2 Kontrolne karte

U cilju praenja kvaliteta u toku procesa proizvodnje i uoavanje
prisustva dopunskih faktora kako bi se spreilo irenje nepoeljnih
promena koriste se kontrolne karte.

Kvalitet moe biti definisan: kvantitativno, preko odreenih

283
merljivih obeleja i opisno (dobar - lo) kao sinteza skupa
pojedinanih obeleja kvaliteta u njegovoj ukupnosti.

U prvom sluaju, za numeriki definisan kvalitet koriste se slede e
kontrolne karte:
X-karta ( x - aritmetika sredina)
R-karta (R - raspon)
-karta ( - standardna devijacija)

Za sluaj atributivnog definisanja kvaliteta koriste se p-karte (gde je
p broj loih komada).

Kada je kvalitet numeriki definisan to je obino uinjeno tako to je
definisana:

- nominalna dimenzija
- tolerancija

Npr: 1000,02 mm.

Time je unapred prihvaeno da stvarne dimenzije mogu otstupati od
nominalne dimenzije u definisanim granicama, i da su pri tom
kvalitetne.

Ukoliko je proces pod delovanjem sluajnih faktora, zakon
distribucije konkretnih izmerenih vrednosti je normalan, kao to je
prikazano na slici 101.


284

Slika 101. Normalna raspodela vrednosti

Za kontrolu kvaliteta proizvodnje od bitnog je znaaja da se
sistematskim praenjem moe utvrditi da se proces kree u
predvienim tolerancijama, kao i da se na vreme uoe nepredviena
otstupanja.

Prema tome, sutina metoda statistike kontrole kvaliteta u podruju
finalne i procesualne kontrole (u toku proizvodnje), svodi se na
sistematsko praenje i proveravanje kvaliteta proizvodnje s obzirom
na predviene tolerancije, odnosno zahteve u pogledu kvaliteta.

Blagovremeno uoavanje otstupanja omoguava preduzimanje
odgovarajuih tehnikih mera za normalizaciju proizvodnih procesa.
Prilikom konstruisanja kontrolnih granica, na kontrolnim kartama,
zajedniko im je odreivanje:
- srednje vrednosti (ocena vrednosti osnovnog skupa ili
nominalna vrednost),
- gornja i donja unutranja kontrolna granica 2 (95% verovatnoe
da e se vrednosti nai u ovim granicama) - GUKG i DUKG,
- gornja i donja spoljnja kontrolna granica 3 (99,73%
verovatnoe da e se vrednosti promenljive nai u ovim granicama) -
GSKG i DSKG.

285

X-karta

Saglasno reenom, razlikuju se dve mogue varijante ove karte:

a) X-karta za vrednosti sluajno promenljive.
Veliine X i koje su neophodne za konstruisanje X-karte obino
nisu poznate. Ali mogu se dobiti:
- iz ostvarene proizvodnje proteklog perioda,
- kao standardne vrednosti za dati proizvod,
- kao procena na bazi odgovarajuih veliina velikog uzorka.

U svrhu procene, koriste se izvedeni obrasci za procenu standardne
devijacije
o
na bazi standardne devijacije za uzorak, tj.
1
=
n
n
O

Aritmetika sredina velikog uzorka je dovoljno dobra procena
aritmetike sredine osnovnog skupa, a koristi se i nominalno
propisana dimenzija.

Vrednosti sluajne promenljive se dobijaju merenjem odreenih
dimenzija na proizvodima koji se kontroliu i unose kao take u
kontrolnu kartu (vidi sliku 102).

286

Slika 102. X-karta

Prema dispoziciji kontrolnih granica i granica tolerancije, na slici
102 proizvodni proces je vanredno stabilan, jer su i spoljnje
kontrolne granice unutar granica toleracije.

U sluaju kada bi se granice tolerancije poklopile sa spoljnim
kontrolnim granicama, onda bi koncentracija taaka u blizini
spoljnih kontrolnih granica (gornje ili donje) bila znak prisustva
dopunskih faktora, koji bi ukoliko se ne otkriju i otstrane mogli
usloviti nastanak karta.

b) X-karta za aritmetike sredine uzoraka.

Sprovoenje kontrole procesa preko aritmetikih sredina uzoraka
pogodnije je i sa manje trokova. Osim toga, aritmetike sredine
uzoraka se normalno rasporeuju oko aritmetike sredine osnovnog
skupa ak ako to i nije sluaj sa sluajnim promenljivim u osnovnom
skupu. Njihovo je rasipanje u uem podruju, pa je osetljivije za
uoavanje promena u proizvodnom procesu.

Kao to je ve poznato, veliine X i
O
dobijaju se procenom preko
velikog uzorka.

287
Standardna devijacija aritmetikih sredina uzoraka
X
,
izra~unava se preko obrasca:
n
O
X
=
Iz ovog proizilazi da
X
zavisi od veliine uzorka, pa treba kontrolu
sprovesti preko uzoraka iste veliine.
Na slici 103. prikazana je ova karta.

Slika 103. X-karta za aritmetike sredine uzoraka

Na ordinate se nanose vrednosti aritmetikih sredina uzoraka, koji se
uzimaju iz proizvodnje na na~in koji treba da obezbedi
sluajnost. Nalaenje vrednosti za pojedini uzorak iz kontrolnih
granica, znak je da se u procesu deava neto nenormalno, pri emu
je daleko znaajnije ako ta vrednost bude izvan spoljnih granica, jer
je verovatnoa da to nastupi veoma mala.

