Zvezdin ovek iz Madere

Kod Doktora je sve bio slu aj, ali ni ta nije bilo slu ajno: ako je sebe ugradio u slavu "Crvene zvezde", postav i tako slavna li nost, onda se to dogodilo zato to je bio prvi koji se usudio da ka e kako je fudbal posao poput svakog drugog
U jednoj se itulji dr Aleksandru Obradovi u osoblje restorana " umadija" oprostilo od svog dugogodi njeg dragog gosta. Ironija sudbine: famozni Doktor O bio je itavog ivota gost u svojoj sopstvenoj kafani, koju je, u vreme kada se budio istok i zapad, nova narodna vlast oduzela njegovoj majci Luli. Doktor je svoje studentske dane i jo ne to preko toga proveo u zadnjem dvori tu te kafane u Neboj inoj ulici. Jo tada je ostario da bi ostao ve no mlad. Nije se razdvajao od mu tikle. U ku i pored, na broju 53, stanovao je or e Vujadinovi , me uratna fudbalska legenda. Mo da je sve to zajedno, na neki vol eban na in, uticalo da mladi iz Mionice, umesto da nastavi porodi ni biznis, ode prvo u lekare, a onda, umesto u bolnicu, na fudbalski stadion, ma taju i stalno o tome kako e jednom opet imati kafanu. Ta kafana se zove "Madera" i, mada je godinama va ila za paralelni centar vlasti - jer su tu stolovali i Krcun i Dra a - ve decenijama neumitno propada, ali su, svejedno, progresivne dru tvene snage u istoimenom ugostiteljskom preduze u ostale uporne u odbijanju Doktorovih predloga da mu je izdaju u najam. Vi e im se ispla ivao kao gost. Jednom mi je Slava uki rekao: U "Maderi" pusto , niko nema ni za kafu, pa sve zavisi od toga ho e li se pojaviti Aca da naru i 'kilo' i sifon! Ako svrati u "Maderu", rekoh ja, ka i im da slobodno zatvore lokal: video sam malo as Doktora kako ru a na jednom dunavskom splavu. Valjda je, tog dana, bio ne to ljut na personal kafane koju je u inio institucijom jer je svako ve e u njenu ba tu dovodio instituciju - samog sebe, dr Acu Obradovi a. Takav je bio i odnos izme u njega i "Crvene zvezde". O tome su pozvaniji ve sve rekli. Kod Doktora je sve bio slu aj, ali ni ta nije bilo slu ajno: ako je sebe ugradio u slavu "Crvene zvezde", postav i tako slavna li nost, onda se to dogodilo zato to je bio prvi koji se usudio da ka e kako je fudbal posao poput svakog drugog. To je predstavljalo jereti ku ideju u vreme kada je sport tretiran kao "fizi ka kultura", jako va na stvar u odgoju mlade i, a istovremeno je iza maske amaterizma predstavljao leglo podzemne politike pripadaju i mo nicima poput svega drugog. Tako je Doktor O, ispisuju i prva slova azbuke ovda njeg fudbalskog profesionalizma, morao tako e da deluje ispod ita, obavljaju i razne "korisne malverzacije". Zato to (u fudbalu kao i u dru tvu) nije bilo istih ra una afere su se prosto lepile za Acu Obradovi a. Naj uvenija je bila ona sa Stevanom Ostoji em, igra em ni kog "Radni kog", na koga su pikirali i "Zvezda" i "Partizan", tako da je njegovo dovo enje u Beograd sasvim nalikovalo scenariju kriminalisti kog filma sa vi estrukim otmicama, poterama , skrivanjima, uz obilato u e e vojske i policije. Pri ao mi je Ljuba Tadi , zvezda i madera , kako su dr Aca, on i (mislim) jedan visoki policajac krenuli u Ni da vrbuju Ostoji a voze i zaobilaznim putevima kako bi se sakrili od kom ijske konkurencije i tako je preduhitrili, no na ulazu u grad ponestade im benzina, te se, ho e -ne e , zaustavi e na pumpi. Kada ih prepoznade, to ilac ispusti crevo i jurnu niz ulicu urlaju i u o ajanju: Lele, do li da gi vode! Ostoji je zavr io u gepeku, odvezen u Ko utnjak, gde su ga danima skrivali u onom kampu za prolazne valeracije, i tako je "Partizan" izvisio. O tome je Ivan Ivanovi napisao roman "Crveni kralj" koji je godinama bio zabranjen jer, kao, nije imao veze sa na om lepom stvarno u. Glavni junak tog tiva, crvenokosi fudbaler Jugovi , alijas Ostoji , zavr i e karijeru u

Americi. To je bio efekat spisateljske slobode jer e "soker" tamo po eti da se pika tek ne to kasnije, kada do e Aca Obradovi . Ameri ka profesionalna liga nastala je samo zato jer su Doktora iz na eg (srpskog) fudbala oterali oni ije je mutne radnje eleo da u ini javnim i zatim ih transformi e u legalne poteze profesije. Nisu hteli tako da se igraju: jer, ako je javno, ako je profesija, biznis, emu onda oni? Optu en zbog manipulacije "crnim fondovima" (imao je tu udnu naviku da pla a fudbalere), Obradovi je jo jednom bio nevoljni pionir, stav i na elo poduge kolone onih koji e biti progla eni "tehnomenad erima", to je termin koji dana njem itaocu ne govori ni ta, ali je u ono vreme, i u skladu sa potrebom trenutka revolucije koja te e, bio ifra prepoznavanja sila mraka i bezumlja, neprijatelja socijalizma svih boja. Mnogi uspe ni direktori oterani su sa polo aja, a neki su zaglavili i u zatvor. Veoma brzo se hajka na tehnomenad ere pokazala kao ordinarna glupost, ali nije bilo abolicije. Doktor O nikad se nije vratio ovda njem fudbalu: radio je u Sloveniji, u Bosni, pisao elaborate koje u "ku i fudbala" niko nije hteo da ita, kao to niko nije pro itao njegovu studiju o revitalizaciji "Madere". Ostao je, me utim, do kraja vedrog duha kako je i moralo biti sa ovekom kome je hobi bio profesija. Ali je i takav ovek imao svoj (dodatni) hobi, nameran da i od njega napravi profesiju: sakupljao je kulinarske recepte i spremao se da zavr i kao kuvar. Ni njemu se, eto, nije posre ilo da dobije ba sve od ivota. Imao je sre u da mu nisu mogli oduzeti ba sve to je od ivota dobio. Ni sebi tako ne to nije dozvolio: umro je dan pre one utakmice koja bi mogla u njemu izazvati sumnju nije li pogre io kada je onog dana, umesto uz Neboj inu ulicu, ka bolni kom krugu, krenuo par koraka niz Neboj inu ulicu, pa skrenuo desno, ka stadionu. BOGDAN TIRNANI