Posveeno senima starih majstora, koji su drevnu tradiciju Karate-doa hiljadama godina prenosili sa generacije na generaciju.

Profesor dr sc. ALEKSANDAR De MAJO

Velemajstor Tradicionalnog Karate-doa

KARATE DO
PUT STARIH MAJSTORA
(Izabrani tekstovi) Elektronsko izdanje

BEOGRAD MMXI

EDICIJA BUDO

Copyright 2010 by Aleksandar De Majo. All rights reserved.

RECENZIJA
Ove godine je svetski Karate-Do dobio izuzetno znaajan doprinos: kapitalno dvotomno delo BUDO PUT DREVNE MUDROSTI i KARATEDO PUT STARIH MAJSTORA. U njemu je sabrana kvintesencija tridesetogodinjeg literarnog opusa profesora Aleksandra De Maja, koji je posveen Karate-Dou, klasinom Budou i srodnim oblastima. 1977. god. objavljena je njegova prva knjiga KARATE-DO. Knjiga je doivela vrlo zapaen uspeh, kod strune javnosti i kod italake publike. Ubrzo je usledila druga knjiga, pa trea, etvrta, peta... I sve su, kao po pravilu, doivljavale ponovljena i viestruko ponovljena izdanja. Tokom godina, profesor je konstantno objavljivao svoje nove knjige, tako da je strunoj javnosti i svojim itaocima omoguio permanentno profesionalno i struno obrazovanje, pre svega u domenu Karate-Doa, ali i drugih Marcijalnih umetnosti. O izuzetnoj itanosti i popularnosti njegovih knjiga, moe da svedoi i injenica da su one u rukama vie od 200.000 italaca (ako u obzir uzmemo samo jednu dravu, u kojoj su objavljene). Objavljujui svoje zapaene knjige tokom vie od trideset godina, stupio je na sam tron svetske literature posveene Karate-Dou i srodnim oblastima: danas (a i itav niz godina unazad), on je autor najveeg broja knjiga iz oblasti Karate-Doa, Marcijalnih umetnosti i Budoa u svetu. Ova injenica moda nije dovoljno naglaena u savremenom svetu Budoa, u strunoj, ali i neprofesionalnoj javnosti, a sasvim sigurno nije na adekvatan nain vrednovana. Uz izuzetno potovanje za njegovu autorsku profesionalnost, profesionalnu uzdranost i linu skromnost, izvesno je da njegovom literarnom opusu valja odati vrlo znaajno i bezrezervno priznanje, a njemu lino iskazati veliko struno i profesionalno uvaavanje. Sama injenica da je autor najveeg broja knjiga o Karate-Dou i srodnim marcijalnim umetnostima u svetu je vrhunski impresivna, i obavezujua, kako za strunu i iru javnost, tako i za sve instruktore, majstore i uenike karatea, ali i sve organizacije i strukovne saveze u celom svetu, bez obzira na stilske ili druge odrednice. Njegov ukupni opus, sumarno posmatrano, jeste nadaleko najstruniji, najreprezentativniji i najkompetentniji u svetskim razmerama, i kao sutinska odlika, i u relacionom odnosu prema delu (ili esto delu) drugih autora koji se ovim temama bave. Esencijalni kvalitet grandioznog opusa koji je pred nama, a iz koga ova knjiga predstavlja reprezentativni izbor tekstova, pre svega je uspostavljanje novih, savremenih naunih modela tumaenja Karate-Doa i srodnih oblasti, u smislu postavljanja vrhunskih naunih i strunih standarda i profesionalnih kriterijuma pri prouavanju i tumaenju, koji su ne samo nedostini, nego i nedostizivi za veliku veinu drugih autora literature iz ove oblasti u svetu. 5

Profesor Aleksandar De Majo je, prema opte rasprostranjenom miljenju, jedini zapadnjak, odnosno ne-japanac, vrhunski ekspert za tradicionalni Karate-Do, koji je na tradicionalni nain Uveden u Predanje i drevnim inicijatikim ritualom je Iniciran u Tajnu, ortodoksnog tradicionalnog Karate-Doa, u vievekovnoj porodinoj tradiciji jedne od najstarijih plemikih porodica u Japanu. Smatra se da je dostigao najvii rang ezoterine inicijacije i da je Uzvieni Majstor Unutranjeg Reda tradicionalnog stila. U strunom domenu, u domenu svetskog renomena i vrhunskog (i istovremeno vrhovnog) autoriteta, i u hijerarhijskom smislu, profesor Aleksandar De Majo je na samom svetskom vrhu: za izvandedne zasluge i vrhunski doprinos svetskom tradicionalnom Karate-Dou, a posebno njegovoj batini, kao i prouavanju njegove istorije, tradicije i filosofije, (aklamativno) mu je dodeljeno zvanje Hanshi (vrhovno velemajstorsko zvanje); jedini je zapadnjak Velemajstor tradicionalnog KarateDoa, u ortodoksnom, klasinom stilu i Ekselencijalni Majstor je Majstorskog Saveta tog stila. Nije mogue (niti je dozvoljeno) javno imenovanje (tog) tradicionalnog stila, njegovog Poglavara ni drugih Majstora, niti javno publikovanje bilo kakvih informacija o tome, s obzirom na reim diskrecije i zakletvu tajnosti. Zvanja i funkcije profesora Aleksandra De Maja koje sam apostrofirao mogu biti javno publikovane samo kao opta informacija. Vrhunska strunost, intelektualizam, vrhunska eruditivnost i najire panoramsko znanje su vidljivi ve pri prvom kontaktu sa bilo kojom od knjiga koju je on napisao i objavio. Svojim literarnim opusom, ali i putem drugih edukativnih modela, njegov ukupni rad predstavlja jedno savremeno, superiorno formiranje, utemeljenje, ustolienje kompletne nauke o Karate-Dou, Marcijalnim umetnostima i srodnim oblastima. Naunog i strunog pristupa i tumaenja, koje je u potpunosti nedostajalo u svetu Marcijalnih umetnosti, sve do pojave literarnog dela o kome govorimo. Time je ono znaajnije, jer je pre njega postojala tabula rasa, potpuna praznina, pravi vakuum u domenu strunog znanja, koje pretenduje na naunu utemeljenost i savremeni diskurs sa stanovita pre svega humanistikih nauka. Multidisciplinarni diskurs koji je uveo kao standard u (svoju) literaturu o Karate-Dou i Marcijalnim umetnostima, prvi je i, za bojati je se, jedini zaista nauni i struni pristup koji postoji u domenu ove literature, a koji dosee do vrhunske epistolarne norme duha vremena i hermeneutikog horizonta savremene naune metodologije. Kao digresija: nakon to je literarni opus posveen Karate-Dou, Marcijalnim umetnostima i srodnim oblastima iz pera ovog autora objavljen, i tokom njegovog objavljivanja, postavljeni su sasvim novi standardi i uvedene su sasvim nove norme u tu literaturu. Vrhunske, zaista nedostine za druge autore koji piu na ove teme. Postavlja se pitanje: nakon objavljivanja ovog dela, kakvog uopte ima smisla da bilo koji drugi autor objavljuje nekakvu knjiicu, ili knjigu, koja sadri dosta slika, fotografija, i neto obinog 6

teksta, koji se svodi na komentar? Eventualno laike, nestrune istorijske osvrte, ili neznalake kvazi-ideje o sportu ili vetini. Autor ove knjige, o ijoj literature govorimo, to i takvo literarno delo esto lapidarno naziva komentarisana slikovnica. Pitanje je zaista smisleno, i moe se postaviti gotovo pred svakog drugog autora: zato se (uopte) brukati? Zato se uopte uputati u avanturu objavljivanja obine knjige, pisane na obian nain, koja je ve uveliko i odavno prevaziena, i moe samo da predstavlja ponavljanje ve odavno vienog. Sama po sebi, takva knjiga je vie nego nepotrebna, potpuno je suvina. Ne samo kao vrlo dobronamera primedba, potsetiu na poslovicu da ega se pametan stidi, time se lud ponosi. Autor knjige kojoj imam ast i privilegiji na napiem recenziju je kreirao, prvi i jedini u svetu, i po prvi put u istoriji Karate-Doa, i Marcijalnih umetnosti uopte, sveobuhvatnu teoriju Karate-Doa, i utemeljio je kompletnu teorijsku misao posveenu Karate-Dou i srodnim oblastima, baziranu na najfirmativnijim dostignuima (pre svega) savremenih humanistikih nauka. Formirao je analogni kompletan teorijski diskurs, nauno i struno fundiran. Stvorio je i utemeljio kompletnu nauku o Karate-Dou, na nivou vrhunske epistolarne norme savremene svetske naune misli. Postavio je vrhunske standarde i norme u teorijsko miljenje o Karate-Dou, na svetskom nivou, i suvereno i superiorno ih primenjuje u svom literarnom opusu posveenom Karate-Dou, Marcijalnim umetnostima i srodnim oblastima. Konano, kao rezultat kompetentnih naunih istraivanja, prezentovao je injeniki zasnovanu istoriju Karate-Doa, od njegovih prapoetaka do dananjeg dana, formulisanu sa aspekta vrhunske metodologije savremene istorijske nauke. Nismo do sada imali prilike da iz pera bilo kog drugog autora ove literature u svetu proitamo iole ozbiljniji pokuaj prezentovanja istorije Karate-Doa, koji bi bio i priblino nauno utemeljen; niti nalik na nauno utemeljeno poznavanje ove tematike. Odati priznanje i izraziti divljenje, pa i zaslueno vrhunsko potovanje ovom literarnom opusu jeste potrebno, ali nipoto nije dovoljno. Literarno delo o kome govorimo predstavlja vrhunski, nedostini cilj i vrhunski ideal za ugledanje. Kako drugim autorima literature iz ove oblasti, tako i svim liderima, instruktorima, majstorima, uenicima, sledbenicima... Karate-Doa i drugih Marcijalnih umetnosti u svetu. Ne piem isprazni panegirik, i samo ne odajem profesoru ve uveliko i odavno zaslueno vrhunsko priznanje. Na vrlo objektivan nain odreujem mesto ove literature u odnosu na druge iz ove oblasti, i dajem injenike elemente za apsolutno vrhunsko vrednovanje dela koje je pred itaocem. Tematska irina njegovog ukupnog opusa nije, naravno, mogla ni priblino da bude obuhvaena u potpunosti u jednoj ovakvoj knjizi, koja predstavlja izbor. Vrlo reprezentativan, dosta obuhvatan, verujem i proporcionalan, iz njegovih do sada objavljenih knjiga. Ne svih, i ne veine, naalost, nego samo iz dvanaest. Pa i taj izbor je vrlo sveobuhvatan, i njime su obuhvaene tematske jedinice koje imaju trajnu, neprolaznu vrednost, i iji su i znaenje i znaaj 7

neprolazni, i u smislu istorijskog i u smislu sistematskog razloga, a u domenu svetske literature posveene Karate-Dou i drugim Marcijalnim umetnostima. Konano, ali sigurno ne sa manjim uvaavanjem, valja imati na umu injenicu da je profesor, tokom vie od trideset godina takoe u kontinuitetu pruao vrhunski pedagoki rad. Edukovao je i struno i profesionalno obrazovao zaista veliki broj instruktora, naprednih majstora i uenika Karate-Doa. Strunom usavravanju u domenu Karate-Doa, i optem i vrlo konkretnom, dao je dragocen, neponovljiv i neizmeran doprinos. Valja spomenuti injenicu da je dosta instruktora, naprednih majstora i mlaih majstora najznaajnije struno obrazovanje i profesionalnu edukaciju imalo ast i izuzetnu privilegiju da stekne od doajena o ijem literarnom opusu govorimo, i zaista je dosta njegovih studenata, i njegovih uenika, i uenika njegovih uenika, u sadanjoj instruktorskoj garnituri, i meu naprednim majstorima Karate-Doa. Izuzetno je profesionalno i lino postignue, i posebna je poast, i velemajstor zaista ima pravih razloga da se gordi i da bude vrlo ponosan, kada u toku svoje karijere, doeka da generacije njegovih uenika, i uenika njegovih uenika, stasa u instruktore, napredne majstore, mlae majstore... i stupi na karate-scenu. Neki od njih slede put koji im je pokazao njihov uitelj, i kome ih je pouio i, kasnije, zapoinju i sopstvenu karijeru. Jer, loe se zahvaljuje uitelju, ako se doveka ostane uenik (zen-izreka). Profesionalno i lino, ast mi je to sam bio student profesora Aleksandra De Maja. Uvek sa ponosom istiem injenicu da sam njegov uenik, i da sam sve to sam nauio, nauio od njega. Preostaje nam se da se zahvalimo profesoru to je priredio i objavio ovako reprezentativno izdanje. Sa izuzetnim potovanjem ga preporuujemo svim, ali doslovno svim instruktorima, majstorima, uenicima i sledbenicima Karate-Doa i drugih Marcijalnih umetnosti u celom svetu, jer knjiga koja je pred nama sadri ogromno i prostrano polje autentinog i vrhunskog znanja, koje je neophodno svima koji se Karate-Doom bave. I najira javnost ima retku i izuzetnu priliku da se na najautentilniji, najstruniji i najreprezentativniji nain upozna sa svim vrednostima Karate-Doa i drugih Budoa, u najsumarnijem obliku, i u najsuperiornijem naunom i strunom modelu prezentovanja ove vrlo kompleksne grae. S obzirom da e uskoro biti i objavljeno svetsko internacionalno izdanje ove knjige, svet Marcijalnih umetnosti, a posebno Karate-Doa, bie trajno bogatiji za jedno kapitalno delo, neprolazne vrednosti, koje predstavlja najsvetliji primer za ugledanje i, istovremeno, nedostini ideal strunosti i znanja, kome bi trebalo da tei svaki poklonik Karate-Doa i Marcijalnih umetnosti, svuda u svetu.

Shihan Dr Hermann GLOCKNER Internacionalni Majstor Karate-Doa 8

Frankfurt 2009.

Sveana Zakletva
Sa ponosom stupam
Na plemenitu stazu Karate-doa Da usavravam venu umetnost Klanjam se senima starih majstora Koji su drevnu tradiciju Karate-doa Hiljadama godina prenosili sa generacije na generaciju Divim se vrhunskoj mudrosti I savrenom znanju karate-doa I izraavam mu svoje bezgranino uvaavanje Sa potovanjem sledim put Samorazvoja, samousavravanja i samodiscipline I posveujem mu svoj ivot Kunem se svojom au i svojim ivotom Da u skromno i ponizno istrajati na putu kojim se najtee ide rtvujui mu sve, i sebe samog

Crpe vodu reetom, ko hoe da ui bez knjiga. (Plaut)

UVODNA RE AUTORA
I (Zato ova i ovakva knjiga?) Autor je ve duboko zaao u petu deceniju aktivnog prouavanja (u kontinuitetu) karatea i/ili karate-doa, koji mu je primarni predmet, kao i budoa, shvaenog kao generalni pojam, a posebno marcijalnih umetnosti (poreklom) sa Dalekog istoka. Prouavanje karatea, budoa i marcijalnih umetnosti (distinkciju pojmova karate, karate-do, tradicionalni karate i tradicionalni karate-do, kao i pojmova budo, marcijalna umetnost, marcijalna vetina i borilaka vetina... sam imao prilike da detaljnije objasnim u vie tekstova, koji su objavljivani tokom moje publicistike delatnosti, prvenstveno u mojim knjigama, ali i drugim tekstovima), predstavlja centralnu temu mog publicistikog opusa. Pojedini, reprezentativni tekstovi, koji su posveeni (i) ovoj temi su uvreni u izbor tekstova u ovoj knjizi. Kvantum prouavanja tih oblasti, koje autor sistematino i u kontinuitetu preduzima, sutinski obuhvata vie uzajamno pripadajuih, ali ipak samostalnih oblasti: Autor se u kontinuitetu praktino bavi karateom/karate-doom, i marcijalnim umetnostima, od samih poetaka, sve do dananjeg dana, poev od prvog upoznavanja sa tom vrlo prostranom i raznorodnom oblasti/raznorodnim oblastima, pa sve do velemajstorskog nivoa. Po zvanju velemajstor, vrhunski je i istovremeno vrhovni majstor (u hijerahijskom smislu): na samom je tronu vrhunskog naunog i strunog znanja, u smislu da je ve odavno dostigao apsolutni nivo ukupne sume svih i teorijskih i praktinih znanja. Apsolutni u smislu i celine i sveobuhvatnosti. Nije teorijski mogue znati karate, jer je sam karate/karate-do jedna sadrinski izuzetno bogata, a injeniki gotovo neiscrpna oblast. Ne jedan, nego ni sto ljudskih ivota, u potpunosti posveenih njegovom prouavanju, ne bi bilo ni priblino dovoljno da se iscrpe sve mogue ili sve potencijalno znanje u domenu karatea/karate-doa. Ekspertski nivo u domenu oblasti o kojima govorimo mi je apsolutan, na nain da predstavljam vrhunski i istovremeno vrhovni autoritet. Apsolutni autoritet, koji postavlja norme i standarde svakog (mogueg) znanja u datim oblastima, sa stanovita apsolutne, vrhunske i vrhovne strunosti i savrene kompetentnosti. Autoritet nad kojim ne samo da nema vieg, nego mi nema ni ravnog, pa ni na priblinom nivou kvaliteta, u pogledu naunog i strunog znanja. Profesionalni i struni autoritet autora tekstova koji su pred itaocem, u savremenom 11

svetu budoa, a posebno karatea/karate-doa, zaista je neprikosnoven. Nije na delu samo razlika u nivou znanja i strunosti, u smislu vieg profesionalnog nivoa i veeg kvantiteta, ukupne sume znanja, mada je i to tano, na primarnom nivou posmatranja. Autor ove knjige ima sutinski, kvalitativno razliit model naunog miljenja, strunog znanja koje je jedino, u savremenom svetu budoa i u savremenom svetu karate(do)a barem dovoljno autoritetno da se kompetentno i na vrhunski struan nain moe porediti sa analognima, u drugim oblastima ljudskog miljenja, u savremenom svetu, a pogotovo u referencijalnom okviru naunog i strunog znanja uopte. Kada vam sazre svesnost da se, u sutini, bavite neim na apsolutan nain, da ne samo da nemate ni priblino ravnopravne uesnike u tom domenu, nego da nijedan od uesnika, posmatrano u svetskim razmerama, koji inae vai za poznavaoca, pa i strunjaka, a koji i sam pretenduje na status autoriteta, ne samo da ne misli na istom nivou, niti pie i objavljuje bilo ta to se uopte moe uporediti sa vaim radom, nego ili uopte ne razume, ili ak, po intelektualnom, obrazovnom, strunom nivou... nije u stanju da (ita) razume od onoga to vi ve decenijama vrlo suvereno i gotovo rutinski (u najboljem smislu rei) mislite, radite, piete, objavljujete... tada gotovo u magnovenju shvatite da ste sami u jednom domenu, u jednom irokom polju maepoloenja celog skupa znaenja/smislova, u kome se jedino vi uopte moete da nalazite, i o kome jedino vi moete (i) da mislite, na adekvatan i primeren nain, u domenu odgovarajueg pojmovnog instrumentarijuma, i uz upotrebu odgovarajue naune i strune terminologije, koja korespondira sa analognima u drugim oblastima miljenja, znanja i nauke u savremenom svetu. Na vrlo linom nivou: jedino vi, na celom svetu, na savremenoj sceni karate-doa i srodnih oblasti, znate neto o neemu, o emu ostali, ili svi ostali, ili drugi, ili svi drugi, ne znaju nita. I, to je najstravinije, ne mogu ni da znaju. Ne samo da nemate (nekakvu, ili bilo kakvu) konkurenciju, pa ni onu pozitivnu, koja vas vodi ka strunoj raspravi i dijalogu, nego nemate nikakvu konkurenciju. O onome to vi mislite, o emu piete, to objavljujete, na celom svetu niko nije kompetentan ni da uopte progovori. To vas uvodi ne samo u prostore grandiozne usamljenosti (sintagma drevnog zen-mudraca), nego i u prostore grandiozne odgovornosti. Ako jedino vi moete da neto struno i kompetentno uradite, onda je i kompletna odgovornost u tom pogledu na vama. Jer, ono to vi uradite, bie uraeno. I kako to uradite, bie tako uraeno. Ako to napiete i objavite, bie objavljeno, postojae u miljeu karate-doa i srodnih oblasti. Ali i vice versa: ako ne uradite, ili ne objavite... nee postojati. Postojae samo, jedino i iskljuivo ono to vi pustite u postojanje. I nita vie, ali i nita manje, to vas gotovo nagoni na vrhunski ozbiljan pristup. I nalae paljivost, strpljivu i vrhunsku. Celokupan teret odgovornosti je na vaim pleima. Niko vam nee pomoi, nee vam pruiti mogunost saradnje, ak ni malog rastereenja, jer ne moe, ne ume, ne zna... Moete, i morate da se oslonite samo na sebe, samo na svoje znanje, samo na svoje sopstveno nauno prouavanje. 12

Prethodne redove piem bez i same primisli o nekakvoj (javnoj ?) gordosti. A tek bi isprazno samohvalisanje bilo lieno bilo kakvog smisla. Ne paradoksalno, uveren sam da je na delu prava, autentina autorska skromnost. Lino sam ovoga bio dosta svestan, dok sam, tokom proteklih decenija, sa jednog naunog i injeniki zasnovanog stanovita, prouavao povest/istoriju karate-doa, od samih njegovih poetaka, i mnogo ranije, u periodu dok karate-do jo nije bio karate-do. Preuzeo sam na sebe obavezu da celovitu povest/istoriju karate-doa ne samo prouavam i promiljam, u cilju zadovoljavanja intelektualne radoznalosti, nego i da je oformim, kao posebnu naunu disciplinu i, to je takoe od znaaja, da publikujem jedno obimnije delo koje je posveeno tom korpusu tema. Poslednjih godina u kontinuitetu radim na formulisanju i ucelovljenju kompletuma znanja iji je predmet povest/istorija karate-doa, i obavezao sam se da ga u dogledno vreme i publikujem, s obzirom da je moje prouavanje i istraivanje te oblasti u poodmakloj, tanije zavrnoj fazi rada. A s obzirom da nemate ni iole strunog i kompetentnog sagovornika, postavlja se pitanje adekvatne, samom delu primerene profesionalne, strune i javne recepcije tekstova koje piete i objavljujete. Za autora koji je struan i kompetentan u oblasti kojom se bavi, od znaaja je feedback, povratna informacija od strane i ire italake publike, ali vie i znaajnije od strunjaka iz te oblasti, a posebno specijalista. Kako takvih, oigledno je, nema, niti ih je ikada bilo, tokom svih ovih decenija u kojima piem i publikujem svoje tekstove, iole smislena i kompetentna recepcija i mog naunog i strunog rada u domenu kojim se bavim je u potpunosti izostala. Ne doivljavam ovo kao sutinski nedostatak, s obzirom na adekvatan, neutralan uvid u pravo stanje stvari na savremenoj karate-sceni (i budo sceni uopte) u svetu. Ako intelektualni, obrazovni, socio-kulturni... nivo eksperata, strunjaka, autoriteta nije ni priblino odgovarajui za jednu adekvatnu recepciju odreenog teksta iz (njegove) oblasti, zaista nije potrebno da se time uopte bavi. Tekstovi koje objavljujem su drugaiji, razliiti, sutinski neistovrsni sa glavnim tokovima literature posveene karateu/karate-dou i srodnim oblastima, na nain da im je predmet neto drugo. Na teorijskoj ravni promiljanja, na delu je zaista prava heteronomija. Radi se o sutinskoj i sutastvenoj razlici, posebno iz razloga to karate-do poimamo, pojmovno odreujemo i definiemo kao oblast ljudskog miljenja, koja tek po toj svojoj odrednici, moe da bude predmet odgovarajueg, analognog naunog pristupa. Na tragu prethodne analogije: povest/istorija karate-doa je nauna disciplina koja se na principijelnom nivou bavi sutinskim pitanjima koja definiu, determiniu i formiraju autentino, struno, na objektivnom znanju zasnovano miljenje na temu pojmovnog situiranja ovog fenomena. Pojednostavljeno, centralno pitanje svake nauke o karate-dou je pitanje po emu je karate-do u stvari karate-do. Literatura posveena karateu (odnosno karateima), a situacija je ista ako u obzir uzmemo i literaturu posveenu judou, aikidou, kendou... nudi 13

samo, jedino i iskljuivo crtice, opaske, najkrae izvode, nekoliko ne ba suvislih reenica... koji bi se sumarno mogli odrediti kao popularni, laiki istoriografski osvrt na te teme. Istoriografija u smislu deskriptivne discipline, koja nije, i ne moe ni da bude ak ni pomona disciplina jednoj strunoj istoriji kao nauci. Ta i takva delca nude informaciju, a ne znanje. I to najpovrniju informaciju, banalizovanu do neprepoznatljivosti, karikaturu, crticu... Nauno znanje, i u domenu nauke o karate-dou, naravno, podrazumeva kompletan teorijski i metateorijski diskurs. Izraavam ozbiljnu sumnju da autori literature o karateu i srodnim oblastima u svetu, uopte razumeju pravo znaenje i pravi smisao ove distinkcije, a da bi im struna i kompetentna rasprava, diskusija, pa ak i obian dijalog na ovu temu, predstavljali nedostian intelektualni napor. Oni za takvo neto nisu (formalno) obrazovani, a pogotovo nisu ni struni ni kompetentni. I, to je krucijalno vano: niti bi uopte trebalo da se ovim temama bave, niti da se u njih uputaju. Svi, ali doslovni svi subjekti - insajderi u toj oblasti , poev od poetnika i uenika, pa do vrhunskih majstora, trenera, instruktora, eksperata, autoriteta, u oblastima koje apostrofiramo, a koje se (samo)definiu kao karate-sport, ali i kao svi ostali karatei (i, analogno, judoi, aikidoi, kendoi...) nisu, i ne mogu da budu ni priblino struni i kompetentni da uopte poimaju, a nekmoli da progovaraju o nauci o tradicionalnom karate-dou. Ukazao sam na primarnu neistovrsnost (na drugom mestu u tekstu), i govorio sam o sutinskoj razliitosti dve sasvim dijametralno suprotne kategorijalne ravni, koje podrazumevaju tradicionalni karate-do i karate-sport i njemu srodne oblasti, i ne bih da ponovo ekspliciram argumentacionu ravan za tu tezu. Ukazujem na nedostatak recepcije mog ukupnog rada, sume znanja koju, evo ve vie od trideset godina nudim panji javnosti, koji je (nedostatak), kako vidimo, dosta trajan, jer drugaije i ne moe da bude. Nedostatak ne samo profesionalne, strune i kompetentne recepcije, i adekvatne recepcije u medijima, nego i nedostatak bilo kakve recepcije, koja uopte moe da se tako nazove. Spletke, intrige, ogovaranja, omalovaavanja od strane neznalica, i arijski rumor nisu (uopte) recepcija. Nisu nita, i na njih zaista ne bi trebalo obraati ni najmanje panje. Oni nita ne govore o autoru ove knjige i o njegovom delu. Moda (vrlo peorativno) govore o njihovim tvorcima, i o onima koji ih prenose. Ovo nije isprazni lament. Lament i inae u kontekstu karate-doa, tradicionalnog karate-doa, tradicionalnog budoa... nema ba mnogo smisla, i kao autor tekstova iz tih oblasti mu nisam niti sklon, niti naklonjen. Naprotiv, ne samo kao malo cininiji uvid: subjekti iz domena karate-sporta, drugih i srodnih karatea, zaista ne bi ni trebalo da se bave promiljenjem, a pogotovo ne kritikom (misli se na strunu, kompetentnu kritiku...) autorskog dela koje ima za centralnu temu promiljanja tradicionalni karate-do i (ortodoksni, originalni...) karate-do, i srodne oblasti. Quod licet Jovi, non licet bovi. Ne zauuje ni injenica da, prvenstveno u domaoj (strunoj) ja14

vnosti nije ni na priblino adekvatan nain vrednovana injenica da vrhunski ekspert, autor vie od trideset knjiga posveenih karate-dou, budou i srodnim oblastima, kreiranih i pisanih na nain vrhunske savremene nauke, pie o temama koje su sasvim izvan vizusa panje (i pisane rei) svih drugih autora analogne literature, u svetskim uslovima. Na umu imam model razmiljanja u smislu potovanja, vrhunskog vrednovanja, izuzetnog uvaavanja, koje delo autora ovih tekstova, i svaki njegov aspekt, u potpunosti i bez ikakve sumnje zasluuju. Ne govorim o odavanju priznanja. Autorska i lina skromnost mi nalae da svojim delom, struno i kompetentno progovorim na sve znaajne teme iz domena koji je predmet mog naunog rada, na odgovarajuem akademskom nivou teorijskog promiljanja. Spoljanje priznanje je, u tom kontekstu, sasvim efemerna stvar. Sa druge strane, manje sam panje posveivao nekakvoj masovnijoj edukaciji javnosti, izvan miljea karatea i srodnih oblasti, u smislu upuivanja na pravu sutinu tih fenomena, na njihovu pravu prirodu... Donkihotstvo takvog poduhvata, sasvim mogue i vrlo verovatno, nije mi ba blisko, kao model metodolokog razmiljanja uopte. Ne poimam sebe kao nekakvog narodnog prosvetitelja, u bilo kom obliku, i na bilo koji nain. Takav identitet mi je u potpunosti stran, neprimeren; naprotiv: prezirem ga. I sama ideja prosvetiteljstva je ve odavno prevaziena i uveliko je zastarela. A posebno sam se uzdravao od ponekad vrlo privlane sile, da karate-sportistima i karate-vetinarima, ali i karatistima srodnih orijentacija, dociram, drim struna predavanja, da se uputam u strune i argumentovane rasprave na temu prave sutine karatea. Okvir i obim naunog prouavanja karatea/karate-doa dosta je ekspliciran u mojim knjigama i tekstovima, koji su dostupni recepciji (i sudu) javnosti ve vie od trideset godina. Ko eli da se obrazuje, ko eli da ui, ko eli da sazna... moe, i mogao je to vrlo lako i dostupno da uini tokom celog tog perioda. Svakom studentu, ueniku, majstoru, instruktoru... koji mi se obratio sa (iole suvislim) pitanjem iz svih oblasti u kojima sam ekspert, i iz kojih objavljujem tekstove, uvek sam rado i nesebino izaao u susret, da objasnim sve to je nejasno, ili malo strunije prezentovano, nego to njegov intelektualni i obrazovni nivo dozvoljava; uvek sam im pomagao da razumeju, i zaista sam se potrudio da odgovorim na svako, ali doslovno svako pitanje (koje uopte ima smisla), vrlo temeljito, detaljno, struno i kompetentno. Zaista ne vidim svoju ulogu u tome da irokim narodnim masama ukazujem na injenicu da je crno crno, a belo belo. Jer, borei se sa budalama, nee veliku pobedu izvojevati (Konfuije). Takoe sam lino demonstrirao, pokazao, ukazao na izvornik... svih elemenata znanja, kao i njihovih pojedinih aspekata, u domenu jedne vrlo iroko shvaene oblasti, koja se pojmovno odreuje kao (tradicionalni) karate-do. Rekapitulirajui svoje poduavanje u domenu teorije, istorije, tradicije, metodologije... ali i svake druge relevantne oblasti u domenu karate-doa, zaista mislim da nema teme ili pojedinanog pitanja, na koje nisam vrlo temeljito i vrlo detaljno odgovorio, svakom, ali doslovno svakome studentu, ueniku, majstoru, instruktoru, ali i strunjaku, ekspertu, znalcu... u karate miljeu. Sa punom profesionalnom odgovornou sam pre15

poruivao da se porede samo sa vrhunskim uzansama, i da, ako stupaju u konkurenciju, stupe u oblast vrhunske konkurencije, na najviem nivou. Da se porede samo sa najboljima, da im postanu ravni, i da ih prevaziu. A za to je potrebno pre svega znanje, ali i permanentno profesionalno, struno i lino usavravanje, u kontinuitetu tokom vie decenija, iz dana u dan. Tokom niza decenija, autor ove knjige je, u kontinuitetu, zaista vrlo nesebino pruao strunu edukaciju u domenu karatea i srodnih oblasti, o kojima govorimo. Ako bi trebalo i kvantifikovati moj struni, pedagoki i edukativni rad, vrlo je verovatno da sam svoje znanje pruio hiljadama uenika, sledbenika, a posebno majstora i instruktora... Posebno je znaajna struna edukacija za majstore, naprednije majstore, instruktore; i formalna, u smislu permanentne i kontinuirane edukacije i obrazovanja majstorskog i instruktorskog kadra, ali i ona manje formalna: nesebino pruanje vrhunskog znanja mojim studentima i uenicima, u svakoj prilici, u kontinuitetu, tokom proteklih decenija. Danas je na karate-sceni, generacija instruktora i majstora, koji su bili moji studenti, moji uenici, i uenici mojih uenika. Za velemajstora i profesora zaista nema veeg priznanja, i vee poasti, nego da sa ponosom i, mora se priznati, ne bez gordosti, doivi i vidi da su njegovi studenti i uenici stasali u majstore i instruktore, i da su sada oni preuzeli na sebe da edukuju i obuavaju mlae generacije. Ne bez ponosa, ali i uz jedan dosta realan uvid, vidim da su moji studenti i uenici, koji su dananji majstori i instruktori, verovatno najobrazovaniji, i da predstavljaju daleko najstruniji kadar, meu majstorima i instruktorima, barem u ovoj zemlji, ako ne i jedini koji neto vrede na savremenoj karate-sceni i u miljeu budoa i/ili marcijalnih vetina. Ovom prilikom ne koristim superlativ marcijalne umetosti, jer takvo neto ne postoji, barem ne u domaim uslovima. Ne postoji faktiki, bez obzira na eventualno mogue deklarativne odrednice. Zato je to tako, i da li je za aljenje, to to je stvarnost karatea/karatedoa i srodnih oblasti na tako niskom nivou opteg kvaliteta? I ovoj temi sam esto posveivao odreenu panju, a pojedini od tih osvrta/tekstova su nali svoje mesto u izboru tekstova u ovoj knjizi. Danas sam profesor karatea/karate-doa, laskajui sebi, sa znaajnim ugledom i potvrenim vrhunskim renomeom u svetskim uslovima, i sa zadovoljstvom nastavljam da edukujem struni majstorski, napredni majstorski i instruktorski kadar. Tokom svih proteklih decenija, mislim da sam zaista pruio sve, prema vrhunskim standardima naunog i strunog znanja, u edukaciji majstora i instruktora. Sa lepim seanjem sam svesan da sam uvek i dosledno do maksimuma davao, sve znanje, sve iskustvo, ali i mnogo panje i ljubavi. Autor ovih redova je uveren da je uvek, i bez izuzetka, u svakoj prilici, formalnoj i manje formalnoj, uvek odgovorio na svako pitanje svojih studenata i uenika, da im je uvek pruio doslovno sve to im je bilo potrebno, i da je sa mnogo strpljenja i panje, negovao kod njih istraivaki duh, pre nego pasivno primanje. Uvek, ali doslovno uvek sam se odazvao pozivu da 16

objasnim, da poduim i pouim, svakog studenta i svakog uenika. Uvek, ali doslovno uvek sam odgovorio na svako pitanje, savesno i struno, temeljito i detaljno. Uvek sam svim svojim studentima i uenicima pruio punu, pravu i verodostojnu informaciju, na svaku temu iz domena karatea/karate-doa, i budoa i marcijaliteta. Uvek sam svim studentima i uenicima, i svakom studentu i ueniku pokazivao put, uvodei ga u areale autentinog, vrhunskog znanja, ukazujui na vrhunske svetske uzanse. Sa posebnom panjom sam ukazivao na svetske uslove, i na vrhunske kriterijume, traei od studenata i uenika da se ogledaju u tom i takvom miljeu, da ne ostanu na nivou lokalnog, provincijalnog, mesnozajednikog. Da ne ostanu na nivou regionalnog niti nacionalnog, da ih to ne bi pasiviziralo, u naporima da se uvek i u kontinuitetu usavravaju. Da razumeju i da usvoje vrhunske kriterijume autentinog znanja, i da se ogledaju u vrhunskoj konkurenciji na svetskom nivou. Uporno sam insistirao da sve ispod toga, ima mnogo manje smisla. Konano, ali ne i najmanje vano, uporno sam se trudio da im i linim primerom ukaem na nepohodnost da se mere, porede i uporeuju samo, jedino i iskljuivo sa vrhunskim svetskim uzansama. Ako sam i malo doprineo da moji studenti i uenici, majstori i instruktori kojima sam pruao edukaciju, razumeju suinu, ideju, spirit, tradiciju, istoriju, ali i teoriju (da spomenem i nju: imao sam ast i priliku da napiem Teoriju karatea kao udbenik za edukaciju i obrazovanje instruktorskog kadra) pre svega karatea/karate-doa, mislim da sam, ako ne u potpunosti (da li je to uopte mogue?), a ono barem u znaajnoj meri uspeo kao profesor, da sam svoju misiju asno obavio, i da sam ispunio barem deli obaveze koju imam prema duhu i tradiciji karatea/karate-doa, budoa i marcijalnih umetnosti. Mislim da sam asno, verno i odano sluio na Putu kojim se najtee ide. Da sam skromno i ponizno ispunio svoj giri, ili barem jedan njegov deo, ali jedan vaan deo. Giri koji se stekne, i preuzima, od prvog momenta kada se stupi u dojo. Giri koji traje ceo ivot, i kojega valja asno i dostojanstveno ispuniti, tanije: ispunjavati svakoga dana koji se provede na Putu karate-doa (ali i Karate-doa). Giri poiman i kao dug, u smislu duga asti, ali i kao dunost, obaveza, prema Karatedou, prema plemenitom Putu Karate-doa, prema svetloj tradiciji ove umetnosti, koja traje hiljadama godina u kontinuitetu, prema senima starih majstora, i duhu, ideji, samoj sutini umetnosti Karate-doa. Giri kojega imamo na umu svakog trenutka svoga ivota, i kome se odano i bezrezervno posveujemo, uei i usavravajui plemenitu Stazu Karate-doa. Svaka misao, svaki postupak, sve to sam radio, i uradio, sledei Put, bez ostatka, i bez ikakve primisli ili rezerve, bilo je u slubi giri, koji sam osetio od prvog trenutka kada sam stupio u dojo, i kojega oseam i dan-danas, na isti nain, i sa nepromenjenim intenzitetom. ivot na Putu Karate-doa (u smislu Tao, Do... shvaeno u referencijalnom okviru tradicionalnih antikih dalekoistonih filosofema) je vita comtemplativa (bios theoretikos). Nije vita activa (bios praktikos). (Obe odrednice je mogue itati i u klasinom kartezijanskom smislu pojmova). Istorija karate-doa je, u stvari, sam karate-do. Po svojoj sutini, karate17

do je istovrsan, i sutinski smisaono mnogo blii filosofemi, (jednom) obliku filosofske misli. Pa i po odrednici da je njegova istorija, u stvari, on sam. Jer, istorija filosofije je, u stvari, filosofija sama. Filosofija je bazirana na svojoj povesti/istoriji, zasnovana je na znanju, idejama, konceptima... koji su poznati iz njene istorije, prolosti. Bez svoje istorije, filosofija se uopte ne bi mogla utemeljiti kao oblik ljudskog miljenja. Pa ak ni kao ljubav ili naklonost prema mudrosti (to filos sophia, etimoloki, znai na starogrkom). U sutini, ne postoji filosofija, bez istorije i, slobodno mogu da kaem: bez povesti same filosofije. Tradicionalni karate-do se time (samo)iskazuje kao oblik teorije, teorijskog miljenja, kao oblik miljenja koji je utemeljen u analogne teorijske okvire. Ne primarno, niti prvenstveno kao oblik prakse, kao nekakav praksis, pogotovo ne kao utilitarna ili pragmatina vetina. (Ovu tezu sam bio slobodan da obrazloim na drugom mestu u tekstu, te neu dalje insistirati na njoj). Po svojoj prirodi i po svojoj sutini, tradicionalni karate-do je mnogo manje slian, a sasvim sigurno nije istovrsan sa, na primer, savremenim prirodnim egzaktnim naukama. U egzaktnim naukama, baziranim na strukturalnoj zakonomernosti matematikog formalizma, ali i u savremenoj fizici, hemiji, biologiji, istorija te nauke nije i sama (ta) nauka. Nasuprot, savremeni oblici nauke su sutinski razliiti, neistovrsni sa istorijskim oblicima te nauke. Pre svega po injenikom znanju, ali po i teorijskoj fundiranosti, metodologiji... Savremeni oblik pojedine egzaktne nauke ima i razliit predmet prouavanja, a i samo injeniko znanje, ukupan korpus znanja je razliit, neretko i suprotan u odnosu na povesni/istorijski; specifian je za sadanja dostignua (te, takve...) nauke. Na osnovu prolosti, bilo povesti, bilo istorije pojedine nauke, ne moe se rekonstruisati, niti ak predvideti budui/sadanji njen oblik. A pogotovo ne ukupni korpus znanja i savremena teorijska zasnovanost te nauke. Povesni/istorijski fundamenti pojedine egzaktne nauke ne formiraju i njen savremeni oblik. Tradicionalni karate-do je sav prolost. Na osnovu prolosti, tradicije, istorije... mogue je ne samo predvideti njegov aktuelni oblik, u sutini i savremeni, nego je to jedino i mogue, jedino je injeniki i objektivno zasnovano. Put prouavanja tradicionalnog karate-doa je put unazad, put u istoriju, u povest, u tradiciju, u kulturni milje i civilizacijski krug dalekoistonih zemalja, u kojima je prvobitni karate-do i nastao, i u kojima se razvijao, tokom hiljada godina. Ne kao paradoks, to je izvornik stariji, i to je samo znanje hronoloki (istorijski) starije, to mu je vei stepen autentinosti, originalnosti, vei je stepen pouzdanosti, sa stanovita objektivnog, vrednosno neutralnog, naunog prouavanja. Kao generalni princip pri formiranju nauke o karate-dou, kao formativni princip svake naune metodologije u njenim okvirima, vai pravilo: to starije to bolje. Zato to je prvobitna forma autentina. Znanje u domenu tradicionalnog karate-doa se, u sutini, moe poimati kao rekonstrukcija, to je vie mogue verna, odnosno sa to je manje mogue neautentinosti, iskrivljavanja, pojednostavljenja, generalizacija, onog prvobitnog, originalnog, izvornog, poetnog. Rekonstrukcija au18

tentine ideje, prvobitne, originalne zamisli autora (i, kasnije, autora, u pravom smislu te rei), tvorca, kreatora... elemenata, pojedine wasa i, to je od krucijalnog znaaja, (pojedine) kate. Kate su autorske tvorevine, i jedino rekonstrukcija i znaenja, i smisla, i prvobitne, originalne forme koju je postulirao sam tvorac, kreator (te) kate, ima uopte smisla. Bilo kakvo osavremenjavanje znai izneveravanje osnovnog smisla, gubitak originalne sutine, prvobitne zamisli... tvorca odnosno kreatora te kate. Modernizatori u domenu karatea (jer u okviru tradicionalnog karate-doa to nije mogue, ne bi bilo smisleno) su, u stvari, izneveritelji bazine ideje, osnovne zamisli. to je pojedini oblik (recimo, kate...) blii izvorniku, i autentiniji je, i ne samo da ima vie smisla, nego jedino ima smisla. Upravo ta, eternalna, vanvremena komponenta u bazinom sloju znaenja/smisla tradicionalnog karate-doa predstavlja njegov stoerni, primordijalni konstituens. Rekonstruisati sistem znaenja/smislova u tradicionalnog karate-dou, znai istraiti povest/istoriju, to znai prolost, i to to udaljeniju od sadanjeg vremena. I po ovoj svojoj sutinskoj odlici, ako ne i prvenstveno po njoj, karate-do se vrlo odluno i nedvosmisleno, bez ikakvog ostatka smisla, (samo)iskazuje kao teorija, kao prvenstveno ili ak gotovo iskljuivo kao teorija (shvaeno u originalnom smislu starogrke antike filosofske misli kao vienje, tanije: jasnovienje, ili jasno vienje). Tradicionalni karate-do je, konsekventno, samo, jedino i iskljuivo teorija, teorijska misao i oblik teorijskog miljenja, po svojoj prirodi i po svojoj sutini. Vaan aspekt mogui smer miljenja (jedne generalne, univerzalne...) teorije karate-doa je uput ka fenomenologiji saznanja. Potrebno je da se u miljenju vratimo barem nekoliko koraka unazad. Filosofija tradicionalnog karate-doa ako ne primarno, a ono barem konsekventno obuhvata, u svom ukupnom korpusu, i teorijsku gnoseologiju, i epistemologiju, i noetiku, poimane kao klasine, udbenike filosofske discipline, kao oblike filosofije (sa)znanja. Teorijska ravan tradicionalnog karate-doa podrazumeva gnosis, supstancijalno znanje; ne paradoksalno, i sam tradicionalni karate-do se moe, i mora poimati i (samo)definisati kao stoerni, temeljiti oblik znanja. Sa stanovita dovoljnog razloga: poiman (samo) kao znanje, kao korpus ili suma znanja, tradicionalni karate-do bi se sutinski mogao (i) tako determinisati, ak i sa aspekta (samo)odrivih razloga. Ukoliko bi se iz ukupnog polja znaenja i smisaonog korpusa tradicionalnog karate-doa, nekim hipotetikim postupkom (tipa arobnog tapia) ekstraktovalo, ili apstrahovalo to znanje, koje se sasvim lepo moe poimati (i) kao gnosis, u referencijalnom okviru klasine antike (u ovom sluaju: klasifikatorne) filosofske misli, tradicionalni karate-do vie ne bi bio to. Ne bi bio ni neto drugo. Ne bi bio/predstavljao nita. Tradicionalni karate-do predstavlja sistematizovani oblik znanja, sistematizovano (svekoliko) znanje, i sistemsko znanje, u smislu formiranog sistema miljenja, sa naglaskom na sistematinosti i organizovanosti takvog 19

modela miljenja i njegove klasifikatorne odrednice. Sistemsku odrednicu tradicionalnog karate-doa sasvim precizno moemo poimati u referencijalnom okviru pojma episteme, udbeniki, miljeno u tradiciji antike starogrke filosofske misli. Dozvoliu sebi slobodu da (i) za ovu tezu ponudim odgovarajuu eksplikatornu ravan, uz primerene egzemplifikacije, na drugom mestu tokom izlaganja u ovoj knjizi. Na osnovu prethodnih ideja: da li se tradicionalni karate-do moe definisati (i) kao filosofska misao? Ili kao (zasebna, samostojna...) filosofema... Svetonazor, pogled na svet... Verujem u vrlo instruktivne mogunosti ako bi se nauna misao kretala u pravcu razvoja i promiljanja ovih ideja. Najvaniji aspekt mog prouavanja i angamana u domenu karatea/karate-doa je formiranje jedne savremene, suverene (i superiorne), samostojne i samostalne nauke o karateu/karate-dou, istovrsne, inherentno (i) imanentno komparatibilne i kompatibilne sa drugim savremenim naukama, u domenu nauke i naunog znanja uopte. Utemeljio sam je na principima vrhunske strunosti, vrhunskog znanja, i formirao sam je sa vrhunskom kompetentnou. Da bi uopte imao neko i nekakvo mesto u savremenom svetu, karate/karate-do kao fenomen, a posebno savremena nauka o toj oblasti, jednostavno mora da bude utemeljena u adekvatan pojmovni instrumentarijum, da progovara jezikom savremenih nauka, da bude na jednom optem nivou, po svim svojim odlikama, adekvatnom svim drugim naunim oblastima. Potovanje povesti/istorije i tradicije karate-doa je potpuno i apsolutno. Generalni pristup, model(i) i metamodeli teorijskog miljenja kojima je predmet karate-do jednostavno moraju da budu na analognom nivou adekvacije sa svim drugim savremenim naukama, u potpunom skladu i kompatibilni sa metodologijom i optim dostignuima ultrasavremene nauke, savremenog naunog pogleda na svet. U okviru postuliranja naunog pristupa karateu/karate-dou, metodoloki sam fundirao i vrlo sam dosledno sproveo organizaciju grae, sveobuhvatnu sistematizaciju, kao i potpunu, celinsku klasifikaciju (pre svega) svih oblasti i domena u njegovim okvirima, ali i domena, areala na koje se odnosi. Na naunoj osnovi sam formirao i specifikovao sve discipline (kao jedinice nieg reda u odnosu na sveukupnu nauku). Konano, sproveo sam iscrpnu, temeljitu, sveobuhvatnu i doslednu sistematizaciju i klasifikaciju svih elemenata, grupa elemanata, vrsta i grupa tehnika, a posebno sam sistematizovao sistem kata, svih poznatih kata koje su u sistemskoj osnovi i u upotrebi u karate-dou. Na kraju, ali verovatno ne i ponajmanje vano, formirao sam jedan celovit i sveobuhvatan program polaganja za uenika i program polaganja za majstorska zvanja, koji obuhvata sve elemente, sve tehnike, grupe tehnika, celokupno znanje i celokupnu zastupljenu grau, ije se poznavanje predvia za sticanje odreenog zvanja; za sva zvanja, poev od najnieg, pa do vrhovnog. Ni karate ni karate-do, pa ni tradicionalni karate, a pogotovo ne tradicionalni karate-do, niti pojedinano, niti poimani kao zbirni fenomen(i), ne20

maju nikakvu perspektivu, pa ni budunost, a sasvim sigurno ne mogu imati nikakav ugled, niti uticaj, niti pretendovati na njih, ukoliko nisu prvo i primarno (jedna) vrhunski i ozbiljno teorijski fundirana nauka/nauke. Uvodei princip naunosti u jednu, do tada dosta haotinu, neorganizovanu oblast, pribliio sam je kriterijumima (i) filosofskog modela miljenja, i savremenom teorijskom miljenju uopte, i predmetu prouavanja prvenstveno savremenih humanistikih nauka. Samo, jedino i iskljuivo u tom referencijalnom okviru, karate-do moe da pretenduje na ozbiljnost, na bilo kakav ozbiljniji status, i tretman u savremenom svetu, posebno u svetu savremene nauke/savremenih nauka. Samo, jedino i iskljuivo kao savremena, vrhunski struna i kompetentna nauka o karate-dou, sam karate-do moe da se pozicioniora kao neto panje vredno, i kao (samo)definiui fenomen, i kao jedna oblast ovekovog povesnog/istorijskog postignua; kao jedna (jo uvek) panje vredna oblast ljudskog miljenja, i znanja. Nauka o (tradicionalnom) karate-dou i marcijalnim umetnostima koju sam formulisao, iji sam tvorac i utemeljiva, koncipirana je i fundirana (to je zaista krucijalno), ali i u potpunosti usklaena, usaglaena na nain da bude potpuno kompatibilna, sa epistolarnim normama pre svega duha epohe, ali primarno sa epistolarnim normama (ultra)savremenih humanistikih nauka, posebno u domenu teorije, metodologije (i metametodologije) i odgovarajue eksplikatorne ravni. Bez utemeljenja u samu sutinu naunosti, strunosti i kompetentnosti, karate-do bi se (samo)marginalizovao, (pred)odredio bi samoga sebe, i to po automatizmu, kao ki-fenomen, kao nierazredni oblik/vid banalne, povrne zabave, kao nierazredni pojavni oblik u domenu globalne industrije zabave, sa tendencijom da nestane, da se (samo)ukine. Svoj smisao, sutastveni, opti smisao, poiman (i) kao telos, karate-do moe da konstituie samo, jedino i iskljuivo ako predstavlja predmet prouavanja jedne suverene savremene nauke ili, tanije naune misli, koja obuhvata vie naunih disciplina. Svi drugi karatei nisu nikada ni imali nekakav smisao, posebno ne nauno fundiran, i predstavljaju krajnje obine, vulgarne oblike nierazrednog kia. Ki-fenomene, koji zadovoljavaju ukus i (gotovo iskljuivo) kierske potrebe, ali i elju za banalnom, nierazrednom zabavom svojih konzumenata. I imaju dosta marginalno mesto u savremenim industrijama zabave. Da li je (samo?) prekorno neznanje autora literature (ili tanije: literature) posveene karateima i srodnim oblastima, koje se svodi na neuko komentarisane slikovnice, naivne kioblande i ponekad, vrlo povrnu legendaristiku, barem indirektno doprinelo ovakvom stanju? Eksplicitni sud o celokupnoj lietraturi o kojoj govorimo, vrednosni, ali sa stanovita opteg smisla, bio bi vrlo, vrlo, vrlo... nepovoljan. Da ne upotrebim jai izraz. To je literatura (ponavljam: literatura) koja predstavlja porugu smislu, koja nema ni jedan jedini kvalitet koji bi je makar i izdaleka pribliio optim uzansama i epistolarnoj normi strune literature iz oblasti humanistikih nauka, koja se, na odgovarajui, ozbiljan nain objavljuje u savremenom svetu. A kada autori te i takve literature pretenciozno ponu da se neuko i nekompetentno uputaju u pokuaje davanja nemutih 21

opaski koje bi mogle da ukau i na neki aspekt izvan elementarne slikovninosti, zaista se samo brukaju. A brukaju i karatee (plural!), i srodne oblasti, srozavajui im ionako uzuzetno nizak renome koji imaju u javnom mnenju u savremenom svetu. Padam u iskuenje da pomislim da pojedinim autorima, koji vrlo pretenciozno piu svoja delca, neko sa strane sugerie, da im suflira da malo obogate minorne i banalne sadrine njihovih tvorevina. Ali je svaki takav pokuaj unapred osuen na neuspeh, a tumaenja sa stanovita istorije, kulturologije, filosofije... u tim delima su parodina, farsina, zaista dostojna prezira, i opravdanog podsmeha. A kada se ipak ogranie samo na laike istoriografske pokuaje, to deluje vrlo turo, neuko, neznalaki, i bode oi neznanjem, nepoznavanjem osnovne istorijske nauke. Vrlo vaan aspekt naunog, edukativnog i strunog angamana autora je njegova publicistika delatnost. Svoju prvu knjigu KARATE-DO sam objavio 1977. godine. Objavljena je u skromnoj formi skripti, namenjenih prvenstveno mojim uenicima. Pisao sam je i objavio imajui na umu zaista vrlo utilitarne potrebe. Karate je ve bio uhvatio korena u naoj sredini, od 1963. godine, kada je osnovan prvi karate-klub, pa tokom narednih godina, i ve je bio zaao u drugu deceniju postojanja na ovom tlu. Razvoj takvog fenomena, iz neke druge oblasti, kao po pravilu bi pratila i odgovarajua literarna produkcija, odreeni kvantum strune literature. Meutim, i u svetskim uslovima, postojao je samo manji broj klasinih dela svetski priznatih instruktora, ija su se izdanja ponavljala iz godine u godinu. A u domaoj strunoj i iroj javnosti je bio vidljiv jedino nedostatak literature, pisanog pristupa karateu, ali i srodnim oblastima, koje su ve stekle odreeno mesto (mislim pre svega na judo, ju-jitsu, aikido, kendo...). I profesionalno i lino sam uvek visoko vrednovao sada ve klasini zahtev svakog znanja i svih znanja, ovaploen u Plautovoj maksimi (sa dobrim razlogom sam je izabrao za zaglavlje ovog teksta): Crpi vodu reetom, ko hoe da ui bez knjiga. Ali ja tada (kao ni sada !) nisam uspeo da pronaem odgovarajuu knjigu, pisanu sa stanovita strunog znanja, a ne samo kao ilustrovanu popularnu knjiicu, ili kao komentarisanu slikovnicu. Lakonski, shvatio sam da ja moram da je napiem. Jednostavno, nema ko drugi. Polemiko je pitanje: da li ne zna, ne ume, nije sposoban, nije vian... Nije prilika za (pre svega akademsku) raspravu na ovu temu. I napisao sam je, u toku intenzivnog rada, u kontinuitetu, tokom te 1977. godine. I objavio sam je. I dospela je u ruke italaca, od kojih su veina bili moji uenici. I prenoena je dalje, davana je iz ruke u ruku, kopirana je, umnoavana, prepisivana... to je i razumljivo s obzirom na zaista neveliki tira u kome je objavljena. Sa zadovoljstvom sam shvatio da njen ne mnogo reprezentativni izgled, nije mnogo smetao njenim itaocima. Zaista je bilo dosta stvarno zainteresovanih, i od pojedinih italaca sam dobio estitke, pohvale, ali i itav niz pitanja. Bez lane skromnosti, zahvalio sam se na pohvalama i estitkama. Koristim priliku da to, ovom jubilarnom prilikom, ponovo uinim. Ti prvi itaoci su mi posebno dragi i, mada smo otada zaista preli dug put, omean sa vie od trideset knjiga, i u kontinuitetu od vie 22

od trideset godina, zaista ih imam u lepoj uspomeni, koja nije ni malo izbledela, i uvek ih se setim sa posebnim zadovoljstvom i, moram priznati, malo sete. Reminiscencije su i inae, kao po pravilu, ponekad prebojene odreenom dozom sete. A na pitanja koja sam tom (i drugim prilikama) dobio, odgovorio sam prema svom profesionalnom i strunom znanju i prema profesionalnoj savesti, ali i linoj autorskoj etici. Taj poetni entuzijazam kod mojih italaca, takoe je predstavljao jedan od vanih faktora za odluku da nastavim da piem i objavljujem knjige posveene karateu/karate-dou i srodnim oblastima. Kao kuriozum: s obzirom da su mi mnogi i lino traili knjigu, koje vie nije bilo na tritu, jer se brzo rasprodala, i ceo tira je ubrzo razgrabljen, i te knjige jednostavno nije vie bilo, nije bilo mogue nabaviti je, ja sam prijateljima, studentima, uenicima... malo po malo, davao i svoje autorske primerke. Ubrzo mi je ostalo samo nekoliko primeraka, za line potrebe. Ali, tokom narednih godina, nekoliko meni dragih osoba me je lino zamolilo da im dam barem jedan primerak. Selektivno, ja sam davao pojedine knjige, od tih nekoliko preostalih primeraka. Konano, ja, autor, imao sam jednu, i doslovno samo jednu (preostalu) knjigu. Na lini nagovor bliskog prijatelja, jednog od mojih prvih uenika, tada ve majstora karatea, pozajmio sam mu je, sa idejom da je fotokopira i, da mi je, naravno, vrati. Dao sam mu poslednji primerak knjige, i on mi je nije vratio. Tokom narednih godina. Kada god bih ga sreo, vrsto mi je obeavao da e to vrlo brzo uiniti. Ali nije. I tako je cela stvar malo potonula u vreme. Moda ni ja nisam bio dovoljno odluan da svoj jedini preostali primerak knjige ponovo dobijem? I tako su protekle sve ove decenije. Taj jedini primerak knjige mi nikada nije vratio. Sada je ve kasno. Moj prijatelj, naalost, nije vie meu nama, preminuo je. De mortius nil nisi bonum. Narednu knjigu Uvod u karate sam objavio u saradnji sa vrlo bliskim prijateljem i dugogodinjim saradnikom, prof. dr Draganom Janjiem, pre vie od trideset godina (1978. god.). Ova knjiga, koja je u rukama itaoca, predstavlja jubilarno izdanje, posveeno tridesetogodinjici od objavljivanja (prvog) izdanja te knjige. Knjiga je doivela vrlo dobar prijem kod italake publike: po miljenu autora ovih redova, ak iznenaujue dobar. Odmah za njom je usledila trea, etvrta, peta... Tokom decenija sam objavljivao pre svega knjige, ali i naune, strune tekstove, studije, eseje, oglede... kojima je predmet karate/karate-do, i marcijalne umetnosti, kao zajedniki fenomen, u smislu zbirnog pojma budo, ili pojedine od njih, koje su u tom trenutku bile u ii panje javnosti. Drugi, vaniji aspekt moje publicistike delatnosti posveene ovim temama, predstavlja objavljivanje temeljitijih, kapitalnih dela, sa trajnom (upotrebnom) vrednou, koje nisu u neposrednoj vezi sa aktuelnom popularnou pojedinog fenomena, ili grupe fenomena, iz ovog domena. Na umu imam pre svega naune, strune tekstove, kapitalna dela, udbenike najoptijeg univerzalnog sadraja, ija tematska sadrina umnogome ili u potpunosti prevazilazi sam aktuelni trenutak karatea, karate-doa ili marcijalnih 23

umetnosti. Bez lane skromnosti, to su dela koja imaju trajnu vrednost, i koja e trajno ostali u batini vrhunske literature iz ovih oblasti. Trajno, jer su koncipirana i pisana kao temeljito znanje, i mogu se sa podjednakom aktuelnou itati i danas, i za sto godina, i sve dok je sveta i veka, u kome uopte postoji karate(do) kao fenomen. Lino insistiram da italac prvenstveno posveti panju tim i takvim delima, jer su uveliko i odavno izdrala probu vremena, i sasvim i u potpunosti su prevazila aktuelni trenutak u kome su bila objavljivana. Objavljujui knjige posveene ovim temama u kontinuitetu, tokom niza godina, objavio sam (vie od) trideset knjiga. to takoe moe da predstavlja lep jubilej, i istovremeno dobar povod za objavljivanje izbora tekstova iz mojih knjiga. Dosta od tih knjiga sam objavio tokom viedecenijske prijateljske, profesionalne i strune saradnje, u kontinuitetu, sa prof. dr Draganom Janjiem, veteranom i danas takoe vrlo istaknutim velemajstorom karatea. Formiranje jedne savremene nauke o karateu/karate-dou prvenstveno je moje delo. Nae ukupno zajedniko publicistiko delo posveeno karateu, karatedou, budou i srodnim temama, zaista je tokom decenija imalo vrlo zapaenu recepciji i kod italake publike, i nae knjige su prodate u ukupnim tiraima od vie od 200.000 primeraka. Potranja za pojedinim naim knjigama je, moram priznati, ponekad znala da iznenadi i same autore. Dosta naih knjiga je doivelo i po etiri, pet izdanja, i itav niz godina su bile prisutne u strunoj i iroj javnosti, i u knjiarskim izlozima. Internacionalno izdanje 70 KARATE-KATA je objavljeno i na engleskom, francuskom i nemakom jeziku. Izbor tekstova koji su pred itaocem je izvren po kriterijumu reprezentativnosti i prema ipak trajnijem znaaju i vrednosti zastupljenih tekstova. Uvreni su tekstovi iz dvanaest knjiga, prvenstveno onih koje zaista imaju trajniji znaaj. Svi uvreni tekstovi su takoe izabrani prema kriterijumu trajnijeg znaaja, u smislu da imaju da ponude itaocu jedan korpus znanja, ali i kompletnu informaciju, o sutinskim i znaajnim temama iz domena budoa, marcijalnih umetnosti i karatea/karate-doa. Jasno je da u ovako koncipiran izbor nisu, i da ne mogu biti uvreni ni priblino svi tekstovi (kvantitet mog/naeg opusa se meri hiljadama, ako ne destinama hiljada objavljenih strana). Stoga je izbor bio sveden na redukciju i eliminaciju, odnosno na uzimanje u obzir samo pojedinih tekstova, za koje mislim da su reprezentativni. Da svojom tematikom, korpusom obuhvaenog znanja i skupom informacija prezentuju i istovremeno reprezentuju ukupni korpus mog/naeg dosadanjeg rada. Ovo je, ipak, jubilarno izdanje, i trebalo bi da zadovolji i svrhu panoramskog uvida u celinu svih objavljenih (prvenstveno) knjiga. Pri ovakvoj koncepciji izbora tekstova koji su uvreni u ovaj izbor, moglo je da doe i do odreenog preklapanja pojedinih tematskih i sadrinskih celina. To bi se teko dalo izbei i pri mnogo rigoroznijem izboru, jer je, tokom vie od trideset godina, autor, sasvim je izvesno, imao priliku da o pojedinim temama pie u vie prilika, sa stanovita razliitih aspekata, sa razliitim ciljevima, i u vrlo razliitom obimu. Pored teorijskih i strunih rasprava i akademskog prouavanja i 24

naunog analiziranja predmeta kojima se bavim, ponudio sam i jedan sloj znaenja, (u pojedinim izabranim tekstovima), koji je prvenstveno informativan po svojoj prirodi. Profesorsku sklonost ka voenju rasprave i ka diskusiji na isto akademskom nivou sam morao da kontroliem, kanaliem i usmerim u pravcu ravnomernije zastupljenosti (i) tekstova razliitih struktura, tematike, i modela i naina pristupa grai, kao i same obrade grae. Smatram da bi italac ove (i ovakvih) knjiga trebalo da dobije i neto vie, znaajnije, sa veom upotrebnom vrednou od (pukog) jubileumskog izbora, a u svakom sluaju mnogo i vie i sutinski znaajnije od svearskog i prigodnog sadraja. Povod jeste jubilarni, i prilika bi mogla biti (i) sveano obeleavanje jednog znaajnog jubileja, ali sama knjiga, po svojoj koncepciji, to nije. Ili barem nije samo to, niti je prvenstveno to. Koncipirana je i zamiljena da prui jedan (mogui) uvid u neke relevantne aspekte mog publicistikog rada, posveenog ovim oblastima. A ne da samo potseti itaoce na tekstove koje su imali prilike da itaju, pratei taj publicistiki rad tokom proteklih decenija. Izazov reminiscencije, sentimentalne uspomene, rekapitulacije... jeste, po svojoj prirodi, vrlo snaan, kada se autor suoi sa zahtevom da posle toliko godina, ponovo proita svoje, ve odavno objavljene tekstove, i da izvri adekvatan izbor za jubilarno objavljivanje. Veoma esto koriena (i zloupotrebljavana) metafora da su autoru njegove knjige kao njegova deca, i da mu je zaista teko da izabere izmeu njih, ima pre svega afektivnu vrednost. Na racionalnom nivou postupanja, izbor koji sam napravio, i koji se nalazi pred itaocem, jeste objektivno jedan od moguih, a sasvim izvesno jedan od optimalnih, prema unapred usvojenim kriterijumima. Konano, mlae generacije u miljeu karatea i srodnih oblasti e imati pravu priliku da se (i) upoznaju, i da steknu jedan pravi uvid u sutinu fenomena karatea, karate-doa i marcijalnih umetnosti, utemeljen na naunom, strunom i vrhunski kompetentnom znanju, koje prua ova knjiga. To im je jedinstvena i vrlo retka i, samim tim, izuzetno dragocena prilika, jer je sva druga literatura posveena ovoj oblasti sasvim bezvredna. Svodi se na komentarisane slikovnice i vulgarno samoreklamerstvo, i predstavlja nierazredni ki u domenu publicistike, i literature uope, pogotovo strune, ali i popularne. Nedostaje joj znanje, uenost u najboljem smislu te rei, nauka, strunost, profesionalnost, kompetentnost, ali i elementarna pismenost, pouzdana metodologija izlaganja, a stilistika je autorima te i takve literature nedostian i nedostiziv cilj, esto i potpuno nepoznat. Kao to im je nepoznato i samo postojanje autentinog znanja, ne samo u domenu karatea/karate-doa, nego i iz bilo koje druge oblasti. Strukturno, formirao sam dve celine, koje sam imenovao delovima, i cilju metodoloke organizacije zastupljene grae. Prvi deo obuhvata tekstove i tekstuelne celine kojima su predmet budo i marcijalne umetnosti, ali i marcijalne vetine. Drugi deo obuhvata tekstove koji imaju za predmet prouavanja karate i karate-do. Tematska distinkcija je, oigledno, predstavljala diferencijalni kriterijum za ovakvo strukturisanje tematskih celina i za primenjenu metodoloku organizaciju zastupljenih tekstova. I s obzirom na razliku u temama, i s obzirom na ukupni obim zastupljenih tekstova, bolje je da 25

se ukupna graa sistematizuje u dve (odvojene) knjige. Ako je ovekov san lepi od njegovog ivota, onda bi on trebalo da umre. (Firdusi) II (Ka skici jedne mogue hermeneutike Karate-doa) Kada sam ja poinjao, celokupni milje karatea, (ne bi bilo u potpunosti smisaono opravdano rei: karate-doa), budoa, marcijalnih... (ne usuujem se da bez zadrke kaem: umetnosti, zato se opredeljujem za termin: vetina ili, ak borilakih vetina), bio je sutinski, krucijalno razliit od savremene scene karatea i srodnih oblasti, (i) ako na umu imamo svetske uslove, ak i prvenstveno svetske uslove. Hermeneutika distanca je tako velika, da se esto dolazi gotovo do take neprepoznatljivosti. Sistem modifikacija koji su svi do oblici pretrpeli do sredine dvadesetog veka u sutini se esto svodio na homogenizaciju simplifikacijom, na banalizaciju znaenja, na ozbiljnu i ireverzibilnu redukciju smisla. Tek tako promenjeni, osavremenjeni oblici do-a su, u stvari, izali iz svoje matine zemlje, Japana, i poeli su da se ire u kulturnim miljeima nejapasnkih i neazijskih civilizacija. Rasprostiru (slobodno ovaj pojam moete shvatiti i peorativno) se u hermeneutiki i civilizacijski vrlo razliite i raznorodne kulturne miljee, dolaze u vrlo neistovrsna socio-kulturna okruenja, i tu, u tim i takvim uslovima, a budui i sami vrlo promenjeni, pokuavaju da izvre enkulturalistiki uticaj. Pokuavaju je sasvim dobro pojmovno odreenje, jer nijedan do nije nikada uspeo da direktno i neposredno transponuje (i da na iole smislenijem nivou realizuje) svoj smisao, svoju sutinu, ono po emu je to to jeste, u kulturnom krugu i u civilizacijskom okruenju, u kome se obreo. Ukupna hermeneutika situacija do fenomena u njihovom novom, neoriginalnom, netradicionalnom okruenju, tada ve sasvim izvesno modernog sveta, utemeljenog na kulturi zapadne civilizacije, i njenim odlikama, bila je vrlo paradoksalna i, padam u iskuenje da metaforino kaem: izofrena. Niti su do (judo, karatedo, aikido, kendo...) vie bili oni stari, niti je savremeni svet, sa svojim modernim vrednostima, naunim pogledom na svet, hedonistikom filosofijom egzistencije, sa modernim oblicima naunog znanja... uopte mogao da razume neto takvo kao to je bit, sutina, sr, duh, tradicija... budoa. Niti bi to uopte hteo, niti je bilo ikakve volje da se tome pristupi. A i zato bi, da budemo malo trezveniji, da ne kaem cininiji. ta je to to su budoi, do fenomen uopte, imali da ponude savremenoj zapadnoj civilizaciji? I zato bi bilo koji populacioni sloj, ili grupa, ili milje..., pa i onaj najsporedniji, marginalni, u socio-kulturnom miljeu savremenog sveta (izvan pre svega Japana, ali i drugih azijskih kultura, na povesnom/istorijskom raskru na kome su te kulture bile sredinom dvadesetog veka) uopte imao 26

bilo kakvo interesovanje za tako neto. Kakvo bi to uopte interesovanje i moglo da bude; koji interes bi stajao iza svega toga? Jer, oigledno je, budoi nisu neka preka potreba, nekakva nunost. Niti su iole bliski mentalnom sklopu i mentalitetu oveka savremene zapadne civilizacije. U odnosu na primarni tok duha epohe i epohalnog miljenja, budoi su neto ne samo marginalno, nego i sasvim sporedno, ali i neistovrsno, rekli bismo ak i ne mnogo kompatibilno, ili ak inkopatibilno, u odnosu na pogled na svet, na svetonazor, na generalni i univerzalno rasprostranjeni duh epohe, ali i u odnosu na samo epohalno miljenje. Savremeni svet bi sasvim lepo mogao i bez njih, i to bez ikakvog oseanja nedostatka. (Kao i bez mnogih drugih oblasti ljudskog duha, ili znanja, koji dolaze iz ranijih epoha, a tradicionalno su orijentisani). I da budoa uopte nema, a pogotovo da ih nema u savremenoj zapadnoj civilizaciji, ovaj svet bi bio (gotovo) potpuno isti. Zaista se ne bi nita sutinski izmenilo. Niti bi to neko posebno primetio, niti bi nedostatak budoa bilo kome neto posebno znaio. Na umu imamo savremenog oveka zapadne civilizacije. Naravno da bi onima koji su u svetu budoa, takav nedostatak predstavljao (i) odreeni gubitak, vei ili manji, znaajniji ili manje znaajan. U svakom sluaju, budoi bi se mogli posmatrati i kao svojevrsan relikt prolosti, kao uveliko i odavno zastareo u potpunosti prevazien fenomen, kao strano telo u uslovima savremene svetske civilizacije. I u periodu kada su stupili na strano tle, kada su se obreli u kulturnom i civilizacijskom krugu savremenog zapadnog sveta, budoi su bili, i predstavljali su viak smisla. Ve su i sami pretrpeli sutinsku i ireverziblinu redukciju smisla, i sada su se kao nekim udom nali ne u neprijateljskom nego pre u sasvim neutralnom, radije koristim termin: nezainteresovanom okruenju. Pa ak ni tako osiromaeni, banalizovani, sa ki-oblandom legendaristike tradicije... teko da su mogli da raunaju na iole veu panju. Pogotovo ne na neki znaajniji uticaj. A o akulturalistikom uticaju, pogovoto trajnijem i postojanijem, u domenu drugog kultunog i civilizacijskog okruenja, nije se moglo ni pomiljati. Niti je postojao takav idejni projekat, niti ak ni (meta)zamisao. A o ugledu, renomeu, vrhunskom autoritetu... koji su, kao po pravilu, uivali u domenu tradicionalnih kultura na svom matinom podruju, nije moglo biti ni govora. Ni tada (govorimo prvenstveno o sredini dvadesetog veka), a pogotovo ne sada, u svesti savremenog oveka zapadne civilizacije, ali ni u javnom mnenju, u medijima, institucijama... ni na jednoj iole relevantnoj instanci... budoi, posmatrani kao zbirni fenomen, ali ni svaki od njih pojedinano, pa ni oni najrasprostranjeniji i najmasovniji, ne uivaju nikakav ugled, ne smatraju se oblau koja zasluuje potovanje, uvaavanje... A vulgarizacija, banalizacija, trivijalizacija... kao opti trendovi koji su, ne samo kontingentno pratili osportnjavanje, i/ili posportnjavanje, koje predstavlja generalni trend u ovoj oblasti vie od pola veka, tek su unitili i one najsitnije mrvice mogueg elementarnog uvaavanja fenomena, koje je sada vrlo teko smisleno nazivati budoom, a sasvim izvesno ne tradicionalnim 27

budoom. Decenije osportnjavanja ili posportnjavanja karate-doa, judoa, aikidoa, kendoa, budoa posmatranih kao zbirni fenomen, kao neminovni ishod su imali njihovo potpuno unitenje. Ali i njihova popularizacija je vrlo znaajno doprinela ovakvom, predvidljivom, i jedinom moguem ishodu. Zakonomernost algoritma razvoja tog procesa je bila vrlo jednoznana i iskljuivo jednosmerna, tokom svih proteklih decenija. Jer, operacija je uspela pacijent je umro. I morao je da umre. Takav ishod je bio ne samo predvidljiv, i to ne samo pronicljivom predviau, nego je bio i neizbean. Kada se ukine sutina jednog fenomena, koja ga je i odlikovala, ali i (pred)odreivala tokom (barem) hiljada godina u kontinuitetu; kada se ceo korpus fenomena izglobi iz svog prirodnog i sebi jedino primerenog sociokulturnog kruga, izbaci iz ravnotee iz svog postojanog tradicionalnog i istorijskog miljea, i transponuje u sasvim razliit i nedobronameran civilizacijski krug i (analogno) kulturno okruenje, to se, kao sudbinski udes, desilo i karate/karate-dou, a pre njega judou, a nakon toga i aikidou, kendou... svim budoima, ta se uopte (i sa kojim razlogom) i moglo oekivati? Blagonaklono i vrlo umerenim jezikom, na drugom mestu u ovoj knjizi smo ve ukazali na jedini mogui rezultat, koji se injeniki realizovao u istorijskoj stvarnosti savremenog sveta: mrtvoroene, nedonoe ili bastard... italac moe da razume (i usvoji) sve tri odrednice, ili da izabere samo jednu, prema linom afinitetu. Smisao ove teze nee biti naruen. Aktuelni trenutak karate-doa i srodnih oblasti (da ih preesto ne apostrofiramo tokom izlaganja u ovom tekstu) samo je oekivani, predvidljivi (i predvieni ?) rezultat jednog zakonomernog procesa, koji je takav kakav jeste, jer se razvijao prema sopstvenim zakonitostima, i iji je rezultat neminovno takav, jer mu je ishodite bilo gotovo (pred)determinisano. Ako se pravolinijski kreete putem iji pravac vodi u provaliju, i konstantno idete u istom smeru, koji vas sve vie i vie njoj pribliava, vrlo je jasno gde ete zavriti. Budoi se, u savremenom svetu, zaista jesu sunovratili u provaliju, u besciljnosti, besmislenosti, banalizacije, povrnosti, trivijalnosti, pre svega u domen(e) kia... ali i u predele grubosti, nasilja, sile. Lino sam vie bio razoaran, i zgroen, optom glupou koja je najrasprostranjenija u savremenom svetu karatea i njemu srodnih oblasti. Glupost, koja je rak-rana savremenih karatea, shvaena kao nedostatak pameti, ali i kao nedostatak razuma. Samo bi ova odrednica predstavljala, sasvim dobru definiciju svih karatea (plural !) u savremenom svetu, po principu dovoljnog razloga. Definitivnu, trajnu i ireverzibilnu odrednicu. Jer ni karatei, ali ni svaki pojedinani karate, ne mogu da se vrate u svoju prolost, u svoju istoriju, u svoju tradiciju (nijedan fenomen, naravno, to ne moe). A u izuzetno dinaminom i dnevno promenljivom svetu, u kome svoje mesto pokuavaju da i karatei pronau, ne mogu da stanu, da se osvrnu, da se priberu, a pogotovo ne mogu da se zaustave. Prema automatizovanoj i slepoj sili inercije, mogu samo napred. A ako (ve) danas predstavljaju go28

milu gluposti i puke besmislice, liene i smisla i (osnovnog) znaenja, ta li e ti (isti) karatei predstavljati sutra, ili prekosutra. To zaista niko ne zna, ne moe da zna, ne moe da predvidi, niti se to moe (objektivno) predvideti. (Laskajui sebi da sam vrsan poznavalac stvari, i najkompetentniji insajder, ipak ne bih stupio na diletantsko tle predvianja budunosti tih karatea, i svih karatea uopte, niti budunosti budoa, i njihove zbirne i pojedinane sudbine). Jer, njihovo danas je ve pod velikim znakom pitanja. A ta e biti sa njima sutra, to niko ne zna. I ne moe da zna. A onaj ko bi eventualno, tvrdio da zna, ili da moe da predvidi, taj, jednostavno reeno, lae. Pa ga kao laova valja (i) raskrinkati. Ili je neuk, prostoduan, a mogao bi biti ak i dobronameran (mogu hipotetiki da zamislim i tako neto), pa bi mu valjalo ukazati na greku u miljenju. Da koristim vrlo blag izraz. U svesti ne samo neupuenog oveka savremene svetske civilizacije, budoi, kao zbirni fenomen, a i svaki ponaosob, oni za koje je (on) uopte ikada uo (i oni najpoznatiji i najmasovniji, naravno, kao to su judo, karate, aikido, kendo..), kao i za sve one koji su uesnici, vebai, nastavnici, treneri, kao i odgovarajue organizacije, na svim nivoima (a u svetu ih ima na hiljade i hiljade)... dakle zainteresovani insajderi, koji bi po prirodi stvari ipak trebalo da su barem malo upueniji, budoi su sportovi, nastali na osnovu pojedinih praktinih tehnika iz domena njihovih (ukupnih) wasa, ili predstavljaju vetine, kojima se esto pripisuje samoodbrambeni aspekt. Kao egzemplifikaciju, i/ili kao ilustraciju sveopte kakofonije koja (suvereno) vlada na savremenoj karate-sceni, ali i na savremenoj sceni srodnih oblasti, valja uzeti u obzir injenicu da se karatei, mnogooblini i vrlo raznorodni, vebaju u vie od 180 zemalja u svetu; da ih veba (ili trenira, u zavisnosti od tumaenja) vie desetina miliona osoba (postoji ak i podatak: preko sto ili sto pedeset miliona); da postoji desetine hiljada, ili ak stotine hiljada klubova ili pojedinanih centara, hiljade regionalnih, nacionalnih, nadnacionalnih i svetskih (to najee znai: svetskih) organizacija, formiranih (i) od strane preko pedeset veih stilova, kola, pravaca razliitih i raznorodnih karatea, koji koegzistiraju u savremenom svetu. Spominjem vie od pedeset, onih koji ipak neto znae, barem po nekoj osnovnoj formi (zvanina registracija, postojanje u odreenom broju zemalja...), i po iole veoj masovnosti lanstva. Na savremenoj karate-sceni postoji stotine i stotine (drugih) kola, stilova, pravaca... koji su na granici anonimnosti i beznaajnosti, ili ispod nje. Vie ili manje minornih, koje predvode i kojima su lideri diletanti, anonimusi... Mada savremena karate-scena prua utoite i odreenom broju prevaranata, obmanjivaa, manipulatora... koji vie ili manje veto koriste naziv karate, i itav sistem ki-oblandi koje gotovo kontingentno idu uz to. Vie, bolje i drugaije niti postoji, niti je uopte mogue, ne samo u svesti i poimanju, nego i u svakodnevnoj praksi... ega? Budoa u tradicionalnom i originalnom obliku zaista vie uopte i nema, u savremenom svetu. Ovo nije paualna ocena, i procena rezigniranog tradicionaliste, koji je uveliko u petoj deceniji prouavanja budoa. Ovo je injenika istina. Ne la29

mentiram, i ne smatram bilo kakav lament primerenim, niti uopte umesnim, u kontekstu ozbiljnijeg promiljanja fenomena budoa, pogotovo u takvom referencijalnom okviru savremenog sveta. Niti uopte, u bilo kom referencijalnom okviru, pa i najgeneralnijem. Prethodne injenice, informacije koje postuliram, valja shvatiti kao skicu za jednu moguu kritiku, formiranu na nivou principijelne rasprave. (I) iz tog razloga sam se vrlo postojano uzdravao da iznosim bilo koji argumentum ad hominem. A i sama zamisao, i nekakva (meta)ideja ispraznog kritizerstva mi je u potpunosti strana, i izvan intencija, tokom izlaganja u ovom tekstu, ali i tokom izlaganja u mom ukupnom opusu posveenom ovim temama. Najprijateljskiji savet koji se moe dati pokloniku ili sledbeniku budoa, karate-doa, tradicionalnog karate-doa: ako nekim sluajem ikada budete imali priliku da vidite autentinog uitelja (tanije: Uitelja) koji poseduje izvorno, ortodoksno, tradicionalno znanje (tanije: Znanje), sudbina vam je zaista bila vrlo naklonjena. To je jedinstvena, izuzetna, ivotna prilika, prilika koja e vam se, moda, ukazati jednom u ivotu. Savetujem vam da mu ukaete duno potovanje i izuzetno uvaavanje, da mu se obraate (ako uopte budete imali takvu priliku, da mu se obratite) utivo, skromno i sa poniznou. I uvajte ga kao malo vode na dlanu, ili kao najdragoceniti unikatni dragulj. Ako vas, kojim sluajem, obasja milost provienja, ili sudbine, i on (tanije: On), i usputno baci pogleda na vas, smatrajte se izuzetno poastvovanim i posebno privilegovanim. S obzirom da je on pravi rudnik najuzvienijeg i najreeg znanja, da je pravi rasadnik plemenite mudrosti Karate-doa (ili srodnih Budoa), mudro i razborito iskoristite svoju jedinstvenu priliku, smatrajui je za ivotnu ansu. Jer autentilnih vrhunskih znalaca tradicionalnog karate-doa je zaista vrlo malo u savremenom svetu, i svi su ve u vrlo ozbiljnim godinama. Uskoro ih vie nee biti meu nama. Prve generacije koje su zapoele da vebaju judo, ju-jutsu, a posebno karate, poev od ezdesetih godina dvadesetog veka, bile su zaista dosta specifine. Pravo, autentino znanje gotovo da nije postojalo, a jedva da je i bilo dostupno. Jedini poznavaoci, strunjaci koji su imali odreeno znanje, bili su japanski instruktori. Ta prva generacija instruktora, koja je otila iz Japana u svet, zaista je najzaslunija za to to se svet uopte upoznao sa budoom; vie volim da kaem; budoima. Kao to je u toj prvoj generaciji uenika, sledbenika, ozbiljno zainteresovanih, ipak bilo i intelektualaca, barem neke gimnazijske i studentske omladine. To su bili mlai ljudi, koji su se i sami obrazovali, koji su bili u obrazovnom procesu. Na putu ka fakultetskim diplomama, koji e formirati sutranju inteligenciju. Jedan sloj na ipak neto viem socio-kulturnom nivou, urbana omladina. Koja je nekada neto i proitala, koja se nekada neim i bavila, a to nije samo trivijalna, povrna, banalna zabava. Zaista su retki pojedinci, i u tom miljeu, koji su se ipak interesovali (i) za zen, yogu, budizam... Na umu imam interesovanje koje nije na najbanalnijem, najpovrnijem nivou. Pre svega pod uticajem liberalnijih svetskih megatrendova, u kojima je interesovanje (naravno, najee samo vrlo povrno) za dalekoistone kulture bilo uhvatilo korena kod jednog, dosta 30

specifinog, ali primetnog sloja mlaih, koji su od okoline poimani kao intelektualci; vulgarnije, kao mistici. U stvarnosti, tek pojedini od njih e, kasnije, kada zavre obrazovni proces, i stupiti u redove inteligencije, u tehnikom smislu. Pravih, autentinih intelektualaca, u punom znaenju tog pojma, jedva da je i tada bilo u miljeu karatea, judoa, aikidoa, kendoa... Danas ih nema uopte; niti bi trebalo da ih ima (dozvoljavam sebi jo jednu cininu opasku). ta bi intelektualci uopte i traili u tim oblastima. Ono to savremeni oblici (ega, to vie nema nikakvih dodirnih taaka sa tradicionalnim budoima; naprotiv, udaljeno je od njih kao nebo i zemlja) nude, zaista nije i ne moe da bude iole privlano i sasvim malo, ili jedva i malo intelektualno nastrojenim osobama. Naprotiv, moe (i trebalo bi) samo da im bude odbojno. Karate, na koga najee mislim dok piem ovaj tekst, takav kakav je, i u svom najboljem, a pogotovo u svom najgorem izdanju, ne prua nita. Niti moe da prui bilo ta, pogotovo ne panje vredno. Zato bi bilo ko uopte pomislio da uopte investira, a nekmoli da stvarno investira panju, i zato bi ulagao svoje vreme i energiju u improvizovanu diletantsku oljariju, to je vrlo optimistina i vrlo blagonaklona definicija pre svega karate-sporta, ali i gotovo svih drugih karatea, koji postoje u savremenom svetu. Ponuda u svetskoj industriji zabave je tako velika, razuena, sofisticirana, i masovno rasprostranjena, i svuda je lako i trenutno dostupna, da bi bilo ko iole ozbiljniji teko na taj i takav karate, odnosno na te i takve karatee, ikada i pogleda bacio. I na njihovom matinom podruju, gde na umu imamo prvenstveno Japan, koji je bio najvei i nadaleko najznaajniji izvoznik budoa u savremenom svetu, ali i druge azijske kulture, ve je u drugoj, a pogotovo u treoj, i narednim generacijama instruktora i, sada se ve slobodno moe rei, trenera, bilo dosta jeretika, koji su judo, karate, aikido, kendo... i sami poimali i tumaili (i) kao sportove, tanije kao oblik fizike aktivnosti, ili prvenstveno fizike aktivnosti; u najboljem sluaju kao oblike psihofizike aktivnosti, poimane prvenstveno kao oblike psihofizike aktivnosti, mnogo vie nego kao oblike psihofizike aktivnosti. Karate je poiman i tumaen (i) kao oblik borilatva, kao sukob dva vebaa, i kao kontaktni sport. Put kojim se dalje tumaenje kretalo je bio pravolinijski usmeren, i ireverzibilan. Vrlo kompleksna ritualna tehnika, i kompletan ritualni aspekt, koji su utkani u samu sr tradicije i istorije tradicionalnog karate-doa, i koji su formirali jedan stoerni sloj znaenja u samom njegovom korpusu znanja, ukinuti su. Ritualna tehnika, u uem smislu, u potpunosti je degradirana i devastirana. Od nje nije ostao ni kamen na kamenu. Ni drugi aspekti tradicionalnog karate-doa nisu doiveli bolju sudbinu. Kao jedna, po metodu sluajnog uzorka, izabrana egzemplifikacija: vrlo razueni kompleks etikecione tehnike, celokupni etikecioni aspekt/sloj znaenja u tradicionalnom karate-dou, koji vodi poreklo iz vrlo bogate batine (pre svega) japanske klasine kulture, ovom modernizacijom je sveden na nivo isprazne rutine, liene bilo kakvog stvarnog smisla. Tradicionalna ceremonija je jo samo ponegde zadrana na nivou ceremonije, odnosno svedena je na primenu 31

neto najpovrnijih ceremonijalnih elemenata, onih najbanalnijih. Tako da sada vie lii na farsu, lakrdiju... Od marcijalne umetnosti je bilo mogue uzeti neto elemenata wasa, i napraviti uobiajeni borilaki sport, sa naglaskom na kontaktu, na takmienju, kompeticiji. To je, naravno, samo po sebi predstavljalo besmislicu i, birajui rei: budalatinu, glupariju, idiotluk... Ali nikako nije mogue, ak ni u najluoj mati, od takvog bastarda, retroaktivno napraviti tradicionalni budo. Za tako neto bi mu nedostajalo sve. Niti bi tako budalast pokuaj bilo kome pao na pamet, ak ni hipotetiki. ak i da se hipotetiki moe zamisliti reverzibilni proces inverzije od sporta ka budou, to bi tek predstavljalo farsu, lakrdiju, besmislicu... A s obzirom da su mlae generacije uile (i) od te i takvih generacija instruktora, jasno je ta su jedino i mogle da naue. Instruktorsportista, iji je osnovni identitet (ipak): trener, jedino moe da ima vebaa-sportistu kao uenika. Vie nema smisaonog opravdanja govoriti o tradicionalnom odnosu uitelj majstor - uenik (sensei - kohai sempai), koji je karakteristian (i) za tradicionalne budoe, ali je vrlo neprimeren sportu i drugim oblicima karatea. (I judoa, aikidoa, kendoa...). (I) u tom kontekstu, ali i u svakom drugom, pred racionalni um itaoca se postavlja uporedno pitanje: ta je pre pedeset(ak) godina znaio renome, autoritet, konano zvanje majstora ili instruktora, komparirano sa tim istim zvanjem u dananjim uslovima? Zvanje majstora karatea, ili karate-doa se ranije sticalo izuzetno, nakon provere, i nakon rigorozne selekcije. Malo je od onih koji su poinjali da vebaju karate, uope ikada moglo i da pomisli, a nekmoli da pretenduje, da e ikada uopte i dobiti majstorsko zvanje. Statistiki, jedan od stotine, ili hiljade onih koji stupe u dojo. Do Funakoshijeve reforme, poetkom 20. veka, klasina edukacija do sticanja majstorskog zvanja je trajala najmanje deset godina. Funakoshi je skratio trajanje te edukacije na pet godina, imajui na umu prvenstveno trajanje univerzitetskih studija. S obzirom da je meu njegovim uenicima i sledbenicima, i uopte, meu vebaima karatea, bilo dosta studenata, i da je celoukpna reforma bila namenjena prvenstveno toj populaciji, i da je karate svoju osnovnu bazu zaista imao na univerzitetima, ovaj aspekt reforme je razumljiv. Ali je to podrazumevalo da se edukacija svede, u sutini, na obuku, koja je vremenski ograniena. Srednjevekovni, a pogotovo antiki (i raniji) sistemi edukacije, koji su bili vanvremeni, odnosno oni koji nisu uzimali u obzir vremenski faktor trajanja uenja, nisu bilo vie ni primereni, a sigurno ni (efikasno) primenljivi u modernoj verziji karate-obuke. A ni sistem linog dodeljivanja majstorskog zvanja, u kome sensei, po svojoj volji i odluci, kroz inicijatiki ritual i kao poseban simbol-in, izabranom ueniku, kandidatu za majstora, u sveanoj prilici, ceremonijalno dodeli majstorsko zvanje. Majstori karatea su bili retki, predstavljali su izabranu elitu, po svemu izuzetne osobe, i vrsne znalce karatea/karate-doa. Dozvoljavam sebi da, sa aspekta savremenije psihologije, primetim: bili su linosti. Bili su posebne, izuzetne linosti, individualci, u najboljem smislu te rei. Bacite i najpovrniji 32

pogled na savremenu svetsku karate-scenu. Ko su dananji majstori karatea? Majstori, u smislu nosilaca zvanja sho-dan (prvi dan). Masovnost je zaista u potpunosti ila na utrb kvaliteta. Masovna, kolektivna proizvodnja majstora je predstavljala prvi, ali odluni korak, ka totalnom srozavanju (svih oblika) karatea (plural). Ve decenijama unazad, a pogotovo danas, majstori karatea su obini ljudi. Vrlo, vrlo, vrlo... obini. I, naravno majstorice karatea, jer je tokom dvadesetog veka, i enska populacija poela da veba karate. I to je predstavljalo i novinu i pravu jeres, sa stanovita klasine regulative u tradicionalnom karate-dou, jer su jedino mukarci, na posebnu preporuku, ili po porodinoj liniji, ili kao nastavljai tradicije, ili kao naslednici klana, ili kao nova generacija svetenika, kaluera i mistika... imali pristup u dojo tradicionalnog karate-doa, i jedino su oni imali ast i privilegiju da ue plemenitu umetnost. Pojava (u savremenom svetu) ne zavisi od pola, niti je uslovljena polom. A u domenu strunog znanja, dananji majstori bi se mogli smatrati jedino majstorima. Malo napabirenog skrparenog znanjca je verovatno ono najvie, nekakav optimum, koji se uopte moe pretpostaviti i oekivati. Elementarno poznavanje bazine tehnike, sa dosta greaka i propusta u formalnom izvoenju (da ne spominjemo druge vane aspekte karate-wasa), turo i u skicama napabireno znanjce najosnovnijih principa i nekoliko banalnih injenica o karateu; traljavo poznavanje nekoliko uenikih i par majstorskih kata, ije izvoenje ne lii ni na ta; greke, propusti, formalni nedostaci, koje oni niti posebno primeuju, niti im obraaju panju; njihov trener ili, ne daj boe, instruktor ili ni sam nije znao, ili nije obraao panju na takve sitnice. A tek sposobnost, znanje, umee da vode vebanje, da pouavaju kao strunjaci, da rukovode ciklusom vebanja (ili treningom)... U populaciji majstora karatea na savremenoj karate-sceni (a situacija je ista i u drugim srodnim oblastima) mnogo je mladih i vrlo mladih osoba (po godinama), koje nemaju ni priblinu psihoemocionalnu ni psihosocijalnu zrelost, potrebnu za zvanje majstora. Nepunoletne ili jedva punoletne osobe, osobe u adolescenciji... po prirodi stvari, s obzirom na svoj hronoloki uzrast, bi tek trebalo da ue. Ne bi nikako trebalo da (ve) budu majstori. U potpunosti sam svesan procesa akceleracije, koji predstavlja megatrend u gotovo svim oblastima u savremenom svetu. I da mlae osobe esto brzo i lako dolaze na strune funkcije i vie poloaje (u hijerarhijskom smislu). Meutim, karate, karatei, a pogotovo karate-do, temeljite su vetine (ne koristim odrednicu umetnosti, nije primerena). Zahtevaju i znanje, i upornosti, i trud u kontinuitetu i, to je krucijalno, odlealo, sazrelo znanje, i sistematizovano, organizovano, permanentno vebanje, uvebavanje, usavravanje ponavljanjem (dokan), u duem periodu, u kontinuitetu. A ta tek savremenim majstorima (navodnici su vrlo smisleni) znai celoivotna svakodnevna meditacija; asketizam kao (celo)ivotno opredeljenje (u okviru koga se podrazumevatrajni celibat i potpuno oslobaanje od seksualnih poriva); introspektivni uvidi, kao sistematski rad na sebi, dubinsko poniranje u sebe; zavet utanja i ne-govor kao metod linog usavravanja; vegetarijanstvo i celoivotni reimi minimalne ishrane, periodini 33

dugotrajni postovi... Duhovnost, duhovni aspekt tradicionalnog Karate-doa obuhvata i celibat; svetenici, kalueri i monasi velikih institucionalizovanih dalekoistonih religija, koji su odabrali tradicionalni Karate-do kao oblik (svoje) veroispovesti, polau (i) zavet celibata. Tradicionalni majstori karatedoa, ili barem njegovih serizonijih oblika, bili su, po samoj prirodi stvari, posveenici. Doivotni i celoivotni, koji su sebe i ceo svoj ivot posvetili Putu (tradicionalnog karate-doa...) i zavetovali su se Putu, Stazi, introvertnom mistikom posveivanju... Savremeni majstori karatea su minorne, beznaajne, bezbojne osobe, bez ikakvog renomea i linog ugleda. esto i namernici, usputni prolaznici (ja zaista biram rei...). Nestalni i povrni subjekti, koji su prekjue trenirali koarku, jue su trenirali boks, danas su majstori karatea, sutra e biti ragbi reprezentativci, prekosutra instruktori fitnesa... Ne verujem, i to sa dobrim razlogom, da u toj populaciji ima ba vrsnih ahista, ako ih uopte i ima, ili posveenika go-u... ili u bilo kojoj drugoj ozbiljnoj oblasti, koja zahteva pamet, inteligenciju, obrazovanost, znanje... A naredna zvanja, ni-dan (drugi dan), san-dan (trei dan), pa i via, u savremenom karate-svetu se dodeljuju brzo, lako, kao po automatizmu, masovno, gotovo mehaniki. Dovoljno je provesti neko vreme u sali za vebanje (sa dobrim razlogom ne koristim termin dojo), i brzo napredovanje, uspinjanje hijerarhijskom lestvicom zvanja je gotovo zagarantovano. Jer, potrebno je obezbediti i masovnost, i (neku) populaciju, i neki majstorski kadar, i radi prestia stila, kole, pravca... imati u okviru (te) organizacije to vie majstorskih zvanja. A kvalitet ne samo da je u drugom, treem, petom, entom... planu, nego uopte i ne postoji. Niti iko vie obraa panju na njega. A ta tek u dananjem karate-svetu znai, recimo go-dan (peti dan), to podrazumeva i zvanje sensei-a? Vrhunskog majstora, koji samostalno rukovodi obukom, koji bi trebalo da ima svoj dojo (u tradicionalnim uslovima, naravno). Dananji peti danovi su kao po pravilu, ignoranti. Oni su proveli neko vreme u sali za vebanje, i stekli su to zvanje po mehanilkoj rutini, a i radi prestia te grupacije, ogranizacije, stila, pravca... Od ukupnog kvantuma karate-wasa, oni razabiraju poneto, ali im je celovitost sistema najee dalek i nedostian cilj. Od sistema karate-kata poznaju neke, mogu da izvedu (koliko korektno ?) moda (i) desetak majstorskih kata. Sposobnost poduavanja drugih (uenika...) im je (eventualno) elementarna, najee su neuki i u tom pogledu, a znanje koji prezentuju je tako minorno, esto nedostatno, pogreno, manjkavo... da je verovatno bolje i da ga ne prenose drugima, ni uenicima, a pogotovo ne majstorima. Jer, similis simili gaudet, pa e se glupost, neznanje i vrlo nedostatno, manjkavo znanje prenositi i na naredne generacije. Koje o karateu (da ne spominjemo karate-do, ne bi bilo umesno) nee znati nita. Imae vrlo povrnu, naivnu, lanu, iskrivljenu predstavu o tome. ta dananji peti danovi uopte znaju o povesti, istoriji, tradiciji, ritualistici, ceremoniji... u oblasti u kojoj bi, prema zvanju, trebalo da budu eksperti? A tek o drugim, unutaranjim aspektima, o filosofskom sloju znaenja...? Ne bi trebalo oekivati bilo kakvo znanje u tom pravcu, niti bi te ignorante uopte trebalo upitati bilo ta iz tog domena. Na alost, i na sra34

motu, i to veliku i prekornu sramotu, i peti danovi su, kako vidimo, samo obini ljudi. Takoe vrlo, vrlo, vrlo... obini. Koliko je samo meu njima puaa, ili osoba koje piju alkohol? Da ne spominjemo ozbiljnije poroke. Velika veina njih jede i meso. Oni idu po slavljima, slavama, zabavama, piju po kafanama, uz folk muziku. ive na uobiajen nain, vrlo ovosvetovno, bave se trivijalnim stvarima... Ili koliko je osoba bez fakulteta, sa nekakvim srednjim strunim kolama, nekakvih kursista, osoba bez (drugog) zvanja i zanimanja, u savremenom karate miljeu? Vrlo obinih, prosenih (ili ispod proseka opte populacije)... Zabludelih i zalutalih, koji svoje uhleblje trae (i, neretko, i nalaze) u savremenim karateima. Kao setna reminiscencija: u tradicionalnom karate-dou, poduavanje studenata, uenika je poast, privilegija. Za izabrane, za jednu vrlo specijalnu (i specijalizovanu) elitu. Novac u tom domenu ne figurira, uopte. Po tradiciji, za poduavanje karatea/karatedoa ne uzima se novana, niti bilo koja druga nadoknada. Treneri u savremenom karate-sportu, i njima slini, ne bi uopte razumeli koncept asti, privilegije, a posebno ne bez nadoknade. A ta li tek znai zvanje sedmi, osmi dan, u savremenom karate-svetu? U tradicionalnom karate-dou i u svim drugim karate-doima, ovo su izuzetna zvanja. Po pravilu ih prati i zvanje profesora karatea/karate-doa. Dodeljuju se zaista izuzetno, izuzetno retko, i zaista izuzetnim pojedincima, za izuzetne zasluge, za izvanredne zasluge, nakon decenija i decenija vrlo uspenog aktivnog rada na edukaciji, i prema znaajnom teorijskom doprinosu. Ako imate i najpovrniji uvid u savremenu politiku dodeljivanja zvanja, i u sam broj onih kojima je dodeljen sedmi ili osmi dan, bie vam trenutno jasno da je masovizacija uzela ogroman danak, pre svega u smislu i smislenosti. A ako malo poblie pogledate te i takve vrhovne instruktore sa vrlo visokim zvanjima, biete vrlo, vrlo, vrlo... razoarani onim to ete videti, onim to se uopte i moe videti. Ali, takav je savremeni karate-svet, i takva je celokupna savremena karate-scena. A tek obilje, masovna pojava nosilaca zvanja deveti ili ak deseti dan, predstavlja pravu porugu smislu, lakrdiju, farsu, smejuriju... Lakonski, moe biti samo jedan (da koristimo kultnu sintagmu). U tradicionalnom karate-dou, i ozbiljnim karate-doima, vrhovno zvanje se dodeljuje jednom, jedinom, izuzetnom... koji je lider, poglavar, patrijarh stila. Dodeljivanje ovog zvanja je izuzetna poast, i ono je unikatno. Dodeljuju se kao vrhunsko priznanje, nakon pet, est decenija izuzetnog rada na edukaciji vrhunskih majstora i uitelja stila, kole ili pravca... Velemajstor kome je ukazana najvia ast, kao po pravilu nije ovek ovog sveta. On je duboko i trajno u duhovnim sferama, uzvieni je mistik posveen najviem duhovnom razvoju, celoivotno opredeljen za mistiki put (tanije: Put) Budoa, odnosno Karate-doa. I on je jedan, izabrani, koji na tron stupa tek po odlasku prethodnog poglavara ili patrijarha sa ovog sveta. Izabran aklamacijom sebi ravnih, primus inter pares, koji preuzima vrhovnu dunost i posebnu obavezu da predvodi kolu, stil ili pravac. Porazno je kada takvo zvanje (tanije: zvanje) ima arlatan, diletant, manipulator, ak svesni ili profesionalni prevarant. 35

Savremeni karatei bi sa dobrim razlogom mogli da kau: O, tempora! O, mores! A ne bi bilo zgoreg da im to postane i opti moto. Sic! Polemiko pitanje koje se postavlja pred kritiku svest i (teorijski ?) um objektivnog istraivaa: kako se kata, i kao sam pojam, uopte uklapa u karate-sport, u sam koncept sporta, pa sledstveno tome, i karate-sporta? Banalni, diletantski odgovor da kata, u okviru karate-sporta (ali i drugih bastarda koji sebe poimaju kao moderne, savremene naslednike tradicionalnih budoa) predstavlja formalnu vebu, ne zadovoljava ni elementarne kriterijume smislenosti. To vie nije, i ne moe da bude kata, niti sa katom, u njenom originalnom obliku, ima bilo kakve dodirne take. Tradicionalni karate-do je visoko formalizovana umetnost, iji formalni aspekt (pred)determinie sve ostale. Samo, jedino i iskljuivo kao formalna umetnost, tradicionalni, ali i svaki drugi karate-do postoji, u predelima smislenosti, kao smislena oblast ljudskog duha. Tako da je sve, ali doslovno sve u njegovom domenu ista forma. Ne postoji, niti moe da postoji formalna veba kao smislena tvorevina, niti kao smislena zamisao uopte, jer bi to, po principu binarnih opozita, znailo da postoji neto, ili bilo ta, u okviru ortodoksnog, tradicionalnog, klasinog... karatea i karate-doa, to nije formalno; tanije formalizovano. Ne postoji, barem ne u injenikoj ravni saznanja. Niti u smisaonoj utemeljenosti ovih fenomena. Niti u njihovoj sutini, sri, biti... Forma, forma, forma... i samo forma jeste bazini konstituens svakog karatea, i svih karatea. A karate-doi, i to svi, samo su, jedino i iskljuivo visoko formalizovani sistemi (znanja...). Kako se ryu (stil, pravac, kola...) uopte moe poimati, ne samo teorijski, i ne samo akademski, u bilo kakvom kontekstu sporta, i koncepta sporta uopte? Lakonski odgovor, koji jedino ima smisla, glasi: nikako. (Samo) postojanje karate-sporta, i njemu srodnih karatea, a pogotovo onih vulgarnih oblika ili formi koje su bazirane na takmienju, sili, nasilju, borbi, tanije: na sirovom borilatvu, predstavlja samo po sebi uvredljivu porugu (svetu); u najmanju ruku, vrlo blagonaklono reeno, i uz zatvaranje oba oka pred stvarnou, predstavlja amar dobrom ukusu.

