DANO DANO DOKO DANO

Prevod s engleskog Nada Matasi i Ivan oli

SADRAJ

UVOD

/ NIKADA SE NE PRETVARAJ, AK NI U POGLEDU LOBANJA 9 2 3 4 5 6 7 S 9 10 MAGIJA BEZ MAGIJE ......................... 31 55 79 , MERILO 105 127 153 175 199 223

"KAKO JE UNUTRA TAKO JE ISPOLJA" KADA JE GROE KISELO DVE GOSPODE I MONAH RADOST JE

BUDI SVETLOST SAMOM SEBI JO JEDNA NEDELJA DANGDANGDOKODANGDOKODANG GOSPODO, VAMA TREBA UUBAV!

UVOD

Oo nam je nedavno ispriao sledeu basnu: Jedan slon se brkao u bazenu, kada naie mi koji je uporno traio da slon izae iz bazena. Slon preko volje konano uradi kako je mi eleo. "Zato si hteo da izaem iz bazena?", upitao je slon. "Da vidim da ne nosi moje kupae gaice," odgo vorio je mi.

To nas sannvasine slavlja negde izmeu mia i slona ... medu majmune moda? Z a t o se za ovaj uvod u besede Slona o zenu, moe rei da potie od majmuna za dobrobit mieva polo majmuni uglavnom preskau uvode. Put zena je ne-pul. Kae Oo u knjizi Dang Dang Doko Dang, "Nijedan put ne postoji; koraate i morate da stvarate sopstveni put." Ipak, postoji zen disciplina. Ona ima dva sladijuma, Oo nam kae - prvo, uenje ili ispravno sluanje; i drugo, pristupanje. "Sluanje je sredstvo da se zaustave misli. Kada nema potrebe da se slua ili ui iz spoljanjeg sveta, zen taj stadijum naziva pristupanje." Z e n proizvodi sredstva za iskljuivanje dotoka snage u um. Ta sredstva unitavaju nae slepo poistoveivanje sa ulogama i lanom stvarnou koju nam je nametnulo drutvo. Zcnsredstva-koan,ala, iznenadni udar groma, Uiteljev tap, "terapijska" grupa, meditacija - tu su da nas prodrmaju iz dremea. Odstranjivanje poistoveivanja,
7

V ANE

DANG

V 0 KO

D AN$

istupanje iz linih i socijalnih mitova je spoznaja, svesnost da vie niste ono to ste bili ranije. Ne u smislu da postajete neto drugo, ve u smislu da, iako ste isti, uvianjem ko ste, istou, moete da se razreite prethodnog poistoveenja sa svime to ste bili. Pre poznavanje je spoznaja: sopstvo koje svedoi je sopstvo koje pre poznaje, sopstvo koje spoznaje je sopstvo koje svedoi. Ego je zastareo program u biokompjuteru. Iz pepela ega, spaljenog laserskim zrakom Uitelja, rada se feniks spoznaje. Mi postajemo bive muke ovinistike svinje, bive jevrejske majke, bivi histerici, bivi opsesivci, bivi homoseksualci, bivi lanovi divnog kluba gubitnika, Nasrudinovog kluba, kluba Nasrudinovih bivih ena, andara herc, arobnica, deva, premova, anandi, joga ili bilo koje vee ili manje arkane Osove ogromne psihodrame, ili pranadrame - vie nismo zavedeni marom. Iako je zen "krajnji procvat meditacije, ako na kraju zen putovanja, ne procveta ljubav, itavo putovanje je bilo beskorisno." "Spoljanji Uitelj je samo provokacija da se unutranji Uitelj potpuno razmahne." Na kraju, ipak, "nema ni spoljanjeg ni unu tranjeg Uitelja. Postoji ogromna praznina. Nita nije, ili bolje, jedino nita jeste. To je transcendencija, to je nirvana, prosvetljenje. Tada je sloboda najzad potpuna jer nema granice - vi ste bez granica." "Dang d a n g doko dang" je zvuk gonga u koji udara Uitelj. On simbolizuje poetski kvalitet koji je poseban u zenu. On ukazuje na ono to je nemogue iskazati. Ree Oo majmunima, "Uvek kada ponovo postanete rtve teorija, dogmi, doktrina, filozofija, recite, 'Dang dang doko dang'." Dang dang d o k o dang. Swami Anand Akul

NIKADA SE NE PRETVARAJ, AK NI U POGLEDU LOBANJA 11. jun 1976.

