EJEKTOINENJERING Beograd, Vojvode Stepe 139 tel/fax: 2471-723

6. EJEKTORSKI KOMPRESORI
U zavisnosti od vrste pogonskog fluida ejektorski kompresori se dele na:

Ejektorske hidro kompresore Ejektorske gasne kompresore Ejektorske parne kompresore

Princip rada ejektorskih kompresora:- Svi ejektorski kompresori rade po principu da visoku pritisnu energiju pogomskog fluida koriste za usisavanje i komprimovanje usisanih gasova. Pritisak meavine fluida na izlazu iz ejektora zavisan je od ulaznih pritisaka pogonskog i usisavanog fluida i od odnosa njihovih masenih protoka.

Voda

Vazduh-ozon

Sl.6.1 Ozoniranje pitke vode

Vazduh

6.1 Ejektorski hidro kompresori (tenost-gas)

Kod ovih kompresora kao pogonski fluid koristi se tenost, najee voda, pomou koje se usisavaju i komprimuju gasovi (najee vazduh). Zavisno od pritiska pogonske tenosti i masenog odnosa protoka gas-tenost mogue je komprimovati gasove do pritiska i veih od 10 bar. Zapreminski odnos protoka gas-tenost moe da se ostvari u granicama od 0 3 (Vg / Vt (m3 /m3 = 0 - 3). Komprimovani gasovi po izlasku iz ejektora praktino su oprani i najveim delom su oieni od raznih zagaivaa. Ovakvim postupkom komprimovanja u potpunosti se iz gasova odstranjuju praina i druga mehanika zagaenja, kao i potpuno odstranjivanje kapljica i isparenja od raznih tenosti (vode, ulja i dr). Upotreba:- Upotrebljavaju se za kompresiju gasova kod kojih se trae relativno mali protoci, a veliki pritisci (na primer kod ozoniranja pitke vode Sl.6.1), kod upumpavanja komprimovanog vazduha u hidrofor (Sl.6.2) i u mnogim drugim procesima. Posebnu primenu imaju u prehrambenoj industriji, koja zahteva potpuno oien komprimovan vazduh, bez ikakvih prljavtina i bez sadraja kompresorskog ulja. Relativna vlanost ovako komprimovanog vazduha iznosi blizu 100%, to je takoe poeljno u prehranbenoj industriji.

Hidrofor

Voda

Sl.6.2 Dopumpavanje vazduha u hidrofor

Vazduh

p3

Sl.6.3 Otvoreni sisrem komprimovanja vazduha

p3 p3

Sl.6.4 Cirkulacioni (zatvoreni) sistem komprimovanja vazduha

Mob.tel. 064 / 1369 603 Direktor Mob.tel. 064 / 1987 287 Vlasnik

WWW. EJEKTOR. CO.YU E-mail: Triav@infosky.net

p1 = p3+ppumpe

Vazduh

Voda

pp

p1

EJEKTOINENJERING Beograd, Vojvode Stepe 139 tel/fax: 2471-723

10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 0

p3 (bar)

Dijagram 6.1

Na Dijagramu 6.1 prikazana je zavisnost izlaznog pritiska p3 od ulaznog pritiska pumpe p1 = pp i od zapreminskog odnosa usisanog vazduha i vode V2 / V1
Primer 6.1 U sudu (Sl.6.3) koji se nalazi pod pritiskom p3 =1,6 bar treba upumpavati vazduh pomou vode. Pritisak pogonske vode ispred ejektora p1 = 10 bar. Koliko kubnih metara vazduha moe da se upumpa sa kubnim metrom vode ? Reenje

8 10

p1=14 bar

0,5

1,5

2,5

V2 / V1= (m3 vazduha / m3 vode)

Za pritisak u rezervoaru p3 = 1,6 bar i pritisak vode ispred ejektora p1 =10 bar, sa dijagrama 6.1 oitava se V2/V1= 3 1,1. to znai da se moe upumpati 1,1 m vazduha sa 1 3 m vode.

2,5 2 1,5 1
p3 / pp po Sl.6.3

Dijagram 6.2

Dijagram 6.2 prikazuje zavisnost odnosa manometarskih pritisaka na izlazu iz ejektora i pritiska pumpe p3/pp od odnosa zapreminskog protoka vazduha i vode, za uslove rada prikazanim na Sl.6.3 i Sl.6.4. Maksimalni pritisak p3, koji se moe postii u sudu, po emi povezivanja prikazanoj na Sl.6.3, iznosi 0,7 od pogonskog pritiska pumpe pp, odnosno pritiska iz mree p1 (p3 = 0,7p1= 0,7 pp), a po emi povezivanja prikazanoj na Sl.6.4 iznosi 2,44 od pritiska pumpe pp (p3 = 2,44 pp)
Primer 6.2 Odnos pritska u rezervoaru i pritska pumpe p3/pp = 0,25. Trai se protok po emi povezivanja prikazanim na Sl.6.3 i Sl.6.4 ?