36

Istina je najbolji kompliment. (Gete) Da biste unitili kulturu, nije potrebno da spaljujete knjige. Dovoljno je da navedete ljude da ih vie ne itaju. (Nie) III (Budoi u savremenom svetu)

Japan je takoe, i kao kultura, i kao civilizacijski krug, pretrpeo itav niz vrlo drastinih promena i sukcesivni niz transformacija, i krajem 19-og, a posebno u 20-om veku. Hermeneutika situacija savremenog Japana nije ni nalik onoj od pre stotinak, ili neto vie godina. Kulturoloki, Japan je danas mnogo blii civilizacijskom krugu zapadne civilizacije, nego azijskom. To je globalna promena, koja je aktuelna, i zaista ne podlee nekakvoj vrednosnoj proceni. Niti bi hipotetika vrednosna procena tog fenomena bila apriorno negativna, niti negativistika uopte. U kontekstu optih kulturalnih i civilizacijskih megatrendova i u samom Japanu, to se dobrim delom odnosi i na druge azijske kulture iz ije tradicije, i sa ijeg tla vode poreklo pojedini budoi, tradicionalni budoi, u originalnom obliku, koji su poznati iz istorije i tradicije tih fenomena, zaista vie ne postoje. Postoje vrlo retki pojedinci, najee zali u vrlo ozbiljne godine, koji (jo uvek) neguju duh, tradiciju, originalnu formu... pojedinog oblika budoa. U samom Japanu jo uvek postoji nekolicina vrsnih poznavalaca tradicionalnih oblika (pre svega) iaidoa i kyudoa, a manje karatedoa, ili kendoa, ili aikidoa, ili judoa... Navodim do oblike prema pretpostavljenoj opadajuoj skali njihove zastupljenosti, brojane, populacione. Tradicionalni oblici imaju sve manje pravih, autentinih tradicionalnih uitelja (mislim na individualce), a nemaju ni iole respektivan instruktorski kadar (mislim na grupu strunjaka, eksperata). Nemaju ni iole znaajniju populaciju aktivnih... ta, vebaa ? Zaljubljenika, poznavalaca, sledbenika... A sasvim izvesno nemaju gotovo nikakav podmladak. Mlae generacije zaista nemaju senzibiliteta, a esto ni sluha za tradicionalne oblike budoa, u njihovom originalnom obliku. Moda postoji po koji strip, popularni sajt, naivna legendaristika, urbani mitovi, koji za predmet ili, tanije, kao predloak, imaju neki oblik tradicionalnih budoa, ali se tu svaka slinost zavrava. Ako je ikakve dodirne take ikada i bilo, u ta sam sklon da opravdano sumnjam, sa vrlo dobrim razlozima. Kao generalizacija, uz ne veliko zanemarivanje detalja, slobodno se moe rei da su tradicionalni budoi u savremenom svetu reliktna pojava. Predstavljaju deo prolosti, jedne zaista svetle i uzviene tradicije, deo prolosti i istorije, koji nama, ljudima 21. veka, moe da poslui kao najsvetliji primer za ugledanje. U stvarnosti, oni vie ne postoje kao znaajan, sveprisutan fenomen, koji ima osnovu u miljenju, i osnovu u real37

noj populaciji majstora i sledbenika koji ih prouavaju. Nestali su sa istorijske pozornice, nakon zaista duge istorije, koja je trajala hiljadama godina, i po zavretku jedne vrlo drevne tradicije, rasprostranjene u azijskim civilizacijama, tokom prethodnih istorijskih perioda. Bez pretenzija da izraavam nekakvo patetino emotivno aljenje, niti da (ponovo ?) aludiram na nekakav lament, nestanak budoa sa istorijske pozornice zaista moe da znai i jedno osiromaenje ljudskog duha, da predstaavlja jedan znaajan gubitak, naroito sa univerzalistikog, vanvremenog stanovita. Duhovnost, u oba klasina vida ispoljavanja, kao religijska/religiozna posveenost, kao duhovno nastrojenje, i kao mistini/mistiki spiritualizam, sluajno je, povrno, usputno protumaena i, konsekventno i u skladu sa tim, aktuelno dnevno tumaena kao jedna mogua nadogradnja, ili (samo) kao jedan mogui oblik nadogradnje. Nadogradnje na ta? Tradicionalni budo bez intelektualne komponente vie ne predstavlja nita. Konsekventno, u svesti, u poimanju, a pogotovo u tumaenju tradicionalnih budoa, kod generacija koji se njima bave poev negde od sredine 20. veka, ne postoji niti primisao, da je autentina, tradicionalna duhovnost srni stoer, konstituens i vrhovni konstitutivni element, generalni strukturalni princip klasinih tradicionalnih budoa. Naravno, niti u teorijskoj ravni, niti u literaturi, niti u edukaciji, niti u epohalnom miljenju... Kao da je duhovnost, i kao princip i kao praksa (pogotovo mistika praksa), duhovna orijentacija, nekim arobnim tapiem proterana, i ne samo da ne predstavlja(ju) glavni ili osnovni tok budoa, u bilo kom njihovom vidu, i prema bilo kojem tumaenju, nego je od svih tokova, i glavnih i sporednih, vrlo udaljena, i u potpunosti je marginalizovana. Intelektualnost, intelektualizam, intelektualno nastrojenje... predstavljali su jedan specifian, vrlo elitan i, mora se priznati, vrlo elitistiki element tradicionalnog karate-doa i srodnih budoa, tokom hiljada godina njihove povesti/istorije i (duhovne) tradicije. Ako ne ranije (a takvih nagovetaja ima), a ono barem od poetaka 20. veka, intelektualni sloj znaenja je u ovim oblastima nestao, kao da je nekim dekretom preutno i neupadljivo ukinut. Taj trend, koji sa dobrim razlogom poimam kao generalni megatrend u destrukciji i devastiranju tradicionalnih oblika budoa, dobio je posebnu akceleraciju poev negde od sredine 20. veka, da bi danas, na savremenoj sceni budoa, intelektualnost, intelektualizam.... bili gotovo proskribovani. Jasno je da je (i) ovaj proces ireverzibilan. Pozorina predstava koja bi se mogla nasloviti i kao poslednji dani i smrt tradicionalnog karate-doa (i svih drugih budoa), koju smo u kontinuitetu imali prilike da gledamo tokom skoro celog veka, zavrena je. To ipak nije bila (samo) drama. Pitanje je: da li je to uopte bila (i) ozbiljna predstava? A kako je vreme proticalo, sve vie i vie je gubila na ozbiljnosti. Pri samom kraju, postavilo se i pitanje njenog elementarnog smisla. I evo, na poetku 21. veka, ta je predstava zavrena. Zavesa je sputena. Malobrojni i retki gledaoci, meu kojima je bilo dosta sluajnih prolaznika i usputnih na38

mernika, vrlo ravnoduno su gledali predstavu. Lino se pitam: ko su bili njeni akteri, autori, reditelj, scenarista, glumci... Kada je zavesa i konano pala, nije bilo ni aplauza, ni zviduka. Niko nije pustio ni glasa. Poslednji gledaoci su se ravnoduno razili. Pre je to ipak bio vodvilj, komedija, farsa... opereta i sapunica istovremeno. La commedia e finita. Danas, za savremeno miljenje, i znanje, kao informacija, tradicionalni budoi, i ako ponegde jo mogu i da postoje, predstavljaju relikt, a vrhunski znalci su zaista izuzetno retki. Sa njihovim odlaskom, svet tradicionalnih budoa e se u potpunosti ugasiti. Jer je usmeni, lini model prenoenja znanja sa uitelja na uenika ipak jedini autentian u svetu tradicionalnih budoa. Po njihovom nestanku, mogu da preostanu samo nekakvi neautentini zapisi u medijima, prvenstveno. Koji ne vrede nita, i koji nee, niti mogu da iole verodostojno progovore o sutini, o pravoj prirodi, o istoriji, tradiciji i autentinom duhu tradicionalnih budoa. Lino ne verujem da u savremenom miljenju uopte i postoji neka posebna potreba, elja, namera... da se oivljava duh tradicionalnih budoa, niti bi ona imala nekog posebnog smisla. Kao to ne verujem da postoji ak i povrno interesovanje za autentine vrednosti tradicionalnih budoa, niti za njih same. I uz najblai i najdobronamerniji uvid, tradicionalni budoi su, ipak bili marginalni fenomeni, a tokom procesa osavremenjivanja su ak i sami sebe dosta dodatno u potpunosti marginalizovali. Svestan sam da pripadam poslednjoj generaciji tradicionalista. Naglaeno sam svestan da sam meu poslednjim ortodoksnim velemajstorima tradicionalnog karate-doa, poimanog u njegovoj autentinoj, originalnoj, klasinoj formi. Svestan sam, naglaeno sam svestan da pred tradicionalnim karate-doom (ali i judom, aikidom, kendom...) ne stoji nekakva budunost, u smislu progresa ili razvoja, pa ak ni konzerviranja, ouvanja nekih njihovih elemenata, njihovog smisla, njihove povesti, istorije, i tradicije. Naprotiv: tradicionalni karate-do nema nikakvu perspektivu i nema nikakvu budunost. Na poetku 21. veka, tradicionalni karate-do (i srodne oblasti) jedva da postoji, ako u stvarnosti uopte i postoji. Meni lino e tradicionalni karate-do ostati u vrlo lepoj uspomeni, i uvek u ga se seati sa pijetetom i potovanjem. Samo seanje na njegovu plemenitost i lepotu, budi u meni setne reminiscencije, i vrlo melanholina oseanja. Posveujem mu jednu lepu misao. Memento mori. Izbor tekstova zastupljenih u ovoj knjizi i njihovo ponovno objavljivanje, predstavlja jedan pokuaj (moda i poslednji) da se jedan korpus znanja, vrlo vredan i kao znaajan doprinos (svetskoj) istoriji ideja, i istoriji miljenja, otrgne od zuba vremena, i od neumitnog pada u potpuni zaborav. Tradicionalni karate-do je potonuo u vreme. Iz njega vie nikada nee izroniti. Sportovi i vetine, kao i srodne oblasti, koje su za predloak imali pojedine elemente wasa tradicionalnih budoa, ivee svoj samostalni ivot, koji ni po emu nema vie nikakvih dodirnih taaka sa tradicionalnim budoima. I verovatno e deliti (istu) sudbinu sa drugim oblicima nierazredne 39

industrije zabave. Sic transit gloria mundi.

Dolazi uenik uitelju i pita ga: Nikada nisam ni u ta verovao; nikada nisam imao nikog svog; nita na ovom svetu se ne moe nazvati mojim. Pomozi mi, uitelju, i reci mi ta da radim! Uitelj e mu na to: Odlazi! Gubi mi se s oiju! Ti ima tri vra najboljeg vina, 40

a od mene trai vodu.

(Zen koan) ta god da radi, idi pravo prema zvezdama. ak i ako ne stugne do njih, nee biti na zemlji. (Taoistika izreka)

PRISTUPNA BESEDA
I (Tradicionalne forme Zen-umetnosti) Klasina estetika teorija u domenu japanskih tradicionalnih zen-umetnosti (ili, preciznije eidetski odreeno, zen-formi umetnikog odnosno umetnikih praksisa) klasifikuje dvanaest kanonikih oblika: Ikebana, Cha-no-yu, Sumie, Haiku, Kanji, Tei, No, Origami, Taiko, Iaido, Kyudo i Karatedo. Ikebana je tradicionalna umetnost pravljenja cvetnih aranmana. Cha-no-yu je tradicionalna ajna ceremonija. Sumie je tradicionalna likovna umetnost slikanja tuem na vrlo tankom papiru. Haiku je tradicionalna umetnost klasinog pesnitva. Kanji (Shodo) je tradicionalna umetnost klasine kaligrafije. Tei je tradicionalna umetnost klasinog araniranja vrtova. No je tradicionalna umetnost klasine drame. Origami je tradicionalna umetnost izrade formi od papira. Taiko je tradicionalna umetnost sviranja originalnog gonga. Iaido je tradicionalna umetnost upotrebe katane. Kyudo je tradicionalna umetnost upotrebe luka i strele. Karatedo je tradicionalna umetnost... ega? Osnovno (polemiko) pitanje je pitanje diferencijalnog/diferencijalnih kriterijuma koji, kao klasifikatorna odrednica, determiniu Karatedo kao formu, ili vid tradicionalne zen-umetnosti, odnosno kao oblik/vid umetnikog praksisa uopte. Simplifikovano: po emu je to Karatedo oblik tradicionalne umetnosti? Pitanje ima dva aspekta, ili se pak susreemo sa dva pitanja. U primarnom vizusu je istorijski/povesni aspekt pitanja: determinisanost, definicija, pojmovno i klasifikatorno odreenje Karatedoa kao oblika tradicionalne zenumetnosti, sa stanovita povesne/istorijske perspektive, perspektive prolosti. Od mogunosti i vrednosti odgovora na ovo pitanje, umnogome zavisi i sama potencijalna mogunost drugog aspekta tog pitanja, ili drugog pitanja koje algoritamski sledi na osnovu ovog prvog. To je pitanje sistemskog aspekta mi41

ljenja, poimanja, tumaenja... tanije pojmovnog odreenja Karatedoa kao oblika umetnikog praksisa, kao naelno eidetsko pitanje. Pitanje se postavlja sa univerzalog stanovita, iz vizusa najoptijeg pojmovnog odreenja, koje uslovljava klasifikatorno odreenje Karatedoa kao eminentno i primarno oblika umetnikog praksisa. Odgovor na taj aspekt pitanja, ili na to pitanje (ako ga posmatramo kao zasebno pitanje) bi trebalo da denotira klasifikatorno odreenja Karatedoa kao oblika umetnosti, kao jednog suverenog i autentikog vida umetnosti. Konsekventno, pojmovno odreenje, eidetsko, u smislu determiniueg odreenja, (istovremeno i samoodreenja), ali i klasifikatorno definisanje sa aspekta recepcije/tumaenja fenomena Karatedoa kao oblika umetnosti, odnosno sistemsko pojmovno odreenje Karatedoa kao umetnosti (a ne neega drugog ili drugaijeg...) sutinski je zasnovano na potencijalnom odgovoru pre svega na drugi aspekt postavljenog pitanja, ili na drugo pitanje, ukoliko temu o kojoj govorimo poimamo kao odgovor(e) na dva uzajamno dopunjujua pitanja. Smislena digresija: na osnovu samog klasifikatornog odreenja tradicionalnih zen-umetnosti, odmah uviamo da u tu klasifikaciju odnosno kanonizaciju nisu uvreni judo, aikido, kendo... (koji bi, po analogiji, moda trebalo da budu barem istovrsni Karatedou.). Iaido se u klasinoj estetikoj tradiciji miljenja (i, analogno tome, pojmovnog odreenja) klasifikuje, eidetski odreuje i poima/tumai kao tradicionalna forma zen-umetnosti. Klasifikatorna odrednica je nedvosmislena, i apsolutno jasna: Iaido je umetnost upotrebe katane. Za razliku od Iaidoa, kao oblika zen-umetnosti, kendo to nije, ve i prema svojoj definiciji, odnosno pojmovnom odreenju. Kendo je vetina maevanja, jedan eminentno konkretni praksis, koji ima utilitarnu funkciju i pragmatinu svrhu. Diferencijalni kriterijum je potpuno jasan: Iaido je umetnika forma po svojoj odlici da predstavlja oblik, nain, model... ekspresije zen-filosofije, na artificijelan, umetniki nain. Ovo ne predstavlja tautologiju. Ne objanjavamo da je Iaido umetnost zato to je umetnost, ili zato to postoje u njemu sutinski elementi umetnikog praksisa. Naprotiv, Iaido je po svojoj sutini oblik umetnosti, na nain da je ono po emu je Iaido - Iaido, njegova sutinska, determiniua i primarno odreujua odlika: i istorijski i sistematski (razlog) osnovnog pojmovnog odreenja Iaido je umetninost. Argumentum ad contrario: Iaido je pojmovno odreen, i u recepciji i svesti recipijenata shvaen/tumaen kao oblik umetnosti (tradicionalne zen-umetnosti...), i postoji samo, jedino i iskljuivo na umetniki nain. Po jasno definisanom principu ili - ili: ili predstavlja (samo, jedino, iskljuivo...) oblik umetnosti, ili nije nita. Iaido je tako nedvosmisleno i striktno pojmovno odreen kao oblik umetnosti, da nisu mogue ak ni neke gradacije u smislu da je pojedini oblik ove umetnosti, ili pojedini njen aspekt, malo vie ili malo manje umetniki. Govoriti/misliti o moguim gradacijama stepena umetnostnosti u kontekstu Iaido izlazi izvan razumne upotrebe jezika, ne moe se pojmovno odrediti, niti injeniki zasnovati. Aut Caesar, aut nihil! Konsekventno, literatura, pojmovno odreenje, poimanje u strunoj ja42

vnosti i u javnom mnenju uopte, jedna najoptija recepcija, definisana i sa stanovita istorijskog i sa stanovita sistemskog razloga, jasno, nedvosmisleno, i bez ikakve primese dvojbe, pojmovno odreuje, misli, tumai i vrednuje Iaido kao oblik umetnosti; samo, jedino i iskljuivo kao oblik umetnosti. Svako eventualno drugo ili drugaije pojmovno odreenje, miljenje, tumaenje... nije, i ne moe da bude legitimno, iz najjednostavnijeg razloga to nije tano, nije i ne moe da bude injeniki zasnovano. Potpuno je isti sluaj sa Kyudom, koji predstavlja (samo, jedino i iskljuivo...) oblik umetnosti upotrebe luka i strele. Po toj svojoj odrednici sutastveno se razlikuje od streliarstva, u bilo kom vidu. Imanentni megistostelos Kyudoa jeste ekspresija umetnikog potencijala i zadovoljenje/ispunjenja estetskog nagona. Propraktino orijentisan cilj Kyudoa nije da strela pogodi metu, nego (da tangira) sutinu, bit, sopstvo umetnika Kyudoa, koji ju je odapeo. Vrhovni cilj, cilj iznad koga vie nema, i ne moe da bude drugih ciljeva jeste manifestacija Ku (Praznine), i istovremeno emanacija Synjata (Nitenosti). U svesti izvoaa Kyudo umetnosti, i u svesti recipijenata estetskog procesa koji predstavlja izvoenje (u smislu performance) samog akta Kyudo umetnosti na predmetno-prikazivakom planu, ovo dvoje je isto, ali istovremeno i nije isto, mada bi moglo (i) da bude isto. Filosofska ideja koja determinie i (pred)odreuje ovakav idejni prosede bliska je po svojoj sutini klasinom zen-koanu. Umetnik Kyudo umetnosti se (samo)detreminie i kao mislilac, kao eminentno mislei subjekt, koji upravo time to je mislei subjekt, samoga sebe promovie i kao delatni subjekt, koji deluje, tanije (ino)dejstvuje u kreativnom procesu umetnikog stvaranja. Per definitionem, on je homo creans, a ne homo practicus. Ili barem ne primarno homo practicus. Jer, da je primarno to, ili ak samo to, ne bi nikako mogao da bude eminentno, tanije primarno homo creans. Takoe po principu ili - ili. Homo practucus se moe baviti streliarstvom, koje je, po svojoj prirodi, (jedan) oblik utilitarne prakse. Kao diferencijalna razlika: u streliarstvu je cilj da strela (to preciznije i to tanije) pogodi metu. Utilitarni, i svaki drugi, jer streliarstvo bazira/zasniva svoj smisao, raison d etre, u to preciznijem gaanju iz luka: da strela to tanije i preciznije pogodi cilj. Mogua je estetska nadgradnja, u smislu poimanja lepog, estetski dopadljivog (ina) gaanja, ali samo kao izvedenice sekundarnog stepena prekodiranja. Ad contrario: lepo, estetski dopadljivo gaanje nije, i ne moe nikada ni da bude oblik umetnikog praksisa, jer samo po sebi nema nikakvu vrednost, ako nije ispunjen primarni cilj (streliarstva): da strela pogodi cilj. Judo, aikido, ali i kendo (i srodni fenomeni) se pojmovno ne odreuju, ne misle, ne tumae... kao tradicionalne forme zen-umetnosti, niti kao umetnike forme uopte, prvenstveno po primeni jasno definisanog (i primenjenog) diferencijalnog kriterijuma, koji ih, iz razloga njihove sutine, iz razloga to su to to jesu (a ne neto drugo ili drugaije) apsolutno diferencira, u smislu da ih distingvira, i od samog pojma tradicionalne zen-umetnosti i od oblika umetnosti uopte. Taj diferencijalni (i istovremeno eliminatorni) kriterijum je kumite. Kumite koji predstavlja konstitutivni element njihove prakse. Praksa 43

ovih oblasti/fenomena je, ak dobrim delom i zasnovana na kumiteu. Argumentum ad contrario: ni judo ni aikido, ni kendo se ne bi mogli pojmovno odrediti, misliti, niti poimati, u osnovnom smislu svog znaenja, ukoliko ne bi, upravo kao konstitutivni element svoje i teorije, i istorije i prakse, sadravali kumite. A kumite ih, samim svojim postojanjem u njihovom okviru, po automatizmu eliminie iz domena mogueg pojmovnog odreenja kao oblika umetnike prakse. Kumite podrazumeva rad (i fiziko vebanje, koje nije primereno samom pojmu umetnosti) sa drugim/drugima, ili ak i borilatvo (kao princip, ali i kao potencijalnu praksu), kompeticiju, kao realizaciju principa kompetitivnosti, fiziki kontakt izmeu dve osobe, koje time ostvaruju praksu judoa, aikidoa ili kendoa. I u judou i u aikidou i u kendou postoje kate. Ali one ne definiu, ne odreuju sutinski ni judo, ni aikido, ni kendo. Marcijalne vetine judo, aikido i kendo bi hipotetiki eventualno mogle da postoje i ako bi iz njihovog ukupnog korpusa kate bile izostavljene. Ili ako bi bile nekakvim nasilnim inom izbaene. Bili bi simplifikovane, redukovane, prilino osiromaene... ali bi postojale na nain da budu, i ostanu to to jesu. Ili bi barem ostao (tanije: preostao) od njih neki rudimentarni, osnovni oblik, koji bi podseao na njihove originalne, autohtone forme. Tradicionalni Karatedo ne bi. Bez kata, Karatedo ne samo da ne bi postojao, niti bi mogao da postoji, nego ne bi vie imao bilo kakvog smisla. Upravo ovu tezu emo argumentovati i obrazloiti na odgovarajuem mestu, tokom izlaganja u ovom tekstu. Panji itaoca preporuujemo distinkciju koju pravimo u pojmovnom odreenju (tokom ovog izlaganja) izmeu pojmova i, analogno i konsekventno tome, termina praksis i praksa. Pojam praksis poimamo pre svega u aristotelovskom smislu, sa stanovita antike estetike misli, i koristimo/primenjujemo ga prema pojmovnom odreenju i modelu miljenja primenjenom u Aristotelovoj Poetici. U jednom klasinom smislu, afirmisanom u tradiciji antike estetike misli. Prema tom pojmovnom odreenju, u tom modelu miljenja, u tom kljuu poimanja/itanja, i klasina estetika teorija (opta, ili univerzalna), pojmovno odreuje, misli, tumai... dvanaest klasinih formi, koje smo eksplicirali na poetku izlaganja, kao oblike tradicionalne zen-umetnosti, ali i kao oblike umetnosti, ak primarno, ali i (verovatno) samo, jedino i iskljuivo kao oblike umetnosti, kao forme umetnike ekspresije, to predstavlja (i) njihovo generalno pojmovno odreenje. Pojam praksa, koji koristimo kada govorimo o judou, aikidou, kendou... odnosno svim (ipak) neumetnikim fenomenima iz domena istovrsnog i, verovatno istorodnog povesnog/istorijskog korpusa, primeren je kada se na umu ima njihovo osnovno pojmovno odreenje: to su marcijalne (ili, ako simplifikujemo i redukujemo njihovo osnovno znaenje, formirano tokom njihove povesti/istorije, ak i borilake) vetine, u smislu (nekakvog) tehne. Tehne takoe pojmovno odreujemo, poimamo i tokom izlaganja u tekstu taj pojam/termin koristimo u smislu koji je determinisan u pojmovnom instrumentarijumu antike evropske, odnosno starogrke filosofske tradicije. To je 44

(nekakvo) umee, praktino znanje, vetina ili vetost, nekakva sposobnost (u smislu ability), pa ak i umenost. Postoji sutinska razlika u samom pojmovnom odreenju izmeu umetnosti i vetine (da i terminoloki suzimo i izotrimo pojmovno odreenje). Naravno da svaki oblik umetnikog praksisa i ekspresije podrazumeva odreeni stepen znanja, umea, vetine... koji su praktino primenjeni pri stvaranju umetnikog dela, i da svaki, ali doslovno svaki oblik/vid umetnikog ostvarenja neminovno i nuno zavisi od stepena (tog) umea ili znanja, kao i od prethodno postignutog i dostignutog nivoa vetine, koji su potrebni da bi se delo uopte moglo ostvariti, odnosno da bi se moglo govoriti o umetnosti kao umetnosti. I na konkretnom primeru koji predstavlja nau temu, to je sasvim jasno, izvesno i nesporno. Svi klasini oblici tradicionalnih zen-umetnosti podrazumevaju umee, znanje i vetinu, da bi uopte postojali, da bi uopte mogli da postoje. Same te umetnosti, odnosno umetnike forme se realizuju/manifestuju putem znanja, umea i vetine. I to vrhunskih, na vrhunskom nivou, (prethodno) usavravanih decenijama, na najkvalitetniji mogui nain... da bi se (umetnosti...) uopte mogle aktualizovati na iole smislenijem nivou i na adekvatnom stepenu kvaliteta. Pogotovo to su estetiki kriterijumi u domenu tradicionalnih zen-umetnosti zaista vrhunski, izuzetno su rigorozni, striktni, a i sama praksa bavljenja ovim umetnikim formama je zaista rigorozna i izuzetno zahtevna. Fokusiramo panju na jo jednu, ali zaista krucijalnu injenicu. Tradicionalne zen-umetnosti su, po svojoj sutini istovrsne sa svim drugim formama umetnosti, posmatrano generalno. Apstrahujui, a i da bi se oslobodili natruha pojavnog konkretiteta, umetnost kao umetnost, pojmovno odreena i sutinski poimana kao umetnost, na nivou opteg pojma, iznad i istorijskog i sistemskog razloga, i iznad svih konkretnih aspekata, samoodreena je i samodefinisana. Vrlo esto i samorazumljiva, i samodeterminiua. Ne zastupamo vulgarni, banalni larpurlartizam. Ukazujemo na sutinsko pojmovno odreenje umetnosti uopte, na sutinsku odliku po kojoj je umetnost umetnost. Ponovo argumentum ad contrario: bez koje umetnost nije umetnost, bez koje se ne bi mogla ni pojmovno odrediti, ni misliti, ni poimati, ni tumaiti... kao umetnost. Dvanaest klasinih formi tradicionalne zen-umetnosti su umetnosti per se, pojmovno odreene, miljene, poimane i tumaene kao causa sui. Status umetnosti se ostvaruje samo, jedino i iskuljuivo po utemeljenju sutine njihovog pojmovnog odreenja kao umetnosti, odnosno oblika umetnosti. Tek po formulisanju i pojmovnom odreenju (nekog, odreenog...) fenomena kao umetnosti, odnosno oblika umetnosti, kao izvedenica prvog, drugog, treeg, entog.... reda, moe se pojmovno odrediti, i uopte smisleno govoriti, o konkretnom obliku umetnikog praksisa, o umetnikom delu/umetnikim delima, o kreatoru (umetniku koji umetnikuje svoju umetnost...), o recepciji umetnosti, odnosno tog oblika umetnosti, o recepciji dela te umetnosti, o recipijentima (kao realnopostojeim subjektima, ili o virtuelnim ili potencijalnim, nije 45

presudno), te konano, ali ne i najmanje vano, o umetnikoj teoriji i umetnikoj kritici, kojima su predmet sama ta umetnost, odnosno konkretni oblik umetnosti. Upravo judou, aikidou, kendou i srodnim fenomenima/oblastima, nedostaje umetninost, to predstavlja sutinski razlog za diferencijalnu distinkciju i istovremeno i bazini diferencijalni kriterijum. Judo, aikido, kendo... su razliiti od umetnosti, i od svakog oblika umetnosti. Nisu, dakle umetnike forme, i to ne mogu ni da budu (ak ni kao nekakva, zamiljena potentia). I u ovom sluaju, pojam potentia poimamo i koristimo u kljuu tradicije antike filosofske misli, takoe u aristotelovskom smislu, pojmovno odreeno (i) prema Organonu. Ti fenomeni/te oblasti nisu oblici umetnosti, nego se pojmovno odreuju kao vetine. Uz puno i duno potovanje prema svetloj istoriji i izuzetno asnoj tradiciji i judoa i aikidoa i kendoa, to preporuujemo i itaocu. Time oni ne gube ni na ugledu ni na autoritetu, niti bi nau analizu trebalo shvatiti u tom smislu. Govorimo o pojmovnom odreenju, o modelu miljenja. Ne dajemo aksioloko odreenje (u domenu teorijskog miljenja), niti donosimo vrednosni sud, u ravni praktinog miljenja. Instruktivni pravac razmiljanja na osnovu dosadanjeg izlaganja e argumentovati tezu da su i judo, i aikido, i kendo, ali i itav niz srodnih oblasti, mogle da pretrpe i multiplikaciju znaenja/smislova, i da se i modernizuju putem diversifikacije u doista vrlo razliite i raznorodne oblasti. Konkretno, na savremenoj sceni marcijalnih umetnosti, marcijalnih vetina ili borilakih vetina, ravnopravno i sasvim legitimno koegzistiraju i tradicionalne vetine, poznate iz prethodnih istorijskih perioda, u gotovo neizmenjenom ili malo izmenjenom obliku, i (vrlo) moderni sportovi, kojima su te i takve vetine posluili samo kao polazna osnova, ili u kojima je ostalo vrlo malo, i gotovo beznaajno malo od prvobitne, originalne sutine tih, tradicionalnih vetina u njihovom originalnom obliku. Vie volim da otkrijem jednu uzronost, nego da mi daju celo Persijsko carstvo. (Demokrit)

46

Dopao bi se mnogima, da se nisi trudio dopasti se svima. (Latinska izreka) II (Karatedo kao tradicionalna forma zen-umetnosti) Iz tog razloga, Iaido, Kyudo i Karatedo imaju i zvanini status umetnosti, odnosno umetnikih formi. Karatedo se ak uobiajeno naziva (i) Petom Umetnou. Zato ba petom? Po kom su to kriterijumu klasifikovane tradicionalne zen-umetnosti? Da li determinacija peto oznaava (samo) redni broj, ili je (i) hijerarhijska odrednica? I po kom je to diferencijalnom kriterijumu napravljena ta i takva sistematizacija, u kojoj je mesto Karatedoa definisano brojem pet? Ovo je ne samo akademsko pitanje koje se postavlja pred klasinu estetiku misao posveenu tradicionalnim zen-umetnostima. Tradicionalni Karatedo je autohtona i autentina umetnost. I/ili oblik umetnosti, jedan vid umetnosti, jedan eminentno umetniki fenomen. I kao i svaka (druga) umetnost, ili forma ili oblik umetnosti, ima heteronomno poreklo. Nadpovesno i nadistorijski, fenomenoloki se poima kao nekakva neproisteklost iz same sebe. to ne znai, po automatizmu zdravorazumskog (kvazi)logiarenja, da je proistekla iz neeg drugog. Heteronomna geneza umetnosti uopte i, sledstveno, umetnosti Karatedoa, primarno je filosofsko pitanje, odnosno estetiko, ako pod pojmom estetika podrazumevamo filosofiju umetnosti, koje se suvereno i sa punim smislom moe (jedino) postaviti sa stanovita teorijskog miljenja, a ne sa stanovita konkretnog istorijskog, niti ak povesnog miljenja. Umetnost Karatedoa, pre svega tradicionalnog Karatedoa, ali i serioznijih oblika (drugih) klasinih Karatedoa, pojmovno odreena univerzalno, na apstraktnom nivou opteg umetnikog praksisa, i kao istorijski poznata, konkretna klasina forma tradicionalne zen-umetnosti, ima heteronomno poreklo. Heteronomiju geneze umetnikog praksisa Karatedoa smo prezentovali u jednom ranije objavljenom tekstu (koji je uvren u izbor tekstova u ovoj knjizi), i za tu tezu smo ponudili odgovarajuu argumentacionu i eksplikatornu ravan. Tradicionalna forma zen-umetnost Karatedo primarno je theoria, takoe poimana u modelu antikog (starogrkog) filosofskog miljenja, prvenstveno u aristotelovskom smislu, kao vienje, jasnovienje ili jasno vienje. Karatedo je i oblik ili vid umetnikog praksisa, takoe u aristotelovskom smislu, kao delatnost, delatna forma, delatni model odnoenja prema svetu, kao 47

in proces u aktuelnoj stvarnosti koji je samo realizovao, ali i (samo)realizovao (nekakav) estetiki objekt, ili proizveo (nekakav) estetski proces, koji ne mora primarno da bude dovren, (i) iz razloga to po svojoj sutini nije dovriv, ili koji (barem) nema naglaenu intenciju potpune dovrenosti, u smislu okonavanja, ukidanja, dokidanja... ali i (samo)ukidanja. Pri emu je sam proces/in estetike realizacije, suvereno i gotovo po automatizmu i proces/in estetike samorealizacije. Tradicionalni Karatedo je oblik zen-umetnosti i oblik zen-umetnosti. Da li je naglasak na prvom ili na drugom delu/pojmu ove sloenice, predstavlja samo akademsko, ali predteorijsko pitanje. Jer pojmovno, u smislu eidetsko odreenje tradicionalnog Karatedoa moe konotirati i naglasak na prvom lanu sloenice, na drugom lanu sloenice, na oba, (to ne predstavlja paradoks, niti logini nonsens), a nije nuno da bude ni na jednom od njih. Zen je po svojoj prirodi, po svojoj sutini i po osnovnoj definiciji, oblik religiozne/mistike svesti, ili oblik religiozne/mistike svesnosti. Prema refleksiji prethodnog pitanja: da li je primarno oblik religiozne/mistike svesti, ili oblik religiozne/mistike svesti? Upravo postulirani ateorijski odgovor bi se mogao primeniti i u ovom sluaju, bez velikog uoptavanja, koje bi samo pitanje i sam problem liili autentinog smisla. Zen je (i) filosofija egzistencije. Takoe prenosimo osnovni model upitanosti: filosofija egzistencije ili filosofija egzistencije? Zen je i praktina filosofija ivljenja. Konsekventno postavljamo isti upit: praktina filosofija ivljenja, praktina filosofija ivljenja ili praktina filosofija ivljenja? U prethodnim sluajevima smo imali pred teorijsko miljenje postavljenu klasinu dilemu, a u ovom sluaju se pojavljuje jo jedan lan, kao trea alternativna mogunost. Zen je umetnost ivljenja i umetnost ivljenja. Identina dilema se moe postaviti, pred samu mogunost distinkcije, koja postoji i kod svih prethodnih odrednica. Kao digresija: prevodioci ovo vienje zena, ovaj njegov aspekt, vid ili oblik (to su, ipak, prvenstveno akademske odrednice) pojmovno odreuju kao Art of life (gde nije decidno odreeno Art of life ili Art of life; to valja razlikovati of definicije zena kao Way of life); kao Lebensart (u kom sluaju se ne bi decidno postavilo pitanje mogunosti Lebensart ili Lebensart, ali prevodioci na nemaki nikada ne korise sintagmu Das Art des Lebens); Les arts de la vie (prevodioci na francuski koriste plural, ali takoe nije decidno odreeno les arts de la via ili les arts de la vie). Zen u zen-umetnosti Karatedo se pojmovno odreuje (i) kao an, ili dhyana (u kljuu klasine dalekoistone filosofske misli); odluno i bez ostatka kao methode u aristotelovskom modelu filosofskog miljenja, kako ga sam Aristotel pojmovno odreuje, definie i terminoloki odreuje u Metafizici a posebno u Organonu. Izvan striktnog okvira teorijskog i udbenikog modela filosofskog miljenja, prema reima zen-umetnika, to kao po pravilu znai: zen-praktiara, zen je i iznad i izvan referencijalnog okvira klasinog pojmovnog instrumentarijuma teorijske logike i spekulativne filosofije i, konsekventno, izvan i iznad mogunosti (u smislu potentia) verbalne ekspresije koja bi na 48

adekvatan nain prezentovala ili reprezentovala njegovu sutinu. Mada je ovakav zahtev vrlo nefilosofian i doima se kao ateorijski, nenauan, u klasici zena zaista postoji jedan temeljit sloj znaenja koji je neumski ili preumski, ne-logian ili alogian, iracionalan do same sri. Povest, istorija i tradicija zena, a pogotovo njegove klasine forme, kao to su koan ili mondo, autentino svedoe o toj i takvoj njegovoj odlici. Zen je oblik religiozne svesti, mistika praksa, povesni istorijski oblik religioznosti. Nastao je kao mistika praksa i istovremeno ak i kao izma, u okviru klasinog mahayana-budizma. Po svojoj sutini, ali i po teorijskom fundiranju, udaljeniji je i od hinayana i od teravada (kole ili pravca, ili modela) budizma. I u odnosu na klasini mahayana budizam, zen predstavlja vrlo specifinu, autohtonu i samosvojnu formu, povesno istorijski dosta kasno formiranu, i geografski najistoniju. Tradicionalni Karatedo je, u svojim najranijim oblicima, kao metaideja ili kao metazamisao, verovatno i povesno i hronoloki (barem neto) stariji od (bilo koje) formirane religiozne paradigme. Verovatno i od same religiozne svesti, kao fenomena. Da je Karatedo, kao fenomen, i sam dosta doprineo formiranju prvobitnih oblika religioznosti i formiranju primordijalne religijske svesti, nastalih (u povesnom i hronolokom smislu) heteronomno, kao nekakva drugost u odnosu na ranije oblike magijske svesti, primarni animizam i spiritizam, vrlo je verovatno. Uvodni karakter ovog teksta i njegov predvieni obim ne dozvoljavaju dalju elaboraciju ove ideje u njenom razvijenijem obliku. Ovim temama sam posvetio dunu panju, i obradio sam ih u odgovarajuem obimu u knjizi TRADICIONALNI KARATE-DO, koja je u zavrnoj fazi, pripremljena za objavljivanje u narednoj godini. Kao pouzdano utvreno determinisani fenomen, Karatedo kao Karatedo (a ne kao protokarate, ili neka ranija forma, koja podrazumeva neki ranoistorijski fenomen koji je na putu da postane karate, odnosno Karatedo), ija starost moe da se datira u period od pre vie od 6.000 godina, Karatedo je i sam oblik religiozne svesti i religiozne prakse, i predstavlja sutinski element (u smislu partikulat) religiozne svesti i religiozne prakse, u njihovom kanonikom obliku, u drevnim velikim institucionalizovanim religijama, na tlu antikih dalekoistonih civilizacija. Karatedo predstavlja sutinski element, konstituens ili kanoniku formu u hinduizmu, jainizmu, bon-pou (na Tibetu), a posebno u okviru budistike misli i budistike doktrine. Kasnije se identifikuje, poistoveuje se sa an mistinom tradicijom (u Kini), koja predstavlja preteu zena, u Japanu. Taj povesni/istorijski (oblik) Karatedoa je i stvoren/nastao je kao elitna i elitistika (i) umetnost, ali ne jedino i ne iskljuivo, pa ni primarno kao oblik umetnosti. Primarno, taj Karatedo predstavlja oblik mistike prakse i oblik kanonike religiozne svesti. Kao po pravilu, negovan je u hramovima i manastirima drevnih dalekoistonih religija, kao sveta umetnost ili sveti kanon, ija je sutina u biti iracionalna, i iz tog razloga vrlo bliska svim oblicima mistikih doktrina i mistikih praksi. U okviru teorijske fundiranosti povesnog/istorijskog Karatedoa, nije paradoksalno, nije lo49

giki nonsens, i nije uzajamno protivreno (pa ni neusaglaeno) to to (taj) Karatedo predstavlja istovremeno i oblik religiozne kanonike prakse i oblik mistike tradicije, ali i vrlo konkretne, sekularne prakse. Prvobitni/prvi znalci, uvari tradicije Karatedoa, koji su ga u gotovo neizmenjenom obliku prenosili sa generacije na generacije, u kontituitetu tokom hiljada i hiljada godina su, jasno je, svetenici, kalueri i mistici... neke od drevnih dalekoistonih religija i njihovih izmatinih ogranaka. Duhovni stale, koji predstavlja i socio-kulturnu, i intelektualnu, i duhovnu elitu tokom hiljada godina, u svim dalekoistonim civilizacijama. (Sto je istovrsno sa identinom tradicijom u drugim civilizacijskim krugovima, u ranijim istorijskim periodima). Po svojoj prirodi, to su izuzetno religiozne osobe i osobe koje su eminentno religiozno opredeljene, verski jasno profilisane. I tradicionalni Karatedo je u tim istorijskim periodima predmet njihovog prouavanja, jer i sam predstavlja jedan ak vrlo superioran, najrazvijeniji oblik religiozne svesti i mistike prakse. Dosta je svetenika u manstirima, idioitnika po usamljenim planinskim vrletima, religioznih (i izmatinih) mistika usamljenika, koji su, tokom hiljada godina, izabirali Karatedo kao svoj osnovni, kanoniki put religioznog usavravanja, kao svoju veroispovest i kao put linog mistinog uzdignua. Posmatrano sa povesnog/istorijskog aspekta, verovatno je da je tradicija mistine prakse Karatedoa u okviru budizma i, kasnije, njegovih ezoterinih ogranaka, an-a i zena, hronoloki ipak najdua, i da je interaktivni odnos budizam Karatedo predstavljao samu osnovu i u okviru strukturalnog i u okviru formativnog principa teorijske i idejne osnove tradicionalnog Karatedoa. A zen, posmatran i kao povesno/istorijski fenomen, i kao fundamentalni oblik religiozne svesti i mistine prakse, jeste bio, i jeste, sve do dananjeg dana, srni stoer, kamen-temeljac metateorijske, teorijske, idejne... osnove, a posebno iracionalne metodologije tradicionalnog Karatedoa. Kanonski je tradicionalni Karatedo i formalno zvanino odreen kao oblik zenumetnosti, u klasinoj klasifikaciji tradicionalne japanske estetike (filosofske) misli. Bez vika ili ostatka smisla, lakonski se moe rei da je zen Karatedo, i da je Karatedo - zen. Teorijski se moe argumentovati ova injenica i sa stanovita istorijskog, i sa stanovita sistemskog razloga. Uzimam sebi slobodu da argumentacionu i eksplikatornu ravan za ovu tezu, ponudim panji italake javnosti, drugom, primerenijom prilikom. Tokom 19., 20., pa i poetkom 21. veka, sve do dananjih dana, autentini znalci, Uitelji, Veliki Majstori, poglavari i patrijarsi tradicionalnih kola i stilova tradicionalnog Karatedoa, ali i velika veina pripadnika, sledbenika, majstora... u njegovom okviru su autentino religiozne osobe. Primarno, u svesti imaju religioznu komponentu samog Karatedoa, tako da se mogu sa punim pravom, sa dobrim razlogom i sa punim smislom, deklarisati kao vernici Karatedo religije. Karatedo jeste eminentno i oblik religiozne svesti, u smislu formalizovane i kanonizovane religije. Karatedo posebno neguje i gaji, u svojoj teorijskoj osnovi i u domenu idejne sutine, samosvojan oblik mi50

stike svesti i mistike prakse, vrlo tradirane i kanonizovane. Ta mistika tradicija je, po svojoj prirodi i po svojoj sutini, primarno i eminentno religiozna, predstavlja oblik mistike svesnosti u irem okviru jedne sasvim izvesno religiozne svesti i religijske svesnosti. Polemiko pitanje, koje se postavlja pred um (i znanje) teorijskog, akademskog istraivaa fenomena Karatedoa: s obzirom da je zen religija bez boga, u kojim referencijalnim okvirima se situira ova i ovakva mistika praksa? injeniki utemeljeno znanje: velika veina znalaca, eksperata, vrhovnih majstora... jesu mistici, osobe koje imaju primarno mistiku svest/svesnost, ali su i primarno religiozne osobe, u smislu da veruju, da su verujui ljudi, da su, na religiozan nain, uvereni u postojanje (neke, nekakve) transcendencije, bez neposredne evidencije o njenoj egzistentnosti i bez naunog i/ili logikog dokaza o njenom postojanju. (Neka ova odrednica poslui kao radna definicija). Oni su religiozni, u klasinom smislu, jer su vernici u okviru budistike tradicije, u okviru zen religiozne tradicije, u okviru intoizma... Imaju jedno klasino versko opredeljenje, u okviru tradiranih, formalizovanih, rasprostranjenih religija i oblika religijskog verovanja. I religioznost u smislu religije Karatedoa, i klasina religioznost (u domenu budizma, zena, intoizma..) su u potpunom skladu, u potpunosti su usaglaene, ne samo kompatibilne, nego i istovrsne. Nije na delu tolerancija, paralelno postojanje dva (ili vie) oblika religiozne svesti. Naprotiv: budizam, kao religijsko opredeljenje i kao oblik klasine religije, ispoljava se (i) putem tradicionalnog Karatedoa. A na poasnom pijedestalu je zen: oblik religijske svesti, koji se ispoljava i praktikuje (oba izraza koriste teoretiari i praktiari klasinog zena) samo, jedino i iskljuivo putem (jednog od) oblika zen-umetnosti. Zen postoji kao oblik i kao praksa u okviru (svojih) umetnikih formi. Povesno/istorijski zen se praktikovao, a praktikuje se i dan danas u istoj formi, prvenstveno kao individualna mistika praksa, kao put linog duhovnog usavravanja, kao Staza ili put ka Prosvetljenju (Satori). Klasina povesna/istorijska metodologija zena podrazumeva dva osnovna modela prenosa saznanja sa uitelja na uenika: koan i mondo. Ta ista forma verovatno predstavlja kraljevski put u samu sr, u epicentar znaenja i smisla zena, poimanog kao oblik religiozne svesti i kao mistika praksa. Tradicionalne forme zen-umetnosti imaju na svom izvornom tlu, u Japanu, barem isti status (i tretman), u poreenju sa istom formom zen-doktrine. U domenu klasine filosofske misli, klasine estetike teorije, ali i u domenu javnog mnenja, ista forma zena i tradicionalne zen-umetnosti ne samo da su jednaki, nego su i istovrsni, predstavljaju jedno isto, u istoj su kategorijalnoj ravni. Verovatno (samo) diskurzivna i analitika svest teorijske misli zapadnjaka, nejapanca, odnosno neistonjaka, (to autor ovih redova jeste; gaiin ali i ksenos), trai razliku u nerazluenom. Zen-majstori bi ovaj upit smatrali (sa dobrim razlogom, sa stanovita zen mudrosti) pukim umovanjem, ili ak muenjem uma, u smislu antinomije (pojam shvaen u kantovskoj tradiciji miljenja). U stvarnosti, u teorijskom i u estetikom miljenju, koje ima za predmet zen i zen-umetnosti, izmeu iste forme i 51

tradicionalnih zen-umetnosti, ne samo da nema, nego ne moe ni da bude nekakve razlike. Tvrdnja je izriita. (Bez obzira na mogunost da je analitiki i kritiki um pisca ovog teksta proglasi grekom sintetikog miljenja. Ovu duhovitu primedbu valja shvatiti i kao jedan spoljanji, teorijski doprinos jednom moguem modelu miljenja, koji um savremenog zapadnjaka ipak ne moe da izbegne, niti da prenebregne, ukoliko je nauno i analitiki utemeljen.). Vrlo praktino pitanje koje se postavlja pred kritiki um istraivaa: da li je mogu, i da li je praktino ostvariv, da li u stvarnosti postoji model autentinog bavljenja klasinom zen-umetnosti, u obliku tradicionalnog Karatedoa, koji istovremeno ne predstavlja i oblik religiozne svesti, i vrlo konkretan oblik njenog ispoljavanja. Da li postoji tradicionalni Karatedo i kao oblik sekularne svesti i sekularne prakse? Ili je sam tradicionalni Karatedo, poiman kao vid ili oblik tradicionalne zen-umetnosti, primarno i po svojoj prirodi oblik religioznosti, oblik ispoljavanja religiozne svesti, oblik religiozne i mistike prakse (u okviru neke od institucionalizovanih dalekoistonih religija ?). Lino mi je od izuzetnog znaaja pitanje sekularnog modela miljenja Karatedoa, koji fundira samu sr, temelj karate-umetnosti. Karate-umetnik ne mora da bude istovremeno i po automatizmu religiozna i religijski opredeljena osoba, osoba koja eminentno poseduje religioznu svest, i svoju umetnost umetnikuje kao oblik ispoljavanja te svesti, kao religiozni in ili verski obred. S obzirom da sam opredeljen za savremeni nauni pogled na svet, koji po automatizmu iskljuuje bilo kakvu religioznost, u bilo kom obliku, a profesionalno i lino poimam, tumaim, mislim i vrlo konkretno praktikujem tradicionalni Karatedo kao oblik klasine zen-umetnosti. Moj bazini identitet u domenu Karatedoa je bavljenje umetnou, usavravanje jednog eminentno umetnikog oblika ispoljavanja i umetnikog praksisa. Ako sam (uopte) na Putu tradicionalnog Karatedoa, onda sam karate-umetnik, koji putem Karatedoa i kroz Karatedo umetnikuje svoju umetnost, kao kreativni i individualni in. Praktikovanje Karatedoa poimam kao kreativni in, estetski proces (u kljuu filosofije umetnosti, odnosno estetike), i jedino u tom referencijalnom okviru ispoljavam svoje sopstvo (ili sebestvo sebe, da upotrebim Adornovu sintagmu). Pitanje je sutinsko i determiniue, i nipoto nije samo akademsko. Vodio sam polemiku, intelektualni dijalog na tu temu sa nekoliko vrhunskih znalaca tradicionalnog Karatedoa, i verujem da moje teorijsko i filosofsko znanje moe da u znaajnoj meri doprinese decidnom poimanju same teme, i njenom (meta)teorijskom i filosofskom razmatranju. Sa aljenjem shvatam da neki od mojih sabesednika nisu vie ivi. Naalost, jer je vrlo malo onih doajena i poglavara, patrijaraha serioznih kola tradicionalnog Karatedoa, sa kojima bi se vredelo upustiti u smislen i injeniki zasnovan dijalog na tu temu. Kao i na mnoge druge, krucijalne teme iz domena teorije, istorije i tradicije tradicionalnog Karatedoa. Tradicionalni Karatedo kao oblik klasine zen-umetnosti je i ceremonijalna umetnost, ili oblik ceremonijalne umetnosti. Takoe sa moguom dis52

tinkcijom: ceremonijalna umetnost ili ceremonijalna umetnost. Ceremonijalni aspekt tradicionalnog Karatedoa je sutinski istovrsan sa analognim u ajnoj ceremoniji, ceremonijalnom aspektu sumie i ceremonijalnom aspektu klasine kaligrafije. Ceremonijalnost se, naravno, odnosi pre svega na predmetno-prikazivaki plan umetnike forme, i utemeljen je u samom performance. I ceremonijalni aspekt tradicionalnog Karatedoa kao oblika klasine zen-umetnosti ga determinie i definie kao performance art (to, ne bez ostatka smisla, i ak ne bez prevodilake nelagode, ipak prevodim/poimam kao izvoaka umetnost). Ceremonijalni aspekt je spoljanji, vidljivi aspekt, pojavni oblik izvoake ekspresije. U okviru ceremonijalnog aspekta, ima apsolutnog smisla govoriti o individualnoj kreativnosti, i o individualnom kreativnom ispoljavanju karate-umetnika, koji je individualac-usamljenik u svojoj umetnosti. Karate-umetnik, poiman u povesnom/istorijskom referencijalnom sistemu tradicionalnog Karatedoa kao oblika klasine zen-umetnosti, je(ste) i kreator, ali i kreativac, kreativni stvaralac, koji tokom kreativnog procesa, stvara (i istovremeno izvodi, u smislu performance) svoje umetniko delo. Individualno, individualizovano i, nadasve autorsko. Individualno delo koje nosi prepoznatljiv individualni (i lini) autorski potpis, i obeleeno je, signirano je autorskim peatom, linim sigilom autora. Moe se, u teorijskoj i kritikoj ravni (u smislu umetnike kritike) jasno i nedvosmisleno odrediti (i prepoznati, po potrebi) kao unikatno individualno delo tog, upravo tog, i samo tog autora, kreatora, karate-umetnika. Dalja elaboracija ove teze bi umnogome prevazila i tematske i prostorne okvire ovog teksta. Preuzimam obavezu da je u potpunosti razvijem, i da sve njene vane aspekte elaboriram u odgovarajuem ogledu na tu temu, i da ga objavim u okviru knjige koja e biti posveena (i) ovoj vrsti tema. Lakonski: zen-umetnost se praktikuje kao (oblik ili vid) umetnosti, kao umetniki praksis, kao tradicionalni Karatedo, kao metamodel ateorijskog ispoljavanja sutine, biti svega postojeeg. Umetnost, umetniki element, umetniki aspekt tradicionalnog Karatedoa se manifestuje, i ogleda u sinkretikom obliku (te) zen-umetnosti. Klasina diferencijacija na umetnika, umetniki in ili estetiki proces, delo, i recipijente, bi se sa punim smislom, mogla (i) analitiki primeniti na estetski prosec, koji je inherentan umetnikoj formi tradicionalnog Karatedoa. Tradicionalni Karatedo je (i) oblik performance art. Ima vrlo jasno postuliran predmetno-prikazivaki plan, jer sama umetnost tradicionalnog Karatedoa predstavlja (i) oblik ekspresije, linog kreativnog izraavanja karate-umetnika, kao individualni kreativni in. Kreativan, ekspresivan i izvoaki, koji je predmet odgovarajue estetike teorije i filosofskog promiljanja, ali i umetnike kritike, kao i optem, neprofesionalnom sudu posmatraa, u smislu njegovog (linog) estetskog doivljaja. Upueni posmatra, pogotovo na tlu dalekoistonih civilizacija, tokom estetskog procesa umetnosti Karatedoa, i tokom kreativnog procesa stvaranja dela (proizvoda) te umetnosti, poima, vidi i ima u svesti mnogo vie: jedan ceo sloj smisla/znaenje, sutinski razliit, neistovrsan u odnosu na samu ekspresiju, 53

koja se moe tumaiti i sa estetikog i sa estetskog stanovita. I kreator umetnosti Karatedoa, i struni kritiar, i upueni posmatra, poimaju i pojmovno odreuju celu gamu smislova i znaenja, koji predstavljaju sr, sutinu i bit same umetnosti tradicionalnog Karatedoa. Lakonski: to je ontika, ali i ontognostika dimenzija te umetnosti, inherentna toj umetnikoj formi. Ontiki sloj znaenja i ontognostiki sloj smisla determiniu i istovremeno definiu tradicionalni Karatedo kao oblik tradicionalne zen-umetnosti. Znalac trai (i nalazi) sutinu, bit svega postojeeg u domenu samog postojanja karateumetnosti. A tek kao izvedenicu drugog, treeg, entog... reda, njenu ekspresiju, koja je u apsolutnom identitetu sa ekspresijom kreativnog procesa i estetskog procesa, umetnikog ina, kojim se ostvaruje sama bit karateumetnosti. Tanije: tradicionalni Karatedo kao klasina forma tradicionalne zen-umetnosti. Ono po emu je tradicionalni Karatedo - tradicionalni Karatedo, to ga sutinski i determinie i definie kao to, a ne kao neto drugo, drugaije ili razliito, jeste njegova umetnika sutina, njegova umetnika priroda, njegova umetninost, poimana kao njegova sutina. Tradicionalniu Karatedo je eminento autentini i autohtoni oblik tradicionalne zen-umetnosti, ili nije nita. Umetninost, umetniki aspekt ili, tanije: umetnika dimenzija tradicionalnog Karatedoa nisu (samo) raison d etre njegovog postojanja, i povesno/istorijskog i aktuelnog, savremenog, ali i generalnog, posmatranog kao transistorijskog fenomena, nego su mu bazini konstituensi. Predstavljalo bi (nepotrebnu, izlinu) tautologiju, i nadalje ponavljati da tradicionalni Karatedo jeste umetnost, da predstavlja oblik umetnosti ili umetnike prakse, a pogotovo da je forma tradicionalne zen-umetnosti. Vice versa: teorija, tradicija, istorija i ukupna suma znaenja i smislova fenomena tradicionalnih zen-umetnosti je fundirana (i) na (analognima) u domenu tradicionalnog Karatedoa. Recipijent ovog teksta sa strunim znanjem iz oblasti filosofije, a posebno filosofije umetnosti, odnosno estetike, moda e imati misaoni impuls da teorijski produbi pojedine definicije i pojmovna odreenja termina, korienih tokom izlaganja u ovom tekstu. Kao analogni predloak za mogui razvoj miljenja (i) u tom pravcu, predloiu kritikom i analitikom umu savremenog obrazovanog i strunog itaoca (jedan mogui) upit. Linom estetikom miljenju autora ovog teksta se razvoj miljenja u tom pravcu ini vrlo instruktivnim. S obzirom da bi eksplikacija (i) te teze zaista u mnogome prevazilazila okvire ove teme, postaviemo sam upit u lakonskom obliku: Pojmovna odreenja se vrlo decidno mogu odrediti u kljuu klasine evropske postmetafizike tradicije miljenja, ije je poreklo u antikoj filosofskoj misli. Ili u domenu tradicije transmoderne estetike? ta pojam tradicionalne zen-umetnosti Karatedo hic et nunc znai, ta uopte moe da znai u aktuelnoj hermeneutikoj situaciji, za savremeni um, u kljuu modernog teorijskog, filosofskog ili, jo preciznije estetikog miljenja. Estetiku i nadalje dosledno poimamo kao filosofiju umetnosti, u skladu sa najboljom tradicijom filosofskog miljenja kome je predmet umetnost (Adorno..). 54

Uitelj mora da suzbija mane, ne obazirui se pritom na same ljude (koji su njima optereeni). (Plinije stariji) III (emu (jo) Karatedo?) emu jo pesnici u vreme oskudno? (Helderlin). Helderlin naglaava jedan od dva uzajamno pripadajua aspekta/vida ovog venog uvida/pitanja. Jer pesnici stvaraju poeziju, to im je osnovna i primarna uloga/funkcija. Inae ne bi bili to (pesnici). Adornov uvid da je poezija posle Auvica nemogua, po smisaonoj analogiji, direktno intendira ka sri teme/teze o kojoj raspravljamo. Naslovno pitanje bi se moglo analogno primeniti na (sve) karatee koji danas (ko)egzistiraju u savremenom svetu, ali i precizirati: emu jo karate(do)? Taj i takav upit se razlikuju od upita: emu jo Karatedo?, s tim to ova dva upita imaju interferencu semantikih polja. Sa stanovita estetike teorije (estetike poimane kao filosofija umetnosti), karate-sport je vulgarni ki. Sa mnogo blagosti u pristupu, i uz zatvaranje barem jednog oka, dok posmatramo nesuvisli galimatijas koji nosi naziv karate-sport, moglo bi se dodati da je karatesport (i) banalni, vulgarni, trivijalni... ki. Banalan, priglup, ali nipoto i naivan. Nipoto dobronameran, prostoduan, nii duhom... Konsekventno, karate-sportisti (i svi koji se tako deklariu ili sebe poimaju u okviru te i takve definicije, odnosno klasifikatorne odrednice) su vulgarni kieri, ili banalni kieri, ako se pri njihovom smisaonom odreenju zaista primene najblai kriterijumi. I uz naivnu dobronamernost, koja je udaljena od neutralnog uvida. Sa stanovita aksioloki neutralne objektivne nauke, karate-sport je nonsens, besmislica, naivni konstrukt, stupidarija, obina glupost, liena bilo kakvog ozbiljnijeg smisla. U praktinom smislu: improvizovana diletantska oljarija. Konsekventno, kao izvedenica prvog reda (na osnovu ovakvog pojmovnog odreenja), karate-sportisti su neinteligentne, neobrazovane, neuke osobe... U praktinom smislu, u stvarnosti, karate-sportisti su priglupi, neuki primitivci i prostaci. Ovaj uvid/ova teza nije nipoto aksioloka odrednica, nije vrednosni sud. Jeste objektivni neutralni zakljuak, sa naunog, profesionalnog, strunog i vrlo kompetentnog stanovita. Jedini mogu, jedini smislen, i jedini injeniki utemeljen. Vrlo je opravdano, i jedino je smisleno, karate-sportiste poimati kao karate-kiere i kao karate-prostake. Tek na osnovu ove injenice, mogue je i smisleno je utemeljeno, krenuti put razumevanja i, konsekventno, objanje55

nja centralnih tema ne samo ovog teksta, nego i (svih) tekstova koje objavljujem tokom proteklih decenija. Argumentaciona i eksplikatorna ravan izlaganja e biti nauno fundirane i injeniki zasnovane, (i) ukoliko (i) na osnovu ove objektivne istine, prevaziemo, i premostimo lanu, kvazi-dilemu tradicionalni Karatedo contra karate-sport. Ovako postavljena, dilema ne dostie analogni nivo adekvacije u odnosu na nauno znanje teorijsko miljenje iji je predmet karate(do), ali i Karatedo. Poimana samo u contra-kljuu smisla (i znaenja), ta i takva dilema bi, pogotovo postavljena na nain kako je ekspliciramo, moda i mogla da postavi i da otvori odreena pitanja (koja pretenduju barem na suvislost), ali ne bi imanentno sadravala ni najmanje potencijala da ponudi konkluzivnu ravan, u kojoj bi se mogli potraiti adekvatni odgovori. Prvi razlog je to bi se, ako bi se ova kvazi-dilema, nekim sluajem, propustom u metodologiji miljenja ili vulgarnim previdom smatrala pravom, autentinom, oba posmatrana fenomena: tradicionalni Karatedo i karate-sport bi se ak i mogli smatrati i poimati kao da pripadaju istoj kategorijalnoj ravni. to bi predstavljalo osnovnu greku u miljenju, banalno i injeniki netano poistoveivanje. A naravno, znanje je razlikovanje, i izlaganje emo zasnovati na naunom znanju. Kao to emo (na ovoj taki izlaganja) ostati kod ovog razloga, uvaavajui princip dovoljnog razloga , da se ne zahteva dodatno navoenje (i) drugih. Na savremenoj karate-sceni paralelno koegzistira dosta razliitih i raznorodnih karatea. Oni predstavljaju ne samo razliite kategorijalne ravni, nego i disparatne, disonantne, meusobno ne samo ekstremno udaljene, nego i apsolutno inkopatibilne oblasti, koje meusobno nemaju nikakvih dodirnih taaka. Niti mogu da ih imaju, ve po samoj svojoj prirodi. ak tavie, predstavljaju suprotne i meusobno suprotstavljene fenomene/oblasti. U najpovrnijem smislu, zajedniki im je naziv karate, koji pojedini od karatea (pre)uzimaju kao jedinu odrednicu; pojedini mu dodaju kvazisufiksno odreenje, formirajui sloenicu, odnosno poimaju karate kao kvaziprefiksno odreenje (karate-vetina, karate-sport, karate-samoodbrana, karate-rekreacija...); pojedini usvajaju i primenjuju originalni (ceo) naziv karate-do, ili pisano kao karatedo (ovoj distinkciji emo posvetiti panju tokom daljeg izlaganja*); pojedini usvajaju i koriste u svom nazivu i atributivnu odrednicu originalni ili ee, tradicionalni, pa se deklariu (odreuju) kao tradicionalni karate ili tradicionalni karate-do. Neko se dosetio i naziva ortodoksni karate(do). Da su na delu deklarativne odrednice, a ne pojmovna odreenja, koja bi bila utemeljena u sutinskom definisanju/odreenju same stvari, verovatno nije potrebno posebno dokazivati. Koegzistencija koja bi bila vrednosno i interakcijski neutralna, meu ovako neistovrsnim oblastima, na principijelnom nivou ne bi bila, i nije mogua, a sasvim izvesno nije i ne moe da bude beskonfliktna, bez uzajamnih trvenja, omalovaavanja, poricanja... Ipak je na karate-sceni (i) dosta (!?) novca u igri, da bi njeni akteri, koji na njega pretenduju, mogli da sebi dopuste luksuz elitizma i (barem) uzajamne ako ne tolerancije, a ono barem trpe56

ljivosti, ili elementarne civilizovanosti u meusobnim odnosima. Socio-kulturni nivo na kome je velika veina ovih aktera im sasvim izvesno ne nalae uzajamno uvaavanje, pa ni elementarno potovanje. Umetnost Karatedo pojmovno odreena i terminoloki iskazana kao Tradicionalni Karatedo, kao tradicionalni karate-do i kao karate-sport, znaenjski su i smisaoni antipodi. Ne samo da nisu istovrsni, nego ne pripadaju ni istim kategorijalnim ravnima. Naprotiv, to su dve (ili tri, ili ak i vie...) sasvim razliite, meusobno vrlo udaljene oblasti, koje teko da imaju, i da bi uopte mogle da imaju bilo kakvih dodirnih taaka. Umetnost(i) Karatedo/karate-do se pojmovno odreuje, poima, (meta)teorijski misli, i u svesti recipijenata doivljava kao umetnost, kao suvereni, emancipovani oblik umetnikog praksisa. Analogno tome, predstavlja, i moe da predstavlja predmet promiljenja, vrednovanja, ali i (umetnike) teorije i umetnike kritike samo, jedino i iskljuivo sa stanovita estetike, ili estetike nauke, poimane kao filosofije umetnosti. Promiljenje, metateorija, teorija, vrednovanje, kritika (shvaena u klasinom smislu, kao izvedenica od starogrkog pojma kritikos, krinein), umetnosti Karatedo smislena je, legitimna, i injeniki zasnovana jedino u referencijalnom okviru filosofske nauke, i humanistikih nauka, naravno u njihovom savremenom vidu. Izvesno je da pojedini aspekti umetnosti Karatedo mogu da budu, i da jesu i u vizusu panje, i da predstavljaju predmet prouavanja i prirodnih ili matematikih nauka, ali uz prethodno (meta)teorijsko pojmovno odreenje tog predmeta kao oblika samostalne, eminentno umetnike prakse, odnosno kao oblika ili vida umetnikog praksisa. Na isti nain, prema istom modelu koji se koriste kada je predmet prouavanja sa stanovita (te) nauke i neki drugi oblik/vid umetnosti. Bavljenje umetnou Karatedo je oblik bavljenja umetnou. Podlee pravilima, zakonitostima, praksi, umeu vetini... umetnosti, analogno bilo kom drugom obliku/vidu umetnosti. Teorija umetnosti, i umetnike teorije kao partikulati, predstavlja(ju) analogni i jedini legitimni referencijalni okvir za teorijsko promiljanje fenomena umetnosti Karatedo. Umetnika kritika, istovrsna knjievnoj, muzikoj, likovnoj.... kritici je jedina merodavna i kompetentna da progovori o valerima i vrednostima, o dostignutom ekspresivnom dometu... pojedinih dela karate-umetnosti koja su, u toku estetskog procesa, i/ili kao kreativni (umetniki) in, ostvarili karate-umetnici. Publika koja predstavlja recipijente dela karate-umetnosti, umetnika je publika, kao to su kritiari dela, ostvarenja karate-umetnosti, umetniki kritiari. Recipijenti karate-umetnosti znaju da e, konzumiranjem dela karate-umetnosti, imati umetniki doivljaj. Potenciram: umetniki doivljaj. Ali i umetniki doivljaj. Karate-sport je sport. Oblik sportske aktivnosti, pre svega fizika aktivnost, jedan od borilakih sportova. Nauka o sportu, odnosno grupa nauka kojima je predmet prouavanja sport je (verovatno) jedina legitimna za prouavanje karate-sporta. Sportski komentari, sportske priredbe, sistem takmienja, poena, rangiranje, lige, sportske organizacije... predstavljaju odgovarajui milje za karate-sport, i odgovarajui referencijalni okvir za miljenje, poimanje i tumaenje ove oblasti, odnosno za vienje karate-sporta kao karate sporta. Publika koja poseuje manifestacije karate-sporta i oekuje da vidi 57

upravo to: demonstraciju sporta, sportsko nadmetanje, sportsko takmienje... Ponovo ukazujem na injenicu da su antipodi umetnost Karatedo i karatesport najudaljenije i sasvim razliite i raznorodne kategorijalne ravni. Potenciram ovu injenicu, imajui na umu jedan banalan, naivan i priglup pokuaj da se ove dve oblasti priblie, pomire, ako ne i spoje. To sigurno nije, i ne bi bilo ba pametno, a sasvim izvesno nije mogue. Ne samo da nije mogue, nego bi i svaki takav pokuaj bio u najmanju ruku budalast. Teorijski, niti umetnost moe, niti bi trebalo, da se pribliava sportu, u bilo kom vidu, i na bilo koji nain, jer time moe samo da samu sebe banalizuje, da izgubi ne samo ozbiljnost, nego i osnovni smisao. Umetnost je umetnost, i moe, i trebalo bi da bude to, i samo to. Karatedo umetnost mora da bude, i ostane samo, jedino i iskljuivo umetnost, umetnika forma, oblik ili vid umetnikog praksisa, jer bi bilo kakav nestruan, nekompetentan pokuaj izmetanja njene sutine izvan nje same, trenutno i nepovratno rezultirao naruavanjem, a verovatno i potpunim poricanjem, ukidanjem umetnosti Karatedo kao umetnosti. Vrlo je nestruno, i vrlo je naivno uopte pomiljati da se, kao aktivnost spolja, bilo ta uopte ini, a nekmoli menja, u samoj sutini, u sri karateumetnosti, a pogotovo u njenom pojavnom obliku, u njenoj strukturi, u metodologiji, u recepciji, u njenim elementima, formalnim principima... u bilo emu to odlikuje umetnost Karatedo. A i postavlja se pitanje: zato bi se to uopte inilo? U kom cilju bi se naruavala primarna struktura umetnike strukture karate-umetnosti? Ne pretpostavlja se valjda nekakvo udvaranje banalnim, vulgarnim, neukim, priglupim oblicima drugih karatea, a pogotovo ne karate-sportu. Umetnost Karatedo ima dugu tradiciju i istoriju, i jedino kao to to jeste, moe da i dalje egzistira (kao umetnost, naravno). Nema nikakvog razloga, niti potrebe, da uopte pomilja na bilo kakvu promenu, pogotovo ne strukturnu. Ali ni formalnu. Umetnost Karatedo je na pijedestalu, na kome je oduvek i bila, koji joj imanentno pripada, i na kome jedino i moe da bude. Na pijedestalu po svojoj sutini, ali i po poimanju, pojmovnom i sutinskom odreenju u teoriji, filosofiji i nauci (o) umetnosti, iji je vrlo vredni predmet prouavanja. Per definitionem, umetnost Karatedo je vrhunski ozbiljna i panje, potovanja i divljenja vredna oblast umetnikog praksisa. Koji bi i kakav cilj imala tako reprezentativna oblast ljudskog uma i vrhunski produkt ljudskog stvaralatva, da uopte pomilja na bilo kakvu strukturnu, ali i bilo koju drugu promenu? A nekmoli na banalizaciju, na odustajanje od svoje sutine, na odustajanje od sebe same. Teko bi bilo zamisliti da bi takva oblast umetnikog praksisa uopte i pomiljala na nekakvo samoukidanje ili samopromenu u smislu izneveravanja svoje sutine. A bilo koji takav predlog spolja ne zavreuje ni najmanju panju, ni da se uopte osvrne na njega. Argumentum ad contrario: ak i da se hipotetiki zamisli, uz ozbiljne redukcije smisla, i nekakav (ne)mogui spoj Karatedo umetnosti i neke druge forme karatea i, o uasa, karate-sporta, ta bi se time uopte moglo dobiti? Hibridna tvorevina liena bilo kakvog smisla, bastard, nedonoe, ili mrtvo58

roene... Takav budalasti nemuti pokuaj bi samo ugrozio, naruio, sa pijedestala sruio visoku vrednost; ona nia (karate-sport) od toga ne bi imala ama ba nita, jer nema nikakvog potencijala da uopte poima teorijsku i idejnu ravan Karatedo umetnosti, niti pak kapaciteta, intelektualnog, obrazovnog, kulturnog... ni da opepeli bilo ta od autentinog i originalnog skupa znaenja i sistema smislova tradicionalnog Karatedoa. Ne bi se dobilo nita, u najoptimalnijem tumaenju. Dobilo bi se neto mnogo gore od niega, bastard koji bi predstavljalo pravu porugu svakom smislu, nevredan ak ni dobronamernog podsmeha. I naravno, pitanje sa aspekta elementarne zdravorazumske logike: emu to? Zato bi se uopte u tako neto uputalo? Karate-sport je vie nego (samo)dovoljan. I insajderi, i publika, i mediji... dobijaju upravo ono to i ele. Od sporta se moe oekivati da prui sportske sadrine, i akterima, i organizacijama koje predstavljaju institucionalne okvire, i publici, koja eli da posmatra priredbe i manifestacije karatesporta. Similis simili gaudet. Sasvim je jasno da sportska nauka, nekakva teorija sporta, mediji koji se bave sportom, uesnici, organizacije, publika, niti mogu, niti bi trebalo da se uopte bave bilo ime drugim, osim osnovne sportske aktivnosti koja im je predmet, centralna tema. I to na nain koji je primeren sportu. Svesni smo da u tom korpusu ideja, kao kierska pretencioznost, ima dosta metaforinog, simbolikog, da postoji jedna vrlo iroka, simplifikovana i dosta banalna simbolika nadogradnja. Jezik u sportskom miljeu, i u medijskom pristupu sportu, prvi je svedok, i posrednik, jednog kierskog, pretencioznog poimanja sporta kao aktivnosti, ali i svih prateih sadraja. Metaforinost, simbolinost, tanije: banalna simbolizacija... kao pojmovi se, dosta uslovno i uz znaajnu redukciju znaenja/smisla, terminoloki mogu primeniti pri deskripciji sporta, sportske aktivnosti, sportskih dogaaja i manifestacija, pri glorifikaciji sportskih istaknutih linosti. Sport kao industrija zabave koristi i ta i takva sredstva za sopstvenu promociju i za konstantno poveavanje profita. Ne mislim da je ovo nekakva sutinska zamerka sportu, koji u savremenom svetu samo potuje aktuelna pravila ekonomske igre. Ako sportisti, mediji koji se sportom bave, publika... govore o estetici pokreta u karate-sportu (sada je ve pitanje da li se uopte moe govoriti o karate-wasa), to se misli i poima u smislu lepog, estetski dopadljivog, spoljanjem posmatrau privlanog... Apsolutno je jasno da se ne radi o umetnikoj kritici, sa stanovita estetike (kao filosofije umetnosti), niti to sa umetnou ima, niti moe da ima bilo kakve dodirne take. Ponavljamo: to su dve udaljene kategorijalne ravni. Svako pominjanje umetnikog u kontekstu karate-sporta je naivna metaforizacija, vulgarno argonsko izraavanje ki-emocija. Koje su karakteristine za sport i sportsku aktivnost uopte, pa ih ni karate-sport nije, i ne moe biti lien. Banalnost i smisao koji se time izraava znai da je neto, neki element, neki potez... nalik na umetniki (ili, tanije: umetniki), da lii ili da podsea na nekakvo umetniarenje, koje naivni, povrni i priglupi, neobrazovani karate-sportista, ali i subjekt u ogrom59

noj veini drugih sportova, u svojoj neukosti zamiljaju kao (stvarno, autentino...) umetniko. A to je u stvarnosti u najbolju ruku nekakav pojavni konkretitet, i sa umetnou i umetnikim nema nikakve veze, niti bilo kakve dodirne take. Neuki, priprosti ljudi, kakvih je dosta i u miljeu karate-sporta, zamiljaju da je lepo u smislu dopadljivo, u stvari estetino (poimano sa stanovita nauke o lepom), u stvari i umetniko, i da je to to oni rade, u stvari prava umetnost. Ali sport je sport, nije umetnost, ne moe da bude umetnost, i ne bi ni trebalo da se pribliava tim i takvim sferama, jer su mu nedostupne. Sutastveno, jer je to to jeste sport. Prostore svog delovanja i svoje afirmacije karate-sport, kao i svaki drugi, trebalo bi da trai samo, jedino i iskljuivo u sebi primerenoj oblasti, a to i jeste upravo sportska oblast, oblast sporta, i u sportskim sferama, i u odgovarajuem miljeu. Ako ostane pri sebi odnosno kod sebe, karate-sport e imati odreenu sferu sopstvenog ispoljavanja. Ako prekorai prirodne i samorazumljive okvire, pae u krajnje vulgarno, banalno, neuko... Bie u sebi neprimerenoj oblasti, i moe samo da se izblamira, da se dobrano obruka, i da izazove podsmeh. to, naravno, i ini savremeni karate-sport u svetskim uslovima, mada ne pripada samom vrhu po poseenosti, publicitetu, medijskoj panji, a pogotovo ne po profitu koji ostvaruje. Globalni svetski karate-sport je ak u donjem delu profitabilnosti. Moda i iz tog razloga u njemu vlada naglaena nelojalna konkurencija, jer je dobit proporcionalno skromnija, a ostvareni profiti su proporcionalno ipak dosta manji. U karate-sportu nema spektakularih finansijskih transfera; instruktorski i trenerski kadar, pa ni onaj vrhunski po kvalitetu i po popularnosti, nije milionski plaen. Zabavljai u industriji karate-sporta, takmiari, ne ostvaruju ni priblino visoke prihode, niti imaju priblino takav nivo popularnosti, kao to to imaju sportisti u najpopularnijim i najbolje plaenim sportovima. Konano, ulaznice za takmienja, turnire, manifestacije karate-sporta sigurno nisu meu skupljima, u proseku, naravno. Reklame, medijska panja, medijska popularnost, popularnost u optoj populaciji, kao ni cela pratea industrija koja prati karate-sport, ne donosi ni priblino proporcionalno visok profit kao u vrhunskim najpopularnijim sportovima. Kao smislena digresija: tokom viedecenijskog procesa osportnjavanja pojedini karatei su se formirali putem ugrubljavanja, uz upotrebu i potenciranje gotovo neogranienog nasilja. Prvo je na scenu stupio semi-contact, pa full-contact, pa itava gama sportova i sportia kojima je teko setiti se i naziva. Danas aktuelni i dosta popularni, i verovatno najekstremniji u tom pogledu, K-1 i K-2, predstavljaju manifestacije grube fizike sile, bazirani su na gotovo nekontrolisanom nasilju, na krvi, povredama... na kojima bi im pozavidele i gladijatorske igre u Rimskoj imperiji. Cela organizacija takvih priredbi i manifestacija je upravo i posveena cilju prikazivanja grube sile, pukog ogoljenog nasilja. to takoe nije nekarakteristino za sportske, ali ne samo sportske manifestacije u savremenom svetu u 21. veku. Bez pretenzija da dajem vrednosni, ili bilo kakav drugi sud, bez pretenzija da se ovom temom 60

bavim izvan ove digresije, lakonski preporuujem panji itaoca jedan uvid: ozbiljno je pitanje, ne samo polemiko, a sigurno ne samo akademsko: ta su te oblasti? Da li su to (jo uvek) karatei, da li su to ipak bilo kakvi oblici karatea, makar i najudaljeniji od njegove povesne/istorijske sutine. Oni zaista nemaju vie nikakvih dodirnih taaka sa originalnim karateom u njegovoj klasinoj formi. Pozivanje na upotrebu nekih simplifikovanih i nemutih tehnika koje bi mogle voditi poreklo od karate-wasa, nije ni sluajno dovoljan razlog da se uopte i pomisli na nekakvu istovrsnost izmeu K-1 i K-2 i karatea. Sa dobrim razlogom ne spominjemo karate-do niti tradicionalni karatedo u ovom kontekstu. A tek Tradicionalni Karatedo... Si duo faciut idem, non est idem. Ili, tanije: quod licet Jovi, non licet bovi. A polemiko je pitanje: da li su to (jo uvek) nekakvi sportovi, da li su to sportovi uopte. Ima li u njima jo ikakvih sportskih elemenata, koji bi ih mogli pribliiti ako ne sutini, a ono barem nazivu sporta? Da bih ponudio konkluziju ovog dela izlaganja, ukazujem na injenicu da sam ove i ovakve oblasti apstrahovao iz korpusa karatea (plural!). I iz tog razloga, umetnost Karatedo i karate-sport su se prirodno, gotovo po automatizmu (samo) iskazali kao sutinski antipodi. U tom kontekstu sam i ukazao na sutinsku distinkciju izmeu ove dve tako razliite i raznorodnkategorijalne ravni. Ne verujem da ima uopte smislenog utemeljenja govoriti o distinkciji izmeu umetnosti Karatedo i, kao potpuni nonsens, K-1 ili K-2. Bilo kakva paralela, ili poreenje, ili bilo kakav slian pokuaj, bio bi teorijski nezasnovan i injeniki neutemeljen. Bojim se: i lien bilo kakvog smisla. Sa stanovita prethodne teme: nauka o sportu, sportske organizacije, sportisti, sportski strunjaci, sportisti sami, sportska publika... nisu, i ne mogu da budu struni, kompetentni, da uopte progovaraju o umetnosti Karatedo. Niti bi to trebalo da ine, niti da im takvo neto uopte padne na pamet. emu bi to sluilo? Karate-sport niti neto zna, niti moe da zna, niti (dozvoljavam sebi malo cininiju opasku) bi uopte trebalo da zna bilo ta o umetnosti Karatedo. Niti mu je to struka, niti mu znanje uopte dopire do takvih oblasti, niti mu je predmet razmiljanja umetnost kao fenomen. Zaista nije potrebno da se time uopte bavi. Intelektualni, obrazovni, socio-kulturni nivo subjekata karate-sporta je ionako vrlo nizak. Teko bi se od sportiste ili sportskog strunjaka uopte i moglo oekivati bilo ta u tom domenu, ponajmanje iole suvisla opaska o tradicionalnoj formi zen-umetnosti Karatedo. I, kao jedino smisleno: svaka ptica svome jatu. Karate-sport je sport, i u tim okvirima bi morao i da ostane, to se odnosi i na sve njegove aktere/uesnike. Da bi se o (neemu) formiralo miljenja, potrebno je prethodno znanje (o tome). Ako nekim sluajem ponekad neto i nauju o umetnosti Karatedo, nema potrebe da ba javno demonstriraju svoju neukost, da se blamiraju svojim neznanjem, da se brukaju na bilo koji nain (u kontekstu karate-umetnosti). Naravno, takva sugestija se ne bi odnosila na strunjake, profesionalne poznavaoce umetnosti, estetiare, teoretiare umetnosti, kompetentne umetnike kritiare, koji bi u oblasti umetnikog praksisa tradicionalnog Karatedoa mogli da otkriju pravi rudnik dre61

vne, originalne umetnike forme, sa izuzetno dugom i bogatom poveu/istorijom. A takvih je u miljeu karate-sporta i u miljeu ostalih karatea zaista vrlo, vrlo,vrlo... malo. U miljeu savremenih karatea, ne samo karate-sporta, izuzetno je malo intelektualaca, intelektualno orijentisanih osoba uopte. Postavlja se pitanje i njihove strunosti i pune kompetentnosti da se bave fenomenom umetnosti tradicionalnog Karatedoa, na odgovarajui nain i na potrebnom profesionalnom nivou, i na odgovarajuem nivou znanja. Ostali nemaju razloga da otvaraju usta. Za onoga ko ima sve, to sve je nita. Za onoga ko nema nita, to nita je sve. (Vedanta)

*Tradicionalni klasini oblik zen-umetnosti navodim kao Karatedo (u toku izlaganja u tekstu uvek je dat u ovakvoj transkripciji). Analogno Iaido, Kyudo... Za generalni pojam, gramatiki je najispravnije: karate-do, s obzirom da je u ovoj sloenici, u japanskom jeziku do oznaen posebnim ideogramom, a u naem jeziku je to zajednika imenica. Ako se navodi u obliku Karate-do, to oznaava unikatnost, jedinstvenost ili posebnu priliku (leksike) upotrebe. Navedeno kao Karate-do podrazumeva umetniki ili drugi seriozni vid poimanja pojma, ali ne nuno kao tradicionalni oblik zen-umetnosti.

62

IZBOR TEKSTOVA

Kada si jednom oinut lepotom neega, posveti tome svoj ivot. (A. Heyting)

KARATE KATA
Uitelji tvrde da kata prvo apue, zatim govori, a onda vie (objanjava). Smatrajui ih (kate) najpouzdanijim vodiem kroz skrivene i beskonane lavirinte saznanja karatea, uitelji ih nazivaju najboljim prijateljem na putu uenja. Kao to je taj put neogranien, tako je i svaka pojedina kata neograniena, kao to je neogranien i (svaki) njen najsitniji element. Bespregledna riznica znanja i znaenja poinje da se otvara, da se ukazuje onome ko uporno i dugotrajno veba to znanje je beskrajno, ali savreno mono. Razgovarajui sa jednim savremenim instruktorom, naveo sam ga da progovori i o katama, za koje je tvrdio da predstavljaju savrenstvo; savrenstvo tehnike, savrenstvo poretka, savrenstvo kretanja, savrenstvo pokreta, savrenstvo spoja pojedinih elemenata, savreni metod uenja, vebanja i napredovanja, savrenstvo duhovnog i fizikog razvoja u karateu. Kate imaju apsolutnu vrednost, zato ih ne treba menjati ni u jednoj sitnici. Kvalitet u ovom domenu ne znai pronai neto novo ili bolje, jer je to nemogue, ve se vratiti na izvor saznanja u prolosti i tradiciji, na putu starih uitelja kojim svi idemo. Kata je apsolutna i savrena, kao i bog, mada to nije religiozna opservacija. Ovde pojam boga znai poimanje neeg savrenog i apsolutnog, bezvremenskog i neprostornog, izvan puke materijalne stvarnosti. Kata je nezavisni mentalni entitet, ali nije predmet religiozne misli. Za razliku od religije, gde pojedinac molitvom utie na volju sveprisutnog i svemogueg bia, unutranja sutina kata nudi upravo to sveznajue i svemono. Ali kata nije bie, ne postoji bez onoga koji je veba. On sebi na taj nain obezbeuje boanske atribute, ali boanske atribute da prevazilazi svakodnevno svesno i racionalno miljenje i postojanje. Kata nema sposobnost razmiljanja niti umovanja, niti logike racionalizacije; ona ne misli a zna sve. Upravo to sve je osnovni unutranji cilj vebanja kate, ali ono se javlja tek posle vie decenija, ili nikad. Traei ga, ovek gubi put do njega, ne traei ga, gubi ga zauvek a da ga nikad nije spoznao. U tom se sastoji zenovska komponenta (kate), jer nema ni boga ni religije, ve (je tu) ovek i njegova kata, kao ceo svet, kao sve to postoji. Neu imenovati ovog instruktora, mada je veina njegovih rei doslovno preneta, jer je to njegova volja. Naravno, da nas poreenje sa religioznom sveu ne obavezuje suvie, jer je diferencijacija oigledna. Mnogo je upa65

dljivija i karakteristinija glorifikacija i apsolutna afirmacija kata, po emu ovaj instruktor nije nipoto izuzetak naprotiv, velika veina kako tradicionalnih tako i savremenih instruktora ukazuje na njihovu vrednost i ulogu, i ulae najvie napora, vremena, energije i znanja da razvije kod svojih uenika ljubav prema katama i naviku njihovog svakodnevnog vebanja. Budui primarni deo karate sistema, a vrlo verovatno i njegov dominantni edukativni metod, ivot kata zavisi od pojedinaca spremnih da ih vebaju i usavravaju, svesni da svome karateu ine neprocenjivu uslugu. Misliti da su karate i kate identini jednostrano je gledite, mada postoje mnogi respektivni dokazi za ovu tvrdnju. Savremeni svet poima karate kao sukob dva pojedinca, njihovu kompeticiju u borbi. Za razliku od toga, onaj ko veba katu je sam u njoj. Ekspresija zavisi iskljuivo od njega i on se takmii sm sa sobom, da svaki element uvek izvede na kvalitativno viem nivou; to je jedan od ciljeva i svrha vebanja kata. Usavravajui katu, usavravajui karate, usavravajui sebe, pojedinac postepeno napreduje ovim putem. Sve kate koje sam prezentovao i sve to sam napisao u ovoj knjizi ima za cilj da mu u tim naporima pomogne, da mu olaka, da mu omogui da se osvrne i obazre, da spozna nivo do kojega je doao i cilj kojemu tei. Ako ova knjiga i malo tim ciljevima doprinese, autor e smatrati da je postigao svoj cilj. Ako moe, budi uspravan kao empres. Ako ne moe, budi dareljiv kao palma. (Saadi)

66

Pravo lice boga moe videti samo u licu stranca. (Hyakudo, 15. vek)

TEORIJE O ZAECIMA I NASTANKU KATA ISTORIJSKI RAZVOJ I SADANJI TRENUTAK KATA

Tradicionalni i ortodoksni teoretiari klasike karatea povlae liniju nastanka kata sve do preistorije, tanije do kulturno-istorijskog razdoblja prvobitnih zajednica. Oni trae elemente njihovog prvobitnog nastanka u pojedinim fenomenima ritualno-magijske prakse primitivnih zajednica, ukazujui s jedne strane na slinost mentalnog doivljaja izmeu drevne mistine i ritualne prakse i prvobitnih kata, a sa druge na hronoloki nastanak fizikog elementa, pokreta ruku, nogu i celog tela u vidu primitivne igre, koja prati gotovo sve magijske obrede i ritualne sveanosti. U misaono-emotivnom svetu lanova primitivne zajednice verovatno najvanije mesto zauzima mistini, obredni element. Pripadnik primitivne civilizacije doivljava svet i stvarnost oko sebe na sinkretian i panteistian nain. Svetom spoljanje realnosti upravljaju demoni i bogovi, superiorna bia u ijim je rukama sudbina i ivot kako pojedinca tako i zajednice. Njegova osnovna preokupacija je bezbedno preiveti, obezbediti hranu, zatitu, bioloku reprodukciju, izbei prirodne katastrofe i zamke negostoljubive okoline i divljih zveri. Sve tri osnovne premise opstanka pripadnika primitivne zajednice: vatra, lov i magijsko-ritualna praksa, imaju svoje ovaploenje u genezi prvobitnih kata. Kao to e osnovni dualitet zli demoni i dobri duhovi, initi osnovu etikog delanja i poimanja takvog pojedinca, tako e ta dualnost biti prisutna u njegovoj ritualnoj aktivnosti. Ona e se reflektovati i u sve kate u bilo kojem obliku, sve do poslednje promene kata, koja je izvrena u 20. veku. Iole ozbiljnijem posmatrau dualitet drevnih i arhainih kata je oigledan, a to vai i za neke savremene kate, i on se ispoljava u vrlo zakonomernoj formi prisustva i ravnotee pojedinih elemenata, a prvenstveno kretanja. Kako je pripadnik takve zajednice u ritualnom obredu igre inio isti broj koraka na jednu i na drugu stranu, napred i nazad, ta odlika je sauvana u mnogim klasinim katama. Kretanje ne mora da bude simetrino, ali je prostorno istovrsno; ako su na jednu stranu uinjena npr. dva iskoraka, to mora biti i na drugu, ako postoji kretanje unapred, postoji i kretanje unazad u prostornom smislu, pri emu orijentir predstavlja polazna taka. Dualitet, koji e kasnije postati osnovni princip vie dalekoistonih paradigmi i religija, vrlo je uoljiv: nona i runa tehnika se dopunjuju i u ra67

vnotei su. Ako postoje u kati vrlo niski stavovi, postoje i vrlo visoki i to obino isti broj, najee obrnuto simetrini po rasporedu. Blokirajui niz tehnika se zavrava ofanzivnom tehnikom, posle ega najee sledi novi pravac kretanja; dalje razvijanje ove teze bi mogla biti (ipak samo) improvizacija. Kate karate-sistema nisu u direktnoj vezi sa igrom kao ritualnim uvodom u bioloku reprodukciju, ve kao magijsko-obrednim ritualom, sa umetnou u njenoj sinkretikoj formi. Za lana primitivne kulture, umetniki, mentalno-estetiki doivljaj je sinkretizovan, jedinstven, nerazluen. On, u stanju suenja i jake koncentracije fenomena svesti, ritmiki igra uz pratnju jednostavne melodije koja se monotono ponavlja, to jo vie suava svest, i tu valja traiti osnove fizikog modela kate. Povremeno, po utvrenom rasporedu, on isputa neartikulisane zvuke to predstavlja zaetak kiai. U stanju transa pojedini pripadnici primitivne zajednice koriste boje, crtajui primitivne i jednostavne crtee po zidovima peina. To je osnovni artificijelni momenat, mada ima jak magijski prizvuk magijski u smislu uticaja na budui ulov. Arhaine kate ritualne vokacije potenciraju taj momenat svesni, voljni i namerni uticaj na bliu ili dalju budunost, to ih svrstava u hermetike operacije ili magijske rituale. Najupadljivija je slinost redukcije fenomena svesti, koji postepeno prerasta u nadiskustveni doivljaj metasvesne ekstaze i gubitka senzibiliteta za datu, ulno-materijalnu stvarnost. Dolazi do pojave komunikacije sa materijalno neegzistentnim biima ili mrtvima, ili simbolikim snagama nesvesnih delova bia koja se ispoljavaju materijalno. Slinost primitivnih rituala sa arhainom katom je, moemo rei i u kolektivnom doivljavanju i kolektivnoj svesti uesnika, koje predvodi mag, aman ili vra. Analogija je oigledna, jer jedino mag kontrolie tok doivljavanja i deavanja za vreme rituala, mada ponekad prvi ili jedini doivljava stanje transa. On dovodi uesnike do mentalnog uivljavanja koje kulminira pranjenjem, katarzom, to gotovo automatski dovodi do pranjenja poslednjih ostataka fizike energije, i do iscrpljenosti, esto i obamrlosti. Tu analogija prestaje, jer je redak sluaj da izvoenje arhaine kate dovede do tog stepena premorenosti, mada je takva pojava poznata ako se kate rade grupno, a njihovim izvoenjem rukovodi uitelj. (Kurzivi ukazju na analogiju sa amanskom tradicijom/praksom). Meutim, razmiljanje primitivca je prelogino i nepojmovno i on doivljava trans kao neoekivani doivljaj, kao udo koje mu poklanjaju dobri duhovi ili bogovi. On ih ne percipira kao relativno nezavisne delove sopstvenog nesvesnog bia koji su personifikovani, ve kao realnost koja nije materijalna. Nematerijalna realnost je predmet iskustva koje nude neke kate u svom klasinom obliku, a koje su danas retke u praksi. Jasno je da primitivac nije znao za strogu kanoninu i detaljno razraenu formalnu stranu kata, iz najprostijeg razloga to karate kao sistem nije bio formulisan. Meutim, mnogi elementi ritualno-magijskih obreda su se reflektovali u bazi arhainih kata i imaju ist arhetipski sadraj, naravno potpuno izvan svesnih delova bia. Putem drevnih kata se dovodi do uvida, izvlai se 68

(mentalna struktura individue) na graninu oblast svesti i materijalizuje se vei broj arhetipova, zajednikih celokupnoj ljudskoj rasi. Tako arhetip oca, vladara, stareine, autoriteta, kasnije reflektovan u paternalistike religije, potie i biva prepoznat i pripojen svesnom delu bia ritualnom praksom drevnih kata, pri emu se polje percepcije jednom i zauvek iri, a pojedinac koji to doivljava izmenjeni je pojedinac. Sutinski, definitivno i trajno izmenjen. U milenijumima i vekovima koji poznaju razvijeniji nivo rada kata, pojedinac/individualac se vraa, ritualnom praksom, do svoje bioloke i psihike sutine. Vekovi civilizacije i svesti (s)padaju sa njegovog uma kao koprene i on se pribliava prediskustvenom nadulnom doivljaju svojih predaka. U oseanju koje prati rad arhaine kate on vidi odsjaj vatre i osea njenu toplinu. Vidi masku vraa ili maga i apsolutno se pokorava njegovoj volji. Postaje deo kolektivnog doivljaja koji izraava celim telom, pokretom, milju, oseajem. Uestvuje u zajednikom transu, pretapajui svoju krhku svest u kolektivni doivljaj na pragu nadsvesne ekstaze, ponitava formu sopstvenog ega i gubi mo percepcije. Osloboen spoljanje forme postojanja i pravila ponaanja, ostaje potpuno individualan a istovremeno apsolutno sjedinjen najdubljim vezama sa grupom, sa magom, sa svetom koji ga okruuje i sa svim postojeim. Tradicionalni uitelji govore da je kata doivljaj boga, gde je on shvaen u panteistikom smislu, jer se pojedinac poistoveuje sa njim, ali i sa svim postojeim. Upravo iz razloga to ne misli nita, ne zna nita i nije nita, pojedinac ZNA SVE. Ovaj doivljaj - znati sve - zadrao se u nekim katama sve do 20. veka, kada su (i one) doivele vrlo korenitu promenu. U milenijumima i vekovima koji nas dele od perioda prvobitne zajednice, ekspanzija racionalnog, logikog i materijalnog je od opteg kolektivnog doivljaja napravila tajni, skriveni ritual, spiritualni sistem i religiozno mistinu misao, koja je na Dalekom istoku najzaslunija za ouvanje i razvoj kata u okviru ranih karate sistema. Vodei poreklo od mdri, religioznih i mistikih obreda fizikih sistema joge, mnoge vebe, kasnije nazvane kate, predstavljaju jednu ili vie mdri izvedenih u kanonikim, formalnim nizovima. Do doba koje najpriznatiji autoriteti smatraju dobom nastanka modernog karatea, a to je poetak estog veka nae ere, postojalo je mnogo vebanja koja predstavljaju prelazne oblike izmeu drevnih obreda i kata u njihovom prvobitnom, originalnom obliku. Seanje na drevne rituale u delu sveta u kome ivimo takoe nije izbrisano, niti to moe da bude. U svojoj psiholokoj strukturi, savremeni ovek nosi trag vatri, lova, peine, magijskih obreda... U delu sveta u kome ivimo postoje okretne igre, moda, nakit... koji su samo simboliki odraz ljudskog naslea iz praistorije. Ako se samo malo osvrnemo na, na primer, kou i krzno koje zapadnjak vrlo rado nosi, lako emo prepoznati lovca koji dere ubijenu ivotinju da bi je pojeo a njenu kou ogrnuo titei se od hladnoe, ali i istiui karakteristike svog pola, statusa, starosti i ugleda koji uiva u zajednici u kojoj ivi. Evidentno je da savremeni ovek ne koristi krzno i kou iz istih motiva, mada je uticaj naslea vidan i asocira nazov prolosti. 69