R-karta

Ova se karta primenjuje u kombinaciji sa X-kartom.
Kada doe do znaajnih promena u procesu, onda se menja
disperzija, a to znai da se menjaju i R-raspon. U promenama i R postoji
uzajanmost. Poto se prilikom odreivanja kontrolnih granica koristi

288
, znai da se promenom dolazi i do izmene kontrolnih granica.
Radi toga prate se promene intervala (raspona), te se tako konstatuju
blagovremeno nastale izmene u procesu.
Interval za i-ti uzorak se izraunava:
R
i
= (x
max
-x
min
)
i

Statistiki skup sastavljen od intervala pojedinih uzoraka
R
1
, R
2
, R
3
... ima svoju srednju vrednost R , to je samo procena
stvarne vrednosti intervala.

Kontrolne granice za intervale odreuju se pomou formula:
GKGR = G
n
R i DKGR = D
n
R

Vrednost za G
n
i D
n
date su u donjoj tablici u zavisnosti od veliine
uzorka.

Na slici 104 prikazana je R-karta.

Slika 104. R-karta

Radi potrebe simultanog praenja otstupanja samih vrednosti ( X )

289
kao i mere rasipanja pojedinanih podataka u okviru uzoraka, X-
karta se koristi u kombinaciji sa R-kartom, odnosno -kartom, pa se
na taj nain dobije potpuniji uvid u zbivanja sa kvalitetom u
proizvodnom procesu.

p-karta

U nizu sluajeva kvalitet pretstavlja skup zahteva koji moraju biti na
odreenom nivou, pa se tada kvalitet ocenjuje u rezultantnom vidu:
dobar ili lo. To je tzv. atributivno obeleje kvaliteta.

Kontrolna karta za atributivno obeleje zasnovana je na zakonima
binomne raspodele.

Standardna greka se izraunava za uslove binomne raspodele po
obrascu:
n
p p
p
) 1 (
=

p - broj loih komada
n - broj komada u uzorku.
Kada se za niz koliina utvrdi broj loih komada, onda se dobija
srednja vrednost za loe komade.
a posmatranj izvrsenih broj
komada losih broj ukupan
= p

Pa e za gornju, odnosno donju kontrolnu granicu biti:
GKGP = p + 3
p
DKGP = p - 3
p

Na slici 105 dat je izgled p-karte.


290

Slika 105. p-karta


291
14.0 KARAKTERISTINI TROKOVI, ULOGA, PRIRODA
PROMENLJIVOSTI I PRORAUN

Planirani trokovi, na bazi proraunatih koliina utroka raznih
oblika rada, pretstavljaju osnovu za kalkulacije. S obzirom na to da se
pretpostavljeni uslovi po pravilu ne ostvaruju u potpunosti, dolazi do
razlika u visini trokova po elementima i ukupno.

Ostvareni trokovi moraju biti sistematski registrovani. Proizvodno-
tehnika dokumentacija (konkretno: radni nalozi, radne liste,
trebovanja materijala i dr.) predstavlja osnovnu izvornu
dokumentaciju za utvrivanje stvarnih trokova u proizvodnji.
Obrada i klasifikacija raspoloive dokumentacije mora biti tako
organizovana da obezbeduje sledee podatke:
- trokove po jedinici za svaku vrstu proizvoda,
- trokove po mestima (pogoni, odeljenja i sl.).

Za potpuniju kontrolu zbivanja u proizvodnji kroz trokove, oni
moraju biti ralanjeni u skladu sa usvojenom strukturom trokova.
Uporeenje planiranih i ostvarenih trokova (po proizvodima i
ukupno) sa odgovarajuom analizom pokazace gde je dolo do odstupanja

i kolika su, da bi se na osnovu toga ocenila priroda i znacaj problema.
Prikupljanje, sreivanje i obrada dokumentacije u vezi sa trokovima
sprovodi se u pogonskom knjigovodstvu.
Sistem knjienja mora biti prilagoen eljenoj strukturi zavrnih
pokazatelja o trokovima i usklaen sa planskom dokumentacijom.

Korienjem podataka o trokovima, operativno rukovodstvo
osvetljava ostvarene rezultate, s ekonomskog aspekta, i tako je u
stanju da svestrano oceni uspehe i uoi slabosti.


292
Delatnost poslovnog sistema ispunjena je raznovrsnim zbivanjima.
Raznovrstan karakter proizvodnih zbivanja kao i ostalih koji
prethode ili slede proizvodnji znatno oteava mogunost prikladne
interpretacije poslovanja kao jedinstvene celine.

Prouavanje poslovanja uslovljeno je adekvatnim obuhvatanjem svih
elementarnih karakteristinih zbivanja na nain koji e biti
podjednako dobar u pogledu celine i uzajamnih odnosa bitnih
delova.

Za ukupno poslovanje bitna su dva momenta:
- troenje raznih oblika rada u proizvodnji,
- istupanje na trite u cilju prodaje proizvedenih dobara.

I jedno i drugo najefikasnije se moe interpretirati posredstvom
jedinice mere dinara, jer se na taj nain premouju razlike izmeu
nehomogenog karaktera pojedinih oblika rada koji se troe u
proizvodnji.

Za kvantifikaciju troenja raznih oblika rada (materijala, energije,
habanja maina, alata, itd.) koristie se trokovi.
Meu najvanije trokove proizvodnje spadaju:

1. Trokovi direktnog materijala.

Pod ovim trokovima podrazumevaju se sirovine, reprodukcioni
materijal, poluproizvodi, delovi i sl., koji se neposredno svojom
supstancom ugrauju u proizvod. U svakoj jedinici proizvoda
sadrana je jednaka koliina ove vrste materijala.

2. Trokovi energije

Troenje energije za pogon maina namenjenih proizvodnji, kao i

293
ostalih ureaja i postrojenja, zatim utroak goriva i raznih drugih
energetskih sirovina obuhvaeno je vrednosno kroz trokove
energije. Jedan deo ovih trokova vezan je za proizvodnju, dok se
ostali oblici troenja odnose na niz pomonih i sporednih poslova.