P3 /pp

p3 / pp po Sl.6.4

0,5 0 0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4

V2/ V1 = (m3 vazduha / m3 vode)

Reenje Za odnos pritisaka p3/pp =0,25 oitava se odnos zapreminskih oprotoka po Sl.6.3 V2/V1 = V2/Vp=0,75, a po Sl.6.4 V2/V1 = 0,9.

6.2 Ejektorski gasni kompresori

Ovi kompresori koriste se za meanje i komprimovanje gasova. Kod ovih kompresora kao pogonski fluid upotrebljava se komprimovani gas (najee vazduh) pomou kojeg se vri usisavanje, meanje i sabijanje usisanog gasa. Upotrebom Lavalove mlaznice brzine isticanja pogonskog gasa

Sagorevanje

Sl.6.5 Meanje sagorivog gasa i vazduha Mob.tel. 064 / 1369 603 Direktor Mob.tel. 064 / 1987 287 Vlasnik WWW. EJEKTOR. CO.YU E-mail: Triav@infosky.net

EJEKTOINENJERING Beograd, Vojvode Stepe 139 tel/fax: 2471-723

postaju nadzvune, pa se mogu efikasno koristiti za postizanje relativno visokih izlaznih pritisaka. Upotreba:- Upotrbljavaju se za izvlaenje prirodnih podzemnih gasova sa niskim pritiscima pomou drugih ili istih gasova koji se nalaze na viim pritiscima: za meanje komprimovanih gasova razliitih pritisaka radi dobijanja meavine odgovarajueg pritiska, za dobijanje gasnih sintera pod vrlo visokim pritiscima (nekoliko stotina bar) na primer dobijanja amonijaka. Na Sl.6.5 je ematski prikazano usisavanje, meanje i sabijanje sagorivog gasa i vazduha. . Na dijagramu 6.3 prikazana je zavisnost odnosa apsolutnih pritisaka pogonskog i usisavanog vazduha (p1/p2) od odnosa protonih masa (m2/m1) za t1 = t2. Dijagram se moe koristiti i za razliite temperature t1 i t2 stim to se oitane vrdnosti

moraju pomnoiti sa

T1 / T2 . (T1 i T2 su apsolu-

tne temperature pogonskogi usisavanog gasa.

Primer 6.3 Pogonski pritisak na ulazu u ejektor iznosi p1 = 4 bar aps,, usisavani pritisak p2 = 0,9 bar aps, pritisak na izlazu iz ejektora je atmosferski p3 = 1 bar aps. Koliki je odnos masenih protoka? Re[enje Za t1= t2 i odnose pritisaka p1/p2= 4/ 0,9 = 4,4 i p3 / p2 = 1/ 0,9 = 1,11. Na Dijagramu 6.3 oitava se = m2/m1 = 2,4

1 ,2 0 1 ,1 9 1 ,1 8 1 ,1 7 1 ,1 6 1 ,1 5 1 ,1 4 1 ,1 3 1 ,1 2 1 ,1 1 1 ,1 0 1 ,0 9 1 ,0 8 1 ,0 7 1 ,0 6 1 ,0 5 1 ,0 4 1 ,0 3 1 ,0 2 1 ,0 1 1 ,0 0 0 ,0