Kako istorija i evolucija ne mogu da se vrate unazad, pojedinac svoju nasleenu psiholoku osnovu zadovoljava i ispunjava drugim sredstvima, te kou ili krzno najee kupuje, i oni predstavljaju materijalno dobro, deo mode ili prestia. Dalje insistiranje na ovoj temi bi predstavljalo poetak dubljih antropolokih, sociokulturnih i psiholokih razmatranja, to nije cilj ove knjige. Ritualno-magijska praksa, kao prvenstveno nesvesni in veine pojedinaca, bila je samo idejna polazna osnova kata, tanije: protokata. Za zaetke kata u njihovom primitivnom obliku najzasluniji su psihofilosofski sistemi i drevne religije Dalekog istoka. O zaecima kata, poimanih kao kate, u savremenom smislu pojma, moemo govoriti tek od onog trenutka kada one postaju predmet vebanja i praktikovanja pojedinaca koji o njihovoj vrednosti i znaenju imaju punu svest i potpuno znanje o svim aspektima i uticajima ovih vebanja. Na razmei ranih joga-sistema, ranobudistikih i taoistikih izvora, ova vebanja postaju deo religiozne prakse klase ili stalea svetenika ili kaluera. Nije sluajno to se upravo jedan indijski kaluer Bodhidharma, smatra idejnim tvorcem karate-sistema, koji je u svom prvobitnom obliku prezentovan kao jednostavna meditativna kata koja se danas naziva Sanchin, i koja je poznata u nekoliko vie ili manje srodnih verzija u vie dominantnih svetskih stilova. Religiozne implikacije ove kate su oigledne, ali nikako nisu jedine. Najkrae reeno, ona predstavlja Apsolut. Sve to pojedinac zna, misli, ume, osea, eli... kata zadovoljava te potrebe, jer joj je meditativna poruka neograniena. Iz tog razloga se i naziva Put bez povratka, jer lii na beskrajno visoku planinu - ka njenom vrhu se moe ii, ali se nikada na njega ne stie. Po reima samog Bodhidharme, to nije ni potrebno, jer to se pojedinac vie uspne, vei su neistraeni horizonti pred njim. Vebajui je, pojedinac se kree evolutivnom linijom individualizovane psiholoke ravni i, gubei interes i sposobnost percepcije ovozemaljskih stvari, materijalne realnosti i ulnog doivljavanja, dolazi u nadiskustveno nadsvesno stanje, stanje potpune psihike promene i nestanka ega, kao i poimanje sebe kao individualnog bia, stanja totalne svesti, to predstavlja simboliko-ritualnu smrt, da bi naredno roenje (misli se na spiritualno) predstavljalo potpuno osloboenje od okova materije. Redak je primer da se idejno-filosofski postanak nekog fenomena u toj meri podudara sa kulturno-istorijskim paradigmama jedne civilizacije, kao to je to bio sluaj sa kineskim i indijskim u tom periodu, to ne bi trebalo previe da zaudi, jer su kate i nastale pod direktnim uticajem tih sistema, uklapajui se u njih. Arhaine kate toga doba zadravaju mnoge ritualne elemente. Postoje posebne kate za poetnu inicijaciju, za pojedina godinja doba i religiozne praznike. Kate posveene nekom od mnogih personifikovanih predbudistikih boanstava ili storije ivota istaknutih junaka i svetaca, promocije u naprednije stadijume vebanja. Kate koje otkrivaju tajne metode i sisteme vebanja 70

za postizanje odreenih duhovnih stanja; konano klasine ritualne kate religioznih implikacija koje se izvode pri roenju, smrti ili kao ceremonija. Markantna geneza nekih kata je sigurno njihova narativna funkcija. I boljim poznavaocima esto nije poznata ova upotreba kata. U doba prvenstveno usmene knjievnosti kada je poznavanje umetnosti pisanja bila privilegija malog broja ljudi, kate su koriene kao prie, legende, storije, meditativne poruke. Verbalno objanjenje se moglo izmeniti, zavisilo je od pamenja ili tumaenja pojedinca, to nije sluaj sa katom. Jo od tog doba vodi poreklo tradicija da se ne menja prvobitni oblik kate, ni iz kojih razloga, jer e kata, u svom originalnom vidu, pokazati pravo lice kroz vie meseci, godina, decenija... to zavisi od pojedinca koji je usavrava. Ovi dinamiki zapisi, prvobitne kate, imaju odreenu unutranju i formalnu strukturu. One opisuju vane doivljaje iz ivota svetaca, junaka, istaknutih uitelja. Postoji poseban jezik i ustaljena pravila po kojima se tumai njihovo znaenje, i to je predmet meditativnih uvida. Kao kompletne storije, kate govore o putovanjima i to vrlo detaljno, da li je pojedinac iao peke ili ne; da li je iao planinskom stazom, da li je preao reku, plivajui ili preko mosta... Da pomenem samo jednu moguu egzemplifikaciju. Kate govore i o unutarnjem oseaju osobe o kojoj priaju; da li je put bio teak ili lak; da li je cilj ostvaren ili ne; kako se pojedinac oseao, ta je mislio, ta je nameravao da uradi a nije uradio. Kate ponavljaju mentalna lutanja, traganja za istinom, krize i tekoe i obavezno sobom nose unutarnju ideju poruku koju je, navodno, ta linost namenila narednim pokolenjima. Traenje i shvatanje smisla ove poruke je naporan mentalni zadatak koji zahteva mnogo vremena i energije i pre predstavlja predmet uvida nego razmiljanje. U klasici tradicionalnog karatea, unutarnja poruka kate je uvek kanonizovana kao busshin. esto su storije bile posveene istorijskim linostima koje nisu bili svetenici, ve carevi, vojskovoe, istaknuti ratnici ili legendarni junaci, i njima su pripisivana svojstva nekog od boanstava-zatitnika. Poznat je primer kineskog generala Jion-a, koji je u toku svoje karijere imao vie vrlo uspenih vojnikih pohoda. Predanje i tradicija kroz Jion katu govore o njegovim delima, a sama kata govori o njegovoj taktici i strategiji ratovanja, o ratnom lukavstvu, ali i o njegovim osobinama i vrlinama, sve to glorifikujui. Interesantno je da je ova kata sauvana i do dananjeg dana i da se esto veba u okviru savremenog karatea u svom osnovnom, spoljanjem obliku. Nekoliko desetina ili, eventualno, stotina pokreta, koliko su ovakve kate obino imale, bilo je dovoljno za obimnu mentalnu nadgradnju, jer kate nikada nisu imale samo ovu funkciju, ve i kompletnu psihofiziku podlogu. iste meditativne kate su obino manje, krae i sa redukovanim repertoarom tehnika koje nisu raznovrsne; esta su ponavljanja jedne ili grupe tehnika u vie smerova a meditativni aspekt je potpomognut prividnom spoljanjom monotonijom kate. Neke arhaine kate su nastale i na osnovu posmatranja ivotinja, bilo kao egzistentnih, bilo kao simbolikih. Jasno je da drevna kineska Kata Bogo71

moljke vodi poreklo od posmatranja, analogije, uvida, meditacije i asimilacije principa kretanja, borbe, naina ivota ovog insekta, i to u velikoj meri. Kao pandan ovome - Kata Zmaja nije nastala posmatranjem zmaja, i to iz najprostijeg razloga to ova ivotinja ne postoji. Tehnike i mentalna nadgradnja, odnosno cela kata, predmet su kreativne imaginacije i simbolikih svojstava koje zmaj poseduje. On oliava mudrost, ali ta mudrost je pasivna. On realno ne postoji, nije egzistentan u svetu materijalne realnosti, ve je predmet naduulnih vizija halucinogene prirode. Iz tog razloga i ova kata je duboko meditativna, nije za poetnika, ve zahteva godine specifinog mentalnog rada, izrazito nadulno iskustvo, lucidnost u umovanju. Obe ove kate su, dodue u promenjenom obliku i sa razliitom funkcijom poznate kung-fu stilu, gde jedan pravac nosi ime Stil Bogomoljke, a ije tehnike direktno asociraju na kretanje ove ivotinje, u ije prouavanje su generacije majstora uloile mnogo vremena i strpljenja. *** Od pojave savremenih teoretiara karatea i srodnih sistema, mnogo je razliitih teorija i tumaenja kako kata, tako i njihove istorije, upotrebe, vrednosti. Ova pojava datira iz par poslednjih decenija, od nagle ekspanzije pisane rei posveene ovim sistemima. Dobar deo ovako izloene grae je prilino neupotrebljiv jer je cilj njegovih autora da zagolica matu, mistifikuje, dezinformie ili iznese potpuno neuverljivo, neproverljivo i nebulozno miljenje . U doba kada se pisana re plaa, javili su se mnogi koji bi hteli da se i njihovo miljenje uje. Jasno je da o temi koja je predmet ovog poglavlja nije lako bilo ta objektivnije rei, a da to ne moe da pretrpi ozbiljniju kritiku. Osnovni razlog za to je to o njoj ima vrlo malo pisanih, dakle objektivnih podataka, jer njen predmet vodi poreklo iz doba kada pismenost nije bila razvijena. Ne samo da nema pisanih nego ni materijalnih ostataka, dokaza koji bi navodili na trag, i to dobrim delom zbog toga to su kate u okviru karate-sistema nematerijalni elementi, one se izvode i ponavljaju, ali to ne ostavlja trajniji materijalni trag nego to su, eventualno, tragovi na pesku. I rani pisani spomenici su prilino opskurni, uopteni, nejasni, simboliki, daju samo nagovetaj, a teko je ponekad utvrditi na ta se zapravo odnose, a mnogo tee je to i nepobitno dokazati. Naravno, tu je prisutna i jezika barijera, kao mogunost viestrukog tumaenja srednjevekovnih pisama dalekoistonih civilizacija, prevoda tekstova na neki od svetskih jezika i slino. Evidentno je i to da su mnogi od tekstova izgubljeni, zaboravljeni, izgoreli, nestali... u nemirnom dobu ratova, ustanaka, nemira i lokalnih razmirica koji su na Orijentu bili poznati milenijumima. Postoji i mogunost nestrunog ili nekompletnog tumaenja tekstova koji su do ovog veka bili sakriveni po manastirima i predstavljali su tajnu, ne72

merno mistifikovanu, otkrivenu malom broju smtrnih pojedinaca, ijim nestankom se gubi i tekst ili neko od njegovih znaenja. Znaajno je i to da su civilizacije gde su kate nastale udaljenje hiljadama kilometara i da, radi objektivnijih pristupa, autor moe da koristi prvenstveno savremenu literaturu koja nije u direktnoj vezi sa izvornim podacima, ve ih reflektuje u veoj ili manjoj meri. Iz tog razloga je jasno da prethodne teze nisu niti jedino, niti potpuno argumentovano stanovite. Kao ilustraciju toga pozabaviemo se jo nekim tumaenjima nastanka i razvoja kata koja su poznata teorijskoj misli hermetikih sistema Orijenta. Instruktori, uitelji, sledbenici, organizacije i autori koji karate tumae kao prvenstveno hermetiki sistem, iznose svoje miljenje u skladu sa tim svojim osnovnim tumaenjem, mada se mora priznati da njihov glas nije suvie glasan i da ne dopire daleko izvan tih krugova. Klasino hermetiko tumaenje kata u potpunosti je u skladu sa tradicionalnim hermetikim uenjem o istoriji ljudske civilizacije i kulture. Po tom uenju kate karatea predstavljaju naslee iz drevne prolosti, iz hermetike civilizacije koja je prethodila ovoj sadanjoj. Nije od sutinske vanosti da li je preanja civilizacija bila na Atlantidi, Lemuriji ili su kate stvorili dalekoistoni adapti-svetenici ili pak drevni magovi civilizacije koja je prethodila egipatskoj, mada miljenja o originalnom dalekoistonom poreklu kata imaju ozbiljniji prizvuk. Poznavajui tajne roenja i smrti, hermetikih fenomena i kontrole makrokosmike energije, a imajui mo totalne spoznaje i uvida, drevni svetenici stvore sistem sistema odnosno kompletan sistem prvobitnih kata od kojih svaka predstavlja zaseban a celovit i sveobuhvatan sistem. Znajui da je propast njihove civilizacije blizu, oni odlue da svoje znanje prenesu neukim i primitivnim narodima, da ga ouvaju kroz vekove koji nailaze. Sistem kata je mogao biti shvaen kao skup fizikih vebi koje daju snagu i ine osnovu borilakog sistema ili kao sistem unutranje psihike evolucije pojedinca. Osnovni kriterijum diferencijacije je psihika zrelost i mudrost pojedinca. Subjekti bez tih kvaliteta e katu da tumae na prvi nain i bie u veini, dok e manji broj individualaca shvatiti pravu sutinu i vrednost kata, naravno posle dugogodinjeg upornog rada i usavravanja. Kate, navodno, do dan danas ispunjavaju tu svoju funkciju, jer su kondenzovale SVE MOGUE ZNANJE, koje je neogranieno a koje, u krajnjoj liniji, vodi do osloboenja od reinkarnacije, evolutivnog razvoja, psiholoke katarze... Vrlo je upadljiva slinost sa teorijom nastanka tarot-karti, neogranienog meditativnog sredstva koje ljudi neuki i priprosti koriste za kockanje; kao instruktivan uvid: na osnovu tarot-karti nastale su savremene karte za igranje. Po hermetikoj teoriji svaka kata predstavlja vrlo iroku oblast, polje, dejstvo. U svom fizikom obliku, kata predstavlja savrenstvo, apsolutni model koji nije podloan nikakvoj promeni. Taj i takav nain i raspored elemenata predstavlja idealan poredak ije dugotrajno praktikovanje dovodi do usavravanja samog praktiara. Kao meditativni model kata je neograniena, 73

jer su nivoi meditacije beskrajni. Pojedinac moe celog svog ivota da meditira o nekoliko kata ili samo o jednoj kati, i da nikada ne iscrpi mogunosti daljih uvida i spoznaja. Sve stvorene kate daju mogunost da se spozna sve, ali tu mogunost poseduje i svaka pojedinana kata jer predstavlja savrenstvo. To savrenstvo se odnosi na pojedinca koji je veba, na samu katu i na njeno vebanje. Kate predstavljaju neiscrpni rezervoar okultne, hermetike mudrosti i znanja. Veina od njih predstavlja hermetike rituale, individualne ili grupne. Pospeujui psihiku evoluciju, one kanoniki utiru put progresa pojedincu na putu individualne evolucije, jer im je horizont znanja neogranien. Sistem kata sadri sve znanje ljudske civilizacije, ali i prethodnih. To znanje obuhvata sve to je bilo, sve to jeste, sve to e biti, i sve to moe da bude, ali ono nije injeniko, ve mu je priroda transcendentalna, neiskaziva i neprenosiva. U posebnom, egzaltiranom stanju svesti koje prati izvoenje ovako shvaenih kata, pojedinac kida spone sa ulno-materijalnom realnou i u stanju je jake i izrazite koncentracije, pa doivljava niz nadulnih utisaka, vrlo esto arhetipskog sadraja, gde se individualna svest pojedinca ralanjava i gubi. Kratko vreme posle ovakvih doivljaja, on ne percipira sadanji prostorno-vremenski kontinuum; on ne moe da navede mesto gde se nalazi niti razlog zato je tu, ne zna dan, as i godinu deavanja, ne prepoznaje okolinu niti poznate, pa i vrlo bliske osobe; ne moe da izgovori i ne zna svoje ime, profesiju, starost; vlada potpuna amnezija za bliske i dalje prole dogaaje; pojedinac ne uvia kauzalni odnos, niti ima sposobnost racionalnog i logikog miljenja. On je dezorijentisan u umovanju, daje lucidne odgovore ako uopte ima mogunost da jasno govori. Posledica doivljavanja nadiskustvenih i arhetipskih sadraja je krae ili due gubljenje orijentacije u sadanjosti, u datoj materijalnoj stvarnost, to govori i o snazi nesvesnih energija. Ovakva i slina svakodnevna vebanja su predmet iskljuivo hermetikih sistema i tako shvaenog karatea, koji nije naiao na ire prihvatanje. Svaka kata ui i praktinim postupcima u svakodnevnom ivotu, kao to ima (i) simboliki sadraj. Dubljim uvidom u katu pojedinac stie klju za dejstvo u svakodnevnim okolnostima, Eventualne dileme, naini ponaanja, odabiranje alternativnih postupaka... sve ima svoje reenje u kati, mada to nije jednostavno uputstvo, ve lii na spektar znanja o moguim posledicama i vrednostima onoga to se bira. Na taj nain se koriguje svakodnevno ponaanje i ivotni stavovi, motivi i crte linosti, sve u skladu sa hermetikom tradicijom i dugotrajnim uvidom u katu. Kao posebna vrsta savetnika neke kate imaju svojstvo da, poput delfijskog proroanstva, sfinge, Ji Dinga* ili savremenih kompjutera, osvetle i pojasne neko pitanje koje interesuje pojedinca. Za razliku od prethodnih sredstava, pitanje se postavlja pre poetka rada, naravno u unutranjem glasu pojedinca, a odgovor se formira na slian nain i uvek daje potpunu slobodu odluivanja, ukazujui na vrednosti i nevrednosti, na do tada nerasvetljene okolnosti direktan odgovor nije poznat. 74

Iz razumljivih razloga, ovo je jedna od najee osporavanih upotreba kata u hermetikom karateu koji i sam vrlo esto trpi ozbiljne kritike, a koje na objektivnom nivou ne moe da pobije. Kako je hermetiki uvid u karate apsolutno subjektivan, dalje insistiranje na ovoj suprotnosti bilo bi bez injenike osnove. Sigurno je da dalekoistono hermetiko uenje zen ima vrlo duboke i interaktivne odnose sa drevnim katama, ako ne i najdublje, budui da je iracionalan do krajnosti. Iracionalnost kata u njihovom arhainom obliku je shvatljiva. Mnogo tee je shvatiti ili verbalno opisati ta je to u kati zenovsko i koliko je to zena u kati. Totalna introvertnost i iracionalnost zen-uitelja nee nimalo osvetliti ovu oblast, mada je ona esto centralna tema nekih japanskih tradicionalno orijentisanih uitelja. Postoji jedna anegdota na ovu temu a pripisuje se okinavljanskom lordu Otomo Roshi-u, uitelju iz najpoznatije porodice koja je negovala i prenosila karate sa generacije na generaciju vie od pola milenijuma. Mladi uenik koji nije razumevao razloge za uenje kata i veliku briljivost kojom su ga pouavali, usudi se da upita lorda Otoma: Uitelju, ta je to kata? Neuznemiren, poznajui radoznalost ljudskog uma, Otomo mu dade zenovski odgovor: Kata je kata. Na to jedan stariji uenik dodade: Ba je govorljiv ovaj na uitelj. Ova anegdota je poznata u vie verzija, a u njoj se na taj nain objanjava ta je zen ili ta je to vrhunska mudrost i mnogi autori je navode u ovom ili onom obliku. Valjalo bi napraviti skok sa zenovske klasine iracionalnosti na jednu ultrasavremenu teoriju kata, vrlo markantnu za savremeno doba, a koja ima mnogo slinosti sa klasinom hermetikom teorijom. Postoji grupa istraivaa i teoretiara koji ponajvie piju sa izvora Eriha fon Denikena i njemu slinih, koji su kate doveli iz kosmosa!? Ponavljamo mnogo je slinosti sa hermetikim uenjem a razlika je u tome da su vanzemaljska bia podarila primitivnom oveku kate u okviru karate-sistema da bi uio nepreglednu mudrost. Oslanjajui se na neproverene i nedokazane atribute hermetikih uenja, menjaju ih utoliko to, po njima, vanzemaljci inicirae proces sazrevanja ljudske rase delimino i time to su podarili ljudima umetnost kata Teorija je savremenog porekla, mada joj je jedino opravdanje da zagolica radoznalost i da raspali matu. Meutim, ona daje i alibi kao i teorijsku podrku mnogim sasvim vulgarnim, naivnim i besmislenim tumaenjima, tako da njeno publikovanje, bez odgovarajue kritike opaske, moe da dovede u zabludu neupuenog itaoca. Ovakvo gledite zastupa nekolicina zapadnjakih poznavalaca, dok 75

ogromna veina uitelja, instruktora i sledbenika smehom ili alom doekuje ovu i ovakve pokuaje interpretacije. Ako bismo, posle svih digresija, hteli da bacimo pogled na sadanje stanje u pogledu tretmana kata, videli bismo vrlo raznorodno tumaenje, upotrebu i odnos prema katama. Od kraja 19. veka kada su se gotovo iskljuivo vebale kate i to u svom klasinom obliku, prisutan je trend da se njihova uloga umanji, mada to ne vai za sve instruktore. U 20. veku veina kata je izmenjena po svom spoljanjem obliku a jo veu izmenu su pretrpele u okviru mentalne nadgradnje. U Japanu, postojbini karatea, i u malom broju dalekoistonih regiona, postoji jo uvek i tradicionalno, arhaino tumaenje i vebanje kata, mada je taj pravac brojno inferioran i ima tendenciju znatnog osipanja. Danas se i u Japanu, kao i irom sveta, poduava spoljanja forma izvoenja, nain prezentovanja elemenata, tehnike, kretanja, formalnih detalja, kao i prateeg ritma, disanja, energetskog pranjenja (kimea)... svih elemenata koji karakteriu savremeno izvoenje kata. Na izvoenju i erudiciji kata insistira se u zavisnosti od stila, instruktora, organizacije, poimanja mesta i vrednosti kata u matinom karate-sistemu, to znai da tradicionalistikih elemenata moe da ima u veoj ili manjoj meri, ali uvek sa naglaskom na spoljanji, kanoniki model kate. Zato je mogue da se, u savremenom karateu, organizuju takmienja u izvoenju kata, gde se ocenjuju elementi izvoenja, slino gimnastici, a same kate sve vie lie na svojevrsni balet. Ovako shvaene kate nailaze na masovni odziv i kvantitativno irok krug onih koji ih vebaju. Meutim, najiru erudiciju ipak imaju tradicionalni uitelji sa Dalekog istoka, verovatno i iz razloga to kate predstavljaju deo tradicije i istorije tih kultura. Jo je jedna pojava znaajna da bude zapaena u okviru savremenog vebanja kate. Po tradiciji, svaka kata se uvebava barem tri godine da bi se razumela njena unutranja sutina. Na taj nain bi i oni koji karate vebaju vie decenija, ili su mu posvetili ivot, u toku aktivnog rada nauili nekoliko ili najvie desetak kata. To bi obino bile kate koje poznaje njihov uitelj i oni bi te kate prenosili na svoje uenike. Inovacije i promene su bile retke, a nastanak i eventualne korekcije kata su bile delo najistaknutijih uitelja tog doba, a njihovi uenici su se tog sistema slepo pridravali. Danas je situacija neto drugaija. Erudicija, broj kata koje pojedinac poznaje i veba, predstavlja poseban kvalitet, pored kvaliteta njihovog izvoenja, te je onaj koji poznaje vie kata superiorniji u odnosu na onoga koji poznaje manje. Poznavanje kretanja, tehnika i principa vie kata iri horizont, otvara mogunost bre i lake asimilacije novih kata, ali i usavrava principe ve poznatih. Dodue, mnogi priznati eksperti tvrde da kate treba uiti redom, jer je nemogue izvoditi napredniju katu ako prethodne nisu savladane. Meutim, taan redosled kata odnosno majstorskih kata je vrlo polemian, mada je za uenike kate on prilino jasan i funkcionalan. Optih pravila ima, kate se vebaju po redosledu sloenosti elemenata, napor koji je potreban ulo76

iti u vebanje je takoe dobar kriterijum, kao i erudicija poznavanja tehnika karatea koja omoguava pristup jednoj kati. Meutim, svi ovi kriterijumi su okvirni i nisu sasvim dovoljni za potpuno precizan redosled uenja, jer postoje sline kate po sloenosti, naporu, ili je jedna kata jednostavnija ali sa dinaminim kretanjem i nekoliko naprednih elemenata, druga pak kraa, eksplozivna i iznenadna, te je objektivnije poreenje teko. Vrhunski autoriteti dananjice imaju o tome esto razliito miljenje, to zavisi i od njihovog poznavanja i praktikovanja kata. Kao posledica ovakvog tretmana kata, od naprednijih karateka se trai odreena erudicija u poznavanju kata ali i praksa u njihovom izvoenju, i to u veini ozbiljnih stilova. Tako, na primer, Shoto-kan stil podrazumeva dvadeset est kata, naravno uz ispunjenje svih ostalih elemenata, za sticanje majstorskog zvanja peti dan (go-dan), ali je to minimum, i njih obino poznaje iole bolji majstor sa treim ili etvrtim danom, dok peti danovi poznaju barem nekoliko kata vie iz svog stila i eventualno neke kate iz drugih, poznaju genealogiju i komparaciju po slinosti i razlici kata svog stila i ostalih, barem dominantnijih stilova. Pitanje pripadnosti stilu odnosno sportskom karateu ima mnogo ire okvire od ove teme. Paradoks je i to to uenici karate-sporta, koji se javno i zvanino odriu bilo kojeg stila, ipak moraju da vebaju tehniku po jednom dominantnom stilu i, naroito, da prihvate kate tog stila, (u ovom sluaju Shoto-kana), jer je jasno da sport karate niti ima svoju originalnu tehniku niti pak sopstvene kate, jer je kata prvenstveno odrednica stila, ali je istovremeno i nezamenljiva za vebanje. Karate bez kata ne postoji jer one ine njegov kostur, nain, model, obrazac tehnike i elemenata u vebanju. Postoje treneri koji negiraju iole veu vrednost kata, kao i oni koji ih precenjuju, posveujui najvei deo vebanja njima. Sigurno je da postoje pojedinci sa solidnom erudicijom kata koji su krenuli i izvan matinog stila ali i oni ije je znanje opskurno. Takvo stanje u okviru trenerskog kadra se dobrim delom reflektuje i na uenike. Jedan broj poetnika i mlaih uenika najee iz nerazumevanja negira edukativnu vrednost, pa i smisao kate kao metode vebanja. Imajui u vidu injenicu da je napredak u domenu karatea nemogu bez konstantnog i redovnog vebanja kata, kao i stalnog i planiranog irenja erudicije u ovoj oblasti, a imajui na umu injenicu da se radi o pojedincima nikakvog ili nevelikog iskustva u domenu karatea, najee mladim subjektima nedovrenog emocionalnog razvoja, ili pak pojedincima koju su uspeli u karateu zahvaljujui iskljuivo borbi, mislimo da ih valja pouiti, da kate, njihovu lepotu i sutinu valja svim uenicima pribliiti i objasniti i linim primerom delovati u tom pravcu, jer je to jedan od najsigurnijih puteva progresa u karateu, te prethodne stranice valja tako shvatiti: kao informaciju a ne kao apologiju ili nametanje bilo ijeg vienja ili tumaenja kata, ire gledano karatea. Upoznavanje sa danas poznatim miljenjima i tumaenjima u svetu ima prvenstveno za cilj da objasni, informie, a nikako sugerie, jer stvaranje sop77

stvenog miljenja itaoca, jasnog uvida i saznanja jeste cilj pisanja ove i ovakvih knjiga. Savremeni karate je prevaziao, negirao i marginalno odredio gotovo sve klasine, drevne i tradicionalne aspekte klasinih kata, koje danas predstavljaju deo istorije, prolosti i metodologije tradicije... potencirajui efekat fizikog vebanja, danas gotovo jedino poznat u delu sveta u kome ivimo, to ni u kom sluaju ne bi smelo da negira vrednost osvrta na prolost i pluralizam teorija karate kata, na razloge i naina njihovog vebanja, kao i vrednosti i upotrebe u okviru karate-sistema. Prikazuj stvari onako kako ih zamilja, a ne onako kako ih vidi. (Pablo Pikaso)

* Ji Ding (Knjiga preobraaja) drevni arhaini sistem predvianja sudbine, bazira na uenju o zakonomernosti buduih promena.

78

Onaj koji deluje je delo. (Zen-izreka)

ASPEKTI KATA
Imajui u vidu mogunost da itaocu ne bude u potpunosti jasan naziv ovog poglavlja, bie potrebno da odreene pojmove okvirno objasnimo. Govoriti o aspektima kate u savremenom trenutku moe da deluje i zbunjujue na prosenog poznavaoca karatea i to ponajvie iz razloga to se on, u toku svog vebanja, nije susreo sa multiplim tumaenjem niti upotrebom kata koje je uio. Takav pojedinac poznaje katu u njenom osnovnom fizikom obliku, ona za njega predstavlja skup tehnika i kretanja po odreenom redosledu, pri emu bi to bio osnovni i jedini aspekt. Savremeni treneri obino ne insistiraju na produbljenju znanja u ovoj oblasti, zadovoljavajui se time da njihovi uenice usavravaju spoljanju formu i nain izvoenja tehnika po modelu, fizikom ili tehnikom kanonu kate. Jasno je da su obimna praksa, dugotrajan rad i uvebavanje, jedini put koji vodi progresu u domenu kata. Takoe je jasno da je bolje da uenik ne dobije nikakvu informaciju, nego pogrenu ili vrlo povrnu. U savremenom karateu, mi smo prinueni da veliki broj varijanti, tumaenja, aspekata kata samo verbalno poznajemo i prezentujemo, ak i iz razloga to su neki od njih istorijski prevazieni, izvan prakse ili danas gotovo nepoznati. Predstavljaju predmet rada retkih individualaca koji su svoj ivot posvetili usavravanju karatea. Pominjui veinu aspekata koje savremeni autoriteti priznaju, svesni smo da oni ponajvie pripadaju istoriji, klasici i tradiciji vetine. U sistematizaciji i redosledu nisam se rukovodio hronolokim nastankom pojedinih tumaenja odnosno aspekata, ponajvie iz razloga to je najee nemogue sa sigurnou utvrditi redosled njihovog nastanka i primene u praksi. Takoe nisam primenjivao ni drugi kriterijum vanost pojedinih aspekata, jer bi takva sistematizacija bila prvenstveno produkt vrednosnog suda samog autora. U domenu karate-kata, lini uvid i individualna spoznaja imaju vrednost koja u mnogome prevazilazi ablonizovanu sistematizaciju te bi, i u sluaju da se izbegne autorov sud, takav postupak neminovno predstavljao propagiranje neijeg miljenja.

Ritualni aspekt
Poinjem svoje izlaganje ritualnim elementima kata i pojedinim ritualnim katama, mada ovo nije nipoto njihova dominantna upotreba. Kata kao ritual predstavlja fenomen izraavanja religiozno-mistine svesti. Polemino je doba i nain nastanka ovog aspekta 79

Ritualne kate poznaju neke kole, obino vrlo ortodoksne, tradicionalno orijentisane, dok je u savremenom svetu upotreba, praksa i poznavanje ovih kata retkost, predmet rada pre izuzetan nego redovan. Ritualne kate su kate sa posebnom namerom i po svom smislu korespondiraju sa religioznim ritualima pre svega paternalistikih religija, ali imaju i neke elemente hermetikih rituala. Mali je broj kata koje imaju iskljuivo ritualnu funkciju i koje se koriste samo u te svrhe. Ako posmatramo, na primer, Katu smrti, vidimo da ona ne lii na veinu drugih kata, odnosno da njen fiziki model izvoenja nije standardan, to nas dovodi do zakljuka da je to prvenstveno ritualna kata. Kata smrti se izvodi grupno ili individualno, ali samo u strogo odreenim prilikama. Rad kate van ovih, strogo determinisanih okolnosti, zabranjen je i smatra se opasnim, destruktivnim po onoga ko ovu zabranu prekri. Po tradiciji, kada im je uitelj na samrti ili u trenutku njegove smrti, njegovi uenici kontinuirano izvode ovu katu, zajedno sa religioznim molitvama, u potpunoj tiini. Poslednji put se kata izvodi na sahrani uitelja, velikana, zaslune linosti, kao nemi znak najdublje tuge i dostojanstvenog bola. Po tradiciji, doiveti ovakvu sahranu, znak je izuzetne poasti. Opratajui se od svog uitelja, svog duhovnog oca i najboljeg prijatelja, njegovi sledbenici mogu da izvedu i njegovu katu, katu koja mu je bila najdraa, sa kojom se stopilo celo njegovo bie. Ovakvi elementi prakse i izvoenja ritualnih kata uglavnom pripadaju prolosti.

Simboliki aspekt
Ukoliko prihvatimo ideju da pojedini elementi ili kontinuirani nizovi elemenata, odnosno delovi kate imaju odreenu simboliku funkciju, vrlo teko je ukazati na put koji vodi uvidu u uzajamnu vezu pokreta, parcijalne tehnike i simbolikog znaenja. Na ovakvom radu prvenstveno insistiraju meditativne kole karatea, pri emu je konstantna, redovna i dugotrajna meditacija i koncentrisan napor imaginacije, put uvida koji se ire, te je nemogue iscrpsti njihov opseg. Meditativni put spoznaje simbola elemenata baziran je na imaginaciji, ali i analogiji koja ne podlee strogim naelima formalne logike. Ako kao primer uzmemo skup elemenata koje poznaju savremene kate, to jest tri spojena elementa u kretanju u istom pravcu, meditativna determinacija ovakvog rada vodi ka instruktivnoj analogiji. Prvi meditativni nivo bi mogao da bude: podsvest, svest, nadsvest. Drugi nivo sledi: zemlja, nebo, ovek. Naredni, trei nivo: ulno ili afektivno saznanje, meditativno saznanje i totalna spoznaja. Naravno, nivoa ima beskrajno i oni se nadovezuju jedan na drugi. Dalji meditativni uvid se odnosi na detalje odnosa izmeu pojedinih elemenata. 80

Uzmimo, na primer, da se sve tehnike izvode u srednju regiju. Analogija govori da je sve to postoji istovrsno, tanije da i podsvest, i svest, i nadsvest pripadaju sferi dostupnosti oveka, ili da su i zemlja, i nebo, i ovek delovi istog univerzuma, da se meusobno proimaju, da su istovrsni. Dalje razmatranje bi nas odvelo do naina ispoljavanja pojedinih slojeva ljudskog bia, a taj uvid baziran je na tome da li je tehnika izvedena otvorenom ili zatvorenom rukom, ili pak nogom; napred, na stranu ili kruno; uz kime i kakav; kojom brzinom. Raspored tehnika i meusobni odnos toka pokreta; sinhronizacija sa kretanjem i vrsta, i dubina stava; odnos stava, kretanja i tehnike... predstavljaju osnov analogije. Pratei ovako shvaene odnose, uenik stie simboliko znanje o nainu, putu, metodu izranjanja nesvesnih sadrina na povrinu svesti; o izazivanju posebnih stanja suene svesti kada arhetipski sadraj izlazi na prag opaajnih delova svesnog bia; konano, uenik ui da spozna i u dalekoj budunosti eventualno dostigne nadsvesni nivo saznanja, apsolutnu ili savrenu spoznaju, trajno proirenu samosvest. Ovakav nain pristupa kati je neogranien, jer jedan isti element moe da ima beskrajno mnogo znaenja u meditativnim sferama, iako u ovom domenu postoji odreeni sistem i kodeks, tako da je davanje proizvoljnih znaenja relativno ogranieno. Ipak postoji velika individualna sloboda u meditiranju (tokom kate...).

Estetiko-kreativni aspekt
Ovakav nain tumaenja kate pripada prvenstveno istoku, tanije japanskom klasinom karateu. Japanci tradicionalni tumai karatea, katu smatraju vrhuncem kreativne umetnosti, s obzirom na injenicu da karate u Japanu ima status umetnosti, pa tek onda vetine ili sporta. Meutim, postoji odreena i izraena razlika i izmeu zapadnjakog shvatanja pojma umetnosti i umetnosti kata. Globalno govorei, za nae pojmove, svaki kreativni umetniki in, podrazumeva tvorca, njegovo delo, i konzumente, mada smo svedoci pojave da se ovi elementi u savremenom poimanju umetnosti esto sinkretizuju, pa se javljaju u nerazluenoj formi, pri emu je autorski pristup uglavnom nadrealan i lucidan. Govorei o estetikoj funkciji kata, ne mislimo na savremeni eksperimentalni trend kreativnog izraza naprotiv. Pri izvoenju kata sinkretinost je potpuna a kreator, njegovo delo i konzumenti su totalno nerazdvojivi. Uitelji kau da kao to ovek radi katu, tako i kata radi (oblikuje) oveka. U ovom sluaju, umetnost je ovekkatadoivljaj. Vebajui katu, pojedinac je ne samo uesnik, ve on, privremeno ali aktivno, postaje kata, kao to kata postaje on. Katu mora neko da veba da bi ona uopte postojala; verbalna deskripcija se razlikuje od same kate koja je prvenstveno doivljaj. Estetiki kvaliteti tog doivljaja su prilino imaginarni, jer ih doivljava sama kata ili 81

onaj ko je veba. Rad kate nije prvenstveno namenjem za estetiko praenje posmatraa, ve kata radi sebe samu. Pojedinac po zavretku izvoenja ostaje isti pojedinac, ali on vie nije isti; kata je bila kata, ostala kata, ali ona nije vie ista kata. Japanci oekuju uvek savrenstvo u izvoenju, a, po tradiciji, savrenstvo nije samo spoljanja forma ve ekspresija unutranjeg mira, savrenstva estetikog doivljaja, dodira beskonanog i neprolaznog koje korespondira sa najdubljim slojevima ovekove sutine, njegovog unutarnjeg bia koje koristi katu da se izrazi. Meutim, kata poznaje (i) sopstvenu egzistenciju, koja nije u zavisnosti od onoga koji je izvodi. Sutina, sr kate je iracionalna i nedostupna je pojedincu koji potencira spoljanji model i njegove elemente, korektnost, snagu, brzinu, pa i (samo) formu. Kata ivi kada ovek ivi, pri emu sigurno moe da vai i obrnuto. Meutim, to nije koegzistencija niti nezavisna egzistencija ve, kako to uitelji kau, apsolutna egzistencija, to podrazumeva transcendiranje vremena, prostora i date materijalne stvarnosti, poimanje idejnog kalupa ili, jungovskom terminologijom, arhetipa, jer ista kata kod razliitih linosti uvek stvara istu impresiju, mada je ona vrlo individualno doivljena. Estetiki ideal nije savrenstvo, jer se ono ispolji ili ne ispolji, niti afektivni doivljaj, angaovana obrada ili preputanje. U kati valja biti svoj, zenovci bi rekli u svoj svojoj svojosti. Artificijelnost ustupa mesto spontanosti ali to nije ekspresija minornosti, nije lart pour lart, ve svrhovita, uitelji bi rekli vrhunski svrhovita aktivnost, jedina istinska aktivnost, jer u njoj uestvuje ovek bez ostatka. Lako upada u oi injenica da su mnoge iracionalne postavke ovakvog tumaenja vrlo bliske zenu. To je uglavnom tano i verovatno je da nema blie dodirne take izmeu zena i karatea nego to je estetski kreativni apsolut kata. Japanci - tradicionalisti i dan danas neguju i poznaju spiritualnu umetnost kata kao ekspresiju mudrosti zena. Tradicionalni uitelji predstavljaju pravi rudnik znanja, mada je sve znanje zena zakopano u dubini oveka. Buenje latentnih snaga koje su oduvek u pojedincu a ne spoljanja promena ili sticanje injenikog znanja, umetnost je klasinih kata.

Gnoseoloko-psihoanalitiki aspekt
Naizgled proizvoljna i besmislena veza izmeu spoznanih moi pojedinca i vebanja kata dobija novu dimenziju u svetlu ortodoksnih, drevnih uenja o irokom polju dejstva tradicionalnih kata. Interesantno je da i danas postoje pojedinci koji su vrsto ubeeni da pojedine kate poseduju mo odgovaranja na pitanja, i da ih (kate) oni vrlo esto konsultuju pri donoenju odluka. Pre poetka vebanja kate formulie se pitanje, alternativni izbor mo82

gunosti, predmet nedoumice, izabrano ponaanje, postupanje i slino. Po zavretku kate se navodno u umu formira odgovor. Meutim, kao to smo ve istakli, taj odgovor nije injeniki, nije eksplicitan ve lii na itav spektar reenja. On upozorava, objanjava ali ne navodi pojedinca na neku posebnu alternativu. Mada ovo lii na obino sujeverje koje koriste slabe i neodlune linosti, uitelju daju koliko-toliko razumno objanjenje. Kako je kata savreni poredak, apsolutni kanon, ona deluje na nesvesne snage i sposobnosti, te na taj nain ne daje kata direktno odgovor ve to ini, u krajnjoj instanci, pojedinac sm, a kata se javlja kao medijum, posrednik. Neki uitelji ipak tvrde da kata odgovara a ovek pita, obrazlaui to time da se pitanja ne mogu formulisati u nedogled. Po tradiciji, zabranjeno je postaviti neozbiljno, neumesno ili nevano pitanje. Zabranjeno je lano iznoenje injenica kati ili prikrivanje; nije mudro unapred implicirati odgovor jer rezultat nee biti odgovarajui. Takoe je besmisleno dva puta uzastopno postaviti isto pitanje ili uporno traiti detaljno razreenje odgovora; u tim sluajevima kata je nma i sledbenik najee ne dobija nikakav odgovor, ili je on pogrean. Verovatno je ovo jedan od najvie kritikovanih ali i najvie zloupotrebljavanih aspekata kate. Dokazati njegovo objektivno postojanje znailo bi naglavce prevrnuti mnoge bazine postavke savremene psihologije i srodnih naunih disciplina. Lou reputaciju ovaj aspekt duguje injenici da je veoma omiljen i prihvaen dobrim delom meu slabiima, straljivcima, neodlunima, nesigurnima i bezvoljnima koji i za najmanju odluku trae pomo sa strane, a konsultacija kate im lii na obeanu zemlju. Meutim, uitelji tvrde da se odgovor raa sam, da on ne dolazi kao posledica svesne akcije, niti je odgovor identian sa prvom misli koja proe kroz glavu. Odgovor je pre oseaj, unutranje znanje, uvid u do tada nerasvetljene injenice ili odnose, a ponajmanje banalna vradbina ili neurotina misao. I ovde uoavamo prilinu slinost sa klasinim istonjakim sistemima proricanja kao to je I Ching ili Knjiga preobraaja. Psihoanalitiku praksu i katu je jo tee dovesti u vezu. Jasno je da je termin psihoanalitiki dobrim delom neadekvatan, mada se u ovom sluaju moe i nai odreeno opravdanje, jer vebanje klasinih kata koje je dovoljno uporno i svakodnevno (uitelji bi rekli: mudro) dovodi do efekta slinih psihoanalitikom tretmanu. Ne retko ovakav rad, ako je dovoljno dugotrajan, dovodi do uvida, pri emu drevna orijentalna psihologija pokazuje dosta slinosti sa savremenom.

Konzerviranje postojeeg znanja

Da drevni uitelji nisu boravili iskljuivo u nadulnim idealistikim sferama, ve da su imali i te kako smisla za praktino, argumentuje nam i ova 83

upotreba kata. Svakome ko se imalo zadubi u prostrani svet karate-kata, postaje uoljiva raznovrsnost korienja tehnika, njihovih verzija i varijanti. Ne samo to, ve i odreena postupnost ali konstantni napredak, sistematino uvoenje novih i sve sloenijih tehnika i njihovih kombinacija, to vie pojedinac napreduje na lestvici erudicije karate-kata. U doba kada pisana re nije bila poznata iole irim slojevima a pismenost je bila retka, genijalnost drevnih uitelja je sistematizovala, kanonizovala i konzervirala postojee znanje u sistem kata. Otuda i potie zahtev da se kata ne sme formalno promeniti jer bi promena originalnog znanja esto znaila i njegovo gubljenje. Alternativa ne postoji: da uenik ui savremene elemente, a da iz knjiga, spisa... sazna sve o tradiciji, istoriji i prvobitnom modelu izvoenja, jer ovakvi dokumenti nisu postojali. Taj model je iv i prisutan, prenosi se sa generacije na generaciju. Konzervativnost, otpor promeni je istovremeno i sauvao od zaborava veliku veinu tehnika, mada mlai instruktori mnogih generacija ele da pojedine elemente sistema promene. Sistem karate-kata je bio konzervativan utoliko to izvorno znanje smatra boljim, proverenijim od trenutnog razvoja saznanja u domenu kata, te da uenik mora da provede decenije vebajui po originalnim modelima pre nego to donese svoj sud o vrednosti ili efikasnosti ovog naina. Tokom 20. veka ogromna veina kata je sutinski promenjena, mnoge tehnike su ablonizovane, tok izvoenja kate je geometrizovan. Mnogi elementi su pojednostavljeni, vie varijanti jedne tehnike su odbaene a sama tehnika pojednostavljena, tako da se u razliitim katama sreu potpuno isti elementi. Po tradiciji, svaki element jedne kate je unikatan i nije istovetan tom istom elementu u drugoj, ve se od njega razlikuje u detaljima: sinhronosti, toku pokreta, zavrnom poloaju, toku energije i energetskom balansu. Ovakav pristup uenju kata u mnogome produava i oteava uenje, koje zahteva veliki napor i vreme da se sve sitne nijanse i jedva uoljive finese u stotinama varijanti registruju, razumeju i naue. Savremeni instruktori prezentuju i poduavaju ove promenjene, ablonizovane kate. Veliki deo kata starijeg porekla je izvan upotrebe i na prste se mogu izbrojati poznavaoci svih suptilnih razlika, detalja i varijanti arhainih kata, od kojih mnoge imaju vie verzija u zavisnosti od uitelja, kasnijih promena i dodavanja, jer ovako suptilne razlike ponekad zavise i od fizike konstitucije i naina izvoenja tehnike onoga ko ih prezentuje. U svetu se ne insistira na nijansama i finesama, ve se rade standardne kate i to na zvaninim takmienjima i polaganjima. Drevne i arhaine verzije kata predstavljaju predmet teorijskih studija ili prakse pojedinaca.

Narativni (storijalni) aspekt

Mitoloki i legendarni elementi su bili vrlo izraeni u katama u njiho84

vom kineskom periodu. Sluei kao posebna vrsta zapisa, traga, one su odreenom, ifrovanom i simbolikom deskripcijom prikazivale mnoge od istorijskih i legendarnih voa, careva, vojskovoa, svetaca, kaluera i junaka, koji su svojim delima ostali u trajnijem seanju vie generacija. Specifina odlika ovih naracija je da se iskljuivo bave pozitivnim junacima, uspenim pohodima, legendarnim podvizima. Glorifikacija je oita, tako da svaki od ovih elemenata postaje nadoveansko delo, uveliano i opevano. Prilino je slinosti izmeu epske narodne knjievnosti i naracija kate. Pored imaginativnog elementa i izraene glorifikacije, naracija je vrlo detaljna i precizna a poseduje konvencionalno uslovljen renik, skup simbola i ifara koji su izraeni tehnikom, kretanjem, skupom tehnika ili kombinacijama, tako da se po spoljanjem modelu narativne kate mogu saznati mnoge pojedinosti: da li je car bio visok ili nizak; da li je zapoeo bitku ili bio izazvan; da li je lako pobedio i da li mu je pomogla srea, brojana nadmonosti ili strategija; da li se dogaaj zbio na reci, u planini, na putu mogue nabrajanje je gotovo beskonano. Dolazai na Okinavu i, kasnije u Japan, veina kata gubi ova obeleja, mada se i meu savremenijim katama mogu nai neke narativne kate ili kate koje vode poreklo od narativnih kata.

Onomatopejni aspekt
Kao i prethodni, i ovaj aspekt smo pomenuli u toku izlaganja o nastanku kate. Onomatopejni elementi u kati nastaju u ranokineskom periodu, ali naravno ne samo u kati. Savremeni kiai i kime u katama imaju najveim delom korene u oponaanju zvukova odnosno glasova pojedinih ivotinja: rikanju tigra, itanju zmije, frktanju konja ili lupanju krila drala. Meutim, oponaanje ivotinja se ovim uopte ne iscrpljuje. Starokineske paradigme uzdiu pojedine ivotinje na gotovo boanski tron, te mnoge kate u elji da komuniciraju sa apsolutnim poinju da prihvataju principe, naine kretanja, borbe i povlaenja, tanije elemente ponaanja ivotinja, mada ne uvek u bukvalnom smislu, ve i neke njihove personificirane odlike. Kada kaemo da je lisica lukava, to je samo ljudsko vienje, svesna percepcija koje je ova ivotinja naravno liena. Mnogi takvi elementi su utkani u drevne kineske kate. Mada u kasnijim periodima marginalno, tokom vie vekova ovakvo tumaenje kata je bilo dominantno, prvenstveno na tlu drevne Kine. Danas su ovakve kate konzervirane prvenstveno u kung-fuu i slinim stilovima, dok u veini velikih, dominantnih japanskih stilova zatiemo samo tragove ili fragmente koji imaju funkciju da oponaaju ivotinje, ili se pak direktna linija ne moe sa sigurnou povui. Dodue, imena nekih kata (Gankaku - Gavran na steni) svedoe o veoma jakom uticaju koji je ova tendencija imala u pro85

losti. Interesantna je injenica da imena mnogih kata svedoe i o ugledanju ali ne samo na ivotinje ve i na prirodu i ovekov misaoni odnos prema stvarima i pojavama koje ga okruuju (Pogled u nebo, Prodor u tvravu, Kata univerzuma).

Hermetiki aspekt
Dosta je rei bilo u ranijem izlaganju o bliskosti i razlikama klasinih hermetikih sistema karate-kata. Tome bi valjalo dodati samo to da neke od klasinih kata imaju za cilj promenu stanja svesti kao i doivljaje nadulnih i nadiskustvenih fenomena, gubitak veze sa datom realnou i potpuno subjektivno doivljavanje imaginativne prirode. est je cilj ovakvih kata kontakt i komunikacija sa materijalno neegzistentnim biima, snagama i biima koja se nazivaju demonima, duhovima, bogovima, ili sa neimenovanim biima superiorne inteligencije, te mrtvima i u vremensko-prostornom smislu udaljenim biima. Ovakvo tumaenje je vrlo esto bilo predmet otrih kritika. Kako je hermetiko tumaenje neretko u otroj kontradikciji sa zvaninim stavovima savremene nauke, dobrim delom i zato to su ovi fenomeni potpuno subjektivni, neproverljivi i nedokazivi objektivnom metodom, obino praktiari hermetike orijentacije ovu aktivnost pomno kriju od oiju javnosti. Hermetika aktivnost je inae vekovima bila tajna delatnost, a ni do dananjeg dana nije doivela zvanino priznanje savremene nauke. U decenijama koje su iza nas nije bilo znaajnijeg porasta interesa za hermetiku i hermetiko uenje, samim tim i za hermetiko tumaenje kata. Broj ortodoksnih tumaa kata nije posebno veliki, mada hermetiko poimanje kata nije strano tradicionalno orijentisanim uiteljima, ali ga mnogi od njih bezrezervno odbacuju. Meu mlaim sledbenicima u Zapadnoj Evropi i SAD ima i pristalica hermetikog pristupa katama.

Metafiziki metafilosofski aspekt

Kao to se planinski orao, osvojivi visine daleko iznad zemlje, posle dugog vremena vraa svome gnezdu, Tako se i dua, iskusivi ivot relativni, pojavni i smrtni, Vraa najzad samoj sebi, Gde moe da poiva iznad svih snova i iznad svih elja. (Upaniade) Tokom milenijuma i vekova kalueri i svetenici su koristili nepregledno polje iskustva kata da bi proniknuli u sutinu najvanijih fenomena, da bi spoznali najveu mudrost, da bi oslobodili duh od ponovne reinkarnacije. Vrlo je vrsta i uporna veza orijentalnih sistema praktine filosofije i karatea, a po86

sebno kata. Videli smo da je japanski zen imao gotov presudan uticaj, ali to ne znai da kate ne nose u sebi poruku drevnih kultura i civilizacija Dalekog istoka. ainizam, taoizam, mahajanski i ortodoksni budizam, into i zen; karate-kate nose sobom ideale vekova i generacija tragaa za mudrou, za smislom vlastite egzistencije, tragaa najskrivenijih i najsuptilnijih emanacija ovekovog duha. Beskrajno je i bespregledno iskustvo i tradicija mnogih filosofskih misli. Moda je metafilosofija ipak najblia iracionalnoj, apsolutnoj orijentisanoj sutini kata; Zen im je klasini metod, Tao je svaka kata a svaka kata je Tao. Kondenzujui oprene, iracionalne i metafizike teorije, miljenja, ideje... kata se javlja kao medijum izmeu duhovnih avantura i realnosti materijalnog sveta. Jer, kata se percipira kao vrlo stvaran, opipljiv, fiziki skup pokreta, naizgled statian i prazan. Zenovci to nazivaju tiina koja odjekuje. Po njihovim reima, kata je nema sa onim sa kojim treba da uti, sa onim ko je ne bi razumeo, ali potpuno reita kada naie na zahvalnog sledbenika. Celokupno svemogue znanje ljudske rase je navodno saeto u sistem kata. Kao to ovek otvara listove najsvetlije knjige, tako on ui katu po katu, otkrivajui sloj po sloj mudrosti, taloei znanje koje nije injeniko, ivei na Putu i postajui taj Put, sve dok ne utrne ili se ne prosvetli. Tog trenutka, kae ortodoksna istonjaka filosofija ovaploena u tradiciji kata, on prestaje da bude reinkarnirano ljudsko bie i, spoznavi tajnu Venosti, Apsoluta i Savrenstva, postaje besmrtan, postaje bog, a njegov ego nestaje u njegovoj dotadanjoj formi, gubi se razlika izmeu objektivnog i subjektivnog, te on postaje Sve, percipira Sve i zna Sve. Tako dovrene duhovne evolucije, pojedinac ita sa stranica kata, mada je ovo iskustvo izvanredno retko, te se o njegovoj pravoj prirodi nita odreenije ne moe tvrditi. Njega dostiu samo retki izabranici sudbine, askete, patnici, verski prosjaci i retki fakiri, gurui, uitelji, sveti ljudi, istaknutiji zenovski uitelji. Mnogo ue polje dejstva od ovog nepreglednog spektra mogunosti predstavlja arhaini sistem karate-kata, jednu granu drveta mudrosti ili jednu stazu koja vodi do vrhanajvie planine. U doba pribliavanja misli i transkulturne relacije istoka i zapada, na naim meridijanima se pojavio odreeni broj pojedinaca koji su prihvatili yogu, budizam, taoizam, zen... Meutim, kako su ova uenja u odreenom odstupanju u odnosu na ranije istorijske trenutke, ozbiljni uitelji i sledbenici su proporcionalno vrlo inferiorni obilju neznalica, arlatana i lovaca u mutnom. Slina situacija vlada i u domenu karatea, pa je vrlo mali broj onih koji poseduju validno, istinsko znanje filosofskih postavki kata u njihovom tradicionalnom znaenju. Ovakav pristup katama ponajvie znai opredeljenje, prihvatanje neke od dalekoistonih filosofskih ili, radi vee preciznosti, klasinih hermetikih misli, to ivot onoga ko se za ovakvu odluku opredeli vodi na vrlo razliite tokove od uobiajenih za veinu ljudi. Ne poriem mogunost da se pojedinci 87

iskreno i istrajno posvete prouavanju i vebanju kata u njihovoj idealistikoj funkciji, mada je ovakav izbor pre izuzetak nego pravilo. Meutim, ovo je sigurno jedan od najnapornijih i najdugotrajnijih aspekata kata koji zahteva gotovo ceo ivot. Tim putem se moe ii ili ne ii, mada se celokupna riznica znanja i mudrosi ne moe iscrpsti za tako neto ovekov ivot je suvie kratak, a snage i sposobnosti previe ograniene. Oni instruktori i sledbenici koji potenciraju ovo tumaenje kata najee su etiki solidne linosti, uzdrane i dostojanstvene, prilino introvertne, kao da ne pripadaju ljudima ovoga sveta. Ozbiljni i zreli u razmiljanju i postupcima, uglavnom se upadljivo razlikuju od imitatora u spoljanjoj stvarnosti koji o osnovnim aksiomima iz dalekoistonih filosofija znaju koliko i peinski ovek o laseru, jer oni predstavljaju apsolutno subjektivno iskustvo.

Formalni aspekt
Ogromna veina japanskih instruktora postavlja stroge formalne zahteve pri izvoenju kata. Jasno je da je kvalitetno izvoenje elemenata tehnike omoguava i olakava rad na katama, ali vai i obrnuto neosporan je pozitivan uticaj redovnog praktikovanja kata na skup pojedinanih tehnika koje pojedinac poznaje. U svojoj strogosti forme, mnogi savremeni uitelji su vrlo rigorozni; kata jeste veba izgraene forme rada. U prilog tome govori premisa da se veina kata zavrava na istoj taki gde je zapoeta; ne nekoliko santimetara pored, ve tano na tom mestu. Dobar broj tehnika kretanja je simetrian, to znai da ako postoje dva kretanja u jednu stranu, postoje i na drugu, pri emu je duina stava identina. Embusen savremenih kata je geometrijski vrlo pravilan, a onaj ko katu izvodi mora imati vrlo razvijen oseaj za pravac, rastojanje i kretanje u prostoru, jer su i minimalna odstupanja od strogo formalizovanog prostornog kanona kate greke, tradicionalni japanski instruktori tvrde vrlo ozbiljne. Zahtev za formalnom korektnou odnosi se na potpunu sinhronost elemenata i ritma imanentnog kati, ali i na sitnije detalje i pojedinosti kao to su potpuna identinost duine stava, to i rezultira povratkom na istu taku na kraju kate, na suptilne precizne nijanse visine i prostorne orijentacije izvoenja svih elemenata tehnike. To praktino znai da ako je formalni zahtev u srednju liniju da tehnika bude izvedena tano u srednju liniju a ne par santimetara u stranu; isti zahtev vai i za visinu, nain formiranja emisionih povrina, a odnosi se na energetski balans i buji. Tok pokreta kate uglavnom ini samu katu, a bez izgraene i oprobane kvalitetne forme kata je neostvarljiva. Na ovom koraku se spotakne veina poetnika i mlaih uenika jer im se ini da je zahtev za tako rigoroznim potovanjem forme preteran. Vrednost formalne korektnosti dolazi u polje svesne percepcije tek posle viegodinjeg rada i usavravanje forme izvoenja kate, naravno u potpunosti usaglaene sa 88

svim ostalim elementima. Impresivna je upornost, strpljivost i dobronamernost koje tradicionalni japanski instruktori iskazuju pri pouavanju forme kata. Veina tradicionalnih japanskih uenika, uopte uenika tradicionalnih japanskih instruktora i sama pomno neguje i usavrava formu kao bitan i neprevazien element napretka na stazi spoznaje mesta i vrednosti kata u okviru karate-sistema. Postoje nejapanski stilovi gde improvizacija forme predstavlja kvalitet a gde se potencira individualni nain izvoenja tehnika u toku rada kate. Samo opti okvir kretanja i raspored tehnika je odreen, a ostalo je preputeno individualnim odlikama pojedinca. Meutim, veina savremenih autoriteta iz ove oblasti prioritet u vebanju kata daju formi, neguju je i razvijaju, kako u svom radu, tako i u radu svojih uenika.

Savremeni aspekt
O nastanku savremenih kata sam davao napomene na vie mesta u toku izlaganja. U savremeno doba su vrlo razliita i raznovrsna miljenja o mestu, ulozi i vrednosti pojedinih kata i sistema kata, kako u metodologiji uenja kata, tako i u domenu karate-sistema. Kako je savremeni karate vrlo kompleksan fenomen, ovaj sud uglavnom zavisi od njemu nadreenog miljenja o karateu i odnosa prema njemu. Savremeni svet je doneo jo jednu inovaciju u ovom domenu a to je takmienje u izvoenju kata. Analogno gimnastici, takmiar izvodi katu a sudije to izvoenje ocenjuju, te na osnovu te ocene takmiar zauzima mesto na rang listi. Ova pojava je vrlo rasprostranjena i javlja se u okviru karate-sporta i u okviru karate-vetine. Elementi po kojima se ocenjuje su odreeni mada postoje manje varijacije u zavisnosti od kole ili stila, organizacije ili uitelja. Uglavnom se potenciraju spoljanji elementi koje eminentni ocenjiva moe da komparira i oceni. Svaka ocena o subjektivnom doivljavanju bi bila besmislena, mada je mentalni stav jedna od taki koje utiu na krajnju ocenu. Ukoliko prihvatimo injenicu da japanski takmiari postepeno gube primat u domenu borilakog karatea, to se ne bi moglo automatski preneti na izvoenje kata. Osoba japanske nacionalnosti je blia izvoru, za Japanca je kata stvar po sebi koju on osea, jer su u njoj mnogi elementi tradicije i prakse svojstveni japanskom mentalitetu. Ono to Japanac u kati zna, to podrazumeva, osoba koja nije Japanac mora da razume i ui. Mada se ne bi tano i objektivno moglo rei u emu je suptilna razlika u pristupu, u nainu rada kate, impresija ak i najprosenije upuenog posmatraa moe da napravi razliku izmeu rada kate Japanca i vebaa karatea koja to nije. Sigurno je da treba uzeti u obzir i duinu staa, svakodnevno vreme koje se ulae u rad, proporcionalni odnos obima vebanja kata i ostalog vebanja, pa ak i odlike japanskog mentaliteta da do perfekcionizma usavrava ono ime se bavi, tradiciju i mentalitet uopte. Ipak, i pored svega, stie se utisak da je tu neto drugaije, mada je ova 89

razlika donekle ublaena ako se radi o Japancu i ueniku tradicionalnog japanskog instruktora. Maliciozni pojedinac moe stei utisak da japanski instruktor (tradicionalistike orijentacije) nije sve rekao onome ueniku koji nije Japanac. Sigurno je da ima i ljubomornog uvanja znanja, ali su to sporadine pojave, dok se veina japanskih instruktora svesrdno trudi da svoje znanje prenese uenicima bez obzira bili oni Japanci ili ne. Jedna mala tajna originalnog izvoenja kate je svakako vizualizacija. Za ovakav rad zapadnjaki mentalitet nema posebnog afiniteta, smatrajui ga nebitnim i marginalnim. Nasuprot tome, sledbenik istonjakog porekla upravo usavravanjem suptilnih razlika i razumevanjem detalja i finesa pokuava da ostvari superiornost, u skladu sa svojim mentalnim stavom. Veina kvalitetnijih istonjakih karatista neretko koristi vizuelizaciju pri izvoenju kata, smatrajui da im to daje posebnu duhovnu bazu, stabilnost i dominantni kvalitet u odnosu na fiziki spoj tehnika, snagu, brzinu... Razvoj vizualizacije nije niti lak niti kratkotrajan posao, jer dobra vizuelizacija predstavlja produkt vrlo kolovane ispraksirane imaginacije, intenzivne koncentracije i stanja negiranja spoljanjih utisaka. Za vizualizaciju je neophodna potpuna neutralizacija spoljanjih utisaka, pri emu takmiar doivljava posebnu vrstu imaginativne realnosti. esta i praktikovana i u sadanjim uslovima, vizuelizacija nosi sa sobom odreene psiholoko-hermetike primese, pri emu karate-vetina postaje i mentalna aktivnost ili, da citiramo neke savremenije teoretiare oplemenjena fizika aktivnost.

Sportski aspekt
Ovaj sam aspekt ostavio za kraj, jer e italac u praksi imati najee priliku da se susretne prvo sa njim, to moe da znai i jedino sa njim. Tamo gde se karate veba kao sport, tome valja prilagoditi i kate, mada je to prilino teko uiniti bez ostatka. Bilo kako bilo, karate-sport definie katu kao formalnu vebu ili sastav. Tu je kata skup iskljuivo fizikih komponenti odnosno spoljanjih elemenata tehnike, pri emu su raspored i nain izvoenja gotovo identini ponajvie posmatrau sa strane. Savremena kategorizacija kata prihvata podelu na uenike i majstorske i na kate brzine, kate snage i kate disanja. Podela na uenike i majstorske je i laiku jasna, jer svako mora prvo da naui slova da bi konano itao debele romane; taj razvojni put je svojstven i sistemu karate-kata. Sve kate su, u krajnjoj liniji kate disanja, jer disanje odreuje veinu ostalih komponenti, meu kojima su snaga i brzina. Pod katama disanja se podrazumevaju kate sa naglaenom edukativnom vrednou tehnike disanja, gde spoljanji pokreti dobrim delom slue kao pratei elementi. Kate disanja vode poreklo od rane indijske joge i tibetanskih tumo-sistema. U toku svoje isto90

rije, tehnika disanja (kokyu-wasa) je esto bila najvaniji element pri vebanju. Kako posebne metode disanja izazivaju i specifina stanja svesti, utiu na intenzitet kompletne, psihofizike energije, ali i omoguavaju voljnu kontrolu nad telesnim procesima, kontrola disanja je predstavljala kamen-temeljac metoda ortodoksnih tradicionalnih sistema praktine filosofije dalekoistone civilizacije. Od hiljada vebi i njihovih varijanti, odreen deo pripada i istoriji karate-kata. Po tradiciji, svaka od njih ima specifino disanje, kao to ima specifinu tehniku. Iz yoga sistema je u karate-kate dolo uenje o postizanju savrenog zdravlja, vitalnosti i mentalne koncentracije, mada je u okviru yogasistema poetna tehnika disanja najee uvod u mentalne vebe Tokom svoje istorije, specifine tehnike disanja u okviru kata su, navodno, omoguavale da sledbenici ine uda, omoguavale su dugotrajno gladovanje i neometane meditacije, sve do potpune kontrole nad radom telesnih funkcija. Iako i danas postoje eksperti, veliki poznavaoci tradicionalnih metoda disanja i upravljanja vitalnom energijom (ki-em) njihov broj nije veliki. Razloge za to valja traiti prvenstveno u tome to uenje ovih metoda takoe zahteva puno vremena i energije da bi se ostvarili zapaeni rezultati, i da bi promena pojedinca bila kvalitativna i potpuna, pa se relativno mali broj sledbenika reava da sledi ovaj put. I ovde karate-sistem, tanije karate-kate imaju dodirnih taaka sa hermetikom tradicijom, jer raznovrsne vebe i tehnike disanja postoje kako u istonoj tako i u zapadnoj hermetikoj grani. Njih poznaje kako yoga, tako i kabala, kako zen, tako i savremena psihika magija ili hermetika u uem smislu. Postoji prilian broj sledbenika ovih sistema, koji vebaju slino vebanju u katama, i obratno, jer disanje karate-kata ima dodirnih taaka i slinosti sa mnogim vebanjima ovih sistema, mada postoje u karate-katama i sasvim specifina i originalna vebanja.

Medicinski aspekt
Mudra kineska izreka kae: FIZIKO VEBANJE MOE DA ZAMENI SVAKI LEK; NIJEDAN LEK NE MOE DA ZAMENI FIZIKO VEBANJE .

91

Telo je jedino mesto istine. (Spinoza) Gde je poreklo svega stvorenog ? On, bilo da ga je sam stvorio, ili ne, On koji sve nadgleda s neba vinjeg, On zna a moda ak ni on odgovor nema. (Rig Veda)

PRAPOECI KARATEA
Prapoeci arhainog karatea lociraju se irom nepreglednih teritorija dveju dominantnih drevnih dalekoistonih civilizacija Indije i Kine, a njihova starost je vrlo polemina i teko dokaziva za iole ozbiljnijeg istraivaa. Ne postoje materijalni podaci o tanom vremenu i mestu nastanka, pri emu je najverovatnije da nastanak vetine nije potpuno autohton, jer vetine srodne poznaju mnogi drevni narodi tokom istorije ljudske civilizacije. Ono malo preostalih pisanih podataka je najee nepouzdano ili nije sigurno na ta se tano odnose. Vrlo je malo ouvanih spisa koji nedvosmisleno i autentino govore o prapoecima vetine, dok ih je mnogo vei broj u fragmentarnom obliku, dati kao legende, mitovi, uz velike primese orijentalne mistike i religioznih konotacija, to ne bi trebalo posebno da zaudi ako se uzme u obzir injenica da su prvi tvorci i prenosioci arhainih elemenata vetine bili usamljeni planinski kalueri, isposnici, monasi i svetenici ranih dalekoistonih religija i njihovih izmatinih ogranaka. Otuda potie i spekulativnost stila i iracionalistiki vid pristupa deskripciji, koja najee ne ide dalje od mutnih nagovetaja, sa velikim digresijama iz oblasti filosofskih i religioznih paradigmi tog vremena. Pored ovoga, u toku kasnijih perioda, mnogi od ovih rukopisa su prepisivani i eventualno menjani u skladu sa trenutnim i tada vaeim filosofskim i religioznim dogmama, modifikovani ili asimilovani u opirnije filosofeme, ili su pak izgubljeni, nestali ili spaljeni, zajedno sa manastirima gde su bili uvani, to je bila neretka pojava u nemirnim vremenima interakcije razliitih verskih, politikih, filosofskih ili religioznih interesa predhodnih istorijskih perioda, koji su rezultirali gotovo konstantnim ratovima i ustancima, otcepljenjima i pripajanjima teritorija, ratnim pohodima velikih vojskovoa, napadima razbojnikih bandi... Kako postoji odreena vremenska i jaka jezika barijera izmeu drevnih dalekoistonih civilizacija i savremene kulture, jedini put je posredni put, put preko ponovo objavljenih i prevedenih dela, iji sadraj bitno zavisi od 93

znanja i leksike erudicije onoga ko drevne tekstove ponovo prezentuje, ali i od tumaenja pojedinih ideograma i iskustva u prevoenju ovakvih tekstova, ije metafilosofske deskripcije i iracionalne spekulacije, tako omiljene drevnim istonjacima, valja pribliiti zapadnjakoj terminologiji i racionalnom poimanju. I ovo je jedan od razloga to tumaenju podataka iz najstarijih tekstova valja prii uvek sa odreenom rezervom. Meutim, i pored ovakvog stanja, moe se uz odreenu dozu opreza tvrditi da prvi podaci o prapoecima arhaine vetine koja prethodi savremenom karateu datiraju iz 27. v. p. n. e., iz doba vladavine kineskog cara Huang Tia, koji je u istoriji poznat kao uti Imperator. Pitanje je koliko je ovo bio koherentan sistem i da li se opravdano moe smatrati prapoecima karatea. U milenijumima koji e doi raznovrsni fiziki sistemi e biti poznati na teritoriji drevne Kine, bilo kao sveteniki, bilo kao puki, laiki sistemi vebanja marcijalnih elemenata. Sa sigurnou se moe ukazati na sistem Goti, klasini pukolaiki sistem, o kojem se malo toga pouzdano zna. Pogotovo se ne moe nita sigurnije tvrditi o njegovoj rasprostranjenosti i broju onih koji su ga vebali, kao ni o njegovim ostalim implikacijama. Ima indicija da je to bio autohtoni, prvenstveno narodi sistem vebanja, u odreenoj meri prezren i anatemisan kako od svetenikog stalea, tako i od vladajue plemike klase. Lutajui dalje kroz mrane podrume ranog istorijata karatea, uviamo da se paralelno sa ovim sistemom razvijao i rani klasini kineski ples i da su oni imali mnogo dodirnih taaka, pri emu je klasini ples smatran elitnijom vrstom umetnike ekspresije. Drevni spisi pominju kaluera Padhmasambhava-u, koji je kaluere svog manastira vebao u umetnosti fizike ekspresije slino osnovama klasinog plesa, uz mentalnu kontrolu unutranje energije. Upravo ovaj element ukazuje na razvojnu vezu ili barem dodirne take sa arhainim karateom, koji e mentalnu kontrolu unutarnje energije preuzeti od ranih yoga-sistema i usavravati je hiljadama godina, sve do 20. veka. Veina ozbiljnijih teoretiara karatea za tvorca originalnog karatea kao celovitog sistema smatraju indijskog kaluera Bodhidharma-u. Ovaj monah pripada malobrojnoj grupi pojedinaca koji su izmenili tok istorije ljudske civilizacije. Indijac po poreklu, iz kraljevske porodice, bio je (verovatno) ranobudistiki svetenik i veliki poznavalac ranih yoga-sistema, ali i drevnih kineskih filosofskih doktrina. Po njemu se kraj 5. i poetak 6. v.n.e. i uzima kao orijentaciono vreme nastanka karatea kao sistema, koji je on kreirao prvobitne verzije karatea. Na lini poziv kineskog cara, Bodhidharma (Bodidarma) dolazi u Kinu da mu bude lini uitelj, po tadanjoj tradiciji da carevi okupljaju mudre svetenike i plemie oko sebe, a to svedoi o injenici da je Bodhidharma uivao odreeni ugled i pre dogaaja koji e uslediti. 94

Bodhidharma je doao na kineski dvor, ali se ubrzo pokazalo da njegov sistem metafilosofske transcendendalne mistike nije privlaan niti za cara, niti za njegovu okolinu. Bodhidharma dolazi u sukob sa carevim bliskim i poverljivim ljudima, a budui nepomirljiv i dosledan nepromenljivosti svog sistema, biva prinuen da napusti dvor i povlai se u manastir, koji je danas ve legendaran meu poznavaocima borilakih vetina Shaolin (aolin). Ono to nije uspeo na dvoru, Bodhidharma pokuava da ostvari u manastiru. Meutim, ubrzo uvia da ostali kalueri ne mogu da prihvate transcendentalnu mistiku i iracionalne viednevne pasivne meditacije i odlazi iz tog manastira u planine gde, po tradiciji, ostaje devet godina. Tradicija dalje tvrdi da za to vreme nije video ni jedno ljudsko bie niti progovorio ni jednu re, hranei se navodno oskudnim plodovima koje je nudila priroda, provodei veliku veinu vremena u mentalnim sferama i dugotrajim meditacijama. Posle devet godina Bodhidharma se vraa u aolin da bi podario svetu reformisani asimilovani sistem vebanja koji se smatra prvim koherentnim karate-sistemom, (jasno, ne pod nazivom karate). Ovaj sistem je imao za cilj da negira svesno, racionalno, umsko, verbalno, sistematino... to znai, konsekventno, i nauku i religiju u osnovnom obliku, a da potencira idealistiki, nadulni spoj fizikog i mentalnog, tanije metafilosofskog, uz iracionalnu metodiku i transcendentalnu i meditativnu gnoseologiju. Sam Bodhidharma je govorio da novi sistem znai s v e, jer sve to pojedinac moe, eli, spoznaje, percipira, jeste... sadrano je u multiploj ekspresiji ovog sistema, koji je bio utemeljen na osnovu arhainih mudri - monotonih skupova fizikih pokreta koji su imali medicinsku i filosofsku osnovu. Ovaj Bodhidharmin sistem se naziva Sanchin-kata (Sanin-kata), da izaberemo poznatiji naziv koji je danas u optoj upotrebi, i sva savremena vebanja karatea vode poreklo od prve arhaine kate u originalnom obliku. Po teoriji, Sanchin angauje i telo i svest, ali i nesvesne delove bia, tanije reeno, kompletnog, totalnog pojedinca, i naziva se Meditacija u pokretu ili Ostvareni kosmiki um, jer je zamiljena da predstavlja savrenstvo svega postojeeg. Bilo bi neargumentovano pripisati Bodhidharmi zasluge kao samostalnom tvorcu ovog sistema. Istina bi bila da je on katalizovao, formulisao, probrao bitno a odbacio nebitno, na osnovu irokog iskustva, a da je sintetizovao relevantne valere nepreglednog polja iskustva praktinih filosofskih sistema Dalekog istoka, te bi se valjalo barem osvrnuti na neke od osnovnih izvora i na njihove uticaje pri tadanjoj i kasnijoj kreaciji karatea. Jasno je da je u bazi arhainog karatea utkano vekovno iskustvo indijskih yoga-sistema, koji su na rani karate imali najdirektniji uticaj. Tradicija hatha-yoge da se mentalno kontrolisanim fizikim vebama bude via stanja svesti gotovo je direktno transponovana u drevni karate. Na mnogim drevnim spomenicima rano-indijske kulture uoavamo tradicionalne asane 95

(poloaje) yoge, koje direktno asociraju na stavove u karateu. Posebno impresionira slinost bareljefa takvih spomenika kao to je Mohenjo-daro, ali i mnogih drugih iz razliitih perioda indijske istorije, gde hiljade likova ine monumentalni materijalni dokaz da je karate duhovno edo indijske civilizacije. ak i tantristiki orijentisani elementi figurativno i vrlo eksplicitno sugeriu izrazitu analogiju yoge i drevnog karatea. Ghani-yoga (nani-joga) je darovala klasinom karateu metod iste i apsolutne volje koja vodi ekspresiji jedinstva ovekova bia sa univerzumom, ali njen uticaj ima i mnogo praktinije implikacije. Metod upravljanja sopsvenom voljom u cilju prevazilaenja sopstvene ogranienosti, bio je kamen temeljac i mnogih kasnijih tumaenja karatea, ak se moe tvrditi da se zadrao u tradiciji ortodoksnih i klasinih kola karatea i do dananjeg dana. Mentalna nadgradnja fizike osnove arhainog karatea verovatno potie iz metodologije raja-yoge (raa-joga) ili Yoge kraljevskog uma, koja gradacijom vodi, kako istonjaka tradicija kae, um pojedinca do ostvarenja transcendentalnog stanja nadsvesti ili postupne samorealizacije. Vrhunsko stanje nadsvesne ekstaze koje yoga tradicija naziva Nirvinkalpa Samadhi, redak je dar i sledi posle desetina godina svakodnevnog vebanja i samoudubljivanja. Karma-yoga je dala dosta etikoj podlozi karatea, svojim uenjem o ispravnom i pravednom ivljenju, o pozitivnim ili negativnim posledicama svake akcije, svakog dela, svake misli, kao i kasnije veoma raireno uenje o metempsihozi (reinkarnaciji). Kundalini-yoga ili laja-yoga kao metod direktnog buenja latentne psihike energije, nala je svoje ovaploenje u direktnoj afirmativnoj i estatikoj meditativnoj praksi karatea, a jo vie u fizikoj bazi praktikovanja koja sledi razvojni put direktne linije i pravolinijskog razvoja. Od osnovnih dalekoistonih religija, na rani karate-sistem dominantan uticaj ima budizam, tanije kasnije razvijeni mahayana (mahajana) budizam. Nitetnost egzistencije, Apsurd postojanja ili nepostojanja i apriorna obmanljivost ulnih uticaja, dominantna su ideja i osnova mentalne komponente karatea. Najvei deo prakse i tehnike disanja originalno je preuzet iz tibetanskih tumo sistema i iz kasnijih yoga uenja. Uticaj lamaizma se ne iscrpljuje preuzimanjem tehnike disanja. Cela kosmogonija i iracionalna metafizika ranog karate-sistema baziraju na asketskoj praksi drevnih lama. U toku svog razvoja, karate sistem dolazi pod jak uticaj filosofske an kole koja je pretea zen-a u Japanu i koja je verovatno tokom vekova izvrila najjai uticaj na metodiku i nadgradnju karatea u njegovim idealistikim postavkama i iracionalnoj praksi. Posebno je jak uticaj nihilistike ontologije, uenja o nitetnosti svega postojeeg kako u ulno-materijalnom svetu, tako i u mentalnom svetu. To je uenje o Nita koje je Sve, koje je ostavilo (i) vidan trag na arhaini karate u osnovi monotone didaktike i negiranja mogunosti verbalnog ili nekog drugog modela prenoenja znanja. Od kineskih filosofskih paradigmi valja pomenuti i taoizam, a u njego96

vom okviru Lao Tse-a (Lao Ce), Konfuijevog uitelja, ije izreke i misli uitelji drevnih sistema citiraju i dan danas. Dijalektiko uenje o prirodnom toku svih procesa, o Tao (Putu) kao dominantnom ontolokom principu ekspresije fenomena, blizu je i dan danas uiteljima kineskih i okinavljanskih stilova. Tok vremena, ali i Sveti duh, Tao je dominantni princip postojanja pojedinca, koji stie mudrost uvoenjem Tao u svoj ivot i delovanjem u skladu sa njim, to znai u skladu sa suncem i mesecom, sa svakom travkom, sa rekom i planinom... da upotrebimo rei drevnih uitelja. U svojoj kasnijoj fazi, u okinavljanskom periodu, karate dolazi u dodir sa originalnom mnogoboakom paternalistikom religijom domaeg ivlja, ali i tada, a i kasnije, kineska filosofska komponenta, kinesko tumaenje tehnike i nain rada ostaju dominantni. Interesantan je podatak da se rani okinavljanski uitelji redovno pozivaju na svoje prethodnike, ija je postojbina Kina. Konano, da upotpunimo ovaj pregled, u svom istorijski najmlaem periodu razvoja, mentalna komponenta karate dolazi pod uticaj dve japanske religije: shintoizma (intoizma) i zena, sa kojim se susrela pre mnogo vekova i iju metodiku neguje. into principi su sigurno izvrili jak i dominantan uticaj na blae i fleksibilnije principe poznijeg karatea. Kodeks asti i vitetva poznat kao samurajski kodeks Bushido (Buido), donekle su militarizovali filosofsku transcendentalnu komponentu karatea, kanonizujui svakodnevni rad po vrlo strogim, gotovo rigoroznim pravilima, od kojih se vrlo retko odstupa. Dunost, ast, obaveza, moralni dug... etiki su principi koje karate preuzima iz paternalistike into religije, koja na pijedestal uzdie autoritet mukarca, oca, cara, pretpostavljenog, dravu... u odnosu na pojedinca i njegovu volju. Koliko je militantni uticaj kasnog intoizma jak, svedoi injenica da su savremeni termini koji se koriste u metodici vebanja karatea (hajime, yame, yoi...) identini sa japanskim egzercirnim komandama. Meutim, savremeni svet je usvojio ove termine, kao i originalnu (kompletnu) japansku terminologiju, koju je vrlo teko, ako ne i nemogue adekvatno zameniti, bez posebnog razmiljanja o kontekstu njenog militarnog znaenja, ve je treba shvatiti kao svetski prihvaenu i odomaenu terminologiju, koja omoguava normalnu komunikaciju i sporazumevanje u toku vebanja karatea u nacionalnim i internacionalnim razmerama. Za kraj ovog dela izlaganja sam ostavio uticaj zen-filosofije, religije, umetnosti... na karate, ali i vice versa, svesan injenice da tradicionalni japanski karate i zen esto dolaze gotovo u identitet. Zen se ui putem neke druge vetine, ili, na emu pojedinci insistiraju, umetnost, kao to je karate, iai, ajna ceremonija ili ikebana... Koliko je zenovsko uenje prisutno u teoriji originalnog karatea, toliko je prisutno i u metodologiji i mentalnoj nadgradnji gotovo u svakoj moguoj njegovoj ekspresiji. Sigurno je da je zen ponajvie istonjaki, ali i najmanje razumljiv nama, racionalnim umovima zapadne civilizacije, jer je iskljuivo iracionalan i doivljajno nadiskustven, individualno saznajan. Po reima 97

samih uitelja zena, njega je nemogue opisati, nemogue mu je pribliiti se akademskim pristupom spolja. Sam sebi imanentan, zen ostaje potpuno izvan polja iskustva onih koji ne idu Stazom, ostaje nedostupan kako racionalnom poimanju, tako i verbalnom objanjenju. (Valja nainiti odreenu analogiju izmeu ove pretpostavke i Bodhidharmine definicije/determinacije sopstvenog sistema). Potencirajui nesvesne, kreativne i doivljajne komponente, zen-uitelji ue potovanju ekspresije bilo kojeg vida egzistencije i kreacije; potovanju travke, cveta i drveta; potovanju neba, zemlje i mora; potovanju insekta i crva, planinskog medveda i zlatne ribice. Ue identitetu i istovrsnosti pojedinca i svega to ga okruuje, optuujui upravo racionalnu svest za obmanu i iluziju raznolikosti fenomena. Odbijajui bilo vrednosni, bilo kakav drugi sud o pojedincu i njegovom mestu u ovom svetu, potencirajui umetnost ivljenja u odnosu na sve ostale ekspresije svesnog duha, nude uenje o svemogunosti kosmike ekspresije sveprisutne snage. Ono, koje se nalazi u najdubljim nesvesnim strukturama svakog pojedinca, ali i ivota uopte, ire gledano svega postojeeg. *** Mnoge mentalne komponente karatea, koje su karakteristine za vetinu, bile su podvrgnute javnoj kritici. Neslavni primat je sugurno imao interaktivni odnos karate zen, bio on tumaen kao mistifikacija karatea, kao idejno uoptavanje, opasna mentalna manipulacija ili na bilo koji drugi nain a takvih tumaenja je bilo i javnih i polu-javnih. Zen i srodni sistemi, koje neretko u cilju komercijalizacije pominju i kojima poduavaju literatura i instruktori pojedinih punktova u svetu, prisutni su i danas. Klasine zenovske determinante karatea pripadaju u velikoj meri prolosti, mada se i danas mogu nai pojedinci, prvenstveno na Istoku, koji poseduju izvorno i validno znanje drevnog karatea. Na zapadnoj hemisferi takvi su prava retkost i mnogostruko brojano inferiorni onim instruktorima, klubovima, organizacijama koji se verbalno deklariu kao zenovci, budisti i sl., to predstavlja komercijalnu oblandu za minorno poznavanje kako ovih sistema, tako i samog karatea. Zen, u svojoj karate funkciji, zahteva decenije ozbiljnog i upornog rada i odricanja, povlaenje od ovozemaljskih stvari, konstantnu introspekciju, dugotrajne meditacije i druge mentalne vebe, te usavravanje karatea do perfekcionizma, do spoljanjeg savrenstva izvoenja tehnike tanije reeno, zahteva sve fizike i mentalne snage pojedinca bez ostatka, njegovo vreme i angaovanje, jednom reju ceo ivot. Pravu mudrost si stekao kada prezre ceo svet i sve u njemu. Prosvetlio si se kada ti se to vie ne gadi. 98

(Zen izreka)

Bezimeno, ishodite je Neba i Zemlje, Imenovano, majka je hiljada stvari. (Tao Te Ching)

KINESKI PERIOD
Vrativi se sa novoformiranim sistemom nazad u Shaolin, Bodhidharma ga je preneo ostalim kaluerima, i oni su ga vrlo brzo prihvatili. Istorija kae da su monasi ovog manastira odlazili u druge krajeve zemlje, irei originalno Bodhidharmino uenje, na nain na koji su ga i sami prihvatili i razumeli. U vekovima koji nailaze uenje se iri, ali i modifikuje, a njegovi glavni nosioci su kalueri i svetenici irom Kine. Sistem ostaje tajna i privilegija svetenikog stalea i nije prezentovan iroj javnosti, nego postaje put uenja i prenoenja religioznog i mistinog znanja, koliko i medicinsko-fiziko vebanje, i asimiluje u sebe mnoge ogranke i znanja drugih autohtonih sistema drevne Kine. U svom narednom periodu, sistem e biti izuzetno fiziki naporan i strog, a njegovo vebanje e dovoditi do dugotrajnih stanja iscrpljenosti koja e sluiti kaluerima za nadrealne vizije halucigenog karaktera. Neke odlike ovakve strogosti i rigoroznosti ostavie traga na kasnije periode vebanja. Posle Bodhidharme, karate-sistem nikada vie nee biti isti, i on postaje vrlo prostrana oblast ljudskog iskustva. Asimiluje u sebe originalne filosofske uticaje, tradicionalnu medicinu, akupunkturu, mokseologiju i kompletnu herbalistiku, na osnovu kojih e kasnije nastati katsu i shiatsu u japanskoj tradiciji, ali i savremena akupunktura i akupresura dosta toga duguju i konzervatorskoj ulozi ovih sistema. irei polje percepcije karatea, kineski uitelji uvode metodiku poreklom iz klasinog plesa, a to je analogija sa pojedinim ivotinjama. Ovi elementi se sastoje od oponaanja kako suptilnih filosofskih principa i idejnih simbolikih komponenti, tako i oponaanja ponaanja, izgleda, naina borbe pojedinih ivotinja, koje u kineskim religijama zauzimaju odreeno mesto. Spoljanja karate-tehnika poinje da bazira na asimilaciji principa dejstva ovih ivotinja i da svojim izgledom asocira na njih. Elementi tehnike su nastajali po ugledu na vie ivotinja, ili na samo neku od njihovih komponenti. Do formiranja sistema koji e potencirati bilo 99

principe ivljenja jedne ivotinje, bilo itave grupe, doi e neto kasnije. Javljaju se kole koje usavravaju princip jedne ivotinje, kao npr. kola zmije, koja koristi itav kiai, hipnotiki pogled slian zmijinom, vijugavo brzo kretanje i slino. U koli tigra, kiai direktno asocira na urlik tigra, a tehnika se sastoji od snanih udaraca, po analogiji na tigrovu apu. kola konja je uvela udarac nogom (u)nazad (dananji ushiro-geri) i viestruki kiai koji asocira na njisak konja. Jasno je da fiziki principi nisu dominantni u ovoj analogiji. Tako Stil bogomoljke insistira koliko na sloenim lunim pokretima u tehnici, toliko i na upornosti i ponavljanju do postizanja uspeha, to je odlika karaktera ove ivotinje. Ovde se analogija nipoto ne zavrava. Ako uzmemo za primer zmaja, koji je u shaolinskoj sistematizaciji uenja bio zavrna forma uenja (kata), jasno je da on nije materijalno egzistentna ivotinja. Meutim, zmaj je u ivotu istonjaka prisutniji od bilo koje druge ivotinje, emu u prilog govore brojna umetnika dela i tragovi materijalne kulture. Zmaj je simboliki odraz vrhovne ljudske mudrosti, simbol dubine i prostranosti tumaenja fenomena. kola zmaja je karateu u naslee ostavila misaone forme odnosno metafiziko uenje, gde je svaki stil, svaki manastir, davao po neku specifinost ortodoksnom uenju. Generalna podela svih ovih pravaca, stilova, kola, metoda mogua je po dva osnovna kriterijuma: teritorijalnoj pripadnosti i dominantnom principu. Po teritoriji gde su nastali, svi stilovi se dele na severne i june. Severne stilove odlikuje snana tehnika i nona tehnika, razgranati stavovi i stabilno kretanje. Stilovi june Kine su po tehnici meki, brzi, sa spojenim tehnikama. Odlike ovih stilova e se reflektovati u kate, ali i pojedine stilove okinavljanskog, i kasnije, japanskog karatea. U odnosu na dominantan princip postoje tvrdi i meki stilovi. Tvrdi stilovi baziraju na fizikoj snazi, izdrljivosti i razvoju preteno fizikih komponenti kao baze za mentalnu nadgradnju. Meki stilovi koriste unutranju vitalnu energiju chi (i ili i), poznatu iz drevnih uenja akupunkture. Refleksija ovih stilova e biti oita u onim kasnijim kolama na Okinavi i u Japanu, gde dominantni faktor pri izvoenju tehnika predstavlja mentalna kontrola ki-a (japanski naziv). Razvojna grana karate stilova se donekle rava po tome to neki od njih, preteno sasvim mentalno orijentisani, ostaju izmeu zidova manastira, dok drugi izlaze u neto iru javnost, postaju poznati neto irem krugu ljudi. Ovaj drugi pravac je zasluniji za izlazak karatea izvan okvira matinog podruja u kasnijem dobu.

100

OSNOVNI STILOVI U KINI

Tai chi chuan
Najistaknutiji reprezentant mekih stilova koji u potpunosti bazira na kontorli chi-a. Spoljanji pokreti su blagi, sporiji, luni, uz mentalnu koncentraciju i jak naglasak na pratee disanje. Stil danas doivljava ekspanziju i popularan je na zapadu.

Kempo
Drevni stil koji vodi poreklo iz Shaolina, pa se esto sree i pod imenom Shaolin Kempo, da bi se istakla ortodoksna pripadnost originalnoj verziji. Verovatno jedan od najstabilnijih stilova, i ne potencira visoke none ili letee udarce. U Japanu je poznat pod imenom Shorinji Kempo i ima prilian broj pristalica.

Kpakua
Stil je verovatno zadrao najvie kineskih i ranokineskih determinanti. To je stil sporijih, polukrunih i prilino snanih tehnika. Poznat je i u savremenom svetu.

Kungfu
Po prostornoj rasprostranjenosti predstavlja vrlo dominantan stil, koji bazira na nonim i runim tehnikama, tehnikama izvedenim u skoku, a uzajamni koliinski odnos ovih tehnika zavisi od pravca do pravca. Doivljava izrazitu i naglu ekspanziju u savremenom svetu borilakih vetina, zahvaljujui prvenstveno masovnoj produkciji honkonkih filmova kung-fu tematike, ali i monoj reklamnoj maineriji i propagandi, te pokazuje jake tendencije negiranja pripadnosti originalnom karate sistemu i tei proklamovanju sopstvenog sistema. 101

Budui veoma prostran, kung-fu poseduje i sopstvene varijetete, stilove, pravce, od kojih su najpoznatiji Wing-tsun, Wu-shu, Siu-Lam, a svetskoj javnosti sigurno novokreirani stil pokojnog honkonkog filmskog glumca Brusa Lija Jeet-kune-do (Dit-kun-do). Imaj vremena za razmiljanje. To je tajna moi. Imaj vremena za smrt. To je tajna mudrosti. (Zen-mudrac)

OKINAVLJANSKI PERIOD
Pratei hronoloku razvojnu ekspanziju arhainog karatea u druge dalekoistone civilizacije, svedoci smo pojave da gotovo svaka od dalekoistonih kultura poznaje barem jedan marcijalni sistem koji ima ili je imao i mentalnu nadgradnju. Polemina je injenica koliko je osnovna razvojna grana kineskog karatea uticala na nastanak ili tok razvoja ovih vetina koje su, generalno posmatrano, bazirane na slinim ili manje slinim principima kao i bazina vetina. Tako se, na primer, u Indokini razvio Viet-vo-dao, u Indoneziji Pentjak-silat, u Koreji Tae-kwon-do i Hwarangdo, kasnije Hapkido i sl. Ove vetine ni u kom sluaju ne moemo smatrati obinim stilovima ili kolama karatea, jer su istorijske i modulativne razlike oite, mada one pokazuju odreenu istovrsnost, geneoloku pripadnost ortodoksnoj liniji razvoja arhainog karatea. Verovatno autohtono nastale ili posredno inicirane, sigurno je da su one u ovom ili onom periodu, dolazile u interaktivni dodir sa karateom, ali i vice versa, sigurno je i karate tokom vekova i milenijuma asimilovao i odreene tehnike i principe, pa i parcijalne delove prakse i metodologije ovih vetina. Meutim, ove vetine postoje i dan danas kao zasebne i kompleksne celine, nezavisne od osnovne grane razvoja karatea, i kao takve se izuavaju, mada je verovatno teko precizno definisati ta je autohtona vetina, posmatrajui istorijski konglomerat hiljade stilova, pravaca, uitelja i vetina regionalnog i lokalnog karaktera, koje su pre nove ere i u prvom milenijumu nove ere bile poznate na gotovo celoj teritoriji dalekoistonih civilizacija, poev od Indo-iranske visoravni do Japana, od Tibeta do Indonezije. Generalna razvojna linija arhainog karatea vodi iz Kine na Okinavu neveliko ostrvo burne i dinamine istorije i tradicije. Jasno je da Okinava i, kasnije, Japan, nisu asimilovali samo karate iz reprezentativne tradicije kineske kulture. Veliki deo usmene i pisane tradicije, umetnosti a posebno knjievnosti, tradicije upotrebe metala (zanati), te osnove filosofskih paradigmi i mitologije... transponovali su se iz drevne kineske tradicije u originalnu oki103

navljansku, uz vrlo verovatno prisustvo i odreenog povratnog uticaja. Budii na neto niem nivou istorijskog razvoja i na niem socio-kulturnom nivou, stanovnitvo Okinave je doivelo bogatu kinesku kulturnu batinu kao progres sopstvene socio-istorijske svesti. Pored toga postojale su i trgovake i kulturne veze izmeu Kine i Okinave, a sama Okinava je esto prelazila iz kineskih u japanske ruke i obratno, sa meuperiodima relativne samostalnosti, budui pod protektoratom ili kineskog ili Japanskog carstva, koja su se borila za prevlast i dominaciju na ovom ostrvu. Budui teritorijalno ipak neto blie Kini, kulturni uticaj ove civilizacije u srednjem veku je bio jai, uz povremene prekide u periodima japanske okupacije. Meutim, i stanovnitvo se postepeno japanizovalo, tako da je danas Okinava japanska teritorija, i pripada japanskom kulturnom krugu. Ovoj injenici dosta duguje savremeni japanski i svetski karate, jer e originalni sistem karatea prevazii lokalne i regionalne okvire i postati prvo japanski a kasnije i svetski kulturni fenomen. Karate je iz Kine na Okinavu prenet, kako kae tradicija, na dunkama i sampan-amcima, a prioritetan uticaj su imale kole june Kine. Meutim, okinavljanski karate je asimilovao i neke tehnike stilova severne Kine, o emu e kasnije biti rei. Postoje odreene indicije da je na Okinavi postaojao originalni sistem kojega je kineski karate u mnogome oplemenio i sistematizovao. Interakcija stilova, kola, pravaca, metodike i prakse pojedinih verzija karatea trajala je vie vekova, dok se on nije uobliio u potpun, zatvoren i koherentan sistem, koji pored spoljanje tehnike karatea poznaje i tehnike disanja, meditaciju i mentalnu nadgradnju, osnove orijentalne medicine, akupunkturu i mokseologiju, herbalistiku medicinu i katsu i shiatsu, nastale na osnovu originalnih akupresionih sistema i tradicionalne masae. Okinavljanski karate se u teoriji karatea smatra originalnim obrascem karatea a okinavljanski uitelji utemeljivaima karatea kao celovitog sistema, u modernom smislu. Originalni okinavljanski naziv je To-de (ili To-te), to slobodnije etimoloki prevedeno znai kineska vetina ruku. Oigledno je naglasak na ruke, to govori u prilog tezi da su june kole izvrile dominantni uticaj. Tode se veba u manastirima i na dvorovima plemia, i nije bio i puka, laika vetina. Dok su sveteniki i plemiki slojevi gajili umetnost spiritualne nadgradnje todea, dotle su seljaci i ribari poznavali samoodbrambeni oblik autohtonog vebanja, koji je bio manje koherentan i metodian nego prvi i manje je uticao na formiranje kasnijeg klasinog karate-sistema. Za ouvanje arhainih formi i iracionalne metodologije zaslune su dve stare porodice okinavljanskih plemia: Kobayashi i Otomo. Kobayashi su poznavali i prenosili umetnost todea baziranu na originalnoj, domaoj podlozi i junokineskoj tradiciji, koja je postala dominantna u toku vekova. Ovo prenoenje znanja todea je bilo vrlo hermetino i ostalo je u okviru porodice sve do 20. veka. I dan danas je tradicija kole Kobayashi nepromenjen originalni sistem. Lordovska porodica Otomo je sigurno meu najzaslunijim to je tode 104

sistematino i stalno prenoen sa generacije na generaciju. Po tradiciji, preko 500 lanova ove porodice usavravalo je negovalo tode, pronosei ga kroz vekove, vie od pola milenijuma, sve do dananjeg dana. Budui da su bili plemii, vodili su politiku borbu za ouvanje originalnih tekovina ostrva kojim su vladali, i esto su politikim i diplomatskim sredstvima uspevali da obezbede relativnu autonomiju, za jedan dui ili krai period. Plemike porodice na Okinavi, poev od ranog srednjeg veka, negovale su tradiciju todea kao klanovsku ili porodinu tajnu. Od tog doba karate dobija (i) slobodarsku tradiciju, postaje sredstvo nacionalnog osloboenja i element nacionalne svesti kojoj je pretilo nestajanje, usled jakog uticaja kako kineske, tako i japanske kulture. Veliki je broj najistaknutijih majstora i uitelja dao svoj ivot za osloboenje od ugnjetavaa i strane dominacije. Oni su poloili svoje ivote nestali su. Tode nije. On je vekovima bio poslednje sredstvo za odbranu linog integriteta i imovine od nadmonih i naoruanih osvajaa, ali i razbojnikih bandi, pljakaa i agresora svih vrsta, ronina, samuraja bez gospodara, koji su se odali krai. Stanovnitvo ostrva nije bilo bogato ni osnovnim sredstvima za odravanje gole egzistencije. Ako bi bilo opljakano, pretila mu je bukvalno smrt glau, pa je moralo grevito da se bori da bi uopte egzistiralo. Tode sistem mu je predstavljao poslednje sredstvo samoodbrane. Drugi trend koji valja pomenuti je tradicija stroge tajnosti i bezrezervne odanosti stilu, koli ili uitelju, koji je dobrim delom nasleen iz Kine, ali je i posledica drutveno-politikih, ekonomskih i istorijskih okolnosti. Okinavljanski uitelji su odbijali da poduavaju karate bilo koga ko nije bio istog okinavljanskog porekla, prvenstveno zato da ne bi otkrili tajno oruje borbe protiv osvajaa. U to doba oseajui Japance kao agresore, Okinavljani nisu ni spominjali tu svoju umetnost pred njima. Tradicija tajnosti i vernosti bila je toliko jaka da su spisi i manuskripti ili paljeni u tekim i nemirnim vremenima, ili sakrivani po nepristupanim manastirima. Svi poznati dokumenti obiluju lokalizmima i simbolikom koja je neodreena i nejasna ak i za poznavaoca, ako nije lino upuen u regionalnu subkulturu, njenu tradiciju i obiaje. Iz ovog razloga, pisani dokumenti, pored toga to su malobrojni ili oteeni, predstavljaju prilino nepouzdan izvor podataka, pa ozbiljnije istraivanje mora da se bazira na legendama, mitovima i priama koje su usmeno prenoene do dananjih dana, kao i na komparativnim studijama originalnih kata, koje svojim simbolikim jezikom govore ne samo o todeu, ve i mnogim dogaajima okinavljanske istorije i tradicije. Budui da su manastiri bili jedina relativno sigurna mesta srednjevekovne Okinave, najvie podataka i najpouzdanije podatke mogli su da daju kalueri i svetenici, koju su vekovima negovali tradiciju nepromenjenog karatea. To, meutim, nije sluaj ponajvie iz razloga to je manastirska tradicija tajnosti bila izuzetno jaka. Koristei tode kao sistem fizikog i psihikog tretmana u postizanju i izgradnji pojedinih komponenti religiozne i mistine svesti, kalueri su davali stroge zakletve utanja i drali ih se, tako da svoju 105

umetnost nisu pokazivali neupuenima, ve samo mlaem svetenikom kadru. Verovatno je da je ovaj generalni pravac uticao na to da ortodoksni, originalni karate-sistem poznaju i prenose japanski planinski kalueri-usamljenici yamabushi (jamabui), ije je znanje nedostupno za veinu ostalih smrtnika. Ma koliko pogled na svet jamabuija bio neprvlaan za obinog oveka, a pogotovo za savremenog oveka, toliko je za aljenje to originalno, vekovima polirano znanje koje su oni usavravali decenijama svoga ivota, odumire sa njima. Osnovni oblik vebanja u okinavljanskom karateu su kate, bilo da vode poreklo direktno iz Kine, bilo da su nastale kao delo nekog istaknutog uitelja, o kojima postoje mnoge legende na Okinavi. Vebanje borbe nije postojalo i nije se praktikovalo u dananjem obliku, jer ga najeminentniji okinavljanski uitelji nisu prezentovali, ali je zato teite obuke stavljano na perfekcionizam kata. Okinavljanska tradicija poznaje dosta kata, koje je savremeni karate najveim delom odbacio, a preostale je bitno izmenio i pojednostavio. Kate su vebane hiljadama i hiljadama puta. Tradicija kae da je potrebno tri godine uvebavati svaki stav, tri godine za osnovno kretanje i tri godine za formiranje emisionih povrina, pa da uenik tek tada pone da se bavi karateom. Takoe je za svaku katu neophodno minimum tri godine svakodnevnog vebanja da bi se razumela poruka starih majstora, odnosno prihvatila spiritualna nadgradnja koja je bila nedeljiva od kata. Tako je pojedinac u toku vebanja uio po tri ili vie godina jednu katu i vebao samo nju, satima i satima svaki dan. Po drevnim okinavljanskim uiteljima, desetak prvih godina vebanja, to je bio minimum za sticanje majstorskog zvanja, vebala se osnova, baza, nijanse pojedinih bazalnih tehnika uz obimnu mentalnu nadgradnju. Period posle dvadesetak godina je stepen pravog poetnika. Tek posle pet ili est decenija svakodnevnog vebanja, pojedinac je mogao da stekne celovitu predstavu, da postane veliki uitelj, da pronikne u sve tajne obimnog tode sistema. Varijanti i suptilnijih nijansi tehnika bilo je stotine i stotine. Jedna tehnika u jednoj kati nije istovetna istoimenoj tehnici u drugoj kati. Na primer, sokuto-geri (pretea dananjeg yoko-geri) u svakoj kati ima razliit tok pokreta i nain izvoenja, drugaiji energetski balans i sinhronost odnosno asinhronost sa kretanjem celog tela. Raspored energije i nain tenzije relaksacije je varijabilan od kate do kate i od elementa do elementa. Bazine tehnike, kao na primer element koji se danas naziva oi-zuki, imale su i po vie desetina varijanti i bezbroj suptilnih razlika, i nisu se vebale na isti nain ako se rade u mestu, u kretanju, u kontinualnom nizu, a pogotovo u razliitim katama, ili u istoj kati na razliitom mestu. Meutim, ove nijanse su bile suptilno odreene i bilo je potrebno veliko udubljivanje i dugotrajno vebanje da bi se one osetile i primenile. Generalni zakljuak bi bio da ova razvojna linija karatea nije 106

prvenstveno borilaka, mada moe imati i ovu upotrebu, ve je dominantna komponenta mistinog, iracionalnog i spiritualnog vebanja. Ako bismo hteli da rezimiramo osvrt na formu originalne okinavljanske karate-tehnike, uviamo da je ona vrlo sloena, da bazira na upotrebi desetina fizikih i mentanih principa i dejstava, koji donekle variraju od kole do kole, da je metodika iracionalna, a praksa dobrim delom spiritualna i transcendentalna. Tode predstavlja vrlo iroko polje ljudskog iskustva i po ozbiljnosti pripada najdrastinijim vebanjima koja zahtevaju vei deo vremena i energije tokom celog ivota. U okviru onih koji se opredele za vebanje, samo mali broj stigne do vrhunskog nivoa, koji zahteva i posebnu psiholoku strukturu linosti, pored permanentnog i upornog rada i irokog obrazovanja u domenu mentalnih i ezoterinih komponenti sistema.