3. Trokovi amortizacije

Tokom rada maine i ostali ureaji se habaju te se na taj nain fiziki
troe. To je jedan od aspekata nune nadoknade ovih sredstava.
Intenzivan tempo naunog i tehnikog napretka uslovljava
pronalaenje novih savremenih reenja za maine koje po svojim
performansama nadmauju ranije. To je drugi aspekt - tehniko
zastarevanje maina i ureaja. Zavisno od reima eksploatacije radni
vek maina bie dui ili krai jer e stepen habanja biti srazmeran
vremenu rada maine. U skladu sa celishodno utvrenim vekom
trajanja maine t i visinom investiranih finansijskih sredstava V
izraunava se visina godinjih trokova amortizacije T
A
odnosno:
T
A
=
t
V
[din.]
kao vrednosna nadoknada istroene maine. Ovako formirana
finansijska sredstva namenjena su obnovi osnovnih sredstava.
Trokovi amortizacije terete tekuu proizvodnju, jer je to vrednosni
izraz prenete vrednosti sa maine na proizvode.

4. Trokovi alata

Za obavljanje operacija zavisno od njihove tehnoloke prirode
koriste se odgovarajui standardi ili specijalni alati, pribori i sl. Oni
se habaju i troe za vreme rada. Na taj nain prenose deo svoje
vrednosti na proizvode i terete proizvodnju odgovarajuim
trokovima.

5. Trokovi odravanja osnovnih sredstava i alata


294
Maine i alati se tokom korienja prema utvrenom reimu
podvrgavaju opravkama i drugim intervencijama u cilju odravanja
normalne radne sposobnosti. Trokovi koji nastaju kao posledica
sprovoenja usvojenog reima odravanja spadaju u ovu grupu
trokova.

6. Trokovi transporta

Za prevoz sirovina, materijala i drugog od isporuioca do skladita
(spoljni transport), za prenos i manipulaciju materijala u toku
proizvodnih procesa (unutranji transport) kao i za prevoz gotovih
proizvoda do potroaa (takoe spada u spoljni transport), troi se
izvesna koliina rada iji je vrednosni izraz: troak transporta.

7. Trokovi istraivanja i pripreme proizvodnje

Permanentna potreba da se razvija i usavrava proizvodnja, kao i da
se kroz konstrukcionu i tehnoloku razradu izvri priprema tekue
proizvodnje, ostvaruje se troenjem raznih oblika rada. Vrednosni
izraz ovih troenja su trokovi istraivanja i pripreme proizvodnje.

8. Trokovi pogonske reije

Niz drugih zbivanja u vezi sa proizvodnjom, obezbeivanjem
potrebnih uslova za normalan rad, kontrolom i utroak raznih vrsta
pomonog materijala, vrednosno izraeni uvrteni su u ovu grupu
trokova.

9. Ostali trokovi

Velika grupa raznorodnih zbivanja uglavnom u vezi sa
menadmentom poslovnim sistemom, nabavkom, knjigovodstvom,
prodajom, manipulacijom finansijskih sredstava, kao i utroak
odgovarajuih materijala, preko odgovarajuih preraunavanja u
trokove svrstam su u ovu grupu trokova.

295

Prikazana struktura elemenata trokova prilagoena je potrebi da se
ukae na karakteristine trokove u radu preduzea. Uopte uzev,
mogue je sprovesti kako sintezu, tako isto i daljne ralanjavanje
trokova, to zavisi od potrebe u vezi sa prikazivanjem trokova.

Pored navedenih oblika utroenog rada u toku poslovanja troi se i
ljudski rad kako u neposrednoj proizvodnji, tako i na ostalim
poslovima.

U vezi sa tim mogu nastupiti dva sluaja interpretacije trokova u
preduzeu.

1. Sluaj - Navedeni trokovi od 1 do 9 u zbiru predstavlja trokove
poslovanja - T
p
. kojima se posebno dodaju tro{kovi ljudskog rada,
2. Sluaj - U okvire pojedinih elemenata trokova od 1 do 9
uraunava se i vrednost utroenog ljudskog rada na odgovarajuim
poslovima, a posebno se dodaje vrednost utroenog ljudskog rada u
neposrednoj proizvodnji na promeni svojstva ili oblika radnog
predmeta. Zbir svih ovih trokova predstavlja ukupnu cenu
kotanja C
k
.

Prema tome, izraz za C
k
glasi:

C
k
=T
1
+T
2
+T
3
+T
4
+...+T
n
Odnosno

U sluaju da je potrebno sprovesti detaljnije ralanjavanje pojedinih
elemenata trokova (po godinama, odeljenjima, proizvodima i sl.)
onda se moe koristiti sledei izraz:

T
1
=t
11
+t
12
+t
13
+ ... + t
lp

T
2
=t
21
+t
22
+ t
23
+... + t
2q
........................................................
........................................................

296

T
i
=t
i1
+t
i2
+t
i3
+....+t
il

.....................................
.....................................
T
n
= t
n1
+ t
n2
+ t
n3
+ ... + t
nz

Prilikom razmatranja zbivanja u poslovanju naroito kod priprema
odluka u vezi sa pojedinim proizvodima u programu posebno je
vano poznavanje jedininih trokova.
U skladu sa izloenim pristupom interpretacije trokova proizilazi:
Q
C
w
k
k
= jedinina cena kotanja (Q je obim proizvodnje)

Izraunavanje jedinine cene kotanja oteano je u veem broju
sluajeva usled raznorodne strukture ostvarene proizvodnje. U
takvim sluajevima usvaja se jedan proizvod ostvaren ili zamiljen,
kao reprezentant te grupe proizvoda. Takav proizvod se naziva
"etalon"-proizvod. Na bazi korigirajuih koeficijenata sprovodi se
preraunavanje tako da se ostvareni obim proizvodnje izraava u
"etalon"-proizvodima.
Bez obzira na koliinu utroenog rada i odgovarajueg vrednosnog
izraza - C
k
, pojedinih proizvoaa, izlaskom na trite poslovni
sistem se suoava sa delovanjem ekonomskih zakona ponude i
tranje, pri emu se kroz prodajnu cenu manifestuje trino priznata
cena. Razlike C
p
-C
k
su razliite kod pojedinih proizvoaa, tako da
mogu biti pozitivne C
p
-C
k
>0 i negativne C
p
-C
k
<0. Opravdana je
tenja od strane proizvoaa da ostvari to je mogue veu pozitivnu
razliku, odnosno dobit - d.
Dobit se izraunava pomou sledeeg izraza:

d = C
p
-C
k
[din/god]