p3 / p2

Dijagram 6.3

k=1,4
p1, m1, t1

p2, m2, t2 p3 t1 = t 2

10 11

p1/p2=1,5

0 ,5

1 ,0

1 ,5

2 ,0

2 ,5

3 ,0

3 ,5

4 ,0

4 ,5

5 ,0

5 ,5

6 ,0

6 ,5

7 ,0

7 ,5

8 ,0

8 ,5

9 ,0

9 ,5

1 0 ,0

= (m2 / m1) - kg usisanog gasa / kg pogonskog gasa

Mob.tel. 064 / 1369 603 Direktor Mob.tel. 064 / 1987 287 Vlasnik

WWW. EJEKTOR. CO.YU E-mail: Triav@infosky.net

EJEKTOINENJERING Beograd, Vojvode Stepe 139 tel/fax: 2471-723

6.3 Ejektorski parni kompresori

Kod ovih kompresora kao pogonski fluid upotrebljava se zasiena ili pregrejana vodena para. Pogonska para, prolaskom kroz mlaznicu, ekspandira do vrlo niskih pritisaka i u usisnu komoru ejektora ulazi sa brzinom zvuka ili nadzvunom brzinom. U komori ejektora estice pogonske pare zahvataju, sabijaju i i povlae sa sobom paru iz usisnog cevovoda. Odnos izlaznog i usisnog pritiska kree se u granicama 0 -10. Vee vrednosti odnose se na niske usisne pritiske od 0,01 0,1 bar aps.
Upotreba:-Korienjem svee pare kao pogonskog fluida mogue je usisavati i komprimovati istroenu (izrabljenu) paru i ponovo je vratiti u proces. Ejektorski parni kompresori koriste se u procesima: isparavanja, hlaenja, kristalizacije, dezoksidacije, degasifikacije, suenja, za kompresiju isparenja kondezovane vodene pare i isparaenja uparivaa.

Na Sl.6.4Sl.6.8 ematski su prikazani neki od procesa u kojima se koriste ejektorski kompresori.

Para

T.voda

T.voda

H.voda

Kondezat

Kondezat

Sl.6.6 Toplotna pumpa (povraaj toplote iz otpale tople vode)

B C D A

B C

A B C D E

Produkt Para H.voda Kondezat Nekondezujuci gasovi

D A B E A

Sl.6.7 Kristalizacija pod vakuumom

Sl.6.8 Deoderizacija

Na dijagramu 6.4 sa oznakom oznaena je zavisnost odnosa 1 kg masenog protoka energije meavine na izlazu iz ejektora i 1 kg masenog protoka pogonske energije na ulazu u ejektor u zavisnosti od masenih odnosa usisavanog i pogonskog protoka umnoenim sa kvadratnim

korenom iz odnosa njihovih apsolutnih temperatua

= m2/m1 T2 / T1 . Sa slovnim oznakama R, T i k
obeleene su gasne konstante, apsolutne temperature i izloitelji adijabate. Indeks 1 odnosi se na pogonski gas, indeks 2 odnosi se na usisavani

Mob.tel. 064 / 1369 603 Direktor Mob.tel. 064 / 1987 287 Vlasnik

WWW. EJEKTOR. CO.YU E-mail: Triav@infosky.net

EJEKTOINENJERING Beograd, Vojvode Stepe 139 tel/fax: 2471-723

gas, a indeks 3 na meavinu pogonskog i usisavanog gasa na izlazu iz ejektora. Oznakom oznaen je koeficijent korisnosti. Dijagram 6.4 moe
k 1 k3 R 3 T3 1 (p 2 / p 3 ) k k3 1
3 3

da se koristi za sve vrste gasova i vodene pare i za sve temperature. .

3

k 1 k1 R1 T1 1 (p 2 / p1 ) k k1 1
1 1

k 1 k3 v 3p 3 1 (p 2 / p 3 ) k k3 1
3

k 1 k1 v 1p1 1 (p 2 / p1 ) k k1 1
1 1

T3 =

m1c p1 T1 + m 2 c p 2 T2 m 3 c p3

c p1 T1 + c p 2 T2 (1 + )c p3

R3 =

R 1 + R 2 (1 + )

gde su: T1,2,3 R1,2,3 -

apsolutne temperature gasova u stanju mirovanja, gasne konstante.

b) kada je temperatura pogonskog vazduha t = 80 C, a 0 usisavanog vazduha t2 = 20 C? Reenje Za odnos protonih masa = m2 /m1 = 0,61/1=0,61 iz dijagrama 6.4 oitava se = 0,281 i koeficijent korisnosti = 0,27. a) Kako je za vazduh k1= k2 = k3 i R1 = R2 = R3 to se iz jed. 6.2-1 za t1 = t2 dobija
0

Primer 6.4 Sa 1 kg pogonskog komprimovanog vazduha pritiska p1 =11 bar aps treba usisati 0,61 kg vazduha koji se nalazi pod pritiskom p2 =1,1 bar aps. Trai se koliki se moe dobiti pritisak na izlazu iz ejektora p3, a) kada su temperature pogonskog i usisavanog vazduha jednake t1 = t2 i

p3 = p2

1 p2 1 1 p 1
k k 1 k 1 k

1 1 0,2811 11
1,4 1,4 1 1,4 1 1,1 1,4

= 1,66

p3 = p2 x1,66 = 1,1x1,66 = 1,83 bar aps b) Za = 0,61 temperatura na izlazu iz ejektora iznosi