OSNOVNI STILOVI TODEA

Uechi-ryu
Ovo je vrlo specifian okinavljanski stil koji je dobio ime po velikom uitelju Kanbun Uechi-ju (umro 1948). On dozvoljava, u svom savremenom obliku, upotrebu elemenata borbe odnosno kompeticiju. kola je zadrala dosta od klasinih principa. Ovaj stil ne ostvaruje presti u internacionalnim razmerama i ne alje svoje instruktore da ire uenje Uechi-kole, zadovoljavajui se manjim brojem pripadnika koji organizovano i ozbiljno vebaju, bez posebnih ekspanzivnih pretenzija.

Shorei-ryu
Arhaian je stil, nastao po ugledu na originalne kineske stilove sporijeg izvoenja tehnike. Osnovna tehnika bazira na poznavanju razgranate tehnike i metodike disanja i sistemu promene tenzije relaksacije. Koristi se kontrola unutarnje energije (ki) i veliki broj vebi koncentracije i meditacije. I na osnovu nekih elemenata ovog stila i njegovog pandana, Shorin-ryu, nastae tehnika savremenog karatea. Kao primer savremene tehnike ovog stila moe da poslui Hangetsu ili (delimino) Saipa kata, koje poznaje i klasifikuje i savremeni svetski karate.

Shorin-ryu
Ova kola predstavlja po nainu eksponiranja tehnike suprotnost predhodnoj. Pokreti su vrlo brzi, meki i laki, estetski dopadljivi, bez upotrebe 107

ekstremne snage, brzog su i eksplozivnog toka i nagle promene energetskog balansa. Koristi se dinamian kime i kontinuirano kretanje. Tehnika je sinhrona u savremenoj varijanti stila, ali to nije pravilo. Veoma je rasprostranjen stil, obuhvata dva osnovna ogranka, danas samostalne stilove: Kobayashi-ryu i Matsubayashi-ryu.

Kobayashi-ryu
Arhaian je stil, prenose ga lanovi porodice Kobayashi do dananjeg dana; oigledna je slinost sa kineskim originalom.

Matsubayashi-ryu
Relativno je nepoznat iroj javnosti, a izlazak na svetsku scenu duguje dugogodinjem lideru Shoshin-u Nagamine-u. Prevaziavi introvertnost i samodovoljnost okinavljanske prakse, Nagamine je publikovao kvalitetne i obimne radove posveene svom stilu i javno ga demonstrirao i propagirao. Ovaj aktivni i dinamini uitelj je neumorno radio na poduavanju drugih ali i na propagandi karatea. S obzirom da nije ni plemikog ni svetenikog porekla, ne potencira tajnovitost i namernu izolaciju, izbegavajui upotrebu mistifikacije, zadravajui punu ozbiljnost i dobar deo spiritualne nadgradnje. Tehnika stila je vrlo specifina, luno izvedena, sa viim stavovima, prilino asinhrona i bogata varijetetima. Stil poznaje i koristi originalne kate u malo izmenjenom obliku.

Otomo-ryu
Ortodoksni stil koji je dobio ime po porodici Otomo. Danas ga vodi Roshu Otomo Roshi uz pomo ostalih lanova porodice. Nastao na osnovu severnokineskog stila Hsing I, iz direktne linije sa originalnim Bodhidharminim uenjem, stil predstavlja deo prolog vremena i tradicije, koja je veoma jaka i dan danas. Ritualna praksa, stroga pravila ophoenja i ponaanja, te tradicionalna metodika, odravaju se i sad u dojoima ove kole. Bio je poznat (i) pod nazivom Mushindo. Tehnika je arhaina, uz potenciranje upotrebe sanchin-dachi i permanentno vebanje Sanchin-kate u originalnom obliku. Ako ubije jednog oveka, ti si ubica. Ako ubije hiljade ljudi, ti si osvaja. Ako ubije sve ljude, ti si bog. (Marco) 108

ta je ivot osim uma, to prekida tiinu, uma besmislenog porekla, koji e uskoro prestati. (W. Gundert)

JAPANSKI PERIOD
Sigurno je da proseno upueni pojedinac povezuje pojam karatea sa Japanom. I sam termin karate je japanski. Etimoloki, KARA-TE znai prazna aka, mada suptilnije tumaenje ideograma poznaje i prevod umetnost prazne ake. Ovo nije nipoto bez osnova, jer je karate u Japanu ve decenijama, a i dan danas, zvanina umetnost, jedna od dvanaest klasinih formi tradicionalne zen-umetnosti. O ovome svedoi i internacionalni naziv za te vetine i, samim tim, karate Martial arts (engleski). Karate se uvek pominje kao art to je blie umetnosti nego vetini. Kod nas je odomaen termin vetina, jer karate u svom umetnikom obliku nema nikakvu tradiciju na naem tlu. Postoji odreena verovatnoa da je karate bio poznat u Japanu i pre ovoga veka, da su ga doneli planinski kalueri yamabushi, ali da je veban tajno, u samurajskim porodicama i da je asimilovao i bio asimilovan u originalni srednjevekovni borilaki sistem kumi-uchi, na osnovu kojeg e nastati prvobitni sumo, kasnije ju-jutsu i judo. Meutim, vrih dokaza za ovu tezu nema, mada je ona prilino verovatna, pa zvanina istorija karatea smatra da je karate u svom organizovanom obliku uvezen u Japan poetkom 20. veka. Japan, a i savremeni svet, se upoznaju sa karateom (tada jo nazivanim tode) na dve demonstracije, 1917. i 1922. Obe su delo Funakoshi Gichin-a (Funakoi Giin), legendarnog tvorca savremenog karatea, i na drugoj demonstraciji, odranoj na Atletskom sletu u Tokiju 1922. godine, javnost se masovno upoznala sa karateom koji je demostrirao Funakoshi sa grupom sledbenika. Veoma darovit uenik, Funakoshi Gichin je od rane mladosti zavoleo karate i poeo je njime da se bavi u dojoima najpoznatijih okinavljanskih uitelja tog doba. Vrlo rano je formirao svoju verziju karatea, potpomognut istomiljenicima. Originalni okinavljanski karate je pretrpeo velike i korenite promene. Korak po korak, Funakoshi je modulisao novi sistem zasnovan na okinavljanskom uzoru, uz asimilaciju principa i tehnika ju-jutsu i starijih formi. Funakoshi je postepeno skraivao tok obuke, izbacujui varijacije i suptilne nijanse i univerzalizujui tehniku. Uveo je linijsko i pravolinijsko kreta109

nje kao dominantno, a veliki broj runih i nonih tehnika je odbacio. Najvee promene doivele su kate. Funakoshi formira i prezentuje pet Heian-kata koje samo asociraju na originalne Pinan-kate, kojima e se vratiti neki njegovi sledbenici, mada ih nee prihvatiti u ortodoksnoj formi. Sve kate i mnoge tehnike simplifikuje, ablonizuje i geometrizuje i uvodi sinhronost i racionalne principe koji se baziraju na saznanjima tadanje fizike i nauke uopte. Veliki deo mentalne prakse nestaje, a uenika obuka, do sticanja majstorskog zvanja u karateu je koncipirana tako da se moe zavriti u toku studija, s obzirom da je karate postao predmet vebanja studenata na univerzitetima. Sam Funakoshi je lino iao od univerziteta do univerziteta i poduavao mnogobrojne sledbenike, pomognut dravnim vlastima koje su prihvatile irenje karatea meu omladinom i ostalim stanovnitvom. Naglo rastuem ugledu i broju sledbenika karatea u godinama koje nailaze, doprineo je kako sam Funakoshi, tako i grupa njegovih sledbenika, koja e posle njega preuzeti liderstvo u karateu. Valja pomenuti Funakoshijevog sina Yoshitaka-u (Joitaka), koji je danas legenda karatea, a koji je i sam dao veliko praktini i teorijski doprinos originalnom oevom sistemu. Definiui pojedine tehnike (yoko-geri i sl.), bio je uitelj i prijatelj najeminentnijih instruktora dananjice i nesebino pomagao ocu. Putovao je od grada do grada, poduavajui i dalje izgraujui sistem karatea. O njegovom umeu u karateu i instruktorskim sposobnostima priaju se legende. Teko bolestan od tuberkuloze, odlazio je u toku treninga u kraj sale, izbacujui krv, i nastavljao nesmanjenom voljom i upornou da poduava i produbljuje karate sistem. Prerano je umro skrhan boleu, ostavljajui u seanju generacije uenika, dananjih instruktora, neizbrisiv trag. Funakoshijev sin Jigo je bio jedan od prvih uenika i najvernijih sledbenika oevog stila. Gichin Funakoshi, uporedo sa omasovljenjem i teoretskim produbljenjem svog sistema i porastom njegovog ugleda irom Japana, nesmanjenim tempom popularie karate. Trend militarizacije zemlje ide mu na ruku utoliko to vlasti pruaju punu podrku njegovim naporima. On u ovoj situaciji potencira japansku verziju karatea, pa ak i mnoge originalne (okinavljanske) nazive zamenjuje japanskim, uzimajui termine iz istorije, esto imena drevnih japanskih careva, ili pak prevodei kineske termine na japanski. Pored sebe ima sposoban i kvalitetan instruktorski kadar koji e izai u svet i izvriti najveu ekspanziju karatea u istoriji vetine. Proklamujui sopstveni stil, Shoto-kan, Funakoshi ne prestaje da popularie karate, oslanjajui se na rastuu grupu kvalitetnih sledbenika. U potpunosti formirajui svoj stil, nain, metod originalnog vebanja, objavljuje prvu knjigu o karateu koja je ikada javno publikovana, gde izlae osnove savremene vetine karatea i njene principe. Ona danas predstavlja raritet, a moe se nai posthumno izdanje Karate-do-Kyohan koje su publikovali i preuredili njegovi prvi uenici. 110

Pred kraj Funakoshijevog ivota i posle njegove smrti, dolazi do pojave vie kola, stilova, pravaca... na ijem su elu lideri koji su ili Funakoshijevi uenici ili uenici njegovih uenika (misli se na japanski karate). Tradicionalni uitelji insistiraju na karateu kao umetnosti, kao metodici uenja zena, kao spiritualnom i transcendentalnom sistemu. Ovaj trend je bio prilino rasprostranjen u Japanu, ali bez velikog odjeka u drugim zemljama. Mlai instruktorski kadar poinje da menja i transformie originalne principe, a to naroito vai za instruktore izvan Japana, koji svoju vetinu adaptiraju na uslove sredine gde se nalaze, u cilju popularizacije i omasovljavanja karatea i linog prestia. Trend da najbolji instruktori i najistaknutiji lideri odlaze izvan zemlje uhvatio je maha posle Funakoshijeve smrti, a najsnaniji je u drugoj polovini 20. veka, kada e ekspanzija karatea postati svetski proces, a japanski instruktorski kadar i japanski karatisti predstavljaju elitu u domenu kvaliteta. Posle Funakosijeve smrti, njegovi uenici preuzimaju stil, i to njegovi prvi saradnici Shigeru Egami i Genshin Hironishi, koje bismo danas mogli ubrojiti u instruktore konzervativne orijentacije. Vrlo rano e u SAD otii Tsutomu Oshima, koji e biti prvi prevodilac Funakoshijeve knjige za englesko govorno podruje. Uporedo sa ovim trendom, prvenstveno mlai instruktorski kadar e prihvatiti reforme i modernizacije, prihvatiti sistem rangiranja i takmienja i savremeni sistem organizacije, i ovaj trend je najzasluniji za nastanak moderne verzije karatea, i on e nastaviti da se razvija posebno u ne-japanskom karateu, da bi danas postao dominantni vid vebanja. Paralelno sa ovim trendom egzistirala je i konzervativnija grupa uitelja i instruktora koji negiraju vrednost borbe kao metoda vebanja karatea, smatrajui je opasnom novotarijom, bazirajui to svoje miljenje na injenici da je borilaki karate izum 20. veka, a da se karate milenijumima pre toga bazirao na arhainim formama vebanja. Ovaj trend podrava dobar deo bivih samurajskih porodica ili svetenikog stalea, koji vebaju i prihvataju ne samo karate, ve i ortodoksnije vetine kao to su iai ili kyudo u tradicionalnom obliku. Kao ivi primer ovog trenda moemo ukazati na tradicionalne okinavljanske majstore vetine, koji se tvrdokornije nego japanski odupiru promenama, vebajui karate na slian nain kao u prolim vekovima. Interesantan je podatak da prilian broj okinavljanskih majstora, posle nekoliko decenija vebanja karatea, poinje da usavrava upotrebu kobudo ili malih oruja, koja predstavljaju orua oruja kao to su kon, bo, tembe, sai, nunchaku, tonfa i sl. a ija je praktina, tanije borilaka upotreba u savremenom svetu bespredmetna, jer predstavljaju odbrambena oruja od napada superiornim hladnim orujem (tipa sablje, koplja...). U doba interkontinentalnih projektila i laserski navoenih raketa, vebanje upotrebe ovih orua-oruja, ima smisla samo kao asimilacija principa i tehnike, pozitivnog uticaja na kompletno vebanje karatea, a mnogo je manje moguih praktinih implikacija u realnoj borbi, u ta bi ponekad hteli da nas 111

ubede reiseri filmova sa hongkonke proizvodnje sa borilakom tematikom. Zenovsko tumaenje karatea, njegove religiozne i mistine implikacije, kao i nadgradnja mentalnog vebanja kao tradicija karatea, ne doivljavaju progres u savremenom svetu, ostajui uglavnom deo specifine tradicije i mentaliteta Japana i pojedinih slojeva u njemu, koji pokuavaju da negiraju evolutivne promene kojima je u 20. veku karate bio izloen. Danas je u Japanu i izvan njega poznato nekoliko veih i desetine manjih stilova ili kola. Pominjemo neke najvanije:

Shoto-kan
Osnove stila je dao sam Funakoshi, a kasniji instruktori su u manjoj ili veoj meri menjali izvorne principe. Smatra se klasinim stilom sa razraenom teorijskom bazom i jedan je od dominantnijih svetskih stilova. Tehnika stila je racionalna, bazirana na savremenim principima biomehanike, a osnovu kata je dao sam Funakoshi. Tehnike se izvode direktno pravolinijski, kretanje je linijsko, a nain rada prilino simplifikovan i geometrizovan. Naziv Shoto-kan moe se u zavisnosti od fonetikog pristupa, tumaiti kao Tigar u pagodi ili Udarac ogromnog talasa o dinovsko stablo i na ovoj dvojnosti je insistirao sam Funakoshi, imajui u vidu njene filosofske, tanije zenovske implikacije.

Wado-ryu
Osniva stila je Hironori Otsuka, iva legenda karatea, koji je meu prvima izaao iz okvira Funakoshijevog karatea i proklamovao sopstveni stil. Univerzalan i human po opredeljenjima, stil iji naziv znai Put prijateljstva, poao je u svetsku ekspanziju u drugom talasu, posle Shoto-kan stila. Tehnika stila je vrlo meka, blaga, polukruna, ugleda se na starije izvore i kate starijeg porekla, koje je Otsuka sam formulisao.

Shito-ryu
Stil je tvorevina Kenwa Mabuni-ja, i u Japanu uiva poseban ugled. Taj ugled je neokrnjen i dan danas, a ogromnu veinu sledbenika ovog stila ine pojedinci japanske nacionalnosti. Otcepivi se od ortodoksnog Shoto-kana-a, Mabuni pojaano japanizira sopstveni stil, koji odgovar temperamentu i mentalitetu ove nacije. Tehnika je meka i uvek polukruna, estetski dopadljiva i atraktivna za gledanje. 112

Goju-ryu
Stil vodi direktno poreklo od snanijih okinavljanskih stilova i u direktnoj je geneolokoj vezi sa njima. Go-ju etimoloki znai, slobodnije prevedeno, spoj mekog i snanog. Stil ima dosta tradicionalnih elemenata i originalne prakse, a njegovi lideri pripadaju grupi konzervativnijih instruktora. Osniva stila je Gogen Jamaguchi, koji je dobio nadimak ovek maka. Oigledno zagledan u originalne principe Shorei grupe stilova, ovaj, po mnogim odlikama grandiozan i samosvojan lider, lino je irom sveta popularisao svoj stil, ostavljajui za sobom vrlo kvalitetan instruktorski kadar.

Kyokushinkai
Zvanino ime stila je Kyokushinkai i na njemu insistiraju klubovi i organizacije ovog stila, mada se u svetu esto naziva i Oyama-ryu, to je i razumljivo s obzirom da ga je u potpunosti kreirao Masutatsu Oyama. Stil je sigurno postigao jedan od najveih i najbrih uspeha po broju pristalica i popularnosti, to se naroito odnosi na SAD i Zapadnu Evropu. Osnovna filosofska ideja je odnos take i kruga, evolucije i trenutka, dinamike i dijalektike. Mnogo je toga iz ortodoksne tradicije u osnovi ovog stila, mada su mu metodi propagande vrlo savremeni i posve zapadnjaki. Kompeticija je izraena, a vrlo se visoko vrednuje borilaka tehnika i njena upotreba, kojoj je podreen sistem vebanja. Tehnika je najblia Goju-ryu stilu, mada je Oyama dao veliki broj specifinih interpretacija.

113

Kau da na dalekom ostrvu, preko mora, poznaju tajnu arobnog praha. Onaj ko ga pomirie, postaje srean. Oni koji su se vratili, nita ne govore o tome. Pitajte one koji se nisu vratili. Ne idi tragovima starih, ve trai ono to su oni traili. (Uitelj sa June gore)

KARATE U SAVREMENOM SVETU

Pratei dalji razvoj karatea u posleratnim godinama, pa sve do pedesetih, ezdesetih godina 20. veka, dolazimo do perioda koji se u teoriji karatea definie kao doba savremenog razvoja vetine, a koji obuhvata pedeset-ezdeset godina unazad. Osnovna karakteristika ovog doba je odlazak velikog broja kvalitetnih instruktora izvan Japana, u SAD, u Zapadnu Evropu i druge delove sveta, tako da danas veina kvalitetnog instruktorskog kadra stilova koji vre ekspanziju ivi van svoje domovine Japana. Meutim, nisu svi stilovi podjednako krenuli put ekspanzije izvan matine zemlje. I u samom Japanu, dolo je do odreenog rascepa, razdvajanja dva osnovna pogleda na karate i tumaenja karatea, uz prisustvo umerenih i srednjih gledita. Posle Funakoshijeve smrti i nakon plejade starijih lidera i osnivaa stilova i kola karatea, grupa mlaih instruktora je pola putem reformi i inovacija, tako da je sama vetina doivela itavu seriju lananih transformacija i sukcesivnih ekspanzija populacije. Prva vea transformacija je bila adaptacija spiritualne vetine u preteno fiziku sa mentalnom nadgradnjom. Ovako tumaenje je predstavljalo jeres u odnosu na ortodoksni karate i uglavnom je izazvalo rascep izmeu pojedinih stilova i u okviru samih stilova, osamostaljenje i otcepljenje veeg broja istaknutih uitelja i instruktora. U to doba poinje prva ekspanzija karatea izvan Japana koji, doavi u dodir sa kulturama drugaijeg mentaliteta i pogleda na svet, poinje da im se adaptira. Mentalna nadgradnja, iracionalni, zenovski, stariji elementi naili su na intuitivno odbijanje svojom metafizikom i metodolokom komponentom. Karate u tom svom obliku nije mogao da rauna na neku veu masovnost i iole jau populaciju sledbenika izvan Japana. Dalji trend transformacije je potencirao i fizike komponente karatea uz uvoenje kompeticije kao metoda vebe. Na ovaj nain, karate bitno menja smisao i ciljeve. Od umetnosti duhovnog samorazvia postaje prvenstveno vetina koja, dodue, zadrava rudimentarne psiholoke principe, ali je fizika komponenta dominantna i 115

predstavlja osnovu metodoloke prakse. Krajnje naporna dugotrajna iscrpljujua vebanja, kao i monotona ponavljanja iste tehnike, uglavnom su odbaeni. Meu katama je napravljena otra selekcija i vei deo je izbaen iz svakodnevne upotrebe. One koje su preostale, bitno su simplifikovane, ablonizovane i geometrizovane, a njihova kompletna mentalna nadgradnja je preputena individualnom interesovanju pojedinca. Transformacija metodologije je oigledna. Umesto gotovo iskljuivog vebanja kata u ortodoksnom karateu, podjednaka panja se poklanja vebanju tehnika, kata i borilakih elemenata odnosno borbe kao metode uenja karatea i kriterijumu uspeha i nivao uvebanosti. Bazina tehnika je takoe doivela redukciju, a u obzir je uzimana borilaka primenljivost svake pojedine tehnike. Odnosi unutar vetine su takoe promenjeni. Bespogovorna poslunost uitelju i bezrezervna odanost koli i samom karateu silaze postepeno sa scene, ustupajui mesto demokratizaciji i liberalizaciji odnosa unutar dojoa. Karate kao fizika vetina ne zahteva vie kompletnog oveka i celokupno njegovo vreme i energiju, ve postaje deo aktivnosti pojedinca, esto samo hobi ili rekreativna aktivnost. Ovaj trend odnosno tumaenje karatea kao fizike vetine prisutan je i dan danas i veoma je snaan kako u Japanu, tako i van njega. Modernizaciji i daljem osavremenjivanju karatea, otro su se usprotivili, a i dan danas je anatemiu, ortodoksni uitelji karatea u njegovoj arhainoj formi. Zadravajui originalne principe i mentalne komponente, oni pouavaju i sami vebaju karate koji se bitnije nije menjao ve milenijumima, bar to se tie njegovog metafizikog tumaenja. Veliki broj ovih uitelja je drevnog plemikog ili svetenikog porekla, ili i dan danas pripadaju svetenikom staleu neke od dominantnijih dalekoistonih religija. To su ipak pojedinci - individualci arhaine drutvene svesti, koji se protive reformama i transformacijama, tumaei ih kao propadanje, regres umetnosti karatea, bez obzira na njegovu masovnost. Ovakvo tumaenje karatea ima svoju bazu prvenstveno u Japanu i drugim zemljama Dalekog istoka, a nije nailo na vee razumevanje ili prihvatanje izvan ovih kultura. Ne tvrdimo da pojedinci u SAD, Zapadnoj Evropi i drugde ne poznaju arhaine forme i ne podvrgavaju se rigoroznim zakonima asti i principima ivljenja koje sobom nosi originalni karate, ve da su to pojedinci i da je broj njihovih sledbenika mali, posmatrano u odnosu na druga, savremenija tumaenja karatea. U Japanu koji je svojevrstan to se tie fenomena marcijalnih vetina uopte, arhaino tumaenje karatea nailazi na odobravanje meu pojedinim slojevima, a uitelji drevnog karatea i njihovi sledbenici uivaju potovanje i iru podrku, u skladu sa japanskim mentalitetom negovanja tradicije i oivljavanja istorije. Posmatrano sa nae, dananje take gledita, arhaini karate uglavnom predstavlja deo prolosti, deo istorije i deo tradicije, mentaliteta iracionalnih 116

komponenti drevnih dalekoistonih civilizacija. Dananja egzistencija ovakvog tumaenja karatea je dobrim delom neobjanjiv fenomen za nas u zapadnoj civilizaciji, a fanatizam i rigoroznost, te bezrezervna poslunost, odanost i iracionalnost, izazivaju odbojnost u civilizaciji koja je racionalna, praktina i pragmatina, pa ponekad i hedonistiki nastrojena. Doivljavanje bola, patnje, permanentne nesree, stav pasivnog posmatraa zbivanja oko sebe, imaginativna iracionalnost, trpljenje, nema ekspresija, gotovo nemutost i spoljanje neizraavanje, verovanje u iracionalno i nadulno, nadiskustveno i nadsvesno, te introspektivna orijentacija i pretena negacija fenomena spoljane, date ulno-materijalne stvarnosti, spoznajno, intuitivno i transcendentalno kao model saznanja i impresije... prilino su strani kao generalna paradigma, kao pogled na svet i tumaenje istorije i ivota, oveku zapadne civilizacije. Kako su mnoge od prethodnih odlika karakteristine za arhaine vetine i karate, jasno je da on ne nailazi na odobravanje, pa ak ni na vee razumevanje van svog matinog podruja. Ono to impresionira proseno (ne)upuenog pojedinca koji se karateom ili nekom srodnom vetinom bavi, vrlo je visok nivo kvaliteta vetine koju prezentuju uitelji i sledbenici ove orijentacije, pa se moe sa sigurnou tvrditi, da je taj kvalitet blizak vrhunskom u svetskim razmerama. Tumaenja ove pojave ima dosta i verovatno ne okupiraju previe, jer ni jedno od njih ne moe da u potpunosti zadovolji interes u tom pravcu. Po reima samih uitelja, ovaj put valja proi, boriti se na stazi znanja i uenja umetnosti, da bi pojedinac mogao da razume. Tada kada razume, on to ne moe verbalno da objasni niti logiki da prezentuje, jer implikacije tog puta uenja prevazilaze kako verbalnu komunikaciju tako i logiku, racionalnu ekspresiju, zadirui u transcendentalno i nadiskustveno, apsolutno iskustvo. Bez pretenzija da se uputam u orijentalnu metafiziku, pokuau racionalno da objasnim fenomen vrhunskog kvaliteta vetine u dananjem trenutku ortodoksnog karatea. I neupuenom laiku je jasno da veba ini majstora. Kako su vreme i trud, kao i uloena panja i napor u ortodoksnom karateu ogromni, nemerljivi, svakodnevno se veba satima i satima do iscrpljenja i preko njega, svakodnevno se dolazi do granica psihofizikih mogunosti i one se prevazilaze snagom volje i vizualizacije... jasno je da tako obiman i svestran rad mora i da rezultira kvalitetom vebanja, koji je oigledan i spoljanjem posmatrau. Ne bi trebalo ni u potpunosti negirati psihike, ire gledano mentalne komponente, koje potpomau nastanak i razvoj kvalitetnog vebanja. Sledea redukcija smisla i banalizacija transformacija karatea predstavlja nastanak karate-sporta. Da bi postao sport, karate je morao da pretrpi niz veih kvalitativnih reformi u vie domena. U domenu tehnike izvrena je velika i viestruka redukcija. Od stotine tehnika vetine karatea i hiljada njihovih varijanti i modaliteta, praksa sportskog karatea je usvojila samo mali broj, po kriterijumu upotrebljivosti u sportskoj (to, kao po pravilu, znai u sportskoj) borbi. Ova transformacija je prilino suzila repertoar tehnika koje se vebaju, 117

mada se u procesu treninga uenik upoznaje sa neto veim brojem elemenata, nego to e ih praktino koristiti u sportskoj borbi i sa odreenim katama i njihovim elementima, pri emu se insistira na unifikaciji elemenata kate. Metodika sporta je postala dominantna u domenu karate-sporta i usvojeni su njeni principi i zakonitosti. Karate-sport je asimilovao principe fizike, biomehanike, sportske medicine, i uveo vebanje identino sa ostalim sportovima. Kao najizrazitiji primer mogu da poslue tranje i vebe sa tegovima, kao i pripremna tehnika koja nije specifina samo za karate, ve za veinu borilakih sportova odnosno sportova uopte. Originalne vebe pripreme (taiso) ne postoje u karate-sportu, a originalna metodika disanja zamenjena je gotovo u potpunosti disanjem koje je karakteristino za sportsku aktivnost. Neto od originalnog disanja je zadrano pri vebanju odreenih kata, ali je ono u rudimentarnom obliku. Svi ritualni, ceremonijalni, arhaini elementi su izbaeni iz prakse, a meuljudski odnosi su reeni na demokratski nain, u skladu sa njima nadreenim socijalnim odnosima datog drutva. Osnovni cilj vebanja je postala sportska borba i samodokazivanje i presti na borilakom polju, to se odnosi i na vebanje kata, koje se ocenjuje i, samim tim, komparira. Spoljanji elementi se izvode tako da deluju impresivno po snazi, brzini i formi, a manje u skladu sa zahtevima toka pokreta i energetskog balansa. Najizrazitije i najuoljivije su reforme koje se odnose na kompetitivni elemenat. Uvedene su teinske kategorije, emu je meu ortodoksnim instruktorima bilo najvie prigovora. Borba postaje sportska borba sa svim konsekvencama i implikacijama koje to podrazumeva. Takmienje je kompetitivno do maksimuma. Nastao je pojednostavljen sistem pravila borenja i suenja, koji se jo uvek razvija, u skladu sa sportskim trendom. U tom domenu, kup sistem, repasa (puni i skraeni), ekipna takmienja, ocenjivanje vebanje kata, a naroito kata-timovi, sistem poentiranja i nain voenja borbe... najizrazitije su sportske odlike. Osvrui se samo na bazine odrednice karate-sporta i njegovu genezu, valja istai da je ovaj trend istorijski najmlai, ali istovremeno i najsnaniji i da danas predstavlja jedan od najmasovnijih i najorganizovanijih u svetskim razmerama. Meutim, tumaiti karate kao fenomen svetskih razmera prvenstveno kao sport, bilo bi injeniki neopravdano. Karate jeste masovan svetski fenomen. On ima milione pristalica, sledbenika, onih koji ga vebaju gotovo u itavom svetu, brojan i struan instruktorski kadar. Organizovan je u lokalne, regionalne, nacionalne i nadnacionalne organizacije, koje objedinjuju rad unutar svojih okvira. Svaka kola, stil, pravac, istaknuti lider... formiraju svoj sistem organizacije, klubova, centara... tako da ih je sada u svetu na hiljade. Japan i Japanci polako gube primat, to je najoiglednije u domenu sportskog karatea, koji je dodue izum savremenog Japana, ali koji ima jae korene izvan Japana nego u njemu samom. Izvor uenja je multipli i decentralizovan, 118

a znanje koje se stie je vrlo raznorodno, najee minorno i bezvredno, i u mnogome zavisi od kluba, instruktora, organizacije. Ovakvu ekspanziju i masovnost prati snana propaganda i reklamna aktivnost, te sticanje odreenih pozicija i renomea u oima javnosti, iji nivo varira od zemlje do zemlje, od organizacije do organizacije i od instruktora do instruktora. Kreui se u talasima, po sistemu koncentrinih krugova, ekspanzija karatea u svetskim razmerama je viestruko prevazila hronoloki stariji talas judoa, ostavljajui traga u pisanoj rei i filmskoj produkciji. Postoji veliki broj asopisa, almanaha, periodine publicistike, knjiga, udbenika, prirunika... koji su posveeni karateu, a njihovi autori su kako Japanci, tako i predstavnici ostalih nacija gde se veba karate. Savremeni karate je izvrio uticaj i na filmsku industriju, emu je najbolji dokaz pandemija kung-fu filmova hongkonke proizvodnje, u kojima je banalizacija karatea sigurno dostigla visok stepen. Danas postoji na stotine, a verovatno i hiljade sajtova sa naslovom karate ili karate-do. Meutim, upravo ta raznovrsnost uticaja, ideja, metoda, tumaenja, ozbiljnosti pristupa, kvaliteta vebanja i pogleda na karate, ine od njega kompleksan svetski fenomen. Onaj ko bi oekivao kompaktnost i koherentnost u ovako masovnom fenomenu, oigledno ne bi bio upoznat sa pravim stanjem stvari, a tome valja obratiti panju, makar samo informativno. Svetski karate proces ne samo da je neujednaen i kompleksan, ve je stanje prilino nedefinisano i blago reeno, neorganizovano, te pojedini njegovi ogranci poinju da izmiu svesnoj kontroli. Naglo irenje uticaja i izuzetni porast brojane populacije, doveli su do vrlo arolikog stanja, kako u pogledu kvaliteta instruktorskog kadra, tako i u pogledu kvaliteta samog karatea, naina i ciljeva vebanja, tumaenja... i otvorili vrata prilinom broju neznalica, arlatana, minijaturnih anonimusa, da u velikoj meri komercijalizuju i mistifikuju karate, te da ovu bolest karatea proire gotovo po celom svetu. Ipak, situacija je razliita od zemlje do zemlje, od organizacije do organizacije, od kluba do kluba, od instruktora do instruktora. U prilog tezi da je stanje prilino nesreeno i raznoliko, govori i injenica da postoji veliki broj organizacija, samostalnih klubova i instruktora, istovremeno paralelno postojanje mnogo organizacija, te da broj kola, stilova, pravaca koje vredi pomenuti iznosi vie desetina, i da pojedini od njih imaju sopstvene organizacije, bilo da su ukljueni u nacionalnu ili neku drugu internacionalnu organizaciju ili ne. Ovakvom stanju doprinose i mali stilovi koje proklamuje pojedinac okruen aicom sledbenika i to iz bilo kojih pobuda, pa on poinje da deluje samostalno van kontrole neke organizacije. Pored ovoga, postoje i profesionalne i amaterske organizacije, kao i neopredeljene, one koje se deklariu tradicionalno i one koje se deklariu moderno. Nije redak sluaj da npr. samo na teritoriji jednog kontinenta postoje otvoreni nacionalni ampionati, amaterska i profesionalna prvenstva, pr119

venstva svake od organizacija, te prvenstva tog kontinenta u svakom od stilova (kojih moe biti i nekoliko desetina), prvenstva malih i nezavisnih; konano, komercijalna prvenstva nevezana za bilo koju organizaciju. Dosledno tumaei ovo stanje, jasno je da, kada bismo precizno nabrajali, mogli bismo samo u toku jedne godine da pronaemo barem pedesetak ampiona, od kojih svaki nosi titulu ampiona na primer SAD i sl. Kako je regulativa veine organizacija takva da ne moe efikasno da sprei ovakvu pojavu, a to je i vrlo teko u SAD i Zapadnoj Evropi, gde je ova pojava daleko najzapaenija, situacija ponekad postaje komina, na momente groteskna. Jasno je da dobar deo ovih takmienja i takmiara na njima nema nikakav poseban kvalitet, ve da predstavljaju deo reklamne kampanje i deo dobro organizovanog biznisa, koji stvara profit i puni depove organizatora i menadera, koji sa karateom nemaju mnogo dodirnih taaka, a za njegovu etiku i norme ponaanja obino nisu ni uli. Kakva je ovekova udnja Takva je njegova sudbina Kakva je ovekova sudbina Takva je njegova volja Kakva je ovekova volja Takvo je ovekovo delo Kakvo je njegovo delo Takva je njegova nagrada (Senrigan)

120

Ne menjaj ideje. Menjaj ljude. (Suzan Zontag)

KARATE I SRODNE MARCIJALNE VETINE U JAVNOM MNENJU I U MEDIJIMA

Klasini karate, analitiki posmatran sve do savremenog perioda, predstavlja fenomen polje interesovanja ekskluzivnih, vrlo uskih subkulturnih zajednica ili grupa lociranih, hronoloki posmatrano, u manastire ili srodne institucije triju dalekoistonih kultura: kineske, okinavljanske i japanske. Evidentni prvenstveno akulturacioni interaktivni odnos ovih kultura, ako se za predmet posmatranja ima karate kao sistem, bi pokazivao dve osnovne determinante, posmatrano u funkciji teme ovog teksta: potenciranu tajnovitost i ouvanje tajnosti u odnosu na uenje karatea i, kao druga determinanta, nepostojanje iole koherentnijeg ili potpunijeg uvida ire javnosti u realne domete, nain rada i vrednosti karatea (naravno, ne pod tim nazivom) i, konsekventno, nepostojanje bilo kakvog miljenja u javnom mnenju koje bi baziralo na poznavanju realnih injenica, to je stvorilo prostor za nastanak mitolokog i mitomanskog, legendaristikog tumaenja, koje je baziralo prvenstveno na spekulativnoj faktografiji. Jasno je da prethodnu tezu valja shvatiti uslovno, u kontekstu socioistorijskih i kulturnih prilika datog perioda Dalekog istoka, pa bi pojmovi kao to je javno mnenje, a pogotovo masovne komunikacije morali da budu shvaeni u vrlo specifinom vidu, a njihovo dovoenje u bliu ili dalju vezu sa karate-sistemom bi imalo prvenstveno saznajnoanalitiku vrednost. U doba nastanka arhainog karatea pismenost je bila retka privilegija i graniila se sa magijskom operacijom, pa je razumljivo da pisanih podataka o karateu, koji bi mogli da utiu na formiranje javnog mnenja nema. Budui da je uvid javnosti u vebanje karatea bio otean ne samo drutveno-profesionalnom strukturom njegovih poznavalaca, ve i evidentno niskim stepenom obrazovnog nivoa ogromne veine populacije drevnih dalekoistonih kultura, odnosno potencijalnih kreatora javnog mnenja, i zahvaljujui injenici da velika veina stanovnitva u datim drutveno-istorijskim okolnostima elitistiki determinisani fenomen karate poima marginalno (i, naravno, ne samo njega), pod konstantnim teretom obezbeenja osnovne materijalne eg121

zistencije, jasno je da bi, za analitiko posmatranje i istorijski pristup, fenomen javnost u ovom kontekstu valjalo podrazumevati kao dinamiki skup miljenja pre svega onih socijalnih subkultura koje su mogle da poznaju i da, eventualno, vebaju karate, to konsekventno znai, odreene pripadnike svetenikog ili plemikog stalea. to se pisanih podataka tie, ozbiljnijeg istraivaa ekaju jo vee nedoumice i nejasnoe, nemogunost iole sistematizovanijeg pristupa, pri emu nizak nivo pismenosti i komplikovano ideogramsko pismo nisu najvei problemi, jer je tradicija tajnosti bila do te mere intenzivna da o injenicama iz domena karatea pisanih podataka esto i nema. Ako i postoje pisani podaci koji se odnose na filosofsku nadgradnju ili ezoterina medicinska uenja karate-sistema, pitanje njihove verodostojnosti je uvek prisutno, jer su najee dati u formi iracionalnih filosofskih traktata ili zapisa, kao alegorije, metafore ili simboliki opisi koji mogu da budu jasni pojedincu koji ima izvorno znanje dalekoistonih filosofskih paradigmi i uenja, a mnogo su nepristupaniji obinom smrtniku. Razlozima za oteani analitiko-objektivni pristup valja pridruiti i injenicu da su mnogi spisi izgubljeni, spaljeni, nestali, zamenjivani dokumentima pisanim u kasnijim periodima po seanju ili poznavanju ranijih dokumenata, a prisutan je i, klasinoj istonjakoj misli svojstven, trend simboliko-ifrovanog modela komuniciranja, pri emu je uvod u poznavanje alegorijsko-simbolikog jezika privilegija vrlo uskog kruga u okviru odreene subkulture. Evidentno je da se materijalni spomenici ne zatiu samo u pisanoj formi, jer su idejne podloge klasinog karatea ostale zabeleene i u arhitekturi, skulpturi i slikarstvu dalekoistonih civilizacija. Mnogi bareljefi u hramovima, slike na staroindijskim vazama, dekorativni ornamenti kineske ili okinavljanjske primenjene umetnosti, kao i crtei ili freske u japanskim manastirima... svedoe o dugotrajnoj istoriji i tradiciji vetine. Posrednim putem, iz spisa staroindijske knjievnosti, dolazimo do podataka da je idejni temelj karatea smatran za sveti i uvaavani opus. Spisi koji govore o klasinom plesu i najstarijim yoga-sistemima, koji se smatraju preteom karatea, su kao po pravilu, pisani na sanskritu elitnom jeziku indijske kulture, i time im je dodeljen isti rang kao svetim religioznim ili filosofskim delima, idealistikim duhovnim spekulacijama i vrhunskim knjievnim delima. Praktit koji je jezik matematike, tehnikih nauka, ovozemaljskih stvari ... nije korien kada se pisalo o idejnim preteama karate-sistema. Meutim kako tajanstvenost i namerna izolacija neretko bude radoznalost, u kineskom periodu razvoja vetine je oko nje postojala fama, skup vrlo naivnih, pogrenih i laikih tumaenja, koja su ila sve do apriorne glorifikacije i pripisivanja karateu nadnaravnih moi i gotovo magijskih osobina, i to prvenstveno kao sistemu ezoterine prakse, a manje kao sistemu praktine filosofije ili metodu individuaolne psihike evolucije, to je jasno ako se ima u vidu potencijalna mogunost umovanja irih slojeva u domenu filosofije i srodnih disciplina u datom istorijskom periodu. Kao izuzetak koji potvruje pravilo, do dananjeg dana je sauvan ma122

nuskript MUSHINDO ROKU, nastao u okinavljanskom periodu vetine, i koji predstavlja delo mnogih generacija uitelja nastavljaa kineske I HSING kole. Na Okinavi, lanovi lordovske porodice Otomo, ali i drugi istaknuti uitelji su ostavili obiman materijal, koji predstavlja skup zabeleki o karateu i njegovim principima, o detaljima iz istorije i tradicije vetine, o evoluciji pojedinih tehnika ili kompletnih kata i njihovih naziva, o teorijskim i praktinim postavkama odreenih elemenata ili analizi parcijalne tehnike. Manuskript obuhvata i opise doivljaja, naroito putovanja, pojedinih uitelja koji su ostali u seanju, koji, kao po pravilu sadre i poentu za uenika, uputstva za reenje problema ili ideal za ugledanje. Jasno je da je, pri pominjanju okinavljanskog perioda, ambiciozno upotrebiti termin javno mnenje, jer je ovaj rukopis bio prezentovan samo naprednim uenicima i bio je namenjen njihovoj edukaciji i erudiciji. Povezan sa domaom originalnom paternalistikom religijom, karate biva tumaen kao savreni sistem mitologema i praktine filosofije. Indikativno je da je sistem koji je imao stotine hiljada sledbenika, ili milione, to je stvar istorijske procene, i bio je poznat, priznat i praktikovan vie hiljada godina... bio ne samo malo poznat u iole iroj javnosti, nego ga je pratilo i izrazito nepostojanje pisane rei. U prilog tome govori i injenica da je prvu knjigu posveenu karateu publikovao, u 20.veku, tvorac savremenog karatea, Gichin Funakoshi. Radei na tri verzije knjige o karateu: RENTANGOSHIN KARATE-JUTSU i dve verzije KARATE-DO KYOHAN, Funakoshi ih publikuje 1922. god. i to predstavlja prvi javni pokuaj pisane obrade karatea. Meutim, preskromno je rei samo pokuaj, jer su Funakoshijevi pisani pristupi karateru umnogome i do danas neprevazieni. Savremeni italac moe da se upozna sa njima prvenstveno putem knjige KARATE-DO DYOHAN The master text, koja predstavlja posthumno izdanje i obuhvata ekstrakt Funakoshijevog uenja, to se prvenstveno odnosi na originalne kate u njegovoj interpretaciji. Knjigu je za englesko govorno podruje preveo i priredio Tsutomu Oshima, direktni Funakoshijev uenik, i ona predstavlja sam vrhunac erudicije klasino delo do kojeg je savremenom itaocu mogue da doe. Budui da predstavlja ekstrakt, njome nisu obuhvaeni neki drugi delovi Funakoshijevog rukopisa kao to su: COMMENTARY ON THE INSTRUCTORS MANUAL ili ESSAYS ON KARATE-DO, pa italac nema priliku da se upozna sa kompletnim obimom Funakoshijeve pisane rei posveene karateu. Ova knjiga je i do dan danas ostala neprevaziena i neponovljena u mnogim elementima, o emu svedoe i brojna ponovljena izdanja. Tehniku (i kate) u njoj demonstriraju prvi Funakoshijevi uenici, doajeni i vrhunski autoriteti karatea. Posle Funakoshija je velika veina instruktora svetskog renomea objavila jednu ili vie knjiga, i taj se trend omasovio, tako da poslednjih decenija na tritu postoji veliki broj radova posveenih karateu. U tom pristupu postoje dve osnovne mogunosti: da se d presek, pregled ili prezentovanje karatea shvaenog kao sistem od123

nosno celina, ili da se jednom od njegovih delova obrati panja i osvetli se svestranije, bilo da su to kate, pojedina grupa tehnika ili neka druga karate-sistemu subordinirana oblast. Nakon Funakoshijeve smrti su objavljene dve knjige koje nose njegov autorski potpis: 20 GUIDING PRINCIPLES OF KARATE i MY WAY WITH KARATE-DO. Ovoga trenutka postoji i veliki broj pojedinanih publikacija asopisa i listova posveenih karateu, i to irom sveta, gotovo u svim dravama gde se karate veba. Kvantitativna produkcija koja gravitira pandemiji je i razumljiva, imajui u vidu planetarnu rasprostranjenost karatea i postojei pluralizam njegovih verzija i varijanti. Evidentno je da publicistika delatnost posveena karateu specifino utie na formiranje javnog mnenja, pri emu i najpovrniji uvid u tu produkciju ukazuje na znatne i primetne razlike u domenu kvaliteta, ozbiljnosti pristupa, pretencioznosti prezentovanja, teorijskog ili praktinog usmerenja... Dela vrhunskih autoriteta se prevode na svetske jezike i najee predstavljaju prototip monografija o pojedinim stilovima. Meutim, starija instruktorska garda nije nipoto jedina koja objavljuje knjige i sarauje u asopisima. Veliki je broj autora kako japanske, tako i drugih nacionalnosti koji su dali i koji daju svoj prilog pisanoj rei posveenoj karateu. Evidentno je da izuzetno iroka baza karate-vebaa, postojanje klubova i organizacija, bilo po stilskoj bilo po nacionalnoj pripadnosti... zahtevaju adekvatnu koliinu pisane rei, s obzirom na doba u kome ivimo. Takoe je jasno da svaki stil ili kola, kao i istaknutiji instruktor sadanjice, eli da, barem jednom objavljenom knjigom, uvrsti svoj renome i potvrdi svoj autoritet. Iz tog razloga su rafovi za knjige u specijalizovanim prodavnicama puni literature posveene karateu i srodnim oblastima, a pojedina ostvarenja se meusobno razlikuju ne samo po ceni ili tehnikoj opremi, ve i po obimu, tirau, obuhvatnosti teme... Najbrojnije su knjige namenjene engleskom govornom podruju, i dela najautoritativnijih pisaca iz ove oblasi su prevedena na engleski jezik; sledi literatura na francuskom i nemakom jeziku i, naravno, japanskom, za tamonje trite. Svetska produkcija knjiga sa budo-tematikom, gde apsolutni primat dri karate, a u poslednje vreme i kung-fu, kao da u ogledalu oslikava trenutne svetske prilike u ovom domenu. Mnogo je autora koji su za predmet svog rada uzimali karate i mnogo je napisanih knjiga. Kao da pojedinci dobijaju na autoritetu i ugledu ako publikuju knjigu, ili vie knjiga iz ove oblasti. Jasno je da je pisani pristup karateu ne samo poeljan nego i potreban, i to prvenstveno iz razloga to u njegovom okviru postoji i odreeni broj samouka kojima je knjiga jedini ili dominantni izvor saznanja. Mnoga pitanja iz domena teorije i prakse su rasvetljena upravo na (taj) nain, koji omoguava analizu i komparaciju, kao i konzerviranje znanja, tako da instruktor saoptava ono to eli u trajnijoj, pisanoj formi. Knjige na temu karate su doprinele ne samo afirmaciji karatea, ve i porastu broja njegovih sledbenika i pristalica. Javnost ze124

malja gde ne postoji tradicija vebanja karatea i srodnih vetina se upoznala i ovim putem sa fenomenima koji su poprimili masovni oblik i anticipirali ukus ire virtuelne publike, prvenstveno mladih. Takoe je evidentno da e knjige posveene karateu glorifikovati i prvenstveno u pozitivnom svetlu slikati vetinu, istiui njene etike, humane i sline aspekte. Razumljivo je da e pojedinci koji su ve u karateu i koji publikuju knjigu, davati prvenstveno afirmativni vrednosni sud o njemu i da e se, svojim delom, truditi da privuku to vei broj mladih ljudi u dvorane za vebanje. U ovako masovnoj produkciji kakva je literarna produkcija posveena karateu postoji i veliki broj nevrednih, povrnih, ak i naivnih ili pogrenih pristupa, iji su autori oigledno zalutali meu autore knjiga iz oblasti karatea. U doba kada izdata knjiga ili vie izdatih knjiga znai istovremeno i presti izmeu stilova ili organizacija, i da publikovanje knjiga ima zapaeno mesto pri vrednovanju pojedinaca i njihovom usponu lestvicama hijerarhije zvanja i funkcija, bilo u nacionalnim, internacionalnim ili stilski determinisanim organizacijama, a to je potvreno i zahtevom trita koje prilino brzo apsorbuje relativno velike tirae knjige iz ove oblasti... jasno je da e svaki iole istaknutiji uitelj ili instruktor imati pretenzija da objavi knjigu. Produkcija knjiga iz ove oblasti nije imuna ni na dela arlatana i neznalica, tvoraca sopstvenih verzija karatea, neukih ili povrnih subjekata kojima je autorstvo nain da sopstvenu minornost potvrde. Veina svetskih autoriteta publikuje knjige i objavljuje tekstove u asopisima, ili na neki drugi nain prezentuje javnosti elemente svog rada u domenu karatea. Kao suprotnost se javlja grupa tradicionalno orijentisanih uitelja koji smatraju da je publicistika u karateu istovremeno i njegova vulgarizacija i banalizovanje. Oni usmeni i direktni vid prenoenja znanja smatraju ne samo jedinim pravim, ve i jedinim moguim putem prenoenja znanja u domenu karatea. I knjige i asopisi posveeni karateu iznose prvenstveno faktografiju koja pledira u prilog karateu i njegovom omasovljavanju. Neretko se pristupa i nekritiki i karateu se pripisuju moi i sposobnosti koje on, objektivno posmatrano, nema, ili se argumentovani efekti vebanja karatea preuveliavaju. Kao primer mogu da poslue blic-dijete, ekspresni kursevi samoodbrane ili trenutno sticanje magijskih ili psihikih moi telekineze, telepatije, prekognicije ili ak levitacije... to samo svedoi o multiplicitetu kvaliteta kartea i ozbiljnosti pristupa, a refleksija je pluraliteta verzija ili varijanti ove vetine. Postoji fenomen kojemu valja obratiti panju, a odnosi se na tretman borilakih vetina u sredstvima javnog informisanja radiju, TV, tampi (ali ne i u strunim asopisima posveenim borilakim vetinama), ali i u usmenim izvorima obavetavanja, koji zajedno formiraju odreeno miljenje, i nije prejako rei, sistem predrasuda i iskrivljenih poimanja u svesti javnog mnenja, meu manje upuenim ili neupuenima koji, naravno, uvek ine veinu populacije. Misli se na dovoenje u vezu kriminala, agresivnosti, siledijstva, 125

sklonosti tui i fizikom obraunavanju i borilakih vetina, gde neslavni primat imaju karate i kung-fu. Evidentan je publicitet koji tampa (prvenstveno zapadnih zemalja) daje sluajevima agresije ili prekraja zakonskih normi od strane pripadnika neke od vetina. U oima javnosti se poistoveuje pojedinac koji je uinio nedozvoljeno delo i sama vetina i on se smatra apriori njenim reprezentom. To za posledicu ima tumaenje vetine odnosno sporta kao puta agresivnosti ili kriminala. Ovo uverenje javnosti je potkrepljeno i prisustvom pripadnika borilakih vetina meu takvim profesijama kao to su izbacivai u disko-klubovima, telohranitelji i sl. ali i meu lanstvom organizovanih grupa kriminalaca. Poznati su primeri da bande ili grupe kriminalaca apsorbuju kriminalu sklone otpadnike od borilakih vetina ili organizuju prave kole obuke svojih lanova u siledijskoj upotrebi tehnike ovih vetina. Naoruani karateom ili kung-fuom, kriminalci polaze u krvave obraune gde su frakture lobanje ili udova uobiajene posledice. Ovakvi primeri su evidentni i njih redovno registruje tampa, ali i druga sredstva javnog informisanja, to predstavlja konstantnu sugestivnu poruku upuenu svesti najireg auditorijuma. Tako, kao posledica ovakvog stanja i ovakvog, prvenstveno senzacionalistikog tretmana, javno mnenje veine neazijskih zemalja negira, gotovo apriorno, iole veu vrednost i ozbiljnost borilakim vetinama, a pojedince koji se njima bave gotovo intuitivno smatra za osobe sklone fizikom obraunavanju, agresivnosti, pa i kriminalu, i takve osobe, kao po pravilu, ne uivaju vei socijalni autoritet. Valja napomenuti da je situacija dijametralno suprotna u postojbini borilakih vetina Japanu, gde vanserijski pojedinci iz redova borilakih vetina uivaju ogroman ugled i potovanje. Veina lidera umetnosti, kulture, nauke, politike... se aktivno bavi nekom od tradicionalnih borilakih japanskih marcijalnih umetnosti i to predstavlja jedan od osnova i njihovog profesionalnog uspeha. Meutim, u nejapanskoj, i ire posmatrano, neazijskim sredinama, javno mnenje ima iskrivljenu sliku o ulozi, mestu, vrednosti... borilakih vetina, a krivicu za ovakvo stanje, ili barem jedan njen deo, snosi i introvertnost instruktorskog kadra, koja je prisutna, kao i naravno, postojanje kukolja u itu. Nekoliko objavljenih studija u svetu o borilakim vetinama kao kriminogenom faktoru upuuju na zakljuak da borilake vetine pozitivno utiu na smanjenje doze agresivnosti, uspostavljanje samokontrole i samodiscipline. Suprotni sluajevi su poznati, ali oni predstavljaju pre izuzetak nego pravilo i odraz su nepoznavanja, nedovoljne upuenosti, nedopustivo niskog stepena znanja pojedinca koji se odreenom vetinom bavi, a prekrio je zakonske ili druge norme svojim agresivnim ponaanjem, prekoraenjem nune odbrane, sklonou ka fizikom obraunavanju... Pojedinac na taj nain dokazuje da ne samo da nije ovladao vetinom, ve da je od njene sutine razumeo malo ili gotovo nita. Preteno negativnom miljenju javnog mnenja doprinose umnogome 126

i instruktori u ijoj sali su prisutni krv, nasilje, grubost. Nesvesni svoje pedagoke funkcije i socijalne uloge, oni iz bilo kojih razloga toleriu ili podstiu prekoraenje dozvoljenog kontrolisanog kontakta u borbi, to na iole svesnog posmatraa ostavlja muan utisak. Stoga i ne udi previe injenica da pojedinci, preteno intelektualnih sklonosti i preokupacija, retko poele da se aktivno bave nekom od vetina, jer im je neprivlaan banalizovani fiziki vid vetine kao paravan za agresiju i nepoznavanje njenih pravih vrednosti. Iz istog razloga je podmladak u domenu pojedinih vetina ugroen, jer se i sami roditelji tee odluuju da dozvole svome detetu da zapone sa vebanjem, a nekmoli da ga upute u aktivno vebanje neke borilake vetine, jer nemaju pravu informaciju o njoj. Ono malo povrnih impresija koje su mogli da steknu zahvaljujui tampi, TV-u, a naroito filmu, ne garantuje ni minimum bezbednosti fizikog integriteta njihovom detetu. Na ovaj nain formirano miljenje potpomognuto nedostatkom punovredne, strune i afirmativne informacije i uzrokuje stagnaciju priliva mladih i najmlaih u sale za vebanje pojedinih vetina. Postoji odreena kvalitativna razlika u reputaciji koju pojedine vetine imaju u oima najire javnosti, odnosno javnom mnenju subkulture najee malo upuenih ili neupuenih, a koja se odnosi na tretman pojedinih vetina i vrednosni sud o njima. Zahvaljujui prvenstveno filmskoj banalizaciji i neozbiljnom tretmanu ovih vetina u domenu filmske produkcije, kung-fu, a i karate, imaju prilino negativnu reputaciju. Judo, a kasnije, u doba vee popularnosti, i ju-jitsu imaju, u oima javnosti, karakter samoodbrambenih vetina, a njihovi pobornici se ne smatraju apriorno nasilju sklonim osobama. Mada brojano viestruko inferioran karateu, judo u oima javnog mnenja poseduje odsustvo banalizacije. Elementi judoa nisu permanentno izvrgnuti periflai i komino niskom nivou tretmana, kao to je to sluaj sa karateom i kung-fuom na filmskom platnu. Izuzetno veliki broj pojedinaca koji se karateom aktivno bave, kao i preteno neozbiljniji pristup vebanju karatea, doprineli su sporijem sticanju drutvenog autoriteta i manjem drutvenom priznanju, to je imalo direktne refleksije u domen javnog mnenja. Od velikog broja subjekata koji su vebali pod nejednakim uslovima, a neretko i u uslovima nestruno voenog procesa vebanja, odvajali su se pojedinci koji su krili odreene zakonske norme i, samim tim, moralne norme i kodekse asti vetine kojoj su pripadali. U uslovima masovnosti nije uvek voeno rauna o pedagokom i psiholokom uticaju. Uz odreene ograde prvenstveno formalne prirode, valjalo bi afirmisati tezu da je film bio i da jeste sredstvo koje je najveu panju od svih ostalih sredstava masovnih komunikacija posvetilo fenomenologiji borilakih vetina. Kao deo kulturoloke razmene na estetikoj ravni, film je imao nezahvalnu ulogu da neretko diferencirane, pa i oportune paradigme dvaju civilizacija istone i zapadne putem vrlo simplifikovanih ekspresivnih modela homogenizuje, ali i popularie, to se neretko svodilo na ablonizaciju 127

kojoj je prethodila banalizacija. Radi istinitosti prikaza, valja prvo istai suprotne primere dela pojedinih japanskih reisera koji su pedesetih i ezdesetih godina 20. veka izvrili prvi filmski enkulturalistiki efekat, gde u vidu imamo prvenstveno Kurosavu, Mizoguija, Kobajaija, iji filmovi socio-istorijske tematike locirani (najee) u Tokugava period, predstavljaju neprevazieni model transkulturacije i univerzalne komunikacije. Prezentujui doba i svet samuraja, oguna i jakuza, vladavine klanova i kodeksa asti, borilake vetine su u ovim delima dobile oreol plemenitosti i humanosti, ovozemaljskim stvarima neuprljanih entiteta tradicije i duha jedne civilizacije i njene prolosti. Dati medijum je bio posrednik kojim je legenda o budo-vetinama krenula put srca i simpatije mnogih zaljubljenika i sledbenika. Mit o vetinama je istovremeno znaio i afirmativni pristup, ali i povratak u vreme koje je zauvek prolo. Svestan pretencioznosti legende koji pria o tradicionalnim vetinama, japanski istorijski film ovog perioda nudi afirmativnu poemu, estetski ideal, ali i estetiki model, gde izmeu vetina i umetnosti nema prave razlike, na slian nain univerzalizujui, negirajui granice prolog, sadanjeg i budueg, granica izmeu realnog i imaginarnog, racionalnog i iracionalnog elementa u nadgradnji budo-vetina. Meutim, ukoliko su ovi reiseri svojim delom izvrili trajan kulturoloki uticaj, po trajnosti i intenzitetu identian, ako ne i dominantniji, ostvario je fenomen Bruce Lee, mada je evidentno da je anticipirao razliitu subkulturnu strukturu konzumenata. Kung-fu koji je postao, slino koka-koli, stripovima ili vakaoj gumi, simplifikovani vizuelni fenomen dostupan svakome ko je u stanju da plati ulaznicu za neku od mnogobrojnih bioskopskih dvorana koje su specijalizovane za prikazivanje lakeg, pitkijeg i banalnijeg avanturistikog kung-fu filma... ne trai, u svojoj filmskoj verziji, gotovo nikakav napor od svojih posetilaca, nikakvo prethodno obrazovanje niti poznavanje, jo manje estetski model razmiljanja samo njihov novac u zamenu za kliirani scenario, naivnu glumu i obilje scena masovnog prebijanja, mnogo filmske krvi i banalizovanu crno-belu pravdu. Kao da je smisao potisnut banalnom akcijom ija je odlika da traje, a ne da bude element u strukturi umetnike ekspresije. Umetnost filma ne postoji u kung-fu anru, a izraajna sredstva ovoga filma su kung-fu(i). Publika procenjuje vrednost ovih filmova po kvalitetu i kvantitetu kung-fu scena i kung-fu tehnike. Ostali, standardni valeri imanentni filmskoj umetnosti i izraajnim sredstvima filma postaju gledaocu marginalni. Njegov nivo aspiracije ne dosee u apstraktno, univerzalno ili estetiko, ve u akciju, imitaciju, naivnu legendu, priproste dijaloge kao oblandu za predstojei kungfu obraun. Ne moe se traiti neto od nekoga ko to nema. (Marko Aurelije) 128

Ako znanje stvara problem, neznanje ga nee reiti. (Isak Asimov)

TEORIJA O NASTANKU KARATEA

Ovo poglavlje je planirano ne kao istorijat ili injeniki pristup karateu kao sistemu, ve kao prikaz jedne od savremenijih teorija o nastanku karatea hermetikoj teoriji koja ima prilian broj pristalica meu savremenim karatistima pro-hermetiki orijentisanim, odnosno onima koji karate prihvataju prvenstveno kao hermetiki sistem. Ova teorija bazira na postavci da je karate, kao sistem, stariji od ljudske rase odnosno postojee civilizacije. Karate bi trebalo da bude produkt rezultat koncentrisane misaone akcije neke, sa take gledita dosadanje nauke nepoznate civilizacije, polemikog porekla. Postoje verzije da je karate donet iz svemira i da je dat ljudima u naslee, sa ciljem da ubrza njihovu mentalnu evoluciju, ali i verzije koje tvrde da je karate produkt neke veoma drevne civilizacije, koja je prethodila ovoj civilizaciji, i da je karate stvoren da bi preneo sadanjem ljudskom rodu sve univerzalno znanje koje je postojalo. Oni koji se i malo razumeju u zapadnu hermetiku tradiciju, primeuju naglaenu analogiju sa sistemom tarot. ta je tarot? Osnovni tarot se sastoji od 22 velike arkane odnosno tarot-karte. Prvenstvena namena karata je za meditativnu praksu pri emu, to je meditativni uvid vei, i horizonti mentalnog polja znanja se ire. Po hermetikom predanju, tarot je nastao pre nae civilizacije, u hermetikoj civilizaciji. Najkrae prezentovano, hermetika civilizacija je poivala na razvoju mentalnih komponenti bia, za razliku od nae koja bazira prvenstveno na proizvodnji materijalnih dobara. Ta civilizacija je poznavala i primenjivala parapsiholoke fenomene: telepatiju, psihokinezu, astralnu projekciju i sline, a gotovo neiscrpnu energiju je koristila putem mentalne kontrole makrokosmike energije. Budui da je bila na superiornom stepenu razvoja, njeni pripadnici su bili na visokoj stepenici psihike evolucije. Njihov osnovni zadatak je bio da neguju spiritualno znanje i vetinu i da se usavravaju u mentlnim disciplinama. Bili su predvoeni grupom Adepata najvieg reda koji su, dostignutim stepenom na lestvici psihike evolucije, prevazili materijalne okove i po volji su dobijali materijalni oblik, ili su boravili u nematerijalnim, astralnim ili viim sferama. Saznavi da civilizaciji preti unitenje koje oni, uz sve svoje potencijale, ne mogu da spree, Adepti su 129

odluili da ostave narednim civilizacijama sve svoje znanje iz oblasti hermetike umetnosti i vetine. Tako nastaju 22 tarot-karte. Na njima se nalazi svekoliko kompletno znanje iz oblasti hermetikih sistema, celokupna vetina i sveukupna mo. Tarot je zamiljen tako da bude iren kroz narednu civilizaciju. Pouzdajui se u zlo i pohlepu oveku varvarinu, pripadniku nae civilizacije, Adepti su stvorili karte neograniene moi, koje e neukima da slue za zabavu ili za kocku, dok e mudrima da slue za meditaciju, za otkrivanje nesluenih mentalnih sfera i uspon u psihikoj evoluciji. Civilizacija je propala, a vrhovni Adepti svih dosadanjih civilizacija prelaze u Veliku Belu Lou, naravno u svom nematerijalnom obliku. Po predanju, oni su Gospodari Sveta; oni upravljaju istorijom i ljudskim sudbinama, usmeravajui posebne, odabrane pojedince na put psihike evolucije. To su tzv. Mahatme koji, po volji, mogu da imaju i materijalni oblik. Predanje kae da su neki od istaknutih hermetista imali susret direktni kontakt sa Mahatmom u njegovom materijalnom obliku. Da se vratimo analogiji sa karate(do)om: Vrhovni Adepti su poznavali pokretnu, dinamiku meditaciju ili umetnost karatea, to je prenoeno sa generacije na generaciju. Karate(do) je kreiran kao apsolutan i savren sistem. Taj sistem moe da zadovolji i zadovoljava sve ovekove potrebe. Savrenstvo njegovo je potpuno. Svaka pojedinana tehnika je savrenstvo. Onaj koji ovaj sistem veba, tei savrenstvu. Kada ga postigne, on postaje Mahatma, Besmrtni, Savreni. Karate(do) predstavlja put mudrosti, put znanja, put razumevanja, put razvoja, ovekovu sudbinu i izbor, osloboenje od materijalne matrice, razvoj do tada nesluenih spiritualnih snaga, savrenu psihiku evoluciju. Zamiljen je kao borilaki sistem jer e priglupi i ogranieni pojedinci uvek eleti da se bore, pa e u tom cilju vebati karate, dok e oni koji su produhovljeni, mudri i plemeniti osetiti njegovu spiritualnu poruku i zov dubina spoznaje, i poi e putem napretka u psihikoj evoluciji. Analogija sa tarotom je oigledna. Po toj teoriji, karate(do) ne moe nikada da nestane, niti da se izgubi uvek e biti pojedinaca koji e da ga koriste i tumae kao borilaki sistem, ali i pojedinaca koji e da razumeju njegovu sutinu, koji e da postanu njegove sluge i svetenici, da bi postali gospodari svog ivota i gospodari sudbine. Predvieno je da sve to je karate(do), predstavlja savrenstvo i da omoguava da se oseti spirit odnosno ideja. Karate moe da bude veban kao spoljanji, borilaki sistem koji je funkcionalno operativan, da bi se omoguilo njegovo prenoenje od strane onih koji ne poznaju sve njegove potencijalne dubine, ali i kao hermetiki, iracionalno-spoznajni sistem psihikog razvoja i ekspanzije. Karate-do je zamiljen da se veba kao spiritualna umetnost. U njoj, za razliku od isto borilakih sistema, uenik u toku prakse prolazi i doivljava razliita mentalna stanja: koncentraciju, ekspanziju svesti, doivljaje ija je priroda slina halucinogenoj, meditativne uvide, transcendentalna stanja, stanja gubljenja forme ega, nadsvesnu ekstazu i doivljaj beskonanosti... da pomenemo samo neka od osnovnih. Tu pripadaju i ritualna i meditativna praksa, 130

odreeni obredi/postupci religioznog karaktera i religiozna sluba. Vano je napomenuti da ovakav tok promene svesti, i ako predstavlja psihiku evoluciju, posmatrau sa strane lii na duhovno rastrojstvo ili ludilo, jer su neke od usputnih manifestacija ovih fenomena sline abnormalnim stanjima psihe. Tako, na primer, neki od doivljaja veoma lie na pojedine fenomene koji se javljaju tokom izofrenije, manijakalno-depresivnih stanja, hebefrenije i srodne grupe oboljenja, ali ih, niukom sluaju, ne bi trebalo sa njima pomeati, a ni sluajno poistovetiti. Evidentno je da linost podrvgnuta hermetikoj praksi karate(do)a, u odreenim periodima ne moe da socijalno funkcionie, ili da gubi kontakt sa datom, materijalnom realnou, za odreeno vreme, boravei u iracionalnom svetu sopstvene imaginacije, koji je predmet spoznaje i intuitivnog uvida. Evidentno je da se ova stanja kvalitativno razlikuju od stanja psihike bolesti, jer vode psihikoj evoluciji i psihikom progresu i ekspanziji, iako su im neke od spoljanjih manifestacija sline. Krajnji cilj ovakve prakse je prevazii ovozemaljska ogranienja i materijalni vid egzistencije postati Adept visokog ranga i, osloboen od materijalnih stega, biti svoj u svoj svojoj svojosti, da upotrebimo zenovski izraz. Samo retki i odabrani koji su proli Scilu i Haribdu, upoznali Pakao i Raj, proli Golgotu i nadili sve to, u jednoj ili vie inkarnacija, mogu da postanu lanovi Velike Bele Himalajske Loe ili Gospodari Sveta. Sigurno je i to da podvrgavanje ovakvom mentalnom radu u periodu od vie decenija ini ovakve osobe dobrim delom socijalno neadaptiranim i neadekvatnim. Oni ne prihvataju date obrasce ponaanje i reagovanja svoje kulture, niti uobiajenu logiku i racionalni progled na svet. Budui da tee savrenstvu, oni kritinije uviaju nesavrenstvo, i svoje i svoje okoline, i bore se protiv zla, prosenosti i samozadovoljstva u sebi. Put je to asketski, mueniki i nerazumljiv, jer je apsolutno individualan. Nepotrebno je napomenuti da su pojedinci koji su spremni da njime idu izuzetno retki, i tokom istorije ljudske civilizacije, a pogotovu u dananjem svetu, svetu materijalnih dobara i hedonistike filosofije egzistencije. Moda je jedan od preduslova da se poe ovim putem i ve postojea socijalna neadaptiranost, introvertnost, iracionalni nain reagovanja, osobama kojima se Put Karate(do)a ini privlaan. Jasno je i to da su kvalitet hermetikog karate(do)a i njegov kvantitet u velikoj disproporciji, jer izuzetno mali broj pojedinaca due vremena izdri na kvalitativnom usavravanju Puta koji su odabrali, jer, kao to uitelji kau, taj put je najtei od svih puteva kojima moe da se ide, jer trai oveka, a takve je teko nai. Ni u kom sluaju ova teorija ne obavezuje u znatnoj meri niti autora niti itaoce ove knjige, s obzirom da pripada hermetikom karate(do)u i njegovoj doktrini. Sigurno je i to da je ona nastala analogno sa savremenijim trendovima odreenog teorijskog tipa miljenja. Neke njene verzije su, dobrim delom, pod uticajem Denikena i njegovog misaonog opusa. Neke druge, prohermetiki orijentisane, tee da se to vie priblie klasici zapadne hermetike tradicije, to 131

najbolje ilustruje ovde pomenuta analogija izmeu tarota i karate(do)a. Ne tvrdim da izmeu tarota i hermetikog karate(do)a nema odreenih, ak i upadljivih slinosti. Svakome ko poznaje ovu grau, to je jasno. Ali, poto bi ovo predstavljalo nekakav uvod u komparativne studije tarota i karate(do)a i, konsekventno, zapadne i istone hermetike tradicije, i predstavlja prvenstveno spekulativno pitanje, zadrau se na do sada reenom. Prethodni redovi predstavljaju samo kratak prikaz jedne teorije, nipoto praksu karate(do)a. Postoje ak i teoretiari hermetikog karate(do)a koji se, delimino ili u potpunosti, ne slau sa njom, niti sa ovakvim nainom prezentovanja teorijske osnove karate-sistema. Odluio sam se da prezentujem (prvu) teoriju jer je poznata i kod nas, u odreenim krugovima, ali uz mnoge neistine, proizvoljnosti, nerazumevanja i dopune koje su rezultat kreativnog dejstva njenih poznavalaca, dok ozbiljnijeg ili strunijeg pristupa ili pokuaja objanjenja nema, pa se prethodni redovi mogu shvatiti i kao moj skromni doprinos objanjenju ovog fenomena. Pametan ovek zna da kae: ne znam. (Ajntajn)

132

Postavi sebi nedostine i neostvarive ciljeve. Prekorevaj sebe to ih nisi ostvario. (Bakminster Fuler)

KARATE-WASA
Termin karate-wasa shvaen u svom optem znaenju predstavlja skup svih pojedinanih elemenata (ili karate-tehnika u uem smislu), i predstavlja deo Gokataken-a*. Jasno je da je karate-wasa samo jedan deo kompleksnog i kompletnog karate-praksisa, mada ona u savremenom svetu karatea tei da zauzme dominantnu ulogu (barem) u smislu obima vremena i panje koja joj se posveuje u svakodnevnom radu, a to je sigurno odraz laicizacije, simplifikacije i, ako ve valja izneti i vrednosni sud, banalizacije nadasve kompleksne i izuzetno prostrane i sveobuhvatne strukture tkiva fenomena karatea. U svom uem znaenju, u kojem se u argonu karate-jezika najee upotrebljava, termin karate-wasa podrazumeva jedan element karate-wasa (shvaene u irem znaenju), to znai singularnu jedinicu koja obuhvata celokupni tok izvoenja ukljuujui, naravno, i pratee i nadograujue elemente i, ovako koncipirana, prvenstveno ukazuje na fiziku dimenziju elemenata karate-wasa, to bi iole ozbiljnija analiza ustrojstva elemenata karatea posmatrala kao nedoslednu i neopravdanu, iole ozbiljnijeg smisla lienu redukciju. Meutim, za put uenja, prihvatanja i usavravanja karatea i, konano, postizanje i dostizanje odnosa koegzistencije i ostvarenje stanja paralelnog toka sa karateom, to je jedan o autentinih ciljeva vebanja karatea, neophodno je svakodnevno dolaziti u dodir sa svim pluralitetom karate-wasa, koja predstavlja stepenice kojima se sledbenik uspinje na Putu Karate-doa; on mora da stane na svaki stepenik da bi se sledei pojavio, dok ostale stepenice ostaju iza njega; one su ispunile svoju svrhu i, naizgled, funkcionalna upotreba im je iscrpljena. Meutim, svaka karate-tehnika predstavlja gotovo nepregledno prostrano polje znaenja, unikatna je po svojoj sutini, a njena smislena komponenta je za um pojedinca neiscrpiva, jer ga transcendira prvenstveno svojom apsolutnom, metasimbolikom i metanoetikom dimenzijom. Tako, karate poznaje veliki broj tehnika, koji se u klasici karatea meri stotinama ili hiljadama (to zavisi od kole), gde se javljaju varijeteti, suptilne nijanse i razlike, specifina tumaenja, minijaturne energetske varijacije... 133

tako da postoji gotovo bezbrojni niz mogunosti, ije saznanje nije predmet prvenstveno najlucidnijih i do maksimuma iracionaliziranih komponenti dubokih i arhainih struktura (ljudskog) duha. Karate-tehnika prezentuje pojavne oblike simbolike, filosofske, psiholoke, gnoseoloke, hermetiko-okultne, magijske (ali i metafilosofske, metanoetike, metasimbolike...) dimenzije u okviru imanentnog u odnosu na sopstveni telos. Nasuprot tome, autohtone i ontike dimenzije karate-tehnike, ukoliko prihvatimo mogunost ontikog pristupa tako sekularizovanom fenomenu kao to je to (pojedinana) karate-tehnika, a na emu bi ortodoksna teorija karatea insistirala, duni smo da razjasnimo barem osnovno pitanje mogunosti saznanja ontos-a karate-tehnike, za koji put najeminentniji autoriteti klasike karatea decidiraju dubinsko-psiholoki uvid kao, pre svega, iracionalni gnostiki metod meta-umovanja koji korespondira sa (heteroloki determinisanim) bitkom karate-tehnika. Semantiki polimorfna dimenzija svake pojedine tehnike odreuje tu tehniku kao novum specificum, i iz tog razloga autoriteti u domenu tradicionalog karatea pristupaju tehnici samo prividno dihotomno: oni posveuju godine, pa i decenije, usavravaju jedne tehnike, jedne kate, od kojih svaka predstavlja autentini izvor suptilnih varijeteta svake pojedine karate-tehnike, ali vebaju i veliki broj tehnika i njihovih verzija, prvenstveno se (opet) obraajui katama kao idealnim i savrenom obrascu kanonizovanih karatewasa. Meutim, krug znanja se ponovo otvara i ponovo zatvara: prolazei ceo ciklus saznanja, poev od najjednostavnijih, pa preko vrlo sloenih tehnika i suptilnih varijanti, i nakon pet, est, sedam ili vie decenija svakodnevnog vebanja, drevni uitelji se vraaju na elementarne tehnike, ali ovog puta u proivljenoj verziji, u autohtonom tumaenju, nakon savrenstva polivalentne ekspresije punog pluraliteta karate-wasa. Izreka drevnih uitelja kae da tehnika ne slui za to da bi se iko ikada borio sa drugim ljudskim biem, ve da se poraze sopstvene slabosti, strasti, egoizam, strahovi i neopravdane sumnje, u neprestanoj borbi sa njima, gde karate-wasa predstavlja samo put, ili Put. Deklarativni izum, karate-sport, dobrim delom je redukovao i simplifikovao tehniku koja je u upotrebi, istiui kao nebulozni kriterijum izbora odabir tehnika iz vie stilova i upotrebljivost u sportskoj borbi. Ideja odbira iz vie stilova odaje vulgarni laicizam, jer je iole upuenijem pojedincu jasno da je ljudski vek prekratak da bi se upoznale i usavile tehnike, kate i ostala vebanja jednog jedinog, izabranog, svog stila. Pojedinac koji bi pokuao da proba vebanje vie stilova, neminovno bi dospeo u situaciju da neznanjem pokriva neznanje, i to iz najprostijeg razloga to su za asimilaciju principa karate-wasa (i to osnovnih) u okviru jednog stila potrebne decenije. Pored apsolutne vremenske barijere, istovremeno ili sukcesivno uenje principa tehnike vie stilova bi dovelo do toga da se oni sukobljavaju jedan sa drugim, da rue efekat uenja, te bi rezultat bio jadan, a pojedinac koji bi pokuao da kalemi tehniku vie stilova jednu na drugu, bio bi dostojan saaljenja. 134

Kako je u domenu praktinih pitanja karate-tehnike miljenje autoriteta ne samo neopozivi kriterijum, ve i jedino vaee, s obzirom da mu je iskustveno-saznajna ravan jedina podloga za vanost, nijedan od iole ozbiljnijih poznavalaca se ne uputa u avanturu izbora iz vie stilova, verovatno iz razloga da ne pravi smisla liene hidbride tehnike, ve veba jedan stil, usvaja njegove principe i asimiluje pozitivna dejstva hiljadama godina proverene karate-wasa. U ideji da se probere najbolje iz vie stilova sagledavamo refleksiju mentaliteta (balkanske prostake) megalomanije bazirane na laicizmu i neznanju, a takav postupak ne predstavlja inovaciju niti afirmativni prilog karateu, ve deklarativni nonsens. Kaemo deklarativni, jer karate-sport koristi stoprocentne: tehniku, kate, metodologiju, progredirajui sistem uenja... koji su svojstveni Shoto-kan stilu (koji je izvrio pionirski uticaj i koji je uila kompletna trenerska garnitura), to odrednicu izbora iz vie stilova naravno stavlja onde gde joj je i mesto kao mrtvo slovo na papiru. Mrtvoroene je zavrilo u kanti za smee. Paralelno sa karate-sportom kao deklarativnim nedonoetom, koegzistira i stilski karate, te (otprilike) jedna polovina karate-vebaa veba karate-tehniku po stilskim odrednicama koje, svojom stilskom determinantom, iskljuuju sportsku determinantu i primarno fizike implikacije. O kriterijumima upotrebljivosti u sportskoj borbi je autor ovih redova ve dao neto opirniju napomenu.** Kao opti rezime ove laicistike postavke bi valjalo rei da borilake efikasnosti (na primer) tehnike Oi-zuki Shoto-kan stila u odnosu na (adekvatni analogon) Jun-zuki Wado-ryu stila nije imanentna samim tehnikama, tehnikama shvaenim u njihovoj sekularizovanoj verziji, ve njihova borilaka primena zavisi od kvaliteta takmiara i njihovih partnera, od stepena uvebanosti i borilake efikasnosti, zavisi prvenstveno od naina primene. Kvalitet tehnike jednog stila je neuporediv sa kvalitetom drugog, jer oni predstavljaju zatvorene celovite strukture iji elementi odgovaraju jedan drugome, pa bi bilo kakav pokuaj kompariranja pojedinih (analognih) elemenata bio lien smisla. Sa druge strane, ako i postoje odreene razlike u domenu toka pokreta, energetskog balansa, prostornog rasporeda energije, osnovnog stava, sabaki-wasa (tehnike kretanja) i drugih i prateih elemenata, onda je to prvenstveno predmet analitikih studija praktiara karate-tehnike, pri emu je evidentna izuzetna istovrsnost grupa tehnika izmeu razliitih stilova, dok je osnova razlika u tumaenju, kao i u pojavnom obliku izvoenja. Primarni kvaliteti karate-tehnike su tok pokreta i energetski balans, koji pripadaju iskustveno-doivljajnoj sferi. Elementi kao to su snaga ili brzina, kao prvenstveno fizike kategorije, predstavljaju banalizaciju spiritualne ideje i imanentnog savrenstva, koje sa izuzetnom upornou neguju tradicionalni uitelji karate(do)a. Ne samo iz tih razloga, imam puno pravo da tvrdim da sportsko tu135

maenje karatea predstavlja klasini i vrlo vidljivi oblik kia u domenu fenomenologije karate-kulture, za kojega imaju afiniteta prvenstveno pojedinci bez sposobnosti da razlue autentinu vrednost od nametljive nevrednosti ili kvazi-vrednosti, ili pojedinci bez pameti, bez moralne vrstine i karakterne snage da ne samo uvide, ve i afirmiu istinu u karateu ili Istinu Karatea: Duh, Ideju, Uvid... kao konstitutivne elemente stvarnosti karatea, koji egzistiraju skoro pet hiljada godina.*** Meutim, kako rak-rana savremene kulture ki, svojom pojavom, ali i nameuom dimenzijom vri snanu ekspanziju, zamagljujui autentine vrednosti umetnosti i kulture, ni fenomen karate nije nipoto imun na ovu pojavu koja preti da ugui trake preostale ozbiljnosti u tumaenju i poimanju karatea u punom pluralitetu i polimorfnosti skupa njegovih dimenzija i aspekata, gde sport-karate sigurno nije najtemeljitiji i najbanalniji vid kia u okviru (odnosno: izvan okvira) autentinog karatea, ve su to, sui generis, gotovo svi savremeni karatei, a esto i borilaki, takmiarski i kompetitivni elemenat u okviru savremene vetine, kao i verzije i pravci kao to su full-contact ili kung-fu. Sila, krv, nasilje i niske strasti na cirkuskim atrakcijama, gde se manipulie karate u korist punih depova menadera bez morala, a sa velikim novanim apetitima, kao i nizak nivo kvaliteta uenja i vebanja, raznorodni izvori uenja uz prisustvo mnotva snagatora, neznalica i lovaca u mutnom, uz postojanje velikog broja organizacija svih nivoa (paralelnih), separiranih pojedinaca, kao i neujednaen i vrlo raznolik sistem sticanja zvanja, neregulisana normativno-pravna regulativa i gotovo apriorno nepridravanje nepisanih etikih pravila i pisanih odredbi... karakteriu savremenu scenu karatea u svetu.

*Gokataken je skup svih grupa vebanja jedne kole ili jednog stila karatea, gde na umu imamo i ritualna, meditativna, medicinska, filosofsko-psiholoka i druga vebanja koja ine praksis klasinog karate(do)a. ** Vidi dr Aleksandar De Majo: TEORIJA KARATEA (udbenik za kolovanje i obrazovanje trenerskog kadra), Novi Sad,1980. *** Prvi poeci ili prapoeci vetine karatea datiraju iz doba drugog od trojice legendarnih careva u drevnoj Kini, Huang Ti-a (uti Imperator), i datuju se na (oko) 2.794.god pre nove er. Za tvorca karatea u njegovom formalno-ortodoksnom obliku, u formi kate koja se danas naziva Sanchin i ouvana je prvenstveno u okinavljanskom karateu, smatra se indijski kaluer budistike religije Bodhidharma (5.v.n.e.).

136

U religiji, budunost je vena. U umetnosti, sadanjost je vena. (K. Okakura: Knjiga aja)

OD ESTETSKOG KA ESTETIKOM (U KARATEU)

Ogromna veina sledbenika karatea, koje bismo, po mnogim pozitivnim odlikama, slobodno mogli da uvrstimo u poznavaoce, mogu da, u okvirima svog perceptivnog znanja i dometima bilo razumske, bilo umske percepcije, steknu uvid i spoznaju prvenstveno, to se neretko svodi i na jedino, pojavnu dimenziju karatea. To, laicistiki determinisanom uvidu, znai tehniko-manifestnu ili lino-ekspresivnu dimenziju (pre svega) karate-tehnike kao odraza ili izraza kvaliteta koji je u funkciji linosti, sledbenika koji se bavi praksom karate-wasa. Ovo vodi uvidu u prvenstveno estetsku dimenziju karate-tehnike. Kaemo karate-tehnike, iz razloga to je pojam estetske dimenzije karatea nezamisliv utoliko to ovde estetsko poimamo prvenstveno u funkciji dva vida miljenja/tumaenja, na koja emo se koncentrisati u toku daljeg izlaganja: grki pojam aisthesis poimamo u datom sluaju kao osetljivost ili osetilnost, odnosno, u proirenom znaenju, mogunost percepcije regulisanog, na putu da bude oseano (i doivljeno), ulno orijentisanog to, imanentno, podrazumeva pojam lepog, koji e biti bazini pojam drugog vida poimanja, a to je estetsko kao pridev izveden od nauke o lepom ili miljenja o lepom. Jasno je da ovako koncipirani pojam lepog podrazumeva objekat ili predmet koji se tumai i vrednuje lepim (u datom sluaju: karate-tehnika, odnosno nain i forma njenog izvoenja), posmatraa, stvarnog ili imaginarnog, na kome je da vrednuje prethodni objekat kao identian sa okvirnim pojmom lepog (u datom sluaju to su spoljanji posmatrai ili ak izvoa sam), kao i sam in vrednovanja, procenjivanja, verifikovanja u estetskom smislu. U datom sluaju to je, pre svega, profesionalno-struni in vrednovanja, ali se moe odnositi i na nierazredne forme doivljaja lepog, pravilnog, slikovitog, upeatljivog, ekspresivnog... i kod manje upuenog posmatraa. Postavlja se pitanje ta je to estetsko u domenu karate-tehnike. Kao to sam ve napomenuo, to je njena pojavno-ekspresivna dimenzija, to bi 137

prevazilazilo pojam spoljanji izgled. Svaka pojedina karate-tehnika, posmatrana u toku izvoenja od poetka do zavretka, podrazumeva odreenu zakonomernu pravilnost i usklaena je (a u poslednjem veku i naglaeno geometrizovana) po toku izvoenja: ona obuhvata i opisuje krug, krst, polukrug, luk (pravilan), pravu liniju, simetrinu parabolu... Svaka pojedina tehnika je energetski izbalansirana, tako da sam pokret deluje impresivnije (na posmatraa), sa pravilnou u smislu podjednake energetske zastupljenosti, nagle, ali identine i pravilne energetske emisije i ritmikog kretanja energetskog napona sa znatnijim rasponom (to je karakteristino za savremeni karate). Izvoenje karate-tehnike poznaje savrenstvo prostornog rasporeda, pre svega u smislu unutarnje simetrije, ali i usaglaavanja sa osnovnim linijama i ravnima ovekovog tela: tehnike se izvode u (tano i precizno odreenu) srednju liniju, ili do granine linije tela, ili prostorno, do usaglaavanja sa poloajem celog tela, izvode se u taku (tano odreenu) gornje, srednje ili donje regije, obino centralnog poretka i pravilne i odreene udaljenosti od tela. Svaki stav karate-tehnike je energetski apsolutno izbalansiran, estetski dopadljiv u smislu to mu je pravilnost zakonomerna: taan poloaj stopala na podlozi i odnos izmeu stopala, poloaj nogu, a naroito kolena, u odnosu na stopala i trup, poloaj tela apsolutno je usaglaen sa osnovom stava (koju najee odreuje poloaj nogu) i prati strogo odreeni poloaj ruku, koji po linijskom, ravanskom i prostornom rasporedu, mora da bude usaglaen sa kompozicijom celog stava. Nain izvoenja pojedinane tehnike je gladak, mek, sa dinaminom zavrnicom, predstavlja sinhronu akciju celog tela, gde svi delovi tela vre meusobno dopunjavajue i usaglaeno kretanje, tako da je formalna korektnost prvi osnov za kvalitetniji energetski raspored. Prostorni raspored izvoenja (iste) tehnike odgovara strogo odreenom linijskom ili krunom kretanju, simetrinom u prostornom smislu, put nazad zakonomerno koliko i put napred, sa identinim prostornim rasporedom sa obe strane. Posebno kvalitetan estetski doivljaj predstavljaju kate, jer su asimilovale strogu i rigoroznu pravilnost. Embusen1 svih karateu poznatih kata je prostorno pravilan i podreen je pravilnosti u smislu osne ili centralne simetrije: to je ili prava linija, krug podjednako energetski optereen na svim takama, ili je u obliku slova H, ili pak T, gde je oigledna njihova pravilnost i zakonomernost, ili su to, pak, sloeniji prostorni oblici, koji uvek i dosledno potuju prostornu simetriju i pravilan, to neretko znai i identian ili uzajamno suprotan, ali upotpunjujui raspored elemenata. Sve pojedinane tehnike u pojedinoj kati podleu strogoj pravilnosti i savrenog su poretka to se tie izbora, mesta u kati, uloge, prateeg kretanja, ritma, toka izvoenja... To se u jednostavnijim katama manifestuje kao isti broj tehnika izvedenih u oba smera istog pravca, sa istim energetskim potencijalom, sa adekvatnim kretanjem i istovrsnim promenama (osnovnog) stava. Sloenije i naprednije kate uvode prvenstveno strogu pravilnost energetskog ustrojstva i energetskog toka sloenije postavke rasporeda, kao i konciznija i sloenija kretanja, pravilne pro138

storno-vremenske modele koncentracije energije i (pravilna) energetska pranjenja. Tu pravilnost ekspresije nipoto ne zavrava naprotiv: kate su kanonizovane u smislu da, na primer, na istom pravcu sve tehnike budu izvedene u istu regiju, ili u pravilno progredirajue (rastue, opadajue..) sve tri regije u nizu, to najee ima simboliko znaenje (nesvesno, svesno, nadsvesno ili zemlja, nebo, ovek...). Svaki element jednog pravca ima, po energetskom balansu, adekvatan element na pandanu tog pravca, ili u vidu ritma, ili u vidu zastupljene tehnike, nivoa izvoenja, izbora tehnike (laka, odnosno izvedena otvorenom rukom ili teka, odnosno izvedena elom pesnice). Ogromna veina kate se zatvara odnosno zavrava na istom mestu odakle je i poela (prostorno) to, pored simbolike, ima i estetsku dimenziju. Zanshin kao zavrni psiholoki doivljaj je na istom mestu, na kome je bio i uvodni i poetni (telesni) poloaj. Jasno je da ovim mogue nabrajanje pravilnosti i sistematinosti karate-tehnike tek poinje, ak i s obzirom na polimorfnost njihovih verzija, varijanti i tumaenja (karate-wasa). Takoe je jasno da ovo nije jedini, a ni najvaniji element estetske dimenzije karate-tehnike, ve da su osnove ovakve koncepcije uvida u karate-tehniku njena forma, tok pokreta, energetski balans, ki, kime, buji... i, konano, busshin, koje smo ve apostrofirali kao konstitutivne elemente karate-wasa. Evidentni doivljaj lepog i, gde ovaj pojam tumaimo prvenstveno u njegovom antikom, tanije starogrkom znaenju (kalokagathia), kompleksan je utoliko to u ekspresiji tehnike uestvuju stotine parcijalnih elemenata, kontstantnih u smislu formiranja jednog opteg, superordiniranog ili transsekularnog efekta, utiska ili, to je najtanije, izraza, koji je svojstven karate-tehnici, ali nipoto nije tehnika sama, jer se taj izraz moe nauiti, uvebati, svesno percepirati, pred-odrediti. Tako bi se, u domenu teorije karatea, moglo govoriti o simplifikovanom ili redukovanom izrazu karate-tehnika, o njenom baroknom izrazu u smislu dekorativnosti (a to bi opet bilo blisko ki-fenomenu u domenu karate-tehnike), o konceptualnom izrazu ili nadrealnijem, lucidnijem izrazu kreacije karatetehnike. Izrazu u smislu expresion, ali koji moe da predstavlja osnovu (i) za performance. U osnovi, ovaj izraz moe da bude dvojak: da polazi od svesti izvoaa ka izvoenju tehnike, i od tehnike ka (njenom) izvoau. U prvom sluaju, ako se polazi od svesti izvoaa ka izvoenju tehnike, dominira pojavnoekspresivni element, koji rezultira spoljanjim, vidljivim kvalitetom karatetehnike, i to (trenutno) apstrahujui elemente kao to su ki, kime, energetski balans i tok pokreta, koji mogu da budu prisutni u oba vida izraza karate-tehnike. Imanentni ili unutarnji vid izraza karate-tehnike tei asimilaciji tehnike od strane onoga koji je izvodi, tei primarno individualno-doivljajnom prihvatanju tehnike, nepojavnom, neizraajnom, nedekorativnom i, u praktinom smislu, nefunkcionalnom i neefikasnom (sa stanovita posmatraa, ali ne i aktera), i podrazumeva odsustvo svesnosti o samoj tehnici, to pred139

stavlja suprotnost u odnosu na prvi vid izraza karate-tehnike. Estetika dimenzija karatea podrazumeva usvajanje barem nekih osnovnih postulata. Karate vidimo, u domenu ovakvog tumaenja, prvenstveno kao umetnost, a da je i to vienje mogue, pozvaemo se na samo dva injenika argumenta. I dan danas, u njegovoj matinoj zemlji, o karateu se misli (i) kao o formi umetnikog izraavanja, te karate predstavlja jednu od osnovnih formi (po takvoj klasifikaciji) tradicionalnih zen-umetnosti, analogno knjievnosti, likovnim umetnostima, muzici... Konsekventno tome, karate kao forma umetnikog izraza je podreen stilu, to je svojstveno gotovo svim granama umetnosti, te otuda i mnotvo veih ili manjih stilova, pravaca, kola, tumaenja, verzija... Laicistiki posmatrano, ukoliko na primer muzika ili slikarstvo poznaju neoromantizam, nadrealizam, neoklasicizam... utoliko i karate, kao umetniki entitet, poznaje (takoe samo kao primer), Shoto-kan (vrstoa izraza, pravolinijski tok izvoenja), Wado-ryu (polukruni tok, mekoa i gipkost forme), Matsubayashi-ryu (sloene krivolinijske putanje, veoma razuena baza tehnika)... U prilog stilskoj viziji karatea kao umetnike forme govori i postojanje hronolokog, sukcesivnog nastanka stilova, pokuaja negiranja jednih stilskih odrednica drugima, supremacija stilskih valera, konfrontacija stilova, manifesti i proglasi o ideji, sutini i odlikama stila, o njegovom vienju karate-izraza... to je apsolutno analogno istorijskoj i sistemskoj praksi drugih grana umetnosti. Naziv za pojam koji je u nas poznat kao borilake vetine u dvema kulturama gde su one (vetine) izvrile poetni, pionirski uticaj, i gde su i do dananjeg dana najmasovnije, u Francuskoj i Engleskoj, termin koji ih oznaava je les arts martiaux (francuski) i martial arts (engleski), gde se u oba sluaja javlja art (latinska osnova), termin koji ima dosta prostrano semantiko polje, ali mu je primarno znaenje umetnost. Meutim, u srpskom jeziku bi to polje moglo da obuhvati i pojmove kao to su znanje ili umee (ali ne repetitivno fiziko umee, ve ono koje podrazumeva i kreativnu komponentu). Ogromna veina autora sa pomenutih govornih podruja, ili dela koja su prevedena na ove jezike, tumae karate kao art, ali je polemino pitanje da li vide karate kao umetnost, sa svim konsekvencama takvog tumaenja, kako ga prikazujem u ovom tekstu. Pridev estetiki poimam izvedenim od estetike kao filosofije umetnosti2, to znai da poimam sutinsku razliku izmeu estetskog i estetikog, gde pod ovim drugim pojmom poimam pre svega teorijsko miljenje o pojedinom obliku umetnosti, u datom sluaju: karateu. U teorijskom vizusu: pojam karate-do je primereniji za poimanje i tumaenje fenomena kao oblika umetnikog praksisa. Pitanje je koji su to okviri miljenja koji bi pruili referencijalni sistem (estetike) za promiljanje fenomena karate-umetnosti. Afirmisani stav evropske negativne estetike, postojanje dve osnovne komponente umetnosti: mimesis i poiesis, mogao bi da predstavlja dobru 140

poetnu osnovu. Pitanje je ta je to mimetiko, odnosno tehniko-zanatsko u karate-umetnosti. To je njegova karate-wasa, jer je ona, kako joj i sam naziv govori, tehnika, izvedenica od starogrkog termina tehn, i predstavlja sredstvo, nain umetnikog izraza. Ona ispunjava, da se opet pozovemo na pojam klasine estetike, predmetno-prikazivaki plan karate-umetnosti. Predmetno-prikazivaki plan karate-umetnosti bi obuhvatao nain izraavanja ili izvoenja, (to je odomaen struni termin) karate-tehnike, njenu formu, njenu prostorno-vremensku dimenziju, pluralitet polimorfnih vidova i jedinstvenost svake pojedine tehnike, njenu individualnu, ali i individualizovanu dimenziju i unikatnost, neponovljivost, a prvenstveno tu odluku da ona predstavlja odraz kreacije, ostvarene u vidu izraza, prezentovanog potencijalnom konzumentu u datoj formi, ali i kao odraz dubinskog unutranjeg artistikog poriva, te predstavlja sredstvo, modalitet, izabrani i uslovljeni nain kreativne ekspresije. Poiesis ili metakreacija u domenu same karate-tehnike (u uem smislu) nije mnogo smislena, ali svoje puno opravdanje nalazi u domenu karatea, ili Karate-doa, gde je tehnika shvaena samo kao pojavni element ove umetnosti, a nipoto kao njena sutina. U domenu karate-umetnosti traimo izraz bitka i pitamo se za mogunost odnosa karate-umetnosti bitak, shvaen kao sutina svega postojeeg. Verujemo da je ispred ovog uvida pre svega posredovani odnos, gde vidimo dve mogunosti: ili je sutina fenomena karateumetnosti u njenoj doivljajnoj (u filosofskom smislu) komponenti, u smislu spoznaje bitka, ili put vodi od kreatora ka bitku, da bi u samom inu kreaciju u domenu karate-umetnosti, ovaj bio spoznat, i gde bi karate-umetnost, da se posluimo Hajdegerovom predstavom, predstavljala put ka kui bitka; ili, kao druga mogunost, sm se bitak emanira, sistemom gradacije, u delo kreacije karate-umetnosti, koji time predstavlja samo odraz bitka, ali nipoto bitak sm. Po reima tradicionalnih uitelja karatea, blia je istinitosti ova druga mogunost, s obzirom na transcendentalni karakter (individualnog) doivljaja u procesu karate-umetnosi. Panestetizam zenovske stvarnosti Karate-doa uvodi krucijalni pojam Ono, koje stupa u suodnoenje sa bitkom, gde vidimo barem nekoliko mogunosti kao pravce mogueg razmiljanja. Klasika zenovske misli odreuje Ono kao nadiskustvenu transcendentalnu stvarnost koja je: bitak sm (ali uz heteroloke ontike pretpostavke), kao transcendentalno i transapstraktno sutastvo osloboeno od pojedinanog, konkretnog, istorijskog, prolaznog i trajueg, ali i kao njegovu suprotnost, a, u svakom sluaju, u potpunosti odvojenog od ina svesne spoznaje, ideje spoznaje i mogunosti spoznaje (gde se pod pojmom svesti ne podrazumeva samo individualna, konkretna, pojedinana svest, ve i svest kao epifenomen, ali i kao primarna svesnost transindividualnog i transapstraktnog karaktera. Ono se poima kao emanacija bitka, to podrazumeva odvojenost od bitka, a u smislu identiteta sa bitkom egzistencije (antropoloke vokacije) ili, da se opet posluimo analognim primerom iz evropske filosofije, tu-bitkom (Hajdeger). 141

Cilj procesa emaniranja je spoznaja (od strane) individualnog duha da ne samo to predstavlja nekakav bitak (u ovom sluaju tu-bitak), ve mu taj bitak omoguava da stupi u odnos sa jednim i jedinstvenim bitkom, gde je sutina tog odnosa spoznaja Jeste tog bitka, kao (jedine mogue) transcendencije koja rezultira spoznajom jeste-bitka (ili sopstva) kao imanencije. Ono se poima kao ontos kreacije, kao, da opet koristimo rei drevnih uitelja-filosofa, nepersonificirana sila koja je pre Stvaranja, ili je u stvaranju samom, ali koja nikada nije stvorena. Ako bismo se vratili na poetni referencijalni sistem (negativna estetika), uvideli bismo da su oba njena vida funkcionalna u smislu pribliavanja estetici karate-umetnosti. Gnoseoloka negativna estetika bi imala za predmet karate-umetnost kao primarni in spoznaje ili saznanja (iji je predmet bitak), dok bi ontoloka negativna estetika imala za adekvatno polje istraivanja umetniku kreaciju kao izraz ili odraz bitka, (gde nije u obzir uzeta apsolutna prezicnost pojmova). U Hegelovom vienju/poimanju umetnosti3 tri su elementa koji je ustoliuju: kreator, delo i umetnika praksa ili in kreacije. U karate-umetnosti kreator je vidljiv i decidiran: to je karate-umetnik koji poseduje svest da se karate-umetnou bavi, ima svest da stvara umetniko delo, i on je taj kome je svojstven umetniki praksis (u Aristotelovom smislu rei). Problem (ili pitanje) dela u karate-umetnosti predstavlja centralni problem, i to prvenstveno zato to se pod pojmom umetniko delo podrazumeva prostorni ili vremenski objekat kao predmet percepcije, a koji u karate-umetnosti poseduje specifine oblike/odlike. Delo u karateu ima dodirnih taaka (u smislu istovrsne prirode) sa delom u, na primer, muzikoj umetnosti (dakle, jednoj nemimetikoj formi umetnosti), ali samo spoljanjem posmatrau. Kako smo taj izraz, dostupan recepciji posmatraa, odredili kao estetski fenomen karatea, u domenu estetikog bi delo valjalo uvideti u polju imanencije praksisa karate-umetnosti. Da se ponovo posluimo uenjem klasike karate-umetnosti: delo u karate-umetnosti je kreator sam. On, u toku kreacije, kreira svoje sopstvo utoliko to ga dovodi u postojei, afirmativni odnos prema bitku, identifikuje ga sa bitkom ili ak bitak identifikuje sa sopstvom, (to je, po mom skromnom miljenju, nemogue ozbiljnije promiljati u ovako kratkom osvrtu) i, to je za procenu dela najvanije, doivljava i iskuava promenu stanja svesti koja se, iz umetnikog doivljaja karatea, vraa trajno izmenjena i obogaena uvidom (ili uvidima). Kako je sadrina tog uvida (ili tih uvida) transcendentna, verbalno neiskaziva i individualno-doivljajna, to konsekventno znai nepojmovna i nekonceptualizovana, smatramo da je trajno polemiko pitanje mogunosti adekvatne korespondencije izmeu sopstva i bitka, bez obzira na tumaenje ili efekte, tvrdnje ili (posredne ili neposredne) dokaze, ija je vrednost uvek i primarno individualno determinisana. Pojam umetnike prakse u umetnikom inu karatea je oigledan: karate poseduje i mimetiku dimenziju, i pitanje je da li je usmeren na delo kreacije, ili je samodovoljan, u smislu umetnikog praksisa, (primarno u polju 142

svesti kreatora), a bez intencije ostvarenja u smislu kreacije dela. Karate-umetnost je redukovana na karate-praksis utoliko to bi njena mimetika komponenta izvan predmetno-prikazivanog plana bila nezasnovana, ali mogua (barem po miljenju potpisnika ovih redova) u smislu antitehnike, odnosno tehnike bez tehnike, koja rezultira kreacijom bez kreacije, a gde preostaje jedino afirmativna egzistentnost kreatora na poetku procesa kreacije ili umetnikog ina, da bi autohtonost njegove egzistencije bila dovedena u pitanje u trenutku transcendentalnog mistinog iskustva koje, dodue, jeste iskljuivo individualni doivljaj, ali koji (doivljaj) egzistentnu formu ne samo jastva, ve i sopstva, individue shvaene kao egzistencije upuene na put spoznaje, dovodi u odnos nitetnosti prema jeste-bitku (da opet upotrebimo Hajdegerov termin), jer i spoznaja bitka u ovom sluaju znai nitetnost egzistencije, kao to je to i konsekvenca odnosa identiteta sa njim. Ukoliko bismo, analogno komunikacionoj teoriji umetnosti, pokuali da definiemo konzumente dela ili prijemnike sadrine umetnikog dela kojima je ono i namenjeno, uvideli bismo da su oni, prirodom samog umetnikog ina karatea, iskljueni iz potencijaliteta autentinog umetnikog (estetikog) doivljaja karate-umetnosti, osueni zauvek na stav spoljanjeg posmatraa koji, s obzirom na ozbiljnost (usuujemo se da kaemo) ontosa karate-umetnosti, nikada ne dostiu status relevantnih, ne samo procenjivaa, nego ni perceptivaca autentinog (i autohtonog) umetnikog karate-ina. Gledaoci ostaju gledaoci. Skloni smo da smatramo da je negativna estetika (Negativna estetika je odreena kao ona opta tendencija u filosofiji umetnosti prema kojoj se egzistencija umetnosti, smisao i njena funkcija redukuju iz odreene filosofske ideje, pri emu dolazi do gnoseologizma ili ontologizma, pa se negira egzistencija, a priznaje ono opto, pojmovno, idejno, nuno. Gligorije Zajearanovi), kao dominantni vid svetske estetike, adekvatan referencijalni okvir u kojem bi valjalo odreivati i u koji bi valjalo projektovati konstitutivne elemente i valere karate-umetnosti. Svesni smo da je estetika dimenzija karatea u potpunosti izvan polja i predmeta opservacije literature koja se bavi karateom (posmatrano u svetskim razmerama) i da je ovaj kratki osvrt samo prvi pokuaj da se, u tim okvirimja, progovori i o tom skupu pitanja i problema. S obzirom na samo informativni karakter osvrta i uvodne pretenzije, njime nisu obuhvaena odreena pitanja za koja smatram da su sutinski znaajna za ovu grau: egzistentnost i prezentnost ontosa karate-umetnosti; transsubjektivistiki vid ekspresije karateumetnosti; apstraktne i transapstraktne forme umetnikog izraza karatea; bit epifenomena dualiteta saznajno-doivljajnog u estetici karatea... kao i druga, gde na umu imam i prilog za uvod u metaestetiku karatea, te autor preuzima na sebe obavezu da se i ovim pitanjima obrati panja u knjizi koja e svojim obimom i namenom obuhvatiti i opirnije koncipirane teme iz domena estetike karatea. Opravdana je smislenost stava koji bi bazirao na prvom postulatu Lukaeve fenomenoloke estetike:4 Umetnika dela postoje kako su 143

ona moguna, a koji bi pred fenomenoloki pred-odreenu svest upitnog subjekta premisivno postulirao: tvorevine karate-umetnosti postoje kako su one mogune... sa gotovo nesluenim mogunostima daljeg nastavka promiljanja ove premise. Takoe se postavlja pitanje smislene opravdanosti i utemeljenosti estetikog vienja (umetnosti) karatea, pri emu bi valjalo navesti rei N. Hartmanna5: ... estetika (...) se ne pie ni za tvorca ni za posmatraa lepog, ve jedino i iskljuivo za mislioca, kome delanje i dranje one dvojice predstavlja zagonetku ... te ovaj prilog nauci o karateu i teoriji karatea valja shvatiti prvenstveno kao obavezu autora da se izrekne istina: istina kao rezultat promiljanja i prouavanja karatea, naroito ako se uzme u obzir inovatorska dimenzija iznetih postulata.