Objektivizacija prorauna trokova proizvodnje u toku niza
poslovnih perioda je specifian problem, posebno sa stanovita
realnog pore| enja. Naime, promene trinih cena za nabavljeni

297
materijal i druga odstupanja odraavaju se na trokove na razne
naine. Takvi efekti esto se superponiraju ili se delimino
ponitavaju, pa ak i u potpunosti, ali najvea je tekoa u tome to
se ne zna pravo stanje. Stoga se pribegava uvoenju tzv. "stalnih
cena", kako bi se izbegli poremeaji zbog stalno prisutnih promena
trinih cena.
Za svaki od elemenata trokova koji je podloan promenama usled
delovanja spoljnih faktora poslovnog sistema ustanovljavaju se iste -
stalne -cene, interno za potrebe poslovnog sistema koje se uopte ne
menjaju bez obzira na promene odgovarajuih trinih cena. Kao
"stalne" cene mogu posluiti trine cene iz nekog ranijeg perioda.
To je najee sluaj.
Za svaku poziciju u okviru trokova koja se samostalno obrauje
nuno je uvesti "stalnu" cenu.
Pored nesumljivih prednosti koje nosi sa sobom proraun trokova
proizvodnje po "stalnim" cenama, treba ukazati na dodatni
obraunski rad. U stvari, sprovodi se dvostruki obraun, jedan po
tekuim cenama i drugi po "stalnim" cenama.
Zbog uveanog obima obraunskih operacija poeljno je da se
obezbedi potrebna kompjuterska podrka. To ini ceo poduhvat
jeftinijim.

14.1 TROKOVI PO "NOSIOCIMA" I PO "MESTIMA"

Paralelno sa utvrivanjem ukupno ostvarenih trokova po pojedinim
vrstama utroenog rada, analitike potrebe zahtevaju razvrstavanje
tih trokova po "nosiocima", odnosno po proizvodima i po
"mestima" odnosno organizacionim jedinicama (radionicama,
pogonima i sl.). Ovaj proraun se neposredno dovodi u vezu sa to
tanijim izraunavanjem jedinine cene kotanja, w
k
.

Problem treba dvojako tretirati:
1. Izraunavanje trokova materijala, rada i drugog to se
neposredno odnosi na sam proizvod zavisi u najveoj meri od
organizacije evidencije odgovarajuih utroaka i pogonskog

298
knjigovodstva, iji je zadatak da prispelu dokumentaciju dobro
iskoristi i obradi.
2. Svi ostali trokovi koji se ne odnose iskljuivo na jedan proizvod,
ve su u izvesnom smislu "opti", "zajedniki" predstavljaju vie ili
manje sloen problem sa stanovita pravilne raspodele po
proizvodima.

14.2 PRIRODA PROMENLJIVOSTI TROKOVA

Trokovi se mogu na razne naine grupisati i svrstavati. Od
posebnog je interesa prouavanje ponaanja elemenata trokova kada
nastupa promena obima proizvodnje. Neki elementi trokova ne trpe
gotovo nikakve promene ukoliko doe do poveanja ili smanjenja
obima proizvodnje. Meutim, kod niza drugih dolazi do vie ili
manje osetnih promena. Ovakvo ponaanje moe biti od posebnog
znaaja za celishodno usmeravanje pojedinih akcija na unapreenje
proizvodnje i poslovanja, uopte.

Prema karakteru uea trokovi se mogu svrstati na:

a) trokove nezavisne od obima proizvodnje,
b) trokove koji nisu linearno srazmerni sa promenom
obima proizvodnje,
c) trokove koji su linearno srazmerni sa promenom obima
proizvodnje.

U nastavku bie dati najvaniji elementi trokova u okviru pojedinih
grupa.

a) Trokovi nezavisni od obima proizvodnje
Ova kategorija obuhvata sledee vanije trokove:
1. Deo amortizacijskih otpisa (zgrade, postrojenja i sl.)
2. Trokovi osiguranja
3. Razni trokovi komunalnog karaktera.
Na dijagramu slike 106 ovi trokovi obeleeni su sa R
c
.

299

b) Trokovi koji nisu linearno srazmerni obimu proizvodnje
(progresivni ili degresivni)
U ovu grupu trokova spadaju sledei znaajniji trokovi:
1. Deo amortizacijskih otpisa koji se odnose na sredstva za
proizvodnju
2. Trokovi odravanja
3. Razni reijski trokovi
Promena ove grupe trokova, sa promenom obima proizvodnje
prikazana je u dve varijante Rs' i Rs" na dijagramu slike 106.

c) Trokovi linearno srazmerni obimu proizvodnje
Ova kategorija obuhvata sledee trokove:
1. Trokovi direktnog mateirjala, polufabrikata i energije za pogon
proizvodnih maina
2. Trokovi za plate radnika u neposrednoj proizvodnji
3. Razni trokovi vezani za direktnu proizvodnju.

Promena ove grupe trokova u zavisnosti od promena obima
proizvodnje prikazana je pravom linijom R
ds
.

Navedeno razvrstavanje trokova posluilo je za produbljavanje
sutine promenljivosti pojedinih trokova u zavisnosti od promena
obima proizvodnje, jer e u nastavku biti usvojeno izvesno
uproavanje.