T3 =

m1c p1 T1 + m 2 c p 2 T2 m 3 c p3

T1 + T2 ( 273 + 80) + 0,61( 273 + 20) = = 330,27 0 C . (1 + ) (1 + 0,61)

p3 = p2

1 T1 p 2 1 1 T3 p1
k k 1 k 1 k

1 353 1 0,2811 11 330,27

1,4k 1,4 1 1,4 1 1,1 1,4

= 1,728

p3 = 1,7287x1,1 =1,9 bar aps

Mob.tel. 064 / 1369 603 Direktor Mob.tel. 064 / 1987 287 Vlasnik

WWW. EJEKTOR. CO.YU E-mail: Triav@infosky.net

EJEKTOINENJERING Beograd, Vojvode Stepe 139 tel/fax: 2471-723

0,8 0,75 0,7 0,65 0,6 0,55 0,5 0,45 0,4 0,35 0,3 0,25 0,2 0,15 0,1 0,05 0 0 0,2 0,4 0,6 0,8 1 1,2 1,4 1,6 1,8 2 2,2 2,4 2,6 2,8 3

Dijagram 6.4

3,2 3,4 3,6 3,8

= m2 / m1 (kg usisavanog / kg pogonskog fluida

2,5 2,4 2,3 2,2 2,1 2,0 1,9 1,8 1,7 1,6 1,5 1,4 1,3 1,2 1,1 1,0 0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 4,5 5
1,5 2 3 4

p3 / p2 K=1,4 m1, p1, t1

Dijagram 6.5

m3, p3, t3

p1/p2 =11
10 9 8 7 6 5

m2, p2, t2

= m2 / m1 T2 / T1
Mob.tel. 064 / 1369 603 Direktor Mob.tel. 064 / 1987 287 Vlasnik WWW. EJEKTOR. CO.YU E-mail: Triav@infosky.net

EJEKTOINENJERING Beograd, Vojvode Stepe 139 tel/fax: 2471-723

Na dijagramu 6.5 za k =1,4 prikazan je odnos apsolutnih pritiska na izlazu iz ejektora i usisavanog pritiska (p3/p2) u zavisnost od apsolutnih dnosa pritisaka pogonskog i usisavanog vazduha p1/p2 i masenih odnosa usisavanog i pogonskog protoka (m2/m1). Dijagram 6.5 dat je za uslove kada i pogonski i usisavani gas imaju isti izloitelj adijabate k =1,4 i istu temperaturu t1 = t2 Dijagram se moe koristoti i za razliite temperature pogonskog i usisavanog gasa stim to se, na dijagramu oitana vrednost treba da pomnoi sa ( = m2/m1 T2 / T1 ). T1 / T2 Odavde proizilazi da, pri istim uslovima rada, porastom temperature pogonskog gasa usisae vea koliina usisavanog gasa i obratno ili porastom temperature usisavanog gasa usisae manja koliina usisavanog gasa i obratno. Sa obeleena je temperatura pogonskog, a sa usisavanog gasa sa se sa se T1 T2

Ejektori koji za pogon koriste komprimovane gasove (vazduh) mogu da se koriste i za izvlaenje i sabijanje vodene pare i raznih drugih isparenja.

Primer 6.5 Vazduh koji se nalazi u sudu pod pritiskom p2 =1,4 bar aps i temperaturi t2 = 200C, treba usisati i sabiti na pritisak p3 =2,45 bar aps. Za pogon ejektora koristi se vazduh pod pritiskom p3 = 12,5 bar aps i temperaturom t1= 200C. Trai se koliko kg vazduha iz suda moe da se usisa sa 1 kg pogonskog vazduha?
2,5 2,4 2,3 2,2 2,1 2,0 1,9 1,8 1,7 1,6 1,5 1,4 1,3 1,2 1,1 1,0 0 0,5 1 1,5 2 2,5
1,5 2 3 4

Reenje Za odnose pritisaka p3 /p2 = 2,45/1,4 =1,75 i p1/p2 =12,5/1,4 =8,93 na dijagramu 6.5 oitava se
= m2 /m1 T2 / T1 = 0,51 . Sa 1 kg pogonskog vazduha moi e da se usisa 0,51 kg vazduha iz suda.

p3 / p2 k=1,135
m1, p1, t1

Dijagram 6,6

m3, p3, t3

m2, p2, t2
p1/p2 =11
10 9 8 7 6 5

3,5

4,5

=m2 / m1 T2 / T1
Na dijagramu 6.6 za k =1,135 (zasiena vodena para) prikazan je odnos apsolutnih pritiska na izlazu iz ejektora i usisavanog pritiska (p3/p2) u zavisnost od apsolutnih dnosa pritisaka pogonske i usisavane vodene pare p1/p2 i masenih odnosa usisavanog i pogonskog protoka (m2/m1). Dijagram 6.6 dat je za uslove kada i pogonska i usisavana para imaju isti izloitelj adijabate k =1,135 i iste temperature t1 = t2. Dijagram se moe koristoti i za razliite temperature pogonskoe i usisavane vodene pare stim to se, na