Embusen je prostorni raspored izvoenja kate; dijagram kate. ...kako ju je ustoliio Baumgarten 1735. (MALE FILOSOFSKE MEDITACIJE), a koje tumae nje je ne samo vaee, nego i dominantno sve do dananjeg dana. 3 Hegel: ESTETIKA I-III, Beograd 1959. 4 Georg Lukacs: HAJDELBERKA ESTETIKA I, Beograd 1977. 5 Nikolai Hartmann: ESTETIKA, Beograd 1968
1 2

144

Najznaajnije stvari uzimaj leerno. Najvee stvari uzimaj leerno. Budi najzabrinutiji oko najsitnijih stvari. (Zen-majstor Itoku)

ELEMENTI KARATE-WASA
Svestan sam nemogunosti, ili barem znatne ogranienosti literarnog pristupa u postupku prezentovanja suptilnijih elemenata svake pojedine tehnike: bussin, buji, toka pokreta, rasporeda energije i energetskog balansa, oseaja za tehniku... koji, i pod rukovodstvom eruditivnog uitelja, predstavljaju prvenstveno predmet iskustveno-doivljajnog u v i d a, apsolutno individualno determinisanog, te je, u pisanoj formi, mogue dati samo nagovetaje i uputstva o ovim elementima. Nasuprot tome, konstitutivni elementi svake karate-wasa pripadaju domenu individualnog karate-iskustva i individualne karate-prakse, korespondirajui znatnim delom sa dubljim, to e rei nesvesnim strukturama individuuma koji je u interaktivnom odnosu sa entitetom karatea. Ortodoksna karate-wasa se moe analizirati analogno metodolokom postupku gradacije kao bazina tehnika (Kihon) i napredna tehnika, pri emu su ove deskriptivne odrednice prvenstveno radne a ne klasifikatorne. Bazina tehnika, ili Kihon, predstavlja azbuku karatea, odnosno otvoreni skup tehnika koje se prezentuju uenicima u toku prvih godina vebanja ili u toku prve decenije vebanja, to zavisi od instruktora ili uitelja koji poduava tehniku i od njegove erudicije. Osnovne odlike ovih tehnika su: strogo pridravanje formalnih kanona izvoenja, uz odsustvo i najmanje improvizacije; elementarnost i jednostavnost tehnikih jedinica koje se prezentuju; vrlo stroga i dosledna kanonizacija samih tehnika u odnosu izmeu samih tehnika, u odnosu elementarnih tehnika bazalni stav, odnosu pojedinih lanova u kombinaciji, kao i upotreba jednostavnijih kata. Napredna tehnika obuhvata izuzetno iroku oblast, pre svega, izvoenje sloenijih tehnika, njihovih vielanih i kompleksnijih kombinacija, upotrebu veeg broja precizno energetski izbalansiranih stavova, korienje preteno mentalnih principa izvoenja kao opozita fizikim (protivljenje sili tee, negacija principa sinhronog izvoenja, negacija koncentracije fizike snage, 145

oseaj, doivljaj i, kasnije, kontrola ki-a pri izvoenju tehnike, mentalni energetski uvid u svaku tehniku, izgradnja individualnog oseaja za svaku tehniku i doivljaja svake pojedine tehnike...). Naprednoj tehnici bi pripadale suptilne nijanse, varijeteti, rafinirane distinkcije, suptilne i precizne nijanse, kao i, to je vrlo vano u izgradnji napredne tehnike, bogatstvo i pluralitet kata, njihovih verzija, poznavanje njihovog toka i smisla, razlikovanje istovetnih ili istovrsnih elemenata od kate do kate ili u razliitim poloajima u samoj kati... Napredna tehnika obuhvata, na svom poetnom nivou, i gotovo sve elemente bazine tehnike izvedene uz naprednije, to najee znai suptilnije principe, u specifinoj verziji ili kao sistem razliitih tumaenja u toku izvoenja, poimanja ili kombinovanja... to sve svedoi da napredna tehnika predstavlja otvoreni skup za iju barem osnovnu asimilaciju valja utroiti barem pet ili est decenija svakodnevnog rada, ali je, na principijelnom nivou, negirana mogunost da se taj skup sopstvenim praksisom kompletno obuhvati, jer je za tako neto jedan ivot sledbenika karatea ipak prekratak. Jedna prvenstveno normativno-radna podela karate-wasa koja bazira na metodolokom sistemu rangiranja u savremenom karateu bi obuhvatila tri kategorije: poetniku, ueniku i majstorsku tehniku. Poetnika tehnika bi obuhvatala jedan ui skup bazinih elemenata za ije se fizike osnove pretpostavlja da ih uenik asimiluje u toku karate-kole ili karate-teaja, koji traju nekoliko meseci, da bi se, barem u elementarnom vidu, osposobio da prati tok i proces uenja karate-tehnike. Poetnika tehnika je kanonizovana po izboru osnovnih elemenata, stavova i tehnika u njima, a obuhvata i elementarna znanja o osnovnim principima ponaanja i vladanja u domenu karate-prakse, i elementarna tehniko-struna saznanja neposredno vezana za aktivno vebanje karatea. Ueniki nivo poinje po uspeno zavrenoj karate-koli ili zavrenom karate-teaju, odnosno po sticanju zvanja 5. Kyu. Ovo je viegodinji period permanentnog vebanja, gde se pretpostavlja da uenik asimiluje dosta irok obim tehnika, odnosno uenikih tehnika, elemenata tehnike u sprezi sa stavovima, tehnike u osnovnim kretanjima, barem desetak ili petnaestak kata, elemente kumitea... Uenika tehnika je, pored svoje obimnosti, strogo kanonizovana po metodolokom rasporedu i redosledu prezentovanja, s tim da se naredni, sloeniji elementi ne usvajaju, dok svi prethodni nisu u punoj formi savladani i asimilovani kao deo rutine u svakodnevnoj praksi, to pogotovo vai kada se na umu ima redosled prouavanja kata. Majstorska tehnika podrazumeva ne samo iri spektar tehnika i kata, i napredniji kvalitetniji nivo izvoenja, ve i odreenu zrelost tehnike, da se laicistiki izrazimo, tehnika mora da odlei, i to godinama, da bi poela da se iskazuje u svojoj vrednosti, da bi individuacija svake pojedine tehnike poela da se pomalja. 146

Ono to razlikuje majstorsku tehniku od uenike tehnike je prvenstveno stepen usvojenosti i rutine, poznavanje i praktikovanje nijansi i suptilnijih razlika, poznavanje tumaenja tehnike, pluralitet kimea, doivljaj ki-a tehnike, izgradnja toka pokreta i poetni uvid u energetski balans, stabilna i osetljiva forma... kao put negacije fizikih elemenata (to se kod povrnijih sledbenika na uenikom nivou svodi na elemente fizike snage i brzine), uz istovremeno kretanja put sekularizacije forme i principa izvoenja, a u funkciji poimanja i unutarnjeg oseaja za svaku pojedinu tehniku. Konano, majstorska tehnika obuhvata, tokom evolutivnog progredirajueg razvoja, i poznavanje ne samo toka izvoenja, ve i unutarnjih imanentnih principa vie desetina (majstorskih kata). Postoje tri osnovna tumaenja svake pojedine tehnike (u uem smislu) koja vode poreklo iz klasike karatea: taiso, keiko i renshu. Taiso znai izvesti tehniku bez tehnike i, dosta se esto, ali neopravdano, poistoveuje sa pripremnim vebanjem. Tano je to da taiso ima najmanje fizikih premisa pri izvoenju, da je upotreba (ne samo fizike) snage i brzine redukovana, tehnika u taiso verziji izvoenja izgleda spoljanjem posmatrau laka, beznaporna, deenergizovana, osloboena linosti onoga ko je izvodi. Kvalitetni taiso je umetnost u izvoenju karate-tehnike, i nedoueni sledbenici nikada ne mogu da oslobode svoju tehniku od elementarnih fizikih principa, a da ona pri tome zadri ekspresivnost i, to je metodoloki karakteristino, tok pokreta i buji (beznapornu prirodu izvoenja). Keiko predstavlja odreenu vrstu idejne suprotnosti u odnosu na taiso, jer je tu sledbenik ceo u tehnici. Keiko podrazumeva maksimalni mentalni i fiziki napor udubljivanja, saivljavanja i poistoveenja sa parcijalnom tehnikom. Kod neukijih sledbenika keiko-verzija izvoenja izgleda teko i zavreno. Kvalitetno keiko-izvoenje podrazumeva prevladavanje fizike snage, fizike brzine, prevladavanje maksimalno snanog (miino proizvedenog) kimea, a bazira na potpuno izgraenoj i do nivoa unutranje rutine dovedenoj formi izvoenja svih konstitutivnih elemenata tehnike. Izvoenje keiko-verzije tehnike je, kao po pravilu, praeno izmenjenim stanjem svesti u smislu maksimalne koncentracije na svaki pojedini elemenat tehike, ali i na tehniku kao kompleksnu, prevazilazeu celinu u odosu na njene konstitutivne elemente. Renshu-verzija izvoenja tehnike se bazira, u svom elementarnom obliku, na buji i busshin. Buji klasika karatea definie kao beznapornu prirodu izvoenja odnosno negaciju principa svesnog i voljnog napora pri izvoenju, uz slobodu i neometanost nesvesnih struktura da kreiraju svaku pojedinanu tehniku. U okinavljanskoj terminologiji klasinog karate-doa, buji se pojmovno odreuje kao beznaporna priroda fenomena. Bussin je simbolika sutina ili iracionalna poruka koja je imanentna tehnici, i predstavlja predmet prvenstveno meditativnog uvida. Tako, pojedine tehnike ne samo da govore simbolikim jezikom, ve svojim sopstvom ukazuju (na primer) na cikluse i tok ivota i smrti, krunu prirodu i sutinu emanacije feno147

mena (Mandala), i kretanje putem mandale od podsvesnog, preko srednjeg do nadsvesnog, i sline metafizike ili filosofske ili psiholoke ideje. Misaoni i teorijski obim busshin ideja je izuzetno veliki u tradiciji karate-doa. Rensu predstavlja nivo oplemenjivanja tehnike i uvid u idejnu i duhovnu supstancijalnu prirodu singularne tehnike, kao elementa nadreene metaduhovne stukture skupa karate-wasa. *** Svetska literatura iz domena karatea, ali i srodnih oblasi, pored evidentne upuenosti na samo tehnicistiko-praktikanstki nivo, to je vrlo tano kao generalna odrednica, mada asnih izuzetaka ima i u ovoj oblasti, nije dala, ak ni u svom vrhunskom domenu, nijedan iole ozbiljniji pokuaj uvida u sistematizaciju postojeih karate-wasa, a potpuno joj je strana obuhvatnija teorijska misao u smislu izvedene, dosledne, potpuno iscrpne, analitine i diferencijalne sistematike, kao funkcionalnog operativno-metodolokog i zaokruenog sistema. ak i najautoritativniji autori prezentuju samo inserte iz karate-wasa, ostavljajui pojedine njene delove sasvim izvan polja opservacije i, samim tim, i izvan domena saznanja svojih italaca, potencirajui samo one delove, elemente ili segmente prakse u domenu karate-tehnike koje favorizuju njihov stil ili njihova kola, to je najei sluaj, ili one za koje oni sami smatraju da su dominantni i da im valja dati apriorni i apsolutni primat u literarnom pristupu karateu. Kako autor ovih redova ne duguje poslunost nijednoj koli niti stilu, niti dozvoljava da njegov, prevashodno nauno-analitiki pristup karateu bude ogranien ili omean stilskim ili bilo kojim drugim, apriorno ograujuim i suavajuim odrednicama, pokuaemo da na narednim stranicama damo jedan okvir ili skicu za jednu doslednu sistematiku, koja obuhvata sve grupe karate-wasa, gde pod pojmom grupa imamo na umu zaokruenu celinu ili skup karate-tehnika koje su istovrsne po svojim odrednicama, a jasno su razgraniene od bilo koje tehnike iz druge grupe, uvek uz uvaavanje kompleksne prirode svake pojedine karate-tehnike. Karate-wasa, kao odreena stuktura, obuhvata dvadeset jasno izdiferenciranih grupa tehnika. Nadstruktura ezoterinih tehnika obuhvata jo jedan Tetragramaton (etiri grupe), kao meta-formu.

Ritualna tehnika
Klasini karate je prvenstveno ritualna umetnost i ritualna vetina koja, u svom tradicionalnom obliku, obuhvata ritual kao religiozno-mistini in; kao element hermetiko-okultne prakse; kao kompleksni obred u sinkretikoj formi, kao naslee iz arhaine svesti pripadnika primitivne zajednice; ritual kao proces ili kao in metamimetike kreacije ili kreativne geneze; ritual kao model ponaanja i pravila ophoenja; ritual u smislu institucionalizovanih ver148

skih inova (analogno npr. hrianskom opelu); ritualnu praksu kata kao semantiki polivalentnih i morfoloki pluralitetnih entiteta; konano, ezoterine rituale i rituale specifine, prvenstveno singularne namene: inicijatike rituale, promotorne rituale... U savremenom svetu karatea u neazijskim zemljama je od ritualne prakse ostala gotovo iskljuivo ceremonijalna tehnika (rei, seiza...), koja je uproena u svetu karate-vetine. Pokuaj da se ritualno-ceremonijalni elementi u vidu poklona i izraavanju etikecije, koji predstavljaju prvenstveno karate-kulturu i pravila kulturnog ophoenja u domenu vetine... negiraju i zamene npr. sportskim (sportski pozdrav...) posmatramo kao element prodora kierske svesti u karate-praksu i kierskog, to znai primarno lanog i banalnog odnosa prema karate-stvarnosti, to jedino moemo da registrujemo/razumemo kao ki-elemente u strukturi fenomenologije karate-kulture.

Pripremna tehnika
Pripremna tehnika (ili kalistenika) je grupa tehnika imanentnih uoj strukturi tehnika namenjenih svakodnevnoj praksi u okviru (prvenstveno) grupnog vebanja i, kao to se iz naziva moe jasno odrediti ima za cilj utilitarni, neposredni in: pripremu za osnovni, centralni deo vebanja. Postoje dve osnovne grupe pripremnih tehnika: jednu ine vebe koje su izvan polja ue karate-tehnike i ne moraju da pripadaju samo karate-tehnici (u uem smislu), ali su nain izvoenja i tumaenja specifini i u potpunosti podreeni principima karate-tehnke, dok druga grupa pripremnih tehnika obuhvata samu karate-tehniku izvedenu na nain pripreme za rad: tehnike imaju manju amplitudu pokreta, redukovan intenzitet izvoenja, smanjenu frekvenciju ponavljanja ( u odnosu na klasinu)...

Dachi
Opisno tumaenje ovog pojma bi bilo stav ili poloaj tela, mada smo svesni ogranienja ovakvog tumaenja. Dachi karatea vode poreklo iz drugih arhainih sistema drevnih dalekoistonih civilizacija, a ponajvie slinosti, barem u svom fiziko-pojavnom vidu, pokazuju sa asanama ranih yoga-sistema (naroito sa asanama Hathayoge) i poloajima na tantristikim bareljefima i skulpturama ranoindijske prostorne umetnosti i arhitekture. Dachi predstavlja osnovni kanon, aksiom karate-tehnike, i podrazumeva savreni, idealni energetski raspored, precizan i do ustrojstva idealnog doveden energetski balans. Dachi predstavlja mirovanje u dinamici i dinamiku u mirovanju. Pored funkcije u karate-tehnici u uem smislu, ima i medicinsku funkciju u smislu usaglaavanja toka energije sa idealnim tokom energije. 149

Pored preventivne i rehabilitacione funkcije, koristi se kao bazini element u pro-meditativnim vebanjima ili u ritualnoj praksi, mada mu time upotreba nipoto nije ograniena.

Kamae
Za razliku od dachi, kamae je karakteristian prvenstveno za martial arts, i mogao bi se opisno definisati kao poloaj ili stav celog tela, gde je preutni naglasak na poloaju gornjih ekstremiteta. Kamae uvek predstavlja nadogradnju na neki (osnovni) dachi, sa kojim gradi simbiotiku celinu. Kamae poznaje obimnu polimorfnost oblika, dok mu je funkcija specifina upotreba u karate-wasa, u smislu poetnog poloaja. Kate ne poznaju kamae (dok predstavljaju pravi rudnik razuenih oblika i vidova dachi). U domaoj terminologiji se sree banalizovani naziv: gard, nastao po laicistikoj vizuelnoj analogiji.

Te-wasa
Analitika odrednica ove grupe tehnika bi ih shvatila kao grupu tehnika gde se energija u zavrnoj fazi koncentrie i emituje na nekoj od povrina ruku, i gde je dominantan pokret ruke ili ruku. U domaoj simplifikovanoj terminologiji se ovo naziva runa tehnika kao prvenstveno konvencionalni termin, jer je jasno da se nijedna karate-tehnika ne izvodi samo rukom (ili rukama) ili nekim drugim delom tela. Ovu grupu tehnika su formirali drevni sistemi prvobitnog karate(do)a. Do savrenstva su je dovele kole June Kine, i one su, kasnije, asimilovane u japanski karate, pa se u savremenom karateu javljaju kao brojano najmasovnija grupa tehnika. Sklon sam da smatram da se nivo kvaliteta i majstorstva u domenu karate-tehnike ogleda prvenstveno u kvalitetu izvoenja te-wasa. Te-wasa obuhvata tri (obimne) podgrupe, koje imaju rang (barem) samostalne grupe karate-tehnika:

Uke-wasa
Odomaeni termin je tehnika blokiranja, verovatno nastao iz razloga to ove tehnike imaju u borilakoj funkciji defanzivnu, odbrambenu, blokirajuu namenu. Predstavljaju obiman skup tehnika sa obiljem varijanti i mo150

daliteta.

Uchi-wasa
Ovoj grupi tehnika je, i pored najbolje volje, u smislu uoptavanja, nemogue tano odrediti opisni prevod. Tehnike iz ove grupe su, kao po pravilu, nastale po analogiji sa svetom fenomena koji je okruivao prve karate-praktiare drevnih dalekoistonih kultura, o emu najbolje svedoe njihovi nazivi: Gavranovo Krilo, Medvea apa, Malj... gde je veina naziva nastalo po ugledu na ivotinje, mada je ta analogija dosta kompleksna (npr. Majmun Ispija au Belog Vina...). Uchi-wasa je pretrpela neopravdano veliku redukciju, s obzirom na zaista minimalne praktine vrednosti u kompetitivno-takmiarskom domenu, dok veliki broj ovih tehnika neguju, klasifikuju i kanonizuju kate, pa je ova grupa tehnika zastupljena sa iznenaujue velikim brojem reprezentanata u savremenom karateu.

Zuki-wasa
Zuki-wasa je ua grupa tehnika gde se energija koncentrie i emituje na predelu prva dva zgloba zatvorene pesnice (seiken) i, za razliku od prethodne dve grupe, koje u ortodoksnoj verziji poznaju obilje povrina na kojima se emituje energija i gde se veina tehnika izvodi otvorenom rukom, ovde su ake konstantno skupljene u pesnice. Iz tog razloga je ovo, sui generis, dosta uska grupa tehnika, ali je iz nje, proporcionalno, najvei broj tehnika uao u ui skup kumite-wasa (tehnike borilake primene). Po teoriji, ove tehnike koncentriu najvie energije i predstavljaju grupu snanih tehnika.

Geri-wasa
Odomaeni termin nona tehnika je neadekvatan utoliko to se ovde energija koncentrie i emituje na nekoj od povrina nogu. Ova grupa tehnika vodi poreklo iz severnih kineskih stilova, odakle je transponovana u okinavljanski, kasnije u japanski i, konsekventno, svetski karate, ali je po svom obimu manja od te-wasa. U ovom veku su inovatori razraivali verzije i preureivali arhaine forme geri-wasa, tako da danas ipak postoji odreeni skup ovih tehnika. Ozbiljnija tradicija karatea ne insistira na geri-wasa, to vodi poreklo iz drevne kineske simbolike filosofeme da je zemlja izvor ivota i da na151

putanje zemlje znai gubitak, disbalans, neravnoteu, poremeaj apsolutne ravnotee jin-jang. Izgradnja geri-wasa predstavlja na fizikom nivou ozbiljan zadatak, jer je upotreba nogu manje prireena ovekovoj fizikoj konstituciji i njegovom fizikom ustrojstvu. Atraktivni, viestruki ili letei elementi geri-wasa, koje nudi kung-fu film i slini izvornici, nemaju nita zajedniko sa ozbiljnom praksom i tradicijom ortodoksnog karatea, ve predstavljaju igrariju, pojavnu i povrnu ekspresiju neznanja i banalnosti protagonista ovih filmova i neozbiljnosti njihovog pogleda na karate i tumaenja ove vetine. Geri-wasa obuhvata tri grupe ue funkcionalne determinisanosti:

Osnovna geri-wasa
Najvei broj geri-wasa je obuhvaen ovom grupom, i one predstavljaju klasiku, s tim to postoji veliki raspon u vrsti, stadijumu naprednosti i nainu izvoenja ovih tehnika. Osnovne geri-wasa predstavljaju predmet rada na svim nivoima u domenu karate-zvanja, s tim da se na uenikom novou prezentuju gotovo iskljuivo tehnike iz ove grupe.

Geri-uke-wasa
Za razliku od prethodnih, borilaka funkcija ovih tehnika je iskljuivo defanzivna, uz specifinost da se one koriste za odbranu od (adekvatnih) geriwasa. Veina tehnika iz ove grupe je neto sloenija za uvebavanje i izvoenje i imaju suptilniji tok pokreta. S obzirom da im je borilaka funkcija prvenstveno teorijska, jer se u takmiarskoj praksi gotovo nikada ne viaju geri-uke-wasa, a i da se kate neto ree obraaju ovoj grupi tehnika, ona predstavlja predmet vebanja tek na naprednijem nivou, dok bi mnogi praktiari karatea zaueno podigli obrve pri pomenu geri-uke-wasa.

Tobi-wasa
Tobi-wasa predstavlja grupu tehnika sa najmanjim brojem lanova, pri ijem izvoenju obe noge naputaju podlogu. Laicistiki termin su udarci u skoku ili udarci u letu, oba deskriptivna ili nedovoljno obuhvatna. Ozbiljnije karate-kole najmanje insistiraju na ovoj vrsti tehnika, ve ih prezentuju kao elemente demonstracije ili kao specifinu tehniku. Tobi-wasa predstavlja izvoenje neke od (osnovnih) gere-wasa u tobiverziji, s tim to postoje (jednostavnije) tehnike gde se energija koncentrie i emituje na jednoj povrini (identino osnovnoj verziji) ili na dve (iste ili raz152

liite) povrine na obe noge (dvostruka tehnika).

Sabaki-wasa
Osnovu dinamizma karate-wasa ini sabaki-wasa (deskriptivni termin: tehnika kretanja), koja je vrlo specifina za karate-tehniku. Ova grupa tehnika poznaje vrlo prostranu ravan pojedinanih oblika, i zajedno sa dachi i osnovnom tehnikom ini prvu kompleksnu trihotomiju izvoenja karate-tehnike: sve su elementarne tehnike izvedene u nekom od dachi, u kontinuiranom nizu ili zasebno, koji podrazumeva barem elementarnu sabaki-wasa. Karate-tehnika poznaje dosta razgranat sistem suptilnih razlika i nijansi i irok obim vrsta i podvrsta sabaki-wasa, koji poseduju autohtone i autonomne principe izvoenja, tumaenja i kombinovanja.

Kumite-wasa
Odomaeni laiki naziv je borilaka tehnika, koji ne obuhvata puni sadraj ovog pojma, jer on podrazumeva sve vrste tehnika koje se koriste u vebanju sa partnerom, kao i samo vebanje sa partnerom. Kumite-wasa se u domenu karatea razvila tek posle poetka ovog veka, pod uticajem utilitaristikih potreba, i predstavlja inovaciju i istorijski novum u domenu karate-wasa. U savremenom karateu postoji irok spektar ovih tehnika kao teorijska inovacija, inae se u praksi koristi uglavnom identina tehnika iz klasinih i standardnih grupa karate-wasa. U kumiteu je novum jedino tumaenje, nain upotrebe, oblik praktikovanja, ali su svi principi izvoenja identini ortodoksnoj verziji karate-wasa. Evidentno je da borilako tumaenje karate-tehnike nije opravdano, a nije ni argumentovano, ako se u obzir uzme makar i osnovna istorijska injenika istina, kao to je evidentno i to da e naivniji, povrniji, agresivniji, neukiji... sledbenici karatea, karate-tehniku tumaiti i kao sistem borilake namene, bez obzira da li se radi o borbi (kompeticiji) u domenu vetine, sportskoj borbi ili nekom drugom obliku (samoodbrana...). Kumite obuhvata vie metodoloki progredirajuih verzija i vrsta vebanja sa partnerom (bez borilakih pretenzija): sambon-kumite, ippon-kumite, jui-ippon kuite, jiu-kumite... kao i sve elemente slobodne borbe, bez obzira na verziju.

Kate
Umetnost kate je umetnost karatea, rekao je mudri stari majstor. Ovaj 153

bi stav mogao da bazira na uvidu u nedvosmislenu injenicu: kao potpuno autohtona i sistemski dovrena struktura, karate je nastao u vidu jedne kate. Karate je kao sistem kata prenoen tokom hiljada godina kroz dalekoistone kulture, te je u tom obliku veban sve do poetka ovog veka, to ne samo ozbiljni i panje vredni, eruditivni tumai vetine ili umetnosti karatea potenciraju, da je puna i potpuna zrelost tehnike mogua jedino u specifikumu kata, u polimorfnosti vidova, verzija i suptilnih nijansi, koje kata u domenu karatewasa podrazumeva. Mnogobrojnost i razuenost oblika kompleksnog, ali i trans-jedinstvenog entiteta svake kate karatea predstavlja polje iskustva i polje saznanja, pa sam sklon da smatram da svaka kata poseduje o n t o s u smislu primarne nadreene strukture, i da, po reima drevnih uitelja, predstavlja sve, sve to se moe misliti, sve to se moe saznati, sve to se moe iskusiti, sve to se moe doiveti, sve to se moe biti... U savremenom svetu ozbiljno shvaenog karatea sistem kata ima fundamentalnu ulogu: progres tehnike i metodologija baziraju se na progredirajuem sistemu kata; stvarno napredovanje i sticanje viih zvanja je eliminatorno uslovljeno poznavanjem i (adekvatnim) kvalitetom izvoenja kata; kate predstavljaju prvenstveno put uenja i asimilovanje tehnike (u uem smislu), njenih principa i nain njene upotrebe. Svojim imanetnim filosofskim, noetikim, simbolikim, etikim, ritualnim, psiholokim... aspektima, kate predstavljaju transcendentalne entitete nad-objektivnog nivoa vanosti, transekspresivne idejne sisteme gotovo bezgraninih potencijalnih nivoa znaenja i znaaja, (to najee ne poznaju povrniji sledbenici karatea)... koji im obezbeuju trajnu i apsolutnu vanost u domenu karate-wasa i karate-sistema. Obiman skup kata pojedine kole ili pojedinog stila imaju vie podgrupa: poetnike kate, uenike kate, majstorske kate, napredne kate, ritualne kate, ceremonijalne kate, ezoterine kate, kamerne kate, drevne i arhaine kate...

Kokyu-wasa
Kokyu-wasa bi se mogla tumaiti kao tehnika disanja ili tehnika upotrebe i kontrole toka i ritma disanja (u domenu karate-wasa). Obiman skup raznovrsnih i raznorodnih tehnika disanja poznaju gotovo svi hermetiki sistemi, magijske tradicije, ezoterine prakse... poznati istoriji civilizacije, gde kao najuzornije posmatramo tibetanski umo i ranoindijsku yogu... odakle kokyu-wasa karatea vodi direktno i pravolinijsko poreklo. Uvodei kontrolu nad procesom disanja i obiman skup jednostavnijih ili sloenijih vebi disanja, drevni mudraci - praktiari su usavravali fiziko i mentalno zdravlje, brzo i efikasno menjali stanja svesti, praktikovali dugotrajne 154

meditacije ili upranjavali postove, otkrivi medijum izmeu fizikih, biolokih struktura i duha ovekovog, i dostiui od strane neupuenog nesluene visine poniranja u sopstvo, postiui filosofske uvide, jungovskim jezikom reeno, rapidni napredak na stazi individuacije... to je posebno bilo karakteristino za budistiku i hronoloki ranije tradicije. U originalnom karate(do)u postoje stotine razliitih vrsta kokyu-wasa, bilo da su u dinaminom spoju sa izvoenjem tehnike (u uem smislu), bilo kao samostalni ili ak i dominantni vid vebanja. Karate-tehnika kao vid prakse i kao oblik aktivnosti, obavezno podrazumeva (specifino) tehniku disanja. O bilo kojoj vrsti vebanja da se radi, ono je nezamislivo bez tehnike disanja, bez obzira na tumaenje disanja kao prateeg elementa ili kao nosaa vrednosti tehnike. Najpouzdaniji konzervatori kokyu-wasa su kate. U kategorizaciji kata savremenog karatea postoji grupa kate disanja, gde je stavljen puni akcenat na kokyu-wasa. Bez obzira na tumaenje ili verziju karatea, vetinu, umetnost, ili sistem samospoznaje, kokyu-wasa je fundamentalni temelj svakog izvoenja karatewasa i svakog smislenog pristupa tehnikama karatea (u uem smislu).

Meditativne tehnike
Smisao ili svrha karate-tehnike je uvid, sticanja saznanja u oblasti simboliko-iracionalne dimenzije individualnog ljudskog bia, pri emu je put ili metod gotovo svih hermetikih, magijskih, praktino-filosofskih, ezoterinih... sistema meditativna praksa. U domenu karate-wasa je meditativna tehnika u polju imanencije, pri emu svaka od pojedinih tehnika predstavlja meditativnu poruku ili meditativni uvid. Kao drugi vid meditativne prakse, karate-tehnika poznaje katarziko i prosvetljujue dejstvo dugotrajne primene meditativne prakse, to je u identitetu sa praksom karate-tehnike. U klasici karate(do)a koriste se svakodnevne elementarne ili sloenije meditativne tehnike, u cilju razumevanja i prihvatanja bti, sutine, punoe i vrednosti doivljaja karate-tehnike.

Tehnika koncentracije
Koncentracija kao princip ima punu, trajnu i polimorfnu upotrebu u domenu prakse karate-wasa. Teko bi se i jedan jedini aspekt karate-tehnike mogao zamisliti bez koncentracije kao prateeg ili kao natkriljujueg elementa. Koncentracija u uem smislu u domenu karate-wasa bi imala dvojaki vid: koncentracija svesti kao konstitutivni element pri svim vrstama vebanja i tokom karate-prakse, kao svesno-voljna ili nesvesno-ritualna komponenta 155

kompleksnog karate-praksisa u odnosu na individualni um, koji sa njom stupa u su-odnoenje, ili pak kao dominantni princip pri sekularizovanom pristupu bilo pojedinoj karate-tehnici, bilo vebanju tehnike, bilo kao conditio sine qua non pri pristupu sistemu karate-tehnika. U tom smislu shvaen, princip koncentracije se odnosi na (na primer) koncentraciju napora da se savlada i doivi pluralitet svake pojedine tehnike, predstavlja koncentraciju volje na kvalitet izvoenja svake tehnike, maksimalnu koncentraciju na proces vebanja i tok izvoenja...

Tameshi-wari
Tameshi-wari u karateu je nastala po analogiji na temeshi-giri (tehniku presecanja) u kendou, i predstavljala bi tehniku lomljenja tvrdih predmenta. Evidentno je da ovo nije specifina vrsta tehnike, ve se koriste one karatetehnike koje koncentriu izuzetno veliku koliinu energije u maloj jedinici vremena i na malom prostoru, to i stvara fiziki efekat probojnosti ili realizuje dinamiku snagu, to se, sa veoma heterogenim motivima, praktikuje za lomljenje tvrdih predmeta: cigli, crepova, dasaka, tabli leda... Bez obzira na praktinu upotrebu ovog tumaenja karate-wasa, valja napraviti odreenu distinkciju: kada uitelj uvodi uenike u tameshi-wari nakon godina ozbiljnog vebanja, u potpuno mirnim uslovima, bez prisustva posmatraa, u ozbiljnoj i radnoj atmosferi, prvenstveno kao ekspresiju moi karatea i na fizikom planu, to moe da ima i svoje metodoloko opravdanje, mada sama ideja moi i elje za utvrivanjem statusa i potvrivanjem moi u svetu materijalne stvarnosti, ve predstavlja izraz povrnosti, banalnijeg pristupa, odsustvo pune i trajne ozbiljnosti u domenu karatea. Meutim, autentini uitelj karatea nee insistirati na praksi tameshi-wari vie od nekoliko puta u toku ivota, ako to uopte i ini. U svakom sluaju, uvek valja dosledno promisliti motive onoga koji se bavi, ili eli da se bavi ovom vrstom vebanja. Sasvim je drugi sluaj sa javnom demonstracijom lomljenja gomile dasaka, cigli iil crepova, demonstracijom za iri krug posmatraa, ili ak publiku, koja je platila ulaznice da vidi spektakl, gde se, po pravilu, radi o krajnjoj banalizaciji i vulgarizaciji plemenite uloge i vrednosti karate-tehnike, pri emu bi ovakva praksa predstavljala in neznanja, nerazumevanja ili nedouenosti u domenu ozbiljnog i postojanog pristupa karate-tehnici.

Tehnika samoodbrane
Analogno nekim srodnim vetinama, a po direktnom ugledanju na judo i ju-jutsu, postoji i tumaenja karate-wasa kao tehnike samoodbrane. Neretko je sticanje samoodbrambenih sposobnosti i primarni poetni motiv za odluku da se karate veba, nastao pod uticajem pogrenog tumaenja u domenu javnog mnenja, da su karate i srodni sistemi prvenstveno samoodbrambenosne 156

vetine. Meutim, karate-tehnika se moe, uz izvesne adaptacije, prilagoditi i ovoj funkciji, mada se mora priznati da se ona ne nalazi u samom vrhu funkcionalnosti sa samoodbrambene take gledita. Pojedine tehnike su, dodue, izuzetno bliske upotrebi u samoodbrani, jer su univerzalno primenjive, a pogodne su za samoodbrambenu upotrebu i zbog odsustva upotrebe znatnije fizike snage, kod onih koji imaju potrebu za ovakvim pristupom karateu: osobama enskog pola, deci, starijima... Smatram apsolutno neopravdanim, da se karate-tehnika tumai kao tehnika samoodbrane, preko mere marginalne upotrebe klasine tehnike i u ove svrhe, mada sam sklon da smatram da je, sa stanovita efikasne samoodbrane, potrebno izuzetno mnogo napora, energije i vremena utroiti u uvebavanje karate-tehnike, i da se samoodbrambeni efekat moe postii i lakim i brim sredstvima i metodama, dok je samoodbrambeno tumaenje karate-tehnike uvek laicizacija i neopravdana redukcija smisla karate-wasa. Meutim, posebne slube pojedinih zemalja (vojska, policija) koriste neke simplifikovane tehnike iz domena karate-wasa kao sistem samoodbrane, odbrane od hladnih oruja i slino.

Specijalna vebanja
Ova grupa vebanja, po definiciji, pripada praksi vebanja karate-tehnike a nije samo tehnika karatea u uem smislu. Specifinih vebanja, a koja ne pripadaju nekoj od pomenutih grupa, ima u praksi karatea veliki broj, sa razliitom namenom i upotrebom. Cilj upotrebe ovih tehnika je obino podreen samom vebanju karate-tehnike: one doprinose razvoju oseaja, suptilnosti, rafinmana u izvoenju tehnike... Iz okinavljanskog perioda karatea je poznata itava plejada tzv. malih oruja orua kao to su kon, bo tonfa, sai, tembe... iju su upotrebu negovali majstori karatea kao dopunu ili razradu autohtonih principa klasine karatetehnike. Nemogue je u okvirima knjige ak ni pomenuti sva (mogua) specijalna vebanja, a nekamo se iole studiozno baviti njima. Kao reprezentativne valja uzeti (na primer) jedan od klasinih metoda vebanja mekog i suptilnog toka pokreta: hodanje, a zatim i tranje po izuzetno mekom i pokvaenom bambusovom papiru. Kada neuvebana osoba pokua da to izvede, lako povredljivi papir tanane i osetljive strukture se cepa, odajui grubost pokreta, nedostatak pune energetske kontrole i odsustvo beznaporne prirode tehnike kod tog pojedinca. Tek kada sledbenik uspe da brzo hoda, kree se u svim pravcima, veba tehniku i, naroito, kate, na ovakvoj podlozi, a da je ni najmanje ne otete, zadere ili pocepa, stari uitelji su smatrali da je poloio test i da je savladao beznapornu prirodu tehnike i stekao rafinman u oseaju za tehniku. U grupu specijalnih vebanja bi pripadala i sva (mnogobrojna) veba157

nja sa makivarom, sutanavarom, tetsu-getima i slino. Bilo bi dosta opravdano s obzirom na njihovu prirodu i dosta veliki broj, ove tehnike smatrati zasebnom grupom tehnika. Vebanja koja uvode savremeni treneri karatea, a naroito igre sa loptom, dizanje tegova, kao i sline vebe, ije je poreklo atletika ili gimnastika, kolske vebe iz domena fiskulture, ne samo da su tetne, ve su i pogubne po kvalitet prvenstveno toka pokreta i, analogno tome, po ustrojstvo same tehnike.

Ezoterina vebanja
Kada koristimo termin ezoterina obeleavajui ovu izuzetno obimnu grupu tehnika, imamo prvenstveno na umu Gokataken karatea (jednog stila ili kole), koji u svom, da ga tako nazovemo, tehnikom domenu, poseduje i praktikuje irok spektar znanja koje bi prevazilazilo ono to se, u dananjem smislu, podrazumeva pod pojmom karate-tehnika u uem smislu. Tu na umu imamo, na primer, sistem medicinske prakse, biljnog leenja, sistem srodan akupunkturi ili akupresiji, razgranat sistem psiholokog uticaja, astrologiju, hiromantiju, metafiziku, mitologiju i simbolologiju... koje, kao vrlo prostrane oblasti, bivaju protkane kroz primarnu svest karate-kulture i pogleda na svet koji pripada karateu kao temeljnoj i sveobuhvatnoj stvarnosti, pri emu je jasno da broj oblasti iz kojih se raa ezoterina karate-tehnika nipoto nije iscrpljen. Svaka od ovih vrsta tehnika bi se, sa punim pravom, mogla smatrati samostalnom grupom tehnika. Ali, s obzirom da su ove i ovakve tehnike izvan opsega znanja i, naravno, panje, velike veine savremenih, modernih, sportskih... oblika karatea, njihova sistematizacija ima smisla samo u jednoj ozbiljnoj, obuhvatnoj klasiifikaciji. Samo kao primer ezoterine tehnike, pomenimo regenerativne vebe, koje su rasprostranjene u okinavljanskom karateu, a koje majstori sa dosta godina iskustva iza sebe praktikuju posle dugotrajnih napora koji su doveli do iscrpljenja, da bi, posle samo nekoliko minuta, nastavili da i dalje vebaju, ne samo naizgled preporoeni, ve i stvarno spremni za dalji rad, bez ikakvog vidljivog znaka prethodne iscrpljenosti, bez obnavljanja energije putem odmora, sna, hrane, relaksacije... Dobar primer onoga to se podrazumeva pod ezoterinim vebanjem je katsu reanimacija ili povratak ne samo vitalnih funkcija, ve i sposobnosti za nastavak vebanja pojedincu koji je, iz bilo kojih razloga, kolabirao od umora, u stanju je nesvesti, nemoan je da se pokrene... to je u ovom obliku konzervirano u karateu i, sada je to opravdano rei, ostalim umetnostima, a poznato je u japanskoj tradiciji kao shiatsu, sistem srodan akupunkturi, koji koristi upotrebu jagodica prstiju umesto igala klasine akupunkture. Poznavanje upravo pomenute tehnike je u neazijskim zemljama opskurno, podlono je delovanju arlatana, neznalica i lovaca u mutnom, dok veina ozbiljnih uitelja poznaje i priznaje irok spektar ezoterinih tehnika, kao element vrhunski ozbiljne tradicije i prakse, u ovom sluaju: prakse karate158

tehnike. Neka tvoje postignue bude veliko, to vee. Neka tvoja nagrada bude mala, to manja. (Konfuije) Ako miljenje jeste tvoja sudbina, onda asti ovu sudbinu boanskim astima, i rtvuj njoj sve najbolje, najljubljenije... (Fridrih Nie)

ZATO OVA (I OVAKVA) KNJIGA ili UVODNA RE AUTORA

I
Fenomenologija kulture borilakih vetina ili marcijalnih umetnosti (da sa velikom dozom optimizma upotrebim i ovaj termin) u svetu, ovde i sada, obuhvata i element pisanog pristupa njenim pojedinim oblicima, to je, u pojavnoj ravni, predstavljeno putem publikacija (periodike, asopisa i knjiga). I odmah se javlja upit: da li je fenomen borilakih vetina ili marcijalnih umetnosti i, ue posmatrano, karate, dostigao onaj stepen razvoja i (sa)zrelosti, takav nivo rasprostranjenosti i takvu strukturu potencijlajnih konzumenata njegovih sadrina, da je pisani, literarni pristup ne samo mogu, ve i potreban? Pitanje je da li je vaea, aktuelna strukturisanost i organizovanost njegova (karatea) adekvatna ne samo mogunosti postojanja literarnog pristupa, ve i nekakve neminovnosti i takvog, primarno diskurzivnog tumaenja posmatranog fenomena, u smislu da je princip proizvoenja ovog fenomenalnog sloja doveden na nivo samoproizvoenja... a to je idealna odrednica, po direktnoj analogiji sa (drugim, nesrodnim) fenomenima planetarne rasprostranjenosti i aktuelnih, pa ak i pomodnih konotacija? Arhaini i autentini karate, da suzimo razmatranje samo na jedan parcijalni fenomen, strukturno podrazumeva direktan prenos (sa)znanja, uenja, tumaenja... sa poiljaoca na primaoca, gde pod pojmom direktni mislimo prvenstveno na usmeni vid komunikacije i prisustvo (barem) oba aktera u komunikaciji u toku samog procesa komuniciranja; retki izuzeci samo potvruju ovo pravilo. Model komunikacije je, takoe, primarno neverbalan; u upotrebi su neliterarni, vanliterarni i preliterarni komunikacioni sistemi, najee i kao po pravilu iracionalnih metodolokih postupaka, a to predstavlja odreenu 159

vrstu differentia specifica primarno religiozno-mistinog sloja znaenja u strukturi tkiva karate-umetnosti. U doba Gutenbergove galaksije koja podrazumeva tekst kao komunikacijski medijum i model znaenjske transmisije, o karateu i njemu srodnim vetinama postoji prilino veliki broj knjiga i asopisa (da se ograniimo samo na primarnije oblike pisane rei). Nae je osnovno pitanje, eksplicirano u prethodnom stavu, redukovano na pitanje dozrelosti recipijenta literarnog pristupa karateu. Opravdano je i smisleno zapoeti uvod analogijom: struno i profesionalno zainteresovana publika konzumenti odreenih sadrina, trae izvor saznanja (mislimo na savremenu svetsku civilizaciju) u pisanoj rei; ona predstavlja dominantni model u sferi javnosti projektovanih ideja, stavova, shvatanja, tumaenja, inovacija, otkria... konstituiui struno-profesionalni habitus recipijenata i postajui dominantni komunikacioni model u posmatranoj oblasti. Dopustiu sebi tvrdnju da, posmatrano u svetskim razmerama, karate-publika nema dovoljni obrazovni i kulturni nivo, niti italake navike, niti izgraene potrebe za (iole redovnijom) nabavkom knjiga. (Ovaj medijum masovnog komuniciranja, koji prezentuje karate sa prvim stepenom prekodiranja, to knjiga sui generis, uvek jeste, ukoliko se na umu ima struna literatura, nije vrhunski blizak umu, ni obrazovnom nivou praktiara karatea). Takav subjekt je ne samo nespreman da prati (redovnijim nabavkama) tekuu produkciju knjiga, nego ne shvata ni apsolutnu vrednost i, rekli bismo, nunost ovakvog postupanja, s obzirom da se radi o specijalizovanoj, struno-profesionalnoj oblasti. I onako nedopustivo nizak stepen obrazovanja i nedostatak ozbiljnije pismenosti kod onih koji vebaju karate, ali i srodne oblasti, u poslednjih par decenija, podgrejan je nizom meusobno srodnih lanih mitova o neophodnosti direktnog uenja, o nemogunosti knjige da predstavlja izvor ne samo saznanja, nego i informacija...; evidentno je da, u svojoj neukosti, neobrazovanosti i povrnosti, sledbenici karatea (i srodnih disciplina) prema knjizi uopte imaju ili ambivalentan ili otvoreno apriorno negativan odnos, nemaju naviku itanja niti poznaju prednost brzog i konstantnog pritoka informacija koje prua pisana re; oni postupaju na taj nain i u svim drugim oblastima; oni, gotovo po automatizmu i inerciji, ne vide u knjigama posveenim predmetnim fenomenima ne samo vrhunski vid prenoenja saznanja, nego ni iole potrebnije tivo, jednu vrstu kulturne navike (i potrebe). Govorei ovo, na umu imam gotovo kompletne svetske uslove; domaa situacija nije nipoto bolja naprotiv. U jednom neformalnijem ispitivanju socijalne i psiho-socijalne strukture grupe vebaa karatea, njegovih sledbenika i lanova karate-klubova, a koje je, radi line (profesionalne) radoznalosti, sproveo autor ove knjige, bilo je evidentno da je, ovde i sada, obrazovni, kulturni i socijalno-statusni nivo jednog (statistiki posmatranog) proseka ove grupe, izabrane po metodu sluajnog uzorka, vrlo nizak i ispodprosean: uenici radnikih zanimanja, tek po koji student, osobe bez nekog strunog zanumanja i bez zvanja, 160

priuene zanatlije, pomoni i radnici u neposrednoj proizvodnji... a prava su retkost osobe sa fakultetskim obrazovanjem, to vai, na alost, i za trenere ili instruktore, u kojoj strukturi je primetan pomak ka uskostrunim zanimanjima - profesionalnom bavljenju fizikom kulturom, to je za umetnost karatea doista porazno. Iz tog razloga je i jasno, a taj je uvid i direktan i neposredno izveden, da takva struktura, profesionalna i obrazovna, nije nipoto najpovoljnija sredina za traenje trajnijih i konstantnijih navika redovnog itanja (knjiga i asopisa). Takvoj strukturi vie odgovaraju dajdestirani kisadraji kao to su stripovi, plakati, posteri, nalepnica, amblemi... jer korespondiraju sa sveu ovih individuuma, koja je gotovo u potpunosti impregnirana sadrajima novokomponovane kulture. Kao rezultat toga proizvodi masovne kulture nastali u procesu homogenizacije, simplifikacije i banalizacije (strip...) posveeni borilakim vetinama, imaju prou i naglaeni uspeh kod konzumenata iz redova pripadnika ovih vetina, i oni (proizvodi) e konstantno zamagljivati autentine vrednosti drugih i drugaije koncipiranih pisanih pristupa koji ne uteuju napor pri usvajanju, nego su struno, profesionalno, kritiki, polemiki, politeorijski... intonirani. Obraamo se profesionalnoj i obrazovnoj strukturi autora posmatrane literature. U toj strukturi ima vrhunskih lidera, osnivaa i doajena pojedinih stilova, pravaca, kola, separiranih vrhunskih uitelja, istaknutijih instruktora (i/ili sledbenika), pa sve do idola sa filmskog platna, lokalnih ampiona, ali i anonimusa, tvoraca vlastitih stilova, podsmeha vrednih majstora kungfua i njima slinih. Retko se ko od ovih pojedinaca profesionalno bavi pisanjem u ovom domenu (to je gotovo pravilo u drugim oblastima gde je literarni pristup ozbiljniji i sadrajniji), i oni su, kao po pravilu, prvenstveno instruktori i treneri koji su krenuli i u avanturu literarnog pristupa, (a ne pisci, knjievnici, autori tekstova...), koji ele najee da prenesu vlastito iskustvo. U domaim uslovima, potpisnik ovih redova ne nalazi nijednog, ali doslovno: nijednog ozbiljnijeg, eruditivnijeg i dostojnijeg autora, koji je objavio knjigu trajnije vrednosti i koncipiranu van trenutnog i prolaznog interesa... a to autor koji i sam objavljuje knjige iz ove oblasti mora da izgovori pod punom profesionalnom i moralnom odgovornou i nakon doista serioznog uvida. Kakva je to literatura koja je posveena borilakim vetinama ili marcijalnim umetnostima, posmatrano u svetskikm razmerama? Prvi oigledni uvid: njeni autori ne pate od prevelike pismenosti i znatnije eruditivnosti. ak ni najautoritativniji lideri, osnivai i doajeni stilova, patrijarsi pojedinih kola, najee ne pruaju tivo za kojega bi se dalo zakljuiti da je vrhunske ozbiljnosti i na nivou svetskih referenci (barem kada su duhovne nauke u pitanju). Tako, ili se javljaju neopravdane glorifikacije vlastitog stila ili modela vebanja, ili negacija svih ostalih (ili oba istovremeno), kao i povrnost, neukost, nedovoljna pismenost, poetnike greke u miljenju, neintelektualnost, laicizam i banalizacija, smeno i nedopustivo nizak nivo argumentovanja i obrazlaga161

nja, odsustvo iole izgraenijeg teorijskog diskursa (ipak je ovo preozbiljan zahtev za literaturu koju promiljamo), elementarno nepoznavanje tekovina, dostignua i pravaca savremene svetske misli, banalni stil izraavanja i argonizacija... Jer, kako protumaiti injenicu da svetska literatura, i to njen najobimniji deo, posveuje samo po nekoliko stranica (u najboljem sluaju) istoriji karatea, ili nadasve poleminom problemu njegove geneze? Koji to od svetskih autoriteta (ili autoriteta) moe da kompletnije (ili uopte) progovori o antropolokim ili socio-kulturnim momentima transformacije magijskog rituala u element karate-tehnike? Koji od njih ima i samo postojanje ovog problema na umu i koji je od njih spreman i dovoljno znalac da se upusti u komparativno-antropoloke analize posmatranog pitanja, pa makar i uopteno ili okvirno? Koji od svetskih autoriteta prezentuje klasifikaciju, sistematizaciju i, konsekventno, sistematiku karate-tehnike sa njenim jasno izdiferenciranim grupama (i podgrupama), vrstim i stabilnim kriterijumima diferenciranja i konstituisanja grupa, uz obrazloenje i argumentovanje tog postupka? Koji je to od svetskih autora polemisao sam sa sobom, ili o nekim spornim ili nereenim pitanjima (posedujui, u premisi, svesnost o njima), a na nivou objektivnijeg i nepristrasnog dijaloga, potkrepljenog pravim i punovanim argumentima? Kada krenu u objanjenje, tumaenje i vrednovanje, svetski se autoriteti pokazuju kao neznalice, arlatani, naivni i banalni tumai, koji i ne pretpostavljaju da postoji ogroman skup tema i problema koji se postavljaju pred intelektualnu svest i inteligentnog pojedinca - istraivaa i mislioca u karateu (i ne, naravno, samo u karateu), jer im nivo znanja i obrazovni nivo to ne omoguavaju. Otuda mnotvo parolakih, ispraznih i kierskih povika: spoznaj samog sebe, prosvetli se, ui u sutinu tehnike, ostvarenje na nadsvesnom nivou, izgraditi duh i telo, smirivanje uma, nestanak strasti, povratak svojoj prvobitnoj prirodi i jo mnogo toga drugog, to ne samo da nije ni blizu nivoa viemilenijumskog nadasve kolovanog filosofiranja u tradiciji dalekoistonih kultura (to bi bio analogni referencijalni sistem), nego deluje i smeno, banalno i naivno savremenijoj teoriji miljenja, diskurzivnom miljenju i diferenciranom jeziku. Ovakav nivo izlaganja nije ni u blizini (na primer)budizma, taoizma, zena... na ta bi vrhunski autoriteti borilakih vetina hteli da se nadoveu, i da istovremeno svoje neznanje i povrnost sakriju iza znaajnih naziva ovih serioznih religijskih i filosofskih uenja. Naprotiv to to oni nude i, to je najalosnije, u ta veruju, je proizvoljnost, izvod izvoda u pogrenoj interpretaciji, lakrdijaki nivo, komercijalna oblanda, naivna legendaristika i smuena mistika, tehnicistiko-partikularistiki fakticitet... Tako, samo kao primer, sreemo objanjenje (nije vana niti knjiga niti autor, razmiljam na principijelnom nivou) da su stilovi Severne Kine bogatiji runom tehnikom jer tamo ljudi jau (?!), pa im je runa tehnika primerenija (?!) i, samim tim, razvijenija. Budui svesan da je ovakav nain argumentovanja (?!) odavno odbaen u kulturnoj antropologiji i kulturologiji, autor ovih redova je sebi postavio zadatak da injenicu koju posmatramo objasni, ali da pri tome, naravno, izbegne vulgarni laicizam. Ideja vodilja je bila 162

da objanjenje jedne kulturne pojave, njenog nastanka i razlog(e) za njeno opstajanje valja traiti u domenu svesti pripadnika date kulture i, poev od pretpostavljene funkcije, kretati se ka pojavnom obliku, uvek pod okriljem strukturnih odlika datog, konkretnog tipa kulture (to je, slobodnije interpretirana, metodoloka postavka funkcionaliste Franca Boasa, a naroito strukturaliste Klod Levi-Strosa). Uvid je polazio od jedne dugotrajnije (misli se: istorijski) filosofske postavke starokineskih prekonfuijanskih paradigmi, potekle iz perioda filosofije Elemenata, koja bi se ukratko mogla saeti i ovako: zemlja (ili Zemlja) je izvor ivota; gubitak veze sa zemljom je gubitak veze sa izvorom ivota*. Jednostavan, jedini mogui i verovatno jedini smislen zakljuak bi glasio: kole Severne Kine stavljaju dominantni akcenat na runu tehniku da se ne bi gubio kontakt sa zemljom; iz tog razloga su retke none tehnike, a izuzetno retke tehnike gde obe noge naputaju zemlju (gube kontakt sa njom) i one se vebaju samo u posebnim uslovima, sa merama predostronosti i (magijske) zatite, samo po instrukcijama uitelja, u odreeno doba dana, meseca, godine, uz prethodnu ritualnu praksu zatite... a to svedoi o oiglednom magijskom karakteru autentinog karatea i vidljivim magijskim konotacijama ovakvog postupanja. Ovakvih je primera literatura puna. Njihovo nabrajanje i razjanjenje svakog pojedinanog nonsensa bio bi dugotrajan i ne uvek smislen posao, jer nadasve prevazilazi moi jednog oveka i jednog autora; iz tog razloga, neemo se uputati u borbu sa vetrenjaama.

II
Pred ozbiljnog i struno nastojenog autora postavlja se jedan problem, samo naizgled sekundarnog nivoa vanosti. Analogno drugim oblastima, oekivali bismo strunu recepciju, prikaze, kritike (u pravom znaenju tog pojma: kritikos, kritein (grki) suenje, prosuivanje...), dijalog i ozbiljne sagovornike, tolerantne i eruditivne. Trenutno apstrahujui svetske uslove (a to nije nunost, ve samo metodoloka konvencija), u naoj sredini toga nema (u karateu, naravno). Niko ne prati ionako oskudnu produkciju knjiga iz ove oblasti prikazima po asopisima, jo se nije naao neko dovoljno obrazovan i eruditivan da se upusti u strunu kritiku literarne produkcije posveene ovoj oblasti, nema pravog dijaloga, borbe miljenja, suprotstavljanja na principijelno-teorijskom nivou... Prisutni su samo laiki intonirane glasine, intrige, neistine, naivna tumaenja i podmetanja... Tako, svest domae arije ne moe da pojmi da postoji neko iole pismen i dovoljno uporan i dosledan da objavi svoju knjigu, da prezentuje osvrt sa politeorijskih pozicija, da misli u domenu karatea na nivou savremenijih dostignua svetske teorijske misli, da stupa i u dijalog sa samim sobom, sa sopstvenim ocenama, procenama, vrednovanjima i tumaenjima, da podvrgne kritici, sumnji, analizi, pa i persiflai i dekonstrukciji (gde je to potrebno) kompletnu svetsku literarnu produkciju posveenu ovoj oblasti. Duh palanke (da koristimo Konstantinoviev izraz) ne 163

poima kreativnost, ve je paualno ocenjuje kao plagijat, kompilaciju, ili, u najboljem sluaju, kao recentnost, s obzirom na aksiom da o karateu nita novo nije mogue rei. Meutim, jedan ozbiljan uvid, neoptereen dogmatikom sporta ili lanou sportocentrizma, (u okviru koga vidim za objektivnost i istinu najvee opasnosti, ali nipoto jedine), morao bi da shvati da je teorijski, nauni, ekspertski, struni, analitiki... pristup karateu tek na poetku, tek u povoju, tek na razmeama mnogih dilema i upita.

III
Kako se moe i kako se, uopte, sme misliti karate, ovde i sada? Onako kako to ini svetska, a naroito domaa literatura oigledno ne, jer je malo ili nedovoljno pouzdanih zakljuaka, malo je inteligentnih zapaanja, malo je potpunijih uvida; komparacije, sinteze, ogledi, eseji, istraivanja... izvan su zone dostupnosti autora literature iz ove oblasti, a to bi bio elementarni zahtev duha vremena i miljenja epohe. Kako obuhvatiti karate u miljenju i kako se odnositi prema i ka njemu u domenu opteg teorijskog razmatranja? Sporno je i polemiko pitanje geneze (ili geneza) ovog fenomena, naina, modela i puteva transmisije pojavnih oblika i znaenjskih jedinica do konstitucije karate(do)a kao entiteta. Valja pristupiti izradi tane, precizne, injeniki zasnovane istorije karatea i povesti stvarnosti i jestenja ovog fenomena. Valja se upitati koja je to religijska, mistino-religijska i ezoterinomistina podloga vetine; objasniti pojavne oblike religijskog sloja i progovoriti o konstituisanju religiozne svesti sledbenika, uenika, magova i svetenika autentinog karatea. To se odnosi i na okultnu, hermetiku i parapshiholoku praksu, kao i na izuzetno razgranato polje psiholokog praksisa. Valja obratiti punu panju i sprovesti istraivanje u oblasti filosofije, antropologije, kulturologije, etnologije, etike, estetike, lingvistike... karatea; u potpunosti nedostaju ak i uvodi i skice za semantiku, noetiku, semiologiju karatea (to bi bilo znaajno za samo struktuisanje teorijske misli o karateu, s obzirom da je on, oigledno, znakovni sistem diferenciran na kdove signala i simbola...), to, sve zajedno, samo apostrofira neke od moguih teorijskih vizusa, ali nipoto ne kompletira policentrino tkivo strukture promiljanja karatea i moguih diskursa znanja i saznanja o njemu.

IV
Od autora knjiga o karateu/karate-dou se oekuje, i to s pravom, upit o vlastitom odnoenju prema fenomenu kojega obrauje, ali i sam upit o vlastitom radu, o vlastitoj poziciji unutar literature kojom se bavi; to je primarno dunost etikog subjekta da se permanentno kritiki, odnosno diskurzivno (samo)ispituje i da vodi polemiki dijalog sa vlastitim znanjem, shvatanjima, 164

tumaenjima, intencijama. Malenkost koja je autor ovih tekstova je strunjak sa najveim brojem objavljenih knjiga iz ove oblasti u svetu i najveim brojem objavljenih strana, to ne samo da obavezuje (da upotrebimo standardizovani autorski eufemizam) ve vodi i u rezignaciju, ali i putevima stravine odgovornosti. Ovoga trenutka posedujem i konstituiso sam svesnost da je ovaj pristup pristup duha vremena i epohalnog miljenja; od drugih autora se ne moemo (opravdano) nadati da e uspeti da razumeju, prihvate i slede moje intencije, zamisli, ideje, programe... barem su tu svoju nemogunost iskazali u dosadanjem radu. Jer, praktini i pragmatini motivi kojima sam bio prisiljen da se neretko rukovodim, rezultirali su posebnim metodolokim postupkom izgradnje vlastitih literarnih celina (u ovoj literaturi): svaka knjiga mora da predstavlja apsolutnu novinu, ali tako da se u njoj eksplicitira i izloi jedna ili vie tema, sa dominantim mestom u odnosu na ostali, konvencionalniji ili standardniji sadraj. Tako neke apsolutne novine u promiljanju karatea, kao to su aspekti karatekata, od estetskog ka estetikom u karateu, karate u sredstvima masovnih komunikacija, opirniji i sveobuhvatniji istorijat karatea... dati su samo u jednoj knjizi, i ne mogu se ponavljati iz knjige u knjigu, a to bi bio idealni zahtev saznanja konzumenata ovakvih tekstova. Meutim, kompletno delo ovog autora, barem ono do sada objavljeno, intencionalno je u smislu formiranja zaokruenih polja saznanja, gde postoji ravnotea i uzajamna uslovljenost izmeu pojedinanih sutasvenih tematskih jedinica i programskih celina, kao i kauzalna veza upita i nivoa objanjenja, tumaenja, prezentovanja... zastupljenih u dosadanjem radu. Na itaocu sa potpunijim teorijskim obrazovanjem i sposobnou optijih teorijskih uvida je procena i ocena o uspenosti ovakvog metodolokog postupaka izgradnje literarnih celina i strunosti i moralne bespotednosti u argumentaciji i obrazloenjima. Meutim, rezignantna je, ali ne i obeshrabrujua svesnost autora, da je pred njim zadatak ije potpunije ostvarenje ne samo da znatno prevazilazi njegove moi, nego je i sasvim izvan ak i potencijalnih intencija punog i potpunog ispunjenja; i to iz razloga to se o (samo) karateu mogu napisati hiljade, desetine, stotine hiljada stranica, a da se tema nikako ne iscrpi, niti da se promiljanje zavri. Iza jednog ostvarenog zadatka, tumaenja, objanjenja, pojavljuje se novi, i pomaljaju se nepregledni horizonti saznanja, tako da ne samo jedan, nego ni desetine ivota jednog misleeg subjekta nisu dovoljni za tako grandiozan i beskonaan zadatak. Postaviti sebi takav cilj znai ne razumeti prirodu karatea i prostranost polja znaenja koja su mu imanentna. Mogue je, i neophodno je, u proporcionalnom obimu, obuhvatiti, pomenuti, apostrofirati, naglasiti... neke oblasti, teme, teze za razmiljanje, tumaenja, vrednovanja, polemike osvrte, sistemom koncentrinih krugova i putem irenja horizonata znanja i prostora znaenja. Neostvarljiv je zadatak da se napie karate; neophodan je zadatak da se o karateu promilja. Iz tog razloga, potpisnik ovih redova je zapoeo obradu tema za koje, oigledno, 165

ostali autori nemaju afiniteta, senzibiliteta, znanja, erudicije ili teorijskog obrazovanja, koje (teme) se laicima mogu uiniti kao granine ili marginalne oblasti, dok se, kao posledica potpunijeg uvida, prezentuju kao centralni (ali, paradoksalno, neutralni), nereeni i neobraeni problemi u teorijskom promiljanju karatea. Otuda i kulturoloke i antropoloke opaske, semiotiki osvrti i simboliko-znaenjska tumaenja, otuda i konstituisanje osnovnih istorijskih postulata i argumentovanje pojedinih tumaenja u sferi povesti karatea; otuda i osvrti na filosofski, okultni, psiholoki sloj znaenja u karateu; otuda i utemeljenje karatea u promiljanje i izvoenje konsekventnog miljenja, kao i lingvistiki osvrti, primena metodologije i terminologije savremenijih (duhovnih) nauka... insistiranje na nabrajanju, a koje nipoto ne bi bilo bespredmetno, moglo bi da ovaj deo izlaganja, koncipiran kao radni osvrt, odredi i kao samohvalisavi panegirik, to bi moralo da ostane izvan delokruga rada svakog autora koji pretenduje na elementarnu ozbiljnost i strunost. Puna je i potpuna svesnost autora da njegova osnovna profesija u uem smislu, nije publikovanje tekstova o karateu i srodnim marcijalnim umetnostima, te je ovaj pravac pokuaj punog prevrednovanja sadraja karate-saznanja i dekonstrukcije svih spoljanjih, neautentinih slojeva znaenja i tumaenja u njegovom okviru, samo deo primarne kritike svesnosti prema karateu i u odnosu na karate (da suzim vizus posmatranja). I pored gorkih uvida u kiersku, pojavno-ekspresivnu, laiku, naivnu i banalnu stvarnost karatea, to je gotovo u identitetu sa njegovim jestenjem ovde i sada, autor se unapred odrie donkihotovske uloge da menja bilo ta u karateu u domenu njegove stvarnosti, u domenu njegove konkretno-istorijske ravni, evolucije (ili evolucije), u domenu razmea, lutanja, stranputica, degradacije, simplifikacije prostora vaenja i znaenja, naivnih, plitkih i pojednostavljenih tumaenja, malog autoriteta i negativnog renomea u oima u domenu javnog mnenja... Iskreno verujem da se sutina problema reava na nivou opte teorijske svesnosti; ukupna, kompletna pojavna dimenzija svih karatea koji su danas na svetskoj sceni, izvan je direktnog upliva znanja, moi i intencija jednog pojedinca, te bi svaki takav zahvat bio osuen na neminovni neuspeh. S obzirom da autor ne vidi nijednog sledbenika, uenika, nastavljaa njegovog dela, a i da je ono sasvim izvan intencija pro-izvoenja takvih, jasno je da je ovakvo, primarno teorijsko promiljanje na optem ili najoptijem nivou istovremeno i privilegija i osuda. Ovaj rad prati jedinstvenost i autohtonost, i on je osuen da se zavri sa prestankom i granicama odreenja i pred-odreenja njegovog tvorca; zavisan je u potpunosti od nivoa znanja i strunosti svog duhovnog oca; svoju konanu formu, obim i nivoe znaenja konstituisae sa nestankom pisca ovih redova. Na narednim stranama, u narednim poglavljima i u narednim osvrtanjima, italac e se upoznati sa idejom kako se karate moe misliti i zato se (i) tako moe misliti, i upitae se, i u evropskom kulturnom krugu, postoji kako *Srodnu ili gotovo identinu ideju zatiemozajedno sa autorom: karate u okviru grke mitologije, u mitumoguegubitak dodira sa Majkom Zemljom (Geom) izaziva gubitak snage dok, je to uopte u kojem (da primenimo prvi stav Lukaeve fenomenoloke estenasuprot tome, dodirivanje zemlje daje ne samo punu, nego iime je njegovo postojanje i tike na nae posmatrano podruje); upitae se natprirodnu snagu (u jednom mitu,
to su Geina deca, ali se motiv javlja gotovo u identinom obliku u nekoliko velikih mitova).

166

trajanje uslovljeno, kakvo je po sebi i iz sebe, koji su to referencijalni sistemi u kojima se moe najoptimalnije promiljati, kao i kakva je pozicija onoga koji o karateu promilja (i prema karateu i prema vlastitosti)...

Uput na dela iz oblasti estetike (i filosofije) koja su apostrofirana u uvodnom delu ove knjige: Aristotel: NAUK O PESNIKOM UMEU Baumgarten: AESTHETIK; MALE FILOZOFSKE MEDITACIJE Adorno: ESTETIKA TEORIJA Hartmann: ESTETIKA Hegel: ESTETIKA I-III Heidegger: BIVSTVO I VREME Schelling: SISTEM TRANSCENDENTALNOG IDEALIZMA

167

BEZ OBZIRA KOLIKO DALEKO OTILI U SPOZNAJI SEBE SAMIH, UVEK EMO BITI PRINUENI DA INIMO DVE STVARI: DA SE SUSREEMO SA NEPOZNATIM I DA OTKRIVAMO UVEK NOVU SLOBODU... (Miel Fuko) Misao nije drugo do li bljesak u veitoj noi. Ali taj bljesak je sve. (Henry Poincar)

SKICA ZA PROMILJANJE AUTENTINE GENEZE KARATEA

Uvek kada karate mislimo i tumaimo kao umetniki fenomen i umetniki praksis, a za ta postoji itav niz direktnih i indirektnih dokaza, i to istorijskih, hermeneutikih, supstancijalnih, lingvistikih, fenomenolokih, ontolokih... imamo na umu u osnovi Adornovu ideju* o nesmislenosti pitanja o poreklu umetnosti, kao prvenstveno filosofskog, a ne istorijsko-umetnikog. Pred sobom imamo dihotomiju, najverovatnije antinomnih mogunosti potpunijeg razreenja koje bi pretendovalo na optije vaenje. Sa odreenom dozom izvesnosti se mogu odrediti i, analogno tome, i misliti, primordijalni elementi prakse ili entiteti koji su u direktnoj ili indirektnoj generikoj vezi sa dominantnim poljima znaenja, iskustvom jestenja konstitutivnih elemenata prvobitnog karatea, jasno, kao nekoherentni i nekonceptualizovani fenomeni. O prvobitnom proto-karateu i njegovoj genezi, izvorima, preteama... davao sam opaske u nekoliko do sada objavljenih knjiga. Spoljanji pokreti, pojavna dimenzija prvobitne karate-tehnike asocijativna je shema i prikaz, onomatopeja i oponaanje ivotinjskih, sa nedvosmislenim usmerenjem ili na totemsku ivotinju, ili na ivotinju u iji se (pozitivni, ostvareni...) budui ulov eli uplivisati magijskim sredstvima elementarnim metodama simpatike i morfologne magije, putem simbolike identifikacije. Ritualna praksa kata inicirana je skupom kanonizovanih kretanja u magijskim obredima, sa strogo propisanom pravilnou u pravcu, toku, nainu izvoenja, pokretima tela i ekstremiteta...; promenjena stanja svesti, sa posebnim akcentom na ekstatikim stanjima, ili, jezikom savremenije psihologije, transcendentnom iskustvu, koja su predmet prvenstveno transmeditativne prakse karatea, vode direktno poreklo od magijskih rituala u prvobitnoj zajednici, sa znatnom srodnou i istovrsnou sa ekstatikim stanjima iniciranim u drugim 169

i raznorodnim protomagijskim i animistikim praksama. Psihoanalitika praksa uvida i intuitivnih modela saznanja, nekognitivnih noetikih prostora koji su dominantno polje saznajnog iskustva u tradiciji i klasici karatea vie hiljada godina, vode poreklo iz prepojmovnog miljenja primitivca i, naravno, datiraju iz analognih perioda osvita ljudske civilizacije. Okultna, hermetika (u uem smislu) i magijska (takoe u uem smislu) praksa, individualne, grupne i kolektivne determinacije, to je osnovna praksa u okultnom, hermetikom i magijskom sloju karatea, gotovo je direktno transponovana iz analognih praktinih i ritualno-sakralnih postupanja pripadnika primitivne zajednice; isto vai, sui generis, i za kultnu svest i kultistiku praksu obreda, rituala i verovanja; znaajni i bazini rituali, inicijatiki, promotorni, posmrtni... preuzeti su u osnovne tokove ritualno-kultne i ritualno-socijalne prakse kontinuiteta postojanja karatea. Tradicija mistinog, individualnog i individualizovanog iskustva, kroz koja je primitivni ovek, kao po pravilu, povremeno i periodino prolazio, paradigmatski je jedan od osnovnih ciljeva, i predstavlja teleoloko usmerenje karate-praksisa u klasici ove umetnosti... da se osvrnemo samo na neke od najupadljivijih analogija sa direktnijim modelima transponovanja znaenja, smisla i pojavnih oblika u okviru primordijalnih oblika karatea.. Takoe je evidentno da su pojedinci, tokom istorije karatea, bili kreatori u njegovom domenu, i da su ak i znatnije ne samo formulisali, ve i uobliavali semantiki polimorfne nivoe ekspresije ove umetnosti (u toku ovog izlaganja posmatramo gotovo uvek izolovano, u metodoloke svrhe, estetiki aspekt karatea); Padhmasambhava je kreirao Juki, unutranji balans pod protivrenim okolnostima; Bodhidharma je formulisao prvi konkretni entitet karatea transindividualne i transsekularne vokacije - Sanchin katu; naalost anonimni kineski i okinavljanski uitelji su prevrednovali, preuobliavali, odabirali, pravili sinteze, menjali akcente od aspekta do aspekta, uvodili ezoterina ili specijalna vebanja, prakse, metode, postupke, horizonte znanja i nivoe znaenja u oblast tradicionalnog karate-doa... Meutim, i pored oiglednih i opravdanih analogija i direktno povuenih linija generikog nastanka i kontinuiteta, evidentna je nesporna injenica da pripadniku primitivne zajednice koji obavlja rituale, ima kultnu svest, bavi se magijskom praksom... nedostaje svesnost o tome da se bavi umetnikim praksisom proto-karatea; on je nevoljno i neintencionalno homo creans, ak i u sluajevima kada je, istorijski, oigledno da e predmetni fenomen, entitet, modalitet ponaanja, praksa, ritual, kult... biti, u odreenom kontinuitetu vremena, smisla i kulturnog miljea, kamen-temeljac proto-karatea, u bilo kojem njegovom segmentu, tehniko-pojavnom, okultno-operativnom, simboliko-storijalnom... pri emu je i laiku jasno da je razvoj karate-praksisa samo jedna mogua struja, pravac razvoja kulturnih obrazaca pripadnika primitivne zajednice, sigurno ne dominantna, i strogo ogranienog vremenskog, prostornog (lokalitetskog) i kulturno-istorijskog kontinuiteta i rasprostranjenosti. 170

Karate-umetnost danas nije identina sa karate-umetnou od pre nekoliko vekova ili od pre nekoliko hiljada godina; izraena je hermeneutika razlika, tako da danas karate (uvek i dosledno posmatran i tumaen kao umetnost) jeste neto ontiko i fenomenalno drugaije u odnoenju prema karateu nedanas. I ne samo to; postoji itav sistem odnoenja karatea kao drugosti u odnosu na prvobitna ili poetna drugost gde je ne-jednakost ne samo paradigmatiki princip, ve i apsolutizovani proto-model kreacije u domenu temeljnih ekspresivnih sredstava, modela i puteva karatea, ukoliko on uopte pretenduje da bude (i) oblik umetnikog praksisa. Vraamo se na poetno pitanje antinomiju: zato je lieno punog smisla pitanje o (injenikom, istorijskom...) poreklu karatea? Proces samoosveenja u istorijskom kontinuitetu svesnosti o karateu naknadno je i retroaktivno pokrenut; predmet svesnosti izmenjeni je objekt, i to definitivno izmenjeni, s obzirom da mu je promena jedino izvesno stanje, ali i uslov jestenja i vaenja (misli se na promenu kao osnovni princip miljenja, a ne promenu u pojavnoj dimenziji karatea). Jedina mogua dananja perspektiva je politeorijski diskurs i metateorijski diskurs u premisi; u rezultatu, to je saoptavanje diskurzivnim i diferenciranim jezikom, u kojem je iskustvo karate-prakse uopteno i prekdirano, i to viestruko, s obzirom da je autentiki jezik karate-umetnosti neverbalni, preliterarni model komunikacije. Zato, paradoksalno, sadanjost karatea ostavlja otvorenom sve potencijalne mogunosti miljenja i tumaenja karatea, bez intencije da neku od njih dovri ili iscrpi, gravitirajui ka prostorima novih jedinica znaenja, koje e se konstituisati u samostalne strukturne aspekte semantiki polivalentnog fenomena karatea. Svesnost o karateu samo je do odreenog nivoa znaenja samoosveenje karatea; njegova samorefleksija izgleda determinisana; naprotiv, smisao njegov je uvek sekundarno izvedena kategorija, predodreen vrstom i intencijom diskursa ili ak i metadiskursa. U ovom sluaju, do punog vaenja dolazi Kasireova ideja o intencionalnosti svakog saznanja i saznanja uopte; to zato ili pre-zato, odnosno upit o uzroku karatea i uslovima da on jeste, prethodi pitanju kako jeste i kako to da uopte jeste. Transfenomenalna pre klasifikatorna nego generalizujua apstrakcija pojavne ravni skupa fenomena koji konstituiu karate, barem je dvojako instruktivna: upuuje, metodoloki, na ontiki karakter fenomena umetnikog praksisa karatea, ija estetika nije i, konsekventno, ne moe da bude primenjena filosofija, ve specifina filosofija po sebi, kao to kulturno-istorijski status karatea u smislu kontinuiteta vaenja i vrednosti jeste uslovljen i pred-odreen povesnim miljenjem ne toliko o karateu koliko u karateu i, to je akcentovane vanosti, iz karatea. Apostrofiram, u cilju ovog poslednjeg, transindividualnu svesnost, objektnopredmetno-saznajno intencionalnu, sa primarnim vizusom - umetnikim praksisom karatea, koji ideju eksplicirao u vie studija, a njen verovatno najdefinitivniji oblik *Thedor W. Adorno je ovu ustoliuje i posreduje smisaoni legitimitet povezanost se nalazi u poslednjoj Adornovoj knjizi ESTETIKA TEORIJA; kaemo verovatno najdefinitivnjegovih neidentinih aspekata i znaenjskih polja.
niji oblik, s obzirom da Adorno nije za ivota izvrio definitivnu, zavrnu redakciju ove knjige.

171

Uvek se u dravi valja drati toga da najmanje vrede oni kojih najvie ima. (Ciceron)

U GALAKSIJI KARATE-KIA
I
Gotovo u svim svojim knjigama o karateu i srodnim borilakim vetinama ili marcijalnim umetnostima, vie ili manje akcenta sam davao promiljenju fenomena kia u domenu strukture karate-kulture, sa posebnim naglaskom na (barem) nerezistentnost njegovih savremenih verzija i vidova na ovaj kancerogeni fenomen. Ovo je akcentovanje bilo funkcionalno i smisleno sa stanovita adekvatnosti obima teksta i strukture izlaganja u poglavljima i tematskim jedinicama gde je razmatran fenomen karate-kia, makar i okvirno i osvrtno, pri emu sam duan da, ovom prilikom, barem dvojako koncipiram svoje izlaganje: da decidiranije ukaemo na pojavne oblike kia u svetu prevashodno savremenog karatea, to, ne samo metodoloki, znai konvenciju, suenje predmetnog polja, s obzirom na svesnost da ni karate, kao ni veina kulturnih fenomena, nipoto nije bio imun na stalnije prisustvo kierskih elemenata, u veoj ili manjoj meri konstituisanih i konzistentnih i, u polju percepcije i recepcije kierski determinisane svesnosti, vie ili manje analogno-adekvatno konstituisane i, u argumentaciono-konkluzivnoj ravni problema, da barem apostrofno i uputno ukaem na razloge vaenja odrednice ki u kontekstu pojedinanih pojavnih oblika ili znaenjskih slojeva savremenog (ili savremenih) karatea. Da bih izbegao semantike nedecidiranosti optih i ne uvek dosledno diferenciranih pojmova, kao to su ki, und, novokomponovana kultura... to nipoto nisu sinonimi u savremenoj kulturologiji i, slobodno mogu rei, u poslednjim decenijama oformljenoj nauci o kiu (kiologiji), usvojio sam jedan optiji, radni i vrlo univerzalni kriterijum, ne samo instrumentalnih vrednosti i znaaja, lakonsku i izuzetno prostranu tajnbekovu odrednicu kia (jer u svoje izlaganje uglavnom pojmovno odrediti i usaglasiti prema ovom fe173

nomenu), a to je zamena funkcije i forme, pri emu sam ovakav izbor izvrio prvenstveno da bih izbego neposredni i neposredovani, intuitivni pristup, moralno-vrednosni sud u premisi (to bi bila elementarna greka u miljenju), ali i u cilju neophodnog suenja pojmovnih ravni kojima elim da se pribliim sa dovoljno objektivnom distancijom (ili distanciranou). Takoe sam svesan da bi se velika veina najafirmativnije determinisanih miljenja o kiu i odreenja kia mogli pre upotrebiti nego primeniti sa neto ili znatnije razliitim pretpostavkama, ali i sa vrlo slinim i znaenjski bliskim rezultatom odreenjem pojavnih oblika kia u domenu karate-kulture. Poasno prvo mesto u ovom odreenju bi pripadalo onih verzijama, tumaenjima i miljenjima (ukoliko to nije previe laskava odrednica) karatea, koja ga smatraju i tretiraju kao sport, sportsku aktivnost ili sportsku disciplinu. Zamena funkcije i forme je oigledna, jer je arhaini sistem semiotikih kdova polivalentnog znaenja, komunikacijsko-simbolikog, ritualnog, magijskog... neopravdano, nesmisleno i olako proglaen za sportsku aktivnost i, samim tim, ne samo degradiran i laicizovan, ve i negiran u vlastitim prostorima autentinosti, smislenosti i primarnog znaenja. Ne radi se o pomacima znaenja ili prevrednovanju (prekdiranju), ve o banalizaciji, s obzirom da je, da uzmemo samo jedan primer: svaka pojedina tehnika, koja predstavlja u originalnom karateu unutarnju meditativnu poruku, posportnjavanjem ospoljena, deintrovertizovana, osloboena smisla i pretvorena u udarac, blok (?!)... Kad smo ve kod tehnike, nju je, u savremenom karateu, zadesila verovatno najdrastinija (i najtraginija) sudbina: doivela je klasinu homogenizaciju simplifikacijom (termin je u socijalnu antropologiju uveo Dvajt Mekdonald), i to drastinom simplifikacijom (to je jedan od moguih modela homogenizacije); pravo je bogatstvo suptilnih razlika, varijeteta, individualnih tumaenja (kao rezultat celoivotne prakse), sitnih, gotovo neprimetnih nijansi u domenu tradicionalne karate-wasa... to je, u praksisu karate-tehnike, bilo rezultirano formiranjem vie stotina (osnovnih) ili vie hiljada tehnika, koje su usled neznanja, laicizacije, brzine obuke, masovnosti, prestia vlastitog stila (sve klasine odrednice kierske produkcije)... svedene na nekoliko desetina, dok se na borilitima (arenama) via samo nekoliko osnovnih. To je i jasno, jer gladijatori karatea, gladni ake dolara, ne znaju i, to nije sasvim paradoksalno, i ne moraju da znaju, da uopte znaju da postoji sa rafinmanom dekadencije iznijansiranih hiljada raznovrsnih varijanti suptilno diferenciranih karate-tehnika. Vrlo obimna oblast nadgradnje u karateu psiholoka praksa (rudimentarne psihoanalitike vokacije), simboliko-meditativni uvidi, transindividualne introspektivne analize, kao i vrlo prostrano semantiko polje: mitologijske konstante, filosofijski praksisi, ritualno-magijski i ritualno-ceremonijalni elementi... nestali su, negirani su, na uvredljiv ali i vrlo banalan nain, u svetu savremenog karatea. Njihova funkcija nije pretvorena u njihovu formu naprotiv: njihova funkcija je nestala, postala je nepotrebna ili suvina, to je klasini izgovor kiera i njihovih podraavalaca, ste174

reotipna reakcija pri susretu sa prostorima univerzalnijeg smisla i postojanijeg, trajnijeg znaenja. Kier1 u karateu ne ume, jer je nesposoban, neobrazovan i neosetljiv, da poima metafiziku, nadrealnu stvarnost; on se do neukusa divi praktinoj akciji na borilitu; kier ne ume da poima na gradacijski struktuisanoj razini imaginativne i transimaginativne determinacije; za njega, stvarnost je poen i udarac; kier ne ume da doivljava vlastite horizonte individualne stvarnosti, unutarnje, vrlo jedinstveno i neponovljivo zbivanje; on trai spektakl, objektivno merenje poena, odvijanje sukoba, vidljivo i pojavno... Jedna je, ali ne ezoterina, vrednost autentinog karatea, a to je trajna i apsolutna orijentisanost ka individualnosti, individualitetu i individuaciji, upuenost na identitet sopstva i jastva kao neintencionalni ego-ideal, cilj ili svrha hermetiko-magijske tradicije i (analognih) metodolokih, meditativnih i simbolikih postupanja. Karate-kier, saaljenja dostojni pojedinac savremenog karate-sveta, a posebno karate-sporta, masovno i masovistiki je impregnirane svesti: on tei unifikaciji, ali takvoj koja se sprovodi uniformisanjem, i u tom se cilju neretko slui kvazi-ideologijom i politikantskim sredstvima, to je dosta funkcionalna praksa u domaim karate-prilikama. Kier u karateu je uvek pripadnik mase, grupe ili organizacije, kluba, stila, grada, reprezentacije... pri emu je i najopasnija i najpodmuklija pripadnost sportu, vetini (karatea)... i to na nain da se unapred osujeti legitimitet i pravo na vaenje svim ostalim oblicima jestenja karatea; naravno, poto se radi o kieru, bez prethodnog promiljanja, vrednovanja i obrazloenja, jer je karatekier gluv za tolerantan i uzajamno potujui dijalog, on ne raspravlja o principima i idejama, ve diskvalifikuje ljude, on gotovo nita ne zna, ali uiti se ne da... klasina proto-kopija svakog (ipak) nierazrednog kiera u bilo kojoj oblasti savremene svetske kulture. Posebno agresivnu, estetski najniu formu kia u karate-kulturi izuzetno dobro oznaava termin gedit2, formiran u anglosaksonskoj kulturologiji, gde vie nije na delu puka zamena, ve zbrka funkcije i forme. Tu bi pripadali oni pojavni oblici kia u karateu koji su, istovremeno, i najblii niim formama elemenata novokomponovane kulture, kao to su, na primer (bez pretenzija da nabrojimo sve), dva kompletna fenomena ogranka karatea (shvaenog pluralitetno) kung-fu (sem vrlo retkih izuzetaka, koji su doslovno to: izuzeci koji potvruju pravilo), i full-contact i srodne vrste karatea sa dominantnim i naglaenim borilakim i kompetitivnim funkcijama, bez simbolikih sadrina i nesublimisanih nivoa znaenja; filmska produkcija na temu borilakih vetina, sa kung-fuom na poasnom pijedestalu, izuzev nekolicine retkih ostvarenja uglavnom proizvedenih u japanskim studijima, od kojih je veinu potpisao (kao reiser) Aikira Kurosawa; kompletni medijalni i transmedijalni tretman borilakih vetina ili marcijalnih umetnosti, izuzev u izuzetno malom broju strunih publikacija; posebno bezvredan i estetski tetan uticaj imaju pratei proizvodi (elementi novokomponovane kulture) kao to su kimona, odea, ake torbe, sveske, gumice, nalepnice... potrona dobra sa amblemima, skicama, crteima, portretima idola sa vrhova stars175

system-a novokomponovanih i novokreiranih veliina, jadnih, tunih i traginih junaka i manipulisanih i jedino saaljenja dostojnih pojedinaca, propalih ljudi (jo nam je svima u seanju pokojni hongkonki filmski glumac Bruce Lee i manipulacije oko njegovog lika i imena). Gedit, i to u gotovo najnioj formi, je i separiranje, proklamovanje vlastitog stila, kao i kult linosti minornih treneria i instruktora anonimusa; samohvalisanje, samoreklamerstvo, samoisticanje i negiranje (naravno, verbalno, nekoherentno i neobrazloeno) svih drugih i svih ostalih koje, jasno je, ne bazira na uvidu u kvalitet, jer je taj uvid nemogu, usled neznanja, neobrazovanosti i sekundarnog snobizma, prostote, gluposti i ogranienosti (stvar, ponekad, valja nazvati pravim imenom); gedit je, i to u specifinoj, neizvedenoj formi, i hajka na najbolje, to, kao po pravilu, znai hajka na drugaije tako svojstvena svim mediokritetima, a naroito privlana meu karate-prostacima i neznalicama, ali, za utehu, nije to nipoto njihov izum, oni samo oponaaju neke ve otkrivene i ustoliene modele ponaanja i socijalnog ophoenja u savremenom svetu.

II
Ponovo posmatram karate kao univerzalni svetski fenomen, a u cilju postojanijeg optijeg poimanja apstrahujem i neke velike, uzajamno ukidajue razlike, a pogotovo nijanse: istorijske, pojavne, konkretno-praktine, kao i uglove posmatranja, razlike u tumaenju, vrednovanja iznutra, odnosno elementarne oblike samorefleksije, za ta je karate ovde i sada, u fazi nediskurzivnog miljenja u kojoj jeste, jedino i sposoban. U metodoloke svrhe, tako odreen fenomen karatea proputam kroz filter teorijskog iskustva eminentnog mislioca i tumaa kia Abrahama Mola, imajui u vidu njegovih pet osnovnih principa za prepoznavanje i odreenje kia3. U svetskom karateu vlada princip neadekvatnosti; ciljevi koje sebi postavlja na momente znae pretenciozno, a na momente nebulozno; sredstva koja koristi da bi se tih ciljeva domogao (to je pravo odreenje) su u suprotnosti i, kao po pravilu, neidentina pripadaju drugoj kategorijalnoj ravni, ne proistiu sama iz sebe, niti im je ishodie u sebi samima, ponekad su instrumentalnog karaktera (u najboljem sluaju). Otuda i toliko bekstvo (ili, da vrlo blago i dobronamerno tumaim) izleti izvan osnovnog znaenja, u politiko, ideoloko, etiko (misli se na banalnim uopteni, efemerni i svakodnevni moral, a ne na etiketu karatea), masovno, mas-medijalno, popularno, vidljivo, konkretno, pojavno, stvarno,praktino... Princip akumulacije je vidljiv kao skup perifernih, povrnih, neukusnih, nevrednih, nekoherentnih i nekonzistentnih fragmenata i inserata, injenica bez zajednikog imenitelja znaenja... koji se uzdiu na pijedestal i odreuje im se, naravno nepostojei, vrhunski znaaj. Beznaajni ljudi koji manipuliu efemernim, uoptenim, nebuloznim, prevazienim, naivnim... ide176

jama i nesmislenim zamislima, ne samo to druge uveravaju u postojanost, trajnost, autetntinost, znaaj i znaenje vlastitih, u najboljem sluaju metazamisli i potenciraju ulogu vlastite linosti u pretpostavljenom sistemu nebuloza, nego i, paradoksalno, i sami veruju u to, to nije samo individualno-psiholoka aberacija. Savremeni je karate pun promaenih ljudi, nesvrenih studenata, lica bez zanimanja i zaposlenja, sluajnih prolaznika i namernika, zalutalih i sluajno pristutni, neprimernih, nesposobnih, neobrazovanih... koji, kao po pravilu, ulaze u trenerski i instruktorski kadar, kao i velikih adepata, uitelja zena, jogina, budista, mistiara, koji operiu sa par desetina odavno prevakanih metaideja bez iole veeg stepena znaenja i meu laicima, a sasvim van polja promiljanja savremenijih duhovnih nauka (da uzmemo znaenjsku oblast analognog nivoa adekvacije i iz iste kategorijalne ravni)... koji, metodom line fascinacije, laima, obmanama i samoobmanama u svojoj tunoj i grotesknoj situaciji, uspeju da zavedu ak i po kojeg naivnijeg bednika (duhovnog), ili zalutalog, mlaeg, emocionalno nezrelog mediokriteta, nadam se: ne za dugo (to je optimalna verzija razreenja, ne uvek aktuelizovana u situaciji ovde i sada). Banalno tretiran i upotrebljen princip sinestezije, zajednikog dejstva i interakcije svih ula, nije uvek vidljiv, i to ne samo pri povrnijem posmatranju i promiljanju savremenog karatea. Jo je Maral Mekluan4 primetio da eksterioracija jednog ula direktno dovodi do promene iskustva, i to ne samo ulnog, nego i opteg, to je, u ovom sluaju, vidljivo kao dominacija fizikotaktilnog, odnosno fizikog uopte. U tom kontekstu valja shvatiti i predimenzioniranje fizike, fizioloke prirode ovekovog bia u odnosu na sve ostale njene dimenzije, kao i naglasak (neopravdan) na metodiko-praktinom, neposrednom (to, kao po pravilu znai i: neposredovanom), ulnoiskustvenom i pojavno-konkretnom. Meutim, kako savremeni svetski karate samo iznimno poima samoga sebe kao vrstu umetnikog praksisa (to mu je, inae autentina bit), a princip kojega upravo razmatramo je prvenstveno primenljiv kod (nierazrednih) umetnikih formi ispoljavanja kia, on oigledno nije niti dominantan, a nije ni potrebno niti opravdano posebno ga naglaavati u kontekstu karate-kulture. Princip osrednjosti je koliko oigledan, toliko i nametljiv, najupadljiviji ak i pri vrlo povrnom posmatranju savremenih karatea (plural). Demokratinost, najee prividna a, na momente, i oigledno lana, parolaka i deklarativna, masovnost, jednakost prava i obaveza, metodoloki princip rada usmeren na masovno, grupno, kolektivno... usvajanje, regulacija uzajamnih odnosa unutar grupe, mediokritetska obrada (kao i recepcija)... caruju i dominiraju savremenim karate-svetom. Osrednjost po svaku cenu, osrednjost i prosenost miljenja, tumaenja i vrednovanja, pretenzije ka napredovanju u hijerarhiji zvanja i organizacionoj hijerarhiji onih prosenih, povrnih, nekvalitetnih, nenadarenih, bledih, uobiajenih, svoenja talenata i oboavalaca na isti imenitelj i isti rang, vetako izjednaavanje (ve pomenutom homogenizacijom...). Prosenost i obinost su i vrhunske proklamovane in177

tencije masovnog sporta karatea. Karate je, u savremenom svetu, teio ekspanziji i brojanom rastu populacije to je bio direktan i pravolinijski put u ki i, evo, on je zavren; bojim se da je to, uglavnom, put bez povratka, bez ideje povratka i bez elementarne svesnosti o pravoj prirodi vlastitog stanja zaaurenosti u ortodoksnim prostorima kia. Da je stanje upravo takvo, ukazuje nam uiteljica ivota istorija, i to ne monumentalna ili antikvarna, ve kritika (Nieove odrednice): stanje i deavanje nikad se ne ponavljaju i nee se ponoviti; svaka promena, eventualna i potencijalna, predstavljae uvek, samo i dosledno novum. Masovni karate odgovara promasovno impregniranoj svesti njegovih konzumenata, potroaa i uivalaca: prosean je i obian koliko i oni sami. Princip komfora vai u savremenom karateu poev od organizacionog sistema, i to na svim nivoima, pa sve do elementarnih mikrosocijalnih odnosa. Mrtvo more i voluntarizam (upotrebljavam ovaj izraz kao analogni termin za stanje duha, iako je, od dosta este upotrebe u politikom jeziku, prilino proirenog i relativiziranog znaenja, mada jo uvek pretenduje na stvarno znaenje), klanovi i klovnovi na njihovom elu, bezvredni ljudi koji se otimaju i gloe oko beznaajnih, transparentnih funkcijica, prigueni oseajii (opet Nie!) i sitne strasti... sve je tu, u karateu, svetskom, evropskom i domaem: intrige, ogovaranja i sitne dogme, zaklanjanje iza providnog ideolokog ili politikantskog plata, podele interesnih sfera (pri emu polja uticaja precizno meusobno odreuju kako vrhunski svetski instruktori, ali i organizacije, tako i anonimni trenerii na istoj mesnoj zajednici). Prototip i profil dananjeg poklonika i praktikanta karatea prilino je bezbojan i beskrvan: on se plai promene, evolucije znanja, kao i drastinijih i radikalnijih promena znaenja, smisla, vrednovanja i tumaenja; na nove ideje i autentine projekte, zamisli... ne samo da je rezistentan, ve je prema njima i apriorno negativno orijentisan. Da bi mogao da pothranjuje vlastiti san o sebi samom, idealizovanu sliku sebe i mit osamovanosti i o sopstvenoj veliini, on mora da bude prvi, jedini ili najbolji trener, takmiar, majstor... svoje mesne zajednice, svoje zgrade, svog dvorita... to nije puka neuspela i prizemna duhovitost nego, na alost, istina, tragina, tuna i ironina u isto vreme, za lokalne veliine, autoritete ogranienog dometa uticaja, samozvance, samoreklamere... kiere po definiciji i istovremeno po sutini vlastite neautentine egzistencije, pojedince kojima je to jedini, ali doslovno jedini nain da uspeju. Njihov uspeh istovremeno je i po automatizmu i njihova tragikomedija. Velika veina karatista, ali, na alost, i karateka5 dananjice mogu da izazovu, kao posledicu iole temeljitijeg, ozbiljnijeg i diskurzivnijeg miljenja, podsmeh (nadamo se: ne zlonameran), jer su sami sebe pretvorili u karikaturu, u grotesku, u lanost, u naivni ki i prolaznu banalnost... ***

178

Gicove odrednice prave, autentine ili visoke5 (ni jedan od ovih termina, oigledno, ne pokriva u potpunosti pretpostavljeno semantiko polje) ili vaee i ustoliene umetnosti inherentnih imanentnih i samoodreujuih vrhunskih kritikih valera i diskurzivnih samoosveenja, a to su hladnoa, nerazumljivost (naravno irim, neobrazovanijim i nesenzitivnijim inscipijentima), odbojnost , polimorfnost znaenja , samodovoljnost u toku prevazilaenja , ozbiljnost , univerzalnost , upravo su vrhunski kriterijum(i) distinkcije karate ne-karate ili autentini karate koji jeste i karate koji nije. Sve prelazne forme, adaptacije, pojednostavljenja u cilju masovnih dopadanja (prvi i elementarni zahtev kia je da se dopadne, i to da izazove masovno dopadanje)... predmet su i istovremeno potpadaju pod udar estetikog smeha, onog i onakvog kakav su u naoj misaonoj i kulturnoj tradiciji osmislili Nie (kao nadironiki univerzalni, istinonosni smeh) ili Hese (kao smeh besmrtnika). Glas kojim progovara karate, iz tog razloga, i jeste oratio sensitiva perfecta6, gde se odrednica sensitiva protee kroz vekove i milenijume, unosei samo jedan, vrhunski imanentni distinktivni i diferencijalni kriterijum: sposobnost da se oseti, tanije: doivi, spozna, razlikuje, interiorizuje (to su samo neki inovi u toku estetskog procesa)... Zato nee bez razloga ameriki sociolog kulture Ralf Liniz uvesti naturalistiku trijadu, zasnovanu na estetskim i estetikim sposobnostima, na niskoelne, srednjoelne i visokoelne, sa naglaenom inteligencijskom predestinacijom i uz saznajnoobrazovni faktor kao diferencijator, apsolutno i univerzalno primenjiv. Kako je u njegovom lucidnijem, ali u osnovi tanom uvidu, gotovo uvek stavljen znak jednakosti izmeu ela i pameti, jasno je da karate danas, ovde i sada, jeste pasivizirana baza, masa pogodna za manipulacije, stado koje vapije za predvodnikom ili predvodnicima, efemerna gomila bez vlastitog znanja i kriterijuma (dakle: oni niskoelni), oni priglupi i bez sposobnosti za minimalni diskurzivitet, bez obzira ta bi to decidirano podrazumevalo, (oni, dakle, koje Dejvid Risman naslovljava sa usamljena gomila), i poneki meu njima koji su osrednje pametni, a koji su, po definiciji, najprijemiviji za kierske sadrine, i oni su osnovni konzumenti kierskih proizvoda, oni ija je masovna i uniformna estetska svest uvek, samo, primarno i jedino: kier1 Prevodei jednu od krucijalnih knjiga o kiu, FENOMENOLOGIJA KIA Ludviga Gica, ska svest. prevodioci (Svetomir Jankovi i Spomenka Stankovi) za osobu ogrezlu u ki koriste termin: ki-

lija; kako nisam siguran u opravdanost razloga upotrebe turskog sufiksa (...lija), zadralo sam se kod, u literaturi dominantnog modela, sa oigledno nemakim sufiksom (...er), to je smisleno i opravdano (i) s obzirom i na poreklo reiSeoska bena sanja da postanepojma ki (kao izki. Pri tome intendiram ka znaenju dvorska luda. vedenice od verkitschen), koje je denotirao Herman Broh, a koje je prihvaeno de Montenj) (Miel u novijoj, a naroito u nemakoj nauci o kiu. 2 Engleski (ameriki) termin gedit znai ubre, otpad, izmet... 3 Ideja je izloena u: Abraham Moles: La Communication et les mass media, Paris 1973., i Abraham Mol: Ki, umetnost sree, Gradina, Ni 1973 4 MaraalMekluan: GUTENBERGOVA GALAKSIJA, Nolit, Beograd, 1973. 5 Ludvig Gic: FENOMENOLOGIJA KIA, Beograd 1979. 6 (lat) savreni senzitivni govor, definicija pesme kao umetnikog entiteta Alexandera Gottlieba Baumgartena, tvorca estetike kao filosofske discipline, data u delu FILOZOFSKE MEDITACIJE (1735.).