Na priloenom dijagramu za prikazivanje promene pojedinih grupa
trokova u zavisnosti od obima proizvodnje prihvaene su prave
odnosno krive linije. Meutim, stvarne promene veoma retko se
pokoravaju zakonima izraenim pravim linijama. Stoga ovakav nain
prikazivanja treba prihvatiti kao aproksimaciju sa ciljem da se to
izrazitije predstavi odreena zavisnost.

Na dijagramu sa slike 106 stalni trokovi R
c
dati su pravom linijom,
koja je paralelna sa apscisnom osom. Meutim, pravolinijski

300
karakter promene ovih trokova je priblino realna slika stvarnosti
samo do izvesnih granica. Ova granica determinisana je usvojenim
reimom eksploatacije.

Slika 106.

Imajui u vidu sve to je izloeno o karakteru promene pojedinih
grupa trokova u nastavku e biti prihvaena izvesna uproavanja,
kako bi se stvorili potrebni uslovi za grafiko prikazivanje
karakteristinih zbivanja sa odgovarajuim uzajamnim odnosima u
okviru poslovanja.

U cilju obezbedenja uporedivosti ostvarenih efekata u
meunarodnim razmerama, kao i odgovarajuu interpretaciju
trendova privrednih kretanja, dalja razmatranja zasnovae se na
varijanti prikazivanja trokova preko cene kotanja.

Umesto do sada korienih grupacija trokova, za dati obim
proizvodnje - Q, usvaja se daje:

C
k
=T
m
+T
r
+T
O
gde su:


301
C
k
- ukupni trokovi proizvodnje (cena ko{tanje) u [din/god]
T
m
- trokovi direktnog materijala u [din/god]
T
r
- trokovi direktne radne snage u [din/god]
T
o
- ostali trokovi koji obuhvataju pogonsku reiju, amortizaciju i
ostalo u [din/god].

Kako je karakter promenljivosti direktnog materijala i radne snage
definisan, ostalo je da se utvrdi karakter grupe trokova - T
o
.
Hildebrand je sproveo opsena snimanja i istraivanja kojom
prilikom je ustanovljeno da je 80% ovih trokova nezavisno od
promene obima proizvodnje, dok se ostatak od 20% moe tretirati
kao linearno promenljiv.

Znai, vaì pravilo:

T
v
=T
m
+T
r
+0,2T
o
i
T
c
= 0,8T
o

gde su:

T
v
- ukupni promenljivi (varijabilni) trokovi za neki obim
proizvodnje u [din/god]
T
c
- stalni trokovi proizvodnje u [din/god].

Oslanjajui se na ovo prazdvajanje, na stalne i promenljive, Knoeppel
je konstruisao tzv. Q-C dijagram (slika 107) koji daje grafiku
predstavu promene ukupnih trokova proizvodnje i prihoda od
prodaje u zavisnosti od promene obima.
Pored linije cene kotanja, na dijagramu je prikazana linija cene
prodaje. Unoenjem ove linije u dijagram isti dobija iri znaaj, jer je
takvim oblikom obuhvaeno dejstvo i spoljnih, pored unutranjih
faktora.
Iz dijagrama na slici 107 vidi se da kritina taka predstavlja
presenu taku linije cene kotanja i linije cene prodaje (oznaena sa
K).
Pored grafikog iznalaenja poloaja kritine take to se ostvaruje

302
konstrukcijom Q-C dijagrama, postoji mogunost da se to isto, ali
znatno tanije ostvari analitikim putem.

Ck
Cp
K
Xk Q
To Tc
Tm
Tr
Tv
d
Ck
Cp

Slika 107.

Linija cene prodaje bie predstavljena u obliku jednaine prave, koja
prelazi kroz koordinatni poetak, i to:

y = a
l
X (1)

gde je:
Q
C
a
p
=
1

odnosno
x
Q
C
y
p
= (1`)

x i y su tekue koordinate, a

303
C
p
- cena prodaje
C
k
- cena kotanja
T
c
- konstantni trokovi
Q - obim proizvodnje (izraen kroz naturalne pokazatelje ili stepen
korienja kapaciteta).

Linija cene kotanja bie na slian nain predstavljena u optem
obliku, kao jednaina prave, koja odseca na ordinati odseak b.
y = a
2
x + b (2)

gde je: a
2
=
Q
T C
c k

i b = T
c

Tada imamo jednainu linije cene kotanja
c
c k
T x
Q
T C
y +
= (2`)

Za ukupni prihod od prodaje moe se napisati izraz:
C
p
= C
k
+ d

gde je:
d - dobit (din/god)

Interpretacija Q-C dijagrama podrazumeva, da je sve
to je proizvedeno prodato i naplaeno, u okviru poslovne godine.

Analiza kritine take

Obim proizvodnje, pri kome su izjednaeni cena prodaje i cena
kotanja, naziva se kritini1 obim proizvodnje (X
k
), a odgovarajua
presena taka linija cene prodaje i cene kotanja-kritina taka (K-
taka).
Za iznalaenje X
k
koriste se jednaine (1') i (2'), a postupak

304
nalaenja je dat u nastavku:
c
c k
p
T x
Q
T C
x
Q
C
+
=
odnosno
c
c k
p
T x
Q
T C
x
Q
C
=

Q
T d
T
Q
T C C
T
x
c
c
c k p
c
+
=
+
=
dalje:
c
k
T
d
Q
x
+
=
1
(3)
odnosno
v p
c
k
T C
T Q
x
= (4)
Promena poloaja K-take zavisi od velikog broja faktora, ije
dejstvo dolazi do izraaja preko veliina Q, Cp i Tv, pa se moe
napisati:

x
k
=f(z
l
, z
2
,z
3
,...,z
n
) (5)

gde su: z
1
,z
2
,z
3
...z
n
- faktori koji direktno ili indirektno utiu na
promenu poloaja K-take.