Mob.tel. 064 / 1369 603 Direktor Mob.tel. 064 / 1987 287 Vlasnik

WWW. EJEKTOR. CO.YU E-mail: Triav@infosky.net

EJEKTOINENJERING Beograd, Vojvode Stepe 139 tel/fax: 2471-723

dijagramu oitana vrednost treba da pomnoi sa T1 / T2 . Odavde proizilazi da, pri istim uslovima rada, sa porastom temperature pogonske pare usisae se vea koliina usisavane pare i obratno ili sa porastom temperature usisavane pare usisae se manja koliina usisavane pare i obratno. Sa T1 obeleena je temperatura pogonske, a sa T2 usisavane vodene pare. Na dijagramu 6.7 za k =1,3 (pregrejana vodena para, i svi gasovi koji imaju k=1,3) prikazan je odnos apsolutnih pritiska na izlazu iz ejektora i usisavanog pritiska (p3/p2) u zavisnost od apsolutnih dnosa pritisaka pogonske i usisavane vodene pare p1/p2 i masenih odnosa usisavanog i pogonskog protoka (m2/m1). Dijagram 6.7 dat je za uslove kada i pogonska i usisavana para imaju isti izloitelj adijabate k =1,3 i iste temperature t1 = t2. Dijagram se moe koristoti i za razliite temperature pogonskoe i usisavane vodene pare stim to se, na dijagramu oitana vrednost treba da pomnoi sa T1 / T2 . Odavde proizilazi da, pri istim uslovima rada, sa porastom temperature pogonske pare usisae se veakoliina usisavane pare i obratno ili sa porastom temperature usisavane pare usisae se manja koliina usisavane pare i obratno. Sa T1 obeleena je temperatura pogonske, a sa T2 usisavane vodene pare.

Primer 6.6 Pritisak zasiene usisavane pare od p2 =1,1 bar aps i temperature t2 = 102,320C treba sabiti na pritisak p3 = 2 bar aps.
Koliko se kilograma usisavane pare m2 moe usisati sa m1 =1 kg pogonske pare, ako je pritisak pogonske zasiene pare p1 = 11 bar aps i temperatura t1=184,070C ?

Reenje Za odnos k=0,135 i pritisaka p3/p2=2 /1,1=1,81, odnos pritisaka p1/ p2 =11/1,1=10, na Dijagramu 6.6 oitava se
=m2 /m1 T2 / T1 = 0,61. Zbog nejednakih temperatura T1#T2 pogonske i usisavane pare izvrie se korekcija pa je m2/m1= T1 / T2 =

= 0,61 ( 273 + 184,07 ) /( 273 + 102,32 = 0,67 . Za zadate uslove sa m1= 1 kg pogonske pare moe da se usisa m2= 0,67 kg usisavane pare.
3,4 3,2 3 2,8 2,6 2,4 2,2 2 1,8 1,6 1,4 1,2 1 0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4
1,5 2 3 4

p3 / p2 k=1,3
m1, p1, t1

Dijagram 6.7

m3, p3, t3

m2, p2, t2

p1 / p2 = 11
10 9 8 7 6 5

= m2 / m1 T2 / T1
Mob.tel. 064 / 1369 603 Direktor Mob.tel. 064 / 1987 287 Vlasnik WWW. EJEKTOR. CO.YU E-mail: Triav@infosky.net

EJEKTOINENJERING Beograd, Vojvode Stepe 139 tel/fax: 2471-723

Primer 6.7
Sa pogonskim pritiskom pregrejane pare pritiska p1 = 18 bar aps i temperature t1 = 2800C treba usisati pregrejanu paru sa pritiskom p2=2 bar aps i temperaturom t1=1600C i sabiti je na pritisak p3= 4,5 bar aps.Trai se koliki je odnos masenih protoka m2 / m1. .

Reenje
Za odnose pritisaka p3 /p2 = 4,5 / 2 = 2,25 i p1 /p2 = 18 /2 = 9 na dijagramu 6.7 oitava se

= m2/m1 T2 / T1 = 0,29. Odnos masenih protoka

iznosi m2 / m1 = T1 / T2 =

= 0,29 ( 273 + 280) /( 273 + 160) = 0,33 .

Mob.tel. 064 / 1369 603 Direktor Mob.tel. 064 / 1987 287 Vlasnik

WWW. EJEKTOR. CO.YU E-mail: Triav@infosky.net