179

Slika nije lake razumljiva od pojma, ali ona sa sobom nosi privid lake razumljvosti i upravo time dovodi u zabludu. (Eugen Fink)

OPTA NAELA TUMAENJA KARATEA

I
Smatram da je smislen upit: postoji li esencijalni element koji stukturie i/ili konstituie karate-tehniku, a sam jeste u domenu karate-tehnike, pripada karate-tehnici i odreuje karate-tehniku. Uslovno i uz odreenje ograde u smislu negiranja vrednosne ili dominantne ocene ili procene, takav bi se element mogao dosta opravdano izdvojiti od ostalih osnovnih elementata koji odreuju svaku, ali doslovno svaku pojedinu karate-tehniku i bez kojih ona ne moe da bude podvedena pod taj pojam, a to je tok pokreta. Osnovna i najoptija distinkcija je pokret tok pokreta, pri emu osnovni formalni zahtevi odreuju sam pokret (tehnike). Postoji jedno odstupanje, razlikovanje dve grupe tehnika od svih ostalih grupa: to su Dachi i Kamae, koji, ve jednom zauzeti, nemaju pokret (tehnike), ali ne samo da poznaju, ve su i utemeljeni na (unutranjem) toku pokreta. Sa druge strane, tok pokreta je ona baza ili podloga na koju i na osnovu koje se konstituiu svi ostali osnovni elementi karate-tehnike: ki, energetski balans, buji, kime... dok je busshin - spiritualna sutina tehnike ili unutarnja poruka filosofsko-simboliki element koji ne zavisi direktno od toka pokreta, ve je uslovljen i uzrokovan tehnikom kao celinom, a koju ne odreuju samo osnovni (ovde pomenuti) elementi. Ukoliko je pokret (tehnike) vidljiv, utoliko je tok pokreta predmet individualnog i individualizovanog iskustva, ali takvog koje je utemeljeno na univerzalnim obrascima ovekove prostorne i telesne egzistencije. Tok pokreta u karate-tehnici sutastveno je razliit od toka pokreta u na primer baletu, umetnikom klizanju ili ritmikoj gimnastici, gde postoji tehnika kretanja i pokreta, estetski dopadljivih (spolja), usaglaenih, ritmikih, skladnih, energetski usavrenih... koji predstavljaju ekspresiju bilo pretpostavljenog unutarnjeg doivljavanja, bilo svojevrsnih oseaja, bilo deavanja uzrokovanog 181

spoljanjim inicijantima (muzika, ritam...), to svedoi o primarno fizikoj prirodi toka pokreta u ovim vidovima estetske komunikacije. Moramo, pre nastavka izlaganja, da ustoliimo svesnost o tome da je problem dualiteta materija contra duh, fiziko contra psihiko, spoljanje contra unutranje... razmatran u (nierazrednim) vidovima prolovekovnih i ranijih (profilosofski orijentisanih) miljenja, dok danas, u domenu ozbiljnijeg miljenja, predstavlja anahronizam, s obzirom na polimorfnost i sloenost pravaca miljenja dvadesetovekovnih duhovnih nauka, a posebno filosofije. To se, naravno, odnosi i na epohalne horizonte miljenja i u 21. veku. Ukoliko smo, iz metodoloko-radnih pobuda, u situaciji da koristimo termine kao to su materijalno, ulno, fiziko, spoljanje (odnosno: duhovno, umsko, psihiko, unutarnje...), i to inimo upotrebljavajui ih gotovo kao sinonime, onda na umu imamo pre svega prezentnost odreene sfere vansubjektivne stvarnosti, odreene eksteriorizacijom ula i predmetno-saznajnom ravni jestenja i bivanja, za razliku od intersubjektivne stvarnosti ili transindividualne svesti (da koristimo Huserlov termin). Evolutivni lanac ivotinja prvobitni ovek dananji ovek nedvosmisleno ukazuje na injenicu da je svesni, voljni, planirani, usmereni... tok pokreta usvravan tokom evolucije, to se naroito odnosi na period konstituisanja oveka kao vrste, od prvobitnih hordata ovekovih predaka do homo sapiensa. Suavajui polje razmatranja na ovaj evolutivni tok, uviamo dinamino kretanje toka pokreta iz sfere nesvesnog, nagonskog, sluajnog i nevoljnog ka njoj komplementarnoj (svesnog...). ovekovi daleki preci su poznavali tok pokreta uslovljen deavanjem u spoljanjoj sredini i nagonskom komponentom i, paralelno sa razvojem svesti, a posebno sa razvojem fenomena individualizovane svesti, samosvesti i uma, tok pokreta, delimino i nepotpuno, prelazi u domene viih mentalnih formacija i ustoliuje se kao element postojanosti ovekove panje, samosvesti o vlastitoj telesnosti i prostornosti, fizikom i materijalnom (ili obrnuto) bivanju u svetu, u prostoru i vremenu... Tako nevoljni pokret otresanja i osloboenja od fizike napetosti izraene kroz niz kratkih, nesinhronih i nesimetrinih pokreta (to je odlika nagonske, prirodne sutine ovekove) prelazi u suptilnije, rafiniranije (voenog toka) pokrete sedanja, ustajanja, leganja (mada se ne radi o istoj vrsti i istoj kategoriji pokreta), to je samo sluajno izabrani primer. Meutim, tok pokreta savremenog oveka, pripadnika vrste homo sapiens, ukoliko on (homo sapiens) nije posebno uveban i posebno obuavan u tom domenu, dosta je neprecizan, grub, neartikulisan i nesuptilan u odnosu na potencijalne prostore mogunosti koje nudi i kanonizuje autentina karatetehnika. Ovakav kakav jeste, tok pokreta je, jasno, funkcionalan u radnjama, postupcima, kretanjima... koji su predodreeni i smisleni za oveka ovde i sada, i u tom je smislu prirodan, odnosno adekvatan stukturi stvarnosti, materijalne, fizike, pa i fizioloke, oveka u prirodi i oveka u kulturi, oveka ovih milenijuma i, da ponovimo, oveka ovde i sada. Dozvoljavam sebi tvrenje da je kompletum karate-tehnike projektovan i konstituisan za daleku budunost ljudskog roda. Karate-tehnika je, u fi182

nalnoj, zavrnoj formi (a na taj nain konstituie i svoj puni i vrhunski smisao) projektovana za eterino, vrlo prefinjeno, suptilno, rafinirano i precizno bie oveka daleke budunosti, vrhunskog senzibiliteta i neuporedivo diferenciranijeg u domenu oseaja (i oseanja, ukoliko je tok pokreta prvenstveno mentalni doivljaj element). Tok pokreta karate-tehnike preciznom, idealnom putanjom spaja taku i taku; u toku toka pokreta prelazi se isti put za isto vreme, to vai za sve jedinice vremena (izuzev zavrnice, u savremenijim verzijama karatea) ukoliko postoji akceleracija ili usporavanje, oni su proporcijalni jedinici vremena; tok pokreta je sinhron, pravilno asihron ili imaginativno nesinhron, uz prisustvo pune zakonomernosti i pravilnosti; puno i potpuno je mentalno voen, praen ili kontrolisan, uslovljen svesnou o samome sebi, gotovo samosvestan, i praen specifinim, potpuno adekvatnim promenama u domenu individualne svesti; potpuno je individualan i predmet je linog oseaja za tehniku, odnosno (sam) tok pokreta; uslovljen je specifinim, iracionalnim iskustvom: ili postoji, i jeste, i to se jednom zauvek konstituie (bez obzira na varijacije u kvalitetu), ili jo nije dostignut nivo toka pokreta u vlastitoj tehnici; samo eruditivni ekspert moe da proceni postojanje ili nepostojanje izraenog toka pokreta kod druge osobe koja izvodi karate-tehniku i to kod one iju tehniku poznaje (uenika...)... da se u ovom osvrtu zadrimo samo na nekim osnovnim odlikama toka pokreta. Dosadanji uvidi kao rezultat dosadanjeg izlaganja vode nas ka punom upitu o tumaenju karatea putem karate-tehnike; dilema je: kakva je autentina upotreba karate-tehnike kao strukture i karate-tehnike kao pojedinane forme (parcijalne tehnike). Jasno je da je ovde upotreba u direktnoj povezanosti sa funkcijom, to bi, verovatno, bila i prva teorijska trijada u promiljanju karate-tehnika. Uproeno i pojednostavljeno koncizno izloeno, dve su opte mogunosti a tertium non datur. Tumaenje karate-tehnike kao puta (odnosno Puta) ka vrhunskim formama egzistencije, kao metoda ili sredstva (mada su oba termina neadekvatnog znaenja za ono to elim da prezentujem) na putu Individualne psihike evolucije (da upotrebim Jungov termin), na Stazi ili Putu do Prosvetljenja, Satorija, Iluminacije, Nadsvesti... (to su klasini termini mistinih, okultnih ili hermetikih uenja), predstavlja prvu mogunost. Do sada apostrofirani tok pokreta ima direktnu funkciju da na preteno fizikom nivou usavri ljudsku jedinku i osposobi je za suptilnije i rafiniranije bivstvovanje u eterinim, mentalnim sferama egzistencije, to je, naravno, zadatak kojega valja ispuniti tokom mnogo (ili barem vie) ciklusa raanja i umiranja, s obzirom da klasina karate-teorija decidirano veruje u metempsihozu (reinkarnaciju). Kao suprotnost ovog tumaenja je staza involucije, pada u varvarstvo i divljatvo, grubost, borba, sila, nasilje, krv, agresija... to su, takoe po klasinim okultnim ili hermetikim teorijama, Snage Zla ili Putanje Mraka. Evidentno je da, analogno ovom tumaenju, ogromni deo savremenog svetskog karatea, karate-sport takoe, kao i borilaka vetina, a posebno i naglaeno ogranci kao to su full-contact i kung-fu... u potpunosti pripadaju ovoj determinanti i, konsekventno, vode u regres, unitenje, disfunkciju... svojim tu183

maenjem i upotrebom (vrednosno neutralne) karate-tehnike.

II
Jedan od imanentih paradoksa karate-tehnike koji vai na njenom materijalnom nivou ekspresije je njena mentalna, tanije psiholoka/emocionalna utemeljenost u predelima vrednosno odreenim kao zlo, unitenje, destrukcija, negacija... Ukoliko i prihvatimo pojednostavljenu distinkciju etike determinisanosti ovekove na dobro i zlo, ovo drugo je polje u kome karate-tehika (u ogranienom opsegu ije smo granice ve apostrofirali) nalazi svoje trajno utemeljenje, ispoljenja i vrednovanja. Emocionalna matrica karate-tehnike polazi od mrnje: mrnja je usmerena prema osobi koja vodi proces vebanja tehnike (?!) a koju uenik percipira, u pojedinim fazama rada, kao okrutnu, surovu, kao muitelja ili ak delata koji preti psihikom ustrojstvu i fizikom integritetu jedinke, kao osobu nastrojenu protiv uenika, koja mu eli zlo, tei tome da ga omalovai, da ga izvrgne ruglu ili podsmehu, da mu zatvori autentine prostore znanja i da ga zlonamerno uputi u sumnju, nevericu, lutanje, prostore bez smisla i izvan saznajne ravni karatea; uenik osea mrnju prema vlastitoj linosti i prema vlastitom sopstvu (da upotrebimo Hajdegerov izraz), to rezultira autodestrukcijom (najee na simbolikom nivou), mrnjom i prezirom prema vlastitom biu, prema vlastitom telu, vlastitom radu i tehnici... pa sve do suicidalnih tendencija ili shizoidnih epizoda, trajnijih kompleksa (znatno) nie vrednosti, bekstva u amoralnost (ili, u najboljem sluaju, imoralnost), samoprezir i samoodbacivanje; uenik osea mrnju, prezir, odbojnost, nepripadanje... u odnosu na okolinu i, u drastinijim sluajevima, u odnosu na svet kao celinu; on je upuen na stazu protiv svih i protiv svakog ponaosob, oslabljen iznutra i gonjen grozniavom mrnjom i jalovim sumnjama, podozriv u sve i ne veruje ni u ta... Ispred njega su dugi periodi rezignacije, sumnjienja, samodestrukcije, samounitenja i samonegiranja, sve dok se primarne strukture svesti i individualnog duha kvalitativno ne promene, pod uticajem nadasve munog, neprijatnog, gotovo stravinog mentalnog iskustva, i to putem uvida (da koristimo psihoanalitiki termin). Uvida kao rezultata kvalitativnog skoka: unutranjeg usvajanja toka pokreta (tehnike). Takva dugogodinja, trajna, konstantna i permanentna praksa ustolienja i bivanja u predelu zla, sumnje i destrukcije je samo metotoloka forma uenja i (samo)razvia, na alost neizbena u vebanju karate-tehnike. Sasvim lakonski cilj ili odredite su sa moralno-vrednosne take neutralni: oni su sa one strane dobra i zla, to je, u ovoj kulturi, genijalni Nieov* uvid, kojega je, dodue, nadahnuti imoralist Nie namenio autentinim misliocima; u datom sluaju, uviamo ga kod praktiara (a nipoto praktikanata) karatetehnike.

184

III
Francuski mislilac or Bataj je primetio da je ljudska vrsta obdarena irim dijapazonom mogunosti od bilo koje druge vrste: oveku stoji na raspolaganju, pored mogunosti ii ili odstupiti i prefinjena mogunost ta bi bilo kad bi... i mogunost ukoliko se uini to i to (najoptija odrednica eksperimenta). Upravo ove poslednje dve mogunosti pripadaju i domenu karatea (ne samo karate-tehnike), to su neslueni prostori i horizonti slobode, prvenstveno individualne, gde se karate prezentuje i deklarie kao jedna od mogunosti ni sa ime uslovljene tenje ka bitku (elingova odrednica slobode). Koji je to opti cilj ili zahtev koji karate postavlja pred oveka kao bie koje poseduje mogunost izbora i, samim tim, odluivanja. Moda je neskromno, a moda i previe uopteno tako prezentovati, ali, bez obzira na prisutne zamke razvodnjavanja znaenja, karate, dosta implicitno, vodi, upuuje i odreuje ljudsku jedinku kao differentia specifica u odnosu na sopstvenu vrstu. (Iz tog razloga, tok pokreta karate-tehnike i sam karate kao epifenomen pripadaju domenu kulture i suprotstavljeni su, samim tim, domenu prirodnog i po-sebi-datog, odnosno odvojeni su od njih i, to je za nae razmatranje poentirano, razliiti). Preesto smetnemo s uma injenicu da je svako ljudsko bie, doslovno: svako, koje je postojalo, postoji ili koje e postojati, ali i koje moe da postoji, apsolutno razliito od svih ostalih, da je ono, manje ili vie, svesno te razliitosti, i upravo zbog nje, odvojeno od svih drugih ljudskih bia, jer je neminovno osueno na razliitost (da ne ulazimo u polemiko pitanje o aksiolokim konotacijama ovog stava). Gde je tu mesto, uloga i vrednost karatea? Upravo na taki uvida u datost jedinstvenosti, neponovljivosti, razliitosti od svih ostalih egzistentnih i potencijalno egzistentnih jedinki, bez obzira na istoriju, kulturu, doba, epohu ili drutvo. Upravo u potenciranju individuuma specificuma putem niza progredirajuih uvida u vlastito sopstvo, jestenje i bivanje neponovljene i neponovljive, jedinstvene vlastite egzistencije. Paradoksalno, pripadnik prvobitne zajednice je, pre desetine hiljada godina, stupio u karate-ritual sa saplemenicima, u zajednikom obredu simboliko-magijske vokacije, (pre)bivao je u predelima grupnog, pa ak i kolektivnog nesvesnog, doivljavao sline ili gotovo identine simbolike sadrine i stupao u odnoenje sa njima gotovo na identian nain kao i ostali uesnici u ritualu, preivljavao rituale smrti i rituale roenja, rituale krivice, kazne, uasa, strahova, ali i katarze, uvida i osloboenja. On, u istom magijskom ritualu, vrstim nitima zajednike egzistencije i sudbine povezan sa ostalim uesnicima, ini iste pokrete, kree se oko iste vatre, vodi ga isti Mag (ili Sensei, ili Uitelj karatea...), ali on nije isti: njegov uvid samo je njegov, verbalno je neprenosiv na drugoga i logiki neobjanjiv u domenu ne samo jezika, ve i govora; njegovo saznanje ostaje njegovo i samo njegovo potentno u ivotu, nestaje sa njegovom smru... Svi komunikacioni sitemi 185

simbolike, nadulne i nadiskustvene vokacije, metaforika prekdiranja, upuivanje na univerzalno, arhetipsko, primordijalno iskustvo, samo su manje-vie uspeni ili neuspeni pokuaji transpozicije njegovog individualnog iskustva, pokuaji prevoenja u transindividualnu ravan, u domen objektivnog duha... Desetine hiljada godina nakon toga, svaki od miliona uenika, poznavalaca, sledbenika... karatea, kineski svetenik ili kaluer u stanju mistinog jedinstva sa izabranom formom ivotinje ili nadulnim simbolskim entitetom, okinavljanski uitelj u transcendentalnom stanju negacije vlastitog sopstva i materijalne realnosti u meditativnom iskustvu karate-tehnike, planinski kaluer yamabushi pri iracionalnom simbolikom uvidu u busshin, uenici karatea u inicijatikim, pogrebnim, sezonskim... ritualima svi oni su individualci na sopstvenom/vlastitom putu, odreeni spostvenim/vlastitim iskustvom i na vlastito sopstvo upueni pojedinci, jedinke, lica i linosti... Perfekcionista u svojoj kati ne veba publike radi, niti spoljanjeg efekta radi, tanije, ili vrhunski tano, on ne veba ni radi ega, jer intencionalnost samog ina izvoenja negira smisao izvoenja; sadrina stvarnosti karate-tehnike (odnosno, preciznije: njenog izvoenja) potpuno je u polju imanencije. Tako, idealni tip (da koristimo M. Veberov izraz) vanvremenskog, vanprostornog, pojavnosti, konkretnosti, istorijskog i faktikog momenta lienog karateke*, jedne forme provedene kroz potpuni proces apstakcije, je(ste) jedan Niko, koji je, ak, u nekoj smislenoj, ali vrlo indirektnoj relaciji sa Odisejevim lukavim predstavljanjem: Ja sam Niko, upuen je vlastitim sumnjama na puteve, razliite, razonorodne i neparalelne, ka individuumu, marginalna je figura u odnosu na svaku ontologiju (izuzev vlastitu, ukoliko lucidnije prihvatimo da takva postoji), bie je koje svoje opravdanje trai (da li uvek i nalazi?) u dijalektici vremena i u procesu Promene nikada u predelima ovde i sada, niti u sferama konkretnog jestenja i status kvo-a. Moda se na kraju ovog izlaganja valja setiti Hakslijeve opaske iz VRATA PERCEPCIJE, da postoji samo jedan deo univerzuma koji se sigurno i neopozivo moe promeniti, odnosno nainiti boljim: TO SMO MI SAMI. *** Nije zagonetka traganja za smislom jedini, a verovatno nije ni primarni sloj filosofije oveka u teoriji karatea. Ali, put ka individuumu, individualnosti i individuaciji jeste dominantna determinacija svakog ne samo reenja, ve i svakog postojeeg i svakog mogueg, pretpostavljenog njegovog promiljanja, conditio sine qua non svake iole ozbiljne teorijske misli posveene fenomenu ili skupu fenomena koji su predmet naeg izlaganja. Oni su dobri ljudi; to je sjajno. Ali oni su bezvredni u ZLA, Beograd, 1982 poznaju muziku. odnosu na one koji *Fridrih Nie: S ONE STRANE DOBRA I 186

(Konfuije)

Nita nije korisnije od onih vetina koje nikakve koristi ne daju. (Ovidije)

OSNOVNI FORMALNI PRINCIPI IZVOENJA KARATE-WASA

Strogo i dosledno kanonizovana forma je aksiom izvoenja karate-wasa (karate-tehnike), aksiom ne toliko u smislu to je istina koja se ne dokazuje koliko u metodoloko-radnom smislu, kao ne samo konstitutivni element, ve poetni, primarni, najvaniji, osnovni, odnosno onaj na osnovu koga i iz koga je tek mogue govoriti o izvoenju i izgradnji karate-tehnike. Prihvatimo li karate kao primarno formalnu vetinu ili formalnu umetnost, onda sama forma predstavlja osnov njene estetske dimenzije. Forma karate-tehnike nipoto nije niti sluajna, niti proizvoljna, ve je rezultat empirijskog iskustva i javlja se kao pred-faktor za elementarne odlike karatetehnike: tok pokreta, energetski balans, buji, busshin, ki... Kanoninost, zakonomernost i unutarnja pravilnost forme su egzaktno dokazive, logiki smislene i verbalno izrazive, to je u metodolokom procesu uenja i uvebavanja osnovne, pojedinane karate-tehnike, ali i kompletuma karate-tehnika, relevantno kao bazini, osnovni element pri edukaciji u praksi karate-tehnika. Iz tog razloga je forma onaj elemenat ije se primarno usvajanje i asimilovanje u vlastitu praksu vebanja podrazumeva, barem tokom poetnih deceniju ili dve decenije vebanja, kao apsolutno dominantni vid poimanja karate-tehnike. Svaka pojedinana karate-tehnika postavlja ispred pretendenta na asimilovanje i razumevanje barem nekoliko desetina zahteva, preciznih i za svaku tehniku specifinih, pri emu je njihov uzajamni odnos differentia specifica date tehnike. Objanjenje i usvajanje ovih principa predmet su rada pri neposrednom prezentovanju tehnike, i iskustveno su prezentni samo u neposrednom dodiru sa prostorima vaenja te, konkretne i pojedinane tehnike. Meutim, postoji nekoliko optijih pravila, univerzalnih formalnih zahteva, 187

sveobuhvatnih kanona... koji ustoliuju sr, sutinu forme tehnike, najee jednog stila, kole ili pravca, mada bi se odreene paralele i komparacije mogle izvesti i interstilski i transstilski. Odreena su generalna pravila koja pripadaju celom ogranku kola, stilova ili pravaca, najee formiranom po hronoloko-geografskom principu, a koji je optimalni model formiranja uvida u generiko-klasifikatorne dimenzije problema stilske podeljenosti i separiranosti u oblasti karate-tehnike. Uzimajui u obzir prvenstveno klasine kanone Shoto-kan stila i, ire posmatrano, ovovekovnih (dvadesetovekovnih) prvenstveno japanskih stilova (pri emu odrednicu: ovovekovni valja shvatiti (i) kao prezentnost u savremenom svetu karatea), pokuaemo da apostrofiramo pojedina univerzalnija i najoptija formalna naela karate-tehnike:

Pogled
Svesni injenice da onaj ko veba karate-tehniku, istovremeno sa njom upuuje i svoj pogled u bilo kome pravcu, uviamo puni paralelizam ova dva deavanja (tehnike i gledanja). U prostorno neutralnim vebanjima, u vebanjima bez prostornog kretanja, u pripremnom, zavrnom, ritualno-ceremonijalnom vebanju, pogled je takoe neutralan: upuen je u daljinu, u visini je oiju, beznaporan je i nenametljiv; gotovo da ne postoji svesnost o njemu. U pomenutim vebanjima, kao i u veini drugih, pogled je prav odnosno upuen pravo napred, u visinu i predeo svojih oiju. Kvalitetnija verzija upuivanja (ovog) pogleda je gledanje bez vienja, odnosno odsustvo svesnosti o postojanju predmetnog sveta ispred sebe, koji bi pogledom bio registrovan; to je opaajno polje ne samo svesti, ve i u ulnom pogledu, prazno i neispunjeno. Pri izvoenju tehnike izvan pravca napred (a ponekad i u tom pravcu, to je napredniji nivo pri izvoenju nekih tehnika), pogled prati pravac, smer i nivo izvoenja tehnike. U zavisnosti od vrste i nivoa vebanja, pogled moe da ide neposredno ispred tehnike (u datom pravcu), ili da potpuno sinhrono prati izvoenje tehnike. Kate nude oba ova modela, a samo izuzetno izvoenje tehnike koga sledi pogled. Zatvaranje oiju (odnosno odsustvo bilo kakvog pogleda) predstavlja pre izuzetak nego pravilo u savremenom karateu. Koristi se u vebanju meditacije, koncentracije, u ritualnim i ritualno-ceremonijalnim vebanjima, na poetku i kraju pojedinih kata, ali tada najee simetrino, mada to nije decidirano pravilo (na primer Tensho...), kao i u srodnim okolnostima, tano i striktno predvienim pravilima izvoenja karate-tehnike i ne podlee proizvoljnoj upotrebi.

Poloaj tela
Pri izvoenju tehnika, barem kada na umu imamo savremeni karate, 188

spoljanjem posmatrau je vidljiv dominantni pokret ekstremiteta. Pri neutralnim vebanjima, trup je, kao po pravilu, prav, sa paralelnim kukovima i ramenima, tako da tei najniem energetskom nivou. Prav poloaj trupa je gotovo univerzalno pravilo u svim dachi, pri izvoenju te-wasa, kod sabakiwasa... dakle, u toku najveeg broja vebanja. Jedan izuzetak predstavlja geri-wasa gde, naroito kod viih i sa irom amplitudom pokreta, trup vri pratee, sinhrono kretanje (najee suprotnog smera), gde se poloaj trupa i njegovo kretanje pri izvoenju tehnike kanonizuju uz svaku pojedinu tehniku. Osnovni poloaj trupa po horizontalnoj ravni u karate-tehnici je kanonizovan u tri osnovna poloaja, koja se u argonu karate-terminologije nazivaju: zatvoreni kukovi, polu otvoreni (kosi) kukovi i otvoreni kukovi. Prelazak iz jednog od ovih poloaja u drugi predstavlja element sinhronog rada u izvoenju tehnike, ali i formalni zahtev svake tehnike (koja bazira na tim principima). Kao najoptije pravilo, elementarne zuki-wasa se izvode uz zatvaranje kukova (prelazak u zatvoreni poloaj), elementarne uke-wasa sa otvaranjem kukova (prelazak u otvoreni poloaj), a princip kod uchi-wasa je odreen za svaku pojedinu tehniku, dok je u elementarnim sabaki-wasa pravilo da se prelazi u identini, suprotan i sinhroni poloaj (na primer: levi poluotvoreni u desni poluotvoreni i sl.). Prethodna odrednica vai prvenstveno za Kihon i kolsku tehniku, dok su principi izvoenja tehnike na naprednijem nivou sloeniji i ne podleu ovako pojednostavljenim pravilima.

Regija linija - ravan

Izvoenje svake pojedine tehnike je propisano u odnosu na regiju, liniju i ravan. Konvencionalno je, u karate-tehnici i teoriji karate-tehnike, ljudsko telo podeljeno na tri regije: Yodan (glava do vrata), Chudan (od vrata do pojasa) i Gedan (od pojasa nanie). Regije se uvek podrazumevaju prema vlastitim, idealno zamiljenim. Take u koje se izvode tehnike po regijama su takoe strogo kanonizovane (imamo na umu prvenstveno Kihon i kolsku tehniku): u yodan regiji, to je visina vrha brade ili korena nosa, u zavisnosti od upotrebljene tehnike; u chudan regiji, to je, kao po pravilu, nivo pleksusa solarisa; u gedan regiji je to visina genitalija, izuzev za specifine niske ili vrlo niske tehnike, koje predstavljaju retkost u katama savremenijeg karatea i, samim tim, u praksi vebanja. Linijski raspored vebanja tehnika je u savremenom karateu geometrizovan, to vai i za ravanski raspored, tako da uvek postoji jedna dominantna linija i jedna dominantna ravan izvoenja tehnike. Svi dachi u karateu imaju ili puni linijski, ili puni ravanski, ili uzajamno savreno usaglaen geometrijski linijsko-ravanski raspored. Govoriti o linijskom izvoenju tehnika znai biti svestan da se veina tehnika izvodi u istoj liniji, od poetka do kraja, a zavrnica je posebno akcentovana. Ogroman broj tehnika se izvodi u srednju liniju, manje u bonu, a samo deo izvan nje (to su najee naprednije tehnike, ili elementi tehnike sa naprednijim principima tumaenja). Izvoditi tehniku u 189

liniji znai da postoji imaginarna, zamiljena, pretpostavljena, idealna linija u kojoj se tehnika kree; realno izvoenje tehnike podrazumeva vei ili manji stepen podudarnosti sa tom linijom. Bazine zuki-wasa su (osnovni) reprezentanti pravog i punog linijskog izvoenja tehnike.

Srednja linija
Srednja linija je zamiljena idealna linija osne simetrije optimalno i standardizovano shvaenog ovekovog tela. Na telu, ona bi spajala take kao to su teme, sredina ela, koren nosa, vrh brade, adamovu jabuicu, grudnu kost, pupak, centar genitalija, taku izmeu skupljenih kolena, taku izmeu sastavljenih nonih lanaka i taku izmeu sastavljenih peta. Srednja linija u koju se izvode tehnike je projektovana, zamiljena, idealna linija i s p r e d tela, na optimalnoj udaljenosti, tako da prostorni raspored tehnika obuhvati jednu njenu taku (u zavisnosti od regije). Strogo je odreeno i kanonizovano koji deo ekstremiteta (povrina emitovanja) ulazi u optimalnu taku srednje linije (na primer: taka izmeu prvog i drugog zgloba pesnice, sredina jagodice stopala, vrh srednjeg prsta...)

Bona linija
Bona linija tela obuhvata teme, srednji deo uveta, srednji deo ramena, lakat (ukoliko je ruka priljubljena uz telo), kuk, spoljanji deo kolena, lanak na nozi, srednji deo spoljanjeg brida stopala. Imaginarna, idealna, zamiljena bona linija izvoenja tehnika je projektovana od tela na potrebnu, optimalnu razdaljinu za pretpostavljenu duinu izvoenja svake pojedinane tehnike. U savremenom karateu je broj tehnika koje se izvode u bonu liniju drastino inferioran u odnosu na tehnike koje se izvode u srednju liniju tela. (Yoko geri, Yoko zuki...) Sabaki-wasa karatea takoe poznaje i podrazumeva, u svojim jednostavnijim oblicima, liniju kretanja, promenu stava u okviru iste linije ili linijski raspored kretanja (poetne i zavrne faze ili take prostorno posmatrano).

Ravanski raspored
Ravanski raspored tehnike podrazumeva poloaj tela u ravanskom rasporedu, to je karakteristino za statine elemente tehnike (dachi, kamae...), ili raspored izvoenja (dinamike) tehnike u vie linija iste ravni. Jasno je da je ovde pojam ravan uzet aproksimativno, s obzirom na postojanje duine i irine stava, prostornost i masu delova tela, prostorni raspored i orijentaciju teh190

nika...

Pretpostavljeni ravanski raspored pri statinim elementima karate-tehnika znai, na primer, postavljanje zglobova tela u istu ravan i odgovarajui poloaj tela. Na primeru Kokutsu-dachi (kolska verzija), deskripcija bi izgledala otprilike ovako: prsti, zglob ake, koleno i kuk prednje noge, kao i kuk i centralna taka pete zadnje noge su u istoj ravni, ali i oba ramena, lakat, zglob ake i prsti prednje ruke. Ovaj bi stav bio obuhvaen tzv. prednjom ravni, za razliku od na primer stava Kiba-dachi ili Shiko-dachi, koji bi gotovo u potpunosti pripadali bonoj ravni. Poznate su, kao idealne odrednice, i kose ravni (pod uglom od 45 u odnosu na pravac poloaja tela). Naprednija tehnika poznaje i itav sistem (drugih) ravni (izvoenja tehnike) izvan prave, bone i polukose ravni. Za adekvatan primer izvoenja tehnike u ravni, reprezentativan je Ushiro-geri. Tehnika se izvodi u potpunosti u srednjoj ravni, unazad iz centralne take. Sve vreme kretanje noge, ona je u istoj ravni (ali ne i u istoj liniji, s obzirom na dvodelnu, sloeniju krivolinijsku putanju), i to sve poev od pripremnog poloaja pa do finalne faze, oba prolaska kroz hiki-ashi i nazad. Za to vreme, telo vri nenametljivo sinhrono kretanje u suprotnom smeru, ali takoe u toj istoj ravni (u praksi to bi znailo: u njenoj neposrednoj blizini), ali nipoto u istoj liniji izvoenja. Kod izvoenja bilo koje tehnike moe se idealno utvrditi (projektovana) ravan putanje tehnike i svih prateih kretanja, tako da ta ravan bude idealno zamiljena. Najei je prostorni raspored tehnike u prednjoj ravni (Kihon i kolska tehnika) a rei u bonoj i u kosim ravnima.

Sinhronost
Sinhronost je konvencionalni termin koji bi trebalo da oznai istovremenost ili jednovremenost izvoenja karate-tehnike, i generalna je odrednica izvoenja karate-tehnike u savremenom karateu, i to u okviru Kihona, poetnike i kolske tehnike. Naprednije tehnike, napredniji nivo izvoenje elementarne tehnike, naprednije kate... ali i dobar deo stilova karatea izvan Shoto-kana (i njemu srodnih stilova), uvode princip asinhronog, delimino sinhronog izvoenja, vansinhronog izvoenja po obrnutoj ili nepotpunoj sinhronosti, mentalno kontrolisana i asinhrona izvoenja tehnika gde je sinhronost deplasirana i gde se ne postavlja pitanje sinhronosti... to sve svedoi da je princip sinhronosti ogranienog polja primenljivosti i da je uslovljen tumaenjem i vrednovanjem tehnike, kako svake pojedinane, tako i shvaene kao skupa (Gokataken). Sinhronost, teorijski, obuhvata vie pojmova i predstavlja jednovremeni poetak i kraj izvoenja (odnosno kretanja svih delova tela) u tehnici. Jednovremenost zauzimanja stava i izvoenja tehnike, jednovremenost izvoenja tehnike (u uem smislu) i promene stava, jednovremenost izvoenja 191

svih (to znai obe komponente: dachi - wasa) tehnika kod viestrukih tehnika... Elementarna sinhronost znai da svi delovi tela koji uestvuju u izvoenju tehnike istovremeno zaponu kretanje, da jednovremeno (sinhrono) vre kretanje, i da u istom, i dosledno i apsolutno istom momentu zavre to kretanje. Drugo znaenje elementarne sinhronosti je jednovremeno izvoenje tehnike (u uem smislu) i promene stava, to je odlika veine kolskih tehnika. Pravi, autentini zahtev za sinhronou znatno je selektivniji: on podrazumeva zapoinjanje kretanja pojedinih delova tela u razliitim, ali optimalnim momentima (radi se o vrlo malim, suptilno iznijansiranim razlikama u vremenu), ali strogo, striktno i apsolutno podrazumeva jednovremenu i istovremenu zavrnicu postojanje finalne faze. Takav bi se isti zahtev odnosio i na tehniku u uem smislu i promenu stava. Ovo je, naravno, idealna odrednica, koja se u na primer kolskoj tehnici modifikuje tako to se promena stava zavrava neto ranije, neposredno pred finalnu fazu tehnike, ili jo ranije (u fazi uvebavanja), da se ne bi ugrozio puni balans tehnike. Takoe postoji i odstupanje u jednovremenom poetku i zavretku utoliko to se pripremna faza tehnike (u uem smislu) zauzima tek po zavretku prve faze promene stava. U svakom sluaju, diferencirano i prefinjenije tumaenje tehnike vodi ka uvidu o jedinstvenosti i unikatnosti sinhronosti svake pojedine tehnike, kao i uvidu o primenljivosti principa sinhronosti u zavisnosti od vrste i klasifikacije tehnike, nivoa vebanja, nivoa postignutog saznanja pojedine tehnike, pa ak i vlastitog, individualnog oseaja za tehniku (na nivou vieg majstorskog zvanja). Sve ovo ne znai da bi trebalo popustiti u striktnosti i rigoroznosti zahteva za sinhronou na poetnikom, uenikom i mlaem majstorskom nivou, niti u domenu Kihona, kolske tehnike i bazalnih kombinacija odgovarajuih stilova (karatea).

Odnos dachi - wasa

Odnos izmeu dachi (stava ili poloaja tela) i neke od wasa (tehnike u uem smislu) nije samo, a moda nije ni primarno formalni princip, jer je najveim delom element standardizacije i kanonizacije uzajamnog odnoenja pojedinih grupa karate-tehnika. Kanonski je odreen optimalni skup tehnika za svaki pojedini stav, kao to je i za svaku pojedinu tehniku optimalan, idealan jedan stav ili (mala) grupa srodnih stavova. Optimalnost i idealnost su u ovom sluaju, posledica empirijskog uvida, u rezultatu, kao i energetskih postavki i energetskog balansa, odnosno odnosa toka pokreta i energetskog balansa, analognog nivoa adekvacije buji, usaglaenost i istovrsnost toka i rasporeda kia... da pomenemo samo osnovne kriterijume za dovoenje u uzajamnu vezu dachi i wasa. Tako je, da pomenemo i neki praktini primer, visok stav sa kvalitetnim energetskim balansom bliskim savrenom, lak i sa izuzetnim buji, adekvatan po toku pokreta gotovo savrenim, lakim, mekim tehnikama gde se energija koncentrie i emituje na nekoj od povrina otvorene ruke, koje ta192

koe, kao po pravilu, imaju naglaen buji; energetski idealnom, savrenom stavu Sanchin-dachi, sa punom i potpunom energetskom ravnoteom, odgovaraju po energetskom balansu takoe potpuno uravnoteene tehnike (u uem smislu), izvedene u blizini tela, ispred srednje regije... samo je imaginacija i erudicija drevnih uitelja ogranienje za uvide u tom pravcu. Ona je rezultirala iskustvima kanonizovanim u autentinim katama gde i nai uvidi, ali i specifino, individualno, teorijsko-diskurzivno iskustvo moraju da budu utemeljeni. in koji se ponavlja, sve vie nas odreuje. (Remon Rije) Stiem sam, sam i zalazim. Ne alim se to ljudi ne znaju ko sam. Samo duh starog drveta, u junom delu grada, istinu uti o tome da prolaznik sam besmrtni. (Hakuin)

NAPREDNI KARATE
Prolo je nekoliko decenija od kad smo imali priliku da gledamo film Gospodari smrti. Po svom anru, to bi bio, prvenstveno, dokumentarni film o karateu, tanije o Kyokushinkai-stilu, stilu Masutatsu Oyame. Ovaj film ini idejnu celinu sa prethodnim, koji je posveen istom stilu, a to je udesni karate. Valjalo je prisustvovati projekciji ovog filma i posmatrati reakciju publike smeh, neverica, nekritiko divljanje i uivljavanje a bilo je i pojedinaca koji su naputali predstavu pre njenog zavretka. Zato je to tako, kada je ovo jedan od reih (u to doba) pokuaja propagande karatea u medijima, na filmu, na ovaj dokumentarni, tanije kvazidokumentarni nain? U ovom filmu se moglo videti mnogo toga to bi, navodno, trebalo da reprezentuje karate odnosno Kyokushinkai stil. Meutim, bila je to klasina antipropaganda karatea, a ne samo ovog stila, jer proseni gledalac ne zna da stilovi u karateu uopte postoje, ili o tome ima vrlo maglovitu predstavu. Na filmskom platnu smo videli nasilje, grubost, surovost, tuu... Umesto istine ili dokumenata, prezentovana je zaeerena bajka, legenda koja je vrlo providna, la... ali koji su bazirani na jednom delu stvarnosti, realnosti dananjeg karatea, jer Kyokushinkai-stil ima veliki broj pristalica i uenika, trenerski i instruktorski kadar razasut po svetu... Simptomatino je to da veina tih pojedinaca ui, veba i razume karate na nain koji je slian onome koji je u filmu prikazan. Samoreklamerstvo, gladijatorstvo, nasilje, grubost, krv, skoro mazohistiko uivanje u patnji i bolu, gotovo ropski odnos podreenih uenika prema instruktorima, koji (uenici) bilo da pravilno izvode tehniku ili ne, bivaju tueni bambusovim tapom!? To je bila karikatura 193

karatea, i sa karateom je imalo vrlo malo veze, sa karateom savremenog doba koji je iz originalnog nasledio humanost, plemenitost, uzdranost, izbegavanje nasilja. Postoje dve izreke koje su esto pominjali okinavljanski uitelji karatea: PLEMENITOST JE SUPERIORNIJA OD SILE i NIKADA NIJE PRVO NAPRED U KARATEU - koje, pored ovih spoljnih, imaju i mnoge unutarnje, ezoterinije implikacije u primeni karate-tehnike i u samoj metodologiji vebanja. Film koji smo pomenuli je prikazan nepripremljenim gledaocima i jasno je da je reakcija bila takva. Pravo je udo da nije bila jo otrija i negativnija. Meutim, izgubio je najvie sam karate. Izgubio je na renomeu i ugledu u javnosti, izgubio je odreeni broj pristalica, potencijalnih sledbenika i uenika... koji nisu stigli da se upoznaju sa pravim vrednostima karatea, sa njegovom idejom i sutinom, ve su, videvi karikaturu, nespretnu i naivnu samoreklamu, odustali i ne poevi da se karateom aktivno bave. Vrhunac groteske je bila scena borbe sa medvedom. Panegirinog komentara i posebne najave kao vrhunske scene filma odnosno vrhunca ovekovih moi, koje se, naravno, razvijaju uenjem Kyokushinkai-stila, scena je delovala bizarno, jadno, odbojno, izazivala je negativne asocijacije i, razumljivo, negativnu reakciju veeg dela publike. Ameriki karatista W.Williyamson je izazvao na dvoboj medveda da bi dokazao svoje izuzetne sposobnosti. Otuno i nestvarno je delovao medved, izvaenih noktiju, to se oigledno primeivalo po tome da nije mogao da ogrebe protivnika karatistu, omamljen nekom jakom drogom i, oigledno, dobroudan i miroljubiv. Kao vrhunac farse, kao totalna negacija smisla, bio je prizor medveda koji, ne elei sukob niti borbu, poinje da se povlai, a karatista skae oko njega, vie da bi mu privukao panju, da bi, snanim udarcima u telo bespomone ivotinje, ubio nju, ali i oseaj za ukus i meru onih koji su snimili ovaj film i dozvolili da on ode u javnost. Posle svega, propratni komentar kae da se karatista sprema i dalje, jer mora da nae jo jaeg protivnika. Ne elei da ulazimo u sve socijalne, psiholoke, etike... aspekte i indicije, niti u mogue posledice, moramo i moemo jedino da kaemo da to nije karate i da to nee nikada biti predmet rada karatea koji prezentujemo, niti bilo koje tome slino vebanje. Kako su uzajamne borbe, grubosti i siledijstvo dosadili javnosti u odreenoj meri, karatisti, u cilju samoreklame, propagiranja karatea, demonstracije i slinih nebuloznih, lanih i iskonstruisanih ciljeva, sve ee pribegavaju ivotinjskom carstvu, ne bi li privukli panju neim neobinim. Tome u prilog govori i upravo navedni primer, ali on nipoto nije jedini. Pre vie decenija u javnosti je publikovano da je japanski majstor karatea Mimoru Jamamoto izazvao na dvoboj bengalskog tigra. Taj spektakl apsurdne borbe je trebalo da se odri na Havajima, to bi uesnicima, ali i irem krugu ljudi oko njih, najverovatnije obezbedilo odreene prihode, kao i reklamu, budui da su Havaji svetski turistiki centar, i to onih sa dubljim depom i zasienih svakodnevnim atrakcijama, pa bi prizor borbe oveka i tigra mogao da zagolica njihove otupele mozgove i ula. Pripreme su trajale 194

uz svu pompu i reklamu, bio je nabavljen i tigar, kojega je valjalo izgladneti pred borbu da bi bio opasniji protivnik, a sve uz uee mnogih koji su oekivali prilinu materijalnu korist i reklamu. Izgledalo je da e do ovog apsurdnog mea doi, ali se umealo Drutvo za zatitu ivotinja (!?) koje je, iz humanih pobuda, direktno intervenisalo, bojei se za ivot tigra i duevne patnje koje bi on mogao da pretrpi!? Ma koliko ovo neto govorilo i o mentalitetu drutva u kome se ovaj spektakl (ipak NIJE) odrao, kao i o mestu i ulozi karatea u odreenim subkulturnim sredinama, on mnogo vie govori o apsurdu i besmislu, o devalviranoj i nihilizovanoj vrednosti karatea i ljudi koji se njime bave. ivot oveka je podreen ekonomskom interesu i reklami, buci, galami i gunguli prepunoj lovaca u mutnom. ivot tigra titi odreena organizacija. ivot oveka niko nije pokuao da zatiti, da razmisli o mogunosti da on bude povreen, rastrgnut ili unakaen, jer taj ovek mora da samostalno i svesno preuzme taj rizik, i da se sam suprotstavi tigru, i to za malo novca i malo reklame, malo ugleda i popularnosti. Simptomatino je to to je M. Jamamoto prihvatio ovu ulogu, ulogu klovna i tragine figure, pojedinca koji izaziva primitivne emocije, strah i divljenje mase koja ga mrzi zato to se odvaio da se samostalno suprotstavi tigru, to ni jedan pojedinac iz te mase ne bi mogao, i koja, u kriznim situacijama, ipak eli da on pobedi, da savlada tigra, da dokae dominaciju razuma nad pukom snagom, odnosno dominaciju oveka nad prirodom na tom, najvulgarnijem i najbanalnijem nivou. Svi elementi za uspean, krvav spektakl su se stekli novac, radoznalost, surovost, pokretanje javnog mnenja i rasprostranjenog sistema reklamiranja... Vrlo slino gladijatorima Rimske imperije, a mnogi elementi su ak i identini, samo ne bi trebalo smetnuti sa uma da je vreme robovlasnitva prolo, kao i vreme svemonih rimskih imperatora koji su narodu davali panem et circenses. Zauujue je to to je M. Jamamoto, koji ima visoko majstorsko zvanje, pristao da bude centralna figura ovog kominog i alosnog galimatijasa, mada nije neverovatno da je, i sam manipulisan, krenuo putem slave. Pojedinac koji je toliko vremena, napora i energije uloio u rad, koji se dokazao i samodokazao, moda ne bi trebalo da se tako nekritiki preputa nevrednostima koje mu se nude, makar i iz razloga da zatiti interese, ime, ugled, renome i poloaj vetine kojom se bavi karatea, to je i duan po strogom nepisanom moralnom kodeksu, koji je prihvatio, poevi da se karateom bavi. Indikativno je to da kada i takav pojedinac, izuzetnih sposobnosti, prihvati da uestvuje u pomenutom spektaklu i njemu slinima, ta preostaje neafirmisanim, prosenim karatistima, kad im se nude ovakvi uzori. Ohrabrujue je jedino to da karate nije iskljuivo cirkuska predstava u vie zemalja gde se veba, ve da su ovo sporadini sluajevi, ali sluajevi koji su alarmantni i pozivaju na akciju, kritiku, osudu. Neugodno je to to javnost, neupueni i proseno upueni, javno mnenje, pa ak i organizacije i institucije od kojih u mnogome zavisi razvoj i opstanak karatea, vrlo esto dobijaju ova195

kve informacije, dok je glas veine onih, tihih i introvertnih umetnika karatea i zaljubljenika u karate esto nemoan da protiv ovakvih pojava neto radikalno uini. *** Shvatio sam da sam duan neto karateu i njegovoj ideji, da moram da poem i da se borim protiv lai, spletki, neistine i namernog iskrivljavanja injenica, poluistina i iskonstruisanih istina, da moram da uinim neto da se u javnom mnenju promeni miljenje, makar i malo, da se kae i demonstrira, objasni, razjasni i linim primerom pokae, ta je to, u stvari karate, i kako on pozitivno deluje na mnoge aspekte ovekove linosti i ovekovog ivljenja. Otuda i ova, publicistika delatnost, tekstovi koji su ponekad i izrazito edukativno orijentisani, pokuaj da se daju i neke opaske sa psiholokog, sociolokog i etikog aspekta, da se karate razume i objasni, da se afirmie, a sve negativne pojave objasne i, eventualno, osude, bez elje da se njihovo postojanje negira ili umanji, ve da se sa realnim tekoama i problemima uhvati u kotac, da bi se oni prevladali. *** Moda sukob sa smislom dostie vrhunac u nekim vulgarizovanim pokuajima da se uvek i dosledno koristi domaa terminologija. Ako bi neko hteo da dosledno da naziv jednoj bazalnoj tehnici, neka to bude oi-zuki, koji se prezentuje poetnicima i predstavlja jedan od fundamenata bazine tehnike, naiao bi na tekoe u pogledu tanosti, jasnoe i preciznosti. Jer to nije udarac put napred, poto takvih ima prilian broj. To nije ni udarac put napred elom stegnute pesnice, jer akciju ove tehnike izvodi celo telo. Kompletnija deskripcija bi morala da glasi: dugaki pravolinijski udarac put napred koji se izvodi elom pesnice uz kontraakciju ruke i uz prelazak iz jednog (dubokog) prednjeg stava u drugi..., iako je i ovo vrlo manjkav opis, jer se sve ove radnje izvode sinhrono, sliveno, u kontinuitetu, energija se koncentrie i emituje na elu pesnice (seiken), i ona ima poseban tok. Element zuki-wasa se samo laiki poima kao udarac. Posebno je problematian termin prednji stav jer moe da se odnosi na vie stavova, pa bi moralo da se naglasi da je to stav gde je prednja noga savijena u kolenu pod uglom od devedeset stepeni a zadnja ispravljena, a njeni prsti gledaju pod uglom od... i tako u nedogled, ako se eli preciznost, umesto da se kae: oi-zuki ili zenkutsu-dachi. I pored ovog objanjenja, uenik nije u potpunosti siguran da se misli ba na pomenutu tehniku, jer ona ima i neke verzije, a opis moe da se odnosi i na neke sline tehnike. Galimatijas i komplikacije, verbalna konfuzija, a naroito ako bi se pokuala da napravi konvencija, da svaki pojedini trener ne opisuje verbalnu tehniku, jer je verovatno da se ni dva ista opisa ne bi nala, i da bi opis prvenstveno zavisio od verbalnih sposobnosti pojedinca. Moda je 196

ipak lake, a verovatno i mudrije rei: oi-zuki, umesto stvarati ovakve probleme, iji bi se intenzitet samo pojaao ako se u obzir uzmu tehnike komplikovanijeg toka i naina izvoenja. Umesto da piem panegirike ili da ponavljam deklarativne izjave, odluio sam da sledim sopstveni put. Iza mene je odreeno, za svetske uslove obimno delo u oblasti publicistike posveene marcijalnim umetnostima i karateu. eleo sam i elim da dam (i) sopstveni doprinos karateu, a ne da propagiram ili da kritikujem neije vienje karatea, neke lokalne, regionalne, klanovske ili staleke interese. Karate kao sistem ima svoju istoriju, tradiciju, praksu, svoje originalne metode i vebanja, ali i savremenu dananju verziju koja je dominantna u delu sveta u kome ivimo. eleo sam da prezentujemo upravo to jedan deo prakse i tradicije, savremenosti i istorije, da metodom slinoj komparativnoj kaem neto o prolosti i sadanjosti karatea, o njegovom putu i o njegovoj istini, o ljudima koji se njime bave, o interaktivnom odnosu teorije i prakse u domenu vetine. Smatram da e pojedinac imati najvie koristi od ovakvog pristupa realne, popularne, istinite i strune informacije, date bez iijeg uplitanja ili suda koji ne bazira na kritikim i realistikim uvidima. Sledim sopstveni put i svoju zamisao. Istina pre svega! Valja rei istinu o karateu, jer svaki pojedinac koji se njime bavi ima puno pravo da sazna i da zna ta je to karate. Jasno je da knjiga koju imate ispred sebe ne moe da odgovori na ovo pitanje, niti to moe ijedna do sada napisana knjiga, jer se znanje karatea stie vebanjem, upornou, strpljivou i predanou... nikako pukim deklarativnim izjavama. *** Moje do sada objavljene knjige su ve u rukama stotina hiljada italaca, od kojih su mnogi najverovatnije ve izgradili svoje miljenje i svoj sud o njima, o njihovoj vrednosti, mestu, nainu korienja... Ne odstupajui od sopstvenih principa proklamovanih u svojim knjigama, verujui u to da e italac imati odreene praktine koristi, da e dobiti informator, edukator, udbenik... kompletnu knjigu, korektno i poteno napisano tivo, imam punog opravdanja da idem dalje, da se i dalje zalaem za afirmaciju karatea kao humanog, plemenitog i ozbiljnog sistema rada i vebanja, prezentujui neke njegove bazine aspekte, teorijska razmatranja, praktina vebanja, delove prakse koju je on poznavao tokom istorije i koju poznaje danas, ne negirajui ni tradiciju ni savremenost, shvatajui i prezentujui dijalektiku razvoja vetine, polazei od istorijskih, injenikih, realnih... osnova. Ako otvori raspravu izmeu prolosti i sadanjosti, moe da izgubi budunost. (Seneka) 197

Jednim udarcem sam razbio ogledalo. Trideset sedam godina discipline. I sada je Veliki Put postao ist. (Hojo Tokiyuri, general iz 13. veka)

FILOSOFIJA, VETINA, UMETNOST...

Ova tema nema za cilj da prikae istorijski razvoj karatea, niti da se pretencioznije uputa u pojedine periode njegovog razvoja. Ova oblast ne bi mogla ni da u potpunosti bude obraena jer je karate, tokom svoje istorije, kao sveobuhvatni sistem, zadovoljavao vie raznorodnih potreba i bio razliito tumaen. ak i danas, i to moda vie nego ikad, prisutna su razliita, esto i suprotna tumaenja karatea ali, da ponemo iz poetka. Tokom svog istorijskog nastanka, karate (koji je i taj naziv dobio mnogo kasnije) je predstavljao sistem intuitivne meditacije, praktino-filosofski sistem iracionalne osnove koji je bazirao na transcendentalnom, nadulnom, nadiskustvenom pri emu ovo ne predstavlja nekakvu simplifikovanu definiciju. U trenutku formiranja, karate je imao za cilj da transcendira sve poznate spoznajne moi. Produkt je uverenje da re, misao, logiko saznanje... nikada ne mogu da se priblie sutini, onome to je jedino vano, jedino egzistentno. U svom prvobitnom obliku, karate tei da d odgovor na sva pitanja, sva postojea i sva mogua pitanja, i to postajui i sam pitanje i dovodei onoga koji ga veba u situaciju da i sam postane pitanje, da se sa njim poistoveti. Sutina saznajnog metoda karate-prakse je iracionalna, transcendentalna spoznaja bazirana na meditativnom iskustvu, spiritualnom iskustvu, transcendentalnom iskustvu. U doba kada je stvaran, karate je zamiljen da bude apsolut, jedini put. Praktina filosofija karatea je iskljuivo i duboko iskustvena. Za iskustvo se smatra da je najvaniji uitelj, jedini pravi uitelj, voa i savetnik. Uitelji u ljudskom obliku su samo pokazivai puta i za istinski preobraaj i kreaciju oni su nemoni. Oni mogu da upute ili poue, ali ne mogu da ive ume199

sto uenika to nije potrebno, a ni mogue, jer oni imaju svoj ivot, a uenik svoj, i svako od njih mora da bude spreman da ga dostojanstveno i valjano proivi, i to sam, bez pomoi i bez aljenja. Mudrost praktine filosofije karatea bazira na njenoj nemutosti, iracionalnosti, spoznaji. U zenovskoj sutini, sve je besmisleno, predstavlja apsurd, pa je i sama besmisao, konsekventno tome, besmislena ovo je naravno iskustvo, a ne umovanje; ima li neeg besmislenijeg od besmislica o besmislu. Drugi polaritet odreuje smisao svakoj misli, svakoj travi, svakom mravu, ptici, drvetu, suncu, moru, nebu... Besmislen je jedino pokuaj da se intelektom doe do iracionalne sutine to je muenje uma, antinomija, besplodno rasipanje snage i puko, isprazno troenje vremena. U starijim verzijama karatea omiljen je filosofski stav pasivnog posmatraa, posmatraa koji je prisutan da sve vidi i sve spozna, ali koji (posmatra) nemeanjem pomae (to) deavanje odnosno tok postojanja. Istonjaci to nazivaju biti nigde i svuda. Nadograujua odrednica ovakvog stava bi bila biti i svoj i niiji. To prvenstveno znai biti slobodan, ali ne u anarhinom smislu. To znai ii kao vetar, bilo gde, a uvek biti tu i biti svoj, biti dubok i miran kao voda, kretati se kao njen tok, uvek put napred ka svojoj ideji, ka uu svom, ka smislu svom, i uvek biti svoj i poznavati sebe i iza sebe, jer se tako upoznaju i nebo i zemlja ceo univerzum se otvara i pojavljuje u svojoj sutini, u svom pravom liku, izvan pojavnosti. To znai ne zavisiti ni od koga i ne dopustiti da bilo ko zavisi od tebe. To znai iveti, a ne igrati ulogu u pozoritu ivota, biti slobodan od svega to je spoljanje, da bi unutarnji potencijaliteti isplivali na povrinu, da bi se ovek poistovetio sa sobom samim, izmirio sa sudbinom i ivotom i, naavi mir svoj i ideju svoju, poao putem (odnosno Putem), da se nikada ne vrati, jer je to put bez povratka. Iracionalna praksa karatea bazira na dvojstvu iracionalnih premisa to je njen edukacioni problem i model: dvojstvo prerasta u jedinstvo ali i, vice versa, jedinstvo prelazi u dvojstvo. Borba u svetu dvojstava preti da razori um, da ga uniti, da ga oslabi, da ga dovede u potpunu nedoumicu ili opasnu privlaeu blizinu racionalnog besmisla. Um ne nalazi reenje niti razreenje, a sve vreme je u borbi, u sukobu, u tekoi iz koje nema izlaza. Kada kriza linosti dostigne kulminaciju tada i samo tada problem i njegovo reenje se deavaju. Upravo: deavaju, jer bolji izraz ne postoji. To deavanje donosi slobodu, mir, razreenje, mudrost. U karateu svih perioda vlada kult potovanja. Potovanje dolazi posle uvida i predstavlja njegovu posledicu. Potujui ivot jedne travke, uenik potuje ceo univerzum i ivot kao sveprisutni univerzalni fenomen. Potujui svoje uitelje, njihov put, i njihovo znanje, uenik poinje da razume sebe, poinje da ivi, da bude svoj. Tradicija potovanja bazira na mistino-religioznom odnosu bezgraninog potovanja, bezrezervne odanosti i bespogovorne poslunosti. 200

Vladajua paradigma savremene zapadnjake civilizacije smatra da svaki ovek ima pravo na svoj ivot, na sopstveni nain miljenja, na individualnu slobodu odluivanja... Drevna karate tradicija smatra da je ivot dar, a pravo na njega se stie tek verom, upornou, radom i odricanjem. Pravi ovek miran je ovek. Poniznost, skromnost i strpljenje su osobine i oruje onih koji slede Put Karatea i veruju u njegovu ideju. Egoizam biva sruen, a pozivanje na nekakvo sopstveno pravo ismejano. Uenik prolazi kroz nihilistiku fazu razmiljanja i odnose prema svetu, odreujui sebi u njemu tek neznatno mesto a to je, kau uitelji, poetak uvianja, prihvatanje svoga ja. Slabost i neukost govore oveku da se takmii, da se istie, da svojata, da brani svoje pravo, da smatra da, samim tim to je roen kao ovek, to odista jeste. Uitelji govore da se pravi ovek raa tek kada dugo i uporno ide Putem, kada tokom ivota proe hiljadu nevolja, dobije hiljadu bitaka, pretrpi hiljadu uvreda i prevazie hiljadu tekoa... Kada u praksi (svakodnevnog ivljenja) dokae da je postao i ostao ovek, plemenit, dostojanstven, miran i pouzdan, kad ostavi iza sebe sve lane snove o moi, slavi, luksuzu, novcu, kada ostavi lai i iluzije, strasti i strahove i, ist od svega, stupi na stazu svog ivota, krene put svog cilja, ideje i sudbine kada se ostvari i potvrdi bez gordosti i samohvalisavosti. Ovo je teak, dugotrajan, naporan i neizvesan put, i mali broj ljudi ga proe. Kao iracionalna praktina filosofija, karate se ne obazire na ivot ili smrt, egzistenciju i neegzistenciju. Sloboda od umovanja, od briga, od razmiljanja o posledicama... prua stanovite mogunosti dejstva. Uitelji govore da nije vano kada e neko umreti, ve da je dotle iveo asno, poteno i dostojanstveno tako da i sebi i drugima moe da uvek pogleda u oi. Uitelji veruju da svaki ovek ima u sebi dobrog, kao i snage i vere, i da ih valja probuditi. Uitelji govore da se ovek uvek menja, da uvek poputa i da se u svakome moe probuditi ideja, dobro, vera, snaga, poniznost, upornost... Uitelji svojim primerom dokazuju ovu istinu. Jasno je da je umetnost ili vetina sa ovakvom filosofskom podlogom bila hiljadama godina usavravana i negovana. Teei savrenstvu, majstori su ostavljali za sobom sve i posveivali se jedino i iskljuivo vetini, postajui njeni svetenici. Bila je posebna ast uiti vetinu spiritualnu umetnost, boriti se na putu i istrajati u onome to je najtee za istrajanje. Ti pojedinci su oseali sukob u sebi, sukob prolaznosti i ideje, i reavali su ga ivotom svojim, darujui ideji sve, pa i ivot svoj, bez rei i bez aljenja, hrabro, mirno i dostojanstveno, smatrajui to za svoju dunost i obavezu, jedini mogui i jedini pravi nain ivota dostojan oveka, oveka u kojega su verovali i za ije dobro su iveli. Vetina je negovana i prenoena sa oca na sina, sa svetenika na svetenika i bila je tajna umetnosti. Generacije majstora su nosile u sebi prvobitnu ideju i poruku, stavljajui na oltar karatea sve to su imali. Oni su rtvovali nasilje, egoizam, sumnju, prolaznost, u ime mira, vere, apsoluta, dostojanstva. Vetina je ivela i bila je potovana, a njeni majstori su uivali ugled i pove201

renje, jer su negovali potenje i sluenje istini. Na stazi karate-doa duh potenja i istine je vekovima unazad vladao u vetini i bio je potovan i negovan. Za borce, iveti ili umreti, nije bilo vano; vano je jedino boriti se iznutra, jer je borba njihov ivot, pogled na svet i ivotno opredeljenje, nain miljenja i delanja, iznutra jedini apsolut. Borba sa samim sobom znai ostvarenje, jer su jedino tada oni svoji, sami sa sobom, i sa svojom sudbinom u rukama, i oni je kreiraju i doivljavaju istovremeno, doivljavaju i patnju i razreenje, i onda umiru ili ive tu je razlika neznatna jer je unutarnja borba zavrena. Umetnost borbe sa samim sobom je dignuta na pijedestal, a potovanje kodeksa asti neminovno za svakog borca. Bila je najvea ast umreti u borbi sa samim sobom, u borbi za ideju, ostvarenje, istinu. To je sveta smrt, najistiji ritual, sloboda slobode, potpuno osloboenje, doivljeni ivot. Jasno je zato su borci karatea doveli do savrenstva umetnost unutarnje borbe, kada su na ovakav nain prihvatili njenu sutinu i ideju. *** Neto je sloenije objasniti karate shvaen kao umetnost, pogotovo to u delu sveta u kome ivimo ne postoji niti takva niti slina tradicija. Ve sam napomenuo da karate tei da se identifikuje sa savrenstvom, apsolutom, idealom. Ovako determinisano savrenstvo ima vie, da ih uslovno tako nazovemo, aspekata ili vidova ispoljavanja. Savrenstvo se ogleda u oveku, u tehnici i u umu. Ovo trojstvo predstavlja idealno, potpuno, dovreno karatesavrenstvo. Veoma je neprecizno rei samo: savrenstvo, jer je podrazumevano savrenstvo mogue samo u nesavrenstvu. Ko ne moe da spozna i razume nesavreno, nikada nee doiveti savrenstvo. Uitelji govore o savrenstvu karatea jer, kada se desilo, izgleda da se nita nije desilo, a ipak, apsolut je pokazao svoje lice. Savrena umetnost termin koji oni koriste da upute na sutinu onoga to se radi, to se deava... predstavlja uopten pojam. Ovde se umetnost javlja u nerazluenoj sinkretikoj formi. U teoriji i praksi umetnosti je uobiajeno da postoje kreator, delo, i oni koji ga doivljavaju. Karate-praksa negira ovu trojnost, nameui se sama kao vrhunski estetiki doivljaj. Onaj koji je praktikuje je istovremeno i kreator i delo i onaj koji ga doivljava, pri emu ova tri nisu odvojena, ve se javljaju zajedno, nerazlueno. Ovakvo tumaenje predstavlja novi nivo krativnosti i estetskog i estetikog doivljaja, u transcendentalnoj ravni. Uitelji tvrde da, u dodiru sa savrenim, i sam ovek doivljava savrenstvo, da se poistoveuje sa njim, da ga razume. Ovo miljenje bi mogli da povvrde oni koji su posmatrali nekog od vrhunskih eksperata marcijalnih umetnosti. Posmatrajui njegov rad, pojedinac ima estetski doivljaj lepog, ali i mentalni doivljaj estetikog savrenstva. U atmosferi moe da se oseti ozbiljnost, prisustvo apsolutnog, venog. Kako karate-praksa ima za cilj i da transcendira prolazno i promenljivo i da se poistoveti sa venim i apsolutnim, nisu retki pojedinci koji bivaju fascinirani ovakvim doivljajem. Doivljaj estetike, i ne samo estetike prirode proizilazi iz samog 202

oveka, iz njegovog najdubljeg bia. Estetiki doivljaj je mnogo intenzivniji, blii ovekovom biu, premda to nije u potpunosti svestan doivljaj. Taj fenomen ne moe da se lano prikae. Uitelji govore da se savrenstvo ogleda u harmoniji, koja i sama podlee trojnosti opaanja: ovek, um i praksa. Uspostavljena harmonija vri direktan uticaj na celokupnog oveka, na njegovo potpuno, unutarnje bie, na njegovu misao, delo, postojanje. Uitelji govore da je sve to postoji podlono harmoniji, da ivi u harmoniji, i da je ovek integralni deo te harmonije, da je sm harmonija, da harmoniji tei i da je samim sobom ostvaruje. Ortodoksna karate-praksa predstavlja vrhunski vid harmonije, harmoniju harmonije, jer se sa njenom idejom poistovetila. Sasvim je jasno i razumljivo da su prethodna tumaenja karatea potpuno nepoznata sportu. Kad je karate poeo da bude tumaen kao sport i samo kao sport, sva ostala tumaenja u tom kontekstu su odbaena. Postavlja se problem: ta je to sport karate? O ovom fenomenu je malo iscrpnijih strunih analiza ili ozbiljnijih tumaenja. Postavi i sport, karate je doiveo, u ovom ili onom obliku, veliki broj manipulacija i zlonamernih tumaenja, naivnih objanjenja ili nerazumevanja. Za nastavak izlaganja je relevantno da se okvirno odredi ta je u karate-sportu ostalo od karatea odnosno od njegove klasike i tradicije. Generalno posmatrana karate-praksa je zadrala samo spoljanje pokrete karatea, i to ne sve, bez njihovog filosofskog tumaenja. Broj tehnika je bitno redukovan, koriste se one i samo one koje su efikasne sa take gledita sportske borbe, i jo odreeni, manji broj tehnika koji se, vremenom, sve vie smanjuje. Sve ostalo to je pratilo karate je negirano i odbaeno dok je, na ovakvu karate-osnovu, pridodata praksa koja je svojstvena sportu. Tu se, pre svega, misli na metodologiju i metodiku, nain tumaenja, meuljudske odnose i njihovo regulisanje, poimanje vrednosti i mesta karatea. Sistem reformi i promena, oni koji ga sprovode, nazivaju modernizacijom karatea, njegovim prilagoavanjem savremenim uslovima ivota, urbanoj sredini, svetu i vremenu u kome ivimo. Postoje uitelji koji tvrde da je ovo propast karatea, da pravi karate vie ne postoji izuzev u retkim dojoima (obino njihovim). Proglaavajui 20. vek crnim vekom karatea, oni se separiraju i individualno praktikuju karate negovan hiljadama godina. Kvantitativna prednost je na strani prvog tumaenja. to se tie kvaliteta, gotovo je nemogue napraviti uspenu i doslednu komparaciju, jer se radi o dva u prilinoj meri sutinski distancirana fenomena, koje je nemogue porediti bez velikih ograda i ogranienja. Na ovom mestu naglaavam da prethodni redovi nisu polemiki orijentisano tivo, iako to moe tako da izgleda onome koji ih ita. Zagovornik sam miljenja da lini stav autora ne sme da se pretvori u javni moralno-vrednosni sud u njegovim publikacijama. Valja, meutim, napomenuti da karate ima, i da je oduvek imao, i socijalnu dimenziju. Tokom svoje istorije, karate 203

je imao razliit stepen vanosti i vrstu uloge i funkcije u pojedinim socijalnim strukturama, ali je, ipak, kompleksni fenomen, okrenut prvenstveno individualcima i individualnom uticaju, psiholokoj praksi. Problem je u tome to karate redukovan na oblik sporta daje odreenu mo. Ta mo u rukama nesavesnih znai agresiju, nasilje, brutalnost, siledijstvo a to je, dobrim delom, socijalni fenomen i socijalni problem. Polemiko je pitanje da li je, i u kojoj meri, sport karate, putem svojih institucija i odgovarajue ragulative, efikasno onemoguio zloupotrebu karatea. Formalno i regulativno, odnosno teorijski, jeste. Praksa to neretko negira. Dokaz za to su neke neeljene pojave koje su, ipak, naglaeno prisutne, i pored svih (suprotnih) rei i uveravanja pojedinaca koji vode sportski karate. Nije nemogue videti krvave obraune i sukobe, fiziku agresiju i siledijstvo u kafanama, na ulicama i slinim mestima, u kojima se koriste karatetehnike. Danas karate moe da ui gotovo svako, ako mu to zdravstveno stanje dozvoljava, bez obzira na nivo samokontrole i samodiscipline ili ranije ispoljenu agresivnost. Metodoloko je stanovite da e se, u procesu treniranja, ove karakteristike izgubiti i da e pozitivne crte linosti prevladati. Zamisao da karate vaspitno deluje je, po mnogim valerima, izuzetna, i on tu funkciju uspeno ispunjava hiljadama godina ali, ima dosta primera gde sve ostane na zamisli. Ueniku se prua znanje i mo, daje mu se oruje u ruke, bez mogunosti posebne kontrole, izuzev eventualnih kasnijih pravnih sankcija, u sluaju da doe do zloupotrebe u vidu drutveno nedozvoljenog ponaanja. Evidentno je da krivica za ovakvo stanje postoji, iako pravi krivci pokuavaju da nametnu kolektivnu odgovornost, koja bi zamaskirala njihov udeo u krivici. Krivi su oni koji rukovode takvim radom i vebanjem koji mogu da dovedu do zloupotrebe, oni koji zanemaruju obavezu da vode rauna o uenicima, o njihovim osobinama i, naroito, karakternim devijacijama ili psiholokim karakteristikama koje bi mogle da potenciraju agresivne porive i crte linosti. Na treninzima karatea se dozvoljavaju grublji sukobi da bi se razvio borilaki duh, a kada uenik isti princip primeni na ulici ili u kafani to je siledijstvo siledijstvo za kojega je odgovoran onaj koji je uenika tome nauio i, u krajnjoj liniji, i onaj ko je stvorio takav trenerski kadar; dalje nabrajanje bi nas daleko odvelo. Evidentno je i to da mnogi karatisti legalno rade kao uvari, izbacivai, ili gorile, a pri tome su lanovi ili, to je jo simptomatinije treneri pojedinih klubova, a to se tolerie, jer im takav nain rada obezbeuje osnovna sredstva za ivot ili donosi dodatni deparac i time, nekima od njih, omoguava egzistenciju. Izjaviti danas da ste karatista, neretko znai izjaviti da ste snagator ili siledija, u najboljem sluaju agresivna i tui sklona i vina osoba. alosno je ovakvo stanje,- refleksija bede propalih ljudi i bivih siledija, socijalno neadaptiranih linosti i mediokriteta koji, svojatajui sport i 204

uzimajui sport kao paravan, pomau propagandu nasilja, agresije i siledijstva. Stanje je alosno, ali je jo alosnije to da oni, koji iz karatea crpe profit, ovako, najblae reeno: neorganizovano stanje podravaju, zato to im ovakvo stanje obezbeuje visoke i lake zarade i nekakav status ili poloaj. Bilo je vie pokuaja da se ovakvo stanje sprei, da se prevazie. Evidentno je da postoje i objektivne okolnosti koje idu na ruku ovakvom stanju, gde, pre svega, podrazumevamo loe uslove za rad, hronoloki raznolike i velike grupe, nestrunost i neadekvatnost trenerskog kadra, monopolistike ambicije pojedinaca, lou strukturu lanstva, optu apatiju i nezainteresovanost da se postojee stanje kvalitativno promeni, neregulisani status karate-trenera... iako neke od ovih odrednica (ipak) nisu samo-objektivne. Produbljenje ovog polemikog osvrta bi predstavljalo agitaciju za neko od tumaenja karatea, to nam nije cilj. eleo sam samo da osvetlim neke aspekte sadanjeg trenutka u razvoju karatea, da kaem par rei o problemu ili problemima koju su prisutni i aktuelni. Ti problemi postoje i nee biti reeni sami od sebe. To je dunost onih koji su stvarni subjekti karatea jer, ako karate sam sebi ne pomogne, niko ne moe da mu pomogne. Suvie je bede, linih, uskogrudih ili sebinih interesa; pogrenih i neadekvatnih pojedinaca; mnogo licemerja, arlatanstva i nestrunosti; pogrenih, naivnih, dogmatskih i protiv karatea uperenih tumaenja i objanjenja; mnogo je neznanja, nepoverenja i nerazumevanja. U postojeem stanju je ak dosta teko razabrati ito od kukolja, a njegove posledice trpe najvie oni koji, puni poverenja dolaze da ue karate. Prodaje im se svata, a ponajmanje karate. I tako se krug zatvara, jer u karateu ostaju oni koji tee nasilju, agresiji, siledijstvu... dok svi oni koji trae put da se realizuju, da naue neto o miru, plemenitosti, humanosti, i dostojanstvu, odlaze razoarani jer ih o tome niko nije ni pokuao da ui, verovatno ne znajui ni sam ta je to, ne znajui nita o plemenitoj ideji i ulozi karatea, ne znajui da je karate, tokom svoje istorije, bio i filosofija, i umetnost, i vetina, i da je mnogo valjanih i plemenitih ljudi prolazilo njegovim putem putem istine, vere, odricanja, upornosti, spoznaje Putem. Ne znajui to, oni koji poduavaju karate svojataju bilo ta to bi predstavljalo idejni paravan za sopstvenu bedu, minornost i neznanje. Nije li to sramota za trenere i majstore karatea? Nije li to jo vea sramota za onoga koji je takav trenerski kadar formirao, ko im je omoguio da rukovode treninzima? Nije li to sramota za sve one koji se, iz bilo kojih razloga, mire sa postojeim stanjem? Moda bi mnogi mogli da se zastide. Moda bi mnogi mogli da priznaju svoju ili svoje greke. Moda bi mnogi mogli da uvide da put kojim idu nije put karatea, ve put nasilja, agresije, siledijstva. Moda, da u karateu ne gospodare novac, elja za vlau, krv, sila, atrakcija, cirkuska predstava, povlaivanje kiu, neukusu i neukoj masi, koja eli krv, a za to daje novac. Moda, kada bi pravi ljudi sa ljubavlju vodili karate, negovali njegovu ideju i plemenitost, posveujui mu sebe. Nadam se da ovo nee ostati samo napi205

sane rei jer, ako i jednog valjanog pojedinca podstaknu na razmiljanje, njihov cilj bie ispunjen. Slavu prepusti drugima. Krivicu preuzmi na sebe. (Seneka)

Slabo pobeuje jako. Savitljivo pobeuje kruto. Nema nikoga ko to ne bi znao. No niko ne moe tako postupiti. (Tao Te Ching)

METODOLOGIJA KARATEA
U teoriji i praksi karatea, metodologija rada ima odreeno mesto i naglaenu vrednost. Metodologija karatea je poznata u karateu od trenutka njegovog nastanka i razvijala se uporedo sa njim. Verovatno je malo fenomena u domenu karatea koji ga tako detaljno i slikovito reprezentuju, kao to je to njegova metodologija. Ona je neretko bila i predmet pokuaja manipulacije, ali i kritika, prvenstveno iz razloga to je nedeljiva od ideje, duha, tradicije i prakse pojedine verzije ili shvatanja karatea. Tradicionalna karate-metodologija je gotovo identina metodologiji zena, iracionalnoj praktinoj filosofiji, to ne bi trebalo da zaudi, s obzirom da zen i drevni karate imaju mnogo toga zajednikog, istovrsnog. Nastali istovremeno, imali su zajedniki razvojni put, metodologiju i ideju. Zen i karate se ne poklapaju u potpunosti iz najprostijeg razloga to karate nije isto to i zen, jer je oblast karatea bitno ira od zenovskog pristupa, ali i zen moe biti praktikovan i bez karatea (odnosno, analogno tome: iaidoa, kyudoa...) i obuhvata ire, prvenstveno psiho-filosofski determinisano polje dejstva. Ne uputajui se u istorijat i tradiciju zena, nitu u njegove brojne metafizike, psiholoke, etike i druge implikacije, osvrnuu se na neke njegove metodoloke postavke, koje su vezane za nastanak, razvoj i sutinu originalne, klasine karate-metodologije. Svoje osnovne postavke zen asimiluje iz budistike doktrine o patnji po kojoj, neka mi bude dozvoljeno da simplifikujem, patnja egzistencije je neminovna, jer su i tok i kraj egzistencije neizvesni. Klasika budizma vidi razreenje ove dileme kao katarzu moralnog istunstva, dobroinstva, 207

specifinog milosra i pratanja, u emu se donekle poklapa sa ranohrianskom ideologijom, naroito onom iz ortodoksnih biblijskih izvornika. Nasuprot ovom, racionalnom razreenju, zen nudi i veruje u iskustveni put, u iracionalno iskustvo. Patnja egzistencije je prisutna i neminovna je sve dok se pojedinac ne vrati svome izvoru, svome biu, svome pravom ja, sebi samom. Zen negira vrednost loginog, racionalnog, naunog, verbalnog, intelektualnog pristupa, kome suprotstavlja pojam iracionalne, unutarnje spoznaje. Kako je ova, prvenstveno metafilosofska odrednica, predmet iskustva, a ne intelektualnog poimanja, izuzetno ju je teko verbalno pribliiti pojedincu. Stara zenovska istina kae da jedna slika vredi hiljadu rei, to u praksi zena dobija potpuni smisao i opravdanje. Iz ove postavke, tradicionalni karate crpi mnoga uenja. Praksa karatea je duboko iskustvena i neprenosiva na drugoga, a kvalitet tog iskustva je iracionalan. Spoznaja u zenu je identina saznanju, spoznaji (na primer pojedine tehnike) u karateu. Zen meditacija odnosno transcendentalno iskustvo su identini za obe grane. Cilj meditacije je spoznaja, ali i ideja, i um, i beskonanost. Transcendentalna praksa, iracionalna meditativna praksa ima sopstvene snane korene i odreeno dejstvo. Put karatea istovetan je sa Tao Putem. Dodue, taoizam (uenje o Tao) i zen nisu identini, ali su izvrili snaan interaktivni uticaj na klasiku karatea. Govorei o Putu, uitelji ukazuju na veru, poslunost, odricanje, trpljenje i hrabrost, dostojanstvo i strpljenje. Oni govore da Put ne moe da se misli na njemu se moe biti ili ne biti. ovek i Put ta dva entiteta moraju da postanu identini, ako ovek eli da spozna Put, da ga iznutra obuhvati. Kad uitelji govore o istini, pravdi i ideji, kad govore o veliini i bedi ljudskog uma i tragediji njegove egzistencije, oni misle o Tao, o Putu, o bezbolnom razreenju, o katarzi. Nihilistiki ton spoznaje zena ogleda se u negiranju egzistencijalnog postojanja fenomena. Smatrajui iluzijom sve to se moe spoznati, onoga koji spoznaje i ono to on spoznaje, uitelji ukazuju na realnost, praktinu realnost koja je odvojena od verbalnog ili racionalnog pristupa ukazuju na iskustvenu realnost ili realnost kreacije imaginativni vid egzistencije. Egzistencija je apsolutno subjektivna, pri emu je subjektivnost iracionalna ali apsolutna. Za razliku od nauke, zen potencira Apsolut, Beskonanost, ali u subjektivistikoj verziji, iracionalnoj, spoznajnoj formi, idealnom obliku nadegzistencije uma, transcendentalnoj praksi. Negirajui prolazno i objektivno, zen se vraa arhetipskoj predstavi, nesvesnom saznanju Beskonanog, Apsolutnog ili momentalnog. Uzimajui u obzir i negativni ekstrem, zen tei potpunoj spoznaji celokupnog: spoznaja uma je nemogua bez ne-uma, spoznaja sebe je nemogua bez ne-sebe. Umesto analitikog metoda, zen uvodi sintetiku, intuitivnu spoznaju. Sve je istina i nita nije istina. Za spoznaju istine potrebna je spoznaja ne-istine, a za spoznaju sveta neophodna je spoznaja sebe. Spoznati sebe osnovni je postulat, krajnji cilj zenovske i, analogno, karate-prakse, da bi se pojedinac po208

mirio sa onim to ga okruuje. To rezultira neustraivou od ivota i smrti i mirenjem sa svime to je bilo, jeste i bie, sigurnou i verom u sebe i svoje snage, bez oholosti i drskosti. U antikoj zapadnoj civilizaciji, prema legendi/tradiciji, na ulazu u Delfijsko proroite je stajao natpis: gnothi seauton. U savremenosti, spoznaja sebe postaje farsa iza koje se krije mnogo toga, nevezano za nekakve dublje psiholoke ili filosofske implikacije. U zenovskoj verziji, to znai: istina, vera, ideja, red, mir, dostojanstvo... Budui iracionalna, zenovska praksa se moe shvatiti samo u magnovenju, u trenu kad nesvesno demonstrira svoje prisustvo i snagu. Samim tim, spoznaja nije svako iskustvo, niti dodir sa nesvesnim, ve odreena negacija stvarnosti i vremena ona se deava u beskonanosti i nosi atribute beskonanog, bezvremenskog, bezprostornog iskustva. Put karatea ima u sebi elemente etike katarze, kao i estetikog doivljaja, pri emu je uticaj uitelja slian psiholokoj odnosno psihoanalitikoj praksi. Nemogue je baviti se tradicionalnim karateom, a ne baviti se sobom samim, svojim unutarnjim problemima, strahovima i strastima, na putu da se od sebe samog stvori potpuni ovek, doivljeni ovek, iskustveni ovek. Uitelji mogu da govore rei, ili da delaju, ali u tome je skrivena poruka, ideja, smisao, koje valja razumeti u magnovenju. Podvrgavajui svoje uenike naporu, mukama, odricanju i psihikim patnjama, uitelji ele da im ukau na put do razreenja, da ih dovedu do problema sebe, do problema sopstvene egzistencije. Tad i samo tad, uenik moe da ostvari, da doivi unutarnje oslobaanje, da dela ne mislei i da misli ne umujui, da se oslobodi svih okova i ljutura i da, ist od svega, pogleda u svoje lice, u lice istine, ideje, uma, i da bez osvrtanja, bez aljenja i bez rei, poe put napred, da prekorai sve granice i sve ograde, da ostvari ideju, da ostvari sebe, da doivi spoznaju, beskonanost, um, vreme i prostor, ideju ideje. Jasno je da onde gde se karate veba kao sport zen nema nikakvu ulogu. Sportska metodologija postaje i karate-metodologija, uz odreene specifinosti koje zahteva karate. Uenje o Putu i sport ne mogu nikako da se istovremeno primene. Budui da je sport racionalan, logian, nauno odreen, on ne prihvata iracionalne, imaginativne i filosofske odrednice Tao. Govorei o zenu i o Tao, eleo sam samo da obratim panju na neke osnovne elemente metodologije klasinog karatea koji su u samoj sri tradicije karatea, njegov neodvojivi deo. Mnogi od onih koji se interesuju za karate ne znaju mnogo o ovoj temi, a zabranjeno voe izaziva misteriju i radoznalost. Razbijanju misterije i okvirnom zadovoljavanju radoznalosti ovaj tekst daje svoj skromni doprinos. Umem da mislim. Umem da ekam. Umem da gladujem. 209

(Hese)

Ko poznaje druge, poseduje znanje. Ko poznaje sebe, prosvetljen je. (Tao Te Ching)

REIM IVOTA I RADA

Stari majstori su veliku panju pridavali reimu, nainu ivota i vebanja, rada, kako svojim sopstvenim, tako i kod svojih uenika. Taj drevni, po mnogim svojim osobinama svojevrsni pristup karate-vebanju i njegovoj ulozi u sopstvenom ivotu vrlo je blizak nainu ivota i poimanju sveta i svoje uloge i mesta u njemu inteligencije i svetenika drevnih dalekoistonih civilizacija. Poznato je da su planinski kalueri u manastirima u Kini i Japanu ceo svoj vek provodili u meditacijama, mentalnom vebanju i usavravanju, prouavanju svetih spisa... a da su vrlo malo vremena posveivali svetovnim fenomenima, da su jeli retko i malo, esto su postilil i gladovali danima, boravei u nadulnim, nadiskustvenim mentalnim sferama, a na putu do vrhunskih stanja religiozno-mistine ekstaze, koja je neretko bila duhovna emigracija iz ovog, materijalnog sveta. Svetenici u srednjevekovnom Japanu su odlazili u manastire i deceniju ili dve posveivali usavravanju posebne vebe da tapiem za jelo pogode muvu u letu. Od ovog vebanja je napravljen itav ritual, iako je ono, pragmatino posmatrano, prilino beskorisno. Tek kada bi uspeli da svaki put, nepogreivo pogode muvu u letu, kalueri bi smatrali da su, dovodei do savrenstva suptilno vebanje na ovozemaljskom planu, uinili neto da ga prevaziu, da su oslobodili svoj duh robovanju materijalnoj stvarnosti, ulnoj odnosno afektivnoj zagaenosti, sve u skladu sa tada vaeim religioznim paradigmama. Na ovoj i ovakvoj tradiciji baziran je kasniji rad na sistemu nazvanom karate. Na Okinavi rad na karateu je bio ispunjen ritualnom praksom, religioznim i mistinim elementima, simbolikom edukacijom... to se smatralo fundamentalnim delovima ivota i vebanja iole kvalitetnijeg karateke. Pojedini majstori na Okinavi su znali da rad zaponu sa izlaskom sunca, a da ga 211

zavre sa njegovim zalaskom, gotovo bez prestanka, i to nedeljama, mesecima, godinama. U okviru drevnog karatea, ivot onoga koji mu se posvetio bio je u najveoj meri odreen radom na karateu, koji je ispunjavao najvei deo dana i zahtevao je znatne napore, gotovo svu raspoloivu energiju. est je bio sluaj da ovakav rad zahteva od pojedinca odreenu, marginalnu ulogu u odnosu na sve ostale aktivnosti. Osnovni period po kojem tradicionalni istonjaki uitelji planiraju i vrednuju rad je dan. Dok je u dananjim uslovima uobiajeno planiranje na nedelju, mesec i sl., istonjaci karate-uitelji u svom radu planiraju i potenciraju jedan dan. Svaki dan bi trebalo da bude rad jer, navodno, dan bez rada dan posta. Kao to je svaki dan rezultat, posledica svih prethodnih dana i njihovog uticaja i toka, i on sam mora da bude ispunjen, potpun. Istonjak ne osea sutra kao neto vremenski odreeno, kao sukcesivni redosled dana, ve kao ponovljeno danas, ali koje se uvek razlikuje od danas. Na taj nain, postoji mnogo danas, jer svako jue i sutra su jednom bili danas, ili e biti danas, to je svojevrsna negacija klasinog, ustaljenog poimanja vremenskog toka. U civilizacijama gde je nastao karate, vebanje karatea je praktikovano ujutru, uvee, nou, preko dana, na svim mestima, u zatvorenom prostoru (dojou) ili izvan, u prirodi... emu je i klimatski faktor dao odreeni doprinos. Na taj nain, kau uitelji, uenik je uvek i svuda sa svojim karateom i put do poistoveenja sa njim mu se ukazuje. Vebanje je esto bilo i vrlo naporno, neretko i grubo, bolno, iscrpljujue... to je ponajvie zavisilo od stila ili od uitelja. Iz doba kada karate vri prodor u ovosvetovnost i vri uticaj na militarne, ratniko-vojnike sisteme i obuku, a to je do punog izraaja dolo na poetku 20. veka, karate poprima neto od militarne, disciplinovane i uniformne komponente. Kao primer mogu da poslue termini koji se koriste u toku vebanja kao odrednice za rad (yame, hajime, mate...), kao i nain brojanja, koji su bili istovremeno i zvanine (egzercirne) komande u japanskoj vojsci. Kao deo vojne obuke, karate je potencirao borilaki vid, disciplinu, poslunost, elienje, ak i odreeni vid gubitka pune individualnosti... to nije bilo potencirano od strane drevnih uitelja i svetenika naprotiv, individualnost i njen razvoj su bili potencirani. Sa ovakvom tradicijom i istorijom reima ivota i vebanja, karate je izvrio ekspanziju u savremeni svet i, u samom poetku te svoje ekspanzije, morao je da pretrpi odreene promene i adaptacije. Jasno je da savremeni ovek ne moe, a nije ni fiziki niti mentalno pripremljen, da veba karate-do filosofski sistem iracionalnih odrednica, a takva tradicija ne postoji na zapadu, koji je potencirao materijalne vrednosti i materijalnu stvarnost. Metafizike i iracionalne komponente u vebanju, metodologija vebanja i rasporeda rada... bivaju potisnuti, jer savremeni ovek teko moe da veba onda kada oseti za tim potrebu i to na mestu gde se nae, (ukoliko nije bitno socijalno neadaptiran ili psihiki i emotivno nezreo, podloan pojedinac), a upravo to trai drevno pravilo o reimu vebanja. Retko e se nai po212

jedinac koji sve svoje vreme posveuje karateu, makar i iz banalnog razloga to mora sebi da obezbedi materijalnu egzistenciju a to karate najee nije. Postoje i profesionalci u domenu karate-sporta to su elitni takmiari po turnirima, instruktori klubova ili organizacije, funkcioneri organizacija i slina zanimanja, koji svoje prihode ostvaruju u domenu karatea, ali je njihov broj mali u odnosu na broj onih koji se karateom bave. Takvi pojedinci (misli se na instruktore...) vebanju karate barem dva puta dnevno, a ambiciozniji i ee, i to po nekoliko sati. Uzimajui u obzir i onaj rad koju ulau u svoju osnovnu delatnost rukovoenje vebanjem, to im donosi materijalnu egzistenciju, vidimo da je kvantitet njihovog rada najee vei nego kvantitet rada amatera ili sledbenika, koji imaju neki drugi nain sticanja prihoda. Majstori karatea bi, po preporuci veine eminentnih poznavalaca, trebalo da rade karate svaki dan. esto se pozivajui na Konfuijevu izreku: Svaki dan odnesi po jednu korpu, za tri godine imae planinu, uitelji savetuju svakodnevni rad, naroito za pojedince sa majstorskim zvanjem. Ovo ima odreene prednost nad svim ostalim rasporedima rada, u sluaju da pojedinac ima mogunosti da ovakav reim prihvati. Svakodnevni rad stvara odreenju naviku, disciplinu, redovitost, volju, obavezu koju valja svakodnevno ispuniti, to utie pozitivno ne samo na kvalitet rada, vei na kvalitet odreenih osobina linosti. Ovakav pristup radu je, po reima drevnih uitelja, vrlo usklaen sa prirodom, jer karate, kao prirodna aktivnost, valja da dobije tu komponentu redovnosti odnosno svakodnevnog praktikovanja i zato da se ovek i njegov organizam potpuno adaptiraju na karate, a to je tee ako se ne veba svakodnevno, makar taj nesvakodnevni rad po obimu bio vei. Takoe i kvalitet rada, zrelost u izvoenju tehnike koja se ogleda u oseaju za tehniku, tok pokreta, energetski balans i buji, kao i kvalitetna forma i konstantni nivo rada, umnogome zavise od reima vebanja a, po reima uitelja, najbolje se stiu i najlake neguju svakodnevnim vebanjem. Kako je prosenom pojedincu, a naroito zapadnjaku, prilino teko da se navikne na svakodnevno vebanje, uvek u isto vreme, a i da vebanje ne bi bilo haotino, poto je ova vrsta vebanja u savremenom karateu najee individualna, uitelji savetuju da se stvori jedan obim, okvir, jedan rad koji e se uvek praktikovati, svakodnevno i u isto vreme. To znai napraviti celovit sistem, skup elemenata, koji e da se uvebavaju, kao i njihov raspored, to dovodi do toga da se za taj rad utroi priblino ista energija i isto vreme kad god se veba. U tom programu bi valjalo da svi elementi tehnike budu zastupljeni, ali uz potenciranje nekih bazinih vebanja koja se mogu praktikovati stalno. Takav svakodnevni rad sadri, kao osnovni model, odreene pripremne tehnika, bazalnu tehniku, neke bazalne kombinacije, eventualno nekoliko kata (ili vie, u zavisnosti od nivoa), zavrni rad i neto individualnog izbora, to zavisi od nivoa pojedinca, njegovih pretenzija u domenu karatea, a valjalo bi da, po intenzitetu, predstavlja submaksimalno optereenje za tog pojedinca. U svakom sluaju, ovako planirani rad bi valjalo prezentovati nekom 213

od instruktora eksperata pre poetka svakodnevnog vebanja, jer je vrlo lako zalutati u ovoj vrsti rada, potencirati ili izostaviti neto, koncipirati pogrean uzajamni odnos pojedinih grupa tehnika... Okvirno reeno, najmanja je mogunost greke ako se taj rad bazira na bazalnoj tehnici i obuhvata veinu najvanijih grupa vebanja a prilagoen je individualnom radu pojedinca. Ovakav elementarni rad, koji se praktikuje svakodnevno, baza je na koju se nadograuje ostalo vebanje, a koje najveim delom zavisi od pojedinca, od nivoa na kojem je on i faze rada u kojoj se nalazi. Vrednost ovako usvojenog rada je moda tee saglediva u prvom trenutku, ali ovaj sistem je baziran na drevnom iskustvu. Drevni uenici su ujutru izlazili na obalu mora, na vrh planine, na brdsku zaravan, da pozdrave sunce i iskau uvaavanje i potovanje novog dana. Kako je to savremenom pojedincu tee pristupano, on moe da kreira sopstveni svakodnevni planirani obim vebanja, koji pozitivno utie na njegove psihike i fizike procese, raspoloenje, radnu sposobnost... Pitanje je da li je neto sutinski promenjeno u pogledu ovakve prakse od drevnog karatea do savremenog karatea. Forma nije ista, a esto ni proklamovani cilj, ali su efekti vrlo slini. Danas se uglavnom negira metafizika komponenta ovog vebanja a potencira fizioloka, i ovaj se rad ee i vie verbalno objanjava, jer savremeni pojedinac koji veba voli da zna zato veba i kakve to efekte donosi. Praksa drevnog, ritualnog svakodnevnog vebanja je jo uvek prisutna na istoku, posebno u Japanu, iako neke od njenih elemenata uvode i uitelji na zapadu. Svakodnevno vebanje ovde opisano, koje svoje korene ima u prebudistikom periodu karatea, potencira upravo iste vebe, isti raspored, isti intenzitet, isti napor, isto vreme, sline uslove; iako se ovaj rad praktikuje svuda i na svakom mestu, moe da se radi bilo kad, ako se propusti uvebavanje u uobiajeno vreme. Cilj tradicionalnog karatea je dobrim delom iracionalan, a ovakav rad tei da doprinese kvalitativnom napretku, oseaju za tehniku, kvalitetu rada koji ne bazira na snazi, izdrljivosti, fizikoj kondiciji direktno, ve je fizika komponenta u funkcijii mentalne, koja je esto iracionalna, iako su vebanja u domenu ovog poimanja karatea esto naporna, intenzivna, dugotrajna. Da bi demonstrirali prevlast duha nad telom pojedini instruktori su svoje uenike podvrgavali konstantnim viednevnim napornim vebanjima. U istom cilju su izvodili i viednevne demonstracije na kojima su radili desetine hiljada tehnika, hiljade kata... bez vidljivog zamora, to je tee shvatljivo za nas na zapadu, pogotovo kad se ima na umu da su veina od njih vegetarijanci, pa se postavlja pitanje odakle im energija za takve poduhvate. Valja razumeti da ovakva (viednevna) vebanja mogu da rade samo iskusni pojedinci, pod kontrolom i nadzorom uitelja, a nipoto slave ili drugih spoljanjih efekata eljni pojedinci koji su potpuno nepripremljeni za tako neto. Takve demonstracije se obino koriste (i) za samodokazivanje, proveru 214

vrednosti svog rada ili u sline svrhe, gde ni presti ni reklama nemaju zanemarljivu ulogu, a mnogo ree iz drugih razloga. Posmatrajui savremeni karate, u njegovom domenu nailazimo i na mnoga druga vebanja upotrebu tranja, hodanja, igara sa loptom, vebe snage, izdrljivosti i, u poslednje vreme omiljenih dizanja tegova u cilju razvoja snage. Uitelji koji vebaju i poduavaju tradicionalno orijentisani karate negiraju i odbacuju ovakvu praksu. Njihov rad je rad karatea, u irem smislu naravno, i nikakve sportske ili isto fiziki orijentisane elemente ne prihvataju, ako se vebanja karatea shvata kao kompleksni psihofiziki rad. U domenu tog shvatanja, uitelji ponajvie negiraju vebe dizanja tegova i igre sa loptom odnosno, ire gledano, bilo koje drugo vebanje osim karatea. Po tom uenju, ovakva vebanja su pogubna za oseaj za rad tehnike a naroito za tok pokreta. Uenik bi trebalo da se saivi sa karate-tehnikom i da je intenzivno doivljava mesecima i godinama da bi razumeo dubinu i poruku tehnike. Na fizikom planu posmatrano, sve je tehnika, ona se doivljava nesvesno uvek danju, nou, pri svakodnevnoj delatnosti, ak i u snu. Optereeni iskljuivo tehnikom karatea, uenici prolaze kroz periode kada je rade potpuno nesvesno i, kasnije, sve to rade, rade po principima karate-tehnike. Zato nije nemoguno videti uenika da, radei bilo ta, izvodi neku od tehnika, bilo da hoda, razgovara, stoji ili ak spava, a da tu svoju aktivnost svesno ne percipira dok mu se na to ne obrati panja. Vrlo je teko osloboditi se ovakvog rada, jer je on posledica uticaja na nesvesne delove bia, i svaka svesna akcija da se eventualno otkloni ovakav rad je opasna po bazinu primenu svesno i namerno vebanje tehnike, a vrlo esto je i bezuspena. Uitelji tvrde da ovakvu praksu ne bi trebalo negirati niti se boriti protiv nje, ve je jednostavno pustiti da se razvija i kanalie sama, bez uplitanja svesne volje. U kasnijim fazama vebanja, sve to karateka radi to je karate-tehnika. Kad stoji, hoda, kree se, to je po energetskim principima karate-tehnika i u skladu je sa stavovima ili bazinom tehnikom. Svaka fizika akcija, pa ak i najbanalnija kao to je sedenje, ustajanje, dodavanje predmeta... analogna je osnovnim postavkama karate-tehnike, pa ak i sasvim nesvesne aktivnosti se izvode po principima karate-tehnike, to je po reima uitelja, uticaj trajnog dejstva karate-tehnike na te nesvesne stukture - formacije, i pozitivni je napredak, kvalitativni nivo u radu karate-tehnike. Uitelji tvrde da je oseaj za tehniku pojedinaca u karateu redukovanom na sport, kao i njihov tok pokreta nitavan. Za razliku od ovoga, onaj ko veba samo karate dominantno vebajui karate-tehnike, ima skromnije mogunosti za praktikovanje drugih fizikih vebanja, van domena karatea, zato to je usko specijalizovan. Posmatrajui pojedinca koji se bavi klasinim karateom, uviamo da njegov rad ne bazira na fizikim komponentama koliko na izvesnom oseaju, i ponekad asocira na balet, skup pokreta estetiki orijentisan, sa posebnim unutranjim doivljajem. 215

To posebno dolazi do izraaja ako se posmatra karateka kada veba kate. Posmatrajui karateku tradicionalistu, moemo da uvidimo odreenu dominaciju mentalnih komponenti pogled, izraz lica, nain rada... govore o odreenom suenju fenomena svesti, odreenoj iracionalnoj koncentraciji, psihikom doivljaju kojega prati fiziki kontinuitet tehnika koje ne baziraju prvenstveno na snazi, brzini i slinim fizikim faktorima. Karateka je do te mere potencirao karate-tehniku da on, izuzev nje, nita ne poznaje iz domena sporta ili fizike kulture on ne zna nijednu igru sa loptom, nite elemente bilo kojeg drugog sporta ili vebanja, i oni ga ne interesuju. Jo jedna tema u okviru ovog poglavlja koju bi valjalo dotai, a to je duina vebanja karatea u odnosu na trajanje ivota pojedinca. Sportista karatista se u tome bitno ne razlikuje od veka drugih sportista, naroito onih koji se bave borilakim sportovima. Takvi pojedinci vebaju najee u mladosti, da bi, posle odreenih godina bavljenja, obino negde posle tridesete ili koju godinu vie, prestali da se aktivno bave karatesportom i, gotovo kao po pravilu, poeli da se aktivno bave svojom osnovnom profesijom, bilo da su je pre stekli ili je tek stiu. Ovakvi pojedinci su i na poetku i u toku aktivnog vebanja bili svesni prednosti i ogranienja ovakvog pristupa, i postupaju u skladu sa tim. Svoju sportsku odnosno takmiarsku karijeru oni odravaju do (kasnijih!?) tridesetih godina, pa se povlae iz aktivnog bavljenja, bilo da ostaju u nekoj od institucija tog sporta, bilo da se jo odreeno vreme bave trenerskim pozivom, ali manje aktivno, a nisu retki sluajevi da se i osnovna egzistencija i druge aktivnosti trae izvan ovih okvira. To je obino doba kada oni stiu porodicu, odreeni socijalni status izvan karatea, i slino. ivotni vek im je, kao po pravilu, neto krai od prosenog. U delu sveta u kome ivimo teko je zamisliti pojedinca koji se aktivno i intenzivno bavi karateom pored redovnih profesionalnih, porodinih i drugih obaveza, a to bi bilo i tee izvodljivo, iako nije nemogue. Vladajue je shvatanje da je sport, pa i karate-sport za mlade, a kada se doe u zrelije ivotno doba, ta preokupacija gubi na intenzitetu, ostaje jedino kao rekreativna ili slina aktivnost. Tradicija ne samo karatea, ve i svih srodnih sistema na istoku, nalae drugaiji pristup. Drevni uitelji prvu deceniju-dve smatraju za stadijum uenja i prilagoavanja karateu, kao i doba njegovog prihvatanja, a pojedinac koji eli da se njime aktivno i ozbiljno bavi, mora da tome posveti barem dve ili tri decenije, da bi njegovo shvatanje karatea, ili neke druge umetnosti, bilo produbljeno. Tek kada pojedinac proe period prve mladosti i ue u etvrtu ili petu deceniju ivota, aktivno se bavei karateom, on moe da uiva i odreeni socijalni status na osnovu toga. Tek u ovo doba tehnika karatea i sam karate dobijaju zrelost i punou, a onaj koji se karateom bavi moe da razume i prihvati finese, nijanse, da ima kvalitativni oseaj za karate i svaku pojedinu tehniku. Jasno je da je za ovakav pristup potrebno vei deo energije 216

tokom celog ivota uloiti u karate i vebanje karatea. Po ovakvom shvatanju, tek oni karateke koji su, tokom svoje prakse na putu karatea, doli u svoje ezdesete, sedamdesete, osamdesete ili ak i starije godine, mogu da (u)poznaju pravu dubinu, sr karatea, kojim se obino bave vie od pola veka. Ta norma od pola veka ili vie je odrednica za kvalitet mentalnih uenja i, po ovom shvatanju, tek tada je pojedinac u potpunosti spreman da poduava napredne uenike svim tajnama i ezoterinim uenjima, mada njegov rad, posmatran sa fizike take gledita, nije ba na vrhuncu. Iznenaujue je to da instruktori karatea, aikidoa, kendoa, iaia... ostaju mladoliki, funkcionalno sposobni, agilni i ili u dobu u kojem veina ljudi u naoj civilizaciji pati od bolesti ili starakih tegoba, i nema ni izbliza onu bodrinu niti mentalni stav koji imaju stari uitelji karatea (i srodnih vetina), izuzev retkih pojedinaca koji najee ive i rade u prirodi, daleko od industrijskih naselja. Ovaj fenomen uitelji pripisuju moi karatea, i moi pojedinca da putem karatea kreira svoj ivot i gospodari njime, i objanjavaju to iracionalnom verom u mo karatea. Onaj koji eli da bude gospodar svega, neka svemu bude sluga. (Zen-izreka)

217

Od ivota uzimaj samo ono najistije. Za ivot uzimaj samo ono najnunije. (Gajat-al-Hakim)

ISHRANA, DIJETA, GLADOVANJE...

