Anda di halaman 1dari 11

Moral i pravo

  

Definisanje morala vrsta dru tvenih normi Materijalni (sadr inski) pojam - norme koje odre uju ta je dobro. Formalni pojam - najva nije formalne karakteristike moralnih normi: - autonomija - sankcija - bezuslovnost - pritisak na ljudsku prirodu Karakteristike koje razgrani avaju pravne od moralnih normi - oblik obvezivanja - imperativno-atributivno obele je pravnih normi imperativno- organizovana prinudna sankcija - nemogu nost svesne promene - forum internum (unutra nji karakter moralnog prekr aja) - forma spolja njeg pritiska (apel na savest kao karakteristika morala)

O odnosu prava i morala.


   

Pravo u vr uje moralne standarde Pravo kao eti ki minimum i eti ki maksimum Sporno pitanje: postoji li NU NA veza prava i morala? Ako je odgovor potvrdan - legalizacija morala - ugro avanje slobode savesti

Pravda i pravo

 

Pravda kao moralni pojam Etimologija




pravednost kao vrlina

iustitia = ius + sistit (pravo + dati = prav-dati, pravda) prav-

Pravda je u i pojam od morala su tinska svojstva:

kao takva ona ima dva

- dru tvenost (intersubjektivnost pravde njen predmet je odnos izme u vi e lica) - jednakost ( iste slu ajeve prosu uj na isti, a razli ite na razli it na in ). Minimum koji jedan pravedan postupak mora da sadr i je u tome da on bude zasnovan na nekom op tem pravilu, a ne da pravilu, bude proizvoljan, hirovit. Zato je svaki zakon klica pravde

Dve vrste jednakosti i dve vrste pravde : 1.proporcionalna jednakost (distributivna) A : B = a : b (srazmera) deli terete i povlastice pravda zakonodavca 2. aritmeti ka jednakost (korektivna pravda) A=a - koriguje naru enu ravnote u - pravda privatnog i krivi nog prava - pravda suda

Proceduralna (formalna) i materijalna pravda Pravda i pravo: uloga zakonodavca i uloga suda (valjani, tj. moralni zakoni i pravedni sudovi)

Slike pravde


Zakon u sebi sadr i za etak pravde samo ako se nepristrasno i na sve jednako primenjuje Nijedan pravni fenomen nije tako vrsto vezivan za koncept pravde, kao to je sud. Korekcija u injene povrede prava, tj. korekcija nepravde to se oduvek smatralo jednim od glavnih zadataka sudstva Principi koje sudska procedura mora da po tuje da bi i sama po sebi bila fer i pravedna

Za to slike pravde?

Bela odora, povez, vaga, fasces sa sekirom....

baklja, noj, lastino gnezdo...

* Pravda je "slepa" za surovosti, nepravde i zloupotrebe koje se u njeno ime ine...

Direrova gravura koja prikazuje jednu od ljudskih ludosti vezivanjem o iju budala ho e da zavede pravdu na stranputicu

    

ma *snaga i mo koji e garantovati da e odluke biti po tovane i sprovedene *strogost i beskompromisnost - kralj Solomon vaga *utvr uje ta kome sleduje i to ini na jedan nepopustljiv, hladan i nepristrasan na in Ma bi bez terazija bio gola sila, a terazije bez ma a nemo prava. povez preko o iju * spre ava pravdu koja presu uje da sazna ono to ne treba da zna * filter, procedura, kroz koju onaj koji sudi sagledava okolnosti spora * suverena vlast je onemogu ena da uti e na odluku sudije, da alje "signale" sudiji o tome kakvu odluku vlast o ekuje - simbolizuje onu preko potrebnu distancu i nezavisnost pravosu a od izvr ne vlasti

   

razbijene tablice zakona, odora puna mrlja, povez samo preko desnog oka, zga ena vaga slomljeni ma