U literaturi se nailazi i na sledee nazive: prag rentabilnosti, mrtva
taka.
Uzajamno preplitanje dejstva pojedinih faktora, njihovo meusobmo
ponitavanje ili superponiranje odraava se na najrazliitije naine na
promene poloaja K-take, odnosno x
k
.

Manje x
k
ne mora biti uvek povoljno, kao to ni vee x
k
nee uvek
biti nepovoljno. Ukoliko je x
k
malo zbog izrazito malog T
c
u okviru
koga je naroito malo uee trokova amortizacije, onda se namee

305
zakljuak o zaostajanju u pogledu praenja tehnikog napretka.
Obrnuto, ako je x
k
veliko zbog naglog porasta T
c
, koje je nastupilo
kao posledica aktiviranja nove. savremene opreme, trenutno
nepovoljno x
k
je investicija perspektivnog razvoja preduzea u skladu sa
trendovima tehnikog progresa.

Investicije u cilju podizanja nivoa opremljenosti i dobit uzajamno su
povezani i uslovljeni. Ako se ne ostvari dovoljna dobit ne postoje
osnovni uslovi za proirenu reprodukciju, odnosno podizanje nivoa
opremljenosti. Ukljuivanje novih, savrenijih sredstava za rad u
proizvodne procese, optereuje trokove proizvodnje, koji su sve
vei ukoliko raste nivo opremljenosti. Stalno uveavanje trokova
amortizacije, kao i poveanja ostalih trokova (odravanje, pomoni
uslovi i sl.), koji su preteno nezavisni od obima proizvodnje,
neposredno uslovljavaju porast stalnih trokova - T
c
. Dosadanji
stalni porast trokova T
c
u poslovanju je uglavnom odraz razvoja
tehnike i tehnologije, kao i svih ostalih promena, koje ovaj razvoj
prate. Sa porastom stalnih trokova - T
c
treba i ubudue raunati s
obzirom na intenzivan porast investicija, to je u skladu sa
tendencijama tehnikog progresa.

Pod pretpostavkom da nema drugih promena, osim porasta T
c
, u toku
odreenog vremenskog perioda, iz dijagrama na slici 108 je vidljivo
pomeranje K-take sa X
kI
=45% na X
kII
=50% korienja kapaciteta
(brojne vrednosti su proizvoljno uzete radi ilustracije).

306

Slika 108.

Promena poloaja K-take ukazuje na postojanje tendencija u
poslovanju koje mogu dovesti u pitanje ekonomski opstanak
preduzea, ukoliko se produe u istom smislu. Radi postizanja
stabilizacije, koja bi bila bar na preanjem nivou (stanje I), u
uslovima sreene tehnologije, neophodno je postii bolje korienje
kapaciteta.

Ukoliko se povea samo stepen korienja kapaciteta ( = 10%) u
odnosu na prethodno stanje uz uslov da je u racionalnim
granicama (sa
=80% na
=90% - vidi sliku 109) poloaj K-

take se nee promeniti (prema dijagramu na slici 109
x
kIII
=X
kII
=50%) ali je poloaj poslovnog sistema povoljniji u stanju
III, nego u stanju II.

Uporedna analiza pretpostavljena u tri mogua stanja, I, II i III
pokazae sledee:
1. Poloaj K-take je na veem procentu korienja kapaciteta u
stanju II i III nego u stanju I.
2. Stanje III je prema ostvarenim rezultatima, u sutini,
najpovoljnije, jer su i razlika C
p
-C
k
, odnosno dobit, najvei.

307

Slika 109.

U takvim uslovima celishodno je utvrditi nain, koji bi omoguio
brzu i pouzdanu procenu valibiliteta pojedinih rezultata izraenih
preko poloaja K-take. Iz ranijih razmatranja je poznato da se
poloaj K-take moe menjati i u pozitivnom i negativnom smeru
apscise, na kojoj su naneti procenti korienja kapaciteta, pa da u oba
sluaja takvo pomeranje moe biti ocenjeno i kao povoljno i kao
nepovoljno. Prema tome, uloga odnosa x
k
/ sastoji se u tome da
omogui celishodnu procenu promene poloaja K-take, ime
poprima svojstva dopunskog kriterijuma.
Za prikazana stanja I, II, III dati su raunski podaci za odnos x
k
/ u
priloenoj tabeli

Neposrednim uvidom u tabelu moe se utvrditi da je za stanje III
najmanja veliina odnosa x
k
/ to je ujedno i najpovoljnije. Ukoliko
je manji odnos x
k
/, utoliko je za dato stanje, vea razlika izmeu
ostvarenog stepena korienja kapaciteta i procenta korienja
kapaciteta koji odgovara K-taki. Sa poveanjem - x
k
raste i C
p
-

308
C
k
, to konano znai da je i poslovni sistem u povoljnijem poloaju,
jer pored ostalog raspolae i sa vie sredstava za finansiranje razvoja.
Takvo rezonovanje je opravdano stoga to poveanje razlike C
p
-C
k
nastaje u sklopu promena poloaja K-take, ije se karakteristike
procenjuju preko odnosa x
k
/ .

Stanja I, II, III odraavaju kretanja u makro-razmerama. kroz
odgovarajue promene u mikro-razmerama. Razdvajanje na tri
odvojena stanja ima iskljuivo metodoloki znaaj, u cilju to
jasnijeg prikazivanja procesa u kome porast nivoa opremljenosti
(stanje II) zaotrava potrebu boljeg korienja kapaciteta (stanje III),
da bi onda opet dolo do novog porasta nivoa opremljenosti, i tako
dalje. Pored toga, izmena nivoa opremljenosti nosi sa sobom
posledice u pogledu potronje ostalih oblika rada, naroito direktnog
rada i materijala, to unosi promene u pogledu poloaja K-take i
odgovarajuih veliina.