Moda bi se udno dalo razumeti to da autor, u okviru knjige kao to je ova, planira temu o ishrani i njoj srodnim problemima, ali ako imamo na umu i savremeno, zapadnjako, i drevno, istonjako saznanje o uticaju hrane na celokupno bitisanje pojedinca, ova tema moe da, u tim okvirima, dobije svoje opravdanje. Gledite i saznanja savremene nauke o ishrani uopte nutricionistike i njoj srodnih disciplina, uglavnom je poznato i javno publikovano i popularisano, i to vrlo naglaeno gotovo u svim postojeim medijumima, to se naroito odnosi na bazine postavke ove grae. Danas i mala deca znaju dosta toga o belanevinama, ugljenim hidratima, mastima, vitaminima, kalorijama (od nedavno: dulima)... njihovom dejstvu, namirnicama koje su njima bogate i sl. Jer, savremena civilizacija jo uvek poznaje glad ali, u delu sveta u kojem ivimo, izgladnelost i glad su pre izuzeci nego li pravilo, pa se problem ishrane praktino svodi na problem pravilne ishrane. O tome danas ima obilje injenica i njih je mogue nai i u periodinoj i dnevnoj tampi, na televiziji, internetu, pa bi nekakav digest iz svega toga, a ponovljen u ovoj knjizi, bio puki pleonazam i verovatno bi trpeo od odreenih subjektivnosti ili improvizacije, jer autor nije profesionalno vezan za tu oblast. Zato emo pokuati da neto vie panje posvetimo praktino-teorijskom pogledu na ishranu, koji je dominantan u domenu klasinih sistema istonjake misli, kao to su yoga, karate, lamaizam... Okvirno posmatrano, mogla bi da se pronae uticajna razvojna nit izmeu teorije (i prakse) ishrane u klasici karatea i najranijih yoga-izvora, koji datiraju iz preupaniadskog perioda, a poreklom su iz drevnih indijskih Veda, zatim raniih budistikih izvora, ortodoksnog budizma, taoistikih izvora drevne Kine, ranijih zenovskih izvora, okinavljanske filosofsko-religiozne prak219

tine misli, sve do kasnobudistikih mahayanskih izvora u Japanu, i zena kao najizrazitijeg pokreta i religijske dogme svesti feudalnog Japana u srednjem veku. Jasno je da neemo poimenice pratiti tok svakog od pomenutih dalekoistonih uenja o hrani i ishrani kroz sve ove periode, niti emo se truditi da egzaktno odredimo vremensko-prostorni kontinuum u kojem je to uenje nastalo i razvijalo se. To bi bilo vrlo teko, a i nepotrebno, jer su ta uenja vrila uzajamne interakcije, saimala se, meala se uzajamno, a kako istorijski podaci o autentinosti i verovatnosti malo interesuju proseno upuenog itaoca, nisam insistirao na tome. Kao osnovna paralela moe da poslui to da na zapadu postoji vie dominantnih teorija ishrane koje su, u sutini, vrlo bliske, baziraju na istim osnovama... a javnost je najee zainteresovana za praktinu mogunost kvalitetne ishrane i dijete, jer je preterana telesna teina postala novi bauk savremene zapadne civilizacije. Na istoku je dominantna teorija makrobiotike. Teorija makrobiotike nije iskljuivo teorija ishrane ve se odnosi i na svakodnevnu aktivnost, celokupnu delatnost, postizanje i odravanje prirodnog zdravlja... ali u njoj teorija ishrane ima dominatno mesto. Ukratko, po ovoj teoriji, celokupni sistem ishrane je vrlo jednostavan, ali i rigorozan. Kako sama teorija ima vie verzija i varijanti, sumirau samo neke njene osnovne postavke. Ortodoksna teorija makrobiotike bazira na vegetarijanstvu (na kojega u se kasnije posebno osvrnuti), na maksimalnoj upotrebi prirodnih, to znai biljnih supstanci u umerenim koliinama i na odreenoj mentalno-fizikoj aktivnosti, koja je ezoterini deo teorije ishrane. Klasina teorija makrobiotike zabranjuje upotrebu duvana, kafe, alkohola i droga (ovo poslednje vai verovatno zato to je droga bila poznata i rasprostranjena pre vie hiljada godina i na Dalekom istoku, u vreme kad je ova teorija nastala). Od hrane koja se preporuuje prvenstvo imaju itarice, i to neljutene, mahunarke, voe, povre i oraasti plodovi. Ovo se da razumeti kada se ima u vidu da je osnovni prehrambeni proizvod mnogomilionskih zemalja Dalekog istoka upravo to itarice, najee pirina. Odreenu vrednost teorije makrobiotike moemo da shvatimo i iz uenja o umerenosti. Naime, ova teorija tvrdi da uvek valja uzimati dovoljno hrane, ni previe, ni premalo. O tome govori i izreka: Uvek ostavi treinu stomaka praznu da duh ima gde da boravi. Takoe je interesantno za nas, na zapadu, koji smo navikli na tri ili etiri obroka dnevno, da tvorci i stalni sledbenici ove teorije u praksi kalueri, svetenici, sveti ljudi, sveti prosjaci i njima slini jedu samo jednom dnevno i to prilino malo, a imaju dovoljno energije da obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti. Dodue njihov utroak energije je mali, s obzirom na to da oni veinu vremena provode u molitvama ili meditaciji, odnosno fiziki nepokretni, a pokreti su im smireni, blagi, kontrolisani. Ovakvi pojedinci ne jedu meso, ne piju alkohol, izbegavaju zaine.. to je u skladu sa filosofijom negiranja spoljanje stvarnosti i sistematskog guenja elje za spoljanjim ivo220

tom, za spoljanjou uopte. Oni koji se bave ili su se bavili nekom od marcijalnih umetnosti imaju ipak neto jau ishranu, ali se esto pridravaju postova i gladovanja iz medicinskih, filosofskih, religioznih ili nekih drugih razloga, verovatno ne tako esto kao isposnici, ukoliko ne pripadaju ovom staleu. Kao poseban problem u okviru ove teme se gotovo namee vegetarijanstvo. Prosenom pojedincu moe da izgleda udno to da se neko odrie konzumiranja mesa, kao i razlozi za ovakvu odluku. Vegetarijanstvo u teoriji makrobiotike ima korene u jednoj drevnoj dalekoistonoj teoriji, koja najverovatnije vodi poreklo od najstarijih indijskih izvornika, a svoju punu primenu je nala u ranim yoga-sistemima, a u okviru yoge se zadrala i do dananjeg dana. Pitanje je ta je to uopte hrana i zato je pojedinac prinuen da je koristi, da jede. Ranoindijski mislioci su uvideli kauzalnu vezu izmeu hrane i energije u oveku, sa jedne strane, i sunca, kao monog izvora energije od kojega zavisi proizvodnja hrane, i stvorili su uenje o sunevim transformacijama ili o transformacijama suneve energije. Vrlo uproeno reeno, sunce direktno alje energiju na zemlju (naravno, ne samo na zemlju) i tu energiju u tom, prvobitnom obliku koriste prvenstveno biljke, ali i ovek. Pojedinac koji je kod sebe razvio posebne psihofizike moi (yogi) moe, da direktno od suneve energije podmiri deo potreba (energetskih) posebnim metodama disanja, asimilujui pranu univerzalnu energiju. Kako veina pojedinaca, i to velika, ne poseduje ovu mo, oni su prinueni da se hrane, da jedu, to je ve nii kvalitativni nivo, i to da unose u sebe ve jednom transformisanu sunevu energiju jedui biljke. Na taj nain, ljudi koriste sunevu energiju u njenoj prvoj transformaciji (u biljkama). Postoji jedna implikacija u klasici yoge da to pojedinac manje i ree jede, a vei deo energije koristi direktno, blii je svetom cilju, uzvieniji je na lestvici individualne psihike evolucije i etike katarze, to je naravno samo jedan deo uenja o prevazilaenju ovozemaljskog materijalnog ivota i preziranju spoljanjosti, prevazilaenju svega to je spoljanje ili materijalno, da bi pojedinac dospeo do viih nivoa egzistencije, do duhovne egzistencije. U tom uenju, in smrti je razreenje, jer od tog trenutka, umrla individua ostavlja iza sebe ovaj svet i sve to je spoljanje, ulno, iskustveno, fiziko, banalno i, oslobodivi se fizikog tela, kao poslednjeg fizikog balasta, kree put iste duhovne egzistencije, u susret sa sudbinom, nosei sobom zasluge ili grehe ovozemaljskog ivota. Ne oseajui bilo kakvu obavezu prema idealistikim postavkama ove teorije, autoru prethodni redovi slue da makar i okvirno upotpune ionako turo iznetu teoriju. Pratei razvoj suneve energije, dolazimo do druge transformacije, kada biljnu hranu jedu ivotinje biljoderi. Upravo ove ivotinje biljojede jede 221

ovek, uzimajui sunevu energiju u njenoj drugoj transformaciji. Po ovoj teoriji, takva vrsta hrane meso, opasno je i pogubno, nevredno i optereujue za oveka. Svaki pojedinac koji se hrani mesom zatvara sebi vrhunske puteve individualne psihike evolucije. Trea transformacija suneve energije su ivotinje mesoderi, koje se hrane ivotinjama biljoderima. Njihovo meso ovek ne jede, ono mu je ogavno (izuzev u izuzetno tekim prilikama dugotrajne gladi, psihikim oboljenjima i sl.), jer je i sam, bioloki posmatrano, ivotinja koja moe da jede meso (biljojeda). Pored ovoga, postoji jo jedan razlog koji objanjava vegetarijanstvo kao princip. Meso to su leevi ivotinja, ubijenih ivih bia, koje ovek jede. Kakav nivo zdravlja moe da oekuje neko ko se hrani leevima? Kako teorija makrobiotike insistira na plemenitoj koegzistenciji svih ivih bia na ovoj planeti, na zajednikom postojanju i ivljenju sa biljkama i ivotinjama, kao i sa celokupnom prirodom, bez agresije ili unitavanja, ona zabranjuje jedenje mesa, ubijanje ivotinja uopte. Pojedincima na zapadu izgleda sasvim prirodno da jedu meso jer postoje takvi obiaji i tradicija, takav je mentalitet i to je vaea paradigma, i malo je vegetarijanaca na zapadu. Objektivno reeno, i na savremenom, dananjem istoku ih je sve manje. Drevno uenje da ovek ne sme da ubije ivotinju da bi je pojeo, jer na taj nain unitava svoje dostojanstvo, harmoniju sa Prirodom, da tako izaziva karmu, da e biti kanjen od strane prirode i da, kao pojedinac niskih saznajnih moi, nee biti u stanju da spozna sutinu, nee da bude slobodan od karme i veitog ciklusa raanja/umiranja... danas nema mnogo pristalica, osim u redovima svetenika, kaluera, redovnika veine dalekoistonih religija i poznavalaca neke od marcijalnih vetina koji su bliski najtradicionalnijim izvorima. Vano je napomenuti da je ova teorija imala vrlo jak uticaj u prolosti, da je bila dominantna teorija i praksa ishrane sve do aktivnijeg dolaska zapadnjaka na podruje Dalekog istoka, od kada ona gubi uticaj, zajedno sa klasikom filosofske misli, drevnim pravilima ponaanja, pogledom na svet, nainom miljenja i nainom ivljenja. Ona na taj nain pripada prolosti i predstavlja deo prolosti, iako su i danas mnogobrojni pojedinci, a ima ih ak i na zapadu, koji veruju u ovu teoriju i potuju i primenjuju njena pravila. Ovo poglavlje je planirano da obuhvati i teme dijete i gladovanja. Dijeta metod redukcije ishrane dugo je poznat ljudskoj civilizaciji kao medicinski, religiozni, mistini in. Sve poznatije odnosno velike ili institucionalizovane religije uvode postove, dijete, gladovanja. U drevnom, mistino-religioznom pogledu na svet u dalekoistonoj civilizaciji, dijete i gladovanja imaju odreenu medicinsku, filosofsku i religioznu ulogu. Moda je uzrok tome i to to bolestan ovek, kao i bolesna ivotinja, gotovo intuitivno pribegavaju smanjenju koliine hrane koju unose u organizam, to je, analogijom i generalizacijom, postalo univerzalno vaei metod 222

drevne medicine. Pojam posta i dijete u religiji i filosofiji takoe je mogue objasniti time to dugotrajno gladovanje obino redukuje aktivnosti odnosno svakodnevnu aktivnost i upuuje pojedinca na traganje u duhovnim sferama. Verovatno je da je ideja (namernih i planiranih) postova i dijeta nastala u sam osvit civilizacije, i transponovala se u poznate religije, jer je poznata i u hrianskoj religiji, i u islamu, i u judaizmu, i u budizmu, i u lamaizmu... to e rei velikoj veini religija tokom istorije ljudske civilizacije. Kako je u posmatrano doba religiozna paradigma bila vaea drutvena paradigma, post i dijeta su bili prihvaeni, praktikovani i odobravani. Praktino-filosofski sistemi, meu kojima prednjae asketski sistemi, potencirali su kako dijetu, tako i due ili krae postove (gladovanja). Po tradiciji veina svetih ljudi, mudraca, uitelja - gurua, dakle, duhovna elita toga doba strogo se pridravala propisa o postovima. Ovo pogotovo vai za svetenike, kaluere i srodne profesije, kojima je ovakva metodologija bila vrlo privlana i praktikovali su je hiljadama godina, u svim zemljama Dalekog istoka. Sam Buda je, navodno, u doba nakon prosvetljenja, svakoga dana jeo samo dve banane i to u dane kada nije postio. Sve Mahatme se pridravaju dugotrajnih godinjih postova, i kraih postova od nekoliko dana ili samo jednog dana. Poznat je primer Mahatme Gandija koji se, iako istaknuti revolucionar, mislilac, dravnik i politiar, pridravao dugotrajnih postova. Veina drevnih hermetikih sistema poznaje raznovrsne dijete, kao i razne oblike i duine gladovanja. Tradicija gladovanja i dugotrajnih postova je poznata, prvenstveno na istoku, ali i u drugim delovima sveta, prvenstveno kao deo religiozne, mistike ili medicinske (zdravstvene) prakse. U savremenom svetu nije rasprotranjena, i ne postoji vee interesovanje za takvu praksu kod ire populacije. Moda bi se ipak valjalo osvrnuti na to zato su milioni ljudi tokom istorije uvodili namerno i svesno gladovanje, a ine to i dan-danas. Bez elje da se dublje uputamo u filosofske postavke teorije gladovanja, valja naglasiti da su najverovatnije dva osnovna razloga doprinela tome da gladovanje bude do te mere rasprostranjeno. Jer, na Dalekom istoku hrane esto nije bilo dovoljno ni da se svi prehrane, pa bi se teko dalo razumeti to da se pojedinac svesno i namerno odrie hrane, koja za milione ljudi znai ivot. U skladu sa tumaenjima drevne istonjake medicine, gladovanje ima svoje opravdanje. Navodno, periodino, planirano gladovanje je najbolji, prirodni put za odravanje dugovenosti, vitalnosti, ivotne sposobnosti u krajnjoj liniji, mladosti i aktivnosti do u duboku starost. Gladovanje je put zdravlja kau stari uitelji. Sudei po mladolikosti, vitalnosti i visprenosti uitelja, iji je broj godina veliki, tu, moda, ima neega, naravno uz celokupan nain ivota koji ti pojedinci vode, uz umerenost i disciplinu koje primenjuju. Drugi argumenat koji bi se mogao pomenuti u prilog teorije povremenog gladovanja je posebno mentalno stanje koje prati gladovanje. U toku du223

gotrajnog gladovanja dolazi do posebne redukcije fenomena svesti. Fizika aktivnost se redukuje a oseaj sopstvenog tela zamire i gubi se. Uvid u svakodnevnu realnost je suen i esto ga nadvladaju posebni psihiki doivljaji. To je stanje, po reima uitelja, kreativno, i u njemu pojedinac dolazi do uvida. U tom stanju delovi nesvesnog sadraja prodiru u svest, obogaujui psihiku fenomenologiju. U stanjima dugotrajnog gladovanja javljaju se posebne vizije, ulne halucinacije, multipla stvarnost, gubi se oseaj za postojei vremensko-prostorni kontinium, a vrlo ive psihike slike dominiraju opaajnom sferom. U takvom stanju svesti mogue su najrazliitije vizije i doivljaji, koji u potpunosti dominiraju nad ostalim delovima bia, i u takvim stanjima svesti linost je izmenjena, ona dela po drugim, nekim sebi imanentnim zakonima, a u skladu sa multiplom realnou, nevezano za materijalno postojei svet ili dati vremenski trenutak. Kako je sutina hermetikih sistema postizanje odreene psihike evolucije, iracionalne evolucije, ova metodologija je bila u praksi hiljadama godina, a poznata je i danas. U hermetikim sistemima srodnim karateu, u dananje doba, ovakva se praksa izbegava, pa se gladovanje praktikuje najvie nekoliko dana. Takvo gladovanje je obino praeno uzimanjem veih koliina vode, to u mnogome kompenzuje nedostatak hrane. U tim gladovanjima ne dolazi do bitnijih primena u fenomenu svesti ve, eventualno, do pojaane introvertnosti, refleksivnosti, moda i stanja fiziolokog i mentalnog smirivanje, odreene inercije uobiajene ivahnosti i veselosti... U svakom sluaju, ovakva vebanja valja primenjivati po sugestiji i pod kontrolom iskusnog uitelja jer je, na taj nain, mogunost negativnih posledica najmanja. Kada se gladovanje planski, namerno, svesno, dobrovoljno izvodi, mogue je primetiti i neke pozitivne posledice u domenu snage volje i odlunosti onoga koji ga primenjuje due vreme. Ishrana, dijeta, gladovanje... fenomeni su istone, ali i zapadne tradicije, i to ne samo hermetike jer, konano, svaki pojedinac mora da jede da bi fiziki egzistirao. Shvatajui nain na koji ova tema obraena, moemo da uvidimo da je ova problematika na zapadu reena u skladu sa naukom i njenim dostignuima. Analogno tome, na istoku je ova problematika pod direktnim uticajem praktino-filosofskih sistema, dominantnih paradigmi drevnog istoka. Svaka komparacija bi morala da krene od te polazne osnove i da uvek ima na umu istorijski uslovljene razlike i slinosti dveju civilizacija i njihovih tradicija. Vrednosni sud bi takoe bio bez injenike osnove i lien smisla, ukoliko se ispred njega ne stavi vie ograda i ako se ne uzme u obzir ovekova univerzalnost, bio taj ovek roen na istoku ili na zapadu. Jer, ishrana je dobrim delom podreena i onome to se u odreenom regionu moe proizvesti, ali i tradiciji, navikama, pogledu na svet i na oveka, stepenu razvoja medi244

cinske nauke i, u krajnjoj liniji, volji ovekovoj kao elementu njegove svesnosti. Sve istine dolaze od posmatranja prirode. (Anon)

Jakuza zna samo da slua, da se bori i da mre. On radije rtvuje ivot svoj, nego ast svoju. Radije mre, nego to gazi svoju re. Jer, ovek bez dunosti, ovek bez duga,- nije ovek. (Japanska pesma)

GIRI DUG, DUNOST, OBAVEZA...

Giri je fenomen vrlo blizak praktinoj filosofiji karatea i pripada idejno-teorijskoj osnovi tradicije i istorije karatea. Kako ovaj pojam odnosno ovaj fenomen ima vie nivoa znaenja, ispoljenja i primene, pokuaemo da rasvetlimo neke od njih. Doslovno, giri znai najtei teret. ta znai teret i zato najtei? U svojoj primarnoj formi, giri znai gubitak dela slobode, slobodne volje, slobode odluivanja. To se osea kao teret, jer se ispunjenje giri moe traiti uvek i u svakom obliku, nevezano za vreme, mesto ili nain. Iz tog se razloga i smatra najteim teretom, jer postoji saznanje da giri postoji, to predstavlja veliko psihiko optereenje, ogranienje slobode. Istonjaki mentalitet smatra duevnu patnju i bol najteim zamislivim patnjama i bolom pa, u skladu sa tim, giri je najtei teret. Termin giri se uslovno prevodi kao moralna obaveza ispunjavanja dunosti, kao unutarnja obaveza ili njeno oseanje, iako ni jedna od ovih odrednica nije potpuna, jer joj je priroda deskriptivna; zapadna civilizacija ne poznaje adekvatan pojam odnosno termin za prevod za japanski termin giri. U poeziji se giri obino prevodi kao dug. Termin dug ima specifino znaenje: dug je istovremeno i prema sebi i prema nekome drugome, ali moe da bude ogranien i samo prema samom sebi. Neraskidivo je vezan za ast, dostojanstvo, ponos i samopotovanje. Dug je shvaen kao oseaj giri se moe oseati ili ne oseati; ne postoji ako se ne osea. Ako se osea, dug postaje imperativ delanja, razmiljanja i odluivanja. Jedinka moe da bude povreena u svom dostojanstvu, asti, ponosu, ili moe nekoga drugoga povrediti na taj nain. Tada se javlja dug. Dug znai povratiti ast, dostojanstvo, ponos, jer je to jedini put da se zadri samodostojanstvo. Da bi se dug platio, ni jedna cena nije prevelika. Ukoliko ovek osea giri, on mora da ga plati, po bilo koju cenu (da za to plati). Nije neuo225

biajeno da je pojedinac ostavljao sve to je imao, porodicu, dom, posed, da je prelazio hiljade kilometara kroz pustinje, egu, led, sneg, kopnom ili morem, da bi platio dug. Sasvim je svejedno da li se u to ulau godine, decenije ili ceo ivot dug mora da bude plaen. Da bi ispunio giri, ovek mora da bude spreman da rtvuje sve to ima, pa ak i ivot svoj, ako to ispunjenje duga zahteva. Dug je sveta obaveza a njegovo ispunjenje postaje ivotni cilj. Pojedinac mora da plati dug ak i ako to za njega znai materijalni ili duhovni gubitak gubitak najbliih osoba, imanja, socijalnog statusa i pozicije, ak i ivota, dela tela i slino. Da bi ispunio dug, pojedinac mora da bude spreman da trpi, da pati, da se odrie, da se rtvuje. Ukoliko na to nije spreman, odnosno ako ne ispuni svoj dug, on gubi i samopotovanje i socijalni status, doivljava prezir i odbacivanje svojih najbliih i okoline i gubi se u samosaaljenju. Po tradiciji, ovek bez duga nije ovek. Strane su duevne patnje onoga koji nije platio svoj dug ili koji nema snage ili hrabrosti da to uini. Samurajski kodeks asti bushido propisuje ritualno samoubistvo, sepuku, kao jedini astan i dostojanstven izlaz iz te situacije. Tradicija takoe nalae da pravi ovek svoj dug plaa sam. Postoji i verovanje da o svom dugu ne bi trebalo nita nikome rei, odnosno da se dug uva kao najvea tajna sve dok se ne ispuni. Ispunjenje duga postaje ego-ideal, svrha i cilj ivota. Put ka ispunjenju duga postaje jedini mogui nain ivljenja, nain samorealizacije. in ispunjenja duga je in osloboenja, katarze i spoznaje. Tada se javlja oseaj sopstvene slobode, mira, neuznemirenosti, samorealizacije. Ispuniti giri znai svoj ivot ispuniti plemenitou, imati svrhu i razlog postojanja, biti ovek odnosno pravi ovek. Verovanje u giri ima i religiozno-mistinu, ali i metafiziku komponentu. Ortodoksni hriani verujuju u nebeski ivot, u Raj i Pakao, u Strani sud. Oni veruju u vrlinu i umerenost; u krepost i poniznost u odnosu na Boga, kao put odlaska u raj, kao osloboenje od briga ovozemaljskog ivota koji je staza iskuenja i provere unutarnje snage i vrednosti. Vera u giri ima neke od ovih odrednica, ali je ona u svojoj sutini iracionalna. Ne postoji vera u pakao i raj, niti strah od kazne ili nada u nagradu, koje tek treba da se dogode. Jednostavno, veruje se u giri. Giri ima imanentnu snagu, potencijal koji vodi individualnoj psihikoj evoluciji, duhovnoj i etikoj katarzi. Plaajui svoj dug i idui putem da ga plati, pojedinac je na stazi sopstvene evolucije, na stazi svog ivota. Potrebna je velika snaga, odlunost, ali i lucidnost da se za plaanje duga poloi ivot. Veruje se da giri nosi sobom jedini put. Giri se prihvata bez straha, aljenja ili rezerve. To je u skladu sa oseanjem da iveti ili umreti to nije odvojeno. ivot ili smrt razlike nema, i sasvim je svejedno da li se ivi ili ne vano je platiti svoj dug, povratiti ast i samodostojanstvo biti ovek i biti svoj. Data re takoe predstavlja giri. Re odnosno obeanje se moraju ispuniti, ma pod kojim okolnostima, ma sa kakvim posledicama po onoga ko ih je 226

dao. Re znai obavezu, unutarnju snagu koja garantuje ispunjenje. ovek koji gazi svoju re nije ovek, i dostojan je prezira i saaljenja. ovek ija re ne vredi njega nema, on je izgubljeni ovek, ovek koji ne osea giri. Po tradiciji, re vezuje vie nego elini lanac a njeno ispunjenje je svetinja. Poznati su primeri da je sopstvena re bila toliko sveta, da je njeno ispunjenje vodilo u ropstvo, u muke, u smrt, u propast. Za onoga koji je re zadao smatra se da mu re valja ispuniti, i mada znajui da to znai moda i dobrovoljni odlazak u smrt, on svoju re ipak ispunjava, plaajui svoj dug prema sebi samom. Po tradiciji, svaki karateka ima giri prema karateu. On ga stie zajedno sa prvim znanjem koje dobija a gubi tek sopstvenom smru. U meuvremenu, giri je uvek prisutan i svaki poklonik karatea je duan i obavezan da u ime karatea, za njegovu ast, dostojanstvo i odbranu, rtvuje ono to se trai, pa ak i ivot svoj. Da ispuni ono to mu karate istina nalae, da verno i dostojanstveno ispunjava zadatke i ciljeve, da bez rei i bez aljenja trpi, da pati, da se bori i odrie, do kraja svojih mogunosti, odnosno dok u toj borbi i patnji ne sagori njegov ivot. Ova dunost je neizbrisiva, trajna i neprenosiva na drugog. Onaj ko nije spreman da prihvati giri i ivot sa njim, na Stazi karatea, taj nikada nee biti uveden u Svetu tajnu, u Put posveenih, u Istinu. Za giri se ivi i umire, za njega se bori, pati i trpi i u njega veruje, jer vera u giri donosi osloboenje, spasenje, i pripada osnovnim filosofsko-religioznim postavkama karatea. Giri i ovek tu nema razlike. Giri se esto javlja u ivotu, a njegovo ispunjenje ne zahteva toliko rtava niti napora, to ne znai da ga ne bi trebalo ispuniti. Cilj giri je spremnost da se uvek i u svakom trenutku poloi sve to se ima, sve to se moe, u slubi giri odnosno istine, pravde i dostojanstva. Prethodni redovi su posveeni delu tradicije giri. Giri je kanonizovan u moralnom kodeksu drevnog Japana, a bio je primenjivan od strane samuraja i nekih drugih drutvenih slojeva jakuza i sl. Giri i oseaj giri su alogini i iracionalni. U delu sveta u kojem ivimo vladaju pragmatina naela korisnosti i hedonistika filosofija ivljenja, a meuljudske odnose odreuju prvenstveno pravne regule. Giri je ezoterini deo individualne etike i zadire u iracionalne komponente linosti, budui da je i sam, dobrim delom, iracionalan. Giri je produkt samurajskog pogleda na svet, kao i jedan od konstituenasa into religije, koji su dali osnovna obeleja ovome fenomenu. I zen, kao filosofija praktinog ivljenja, izvrio je uticaj na formiranje giri, u preziranju ivota i smrti, i unutarnjoj snazi, nepokolebljivoj volji da se giri ispuni. Evidentno je da je giri kao tvorevina, istonjaka filosofema sa vrlo irokim aspektom dejstva, i ne odnosi se samo na karate. Veza izmeu etike tradicije odnosno njenog reprezentanta giri, i klasike karatea je oigledna. Staza karatea obuhvata u sebi i giri, a teorija klasike karatea uenje o giri. Sasvim je razumljivo da je zapadnjaku giri, dobrim delom, nepristupaan i nerazumljiv, njegovo prihvatanja odbojno a delovanje nejasno, emu je razlog njegova iracionalna podloga. Iz tog razloga nisam ovoj temi pristupio opir227

nije, a njen obim i sadrina imaju informativni karakter, pa samim tim ne pretenduju da dublje i studioznije ulaze u objanjenje giri, niti u polemike i rasprave o njegovom mestu, znaenju i vrednosti. Kako je ova graa bliska tradicionalnom karateu o kojemu su, u okviru teme, davane samo okvirne opaske, dunost mi je da napomenem da su one u potpunosti primenljive i u ovom kontekstu.

Daj mi hrabrosti da promenim ono to se moe promeniti. Daj mi snage da izdrim ono to se ne moe promeniti. I daj mi mudrosti da razluim to dvoje. (Marko Aurelije)

228

Sa Budom Buda. Sa adajom adaja. Sa gladnom aveti gladna avet. (Zen-izreka)

KARMA SUDBINA I ZAKON KARME

Uenje o karmi je imanentno velikoj veini hermetikih sistema Dalekog istoka, i ne samo njima. Karma i zakon karme predstavljaju deo praktine filosofije Dalekog istoka i deo prakse svakodnevnog ivljenja. Karma i zakon karme su sutinski, neodvojivi delovi filosofske misli i praktinog ivota u istonjaka, kojima karma predstavlja datu, objektivnu realnost, a verovanje u dejstvo i zakon karme pogled na svet i religiozni (ali i ateistiki) odnos prema sebi kao subjektu date realnosti. Karma bazira na poimanju dvojstva, na uenju o dvojnosti, o suprotnosti ekstrema, a svoju teorijsku osnovu crpe iz jing-jang modela poimanja sveta. Kako je zakon jedinstva suprotnosti odnosno njegova elementarna, idealizovana i mistina verzija osnova karme, on predstavlja njen temelj i idejnu bazu. U sri uenja o karmi nalazi se shvatanje da sve to postoji apriorno ima dve svoje strane svetlu i tamnu, lepu i runu, dobru i zlu. Upravo ova poslednja dvojnost suprotnost dobra i zla ini idejnu postavku karme. Karma bi se okvirno mogla da odredi kao etiki princip, sistem poimanja dobra i zla. Karma veruje da svi ljudi nastaju etiki neutralni, niti dobri, niti zli. Zlo i dobro su potencijalno svojstveni oveku i on ih iskustvom prepoznaje. Kolika je tu uloga socijalnih, a kolika uloga psiholokih faktora, spekulativno je pitanje. Osnovna teorija karme ne eli da dublje zalazi u to zato se pojedinac, u odreenoj situaciji, opredeljuje za zlo ili dobro, ve da praktinim metodama utie da pojedinac uvek tei dobru, misli dobro i ini dobro. Pojedinac ivi u veitoj dilemi izmeu lakeg i teeg, pravednog i nepravednog, istinitog i lanog, i ta dilema slabi njegove snage, ini da pojedinac mora da se bori i sa samim sobom. Teorija karme smatra da ovekova slabost i neodlunost imaju svoje korene upravo u toj dilemi. Kad se ta dilema razrei, on postaje slobodan, moan, snaan. Simplifikovano, to je primarni sukob izmeu elje i ideje, prolaznosti i venosti, relativnog i apsolutnog... Karma je staza ispravnog ivljenja. Pod ispravnim ivljenjem se podrazumeva ispravna, tanije ista misao, isto delo i ista re. To 229

znai idejnost, apriornu pozitivnost na vie nivoa egzistencije, i predstavlja praktinu metodologiju ivljenja. Put karme je put ideje, put istine, put pravde. Karate-do odnosno karate-put bazira na uenju o karmi i prihvata karmu i zakon karme kao vitalne delove svoje etike osnove. Najpraktinije metafiziko i praktino ostvarenje, teorija karme je dobila u karma-yoga sistemu. Karma-yoga je mentalna grana yoge koja govori o ljudskoj sudbini o karmi. Pojedinac na zapadu, u svojim refleksivnim osvrtima i svakodnevnoj misli, sklon je da smatra da ovek ima pravo na svoj ivot, pravo da ga kreira, pravo da zahteva i uzme ono to mu pripada... Karma-yoga je introvertna i pasivna u odnosu na realnost. Osnovne osobine sledbenika karma-yoge su skromnost, poniznost, askeza, samodovoljnost, trpljenje, odricanje, patnja. Ovako determinisani univerzalni ideali i ego-ideali pripadaju istonjakim praktino-filosofskim uenjima, koji zanemaruju spoljanjost, spoljanju stvarnost, a potenciraju unutarnje duhovno bogatstvo i ravnoteu. Moda zato u karateu postoji izreka: nikada prvo napred. Ovo znai da je put nazad put istine, put povratka, put ostvarenja. Introvertna i pasivna sutina klasinog karatea govori o miru, ne-delanju, trpeljivosti i strpljenju. Postoji jo jedno slino poreenje: kad zapadnjak poludi, on otvori prozor i ubija nepoznate ljude; kad istonjak (Japanac) poludi, on zatvara prozor, uzima ma i ubija samoga sebe. Poreenje je dovoljno slikovito i ilustruje pogled na svet i nain reagovanja dve geografski udaljene i komplementarne civilizacije. Osnova uenja o karmi je zakon karme. Karma ima dva polariteta pozitivni i negativni. U svakodnevnom ivotu, pojedinac moe da ini dobro ili zlo. Ukoliko uini dobro bie mu dobrom uzvraeno, ako uini zlo i trpee zlo. Ovo je samo osnovna postavka, dok su karmika doktrina i zakon karme neto sloeniji. Vratimo se na dilemu: da li initi zlo, i tako sebi omoguiti neku korist, interes, povlasticu i slino, ili initi dobro, pa ma kakve to konsekvence imalo. Zakon karme nalae bezrezervno verovanje, injenje i propovedanje dobra bez obzira na okolnosti, a zabranjuje injenje zla, takoe bez obzira na okolnosti. Pojedinac koji se trudi da ini i ini dobro, moe da oekuje karmiku nagradu ali dobro ne sme da se ini radi oekivanja karmike nagrade, jer je onda nepotpuno, lano... ve iz unutarnje elje i snage, kao i iz opredeljenja da se ono ini. Karmika nagrada i karmika kazna su apsolutne uvek (su)stiu onoga ko ih zaslui. Niko i nikada nije izbegao karmi, niti to moe, jer je karma opti zakon koji vlada u univerzumu i ne odnosi se samo na ljude, ve na sve to postoji. Po teoriji, od ovoga postoji iznimka u stanju nirvane odnosno vrhunske nadsvesne ekstaze, ali se u tom stanju negiraju razlike izmeu dobra i zla pa je, konsekventno, zlo nemogue uiniti, jer je ovo mentalno stanje nitetnosti egzistencije. Karma deluje uvek i na svakoga. Bekstvo odnosno pokuaj bekstva od 230

karme je takoe karmiki prekraj i bie kanjen. Karmika nagrada se ne oekuje ona se prima mirno, dostojanstveno i sa puno poniznosti. Karmika kazna se mora istrpeti i izdrati. to pojedinac to dostojanstvenije ini, blii je oveku, blii je dobrom, pa se i kazna, samim tim, ublauje. I karmika nagrada i karmika kazna su imanentni oveku i on ih nosi u sebi, sam ih izvrava i trpi. Postoji drevna istonjaka izreka: onaj na koga zakon polae pravo, nosi njegova obeleja. Karma se ne podudara ni sa pisanim ni sa obiajnim pravom, niti sa saveu. Karma je unutarnja, nesvesna struktura - oseaj pojedinca za dobro i zlo, kojega se valja pridravati i kojega valja sluati. Pravda, istina, dobro, su decidirani kao apsolutne subjektivne kategorije (i relacije) i kao takve ih valja potovati i sluati. Za pojedinca, pravda odnosno istina odnosno dobro je ono to on najdubljim svojim biem smatra pravdom, istinom i dobrim. To nije racionalni odnosno svesni nivo, ve je blie subjektivnom umu; mehanizam karmike kazne i nagrade blii su najdubljim podsvesnim strukturama. Savremenijim renikom reeno, karmika kazna i nagrada se ostvaruju imenentnim, nesvesnim unutarnjim delovanjem koje se uvek aktuelizuje, ma kakva svesna akcija bila ali to nije savest. Savest moe da donese kajanje, griu savesti, nemir, elju da se zlo otkloni ili njegove posledice umanje. Karma predstavlja akciju koju pojedinac subjektivno doivljava kao nagradu ili kaznu. Karma je uvek prilagoena kvalitetu i intenzitetu uinjenog dela i pogaa iste strukture i to u onoj meri u kojoj su prvobitnom akcijom bile pogoene. To praktino, znai da ako je nekome naneto zlo, koje je on doiveo kao duhovni bol ili materijalni gubitak, karmika kazna e nanosiocu doneti duhovni bol ili materijalni gubitak, i to tako da bude adekvatan nanetom bolu i da bude prilagoen psihikoj strukturi onoga koji ga je naneo, tanije da to njemu predstavlja slian bol ili gubitak. Karma zabranjuje da se bilo ko povredi ili da mu se nanese bol. Ako se to uradi nesvesno nenamerno, karmika kazna je manja; valja ispitati kome je nanet boli ili zlo, i zato, i pokuati da se to ispravi. Drugo bie ne sme da se povredi radi zadovoljenja svog interesa, elje, udobnosti, iz inertnosti i slinih pobuda. Karma u sluaju (takve) dileme propisuje odricanje od datog interesa, elje... i ujedino smatra ovaj put ispravnim i dostojnim oveka, istinskog oveka. Moda prethodni redovi govore u prilog tome da karma ivi u oveku, da se raa iz njega, da na njega deluje, da umire u njemu da je karma ovek sm, njegovo najdublje ja, razlog njegovog postojanja. Karma implicira da se odgovor na metafiziko pitanje sopstvene egzistencije ne daje reima niti milju, ve delom, konstantnim delom, ivotom svojim i aktivnom milju svojom. Odgovor na pitanje sutine ivota daje se celim ivotom i smim sobom ali dalje insistiranje na ovome ne bi prevazilo nivo spekulativne idealistike. Ideja apsolutne pozitivnosti esto ne prevazilazi ideologiju konstantnog pozitivizma, to moe da bude i posledica nedovoljnog uvida i nedovoljne ak231

cije, odnosno nedostatka linog naprezanja u eljenom pravcu, pri emu je kvazi-mentalni, intelektualni pristup laki i jednostavniji od mentalnog napora i mentalnog udubljivnaja koji vode etikoj katarzi i spoznaju, ostvarenju ja ne kao individualne personalizacije, ve kao kompletne personalizacije, kao realizacija linosti, ideje i sveta u sebi samom. Govorei o karmi sudbini i zakonu karme, dao sam kratak prikaz prvenstveno filosofskog etikog uenja, koje predstavlja jednu od odrednica tradicije i teorije klasinog karatea. Svestan sam toga da je uenje o karmi istonjaka filosofema, a na sline analogone nailazimo i u zapadnoj hermetikoj tradiciji. Takoe je markantno da prilian broj individua veruje u karmu, pokorava joj se i svesno doivljava njeno dejstvo. Karma ima u sebi elemente mistinog i filosofsko-religioznog sistema i pogleda na svet - koji je jedan od temelj drevnog karatea karatea koji i sam predstavlja obiman i koherentan sistem, pogled na svet, i ima u sebi elemente mistinog odnosa prema svetu i mistinog poimanja sveta. Takoe valja biti svestan da uenje o karmi, u veoj meri od srodnih uenja, nije ni dostupno ni pristupano savremenom oveku koji ivi u zapadnoj civilizaciji, a esto i odbojno deluje na njegov racionalni duh. Pored ovog valja napomenuti da je autor roen i da ivi u zapadnoj civilizaciji, pa nain obrade ovog poglavlja duguje dosta svojih elemenata i ovoj odrednici. Obim i sadraj teme su samo okvirni i ne pretenduju da budu detaljniji i opirniji pristup to, u odreenoj meri, moe da bude predmet polemikog osvrta poznavalaca ove oblasti. Cilj mi je bio da prezentujem i, koncizno i kratko, izloim samo osnovne postavke teorije o karmi i zakon karme, ali u obimu koji ne prevazilazi informativni nivo, da upoznam itaoce sa jednim delom tradicije, teorije i prakse klasike karatea, a nipoto da propovedam karmu, niti da dajem svoj kritiki sud, pa izraavam elju da ovo poglavlje i ovakav pristup obradi teme budu analogno tome adekvatno tumaeni. Da bi se saoptina velika istina, treba govoriti to manje. (Hakuin)

232

Ne sedaj za trpezu, ne lezi pored ene i ne prepusti se blagodeti sna, a da prethodno nisi pomislio na smrt. (Aristotel)

SAN NIN GOROSHI

U klasici karatea postoji versko, mistino poimanje sannin-goroshi i nadiskustveno verovanje u njegovu snagu i dejstvo. Sanningoroshi znai, u slobodnijem etimolokom prevodu, smrt na tri godine ili, tanije umreti za tri godine. Ovo je samo osnovno okvirno znaenje, a koristi se i uz senrigan. Senrigan znai gledati u budunost, ali to nije klasina prekognicija u parapsiholokom smislu. Da bismo bolje objasnili senrigan i njegovu povezanost sa sannin goroshi, valja se barem ukratko osvrnuti na tzv. teoriju dimenzija u arhainim istonjakim hermetikim sistemima. Paradigmatski je pojedinac u savremenom svetu adaptiran da opaa i dela, tanije egzistira u domenu tri (prostorne) dimenzije, a vreme kao superordinirani kvalitet poima kao etvrtu dimenziju (pogotovo od Ajntajnovog doba). Kompletno teorijsko i praktino miljenje je usklaeno sa ovakvim pogledom na svet i poimanjem univerzuma. Zamislimo svet koji egzistira samo u jednoj dimenziji odnosno bia koja poznaju samo jednu dimenziju. Osnovni nain njihovog kretanja bi bio prava linija koja vodi u beskonanost. Ta, nazovimo ih jednodimenzionalna bia imaju jedino i samo tu mogunosti kretanje po jednoj liniji. Njihova celokupna delatnost se svodi, i teorijski i praktino, na kretanje po liniji i na mirovanje. Njihov svet percepcije i iskustveno poznaje samo te dve radnje sve to je izvan toga, van je njihove moi percepcije odnosno izvan vremensko-prostornog kontinuuma u kojem egzistiraju. No kako svaka prava linija ima dva smera, teorijski gledano bi ta bia mogla da se kreu i u jednom i u drugom smeru datog pravca prave linije. Taj prelaz sa jednog na drugi smer date linije predstavlja kvalitativni skok, i to takav koji ne moe da bude percipiran od strane ogromne veine ostalih jednodimenzionalnih bia, ve samo i iskljuivo od onog bia koje doivljava 233

tu promenu. Za ostala takva bia to se deava u vremenskom bezdanu i nema odreenu vremensku komponentu, jer tu za njih vreme staje ne tee dalje. Na ovo bi valjalo obratiti panju, jer analogija sa ovom postavkom ini sr objanjenja san-nin-goroshi. Evidentno je da to da istonjaki hermetiki sistemi smatraju svet jednodimenzionalni bia realno egzistentnim, mada se realnost te egzistencije razlikuje od puke materijalne realnosti koji percepira obian ovek - neupueni laik. Spoznaja sveta jednodimenzionalnih bia pripada odreenim, maksimalno koncentrisanim stanjima duha, koja su svesno i namerno izazvana i moraju se uiti, jer nisu poznata obinom smrtniku. U stanju odreene unutranje komunikacije, odnosno boravka na posebnim planovima univerzuma idealne svesti, odnosno u nekim stanjima nesvesne ekstaza, svet jednodimenzionalnih bia jeste egzistentan, a njegove odlike uoljive. Istonjaki hermetiki sistemi smatraju moguom spoznaju, komunikaciju i uticaj (na odreenom nivou individualne psihike evolucije) na njega. Upravo ova ideja o uticaju ima, analogno, svoje opredmeenje u teoriji o san-nin-goroshi. Evidentno je i to da slinu teoriju poznaju i zapadni hermetiki sistemi, koji takoe poznaju svet jednodimenzionalnih bia (gnoma), kao i mogunost njegove spoznaje. Naredni plan bi bio plan dvodimenzionalnih bia odnosno svet u kome postoje (samo) dve dimenzije. I sve to postoji u njemu bi, analogno tome, postojalo u dve dimenzije i imalo dve dimenzije, pa i bia koja ive u njemu. Ta dvodimenzionalna bia imaju mogunost kretanja u jednoj ravni. To je kvalitativni skok, jer ravan sadri u sebi b e z b r o j imanentnih pravih linija. Sasvim je jasno da jednodimezionalna bia ne mogu da percepiraju dvolimenzionalna, jer nemaju mogunost spoznaje druge dimenzije. Dvodimenzionalna bia imaju mogunost kretanja u svim pravcima i smerovima u ravni i mogunost spoznaje svega to se deava u d v e dimenzije. Naputanje ravni je kvalitativni skok i dvodimenzionalna bia ga doivljavaju kao neto nemogue, jer za njih takvo postupanje nema vremensku komponetu i izmie moi percepcije svih ostalih dvodimenzionalnih bia, izuzev onoga koji taj skok doivljava. Zato? Zato to se taj kvalitativni skok deava u treoj dimenziji, koju dvodimenzionalni svet ne poznaje i, samim tim, ne moe da percipira. Analogno ovome, u jednodimenzionalnom svetu, promena smera kretanja mora da se deava u drugoj dimenziji, jer ima iste kvalitete kao i prelazak u treu dimenziju u dvodimenzionalnom svetu. U dvodimenzionalnom svetu, prelazak u treu dimenziju, odnosno naputanje ravni se smatra nemoguim i nemogue ga je sa strane percepirati. Na odreenom nivou upravljanja univerzalnim planovima, kada dvodimenzionalno bie stekne sposobnost kretanja u treoj dimenziji, ono moe da se vrati na 234

dvodimenzionalni plan postojanja, i to u bilo koju taku dvodimenzionalnog sveta (odnosno u bilo koje vreme), odnosno da se kree po dvodimenzionalnom svetu po volji, koristei ulazak u treu dimenziju i izlazak iz nje. Dolazimo do trodimenzionalnog sveta, slinog naem. Tu bia imaju sposobnost percepcije tri dimenzije i dogaaja koji se deavaju u trodimenzionalnom svetu. Trodimenzionalni svet predstavlja kvalitativno vii nivo u odnosu na dvodimenzionalni, jer trodimenzionalni prostor ima u sebi neogranieno mnogo (beskrajnih) ravni. Samim tim trodimenzionalni svet ima kvalitet vie od dvodimenzionalnog i dvodimenzionalna bia ne mogu da ga spoznaju, izuzev retkih pojedinaca iz dvodimenzionalnog koji imaju sposobnost da povremeno borave u njemu. Po hermetikoj tradiciji postoji i etvrta prostorna dimenzija, koja ima slina svojstva kao prethodne tri. Njena osnovna odlika je to da ogromna veina trodimenzionalnih bia ne moe da spozna niti da stupi u nju. To je mo koju poseduju retki pojedinci, iako je potencijalno imanentna svim ljudskim biima, jer se moe nauiti. (U skladu sa Kvantnom teorijom polja, savremena fizika takoe poznaje i priznaje postojanje etvrte prostorne dimenzije, pri emu se vreme samo uslovno poima kao peta dimenzija. Tanije, vreme ne postoji kao zasebna dimenzija, nego samo, jedino i iskljuivo kao kontinuum prostor-vreme. Kasniji kvantni fiziari nobelovci, ukazuju na eksperimentalno potvreno postojanje i veeg broja prostornih dimenzija. Tako Hoking postulira da verovatno postoji ili deset, ili ak 26 prostornih dimenzija, koje ljudska ula ne opaaju, jer su izuzetno malih dimenzija). To je ujedino i sutina senrigana. Pojedinci mogu, boravei u etvrtoj dimenziji da, kreui se u njoj, dospeju u svaku taku tree dimenzije, bilo to prostorna ili vremenska taka (posmatrano sa stanovita trodimenzionalnog sveta). Odnosno, sa aspekta kvantne teorije, u svaku taku u kontinuumu prostor-vreme. Na taj nain pojedinci mogu da percepiraju prolost, sadanjost, budunost, kao i bilo koji prostor univerzuma, jer etvrta dimenzija sadri u sebi bezbroj treih, analogno prethodnim odnosima izmeu dimenzija. Senrigan znai upravo tu mo da se boravi u etvrtoj dimenziji, da se po povratku u trodimenzionalni svet, to i saopti, odnosno da se znaju injenice iz prolosti, sadanjosti i budunosti, kao i sa bilo koje prostorne take, naravno, bez da se do tih injenica dolo standardnim putem, putem opaanja ili iskustva, ili pak obavetenja dobijenog u trodimenzionalnom svetu. Dakle, pojedinac ima mogunosti da sazna sve o svemu to je bilo, jeste, bie bilo gde da se dogodi, ili moe da se dogodi. Ovo je slino poimanju Univerzalnog uma, uma koji poseduje sve znanje svih do sada postojeih civilizacija, i celog univerzuma. Analogni pojam u zapadnoj hermetikoj tradiciji je Akaa hronika, a u miljeu savremene primenjene psihologije, u Neuro Lingvistikom Programiranju, to je Vremenska staza. Pojam i termin su savremene odrednice, i vode poreklo iz drevnih amanskih tradicija, altajske, i 235

drugih dalekoistonih, pre svega. ovekov subjektivni um moe da doe do tog, dodue kanonskog a ne injenikog znanja u odreenim situacijama i uz ispunjenje odreenih uslova, ali to ve prevazilazi predmet ovog poglavlja. Hiljadama godina mozgaju individualni umovi i mataju o tome da postignu senrigan - Znanje o Svemu Egzistentnom. Odrednica senrigana je: o svemu egzistentnom odnosno univerzalno egzistentnom, bez obzira na ontiki kvalitet ili vremensko-prostorni kontinuum. Tokom istorije civilizacije, mnogi pojedinci su ili put ovog cilja, mnogi su tvrdili i da su ga dostigli. Nauka, magija (odnosno hermetizam), filosofija... moda su to (samo?) izrazi ovekove tenje da zna sve, da moe sve, da sudbinu svoju sazna, da utie na nju, da svoj ivot bazira na potovanju univerzuma i njegovih zakonitosti. Ova sposobnost je univerzalno-ljudska, ne mora da se naziva istonjakim (odnosno japanskim) terminom senrigan. To je njen naziv u domenu karate-teorije, a jasno je da ta tenja nema samo jedan naziv. Upravo ta univerzalnost i rasprostranjenost predstavljaju razlog zato sam uvrstio ovaj tekst u knjigu. Kako karate, kao sveobuhvatni nain ivljenja, tei da d univerzalni prikaz i objedinjenje oveka, njegovog uma i univezuma, ovaj deo karate-teorije bi predstavljao doprinos praksi univerzalnog sveznanja i, samim tim, svemoi, koja se dodue svojom metodologijom i pristupom razlikuje od naunog, danas prihvaenog metoda i pristupa; ali, kako uitelji karatea kau do istine valja doi, pa makar na tom putu savlaivali sedam neistina svakog dana. San-nin-gorashi, u svom teorijskom obliku, znai kvalitet vie od senrigana. To znai ne samo boravak u etvrtoj dimenziji, ve i uticaj na trodimenzionalni svet izvren u etvrtoj dimenziji. To je nov kvalitativni nivo i upoznaje se na vrlo visokom stepenu individualne psihike evolucije. U karate-praksi su san-nin-goroshi koristili izuzetno, i to veliki majstori karatea, da izraze svoj spiritualni uticaj na budunost, ako nisu imali drugog naina za to na raspolaganju. Poznat je primer karate-uitelja koji je rekao: Ja u umreti sada, ali zapamti ti e umreti mesec dana posle mene. Lapidarna izreka se pripisuje zarobljenom karate-uitelju sa Okinawe, koji se nalazio pred vratima sopstvene smrti. Legenda kae da je samuraj na koga se odnosilo ovo proroanstvo odista i umro mesec dana posle toga. U izvornom obliku san-nin-goroshi znai umreti za tri godine odnosno proricanje datuma i asa smrti nekoj osobi koja je smrt zasluila, nanevi veliku nepravdu ili zlo. Postoji veliki broj legendi koje tvrde da se smrt zaista i dogodila u zakazani as, a da je onaj kojega je smrt obeleila, to i znao. Savremena psihologija bi verovatno dala neto drugaije tumaenje ove pojave, najverovatnije kao konstantnu sugestivnu poruku, koja ide iz nesvesnih delova bia. Strah od smrti bi doveo do smrti, a ne uticaj u etvrtoj dimenziji. Kako su pojedinci koji su davali ovakve senrigane obino bili poznati karate-uitelji i bili osobe od izuzetnog autoriteta, njihova re je imala odreeni znaaj, a naroito ako je bila data kao senrigan, esto u trenucima 236

pred sopstvenu smrt, i imala je odreeno dejstvo na krvnike, zlikovce ili propale samuraje, ve naete sopstvenom saveu, ali nipoto samo na njih. Tradicionalne kole karatea, a naroito one na Okinawi, san-ningoroshi tumae i kao smrt za tri godine. Prema ovoj teoriji, onaj koji je to zasluio, ili skrivio, umire zato to na njega dejstvuje spiritualna energija ki onoga koji odreuje san-nin-goroshi. U ovom sluaju neophodan je i fiziki dodir izmeu onoga ko odluuje o san-nin-goroshi i onoga koji ga prima. Smatralo se da se tako moe da utie na unutarnju energiju samog organizma, tako da doe do njegove destrukcije i to u tano, unapred odreeno vreme. U zapadnoj civilizaciji je ova tehnika poznata pod nazivom tehnika vibracionog dlana. Smatra se da nekakva, preteno fizika energija, ali mentalno kontrolisana, utie na pojavu smrti. Ovaj i neki drugi fenomeni klasike karatea predstavljaju omiljene teme manje ili vie ozbiljnih poznavalaca parapsihologije i njoj srodnih oblasti. Smatra se da ta energija deluje po nekim, sadanjoj nauci nepoznatim zakonitostima, pri emu postoji vei broj vie ili manje meusobno slinih objanjenja njene prirode. Kako ova publikacija nije namenjena niti kritici niti apologiji parapsihologije i ovde iznetih analognih teorija, insistiranje na ovome bi bilo bespredmetno. Evidentno je to da ovakvo tumaenje san-nin-goroshi ima najvei broj pristalica. Da li je tome razlog spektakularnost pomenute teorije potpomognuta platom kvazi-orijentalne mistike? Vrlo je verovatno da je tako. Ova teorija budi interesovanje i golica radoznalost, ali se stie utisak da su joj to najvee vrednosti. San-nin-goroshi su poznavali i sledbenici nin-jutsu ninje. Sama vetina nin-jutsu ima ezoterini ogranak koji ui o san-nin-goroshi, a to je u ninjutsu dolo najverovatnije sa okinavljanskih izvora. U svim ranije navedenim primerima je najpoznatiji san-nin-goroshi odnosno smrt za tri godine, ali to ne mora da bude pravilo. Po tradiciji, smrt se moe izazvati u bilo koje doba. Poznat je i go-nin-goroshi tj. smrt za pet godina, ali taj period moe da bude i znatno krai, kao to je u legendi koju sam pomenuo na poetku ovog poglavlja. Tu je rok krai, i to mnogo krai nego to je to po tradiciji uobiajeno. Ezoterino, metafilosofsko znaenje san-nin-goroshi je tri snage (ovekovog) uma ili vetina poznavanja ljudi. Ovo znaenje najee podrazumevaju meditativne, tradicionalne, ozbiljnije kole karatea. Po klasinom shvatanju karatea, uenik ui san-nin-goroshi tek odreeno vreme posle promocije u majstora karatea i na odreenom, razvijenijem stadijumu individualne psihike evolucije. U ovom sluaju, vetina poznavanja ljudi predstavlja iracionalnu spiritualnu umetnost koja je duboko, sutinski iskustvena. Prvi korak u vetini poznavanja ljudi je potpuno introspektivno, meditativno upoznavanje samog sebe, svog najdubljeg ja. Tek posle vie serija dugotrajnih dubinskih uvida, koji su neophodni za majstorat u karateu, uenik san-nin-goroshi (a majstor karatea) moe da stupi na stazu poznavanja ljudi. 237

San-nin-goroshi ima tri nivoa, analogno istini transponovanoj iz realnosti. Svako tumaenje podlee trostrukoj obradi, na primer: svest, posvest, nadsvest ili ovek, um, univerzalni um... Ovo trojno ustrojstvo je veoma esto u majstorskim karate-katama i u praksi karatea. Jedna stara okinavljanska mudrost kae: Jedan um tri istine. Sasvim je jasno da u ovakvom tretmanu istina nije iskljuivo injenika. Kako je cilj san-nin-goroshi da spozna totalnu, potpuniju istinu, praktinu istinu koja vodi put mudrosti, istina se u ovom domenu nikada ne svodi samo na injenice, niti na saznanje iz domena materijalno-egzistentne, date realnosti. Vetina spoznaje ljudi bazira se na interakciji, intuiciji, nadiskustvenoj spoznaji i iracionalnom iskustvu. Nije zavisna od injenica, niti od delanja, koje je neretko alogino, racionalno nerazumljivo. (Evidentno je da san-nin-goroshi ima u sebi dosta od zenovskog odnosno ranozenovskog metoda). Tradicija kae da uitelj karatea pre nego to pone bilo koga da ui, mora prvo sam sebe da naui. Zatim on odlazi meu ljude da gleda, slua i dela, da bi prouio i razumeo sutinsku, univerzalnu ljudsku prirodu, i da ne bi bio zaveden spoljanjim ponaanjem, ili maskom koji ogromna veina pojedinaca nosi. Sutina ovoga je: prodreti ispod svih koprena, uenja, vaspitanja, sredine, vere, rase, pola, godina, profesionalne delatnosti... i doi do oveka samog, doi do univerzalne ljudske prirode koja je svojstvena svakom pojedincu, i do onoga to predstavlja njegovu najdublju individualnost njega samog. Uenici san-nin-goroshi moraju da se kreu meu svim vrstama ljudi, razliitih kulturnih nivoa, meu bogatima i siromanima, pametnima i glupima, produhovljenima i banalnima, meu svetenicima, razbojnicima, kukavicama i hrabrima, sanjarima i praktiarima. Tradicija kae da je potrebno mnogo godina i hiljade ljudi da bi uenik razumeo sr san-nin-goroshi. On mora da razgovara, da dela sa mnogim ljudima, da ivi pored njih, sa njihovim radostima i brigama, strahovima i strastima, a da je sam ve porazio radost, brigu, strahove i strasti u svojoj duu, da uvek trai uzrok rei, dela, akcije, a da ne bude zaveden spoljanjim ponaanjem, delom, reima, akcijom... Univerzalna istina, kao svojstvo ljudske prirode, otkriva se celim biem, ali je za to dovoljan pogled, osmeh, gest, pokret ruke... koji proistiu iz unutarnjeg bia, i oni su odraz ljudske sutine. Izuzetno su retki, ali, kada se pojave, govore sve, naroito onome ko ui da shvata njihovo znaenje. Sannin-goroshi smatra da ovek nije ogranien injenicama, niti istinom, niti ideologijama. On ih prihvata ili odbacuje, ali to nije on. Upoznati oveka to je najvea umetnost i ne moe da se iskae reima, niti da se prenese na drugoga. Vetina poznavanja ljudi je duboko individualna i iracionalna. Samo introvertno orijentisane osobe mogu da iscrpe spoznaju drugoga do kraja, jer su okrenute misaonom, meditativnom elementu egzistencije i potenciraju du238

hovno bogatstvo i harmoniju na raun spoljanjeg rasula i siromatva. Uenici san-nin-goroshi na svom putu spoznaje ljudi, esto dolaze u sukob, preivljavaju patnju, doivljavaju bol, glad, bivaju ismejani ili oterani, prezreni i odbaeni. Ovo je najbolji put za dubinsko, potpuno pribliavanja sebi, ideji svog postojanja, put razumevanja ljudske sutine, put razlikovanja spoljanjeg i unutarnjeg, prividnog i pravog, prolaznog i trajnog... Vrlo esto uenici san-nin-goroshi reaguju na neuobiajeni nain, utanjem ili reima, inei tako da izazovu reakciju svog sagovornika ili osobe u ijem se drutvu nalaze, a u cilju da doznaju neto vie. esto se uenici ove vetine ponaaju suprotno do uobiajenog: nelogino, nepraktino, suprotno zdravom razumu, naravno u istom cilju. Njihov je zadatak spoznaja ljudi i oni u slubu tog zadatka stavljaju sve svoje znanje i moi, ako je potrebno i svoj ivot. Jedan od naina primene san-nin-goroshi je u filosofsko-spiritualnom radu na putu karatea. San-nin-goroshi je od neocenjive koristi uiteljima dok vode uenike putem unutarnje psiholoke evolucije i meditativnog napretka. I ova metodologija je bliska, gotovo identina zenovskoj obuci. Poznavati unutarnje nesvesno bie uenika znai istovremeno poznavati nain, put, metod... da se uenik na najbolji nain, njemu najblii i najprihvatljiviji, ui, da se uputi na stazu njegovog ivota, na stazu saznanja. Kako je karate integralna umetnost, ovo je jedan od fundamentalnih ciljeva karate-prakse i karate-tradicije mnogih kola. Iole upueniji italac e da primeti izvesnu podudarnost upravo opisanih uenja i nekih elemenata psihoanalitike i uopte psiholoke prakse, naroito modernijih. Dodirnih taaka, uglavnom, ima, kao to i zenovska obuka na momente asocira na psihoanalitike odnosno psiholoke metode u odreenim takama, mada su evidentne i stanovite razlike, koje proizilaze najveim delom (i) iz osnovne, prvenstveno filosofske postavke i odnosa prema stvarnosti. Umetnost san-nin-goroshi je deo iracionalnog filosofsko-mistinog, religioznog pogleda na svet, kao i poimanje sveta koje u osnovi ima iracionalni metod nadiskustvene spiritualne spoznaje, kao deo tradicionalnog karatea, i kao takvom mu valja odrediti mesto i okvire. Vrlo uproeno reeno, psihoanaliza kao jedan od trenutno vodeih pravaca u savremenoj terapeutski orijentisanoj psihologiji, bavi se pokuajem objanjenja gotovo identinih oblasti kao i zen nesvesnim subjektivnim umom, teorijom uvida ili spoznaje... pa otuda i dodirne take, uz primetnu razliku i u metodologiji i u metodici. O ovoj problematici je objavljeno nekoliko ozbiljnijih studija, ali one ne predstavljaju predmet razmatranja ove knjige. Naroito u prvom delu ovog izlaganja sam govorio o nekim oblastima kao to su hermetizam, psihologija, psihoanaliza. Autorski pristup ovim oblastima valja shvatiti samo u funkciji boljeg, preciznijeg i jasnijeg objanjenja osnovne teme ovog poglavlja, a nikako kao praktini ogled iz tih oblasti, niti kao komparativni pokuaj, a pogotovo ne kao vrednosni sud. 239

U prvom delu izlaganja sam izneo, uproeno i u kratkim crtama teoriju dimenzija, koja je poznata hermetikim sistemima istoka i zapada, kao i u nekim, vie ili manje srodnim oblastima, ponekad bliskim i naunim sferama. Uvek postavljaj pitanja na koja su odgovori nemogui. (Marko Aurelije) Bolje je biti sa Platonom u zabludi, nego sa njima (sofistima) u istini. (Aristotel)

TRADICIONALNA KARATE-WASA
U domenu karate-sistema najuoljivija je njegova spoljanja dimenzija, fizika ekspresija a to je karate-tehnika. Originalni naziv je karate-wasa. Tehniku ine pojedinani, posebni elementi ije uvebavanje dovodi do napretka u sferi karatea. Postoji jedna stara analogija koja kae da je vebanje karate-tehnike isto to i obraivanje zemlje. Da valja uloiti mnogo truda, snage, vremena, upornosti, volje... u vebanje tehnike isto, ako ne i vie nego u obradu zemlje. Obraujui zemlju, ovek strpljivo eka njene plodove, jer mu oni donose ivot. Isto tako, vebajui tehniku, pojedinac moe da oekuje plodonosne efekte svog rada. Naravno, kao to nepogoda moe da uniti useve grad, kia ili sua, tako i vrednost karate-tehnika mogu da unite oholost, egoizam, neuvianje ili nestrpljenje. Stari majstori kau da ovek ne veba tehniku da bi pobedio svoje protivnike, ve sopstvene slabosti, strasti, oholosti, sumnju i egoizam. Na taj nain stie uvid u plemenitu ideju i poruku drevnog karatea i u njegovu humanost i mudrost koja transcendira vreme. Uiti i uvebavati tehniku je dugotrajan, mukotrpan i uporan posao i, idui tim putem, pojedinac ide putem da porazi slabost, egoizam i nepromiljenost. Na tom putu ogromna veina pojedinaca doivljava ispade emocija, krize volje, strahove, odbojnost, malodunost, euforiju, postojanost i nestrpljenje. Stari majstori smatraju da je ovo odlian put, da ovek pone da uvia sebe i svoje mesto u svetu, jer je vebanje tehnike istinski kreativan rad, iskustveni rad, doivljeni rad. Karate-tehnika ima mnogo dimenzija, upotreba i tumaenja. Stari majstori govore da je tehnika potpuno individualna i individualno prilagodljiva. Svaki pojedinac unosi sebe u tehniku, unosi i doivljava svoj ki (duu). Kvalitetna tehnika nije posledica potpuno svesne akcije. Ona je pre odraz unutranjeg, spiritualnog iskustva, mentalne rutine, kojom je dovedena do individualnog savrenstva. Mnogo je ljubavi, volje, rada, odricanja, upor241

nosti... uloeno u svaku pojedinu tehniku, u svaki, pa i najmanji pokret. Ti elementi (rad, odricanje, upornost...) i ine karate-tehniku, ona je od njih primarno sazdana. Tehnika predstavlja mentalno ogledalo onoga ko je veba. Tako moe da se lako uoi da neurotine osobe imaju grevitu, isprekidanu, neujednaenu tehniku; mirne osobe stabilnu, formalno korektnu tehniku uravnoteenog toka; rezignirane ekspresivnu, dinaminu, relativno izbalansiranu tehniku kraeg toka... Sve crte linosti i osobine pojedinca ogledaju se u njegovoj tehnici, u njegovom radu, jer taj rad i on postaju jedno, nerazlueno. Karate-tehnika mora da se neguje, da se o njoj vodi rauna, da se pazi na nju. Ona je kao nena biljka. Potrebno je mnogo nege, zalivanja, panje, jer je ta biljka osetljiva vrlo lako moe da uvene a teko ju je dovesti do cvetanja. Tako je i sa tehnikom potrebno joj je mnogo toga, i veoma je osetljiva, lako moe da nazaduje i da propadne, a teko ju je razviti. Simboliki reeno, kada tehnika procveta, to je vidljivo samo na tren, samo u magnovenju, to je pre doivljaj nego ist (kognitivni) uvid, pre je oseaj nego misao. Stari uitelji to nazivaju okugi trenutni doivljaj ideje (tehnike). To se deava ili ne deava. Deava se samo ako pojedinac neguje tehniku, uvebava je uporno, strpljivo i sa voljom, ako tehnika predstavlja njega i vie od njega, ako tehnika postane on sam taj identitet rezultira sa okugi, transcendentalnim uvidom, trenutnom ne-umskom spoznajom spiritualne ideje karatea. Individualnost karate-tehnike je takva, da tehnika oslikava pojedinca u potpunosti. Majstori kau da se ovek i tehnika ogledaju kao nebo i more. Kao to se svaka promena na nebu ogleda u moru, i to svaki, pa i najmanji oblik, tako se sve to ovek doivljava ogleda u njegovoj tehnici. Nebo i more imaju odreenu simboliku u istonjakoj mitologiji, filosofiji, praktinoj misli. Istonjaci govore da je ovek isto kao i nebo, veliki, moan, beskrajan, ist, ali da moe da bude i prepun oblaka, mutan, kiovit; iz njega mogu da provale snegovi, oluje, munje i gromovi ogromna besciljna energija, emotivno pranjenje, neravnotea. Upravo ta dinamina promena stanja ini spoljanje ponaanje pojedinca. Karate-tehnika je kao more - beskrajna, amorfna, beskrajno duboka i beskrajno mona, sveprisutna, u nju se sve uliva i iz nje sve izvire. More uvek oslikava nebo. Stari majstori tumae sve pojave, navike, osobine, deavanja... svojom tehnikom, oseajem za svoju tehniku. Veliki eksperti karatea su u stanju da, gledajui pojedinca kako radi tehniku, kau mnogo toga o njemu da li je dobar ili zao, trenutno miran, postojan, uporan, da li ima briga, da li je zdrav, ko je, odakle dolazi i kuda ide (u filosofskom smislu), da li je umoran ili odmoran, rasejan ili koncentrisan, da li ivi svojim normalnim tokom ili je neto promenjeno. Veliki eksperti imaju i tu mo da, gledajui pojedinca, nepogreivo odrede da li je neispavan, gladan, neraspoloen, ta ga mui i okupira... esto imajui bolji uvid u trenutnu situaciju od njega samog, iako ga tek povrno poznaju. Ova mo ljudskog uma je negovana u tradiciji karatea i bila je cenjena 242

kao vodi i putokaz do uenikovog srca, do njegove misli i ideje. esto su uitelji savetovali, upozoravali ili korili uenike i ne znajui injeniku istinu, ali poznajui ljudsko srce i dubinske ekspresije karate-tehnika, poistoveujui je sa ovekovom sutinom. Karate-tehnika ima primarnu tradiciju u karateu i filosofsku poruku, kao i simbolino znaenje. Svaka od pojedinih tehnika ima za cilj da predstavi jedan ili vie (elementarnih) postulata praktine filosofije. Ovo se naziva busshin ili spiritualna ideja tehnike. Pojedine tehnike govore o nastanku ivota ili smrti, o saznanju (stvarnosti, istine, ideje...), o sutini sveta... ali mogu da predstavljaju i neto sloeniju poruku, savet, praktinu mudrost. Tako pojedine tehnike govore o tome kako se ponaati u kriznoj situaciji, u usamljenosti, odbaenosti, kako prevazii prepreku ili tekou, kako savladati napor ili dostii postavljeni cilj. Jasno je da je ta poruka na simbolikom, iracionalnom nivou poimanja, pa je za njeno tumaenje neophodno da uenik ima sposobnost iracionalne spoznaje, da bi stekao uvid u busshin. Busshin tehnike se ogleda u celokupnoj tehnici njenoj formi, nainu izvoenja, toku pokreta, energetskom balansu, buji-u... On nastupa tek posle viedecenijskog rada, upornog, metodinog i stalnog vebanja pojedine tehnike, na stupnju kada je ona u potpunosti usvojena i poto je roen individualni oseaj za nju. Za busshin se kae da je to sunce ki-a jer je neraskidivo vezan za iracionalno poimanje i kontrolu toka ki-a, i on (busshin) nastupa kao posledica, predstavlja uvid meditativno znanje. Stari uitelji veruju u magijsku mo karate-tehnike, pridajui joj materijalno nadegzistentno dejstvo i mo. Ako on veba tri puta, ti vebaj est puta kae Shoshin Nagamine. Ovo govori o cilju, elji da se razume, da se uspe, govori o odricanju, trpljenju, upornosti i, pre svega, bezgraninoj ljubavi za karate i o predanosti karateu. Stari uitelji govore da vebanje tehnike dovodi do savrenstva. Doiveti njeno savrenstvo znai biti i sam, pomalo savren. Osetiti savrenstvo, to donosi elju da se ono doivi. Videti savrenstvo, to donosi zavet da se poe putem savrenstva, da se krene put njega. Veliki je broj onih koju su svoj ivot posvetili vebanju tehnike, nikada je ne upotrebljavajui (ovde se podrazumevaju i kate, ili pre svega kate). Oni su osetili neto od plemenitosti, veliine, snage i moi i, pre svega, univerzalnosti karate-tehnike. Mi smo danas svedoci pojave da se tehnika konstantno simplifikuje i rapidno reducira, da bi se to bre i lake usvojila. Sve to izlazi iz tog kalupa, odbacuje se ili negira. Generacije mladih karateka nemaju mogunosti da osete ili upoznaju nita od prostrane oblasti karate-tehnike, od njene lepote i snage. Moda je teko zahtevati od pojedinca da uvebava stotine razliitih tehnika. Naravno, to je i nemogue, ako on veba samo nekoliko puta nedeljno. To je predmet svakodnevnog vieasovnog i napornog rada, kakav nije 243

uobiajen u sredini u kojoj ivimo, niti praktikovan i popularisan u strunim krugovima. Prava je retkost sresti osobu sa irim horizontima i odreenom erudicijom poznavanja karate-tehnika, koja prevazilazi standardne, prilino skuene okvire. Jasno je da poznavanje genealogije pojedinih tehnika, kao i praktikovanje veine manje poznatih ili ezoterinih tehnika nije i ne moe da bude predmet rada u obinim karate-klubovima ili centrima, ali je alosno to da je veoma mali broj pojedinaca, koji se interesuju da svoje znanje proire i iskustvo prodube, i da steknu uvid, praktikujui i one tehnike koje su nesvrsishodne, naravno sa puke, banalnije take gledanja. Verovatno je da je ova pojava karakteristina za stanje velike veine marcijalnih umetnosti u zapadnom svetu koji je pradigmatski, ipak, racionalan i prokompetitivno orijentisan, ali i prokompetitivno ogranien, a doivljava uticaj iracionalne i individualizirane dimenzije istonjake vetine, koji apriorno, gotovo intuitivno odbacuje, bar kada se podrazumeva kontekst velike veine pojedinaca.

VRSTE TEHIKA (TAISO, KEIKO, RENSHU)

Govorei o vrstama tehnika moramo uvek da imamo na umu da jednu karate-tehniku, aproksimativno govorei, odreuju ki, kime i kokyu. Takoe sam ve napomenuo da je kvalitet tehnike strogo individualan i individualno prilagodljiv. Kompleksni faktori koji odreuju jednu tehniku su takoe individualni i predstavljaju predmet iskustva. Uzimajui sve ranije izneto u obzir, izgledalo bi gotovo lieno smisla govoriti o vrstama tehnika, ali to nipoto nije tako. Kada se govori o vrsti tehnike misli se na aspekte, nain izvoenja, poimanja... odnosno onaj element ili faktor koji se pri uvebavanju ili prezentovanju vie potencira u odnosu na ostale, pa je i razmatranje vrste tehnika samo uslovno, a kasnije izneta podela je jedna radna hipoteza teorije karatea, predstavlja okvirnu a ne sutinsku odrednicu prakse karate-tehnika. U osnovi, postoje tri vrste, naina izvoenja tehnika i to su: taiso, keiko i renshu.

Taiso
Taiso znai izvesti tehniku odnosno pokret kao ideju. Taiso insistira na formi i toku pokreta, bez upotrebe vee snage ili izraenije brzine. Taiso se moe shvatiti u uem ili irem smislu. U uem smislu shvaen, taiso znai izvoenje osnovne karate-tehnike (ali samo tehnike), na nain koji sam upravo spomenuo. Ovako shvaen taiso predstavlja odreeni deo svakodnevnog rada u klasici karatea i po pravilu se izvode pre centralnog, napornog i maksimalno optereujueg dela vebanja 244

i (ili) posle njega, to je u praksi svakodnevnog vebanja dosta retko.. Ovo je rad koji ne zahteva posebni telesni napor ali zahteva postojanu koncentraciju. Forma tehnike odreuje samu tehniku. Formu valja osetiti i udubiti se u nju, prihvatiti je kao sastavni, odredini deo i element tehnike, to je bazini zahtev pri izvoenju taiso. Naredni zahtev je kontinuirano izvoenje tehnike, samim tim i odravanje kontinuiteta deliminog optereenja koji dovodi (prirodno) do posebne, umerene ali konstantne vrste kokyu-wasa, pri emu su respiratorni organi konstantno optereeni. Kada se ovo savlada, gotovo neminovno se javlja mentalni doivljaj toka pokreta a kasnije i kontrola toka pokreta. Klasika karatea smatra da je ovo istinski napredak, jer ga prati, na odreenom viem nivou, oseanje ki-a vitalne energije. Krajnji domet kvaliteta taiso je buji, beznaporna prirodna tehnika, ali to umnogome prevazilazi ueniki nivo. Taiso kao nain rada se neminovno, u svom elementarnom obliku, koristi pri radu sa poetnicima, i to iz najprostijeg razloga to bi oni vrlo teko mogli da prihvate drugaiji. Takoe se efikasno koristi kod osoba koje nisu odreeno vreme vebale, kao ponovna adaptacija na redovno izvoenje tehnike, jer bi drugaiji postupak bio destruktivan, ak i u odnosu na zdravlje. Taiso se koristi, kao glavno vebanje, i kada je pojedinac bolestan, iscrpljen, neispavan, gde bi izlaganje maksimalnom optereenju pri radu tehnike takoe bilo besmisleno, teko mogue, a ponekad i zdravstveno neopravdano, pa ak i opasno. Stari uitelji tvrde da taiso znai idealan tok kretanja vitalne energije, ki-a, i da predstavlja odlian metod u preventivi i rekonvalescenciji mnogih oboljenja, kao i da vraa prirodno zdravlje, da otklanja nervozu, strahove, brige... U jednom irem smislu posmatran, taiso znai, pored prethodnog, skup svih vebanja u karateu koja ne pripadaju istoj karate tehnici, kao to su (uslovno reeno) vebanje zagrevanja, razgibavanja. Ove vebe su u karateu veoma specifine i ne predstavljaju samo pokrete, ve se izvode na nain slian karate-tehnici, sa istim principima (ki, kime, kokyu...). Postoji veoma irok spektar vebanja taiso od kojih veina vodi poreklo iz ranijih yoga-sistema, koji su danas formulisani (uglavnom) kao hathayoga. Evidentno je i to da to je kola tradicionalnije orijentisana, to taiso vie asocira na modifikovanu yogu, ali i to da se vebanje taiso bitno razlikuje od sportskog pojma zagrevanje ili razgibavanje. esto su vebe taiso same sebi cilj, same su sebi dovoljne, ali mogu da predstavljaju uvod ili pripremu za karate-tehniku, u najirem smislu te rei. Kvalitetan taiso zahteva i mentalnu kontrolu toka pokreta, kao i oseanje vitalne energije ki-a. Vebajui taiso, pojedinac upoznaje irok spektar kimea, koji se razlikuje od ostalih naina izvoenja karate-tehnike. Ovde se intenzitet kimea menja, i u toku same, pojedine tehnike taiso, i tokom 245

izvoenja razliitih tehnika, ali gotovo nikada nije maksimalan, niti je na nuli, ve se uvek kree izmeu ta dva ekstrema. Taj prelaz, to kretanje kimea je dosta blago, iako ima i izuzetaka. Po ovome vidimo da taiso predstavlja, po svim svojim odlikama, grupu umerenog vebanja, koje je dostupno svima i veoma je potrebno pojedincu kao psihofizikoj celini, jer predstavlja idealni model kvalitetnog a nenapornog vebanja i predstavlja put sopstvenog usavravanja.

Keiko
Keiko predstavlja tehniku izvedenu uz maksimum psihofizikih napora. U ovom sluaju dominira moni, snani kime smenjivan potpunom, totalnom energetskom prazninom. Energetski gubitak je, zbog ovakvog naina rada, veliki. Ovakav rad predstavlja napor za pojedinca. Izvoenje keiko zahteva dinaminu kokyu-wasa i sposobnost korienja veih koliina kiseonika za kratko vreme (klasinu aerobnu sposobnost), kao i dobru plunu ventilaciju. Kako je ovo posledica uvebanosti i prakse, ovakav rad, naroito kada due traje, preporuuje se jedino osobama koje su, procesom vebanja, dovedene u odgovarajue psihofiziki stanje i, mogu da ga izdre bez tetnih posledica. Kako je keiko tehnika izuzetno naporna, nije preporuljivo dugotrajno i esto ponavljanje keiko tehnike pri pojedinanom vebanju u sluaju bilo kakve abnormalnosti kao to je bolest, neispavanost, prethodno nevebanje i slino. Keiko znai maksimum brzine, snage i (obino) dinamike. Tokom rada keiko pojedinac nije u potpunosti svestan samog rada, ritma sopstvenog disanja ili pogleda, ve je okrenut unutarnjim zbivanjima u domenu same karatetehnike. Kvalitetni keiko znai i poznavanje toka pokreta i buji, jer buji garantuje kvalitet ove tehnike. Dugotrajno uvebavanje keiko tehnike obino vodi do uvida u energetski balans, kako individualni, tako i svake pojedine tehnike, ili uvid u samu sutinu tehnike stvara se individualni oseaj za tehniku koji je blizak intuiciji. Keiko predstavlja intenzivnu nesvesnu mentalnu aktivnost koja je praena spoljanjom aktivnou, dinamikom. Keiko dolazi tek posle taiso, iako dobro uvebani karateke koriste minimalni taiso koji predstavlja dovoljni uvod za rad keiko. Takvi pojedinci su u latentnom stanju spremnosti i nikada nisu sasvim nepripremljeni za rad karatea, kojega mogu da ponu gotovo odmah ili posle nekoliko minuta taiso. U klasici karatea postoje mentalne vebe pripreme koje su nevidljive 246

spoljanjem posmatrau, a vrlo su efikasne za onoga koji ih koristi, pa je verovatno da odreen broj vrhunskih karateka poznaje i koristi ove vebe pre rada, to posmatrau izgleda kao da je pojedinac nepripremljen poeo odmah da radi. Uvebavanje keiko se obino radi periodino, ali konstantno, na primer svaki dan ili svaki drugi, u zavisnosti od nivoa napretka u radu karatea, to stvara odreenu naviku. Posle viegodinje prakse da se redovno i esto upranjavaju keikovebanja, pored svih pozitivnih efekata na psihofizikom planu, javlja se i navika, da se nastavi sa tim vebanjem, koja, posle odreenog perioda, moe da preraste u potrebu. Evidentno je i to da pojedinac osea potrebu da stalno poveava kvantitet vebanja jer, ako se zadri na istom nivou, to sve manje zadovoljava njegove potrebe, nego samo, za odreeno vreme, odrava ve postignuti kvalitet. Da bi napredovao, pojedinac mora da poveava i obim i spektar vebanja, da u kontinuitetu dodaje nova vebanja, da poveava broj uvebavanja ranijih, prethodno nauenih i usvojenih, da kvalitativno oplemenjuje vebanje, dodajui sve sloenije vebanje i istovremeno poveavajui obim vebanja. Jasno je da ovakav rad zahteva odreenu snagu volje, dosta vremena, odricanja, napora... Jedna od posledica ovakvog rada je i navika, unutarnja potreba da se taj rad obavi i to u onom obimu i u ovom vremenu u kome je to uobiajeno. Taj rad postaje rutina u pozitivnom smislu, navika i potreba u toj meri da je preduslov za normalno psihofiziko funkcionisanje pojedinca. Ukoliko rad izostane, a vreme je da se on obavi, pojedinac doivljava neprijatne, ak i bolne senzacije. Ako nije u mogunosti da veba, ili ne veba iz drugih razloga, pojedinac moe da se oseti loe, tromo, bezvoljno, apatino, razdraljivo, da osea intenzivnu glavobolju, bol u celom telu, pritisak u glavi, da sporo misli, da se teko koncentrie, slabi mu mo reagovanja i sposobnost uvianja jednom reju, on je u loem psihofizikom stanju. U apstinencijalnoj je krizi, naravno u pozitivnom smislu. Ako je pojedinac dugo vremena navikao na svoj reim rada, pa taj rad izostane ili, to je jo gore, konstantno izostaje u toku vie dana, nedelja, mogu da se jave, pored opisanih, i senzacije intenzivnog i paraliueg bola, konstantni napadi jake, gotovo neizdrive glavobolje, drhtavica i treperenje u telu, muka, gaenje, povraanje i oseaj odbojnosti prema hrani, naglo mravljenje i slabljenje celog organizma, periodi promene depresivnog i agresivnog stanja i ponaanja, nenormalno reagovanje, a kasnije i dezorijentacija, gubljenje pojma o vremenu i vlastitom identitetu, neprijatne epizode halucinogenog karaktera... Najvea opasnost od nevebanja preti pojedincu ako poznaje i godinama redovno praktikuje keiko, renshu i mentalna vebanja rituale i slino. Oni postaju deo pojedinca, nerazluivi deo njegove linosti, nain ponaanja... Ako se takav rad spoljanjim sredstvima onemogui (jer je teko zamisliti da ga sam pojedinac prekine, poznajui iz sopstvene prakse negativne senzacije 247

makar i jednog proputenog vebanja), posledice su jo neprijatnije, mogu da se jave i mentalni poremeaji, pa i totalno duhovno rastrojstvo. Valja napomenuti da su sve ove posledice privremene i nestaju sa zapoinjanjem uobiajenog vebanja, nestajui sa njegovim progresom, da bi postale samo neprijatna uspomena kada se dostigne priblino raniji nivo kvaliteta. Ovo vai, naravno, ako duhovno rastrojstvo nije uzelo maha, u kom sluaju ono moe da bude trajno i otporno na poznate naine leenja.

Renshu
Renshu tehnika je prvenstveno mentalna disciplina u domenu karatea. Kod renshu dominira unutarnji oseaj za tehniku i doivljaj busshin, mentalno poimanje tehnike, njene spiritualne snage i poruke. Klasika karatea tvrdi da svaka tehnika ima svoju unutarnju poruku i simbolino znaenje. Otkrivanje ove poruke i ovog znaenja je put izvoenja renshu tehnike, a u tom cilju se esto koriste i kate. Renshu predstavlja posebnu vrstu intuitivnog, spiritualnog saznanja i individualnog uvida. Renshu u svom primarnom obliku predstavlja savrenstvo i harmoniju svih elemenata tehnike idealnu tehniku. Izvoenje renshu otvara karateki novo polje mentalnog iskustva na nadulnom nivou. Pojedincu se otvaraju vrata do tada nepoznatih svetova, svetova njegove unutranjosti, svetova multiple halucinogene vizije; to je, po svojoj prirodi, iracionalna spoznaja, mentalni uvid, imaginativna kreacija, iskustvene kreacije. Napredni renshu doivljaj znai odreeno ekstatiko stanje svesti, pri emu se gubi oseaj za materijalnu realnost i kontakt sa datom stvarnou, gde imaginativni doivljaj nadulne spoznaje i iracionalne kreacije dobijaju kvalitet realiteta, jedine postojee realnosti, alternativne mogunosti egzistencije. Kako ovo produbljuje mentalno iskustvo i potencira kreativne, ali prvenstveno iracionalne crte linosti, klasika karatea smatra renshu istinskim kreativnim napretkom, dominantnim kvalitetom karate-prakse. Renshu ima takav uticaj na linost da se kod nematovitih linosti javljaju izrazite i bujne imaginativne senzacije, kod nekreativnih se budi uspavana kreativna potreba, kod racionalno orijentisanih - iracionalna lucidnost. Kako je ovo predmet rada na vrlo napredom stadijumu i daje mogunost svesnog manipulisanja unutarnjim biem oveka, ovakav rad praktikuju iskusni uitelji, a samostalno samo pojedinci koji imaju iza sebe dugotrajnu praksu u tom domenu.

OSNOVNI ELEMENTI KARATE-WASA

U toku dosadanjeg izlaganja, a i u nekim svojim ranijim publikaci249

jama, osvrnuo sam se i na neke elemente karate-tehnike. Smatrajui ovu temu temom od posebne praktine vanosti, posebno emo je obraditi. Naelno govorei, svaka karate tehnika ima dva vida spoljanji i unutranji. Spoljanji vid karate tehnike se odnosi na formu i nain izvoenja, sinhronost (odnosno asinhronost), brzinu, snagu... Unutranji vid, po klasici teorije karatea, ine tok pokreta, energetski balans, buji i busshin. Iz ovako determinisane postavke, jasno je da je nemogue strogo odvojiti spoljanji i unutranju vid tehnike, ve oni zajedno ine kompletnu karatetehniku. Valjalo bi se ozbiljno pozabaviti unutarnjim vidom karate-tehnike, tokom svakodnevnog vebanja.

Tok pokreta
Tok pokreta je prva mentalna komponenta karate-tehnike. To je oseaj, saznanje, doivljaj glatkog, elegantnog, potpunog, ispunjenog pokreta odreene tehnike, pri emu ovo nije ni u kom sluaju definicija, ve pokuaj da se d jednostavna deskripcija ovog elementa. Tok pokreta je predmet iskustva. Spoljanji posmatra moe vrlo efikasno i lako da proceni kvalitet neije tehnike posmatrajui tok pokreta, za ta nije potrebno neko posebno dugotrajno iskustvo u ovom domenu. Posmatrajui dvojicu karateka, pojedinac moe vrlo brzo i lako da utvrdi koji je od njih dvojice vie usvojio i izgradio tok pokreta, jednostavno posmatrajui njegovu tehniku. Moe da se desi da karateka radi formalno korektnu, snanu i brzu tehniku, ali je ona isprekidana, deluje nervozno, nezavreno, nezgrapno, grubo njoj nedostaje iole kvalitetan tok pokreta. Kako je ovo primarno unutarnji elemenat, on nije u direktnoj zavisnosti ni od jednog od spoljanjih elemenata. esto se deava da je kod osoba koje potenciraju (najee) brzinu i snagu tehnike, tok pokreta neizgraen, neusaglaen sa tehnikom. Takoe se esto dogaa da karateka sa manjom brzinom i snagom tehnike, ali boljom formom, ima mnogo kvalitetniji, doivljeni tok pokreta. Tok pokreta je u karate doao iz drevne (hatha) yoga-tehnike, stare vie hiljada godina. Tok pokreta je mentalni doivljaj tehnike, a njegov rezultat je izuzetno meka, glatka, usaglaena tehnika. Dolazi do harmonije tela, uma i pokreta. Kvalitetan tok pokreta donosi smirenost, dinaminu nepokretnost. Jasno je da sm tok pokreta bazira na dubokoj formi, stabilnosti i iskustvu u vebanju tehnike. Tok pokreta moe da se primarno oseti, jer zavisi od mentalnog doivljaja ki-a. Tek kada ki pone da cirkulie po volji, u harmoniji sa telom, umom i univerzumom, javlja se kao posledica dobar, uravnoteen i harmonian tok pokreta. 249

Stari uitelji govore da u poetku karate-tehnika tee kao brzi planinski potok, da bi posle toga tekla kao iroka, spora ravniarska reka, i na kraju se ulila u more, u Savrenstvo, Beskraj, Harmoniju. Tako se i tok pokreta ui, prihvata, prilagoava, da bi na kraju postao sastavni deo tehnike, njeno savrenstvo, tehnika sma. Kako stari uitelji smatraju da bi pojedinac trebalo da ivi u harmoniji i jedinstvu sa svim to ga okruuje, da ui, prihvata i saznaje na prelogian, tanije na metaracionalni nain, ova analogija tehnike i reke predstavlja edukativni metod toka pokreta u drevnom karateu. U tradicionalnim kolama u prolosti, osnovni edukativni metod uenja toka pokreta je Tensho kata. Energetski balans Energetski balans je naredni stepen ispoljenja harmonije u karate-tehnici. Svaka karate-tehnika ima svoj energetski balans, blii ili dalji od idealnog. Energetski balans je stanje, oseaj da u svakom trenutku izvoenja tehnike postoji ista koliina i raspored vitalne energije ki-a, u svim delovima tela, a tokom kompletnog izvoenja tehnike. Jasno je da idealno izbalansiran raspored nije prisutan u veini tehnika, ve je promenljiv u zavisnosti od tehnike. Po teoriji, tehnika sa idealnim energetskim balansom je teisho-wasa (ali ne sve). Neke kole tradicionalno orijentisane, esto koriste ovu grupu tehnika da bi upoznale uenike sa idejom i primenom energetskog balansa na praktinom primeru. Oseaj energetskog balansa je dokaz kvalitetne tehnike i on se javlja tek nakon niza godina rada. Da bi pojedinac osetio energetski balans, on mora da ume da kontrolie ki, da upravlja njime, da ga doivi, oseti, ispuni. Energetski balans je slian oseaju punoe, energetske ispunjenosti u koju je uneta harmonija, jedinstvo. Poznavati i doivljavati energetski balans se moe samo posle dueg perioda koncentracije na tehniku i meditativnog uvida u nju. Stari majstori govore da sve to postoji u prirodi postoji u harmoniji, savrenstvu, idealnom poretku. Onaj ko nije mudar, eli da promeni taj tok, taj odnos meu entitetima. Onaj koji je mudar, on ga uvia, prilagoava mu se, doivljava ga i ostvaruje, doivljavajui i ostvarujui tako svoju slobodu, svoje ostvarenje, stapanje sa univerzumom, optim, apsolutnim. Energetski balans je ostvarenje ove ideje na nivou oveka. Saznati energetski balans znai i pomiriti se, prihvatiti, snagom volje prevazii prolazno i trenutno, da bi se doseglo veno i apsolutno. Ozbiljan napor oekuje pojedinca na putu harmonije energetskog balansa, jer to zahteva meditativnii uvid u svaku pojedinu tehniku. Kate predstavljaju savrene modele za saznanje i praktikovanje energetskog balansa, postepeno vodei pojedinca ka sve sloenijem razvojno progredirajuem naprednijem balansu. Energetski balans je dobrim delom izvan domaaja racionalnog iskustva i predstavlja iracionalnu spoznaju, nadiskustveni doivljaj. Kao mentalni 250

doivljaj, on nema halucinogenu, ve pre spoznajnu, imaginativnu prirodu, i predstavlja meditativni vid egzistencije. Pojedinac bi trebalo da bude iskusniji poznavalac da bi osetio, gledajui nekoga, u kojoj je meri ovaj savladao energetski balans. On se u spoljanjosti manifestuje odmerenim i primarno doivljenim tehnikama, koje izgledaju kao posledica prakse. Osea se energija uloena u tehniku, ali to nije puka fizika snaga. Osea se harmonija, unutarnja ravnotea, ija je posledica svaka izvedena tehnika, svaki pokret. Rad prate smirenost i ozbiljnost, odmerenost i kontrolisanost, vidljivo usklaeni u jedinstvo, i izuzetno harmonini. Energetski balans je stav dinamike komponente tehnike i javlja se tek i samo tada kada je tok pokreta u potpunosti usvojen i esto praktikovan. U drevnom karate(do)u, osnovni edukativni model za uenje energetskog balansa je Sanchin kata.

Buji
Buji se javlja kao kvalitativni rezultat nadilaenja spoljnog i unutarnjeg balansa, toka pokreta, energetskog balansa, mentalnog uvida i kontrole tehnike, kao i doivljaja i kontrole ki-a na ve uveliko ovladanom nesvesnom nivou... da pomenemo samo najvanije. Termin buji znai, etimoloki, beznaporna priroda fenomena, a odnosi se na beznapornost, beznapornu prirodu svake tehnike, iako ovakvo njegovo prezentovanje nije ni izdaleka potpuno. Spoljanjem posmatrau tehnika koja je izvedena sa buji izgleda glatko, nenaporno, apriorno, savreno harmonino. Uvid (u) buji obino sledi tek po doivljaju nadsvesne ekstaze i uvek ga prati posebno stanje svesti, ponitenje forme i obima ega oslobaanje nesvesnih snaga i sadraja, ponekad i halucinogena stanja. Buji se razlikuje od tehnike do tehnike, specifian je, pri emu uvid u mogunost i nain izvoenja buji znai istovremeno i uvid u samu tehniku, njenu sutinu. Rad tehnike sa buji moe da predstavlja (i) veliki utroak psihofizike energije, totalne energije, ali pojedinac nema oseaj da troi energiju. Njegova svest je toliko suena da poima samo tehniku, njenu filosofsku sutinu odnosno simboliki sadraj busshin. Buji znai biti slobodan i biti svoj. Ovde vie pojedinac ne radi tehniku i ne percepira je, ve sma tehnika radi tehniku, pojedinac ovo doivljava na nadulnom nivou, poistoveujui se sa njom, postajui tehnika i vie nego tehnika, postajui sve tehnike, postajui sve, jednostavno postajui, bez dodatka bilo koje odrednice. Zenovski orijentisani uitelji tradicionalnog karatea posebno insistiraju na ovom fenomenu, jer je blizak zenovskoj metodologiji i doivljaju stvarnosti. Stari uitelji govore da sve to postoji, to se i deava, bez elje da se 251

desi ili ne desi, bez elje da se bilo ta promeni, bez aljenja i bez rei. Vetar duva, sunce greje, munja seva, kia pada to je deavanje, apriorno deavanje, deavanje dejstva - beznaporno, glatko, savreno. Kako meu svim deavanjima vlada harmonija, tako i buji predstavlja totalnu harmoniju, harmoniju na nivou univerzuma, predstavlja poistoveenje oveka i univerzuma, deavanje poistoveenja, savreno dejstvo. Doivljaj buji je doivljaj identiteta, identifikacije sa iracionalnim predmetom karate-tehnike, akcije, sutine. Buji je savrena akcija, jer akcije nema, a akcija se deava. Harmonija je prisutna i sve to postoji je podreeno univerzalnoj harmoniji. Buji predstavlja i odnos tragedije i lepote, unikatnosti postojanja, filosofsku poruku univerzuma, lice i nalije istine, Doivljaj, Biti, Moi, Hteti, Znati, Postati...

Busshin
Busshin je filosofsko-simbolika poruka, unutarnje znaenje svake tehnike. Busshin je vezan uz tehniku od njenog nastanka i tei da prezentuje sveobuhvatnost, ekstremno iroko polje primene i dejstva svake tehnike. Busshin moe da bude filosofska poruka i simboliki vid edukativnog metoda, i predstavlja predmet iskljuivo meditativnog uvida u tehniku. Poznavati busshin tehnike znai osetiti, razumeti dubinu i vieslojnost poruke i ideje tehnike, njenu tajnu, njen ivot i njenu sutinu. U krajnjoj liniji, to znai pribliiti sebe ideji tehnike, ali i sebi samom, svojoj ideji. Busshin ima simboliki nesvesni uticaj koji izranja na povrinu svesti u posebnim stanjima, i uvek se javlja kao poruka, zagonetka, simboliki data ideja koja trai tumaenje ili meditativni osvrt, ali moe da bude i edukativne prirode, da govori o oveku, njegovim problemima i njihovom reenju, o patnji i njenom poreklu, o bolu, istini, pravdi, ideji... Evidentna je i oigledna injenica da je busshin primarno element ortodoksne tradicije karatea i da je izvan opsega panja ogromne veine vebaa izvan ovako determinisanih tumaenja karatea, to je i razumljivo kada se ima u vidu elementarna arhajsko-meditativna priroda i geneza ovog elementa.

NAPREDNA TEHNIKA
Ako pojedinac, veba sa ozbiljnijim pretenzijama u domenu karatea, eli da se bavi naprednijim, sloenijim tehnikama, on mora da se, hteo to ili ne, obrati stilskom karateu. Koliko su poetnike i uenike tehnike u veini standardnih stilova sline (ali ne sve), toliko je naprednija tehnika odraz specifinosti jedne kole ili stila. Jedan izgraen, teorijski potpun i praktino proveren stil obino poz252

naje sopstvene poetnike i uenike tehnike, to se vrlo esto svodi na varijacije optijeg tumaenja tehnika koje su poznate veini stilova, barem u njihovoj savremenoj verziji. To znai da velika veina savremenijih stilova, ali i onih koji imaju starije poreklo, poznaje na primer geri-wasa izvedene u prostornom smislu put napred, put nazad, na stranu, krunu tehniku, a u domenu te-wasa tehnike elom pesnice put napred, tehnike bridom dlana u blokirajuoj funkciji... a nain izvoenja, svrha, upotreba, forma, pratei stav koji se koristi, bazino i kolsko kretanje koje je u njihovoj funkciji... podleu osnovnim psihofizikim i idejnim principima datog stila, i praktikuju se u skladu sa njima, u skladu sa ustaljenom praksom i tradicijom, tumaenjem najistaknutijih uitelja iz prolosti... Na taj nain, jedan pojedinac, poetnik ili uenik, moe da se, uz manje tekoe, koliko-toliko uspeno adaptira na tehniku neke druge kole ili stila, pogotovo ako se radi o slinim ili istorodnim kolama ili stilovima. Pored toga, sve kole poznaju odreeni broj ezoterinih tehnika i tehnika koje se prezentuju na naprednijem nivou. Te tehnike najee vode poreklo od arhainih i drevnih tehnika, predstavljaju tumaenje, verziju, varijantu, modalitet, teorijsku studiju mogunosti tehnike koju je dao neki istaknuti uitelj, bio on poznat istoriji karatea ili ne, koji je savremenik ili pripada istoriji... ili, to je vrlo esto, te se tehnike javljaju u katama i uzete su iz neke od kata, a vebaju se i izvan te kate, jer im je potencirana vanost, sloene su za razumevanje i izvoenje, pa ih valja (i) zasebno praktikovati. Moglo bi da se kae, uz odreenu rezervu, da se kole odnosno stilovi mogu da raspoznaju i tumae (i) na osnovu ovakvih tehnika odnosno kata, ako se ne radi o prvobitnoj, arhainoj, drevnoj tehnici koja je dobila novi vid ili tumaenje, pa ak i tada, po nainu interpretacije, mogue je odrediti stil ili kolu. Jer, postoje kole koje, u domenu tehnike, vie insistiraju na pojedinim grupama tehnika, niim ili viim stavovima, bazinim, pravolinijskim ili krunim, elipsoidnim kretanjima, improvizovanom, situacionom ili pak formalno odreenom toku pokreta. Veina kola ima, pored optih, i specifian vid kiai, ili specifine kiai, specifini kime i njegovo tumaenje i slino, to se najuoljivije vidi u katama koje su karakteristine za tu kolu, ili pak u katama starijeg porekla koje su pretrpele neke izmene ili predstavljaju tumaenje, nain interpretacije, u skladu sa bazinim postavkama te kole. Ova vrsta tehnike zavisi vrlo esto i od interpretacije. Kako napredniju tehniku prezentuju eksperti karatea, a najee vrhunski poznavaoci, uitelji ili akademici, i to njihovo tumaenje prihvata odreena grupacija, asocijacija, organizacija, kao osnovni model rada tehnike, jasno je da ta tehnika u odreenoj meri prolazi kroz prizmu njihovog tumaenja karate-tehnike i naina njenog izvoenja. Jedan vrhunski poznavalac, poglavar stila, akademik, rodonaelnik nacionalne ili nadnacionalne organizacije je obino pojedinac koji se itav niz decenija bavi karate-praksom i koji, samim tim, ima iskustvo, rutinu i dovoljno iroku teorijsku i praktinu osnovu da interpretira vrhunsku tehniku. Meutim, kako karate vrlo esto potencira individualnost, a izvoenje teh253

nike, ma koliko bilo formalno odreeno, ipak predstavlja individualni odraz zamiljene idealne tehnike, prezentovanje tehnike je uglavnom pod uticajem individualnog naina izvoenja i tumaenja te tehnike, ire posmatrano karate-tehnike i njenih bazinih principa u celini, bilo da se to odnosi na jedan stil ili da se posmatra globalno. Vei (tehnika) je sve. Ljudi nisu nita. Vei je mnogo vanija od ljudi. (Zen-kanon) Ako si gost visoka roda, otidi a da ne sedne. Ako si iz srednje klase, otputi se istog dana. Ako si iz niskog stalea, prenoi ovde. (Sokan)

DOJO (i) BON-TON

Ovo poglavlje je planirano tako da u svom okviru obuhvati jednu oblast, koja je esto zanemarivana ili marginalno shvaena u domenu vetine u delu sveta u kome ivimo. Naziv poglavlja se sastoji od dve rei: DOJO i BON-TON. ta je bon-ton, poznato je. Odrednice pojma dojo zasluuju neto vie prostora i panje. Do Jo etimoloki znai Put i Mesto. Tradicionalni karate bazira na individualnoj psihikoj evoluciji, napretku iracionalne samorealizacije, a taj postupak napretka, vreme koje se provede vebajui, ivot uz vebanje klasike karatea (i ne samo karatea) esto se naziva Put ili Staza. Jasno je da je ovde dato objanjenje bitno pojednostavljeno i da ni priblino ne obuhvata sve filosofske odnosno psiholoke implikacije Puta. Kineska antika filosofska misao za isti pojam koristi termin Tao (po emu je nastala filosofema Taoizam), koji ima i elemenata religioznog, mistinog i iracionalnog poimanja stvarnosti. Perl Bak (u delima iz Kineske trilogije) odreuje Tao kao sveti duh, iako je i ovakav prevod termina ogranien, jer moe da deluje odbojno na racionalnu svest. U leksici japanskog jezika analogni termin je Do. Do ima vie filosofskih, psiholokih, ali i vrlo praktinih implikacija. Do je Put, ali i put odlaska i put povratka istovremeno, tanije: Put bez povratka. Do je i odlazak, utapanje u nirvanu, u nitetnost materijalne egzistencije, ali i dinamiki iracionalni metod, nain katarze putem nihilizovanog ontolokog saznanja, direktne i trenutne iracionalne spoznaje nitetnosti. Do istovremeno predstavlja i idealizovani kanonizovani nain napretka u radu neke od vetina ili umetnosti. Evidentno je i to da do u svom nazivu sadre mnoge umetnosti ivljenja kao to su kyudo, judo, aikido, kendo, hapkido, goshindo... Do u ovom sluaju znai da je Put vaniji od spoljanjeg efekta, odnosno da u ovakvom tumaenju vetina duhovno dominira nad materijalnim. Do znai i to da se tei etikoj, estetikoj i kontemplativnoj iracionalnoj spoznaji i kvalitativnoj pro255

meni, a da su fiziki, spoljni pokret i spoljanji efekat samo nain, metod, lik u ogledalu unutarnjeg, introvertnog, iracionalnog, imaginarnog. Do i ivot pribliavaju se znaenjskoj identifikaciji. Ne postoji do bez ivota ali i vice versa. ivot onoga koji sledi do je do, ali i do je njegov ivot. Materijalna egzistencija dolazi na nivo subegzistencije, za razliku od nadegzistencije odnosno do, ali je do tu shvaen kao Put, kao Staza, kao Nain. Do se vezuje za vetine, analogno tome i za karate, tako to vetine imaju imanentnu, unutarnju Stazu Do. Vebajui klasiku vetine, ovek doivljava do i sledi do. Do i vetine nisu ni u jednoj bitnoj taki odvojeni, jer do bez vetine i vetina bez do ne postoje; tako tvrdi najsvetlija tradicija. Tako se dolazi do trojstva: ovek odnosno Um, Do odnosno Put i ivot odnosno Staza. Tek kada je ovo troje u jedinstvu, ispunjava se do. Do je neogranien, beskonaan i nepovratan. Spoznaja do je iracionalna a postizanje do ima vie nivoa. Do se poima u posebnom psihikom stanju srodnom transu, koje je posledica duhovne katarze i svesti o nitetnosti egzistencije, nitetnosti materijalne forme, nitetnosti i neegzistentnosti vremena, prostora i materije. ivot sa do i za do je filosofsko-mistini obrazac ponaanja i poimanja stvarnosti iji je metod iracionalan, fanatizovan, alogian. Pojam Do odnosno Tao je jedan od centralnih u pre-savremenim filosofemama dalekoistone teorijsko-filosofske misli, a njegove filosofske odrednice nemaju analogni ekvivalent u zapadnjakoj, dobrim delom iz razloga to je poimanje do ulno nadiskustveno, mistino i iracionalno. Do je nerealna realnost, iracionalizovani spoznajni metod, katarza, nitetnost, najdui put, put kojim se najtee ide. Jo znai Mesto. Tanije, jo je mesto gde se ostvarujue do. Jo ima vie filosofskih odnosno metafizikih odrednica, pri emu termin jo oznaava pojam mesto, prostor uopte. Kako nas ostale odlike tradicionalnog poimanja jo ne obavezuje suvie, obratiemo panju na sloenicu Do Jo. U tradicionalnom karateu dojo je ekvivalent hrianskom, jevrejskom i muslimanskom pojmu crkve, sinagoge, damije, istonjakom poimanju pagode. Preciznije odreeno, klasika marcijalnih umetnosti smatra dojo za hram, sveti prostor gde se odravaju verska odnosno religiozna sluba i praksa. Po tradiciji, dojo je hram karate-religije i slui za karate-praksu i karate-rituale. Dojo je sveti prostor, osveen svetlou i znanjem, potovan kao izuzetan. To je sakralni prostor (za razliku od profanog). Iz tog razloga prilian broj istonjakih uenika vetina ulazi u dojo sa strahopotovanjem i poniznou. Ceremonijalna i etikeciona tehnika ima u svom okviru kompletan sistem (pojedinanih) rituala i ceremonija kojima se iskazuje (straho)potovanje do-u, ritualnoj aktivnosti u njemu i Adeptima, Magovima, Prvosvetenicima i Patrijarsima (Sense-ima) koji rukovode ritualnim simbol-inovima u njemu (vebanjem karate-doa). Hriani u crkvi vide boji hram. Drevne karateke u dojou vide mesto ovekovog (odnosno) duhovnog proienja, etike i estetike katarze, mesto gde se ui i ostvaruje. Polira ljudski duh. 256

Postoji i analogija izmeu hrianskih, jevrejskih, muslimanskih crkvenih bogosluenja i verskih rituala i prakse u tradicionalnom dojou. Evidentan je i odreeni stepen analogije izmeu svetenika, rabina, hoda... sa jedne strane, i senseia u karateu, sa druge strane. Mnogi tradicionalni uitelji imaju i sveteniko zvanje, uitelji japanskog porekla obino into-religije ili Budizma, ali to nije pravilo; odreene kole karatea u dalekoistonim kulturama imaju sopstvenu religiju, jer po mnogim svojim determinantama i same predstavljaju religiozni pogled na svet. Samim tim, uitelji u ovim kolama su ili svetenici ili kalueri. Vrlo esto lider neke tradicionalne kole nosi titulu patrijarha odnosno prvosvetenika. Ova analogija nas ne obavezuje vie od inoformativnog nivoa, mada uoavanje ove podudarnosti moe da doprinese uvodu u komparativnu misao posveenu temama koje su predmet ove knjige. Simboliki osvetljeno, dojo predstavlja Univerzalni Um. U dojou je sakupljeno sve znanje, sva mo, sva vera. Da bismo ovo ilustrovali, posluiemo se jednom analogijom: Dojo je kao plodno polje. U njega se baca seme. Uenik simbolizuje to seme i zato mnoge kole insistiraju na simbolikoj smrti, ritualnom inu nestanka. Seme nie i raste. Sensei je kao sunce: vidi sve, moe sve, uvek je tu da dela na najbolji nain. Bez njega, seme nikada ne bi proklijalo, niti bi mlada biljka izbila na svetlost dana. Mlada biljka jaa i raste zahvaljujui plodnom polju i suncu iznad njega. Oni su meusobno neodvojivi, kao to su sensei i dojo neodvojivi. U savremenim uslovima prilino se retko uenicima prezentuju sve tradicionalne implikacije dojoa i retko se od njih trai mentalni napor udubljivanja u ove teme. Danas se pod dojom podrazumeva svako mesto gde se veba neka od vetina pod vostvom instruktora odnosno majstora. Iz tog razloga i ne navodimo kompletnu etikeciju ponaanja u dojou, jer je ona, dobrim delom, i odraz linog mistinog odnosa prema stvarnosti i potovanja i poniznosti prema mestu koje se smatra svetim. Retki su uitelji koji dosledno sprovode i insistiraju na ovom kodeksu ponaanja, pa se on sve ree moe pronai u svakodnevnoj praksi, i to uz prilian napor u traenju. Umetnik, stvarajui svoje delo, razgovara sa samim sobom i obraa se samome sebi. (Pikaso)

257

Iluzija je prosvetljenje. Prosvetljenje je iluzija. (Buda)

SATORI - NADSVESNA EKSTAZA

Svi hermetiki sistemi, bilo istonjaki, bilo zapadnjaki, imaju u svojoj teoriji uenje o posebnom stanju duha nadsvesnom stanju, iako je ovaj termin samo uslovan. Na zapadu, najpoznatiji istonjaki termini za to su nirvana i satori. Nirvana je deo budistikog religiozno-mistinog uenja, i znai utrnue, nitavilo, praznina, antiegzistencija. Sva budistika uenja imaju za krajnji cilj gubljenje svesti o sopstvu, stanje nitetnosti, pomirenosti sa svetom, postojanje u nepostojanju. Kasnije, zen na osnovu (kasnijih) yoga uenja, eksplicira satori kao krajnji cilj transcendentalne prakse. Da bi se uopte mogao shvatiti sadraj pojma ovog termina, valja se barem okvirno osvrnuti na istonjako poimanje mentalne strukture oveka. Savremena psihologija od Frojda na ovamo pominje tri osnovne strukture: id, ego i super-ego ili, priblino, podsvest, svest i (uslovno) drutvenu svest ili savest. Relacija izmeu ovih struktura predmet je uglavnom svesnog uvida, jer pojedinac u budnom stanju percepira samo sadrinu/elemente sopstvene svesnosti. Osnovna odlika svesnosti je racionalnost odnosno logikokauzalni model saznanja i, kao produkt, racionalno praktino ponaanje odnosno delovanje. Istonjaka hermetika tradicija govori o duhu a ne o linosti, smatrajui pojam duha mnogo irim i sveobuhvatnijim. Tu uglavnom nema otre podele na substukture kojima bi uloga bila jasno izdiferencirana. Problem racionalnog uma je u tome to postoje nekakva pitanja, ljudskom umu najdraa, na koja je nemogue odgovoriti na svesnom nivou funkcionisanja odnosno racionalno, kao to su, na primer: da li postoji apsolutna egzistencija, ta je sutina ivota i smrti, postoji li apsolutno dobro i zlo... Konano, uvek je (sve)prisutna, kao konstanta zapitanosti ovekovog uma, Kantova trijada: ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo. 259

Obian smrtnik, prosean ovek nikada ne uspe da na njih validno odgovori, niti reima, niti delom. On ivi u teskobi, strahu, a njegova egzistencija je, da parafraziramo Budu, neminovno nesrena, jer joj je kraj neizvestan a tok nepredvidljiv na njih se ne moe uticati svesnom akcijom. Zenovski uticaj ima za cilj da ukloni sve vetake koprene preko lica, jer se smatra da svaki ovek moe da postane svoj u svoj svojoj svojosti, samo ako uloi napor u to. Po tom uenju sve (ili bilo ta) je nepotrebno, suvino, optereujue. Tu se misli prvenstveno na doba, rasu, pol, veru, socijalni status, profesionalnu delatnost i sline spoljanje ovekove odrednice. ovek je neogranien i savren, savren u svojoj nesavrenosti. Taj put on je najtei od svih puteva kojima se moe ii, jer ga nema ako oveka nema. Muenje (uma) je uasno, a izlaz se ne vidi. Za to su potrebne godine ili decenije, da bi se polo put nazad, put ideje, put sebe samog. Na tom putu mnogi su odustali, mnogi su propali ili su se izgubili u lanoj predstavi sebe. Niko nita ne dobija ako prethodno nita ne prui, jer svaki ovek uvek plaa svoj dug, hteo to ili ne. Taj put znai sve, vie od ivota, vie od oveka. Tu uitelji ne mogu da pomognu, oni mogu samo da ukau, ali ne i da vode, jer bi to bilo besmisleno. Ako ovek misli o tom putu nije na njemu; ako ne misli, opet nije na njemu. ivotu se ne moe dati odgovor milju; moda moe delom, a ponajvie samim sobom, itavim svojim biem. Hiljade je prepreka koje uenik mora da savlada, ali je njegova najvea prepreka on sm. Kada jednom od misli o sebi doe do problema sebe, oseti sebe kao bolnu krvavu goruu ranu, kada oseti bol i patnju ovoga sveta, sav jad, bedu i gorinu koji se mogu doiveti, on tada dri ivot svoj i sudbinu svoju golim rukama, rukama sa kojih tee krv. Tad i samo tad to se desi ili ne desi, u zavisnosti od psihike zrelosti uenika, od njegovog uspona na lestvici na stazi individualne psihike evolucije. Problem i ovek doive svoje (raz)reenje u nad-realnosti, koja sadri bezbroj realnosti, beskonanost smu. To reenje je i reenje i ne-reenje istovremeno. Kida se veza sa materijalnom stvarnou i logikom postojanja. Tad i samo tad nastupa subjektivni doivljaj satori, prosvetljenja, totalne slobode svesti nestanka. Satori znai probuenje, znai otvoriti oi, videti i ne-videti, uti i ne-uti, osetiti i ne-osetiti... ali celim biem, samim sobom. Fenomen svesti se gubi a nadsvesni, nefenomenoloki spoznajni nadefekat preplavljuje um. Briu se granice izmeu mogueg i eljenog, izmeu prolosti, sadanjosti, budinosti i potencijaliteta sve je mogue jer sve je misao, i misao sama je mogua jer jer nad-egzistentna, jedino postojea. Katarza je potpuna. Sve to je bilo, nestalo je svi strahovi, brige, radosti, sve elje i sve misli. To je apsurd, uvid u besmisao egzistencije, besmisao ivota ili smrti, akcije ili ne-akcije, uvid u neegzistentnost sebe, svoga uma (iako ovo nije razlueno), uvid u neegzistentnost duha i materije, u besmisao egzistencije i ideje egzistencije i ideje o egzistenciji, uvid u sveprisutno nita i u afirmativni apsurd. Doivljavajui sebe kao realno neegzistentnog i svoju 260

misao kao neegzistentnu, ovek um samoga sebe doivljava kao apsurd, kao besmisao. Javlja se i oseaj potpunog besmisla, besmisla koji vodi u slobodu, neogranienu slobodu, ali ne nihilistiku slobodu, ve kreativnu, svemonu slobodu. Posluajmo rei zen- uitelja: Za svog ivota budi mrtav mrtvicijat. I ini sve to hoe, sve e biti dobro Ovo izgleda kao duhovna anarhija, dezorganizacija ili vulgarni hedonizam, ali je to pre nadsvesni oseaj slobode neegzsitentnosti granica, ogranienja ili zabrana. Totalna svest ovde komunicira sa univerzumom, koji je neogranien, i ona sama je neograniena, i um je neogranien, i ovek je neogranien. Sve to je postojalo, postoji, postojee i moe da postoji postoje sveto, dragoceno i svetlo, poznato i priznato. U stanju ponitenja forme ega, ekstatikog nadhalucinogenog poimanja, materijalni svet dobije duhovnu dimenziju, a duhovni svet materijalnu, i oni postaju jedno, nerazlueno i beskonano, gubei sopstvenu egzistenciju u fenomenolokom smislu. Sledbenik gubi svoje ja, svoj identitet, svoje bioloke i socijalne odrednice i postaje sve, postaje i Bog i Sotona, Priroda i Univerzum i Svet, jer se poistoveuje sa njima. To stanje identiteta, mirenja sa nepostojeom egzistencijom se potvruje nepostojanjem sopstvene egzistencije. Ne postoji vie ja i mislim odnosno um i misao. Um je misao i misao je um. Vreme je postalo besmislica a prostor apsurd, (samo jedna) teorijska odredba koja u praksi gubi vanost. Nadiskustvena spoznaja negira postojanje bilo kog vremensko-prostornog kontiniuma. Mo spoznaje beskonanosti pripada totalnom, prosvetljenom oveku, ija je egzistencija nedefinisana i redefinisana, neegzistentna. Satori predstavlja vrhunsku radost i vrhunsku tugu, kao i definitivno osloboenje od radosti i od tuge, osloboenje od sopstvenog ja (koje bi percepiralo radost ili tugu), od svoje misli, od svoje egzistencije, od svega to postoji, postojalo je, postojae i moe da postoji, slobodu od slobode same, kreaciju koja je pretvorena u Sve, u Nita, u afirmativnu/negativnu apsolutnu beskonanost. *** Logika i razum nestaju na raun kreacije, imaginacije, iracionalne spoznaje identiteta sa totalitetom. To je doivljeni ovek, potpuni ovek, ovek koji je prevaziao i ivot i smrt i egzistenciju i neegzistenciju, i svet materijalni i svet duhovni, stapajui se sa Venim, sa Apsolutom, sa Biem, sa Univerzumom, sa Beskonanim. 261

Po tradiciji, on je postao sveti ovek Buddha, Mahatma, Mudrac, Prosvetljeni, Iluminat. Njegova materijalna egzistencija se nastavlja, ali on vie nije ovek ovoga sveta, ne pripada nikome do samom sebi, ne ide nikuda a sve zna, ne gleda a sve vidi, ne slua a sve uje, on je svoj gospodar i svoj sluga. Isti je, a tako razliit. On razume, ali ne moe biti razumen, dela i kad ne-dela, ivi i kad ne-ivi, misli i kad ne-misli, jeste i kad nije, moe sve, zna sve, ume sve, jer je on sve. Boriti se ili ne boriti se, iveti ili umreti, biti ili ne biti on zna da tu nema razlike, da je to isto posmatrano sa druge strane. Ogranien je onaj koji eli i onaj koji ne eli, onaj koji se bori i koji se ne bori, koji ivi ili koji ne ivi, jer eleti znai i ne-eleti, boriti se znai i neboriti se, a iveti znai i ne-iveti. To je problem ugla posmatranja, kojega se valja osloboditi. Valja biti a ne gledati, spoznati, uiti, ili otii da bi se dolo ili doi da bi se otilo. Biti svoj i niiji, roditi se da bi se umrlo, a umreti da bi se rodilo, postojati i ne postojati, znati i ne znati, moi i ne-moi, a ostati neegzistentan, nepostojei u svoj svojoj punoi, jer to je Prosvetljenje, Buenje, Satori. Teorija (o) satori je veoma stara i pripada tradiciji i drevnom karateu, ali postoje i neke savremenije karate-kole koje insistiraju na teoriji nadsvesne ekstaze, koje svoju praksu i uenje svode gotoo iskljuivo na stazu ka doivljaju nadsvesne ekstaze. U stanju nadsvesne ekstaze, fenomen svesti je bitno redukovan a ulnomaterijalni svet postaje neegzistentan. U veini sluajeva, stanje nadsvesne ekstaze se postie ponavljanjem vie karate-tehnika po odreenom ritmu ili ponavljanjem posebnih, za to namenjenih kata, uz vizualizaciju i vibraciju odreene mantre monotonog zvunog sadraja koji deluje sugestivno i reducirajue na fenomen svesti. U stanju nadsvesne ekstaze se gubi barijera izmeu svesnih i nesvesnih delova bia, a osoba koja ga doivljava identifikuje sadraj slian halucinogenom. Materijalni svet se gubi, ulni opaaju nestaju, svest i kritiki odnos prema stvarnosti bivaju neutralisani. Obino umom onoga koji to stanje doivljava promie sadraj arhetipskog odnosno simbolikog karaktera. Stanje je vrlo slino budnom snu, sa pojaanom psihikom slikom i intenzivnom snagom doivljaja. Simboliki sadraj je izuzetno bogat i raznovrsan, ali arhetipska komponenta dominira, tako da je ovaj sadraj sasvim individualan, iako bazira na univerzalnoj podlozi arhetipske riznice oveanstva. Sadraj moe da bude dinamian ili relativno stabilan, a i da se u njemu aktivno uestvuje. Sadraj nije misao, on je poistoveen sa umom, pri emu se on doivljava kao nad-realnost, jedina postojea stvarnost. Vremensko-prostorni kontinium se gubi, gubi se subrealnost ulnih utisaka i materijalnog sveta, koji postaje neegzistentan. Svi vremenski trenuci se slivaju u jedan, moe da se doivljava prolost, sadanjost, budunost i imaginativna realnost koja se nikada nije desila i nee se desiti, i to paralelno ili sliveno u jedno, istovremeno. 262

U stanju nadsvesne ekstaze moe da se komunicira sa svim osobama, poznatim i nepoznatim, postojeim ili imaginarnim, pri emu je doivljaj kontakta sa njima nadulni doivljaj totalne, mentalne komunikacije. Informacije nisu injenikog karaktera, ve su pre spoznaja, iracionalni doivljaj, neafektivni oseaj. Na taj nain se dolazi i do Univerzalnog znanja ili arhetipske riznice Kolektivnog saznanja ljudske rase, koje takoe nema injeniku niti materijalnu podlogu, ve bazira na kreativnom iskustvu, a ne na pamenju ili znanju, bazira na oseaju, prihvatanju, spoznaji, gubljenju identiteta, nitetnosti egzistencije, apsurdu sveznanja. Vizuelni, sluni, taktilni i ostali ulni aspekti doivljaja prerastaju u totalni mentalni doivljaj, spoznaju iracionalnog iskustva koje se budi iz oveka, tako da on ne prihvata saznanje, ve se ono raa iz sutine, iz univerzuma, iz uma, iz ideje. Spiritualno znanje odnosno iskustvo odnosno doivljaj su u identitetu, nemogue je razluiti jedno od drugog, jer je jedinka u totalitetu svojih parcijalnih delova i poistoveena je sa univerzumom. Ovo iskustvo moe da vodi i do bola, patnje, bede, jada i gorine, samo to njihov intenzitet postaje apsolutan. Jedinka postaje patnja sama, te vie nema onoga koji pati i oseanja patnje, ve je patnja patnja i samo patnja, i bol je bol jedine egzistentne pojave i jedina mogua spoznaja datog doivljaja. Ovaj doivljaj moe da bude izuzetno upeatljiv i neprijatan, i da donese mentalno rastrojstvo i dezorganizaciju linosti, nestanak forme ega, apatiju i nepriznavanje materijalnog sveta kao egzistentnog, naravno posle doivljaja nadsvesne ekstaze. Vrhunska umetnost u stanju nadsvesne ekstaze je neverbalna komunikacija sa osnovnim, arhetipskim ili fundamentalnim nad-simbolima koji odreuju univerzum, kao to su Voda, Vatra, Priroda, Otac.... Ova komunikacija moe da znai i identitet, poistoveenje, prihvatanje, mirenje i ponitenje sopstvene egzistencije. Biti voda bolja odrednica ne postoji. To znai saznati sve univerzalne tajne prirode, njenu sutinu i sr, razlog njenog postojanja, nastanka i nestanka, njenu ideju, snagu i mo, Prirodu samu, i sve to je ona biti priroda i vie, biti i priroda i ne-priroda, nestati u njoj i raati se iz nje, u gru i u bolu, u utrobi sebe samog, iz svoje ideje nastati i u njoj nestati, biti svuda i ne biti nigde, biti i svemoan i nemoan, i trajan i prolazan biti Priroda. Tada pojedinac stupa pred lice Dobra i Zla, pred lice dvojnosti Univerzuma i uzima kljueve svoje sudbine u ruke. On postaje Apsolutno Zlo i ini Zlo, i jeste Zlo, i samo za Zlo zna, i samo Zlo potuje, priznaje i vidi, dela Zlo i misli Zlo i jeste Zlo. A tad i samo tad, metamorfoza je potpuna, on postaje Dobro, Apsolutno Dobro i jeste Dobro i samo Dobro zna, Dobro ini, Dobro misli, Dobro dela, postaje Dobro i veruje u njega i samo u njega, Dobro vidi i spoznaje, jer jeste Dobro. U ovoj metamorfozi, njega vie nema, nema ni Dobra ni Zla, nema ni prostora ni vremena, ni svetlosti ni tame, ni zemlje ni neba, ni prirode ni uni263

verzuma sve je nestalo, sve je postalo neegzistentno, prolazno, nepostojee, spoznaji daleko. A tada on, koga nema, staje pred lice onoga koga ima, onoga koji Jeste. Njegova jedina odrednica je to da Jeste. On je iznad vremena i prostora, iznad materije i duha, iznad prirode i univerzuma. On je Apsolutno, Beskonano, Nesaznatljivo; on moe sve i zna sve, svemu daje ideju i smisao, on je vena i beskonana, svemona Apsolutna egzistencija; i onaj koga nema se utopi u njegovim oima, osmehu. I bude On, i sazna isto to i On, i bude onde gde je i On bio, i uini ono to je On uinio, i umre, i rodi se, i pogleda u sunce, i bude u njemu, i ode iz njega, i bude Sve, i prestane da bude Sve, i bude Nita, i prestane da bude Nita. Tada spozna ta je Bog a ta ovek, tada spozna Istinu, Ideju, Um, i bude Istina, i bude Ideja, i bude Um, i opet ga nema, i opet nastane umre da bi se opet raao, i rodi se da bi ponovi umro, jer su umiranje i raanje van njega, jer je on video Onoga to Jeste. Ljubav njegova prema Njemu je beskrajna, ali on ljubav vie ne osea. I potovanje njegovo je beskrajno, jer mu je Uvid bio beskrajan. A onda on, pred licem Njegovim, podie glavu i stade izgovarati rei, jer te rei behu Njegove i njegove, jer iste rei izree, a one istinu donee, i mir, i blagostanje, i slogu, i dostojanstvo, jer predstavljae Zakon Njegov. I on postade svetenik Njegov, sluga i brat, ponizan u razumevanju, i telo njegovo i dua njegova i um njegov postadoe Njegovi, jer on spozna Njega, Negovo Ime i Lik uze, Telo Njegovo, duu Njegovu i Um Njegov, jer oni postadoe Jedno, Jedno u Svemu, Jedno u niemu, Jedno u Jednom. *** Ovo poglavlje je govorilo o jednoj oblasti koja je neretko vrlo loe, netano, zlonamerno ili neuko protumaena u strunoj literaturi, gde se esto i izbegava da se prezentuje. Ova oblast je tabu tema, moda i zato to je vrlo mali broj pojedinaca koji mogu da se nazovu njenim poznavaocima, a jo je manji broj onih koji su spremni da daju svoj doprinos razjanjenju ove teme. Takoe je na takvo stanje uticala i neprivlanost odnosno bespotrebnost tumaenja ovog elementa prakse odnosno tradicije karatea. Smatrao sam da od ove teme ne bi trebalo pobei, niti je samo formalno obraditi, bez iole dubljeg uputanja u njenu sutinu. To ne bi bilo poteno ni prema itaocima, ni prema karateu, ni prema ovoj knjizi. Tema moda deluje odbojno ili mistino za racionalni, savremeni um, to je posledica neznanja i dezinformisanosti u ovoj oblasti, kao i nekritikog odbacivanja onoga o emu se ne zna mnogo ili gotovo nita, ili se imaju pogrene informacije. Upravo zato sam se i poduhvatio da o ovome neto vie kaem, jer klasina teorija karatea poznaje i priznaje Satori i nadsvesnu ekstazu, kao i yoga, budizam i ogromna veina hermetikih sistema, poev od arhainih pa do ultrasavremenih. 264

Tema jeste deo tradicije i klasike karatea, i strana je ne samo sportu, ve i prohedonistiki orijentisanom savremenom oveku, koji nema mnogo znanja iz ove oblasti. Moda je problem u tome to istonjaki hermetiki sistemi iracionalno poimaju i simboliki prezentuju svoju grau, pa je ona strana i manje razumljiva oveku racionalnog uma, logiki orijentisanom. Pomenute teme imaju svoj racionalnije objanjeni ekvivalent u savremenijoj psihoanalitikoj teoriji uvida odnosno Jungovoj teoriji arhetipova i simbola. Pomenuti procesi i doivljaji su delimino poznati, pa i priznati u psihoanalitikoj teoriji, pa ak i u klinikoj praksi u savremenoj psihologiji, jer predstavljaju pre svega mentalne doivljaje ija je priroda slina halucinogenoj (po psihoanalitikoj teoriji) i mogu se, uz odreeni rad, izazvati kod veine ljudi normalne psihike konstitucije. Oni manjim delom predstavljaju mistino-religioznu praksu, jer su, svojom sutinom, iracionalni i u manjoj meri podleu verbalnom objanjenju, jer su individualno-nadiskustveni, a njihovo doivljavanje je iskljuito subjektivne prirode. Takoe sam, obraujui fenomen nadsvesne ekstaze, pomenuo i Apsolutnu Egzistenciju to je, tokom istorije filosofije, bila i jedna od teorijskih odrednica boga. Naziv je uzet uslovno, mada postoji i odreena pozitivna korelacija. Pod pojmom Apsolutne Egzistencije se, u ovom kontekstu, ne podrazumeva (nuno) teistiki koncept boga, boanstva uopte. Sagledano iz drugog ugla, nije nemogue da su odreeni, za to unapred pripremljeni pojedinci, adekvatno obueni, i imali doivljaj boga, koji bazira na hermetikom doivljaju nadsvesne esktaze. Jasno je da bi nastavak i razvoj misli u ovom pravcu predstavljao neminovno uvod u studije interakcije hermetizma i religije, to u potpunosti prevazilazi teme i aspiracije ove knjige. Opaska je data da razgranii dogmatski, lani, idealistiki doivljaj boanske egzistencije bez ikakvog dokaza za to, i odreenog doivljaja Apsolutnog u stanju nadsvesne ekstaze. Hriansko uenje esto pominje pojavu Boga u materijalnom obliku tzv. Bogojavljanja, koja prate posebna stanja svesti onih koji to doivljavaju. Postoji analogija sa hermetikim uenjem, i polemiko je pitanje da li su opisani sluajevi deo hermetikog vebanja i doivljeni u stanju nadsvesne ekstaze, a kasnije naivno protumaeni, ili su fikcije u sklopu religioznih uenja. Nije nemogue da su oba sluaja verovatna, odnosno da je jedan deo opisanih doivljaja fikcija a drugi pogreno, naivno ili tendenciozno protumaeno nadsvesno iskustvo pojedinaca koji su imali struno znanje, jer stanje nadsvesne ekstaze ne pripada samo karate-teoriji niti praksi drevnog karatea, ve i svim hermetikim sistemima vrednim pomena, a izgleda da se neki aspekti mogu pronai i u istim religioznim sistemima i mistinim praksisima, to je koincidencija sa predmetom ovog poglavlja, pa sve ovde izloeno tako valja i shvatiti.

265

Najvei bol je pri roenju i pri smrti. (Buda)

Za one koji oseaju, ivot je prava tragedija. Za one koji misle, ivot je prava komedija. (Radakrinan)

KI DOIVLJAJ I KONTROLA
Sve istonjake marcijalne umetnosti poznaju ki. U zapadnjakoj fenomenologiji je teko nai ekvivalentni pojam, a razlog tome moe se traiti ak i u multiplosti aspekta i nivoa njegovog ispoljavanja. Ki je vezan za karate od njegovog nastanka. Prvobitni karate predstavlja metod kontole i upravljanja tokom ki-a, i bazira na tenzija relaksacija principu. Tvorac karatea (u modernom smislu), Bodhidharma, kreirao je vebu 18 ruku koja je kasnije nazvana Sanchin, i predstavlja prvobitnu katu karatea, sauvanu do dananjeg dana u tradicionalnim kolama. Fiziki aspekt ki-a poznat je vie hiljada godina pre karatea i predstavlja jedan od kamena-temeljca ranih postulata yoge i orijentalne medicine, odnosno akupunkture i moxeologije. Po arhainoj staroindijskoj filosofemi, ivotna sila, univerzalna energija je jednoobrazna javlja se i u makrokosmosu i u mikrokosmosu, pri emu joj je sutina, priroda ispoljavanja ista. Sanskritski naziv je prana. Ki (japanski) ili chi (kineski) predstavlja ostvarenje ivotne sile ili univerzalne energije na nivou mikrokosmosa odnosno, u funkciji karatea, u oveku kao jedinki. Ki se stie roenjem a gubi smru. ivot to je ki, energija, njeno kretanje; gde nema ki-a, nema ni ivota. Ki nije fizika energija, ve metod energije, posebna fluidna psihofizika energija koja u potpunosti proima spoljanji model ovekov njegovo telo. Ki ima poseban sistem meridijana, kanala i ventila po kojima se kree, po tano odreenom rasporedu i po tano odreenom vremenskom ritmu. Prema tradicionalnoj doktrini akupunkture, ti meridijani postoje na anatomskom nivou tela, ljudskog, ali i svakog drugog oblika ivota. Svaki od meridijana odnosno kanala odgovara nekom od elemenata prirode u starokineskoj filosofiji: Vazduhu, Vatri, Vodi, Zemlji, Etru... 267

Ki je dvopolan odgovara yin-yang uenju o ustrojstvu sveta pri emu ki fluktuira od yina ka yangu i obratno, u zavisnosti od poloaja, doba dana, godinjeg doba, meseeve mene... To kretanje ki-a ini ivot, omoguava vitalne procese i odranje materijalne egzistencije. Ki znai i harmoniju, odnosno protok ki-a u oveku predstavlja harmoniju. Ki mora da tee uvek u za to odreenom pravcu, da bude odreenog intenziteta, u odreeno vreme i sa datim polaritetom ako to nije sluaj, dolazi do disharmonije, do bolesti, shvaene kao totalni, psihofiziki poremeaj. Ovo ilustruje uenje drevne kineske filosofije da je ovek totalni ovek, savrena harmonija, koja bazira na dinamici i stalnom usaglaavnju disharmonije. Na postavkama ovog uenja baziraju akupunktura i moxeologija. Ove dve grane svojom praksom direktno ili indirektno utiu na tok, smer, intenzitet, i vreme toka ki-a u nekom njegovom delu, uravnoteujui ga uticajem na neku od taaka koje su, uproeno reeno, direktno ili indirektno vezane za meridijanski sistem. Poznavaoci kineske tradicionalne medicine tvrde da mogu da lee sve bolesi i poremeaje, jer su oni posledica nepravilnog, neharmoninog protoka ki-a. Prvobitne tehnike karate-sistema imaju i medicinsku ulogu. Ti pokreti, sami po sebi, predstavljaju idealan raspored toka ki-a i imaju sposobnost da uravnotee odnosno da dovedu u harmoniju taj tok, jer predstavljaju savreni, prirodi najadekvatniji tok ki-a. Neke kineske kole karatea (Tai-chi-chuan, a posebno Chi-gong...) baziraju svoju praksu gotovo iskljuivo na kontroli i voljnom upravljanju ki-em, kao i psihofizikim uticajem kokyu-wasa (tehnike disanja) na ivotne procese odnosno protok ki-a. Tradicionalni karate smatra ki bazinim elementom tehnike. Stari uitelji govore da je tehnika bez ki-a bezvredna i da je to puko troenje snage u prazno. Doivljaj ki-a je mentalni doivljaj i duboko je iskustvene prirode. Ki mora da se oseti, doivi, da se saivi sa njim. On mora da postane vodi tehnike, njen osnov. Oseaj ki-a u tehnici u mnogome zavisi od toka pokreta i energetskog balansa, kao i od posebnog psihofizikog stanja. Za doivljaj kia su neophodni vera i upornost, veliko strpljenje i mentalna otvorenost, prijemivost da se oseti doivljaj ki-a. Prvi doivljaj ki-a je izuzetno ekspresivan i prati ga oseanje blaenstva, spokojstva i mira. Doivljaj ki-a je poklon, nagrada za veru, upornost i odricanje. Ki se moe doiveti jedino u sasvim mirnom i koncentrisanom stanju svesti, iako doivljaj ki-a, dobrim delom, nije svesni doivljaj, ve pripada transcendentalnoj praksi karatea. Potrebno je puno prakse i iskustva da se ki uvek i po elji doivi, a dovoljno je mala neravnotea i nemir u toku uvebavanje da se ovaj oseaj izgubi ili poremeti. Ki se vezuje za tehniku, proima je, on vodi tehniku i daje joj kvalitet. Ki ima apriornu, prvenstvenu prirodu. Tehnika i ki postaju nerazlueni i, posle godina takvog vebanja, nemogue je odvojiti jedno od drugog, ak i kad se to eli. 268

Po tradiciji, ovo je odlika majstorskog nivoa. Karate-majstor moe uvek da oseti ki i njegova tehnika odie duhom ki-a. Ki (simboliki) znai savrenstvo i harmonija. Spoljanjem posmatrau to izgleda kao glatka, meka, doivljena tehnika sa izgraenim tokom pokreta, harmonino, usaglaena i mentalno kontrolisana. Jednom, pre dosta godina, na jednom seminaru, jedan uenik je upitao Tecui Murakamija, jednog od najveih uitelja tradicionalnog karate-doa: ta je to, u stvari, karate. Murakami, oito iznenaen naivnou pitanja i suoen sa nemogunou da konceptualizuje odgovor, samo se nasmeio i rekao: balet smrti (...the death ballet). Pretpostavljam da je mislio upravo na ovaj aspekt karate-prakse, na doivljaj ki-a Onaj ko ima mentalnu kontrolu svojih tehnika i doivljaj ki-a on osea ki u prostoru, njegovu dinamiku i ritam, tok i snagu, spiritualnu mo... a to ga vodi ka kontroli ki-a. Ova oblast pripada naprednijim studijama i prilino je teko objanjiva pojedincu koji nema oseaj ki-a, a to nije ni nuno. Vano je naglasiti da je priroda ki-a, po svojoj sutini, iracionalna, i da podlee nesvesnim delovima bia, ali se moe i svesno percepirati. Ki je totalitet, totalitet energije, oveka i njegovog uma, i nemogue je iskljuivo svesno uticati na njega. Zato postoje mnoge metode a posebno kate imaju naglaenu ovu funkciju i upotrebu. Sve kate u svom primernom obliku zahtevaju oseaj i kontrolu ki-a. Ki se najlake kontrolie u bazinoj tehnici. Preporuka je velikih majstora da se u tom cilju, veba cela grupa teisho-tehnika i tehnike otvorenim rukama, jer se na dlanu nalazi mesto taka emisije ki-a i promene polariteta, i neto je lake osetiti osetiti njegovo prisustvo i tok, ako je tehnika potpuno korektna i ima kvalitetan tok pokreta, koji je obino u interakciji i pozitivnoj korelaciji sa tokom ki-a. U marcijalnoj umetnosti ki znai posebno mentalno stanje, otkrovenje, jedinstvo sa univerzumom. Ki predstavlja (i) nain miljenja, delanja, ponaanja. Veliki majstori postupaju po ki-u, a ne sledstveno logici ili razumu. Dejstvo ki-a je bre, trenutno je i efikasno, iako ga ne prati svesna percepcija. Nije retkost videti (dobrog) majstora karatea kako reaguje brzim zauzimanjem stava ili karate-pokretom, ako uje iznenadnu buku, ugleda jaku svetlost, doivi opasnost u saobraaju... Sa racionalne take gledita ova reakcija je besmislena, a psihologija bi tretirala ovu pojavu kao upotrebu ranije nauenog (fiksiranog) modela ponaanja u nespecifinim okolnostima. Karateka u veini kriznih, alarmantnih ili trenutno nepoznatih situacija deluje na taj nain, jer mu je to usvojeni nain ponaanja, koji mu je mnogo puta pre datog doivljaja obezbedio efikasnu reakciju. Podsvesno, tanije pre-svesno, on uvek reaguje na taj nain, jer je taj tip reakcije postao stereotip i javlja se pre akcije svesnog dela bia. Tradicija karatea tvrdi da je ovakva reakcija manifestni oblik ki-a. Ki dolazi pre svesnog razmiljanja, koje je sporije, jer uzima u obzir injenice, okolnosti, ranije steeno iskustvo... to usporava dejstvo. Veina starih, tradicionalno orijentisanih majstora reaguje i u svakod269

nevnim prilikama samo kroz ki. Njihove odluke, reakcije, dela, rei... su posledica intervencije (toka) ki-a i ne podleu racionalnom modelu saznanja i reagovanja. Njihovo ponaanje je iracionalno, jer je posledica ki-a; ki dela u njima. Oni samo prate njegovu volju, jer izmeu njih i ki-a nema vie razlike oni su postali jedno. Identifikacija sa ki-em znai istovremeno i njegovu vrhunsku spoznaju i savrenu, potpunu kontrolu. Akcija, misao, re to je ki, pri emu je ki iracionalno iskustvo, ne injenika intuicija, nain reagovanja i miljenja, sutina ljudskog bia, jer je ki duboko individualan. Termin ki se esto prevod sa spirit odnosno duh ili dua. Time se eli da naglasi da je ki sloboda, univerzalna dua, osloboenje linosti. Delati po ki-u znai biti slobodan, biti svoj, biti ovek bez strasti i strahova, ovek ideje i ovek puta. Ki je i oseaj, univerzalni vodi, spiritualno saznanje. Metafiziki odnosno metagnoseoloki aspekt ki-a je univerzalna spoznaja, kreativna sloboda, individualna imaginacija dovedena na stepen univerzalno vaeeg. O ki-u ue mnoge legende i mnogi uitelji, ali je pojedincu na zapadu teko da dosledno pojmovno obuhvati ki, jer ki, dobrim delom, predstavlja transcendentalno iskustvo, individualni doivljaj koji je verbalno neprenosiv. Uitelji tee intuitivnosti, slobodi delanja, oseaju, a ne umovanju, jer su blii ki-u, njegovoj imaginativnoj i iracionalnoj prirodi. Ki predstavlja takav fenomen da vera u ki znai ki. Ako neko misli da osea ki on ga (verovatno) i osea, jer ki nije definisan, nije determinisan, pripada iracionalnoj sferi spoznaje i gubi se kada se o njemu umuje, kada se pokua svesna spoznaja i analiza. Ki ivi kada ovek ivi, kada ovek umuje, ki-a vie nema. Ki je ista dinamika, akcija, spoznaja, delo metod ideje (ovih) fenomena i njihova iracionalna sutina. Ki se smatra za udo, a njegova materijalna manifestacija je, na drevnom istoku, izazivala strahopotovanje. Ki je blizak zen-filosofiji praktinoj filosofiji iskustvene spoznaje. Kao te se zen-sutina moe spoznati u bljesku munje ili nikad, a od nje se udaljava uenjem, itanjem, razmiljanjem, umovanjem, tako da se i ki manifestuje i tu je kraj. Svako dalje insistiranje je negacija ki-a, njegovo nerazumevanje. Uitelji govore da sutina je ki-a istovetna sa sutinom karate-tehnike, da predstavlja njen osnov, ali i da je tehnika put da se oseti ki, da bi se osetio sopstveni spirit ili sopstveni duh. Ova idealistika postavka nas ne obavezuje suvie, jer spoznaja ki-a pripada individualcima, a karate-tehnika se na alost, veba masovno. Postoje i oni koji, u svojoj naivnosti, drskosti ili bezonosti, tvrde da poseduju ki, razmeui se i hvalei se time, ne shvatajui da ki znai i skromnost, kontrolu i unutarnji mir, koji nema elju da se samoreklamira. Ki je deo teorije i prakse tradicije karatea i drevnog karatea, ali i drugih, njemu slinih i srodnih oblasti. Izuzetan je estetiki doivljaj posmatrati osobu koja veba na primer katu, a koja je upuena u mentalanu kontrolu ki-a. Karate, u svojoj misiji po svetu, donosi dosta toga novog i, usled svoje iracionalne prirode, zapadnjaku nerazumljivog. Ki nije mistina besmislica, niti tajno oruje takmiara u koliini razbijenog tvrdog materijala, ve pri270

pada humanom, plemenitom i dostojanstvenom sistemu karateu, kao i njegovoj praksi, za koju je bio nerazluivo vezan hiljadama godina. Moda je to valjan razlog da se pokua da se ki, koliko-toliko, osvetli i objasni onima koji o tome imaju pogrenu, neistinitu ili unapred odbojnu predstavu, iniciranu tumaenjem dobronamernih ili onih koji svoje minorno znanje odnosno neznanje pokuavaju da nekritiki nametnu. Nije to pojava samo u kontekstu fenomena ki-a, jer gotovo kompletan karate pati od te i takvih boljki, ali to ve prevazilazi okvir ove teme. Jedino sam ja onaj koji je bio, koji jeste i koji e biti. (Zen-koan)

KOKYU-WASA
Spiritualne elemente disanja poznaje drevna, kako zapadna, tako i istona hermetika tradicija. Praksa da je mentalno vebanje bazirano na kontroli disanja, odnosno posebnim tehnikama i metodama disanja, nije ni danas nepoznata ovim sistemima naprotiv. Gotovo svi hermetiki sistemi, pravci, kole, metodi... u znatnom obimu obrauju disanje kao psihofiziki fenomen i na tome baziraju veliki deo vebanja. U praktinoj filosofskoj misli drevnih dalekoistonih civilizacija disanju je posveivana puna panja i mnoge specifine metode disanja su koriene u mistino-religiozne ili transcendentalne, ali i vrlo praktine svrhe. Dejstvo na fizikom ili psihofizikom planu je najoigledniji primer za to. Ova stara tradicija je bila poznata svim religioznim, mistinim, praktino-filosofskim, mentalno-transendentalnim i srodnim sistemima ovih regiona i negovana je vie hiljada godina. Drevni karate kao hermetiki sistem duguje prvobitno uenje o disanju drevnoj tradiciji Tibeta i Kine. Pre vie hiljada godina, u doba prapoetka sistema koji e se kasnije ujediniti i polarizovati u karate, teorijsko-praktina osnova disanja u tibetanskim metafizikim sistemima, koja dominira u odnosu na ostale, religiozna je filosofema lamaizma. Upravo lamaizam odnosno tumo predstavlja prvobitnu mentalnu osnovu prakse disanja. Primarni eksperti i poznavaoci ovih, tada uglavnom tajnih metoda disanja, su lame ili svetenici kalueri, nosioci kulture, pismenosti, filosofske i naune misli toga doba. Na disanje u prvobitnom karateu su najznaajniji uticaj izvrili upravo kalueri, svetenici lame. Po usamljenim i udaljenim manastirima, u miru i tiini stoletnih uma, na nekoliko hiljada metara nadmorske visine, rodio se kompleksni tumo-sistem koji je prvobitna podloga disanju u svim kasnije formiranim karate-sistemima. Verovatno je da su svetenici lame obraali toliko panje na disanje i zato to je disanje na tim visinama vrlo specifino, a boravak na vrhovima planina posebno deluje i na fizike i na mentalne komponente ovekovog bia, 271

pa je razgranati sistem tehnika disanja dobrim delom predstavljao i adaptaciju na te uslove. Lame svakodnevno provode vie sati fiziki nepokretni u jednom istom poloaju (to predstavlja i osnovu asanama u mentalnoj praksi yoga-sistema), u meditaciji, kontemplaciji, teei da se poistovete sa Nirvanom Nitavilom, Neegzistencijom. Lame, u svojim filosofsko-religioznim uenjima, tee da prevaziu i negiraju fiziko, ovozemljsko, ulno, da bi se uzvisili do Apsolutnog, neprolaznog, venog, trajnog. U tom uenju, disanje je klju, nain, spona izmeu fizikog i mentalnog, nain da se fizika komponenta podredi mentalnoj. Iz tih izvora potie ideja o kontroli fizikih procesa, to vodi kontroli mentalnih procesa oveka, njegovog bia i duha koji mu je imanentan. Najmarkantije uenje o disanju, i ujedno najee primenjivano, metod je usporenog, isprekidanog disanja odnosno zadravanja daha; za nae savremene pojmove, gotovo neverovatno dugo. Ovaj metod stvara odreeno pasivno fizioloko stanje, slino obamrlosti i ukoenosti. Svi procesi su bitno redukovani, kao i fenomen svesti, a pojedinac koji ovo stanje izazove ulazi u polje transcendentalne svesti, proirene samosvesti, prima i doivljava sadraje iz nesvesnih delova bia... Kako su lame, u svojoj svetenikoj praksi, najee koristili mentalna vebanja, dugotrajne postove, specifinu tehniku disanja i metode, senzorne deprivacije (ulne gladi), odricanje od ovozemaljskih zadovoljstava i, u krajnjoj liniji, pripremale se za duhovnu emigraciju iz ovog sveta, jasno je da su oni do savrenstva doveli neke od metoda disanja koji e kasnije ui u temelj nauke o disanju i prakse disanja u drevnim karate-sistemima. O mnogim metodama iz ovog domena, kao i o nekim tajnama lama, podaci su opskurni. Koristei posebne mentalne tehnike, uz specifine tehnike disanja i veliko iskustvo i praksu u ovom domenu, neke lame su, navodno, mogle da levitiraju, da naputaju materijalni oblik svoga tela, da mentalno putuju u prolost i budunost... to je, naravno, do danas nauno uglavnom nepotvreno. Verovatno je da u tome ima i preterivanja, legendi, matovitog prepriavanja bez realne podloge i slinih elemenata, ali je izvesno i to da su spiritualni potencijal i spiritualni razvoj lama bili na vrlo visokom stepenu, kao i to da su oni ostvarili u praksi ideju o disanju kao fizioloki i mentalno vitalnom procesu. Danas su podaci o tome esto neprecizni i polemini, i pored odreenih istraivanja koja su sprovedena na temu lama i njihove filosofske misli. Nekada je vie od deset procenata odraslog stanovnitva Tibeta obavljalo sveteniku funkciju i podvrgavalo se dugotrajnim mentalnim vebanjima, to je predstavljalo element tibetanske tradicije sve do poetka ovog veka, dok su ostali elementi praktine kulture i civilizacije, a pogotovu tehnika i tehnologija, bili potisnuti. U ovakvoj socijalnoj klimi i tradiciji, lake je razumeti nastanak i razvoj mentalnih i fizikih vebanja tumo-sistema i transcendentalnu tradiciju disanja drevnih lama. Danas je Tibet deo teritorije Republike Kine i najveim delom je tradicija svetenikog stalea potisnuta. Sveteniko zanimanje je postalo neomiljeno i sve manje potrebno, a sveteniki stale se ra272

pidno osipa, to je i razumljivo s obzirom na porast opte, a naroiti tehnike i tehnoloke kulture tog regiona. Dalaj-lama, vrhovni duhovni poglavar tibetanske religije, u izgnanstvu je i ne vraa se na Tibet, i pored poziva kojega je dobio od zvaninih kineskih vlasti, a sveteniki stele je viestruki brojno redukovan, jer je religiozna svest najveim delom potisnuta u druteno-politikim uslovima i ideolokoj klimi koji sada tamo vladaju. A i savremeni svet na poetku 21. veka nema ba mnogo afiniteta za ortodoksne religiozne i mistine paradigme... Danas se tibetanska religiozna, mistina, drevna filosofska misao zadrala po usamljenim planinskim manastirima i veim centrima, a ti manastiri su prvenstveno predmet znatielje turista i naunika, dok su izgubili dobar deo svoje prvobitne ortodoksne namene. Poznato je da drevni karate(do) veliki deo svoje prakse duguje ranim yoga-sistemima, to se u mnogome odnosi i na disanje. Disanje u yoga-tradiciji i praksi ima zavidno mesto, ako ne i poasni pijedestal, jer veina vebanja fizikih i mentalnih ogranaka yoge koristi raznovrsne metode disanja u svakodnevnoj praksi. Akcenat koji je dat tehnici disanja i njenoj upotrebi gotovo je isti i kod mentalnih i kod fizikih disciplina yoge. U praksi je do maksimuma razraena ideja o disanju kao elementu koji spaja fiziko i mentalno. Pojednostavljeno parafrazirajui yoga-teoriju, moemo rei da izmeu fizikog i mentalnog ne postoji sutinska razlika, ali postoji postojana interakcija. Kao to fiziki procesi utiu na mentalno stanje, tako i mentalni procesi utiu na fiziko savremena nauka tek u 20. veku posveuje ovoj postavci odreenu panju. Kako yogi ele da celokupnu stvarnost svoga sopstva spoznaju i kataliu, ideja ranih yoga-sistema je da se uticajem na fiziku sferu moe izazvati unapred planirano i kontrolisano dejstvo u mentalnoj sferi, ali i obratno, da izazivanje odreenog mentalnog stanja dovodi i do njemu adekvatnog fizikog stanja. Metod kojim ovo moe da se postigne je usavreno, potpuno kontrolisano disanje, koje obino ima mnogo vaniju ulogu nego to je uloga katalizatora. Neke grane yoge ga uzimaju za svoju centralnu postavku i kljuni i osnovni metod u praksi. Disanje i relaksacija su danas, pored meditativnog, najvie korieni elementi, u sve iroj primeni yoge na istoku i zapadu, ali i u zapadnoj hermetikoj tradiciji koja ulazi u ire slojeve, i koja mora da se, svojom metodologijom, prilagoava masovnosti. Rani yoga-sistemi su verovatno izvor najbrojnijih tehnika disanja u originalnim karate-sistemima, uz ogradu da je, u doba neposredno posle nastanka karate(do)a kao sistema, teko bilo razluiti ta je ist yoga-sistem a ta karate(do), jer se oni nisu javljali u eksplicitnim formama, ve u sinkretikoj, u zavisnosti od regiona i uitelja, pri emu su i mnoga uenja bila zajednika. To je i razumljivo s obzirom da je karate-sistem nastao na iskustvu yoga-sistema i vekovima je koristio njegovo iskustvo i praksu. U karate-sisteme je iz yoge prenet skup uenja o uticaju na mentalne komponente i fizike procese tehnikama disanja, to je i osnov prvobitne ka273

rate-prakse. Koliko je karate imao iracionalniju filosofsku osnovu od praktino orijentisanih yoga-sistema, toliko je slinosti pokazivao u fizikim metodama dejstva, a gotovo istovetnost u tehnici i metodama disanja. U originalnom karateu su se sauvale vebe disanja sve do 20. veka, i ako je karate proao veliki prostorni i vremenski put kroz dalekoistone civilizacije da bi, preko Kine, stigao na Okinavu, a odatle u Japan, pri emu je tehnika disanja dobijala nove komponente sve do 20. veka, ali je bazirala na prvobitnim yoga-sistemima i malo je promenjena u idejnoj osnovi. Veliki i konstantni uticaj na teorijske, a naroito na praktine tehnike disanja u karateu su izvrili uitelji drevne Kine. U doba kineskog perioda razvoja karatea, karate-kole su bile sistemi adaptirani po analogiji na neku od ivotinja, bilo da su predstavljali kombinovani sistem vie ivotinja, bilo da su usavravali samo jedan od osnovnih, simbolikih naina. (Bazina kata). Karate-tehnika je progredirala u ovom periodu isto koliko i disanje jer je, praksom pratei kinesku filosofsku misao tog doba i, kasnije, taoizam, takoe nastao na teritoriji drevne Kine, teila da se poistoveti sa prirodom, ovekovom okolinom, da je razume i da je oponaa. Smatrajui oveka samo deliem prirode koja ga okruuje, njenim neodvojivim elementom koji sa svime to postoji predstavlja idejnu i sutinsku celinu, drevna kineska tradicija u domenu praktino-filosofskih sistema je uinila kvalitativni korak napred u razvoju tehnike disanja. Do tada ezoterino i iracionalno, karate-disanje dobija vrlo praktian vid i, spolja posmatrano, asocira na nain disanja pojedinih ivotinja; kako su kole u to doba nosile naziv Tigra, Konja, Zmaja, Zmije... a prema drevnoj kineskoj simbolici, tako je i disanje bilo adaptirano idejnim, simbolikim kvalitetima svake od ovih ivotinja. Tako kola Tigra neguje, koristi i potencira snano i odseno disanje, finalizovano glasnim uzvikom (kiai) koji asocira na urlik tigra; kola Zmije koristi konstantno drhtavo i itavo disanje koje se zavrava zvukom slinim siktanju zmije... Iz ovog perioda se uz tehniku disanja javlja i kiai koji je prirodni, logini zavretak zapoete akcije disanja. Na mentalnom planu se koluje i potencira uticaj disanja na misaone procese, uticaj vibracija ciklusa udisaj/izdisaj, uticaj (i) koliine udahnutog i izdahnutog vazduha, kao i raspored, ritam i kontrola disanja na tok svesti i mentalne procese. U ovom periodu je takoe korien razgranat sistem tehnika i metoda disanja koje su uticale na promenu mentalnih stanja, produenje perioda koncentracije, omoguavanje dugotrajnih faza nesmetane meditacije, izazivanje transcendentalnih stanja, halucinogenih efekata, posebnih afektivnih momenata, psihofiziko razdraivanje u cilju koncentracije energije i korienja energetskih izvora i potencijala do maksimuma... da pomenemo samo neke od ciljeva prakse disanja. Kineski period karatea, a, samim tim, i uticaj na teoriju i praksu disanja, trajao je vie hiljada godina, sve do 20. veka, to je i razumljivo kada se ima u vidu injenica da je sam karate-sistem nastao na teritoriji drevne Kine i da je bio pod vrlo jakim uticajem kineske praktino-filosofske misli. 274

Taoizam, filosofska paradigma zlatnog doba drevne Kine, izvrio je vrlo jak uticaj na sam karate, a posebno na njegovu praksu. Taj uticaj je bio do te mere temeljan da je taoistiki pogled na svet prenoen dobrim delom i putem karatea, koji se prostorno irio ka istoku i jugu kineske teritorije, ka Ryu-Kyu arhipelagu i, posebno, ka Japanu. Kako je taoistika filosofija u velikoj meri bliska nereligioznom panteizmu, ali i iracionalna, simbolizam i nesvesna analogija poinju da dominiraju praksom disanja (u teoriji karate-doa). Umesto direktne, fiziki orijentisane prakse drevnih kola karatea u Kini, simbolizam, romantino i, ponekad, nostalgino poreenje, kao i iracionalni uvid, ulaze u praksu disanja. Ono postaje neto prirodnije, prividno slobodnije, neformalno odreeno. U ovom uenju o disanju uitelj bi neretko govorio da reka tee neprekidno, od ua ka izvoru ili da kia pada neprekidno sve dok je sunce ne zameni. Ne uputajui se u idealistiku, iracionalnu dijalektiku taoizma niti njene relativistike postavke, valja konstatovati da, iz ovog perioda, poev od 5. veka pre n.e. (Padhmasambhavina interpretacija) vodi poreklo (proto)zenovska uslovljenost i odreenost karate-prakse, i da je ovo blisko istorijskim prapoecima zena, kao indirektnog produkta sinteze (i) taoistike misli i, kasnije, poznog, indukovanog mahayanskog ogranka budizma. Zenovsku komponentu u karate-praksi dovode do punog izraaja tek kasnokineski, okinavljanski i, tek kasnije japanski uitelji karatea, inicirani starijim uenjem iz kineskog i, kasnije, okinavljanskog perioda uenja, uz puno potovanje tradicije i prvobitne ideje karatea. Svojom ekspanzijom na Okinavu karate je dobio i u kvalitativnom i u kvantitativnom pogledu, pri emu je karate-sistem samo deo onoga to je, tokom vekova, preneseno iz Kine na Okinavu. U svojoj postojbini, Okinavi, karate se zadrao vekovima, a postoji i dan-danas, iako je u svetu uloga okinavljanskog karatea jo uvek prilino podreena onoj koju ima japanski. Tehnika disanja dobija odreenu zrelost koju najbolje ilustruje injenica da se prvobitna uloga, sada ve moemo rei: kokyu-wasa nije bitno promenila, a da su je okinavljanski majstori karatea usavrili do perfekcionizma. Idejna i praktina novina koju disanje duguje okinavljanskom periodu karatea je koherentan sistem fiziki orijentisanih regenerativnih vebi, kao i sinhronost izvoenja tehnike disanja, ime se doprinos ovoj oblasti ne iscrpljuje. Postajui fiziki vrlo naporan, iscrpljujui sistem koji bazira na dugotrajnim i zamornim vebanjima, karate na Okinavi dobija, kao prilog svojoj tehnici, kompletan sistem vebanja za regeneraciju i brz oporavak posle najnapornijih sekvenci rada. Potencirano je jedinstvo tehnika disanja i izvoenja karate-tehnika tako da je, po reima drevnih okinavljanskih majstora. jedno bez drugog nemogue. Bez poznavanja tehnike disanja je nemogue izvoditi fiziki pokret odnosno pojedinanu tehniku, a pravilno uenje tehnike zahteva i (u)poznavanje adekvatnog disanja. Iz ovog perioda je poznato vrlo specifino disanje za svaku katu. Drevni okinavljanski karate potencira prvobitnu katu Sanchin, a samim tim i 275

vrlo specifian ritam i nain disanja, koji je adekvatan toj kati. Kada se ove dve komponente usaglase spoljanji model, nain rada kate i tehnika disanja dolazi do razvoja posebnih mentalnih komponenti, do uvida, da se posluimo psihoanalitikim terminom, to je, dobrim delom i bazina funkcija ove kate. Kata i disanje postaju nerazdvojiva celina, a kako ovakva praksa dolazi iz starijih izvora nego to su okinavljanski, tada dobija svoju punu primenu u praksi. Mnoge stare kate su, praktino, udbenici disanja, kojima je sistem tehnika kasnijeg porekla, stvoren da bi se ostvario kompletan psihofiziki doivljaj. Postoje odreene drevne kate koje su vebane na Okinavi, ija je prvenstvena uloga da poue nekim tehnikama disanja. Posebno je zanimljiv sistem disanja koji ima za cilj brzu obnovu energije, vraanje vitalne snage. Po teoriji okinavljanskog karatea, uticaj tehnike i prakse disanja na ki je direktan, kao i na sve fizioloke i mentalne procese. Kao to disanje u potpunosti odraavaju i mentalno i fiziko stanje pojedinca, tako se i uticajem, voljnom kontrolom disanja koja se postie karate-tehnikom, tanije: kvalitativnim spojem tehnika disanje, moe da uspeno utie na mnoge mentalne i fizike procese, na kompletno psihofiziko stanje. Medicinski aspekt, blizak teoriji akupunkture, svojom i fiziolokom i mentalnom komponentom je u direktnoj vezi sa disanjem, koje predstavlja i odraz (fiziolokog stanja), ali i aktivni regulator, nain kojim se postie eljeno poboljanje i promena, nain voljnog uticaja na kompletnu psihofiziku linost, metod leenja i oporavka. Posebnu oblast ovih vebanja obuhvata regenerativno vebanje koje ima za cilj da brzo i efikasno povrati u radu utroenu energiju. Nain rada na Okinavi je esto bio toliko naporan da je pojedinac, u toku rada ili posle njega, bio fiziki, ali i mentalno umoran, iscrpljen, prazan. Okinavljanski majstori karatea su poznavali sistem vebi disanja uz minimalne fizike pokrete ili bez njih, kojima bi se energija brzo i gotovo kompletno povratila, to je omoguavalo dalje vebanje bez oseanja iscrpljenosti ili bitnijeg sniavanja kvaliteta rada. Kao posledica tradicije tajnosti na Okinavi i analognog dominantnog pogleda na svet, uenja i vebanja ovog tipa su retko otkrivana i prezentovana javnosti, a demonstrirana su, uz zakletvu utanja, pojedincima koji su bili na odreenom nivou vebanja i prenoena su sa generacije na generaciju. Iz tog razloga je verovatno da je sa nestankom drevnih uitelja, jedan deo tog znanja i zauvek nestao iz karate-prakse, ali i to da neki okinavljanski uitelji i majstori i dan-danas poznaju dobar deo sistema regenerativnog vebanja. Utemeljivi sistem kasnije nazvan karate, Okinavljani su dali fundament kokyu-wasa i japanskog i savremenog karatea. U Japanu se karate, budui (i) ratniki, borilaki i spiritualni sistem, razgranjava, raslojavaju mu se osnova i praksa, i on tu doivljava intenzivni uticaj zena, pri emu je ovo imalo odraz i u tehnici disanja. Tehnika disanja 276

ini nerazdvojni deo prakse karatea i idejnu celinu sa tehnikom, a bazira na iskustvu ranijih perioda, u skladu sa tradicijom da se postojee uenje ne menja i da se tei drevnom izvoru. Zen i karate slinosti i razlike su, za teoretiare, i danas polemine, ali je evidentno da, po reima japanskih uitelja, tehnika disanja u zenovskom karateu dostie savrenstvo. Metodologija je esto iracionalna tehnika disanja se ui pod vodopadom, na reci, na vrhu planine. Uitelji karatea, planinski kalueri i svetenici, misionari karatea, i pojedinci iz starih samurajskih porodica poznaju i pouavaju tehniku disanja putem ukazivanja, analogija, legendi, mitova, pria, ignorisanja i utanja. Po reima japanskih uitelja, tehnika bez disanja je nemogua, a kvalitetno disanje se upoznaje tek sticanjem oseaja za svaku pojedinu tehniku. Oigledno je jedinstvo toka pokreta i disanja, koje najee kvalitetom, ritmom, intenzitetom... u potpunosti odgovara fizikoj bazi pokreta. Uitelji kau da tek mirno disanje jeste disanje; da bi neko mirno disao mora prvo da produbi mir u sebi, da razume i bude razumen. Poev od ovog doba se potenciraju suptilne razlike. Svaka kata, svaki pokret u kati ima svoj nain disanja koji je unikatan i kojega valja osetiti, nauiti do savrenstva, do stepena nesvesnog praktikovanja. Upravo suptilne razlike u izvoenju, u nainu disanja, u oseaju za kokyu-wasa, koji dolazi posle generalnog uvida u tehniku i sticanja oseaja za nju, razlikovao je kvalitetnog karateku od prosenog. Uenje je bilo simboliko, analogino, iracionalno. esto je cilj uenja bilo da se prihvati specifini, po nekom suptilnom detalju razliiti nain disanja koji je diferenciran od drugih, jer je taj uvid, po reima uitelja, esto vodio idejnoj sutini, metafizikoj ideji tehnike ili skupa tehnika, i dolazio bi posle razmiljanja, kao oseaj, nain izraza, perfekcionistiki orijentisana karika u lancu karate-tehnike i karate-prakse. Suptilnost i rutiniranost, dugotrajno vebanje i oseaj za najtananije finese, mentalna otvorenost, bili su putevi uenja iracionalne prakse kokyuwasa. Budui manje pristupana i nerazumljivija, ali bliska tradiciji i mentalitetu sredine, do njenog savrenstva je vodio vrlo dug put, neizvestan i opasan, na momente ambivalentan. Po reima samih uitelja valjalo je proi po ivici sablje i vratiti se i to bez razmiljanja o disanju, o onome to je ueno kao asimilacija, kao racionalna, verbalno objanjiva komponenta, jer je to bilo pravo disanje, doivljeno disanje, praktino disanje. Iz kasnijih izvornika doznajemo neto iz teorije disanja koje se koristilo u katama. Tehnika disanja se sastoji iz dve osnovne grupe: ibuki i nogare, pri emu spektar disanja nije ispunjen, ve ovo ini kanonizovano disanje. Starije je nogare disanje, koje vodi poreklo iz kineskih i okinavljanskih kata i ono je sinhrono sa izvoenjem tehnike. Udisaj je vremenski bri od izdisaja koji je isprekidan, jer odgovara nizu tehnika izvedenih u kontinuitetu ili neposredno jedna posle druge. Ibuki disanje je kompleksno i ima vie modaliteta podgrupa. Udisa277

nje moe da bude bre od izdisanja ili jednakog trajanja, ujno ili ne. Ovoj grupi disanja pripada i izdisanje uz kiai koji je izgubio svoju onomatopejnu komponentu i direktno je podreen izdisanju od njega zavisi u intenzitetu i trajanju i predstavlja prirodnu posledicu naglijeg izdisanja kroz usta. Ove dve vrste disanja su izvrile dominantni uticaj na teoriju i praksu disanja u savremenom karateu. Japanski karate poznaje i vie razliitih vidova specifinog disanja adaptiranog uslovima izvoenja svake pojedine tehnike, nameni tehnike, trenutnom stanju pojedinca. Savremeni karate je malo toga preuzeo od drevnog uenja o disanju. Ono je u prilinoj meri simplifikovano i banalizovano. Nain disanja je kanonizovan i, jednostavno, prati tehniku i trenutne aerobne mogunosti pojedinca. Postoje uitelji, prvenstveno u domenu stilskog karatea, koji posveuju odreenu panju posebnim metodama disanja kao i ezoterinim vebanjima. Rezimirajui, mogu da kaem da je tehnika disanja, kokyu-wasa, jedan od delova prakse karatea i karate-tehnike koji je najee sledio sudbinu sistema kojemu pripada i da se adaptirao razvoju i promenama svog matinog sistema, barem u njegovom bazinom delu. Takoe je indikativno da, tokom kratkog istorijskog preseka koji je ovde dat, nije bilo mogue posvetiti posebnu panju irokoj oblasti ljudske kulture i misli, kao to je to religiozna, praktino-filosofska odnosno mistina misao dalekoistonih civilizacija, a za to nije ni bilo potrebe, pa je teorijska graa vrlo koncizna i pojednostavljena, i u primarnoj je funkciji objanjenja osnovne teme ovog poglavlja. Kada su ice instrumenta napete, ne uje se nita. (Zen izreka)

278

Onaj koji zna, ne govori. Onaj koji govori, ne zna. (Tao Te Ching)

RITUAL ZLATNE ZMIJE I ZELENOG TIGRA

Ritual Zlatne zmije i Zelenog tigra je jedan od bazinih, osnovnih rituala u praksi klasinog karatea, u njegovoj transcendentalnoj praksi. On ima veoma irok spektar upotrebe i pripada grupi takozvanih radnih ritual ili tehnikih rituala, to znai da moe da se praktikuje skoro iskljuivo uz vebanje (odreene) karate-tehnike. Ritual se vezuje uz jednostavniju, obino bazalnu tehniku, ali to ne mora da bude pravilo. Sam ritual se sastoji iz tehnikog i vizuelnog (tanije reeno: vizualizatorskog) dela koji, spojeni u celinu, predstavljaju kompletni ritual. Tehniki deo ini kompletno, korektno i kontinuirano izvoenje grupa istovrsnih tehnika po tano odreenom ritmu izvoenja i disanja. ta to praktino znai? U ritualu Zlatne zmije i Zelenog tigra izvodi se obino tri, est, devet... istih tehnika naizmenino, pri emu svakoj od tehnika odgovara jedan udisaj i jedan izdisaj i od ovog pravila ne sme da se odstupi. Pauza izmeu pojedinih grupa izvedenih tehnika traje isto onoliko udisaja i izdisaja, koliko i sama grupa tehnika. Prvi i osnovni korak u uenju ovog rituala je da se usvoji i praktikuje ovaj ritam disanja uz ovaj reim izvoenja tehnike (bazine). Svako vee optereenje od devet odnosno dvanaest tehnika u jednom nizu, pri izvoenju petnaest ili dvadeset grupa tehnika u toku jednog rituala, moe da predstavlja ozbiljniji napor. Vrhunski poznavaoci ovog rituala, adepti karatea, koriste ponekad i 27 ponavljanja naizmenino za svaku tehniku, to predstavlja napor nedostian za veliku veinu prosenih karateka. Tek kada su ritam izvoenja i reim disanja usvojeni, prelazi se na sledei korak. Rad tehnika valja saimati, koncentrisati. Valja uiniti konstantni mentalni napor da se u toku rada izvode samo tehnike i pratee disanje svih suvini pokreti, otresanje u cilju oputanja, gledanje u cilju opaanja spoljanje stvarnosti, hodanje i slino, moraju u potpunosti da se odstrane. To znai 279

od samog poetka izvoditi tehniku i samo tehniku sa direktnim prelazima iz stava u stav, gde je to potrebno, a u pauzama pratiti sopstveni ritam disanja i udubiti se u njega. Ovo naizgled ne predstavlja posebnu tekou, ali je to u odnosu na onoga koji ui ovaj ritual daleko od istine. Vrlo esto je potrebno vie vremena i napora da se unese mir i ozbiljnost u ritaul, nego da se usvoji tehnika i ritam disanja. Tek kada je ovo u potpunosti savladano, kada je ceo tok rada miran, spokojan, gladak i, pre svega, neuznemiravan spoljanjim ili unutranjim uzrocima, moe da se pree na uvoenje mentalnog dela vebanja. Najbolji pokazatelji da je dosadanji rad bio uspean je porast mira, neuznemirenosti u svakodnevnom ivotu. Osoba koja se podvrgnula ritualu Zlatne zmije i Zelenog tigra pokazuje znake odreene smirenosti, ne reaguje na spoljanje efekte i na spoljanju stvarnost, kao i introvertnost, potpunu neuznemirenosti i, ponekad, znake odreenog nesnalaenja, razmimoilaenja sa okolinom sa kojom ivi. Ovo je oekivano, planirano stanje, koje esto moe da traje mesecima, pa i due. Kad je sve prethodno u velikoj meri savladano, prelazi se na mentalna vebanja. Poetno mentalno vebanje ovog rituala se sastoji u vizualizaciji, kojoj prethodi kvalitetna i trajna koncentracija. U ovom delu uvebavanja rituala poinje se sa vizualizacijom Zlatne zmije. Valja vizualizovati dugaku, debelu, blistavo-sjajnu zlatnu zmiju; njene oi i zube; u unutarnjem oku je videti, kako se lagano njie i gleda onoga koji veba u oi. Pri tome on stoji u pripremnom stavu, spreman da izvede tehniku. U odreenom trenutku bi trebalo vizualizovati da se zmija munjevito i direktno uputila put (nekog od) ekstremiteta koji izvodi tehniku. Zmija pokuava da ga napadne, ujede. Najvanije je zadrati jasnu i otru psihiku sliku zmije koje se munjevito kree, to obino poetniku predstavlja tekou, da vizualizuje brz pokret. Odgovor na to je tehnika koja trenutno biva izvedena, da bi izbegla zmiju. to je zmija bra, to je i tehnika bra, ali tehnika uvek mora da bude malo bra od zmije, malo pre zapoeta i izvedena nego to zmija stigne. Ovako kako je opisano, izgleda da valja zmiju podsticati na kretanje, ali kvalitetno izvoenje ovog rituala to negira. Naime, samoj zmiji valja dopustiti da napadne kad ona to zaeli, bez uplitanja svesne volje ili namere. Zmiju valja osetiti, otvoriti se prema njoj, a dopustiti tehnici da bude izvedena bez uticaja volje, slobodno i samostalno, nevezano za odluku, u trenutku. To je voljno reenje ovog rituala. Ako se svesno rukovodi zmijom i tehnikom, to je samo tehniki nivo. Kvalitativno superiorniji intuitivno-spiritualni nivo zahteva doivljaj koji nije upravljan voljom i ne podlee kontroli toka svesti. Izvesno je da je ovo praeno izrazitijim gubitkom psihofizike energije. Dve su odrednice koje ine ovu fazu izvoenja kvalitetnom: Kao prvo, tehnika mora da bude u toj meri savladana da nijedan od nje280

nih elemenata ne bude naruen, to pogotovo vai za ravnoteu, tok pokreta i energetski balans, kao i za formu izvoenja. Druga odrednica je poten odnos prema sebi i svom radu. Ako je zmija bila bra, valja joj dopustiti da ostvari svoju zamisao, da ujede, pri emu valja osetiti taj ujed. Ovakav nain izvoenja rituala zahteva posebno psihiko stanje. U tom stanju valja videti i osetiti zmiju, uti je kako se njie, osetiti njeno kretanje kroz prostor i osetiti sebe. Akcija izvoenja tehnike ne sme da bude svesna. Ona predstavlja posledicu dejstva nesvesnih delova bia, odraz sutine onoga koji veba, njegovo ja oformljeno i pretvoreno u akciju, u dejstvo. Zmija se ne osea ni kao prijatelj, ni kao protivnik, a pogotovo ne kao neprijatelj. Ona jednostavno postoji i ona ujeda, ona napada, ona ne eka i ne stoji. Valjalo bi biti makar malo bri, malo efikasniji, malo superiorniji, toliko da se opasnost izbegne. Na ovom nivou moe da se javi nekoliko greaka. Najvea je ta da se intenzitet doivljavanja menja, odnosno da se zmija vie ili manje esto gubi, ili da se nasilno izaziva njena vizualizovana egzistencija. To je problem koncentracije, kao i nesvesnih delova bia onoga koji veba. Valja uoiti da se, za vreme ovog rituala, karateka nalazi u posebnom, nadulnom stanju egzistencije. Materijalni svet se gubi a fenomen svesti bitno redukuje. Doivljaj zmije je slian halucinogenom doivljaju i prate ga svi kvazi-ulni efekti. Karateka boravi u svetu nad-materijalne egzistencije i opaa materijalno neegzistentna bia, pri emu doivljava niz paranormalnih pojava, poev od vizuelnih, slunih, i srodnih, koje ne postoje na materijalnom nivou egzistencije. Kako je ovakva vizualizacija nadulna i, materijalno posmatrano, ulno nadiskustvena kao psihofiziki doivljaj, sadraj nesvesnih delova bia prodire na povrinu svesti, izazivajui kognitivne i afektivne pojave nematerijalne prirode, alogine u odnosu na jedinku i nevezane za dati vremensko-prostorni kontinium. Ovakva praksa otvara horizonte nesvesnog, ali gui spoznaju objektivno date stvarnosti, realno-egzistentnog sveta i okoline, koji prestaju da vre bilo kakav uticaj na ula, jer je mo percepcije od strane uesnika u ritualu ogranien iskljuivo na nadulni doivljaj ritualne priroda svodi se na kompeticiju sa zlatnom zmijom. Ovo jeste prilian fiziki i mentalni napor, posle kojega slede periodi iznurenosti i oseaj psihofizike praznine, koji predstavljaju normalnu posledicu ekscesivnog utroka psihofizike energije. Kompletni ritual uvodi u mentalno vebanje i vizualizaciju zelenog tigra. Taj tigar se vizualizuje kao prilino veliki, brz, pokretan, sa razjapljenim eljustima... Kompletni ritual se sastoji od bekstva od napada zmije i suprotstavljanja napadu zelenog tigra. Zmija i tigar napadaju sukcesivno, gotovo istovre281

meno. Valja izbei zmiji po ranije izloenom postupku, ali istovremeno presresti tigrov napad, i to na taj nain to e izvedena tehnika da presretne tigra, da zaustavi njegove eljusti i tako onemogui njegov napad i, ukoliko se radi geri-wasa, brzo da se povue put nazad. Ovakav, sloeniji nain rada moe da predstavlja ozbiljniju potekou i osobama koje imaju odreeno iskustvo u vizualizaciji. U ritualu se koristi naprednija, dinamika i sloenija vizualizacija i valja utroiti dosta vremena i strpljenja da bi se pravilno i korektno nauila. Simboliki, vizualizacija zelenog tigra i njegovo zaustavljanje u napadu znai smrt i borbu protiv smrti. To, alegorino, predstavlja situaciju u kojoj svakog trenutka vlada opasnost, ak i smrtna, i pojedinac mora da bude u stanju da je izbegne, da joj se suprotstavi, da bude makar mrvicu efikasniji i bri od nje, jer realni, svakodnevni ivot donosi samo opasnost, muku, nevolju i neizvesnost, koje svaki pojedinac mora da prevazie ili da izdri, da joj se dostojno suprotstavi. Vana je i napomena da se ni tigrov napad ne izaziva, on se eka. Ako je pojedinac mentalno otvoren i spreman, tigar e sigurno da doe i nita ga nee spreiti da svoj napad izvede do kraja. Pojmovi kao to su ivot ili smrt dobijaju ovde dinamiko nadrealno znaenje u stanju vizualizacije. Oni postaju opipljivi, realni, stvarni, postojei, i na njih moe da se utie. Tu je pojedinac oi u oi sa (svojim) ivotom i (svojom) smru. On je izmeu njih, i uvek protiv, i uvek sam i naputen, ali veito na belezi, u areni, veito u areni ivota svog, gde pogrean potez znai kraj a dobitak produetak agonije, ali i lepote i plemenitosti u borbi kojoj se ne zna samo tok, ali se zna kraj. Mnogi stari uitelji baziraju na ritualima ovog tipa svoj edukativni metod iracionalne prakse karate-tehnike. Oni smatraju da kada ovek vie ne moe da pobegne od zmije i da zaustavi tigra, da mu se pribliava zadnji as, da je njegovo vreme otilo u nepovrat, da je to kraj materijalne egzistencije, sloboda od neizvesnosti njenog toka, da predstavlja pribliavnje ishodu, sutini, ideji, jer je smrt tu, pored njega. Stara izreka kae da na koga zakon polae pravo, on nosi njegova obeleja. Tako i ritual ima svoju sutinu i svoju poruku, poruku namenjenu i bedi i prolaznosti i samoi, usamljenosti i izdvojenosti, poruku o plemenitosti, snazi i dostojanstvu savrenog individualca, borca u ivotu, borca do ishoda, do razreenje, do ideje. Ritual ima pretenziju da iskae univerzalnu istinu, apsolutnu istinu koja ne podlee kritici, nije injeniki utemeljena, istinu ivota i univerzuma, istinu pojedinca i individualca, istinu sunca, mora, neba, travke, potoka, cveta, drveta, stene... istinu koju ni jedan um ne moe u potpunosti da spozna, jer ona pripada svakome umu. *** Poreklo rituala je verovatno veoma staro. U njemu zatiemo elemente 282

 simbole zmije i tigra, simbole dvaju kola karatea u drevnoj Kini. Jasno je da ove kole imaju simbolike i vizualizatorne rituale, kao i elemente osnovnih ideja ivotinja koje su im simbol. Takoe je jasno da vizualizacija ima posebno naglaenu ulogu pri veini hermetikih rituala, ne samo u karateu, shvaenom kao hermetiki sistem. Ne bi se trebalo uputati u simboliko objanjenje boja niti simbola koji se javljaju u ritualu jer to, bez sumnje, prevazilazi interesni nivo italaca. Valjalo bi samo skrenuti panju na jednu implikaciju ovog rituala. Ovakav ritual, pored svoje mistino-okultne prirode i psiholokog uticaja, predstavlja i dobar edukativni sistem za uenje bazine tehnike. Zar to nije dobar nain za uenje brzog i trenutnog poetka izvoenja tehnike kao to je to zamiljeni ujed zmije? U tradiciji, ovo je odlian nain da se praktino i efikasno uenik naui da izvodi bazalnu tehniku bez zastoja ili usporenja, pri emu je ovo izuzetno efikasno (i) za geri-wasa. Zar nije dobar udarac u tigrovu eljust, odnosno trenutno zaustavljanje tehnike uz moni kime? Zar motivacija koja bazira na ujedu zmije ili napadu tigra nije efikasna da mobilie ogromni deo raspoloive psihofizike energije i usmeri je u eljenom pravcu i na eljeni nain? Zar osloboenja od dominacije elemenata svesti nad akcijom ne ini tu akciju svrsishodnom, beznapornom, efikasnom... idealnom? Zar osvajanje sebe samog, svoje ideje, svog ja, oseanja... nije dominantno nad razumskom formom delanja? Zar doivljaj nesvesnog nije predmet i savremene psihologije, posebno psihoanalitiki orijentisane? Na veinu ovih pitanja, istonjaka tradicija bi odgovorila potvrdno. Ritual Zlatne zmije i Zelenog tigra jeste spiritualni fenomen, psihofizike vokacije, sa nadulnom podlogom i nadiskustvrenim doivljajem. Teko je nai eksperte koji umeju da poduavaju ovom ritualu na (i)racionalni nain. Ritual se retko praktikuje i sve manji broj pojedinaca poznaje njegovu praksu i njegove tajne. On jeste deo drevne, tradicionalne metodologije, i to e i da ostane, jer ovaj na savremeni svet sa osmehom ili prezirom slua o ovome ili ovakvim fenomenima. Pravi poznavaoci, koji je mali broj, rezignirani i uvreeni postojeim stanjem i odnosima koji vladaju u svetu karatea, retko upuuju bilo koga u elemente rituala. Na alost, ili na sreu, vreme mistino-religioznog odnosa prema svetu doivljava teke dane. Ovaj ritual, pored svoje edukativne vrednosti, sadri i ovakve elemente i predstavlja relikviju jednog doba i pogleda na svet, relikviju prolosti. Smatrao sam za potrebno da oni koji se bave naprednijim oblastima karatea upoznaju, i to ne samo teorijski, deo tradicije i klasike, i to bez etiketa ili unapred datih odrednica, bez dogmatskog ili ogranienog pristupa, a ne u cilju puke praktine primene ovog, dodue potpuno bezopasnog rituala, pa prethodne redove valja shvatiti i kao doprinos objanjenju dela tradicije i prakse drevnog karatea. 283

Nijedno bie nije tako usamljeno kao samuraj. Moda jedino tigar u dungli. Moda... (Hyakujo)

Pre nego to sam stupio na Stazu, bio sam bedan. Stupio sam na stazu. I dalje sam bedan. Prosvetlio sam se. Sada, kada sam prosvetljen, bedan sam, kakav sam i bio. (Rinzai)

284

Pomozite uenim ljudima da podnesu teret probuene svesti. (Lajbnic)

INICIJACIJA
udan je mrak pagode. U tom mraku hiljade je mrakova. udna je slabost ljudska. To je slabost bez trunke snage, bez elje, bez volje, bez mene. U dubini te tame se ne ulazi svelog uma niti svetlog srca. Vano je oseati, jer misao ne postoji. Vano je biti. Nema prolosti, nema budunosti. Znao sam da je prolost razorena, budunost nedokuiva. Znao sam i da moram ali ta to moram oseao sam da to tek dolazi. Savreno sam prazan i oekujem to. Kada bih znao da dolazi to, to uopte ne bi dolo, jer to nije dogaaj, niti oseaj. To je, jednostavno, to. Tamna je dubina beskraja. Taman je ljudski um, jer ga nema. Tek u srebrnoj prizmi on izlazi na svetlo dana. Tri su prizme kroz koje valja gledati: srebrna, zlatna i zelena. Oi su srebrne, zlatne, zelene. Telo je srebrno, zlatno, zeleno. Um je srebrn, zlatan, zelen. Srebrno je boja tame, jer se sjajem svojim od tame razlikuje. U srebrno se ne moe utonuti, moe se samo proi kroz njega. Zlatno je boja sunca, jer se samo u suncu raa. U zlatno se moe potonuti do kraja. Zeleno je van onoga to znam. Zeleno boli i vrea. Kroz zeleno se ne prolazi, niti se u njega utapa. Ono dolazi samo, kao plima, kao venost, iza beskraja. Proi kroz srebrnu prizmu. Utopiti se u zlatnu prizmu. Doiveti zelenu prizmu. Srebrna pagoda je zatvorena. Srebro pagode mora da se razrui, ne moe se proi kroz njega. U zlatnu pagodu se ne moe utopiti, jer se ona rastvara i nje nema ako je mislim. Nema je ako je vidim. Znam da mora da bude tu. Ona je tu. U zelenu pagodu ovek biva zatvoren. Smrvljen njome. Ona se ispunjava zelenim. Svetlost ili tenost ili dim. Vie lii na zelenu misao. Misao ze285

lenu do beskrajno zelenog. Mrak. Prazno. Bledo. Bez oblika. Totalno prazno. Bez mene. To je smrt. Nije ni venosti ni praznina. To je prazni beskraj. Beskrajno prazni um. Srebrna zvezda dolazi iz daljine. Ona izmie telu, rukama, reima, umu. Jedina vana stvar je uhvatiti neuhvatljivu srebrnu zvezdu. Moja krv lije iz usta, iz nosa, iz ela, iz uma. Vrela crvena krv lije i odnosi snagu, elju, poimanje, mene, sve. U meni je srebrna zvezda, hladna, drhtavo hladna, njena hladnoa pee i boli i ree i opija i prazni. Opet smrt. Zlatna zvezda se nastanjuje odmah. Od nje se bei, a pobei se ne moe. Beskrajno je vrela. Ceo svet gori i zvezda gori, ja gorim, vatra je u meni i oko mene. Sagoreo sam. Sasvim. Postajem pepeo, prah, razvejan sam. Posle svega sam nita, ima me na zemlji, u vodi, na nebu, van neba, ima me negde. Nisam ni na zemlji, ni u vodi, ni na nebu, nisam nigde. Nema me. To nije smrt. To je smrt smrti. Velika, konana i definitivna. Beskrajna smrt. Zelena zvezda se raa iz oiju, iz ruku, iz uma. Samo se raa. Beskrajno se raa. Jedina je. Lepa je. Moja je. Nestaje sa urlikom, sa besom, sa krvlju, sa bolom, sa enjom, sa smru. Oni su doli. Ne vidim im lica, ni tela, ni misao, ali oni su tu. Pored mene i zelene zvezde na kojoj sam raspet. Oni misle, ne govore. Njihova misao boli, jer njihova misao je i moja misao, misao moje misli, beskrajna, prazna, slobodna misao. Ne traje, ne postoji, samo odjekuje. Zamara. Sasvim. Potpuno. To je kraj. Teak je i dugotrajan san bez uma. Traje eonima. Prevazilazi vreme. Prevazilazi sve to postoji. Taj san to je jedina realnost. Ceo ivot, svi dani, sati, minuti, svi dogaaji, sve elje, nade, stremljenja, brige, strahovi, ljudi koje sam poznavao ili sretao. Sve je to nita, privid, senka, forma. Ceo ivot, svi trenuci postojanja i bivanja staju u nita, u misao bez trajanja, u beskrajnu traku koja promie, i vraa se i promie, i sve menja i svemu daje smisao, i sve rui. I utapa se u Vreme, u Prostor, u Ideju... beskrajno daleke i prazne. Izmeu nas je provalija, svetlo, mrak, misao i trajanje. Celokupni tok postojanja i tok misli do trenutka kada sam legao u Ritualni Koveg i nestao iz sveta u kome sam do tada iveo. Propadam u pesak, kroz vazduh, kroz more, u nita, u Kraj Krajeva, u Pratanje, u Veliki Oprotaj, slobodan od sveta, od uma, od ivota, od sebe... Jedino njegovo lice je stalno, ali se moe propasti u njega, iza njega, propasti u Propadanje. Sada sam gde je smrt. Pred oima gustna mraka, sloboda tela. Postoji samo pogled i misao u pogledu, dovoljna sama sebi. Njegova ruka me dotie i on mi daje. Znam da bi trebalo da pijem. To je Pie Mudrosti. Ja ne mogu, tek njegov glas ini da ustanem. I pijem. Pijem poudno svetlost koja boli i magli vid. Pijem prah i dim sunca i meseca, gustu svetlost, i gledam u lice venog Boga, Boga bez Imena, bez znanja, Boga koji ne postoji. Oseam da treba da ga pratim i teturam za njim. Beskrajno dugo me vodi, kroz neku tamu. Vodi me u zvuk, u prostor, u vreme, u mene. Zvezda mi 286

gori na elu. Dovodi me pred njihovo lice, pred Blagost, pred Mir. - Koga nam dovodi, ti sveti od najsvetijih? - Dovodim oveka, koji je umro kao ovek da bi se rodi kao Bog. Dovodim ga pred vae lice da umre, jer je ve umro, i da se rodi, jer je ponovo roen. - Ti, koji si umro kao ovek da bi se rodio kao Bog, sedi na Tron Svetlosti i stavi Krunu Mudrosti. Tron je okrenut ka njihovom licu. Oko Trona su senke, lica, mnogo njih koji ekaju posveenje. Biti na Tronu zgusnute svetlosti. Dovoljno je biti. - Ti koji sada gleda u Lice Boije, gledajui u Lice Svoje, ti koji si patio i eznuo, koji si mrzeo i morao, sada si sve ostavio iza sebe samog. Ti, koji vidi bez pogleda, koji zna bez misli i moe bez pokreta, primi znake svoje od Boga svoga. Potuj Boga svog i lice njegovo, i Delo njegovo, i Misao njegovu. Potuj stazu kojom hoda, vodu koju pije, misao koju misli. Voli ga kao svog Oca, svog Brata, Um svoj i Veru svoju. Neka ti put bude ist i plemenit i misao pokorna i uzviena. Neka ti Mudrost bude i Sudija, i Gospodar i Uitelj. Ti, koji si umro kao ovek da bi se rodio kao Bog. ujem sebe kako progovaram: Vi, najsvetiji od svetih. Ti koji me dovede ovde. Vi velom prekriveni, brao moja nova. Beskrajno se zahvaljujem na uenju u koje sam iniciran. Zahvaljujem na milosti i dobroti koja me je obasjala boanskom svetlou. Zahvaljujem za istinu koje sam bio edan. Zahvaljujem na uenju koje je bilo sveto i na mudrosti kojom sam darovan. Obeavam da u pomoi suncu da sija i reci da tee. Obeavam da u pomoi travi da raste i ptici da peva. Obeavam da u biti. Kunem se svim to postoji, postojalo je i moe da postoji da ovek moda i nije tu, ali njega ima. Kunem se da borba bie sveti zakon a predah greh. Molim za svetlost da me izbavi iz tame. Molim za mudrost da odagna glupost moje malenkosti. Molim za oveka jer retko viah takve. Molim za ivot jer sveti je dar za izabrane. Molim za univerzum jer ga nema da mene nema. Molim za hleb, vodu i postelju jer su mi sveti. Molim za sebe da budem spaen i za ljude da budu ljudi. Ako moja malenkost ne zasluuje ni zraak svetlosti, onda da zauvek ostanem u tami. Sve stvari imaju poetak, ivot i kraj. Traim onu koja nije poela, nee se zavriti, a traje, jer je nema. Kada je gledam, ona nestaje, ali u meni; kada je mislim, ona nestaje, ali u meni. Tek pred Njegovim Licem ona postaje nepostojanje i vraa se u Vreme, jer je Vreme njeno. Donesi mene meni samom, odnosei me. Moram li rei da sam zahvalan? Po svojoj patnji, po svom bolu i svojoj enji, platio sam dug vei od svih i poneo teret tei od svih tereta. To su moji najverniji drugovi, moja braa, moj san. San jednog oveka i njegov ivot su dve strane istog. Za probuenog, meu njima nema razlike, a jedna 287

je granica on sam. Sve to dela, samo je ne-delanje, sve to misli, samo je ne-misao. On je ne-On, jer ga nema. Svaki trenutak koji se raa u njegovoj misli postojaniji je od njega. Njegova boanska i ljudska priroda to je privid sna, Meseev Prah, Iluzija, Postojanje. Zato, o vi najsvetiji od svetih, i ti koji si me ovde doveo, brao moja nova, kaite rei moje glasom mojim i misao moju milju vaom. Ja koji sam umro kao ovek da bi se rodio kao Bog... - ti si bog - ti si bog - ti si bog - Ja, brat va, sin va i sluga va, gledam u njegovo svetlo lice, u njegove oi, u vae lice i vae oi, u svoj um, u va um, i prihvatam od vas svoju prirodu ljudsku i boansku... - ti si bog - ti si bog - ti si bog koju ste mi darovali, davi mi najvei poklon koji se moe dati. Primam je od vas sa poniznou, zahvalnou i odgovornou. Vi najsvetiji od svetih, ti koji si me ovde doveo i vi, brao moja nova, zahvaljuje se onaj koji je umro kao ovek da bi se rodio kao Bog... - ti si bog - ti si bog - ti si bog...

Na dan moje smrti, kada bude noen moj koveg, ne plai, i ne reci: teta. Vea je teta mleko kad se pokvari. 288

Ti misli: kraj, a to je poetak. Ti misli: tamnica, a dua je slobodna postala. Zar sunce i mesec nestanu kad zau? Koje to seme ne nikne kada se u zemlju baci? Pa zato onda sumnja u seme ovekovo? (Rumi)

SADRAJ
Recenzija ................................................................................................ 005 Sveana Zakletva ................................................................................... 009 Uvodna re autora .................................................................................. 011 Pristupna beseda .................................................................................... 041 Izbor tekstova Karate kate ............................................................................................. 065 Teorije o zaecima i nastanku kata, istorijski razvoj i sadanji trenutak kata ............................................................................. 067 Aspekti kata ............................................................................................079 Prapoeci karatea ................................................................................... 093 Kineski period ........................................................................................ 099 Osnovni stilovi u Kini ............................................................................ 101 Okinavljanski period .............................................................................. 103 Osnovni stilovi Todea .............................................................................107 Japanski period .......................................................................................109 Karate u savremenom svetu ................................................................... 115 Karate i srodne marcijalne umetnosti u javnom mnenjui u medijima .... 121 Teorija o nastanku karatea ...................................................................... 129 Karate-wasa ............................................................................................133 Od estetskog ka estetikom u karateu .................................................... 137 Elementi karate-wasa ............................................................................. 145 Zato ovakva knjiga (ili: Uvodna re autora) ......................................... 159 Skica za promiljenje autentine geneze karatea ....................................169 U galaksiji karate-kia ............................................................................173 Opta naela tumaenja karatea ............................................................. 181 Osnovni formalni principi izvoenja karate-wasa ................................. 187 Napredni karate ...................................................................................... 193 Filosofija, vetina, umetnost... ...............................................................199 Metodologija karatea ..............................................................................207 Reim ivota i rada .................................................................................211 Ishrana, dijeta, gladovanje ......................................................................219 Giri dug, dunost, obaveza... ............................................................. 225 289

Karma sudbina i zakon karme ............................................................. 229 San-nin-goroshi ...................................................................................... 233 Tradicionalna karate-wasa ......................................................................241 Vrste tehnika (taiso, keiko, renshu) ........................................................ 244 Osnovni elementi karate-wasa ................................................................248 Dojo (i) bon-ton ......................................................................................255 Satori nadsvesna ekstaza ..................................................................... 259 Ki doivljaj i kontrola ..........................................................................267 Kokyu-wasa ............................................................................................271

290

Ritual zlatne zmije i zelenog tigra .......................................................... 279 Inicijacija ................................................................................................285 Kraj je vrlo bitan za sve stvari. (Hagakure)

Biografska beleka
Prof. dr sc. ALEKSANDAR De MAJO Profesor, predava, knjievnik, publicista i prevodilac. Vrhunsko obrazovanje iz oblasti knjievnosti, psihologije i humani stikih nauka. Doktorat iz savremene knjievnosti; doktorat iz opte filosofije; dok torat iz socijalne psihologije; zvanje profesora univerziteta za pred met savremena knjievnost. Autor 42 knjige i vie od 130 naunih i strunih radova, studija, eseja i ogleda. Odrao je vie stotina predavanja. *** INTERNATIONAL UNIVERSITY of HIGHER MARTIAL ARTS EDUCATION Hanshi - Ku Dan (9. Dan) of Traditional Karate-do 9. Dan of Traditional Martial Arts Grandmaster of Traditional Karate-do Doctorate of Philosophy in Traditional Martial Arts Postdoctoral Degree of Philosophy in Martial Arts Science Senior Professor of Philosophy in Martial Arts Science Senior Professor of Martial Arts Education Vice President of IUHMAE *** Velemajstor je tradicionalnog Karate-doa. Jedini zapadnjak (nejapanac) koji je tradicionalnim Inicijatikim ri tualom Uveden u Tajnu drevnog ezoterijskog uenja tradicionalnog Karate-doa. Najvei ivi ekspert, eruditivni znalac tradicionalnog Karate-doa u svetu. Vrhunski svetski strunjak za teoriju i istoriju tradicionalnog Karate291

doa. Tvorac savremene nauke o tradicionalnom Karate-dou i utemeljiva savremene teorijske misli posveene tradicionalnom Karate-dou, Budou i Marcijalnim umetnostima.

Izdaje: Prof. dr ALEKSANDAR De MAJO Urednik: Prof. MOMILO IGI Recenzija: Dr HERMANN GLOCKNER Likovno-grafika obrada: MIROSLAV LJ. VASI Korektura teksta: JELICA LUI tampa: DATACOPY Beograd Tira: 30 primeraka

CIP - , 796.853.26 , , 1954Karate Do : put starih majstora : izabrani tekstovi / Aleksandar De Majo. Drugo izd. - Beograd : A. De Majo, 2010 (Beograd : PRINT-ING). - 291 str. : 292