Naizmenino smenjivanje obuhvaenih komponenti razvoja prerasta
u permanentan proces. Stvarne promene se razlikuju od
idealizovanih. Retko dolazi do izolovane promene samo jedne
komponente. Promene su mahom simultanog karaktera, to odgovara
kompleksnoj prirodi poslovanja uopte. U takvim uslovima, upravo
se namee potreba uvoenja dopunskog kriterijuma u odnosu na K-
taku, koji omoguava celishodnu orijentaciju u sklopu izrazito
kompleksnih zbivanja.

Celishodni uticaj na kretanje poslovnih rezultata iziskuje poseban
tretman odgovarajue problematike, to je u najveoj meri posledica
specifinih uslova poslovanja. Analiza opisanih karakteristinih
zbivanja kree se u okvirima jednog poslovnog sistema vodei pri
tome rauna o zavisnosti, koja postoji sa pojavama u makro-
razmerama.

Uz pretpostavku da se razmatranje, radi pojednostavljenja,
ograniava na poslovne sisteme koji ostvaruju pozitivnu razliku C
p
-

309
C
k
, teorijski postoji mogunost da odnos x
k
/ varira u granicama:
0 < x
k
/ < 1 (6)
Ispitivanje sutine variranja x
k
odnosno K-take sprovedeno je
simuliranjem brojnih varijanti zasnovanih na izrazu za x
k
:
c
k
T
d
Q
x
+
=
1

Marginalna analiza

Prikaz zbivanja u poslovanju pomou ostvarenih trokova i prihoda u
zavisnosti, od obima proizvodnje, odnosno stepena korienja
kapaciteta kako je to uinjeno na Q-C dijagramu daje statiku
predstavu na kraju poslovnog perioda sa elementima dinamikih
promena u toku nastanka zavrnog stanja. Okolnost da se obim
proizvodnje nanet na apscisi moe zameniti vremenskom podelom,
kao to se to ponekad i ini, doprinosi istorijskom karakteru ove
dinaminosti, naime, u smislu rasuivanja, ta promena obima
proizvodnje moe da znai u pogledu trokova, prihoda i posebno
ekonomskog rezultata - dobiti. Efekti promena su oigledni ako vai
pretpostavka o linearnom karakteru promene trokova i prihoda. Kao
to je ve reeno karakter promenljivosti trokova nije uvek linearan,
ve su neki progresivni, a neki degresivni, to moe rezultirati u
nelinearnom karakteru promene ukupnih trokova (vidi sliku 110). Ako
se prikazanim veliinama i odgovarajuim zakonima promena prie
na diferencijalnoj osnovi, tj. nastoji se odrediti ta se zbiva sa
trokovima, prihodom, ekonomskim rezultatom za jedinini odnosno
intervalni prirast obima proizvodnje i to sukcesivno, mogu se dobiti
zanimljive indikacije. To je upravo materija marginalne analize
trokova i prihoda, pa posledino i ekonomskih rezultata. Bolje
reeno, poto svaka akcija u okviru poslovanja ima svoje
ekonomske (finansijske) posledice kroz promenu trokova ili prihoda,
marginalna analiza omoguava vrednosno iskazivanje efekata takve
akcije, pa samim tim i mogunost odmeravanja osnovanosti,
opravdanosti, donoenja relevantne odluke, odnosno preduzimanje

310
odgovarajue akcije.
Svaka promena obima proizvodnje za 1 komad uzrokuje promenu
ukupnih trokova - T, ukupnog prihoda - C
p
, posledino i
ekonosmkog rezultata C
p
-T. Nelinearan karakter promene T stvara
uslove za diferencijalni porast obima proizvodnje Q i ima razliite
posledice izraene kroz ekonomski rezultat zavisno kod kog obima
proizvodnje doe do toga porasta. Za obim Q' (slika 110) dodatna
jedinica proizvoda znai poveanje ekonomskog rezultata, dok za Q"
dodatna jedinica ima za posledicu smanjenje ekonomskog rezultata.

Slika 110

Ocenu kvaliteta nastalih promena omoguava marginalna
analiza. odnosno izraunavanje graninih trokova, odnosno
graninih prihoda.
Grafo-analitiko odreivanje graninih trokova, dato je na slici 111.


311

a) b) c)
Slika 111.

Zavisno od karaktera nelinearnosti promene trokova, progresivni
odnosno degresivni, kao i za linearni zakon promene, kao to je
prikazano na slici 111 bie prikazani odgovarajui granini trokovi.

a. Za sluaj degresivne promene trokova (slika 111a) bie:
t
g
= const
Q
T

gde je: t
g
- granini trokovi po jedinici (din/kom), pri tom t
g
opada
sa porastom nivoa obima proizvodnje na kome se isti odreuju
ukupno sa degresivnom promenom trokova.

b. U sluaju linearno promenljivih trokova (slika 111b) bie:
t
g
= const
Q
T
=

za bilo koji domen promene Q.

c. I konano za progresivnu promenu trokova (slika 111c) bie:
t
g
= const
Q
T

pri tom t
g
raste sa poveanjem nivoa obima proizvodnje na kome se
isti odreuju ukoliko trokovi slede progresivni zakon promene.

Numeriki postupak izraunavanja trokova bie prikazan na osnovu

312
podataka datih u narednim tabelama.
a. U sluaju degresivne promene trokova proraun je

b. U sluaju linearne promene trokova proraun je

c. U sluaju progresivne promene trokova proraun je:

Iz proraunatih vrednosti za granine trokove za date tri zakonitosti
promene ukupnih trokova proizilazi sledee:

a. dodatna jedinica obima proizvoda se ostvaruje sa sve manjim
trokovima to, razume se, moe podsticajno da deluje na poveanje
obima proizvodnje dok padaju trokovi po dodatnoj jedinici.

b. dodatne jedinice proizvoda ne uzrokuju promene u iznosu
trokova svedenih na jedan, dodatni komad, ime otpada ekonomski
motiv zasnovan na trokovima po komadu, ukoliko se ne bi uzelo u
obzir poveanje ekonomskog rezultata koje nastaje iz progresije
razlike C
p
-T, to ovde nije interpretirano.


313
c. dodatna jedinica obima proizvodnje je sve skuplja, t
g
je sve vee.
ime se depresivno deluje u odnosu na poveanje obima takve
proizvodnje ukoliko se posmatra iskljuivo sa stanovita trokova.

Analiza promena graninih vrednosti trokova, prihoda i naroito
ekonomskih rezultata omoguava izvoenje veoma dragocenih
zakljuaka u vezi sa usmeravanjem poslovanja, koncepcijom
strategije razvoja proizvodnje u tom kontekstu.


315

LITERATURA

1. Vuksan Bulat, Radomir Bojkovi, Organizacija proizvodnje,
ICIM, Beograd, 1999.
2. ivan ivkovi, Milan Jeli, Namanja Popovi, Osnove
Menadmenta, TF Bor, 2002.
3. ivan ivkovi, Miladin Gligori, Upravljanje kvalitetom,
Tehnoloki fakultet, Zvornik, 2002.
4. Ernest Dale, Management: theory and practice, McGraw-
Hill, 1973, USA.
5. Obrad Todorovi, Operaciona istraivanja, Prosveta, Ni,
1999.
6. Aca Jovanovi, Upravljanje projektima (autorizovana
predavanja), TF Bor, 2003.
7. Kniga radova simpozijuma: II Skup privrednika i naunika,
Beograd, 2004.
8. .ivkovi, I. Mihajlovi, Strategijski menadment
4(2004)94-100.
9. MAS (Fact Sheet)
http://www.mas.dti.gov.uk/browse.jsp?level=/categories/Ma
nage
10. A. Gunasekaran, Editorial of European Journal of
Operational Research 159(2004)265-268.
11. Y. Bakus, The emerging role of electronic marketplaces on
the internet. Communications of the ACM 41(8)(1998)35-
42.
12. DM Lambert, MC Cooper, Issues in supply chain
management. Industrial Marketing Management
29(2000)65-83.
13. B. Hull, The role of elasticity in supply chain performance,
Production economics, article in press.
14. M. L. Fisher, What is the right supply chain for your
product? Harvard Business Review, 75(2)(1997)105-116.

316
15. L.Lu, A one-vendor multi-buyer integrated inventory model.
European Journal of Operational Research, 81(1995)312-
323.
16. J. Halm, C.A.Yano, The economic lot and delivery
scheduling problem: the common cycle case. PE
Transactions, 27(1995)113-125.
17. A.M.M.Jamal, B.R.Saker, An optimal batch size for a
production system operating under a just-in-time delivery
system, International journal of Production Economic,
32(1993)255-260.
18. W.Lee, A joint economic lot size model for row material
ordering, manufacturing setup, and finishing goods
delivering, Omega 33(2005)163-174.
19. MLAB Mathematical Modeling System, Civilized Software,
INC.
20. A.Benerjee, A joint economic lot size model for purchaser
and vendor, Decision Science 17(1986)292-311.

21. S.K.Goyal, A joint economic-lot size model for purchaser
and vendor: a comment. Decision Science 19(1988)236-241.
22. S.K.Goyal, A one-vendor multi-buyer integrated inventory
model: a comment. European Journal of Operational
Researche, 82(1995)209-210.
23. D.A. Ajenblit, R. L. Wainwright, 1998:
http://euler.mcs.utulsa.edu/~rogerw/papers/Ajenblit-
ICEC98.doc
24. I. Baybers, An Efficient heuristic method for the simple
assembly line balancing problem, Int. Journal of production
research, 24 (1), 909 - 932.
25. J.M. Charlton, C.C.Death, A general method for machine
scheduling, Int Journal of producing research No. 7., 1969.

317
26. M. Held, R.M.Karp, R.Sharesian, Assembly line balancing-
dynamics programming with precedence constraint,
Operations research, No.11., 1963.
27. F. Hitchcock, The distribution of a product from several
sources to numerous localities, Math.Phys.20.,1941.
28. J.R. Jackson, A computing procedure for a line balancing
problem, Management Science, No. 11., 1956.
29. L.V. Kantorovic, Mathematical methods of organization and
planning, LGU (In Russian).,1939.
30. R.M Karp, Reducibility among combinatorial problems,
Complexity of computer applications, New York, Plenum,
1972.
31. H.W.Kuhn, The hungarion method for the assignment
problem, Noval research logistics quarterly, Vol.2,No.1-2.
1955.
32. P. lEcuyer, Efficient and portable combined random number
generators, Comm. ACM, 31, p.642., 1988.
33. B. Lin, D.C. Miller, Tabu search algorithm for chemical
process optimization, Computers and chemical engineering
28 (11), 2278-2306., 2004.
34. S. D. Makashi, A.C. Kokossis, The maximum order tree
algorithm: a new approach for the optimal scheduling of
product distribution lines, Computers and chemical
engineering, 21 (8) 679-691., 1997.

318
35. S.D. Makashi, A.C. Kokossis, A hibrid approach of order
graphs and mathematical programming for the optimal
scheduling of product distribution lines, Computers and
chemical engineering (article in press), 2004.
36. G.J. Miltenburg, J. Wijngaard, The U-line balancing
problem, Management science, vol.40, No. 10., 1994.
37. M.Pascoal, M.B., Eugenia M. Captivo V., Climaco, An
algorithm for ranking quickest simple paths, Computers &
Operations Research 32 p.509520, 2005.

Skripta

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Skripta

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

UNIVERZITET U BEOGRADU

TEHNIKI FAKULTET U BORU

=0), realno reenje ove jednaine je:

=90% - vidi sliku 109) poloaj K-

Anda mungkin juga menyukai