Uitelja Fugaia smatrae vrlo mudrim i plemenitim, ipak on bese i najstroi kako prema sebi, tako i prema svojim uenicima. Otiao je u planine da sedi u Zenit. Ziveo je u peini, a kada bi ogladneo, odlazio je u selo i sakupljao otpatke. Jednoga dam, monah po imenu Bundo, privuen Fungaijevom strogou, svratio je do peine i zamolio da tu provede no. Uitelj se inio srenim to moe da ga primi, i narednog jutra mu je spremio pirinami kau. Nemajui jo jednu iniju, izaao je napolje i vratio se sa lobanjom koju je naao pored nekog groba. Napunio ju je kaom i ponudio Bundu. Gost je odbio da je takne, i zurio je u Fuugaia kao da je ovaj siao s uma. Na to se Fungai razbesnco i udarcima ga izbacio iz peine. ''Budalo?' vikao je za njim. ''Kako ti, sa tim svojim svetovuini poimanjem prljavtine i istote, moe sebe da smatra budistom?" Nekoliko meseci kasnije dode da ga poseti uitelj Tctsgini i ree nm da smatra velikom tetom to je napustio svet. Fungai se uasineja i ree: "O, vrlo je lako napustiti svet i postati bouzai' teko je tada postati istinski budista."

B stina je jedna, ali do nje se moe doi mnogim putevima. Istina JL. je jedna, ali se moe izraziti na mnogo naina. Dva puta su osnovna; svi putevi mogu da se podele u dve kategorije. Bio bi dobro da se shvati ta osnovna suprotnost. Istini se pristupa bilo umom, bilo srcem. Dakle, u svetu postoje dve vrste religija - obe istinite, obe znaajne, ali i obe suprotne jedna drugoj - religija uma i religija srca. Religija uma veruje da se istina dosee kada se postane bez misli, kada se odbaci um. Um je prepreka; ne-um e biti glavna kapija. Budizam, ainizam, taoizam - to su religije uma. To su religije duboke analize, religije duboke svesnosti, religije prosvetljenja. Zatim postoje i religije srca: judaizam, hrianstvo, islam, hin duizam. One veruju da put vodi kroz srce, da srce mora da se istopi u voljenom, u Boestvu. One prve religije su religije meditacije. Re meditacija nije sasvim tana, aii nema druge rei da se na engleski prevede dhyana, jer taj jezik nikada nije znao za religiju meditacije, tako da la re ne postoji. Zapadni jezici su, u stvari, znali samo za jezik srca, te imaju savrenu re za taj put - molitva. Ali za dhyanu nemaju re, stoga je meditacija jedina re koja moe d a s e koristi. Usutini, dhyanu znai upravo suprotno. Re "meditacija" potie od grkog korena "medonai" to znai razmiljati. Re "meditacija" znai razmiljati, a alivana, koja se prevodi kao meditacija, znai kako nc razmiljati; kaki) biti u slanju bez ikakvih misli; kako doi do take kada vi jeste, ali nema razmiljanja; do stanja ne-uma, do iste svesnosti. Ali meditacija jc jedina re, pa emo je zato koristiti. Zen jc vrhunac budistikog traganja. Zen je krajnji procvat puta meditacije. Re "zen" potie od dhvane. Dhyana je u Kini postala "chen", a onda je "chen" postalo "zen" u Japanu. Upamtile sledee:

VAHG VANS DOKO VANS

zen je potekao u Indiji od Gautama Bude. Kada je Gautama Buda postigao konano prosvetljenje, stanje ne-uma, svet je spoznao put analize, put ispravnog miljenja, put ispravnog pamenja, i put aaina da se raspe svo razmiljanje tako to se sve vie i vie postaje svestan svih misli. Samo posmatranjem misli, one polako i lagano blede - postajete samo posmatra, ne poistoveujete se sa svojim razmiljanjem, stojite po strani i nastavljate da posmalrate promet. Um je poput saobraajnog prometa, vrlo je kruan, nastavlja da se kree u krugovima, veoma se ponavlja, skoro da je mehanizam. Nastavljate da inite jedno isto opet, i iznova, i opet. itav va ivot nije nita drugo do produeno ponavljanje, veoma kruno. Um je mandala, krug, i on se kree. Ako posmatrate, polako postajete svesni kruga, zaarnog kruga uma. Opet i ponovo on donosi iste emocije: isti bes, istu mrnju, istu pohlepu, isti ego... A vi nastavljate dalje. Vi ste samo rtva. Kada j e d n o m postanete svesni uma i ponete da ga posmatrate, most je sruen, vie se ne poistoveujete sa umom. Kada vie niste poistoveeni sa umom, um nestaje jer da bi postojao, potrebna mu je vaa saradnja. U narednih deset dana govoriemo o zenu. Ipak, da bi se on pravilno razumeo, morate takode da razumete i njegovu suprotnost - s u p r o t n o s t postaje kontrast, pozadina. Put molitve ne analizira; on ne pokuava da bude svestan ili budan. Naprotiv, put molitve potpuno razlae sebe u molitvi. Ne treba da budete svedok, ne treba da budete posmatra; treba da budete opijeni p o p u t pijanca i izgubljeni, sasvim izgubljeni. Na putu molitve, ljubav je cilj. Treba da volite; treba da budete tako puni ljubavi da vam se ego rastvori u ljubavi, istopi u vaoj ljubavi. Na putu molitve, Bog je nuna pretpostavka. Ja ga nazivam pretpostavkom jer je na putu molitve on potreban, ali nije potreban na putu meditacije. Na putu meditacije nije potreban nikakav Bog, otuda uticaj i privlanost ze na na Zapadu. Bog je postao gotovo neshvatljiv. Sama re "Bog" izgleda uprljano. im izgovorite re "Bog" odbijate ljude. Otuda privlanost zena na Zapadu. Hriaastvo umire zbog toga to se ta pretpostavka isuvie koristila, isuvie se upotrebljavala. O n o drugo, upravo suprotno, je potrebno. Na putu molitve morate biti opijeni; na putu meditacije morate biti budni. Na oba naina ego nestaje. Ako ste potpuno budni, tu
12

NIKADA St Nt PRITVARAJ, AK NI U POSUDU LOSANJA

nema ega jer u potpunoj svesnosti postajete tako prozirni da ne stvarate nikakvu senku. Ako ste sasvim opijeni, u dubokoj ljubavi prema Bogu, opet vi nestajete - jer u ljubavi vi ne moete da postojite. Krajnji ishod je isti: ego nestaje. A kada nema ega dolazite do spoznaje ta je istina. Nikada niko nije bio u stanju da kae ta je to; nikada niko nee biti u stanju da kae ta je to. Iskustvo je tako izvorno, tako nepregledno, da ga nije mogue definisati. Ono je toliko neo granieno da se ne moe izraziti recima - rei su vrlo skuene, a iskustvo je neizmerno prostrano. Ipak, na oba naina, ljudi stiu do istog cilja. Istina je jedna. Vedekau, "Istina je jedna, ali su je vidovnjaci na razliite naine videli." Dakle, upamtite to. Sve religije u osnovi, u sutini, vode istom cilju. ak i kada izgledaju sasvim suprotne, one vode istom cilju. Zato od vas zavisi koji put biste voleli da izaberete. Ako gajite oseanje prema Bogu - ne verovanje, puko verovanje nije dovoljno, verovanje je neto mrtvo - ako gajile oseanje za Boga, ako, kada ujete re "Bog", ponete tiho da jecate, osetite drhtavicu, osetite se nadahnuto, srce pone ubrzano da vam kuca, ako sama re "Bog" u vama izaziva veliko strahopotovanje, onda moete da se idete putem molitve. Zen onda nije za vas, zen morate jednostavno da zaboravite, jer e tada zen biti smetnja. Ali, ako re "Bog" za vas nema nikakvo znaenje, ako je za vas stvarno umrla, ako je Bog zaista mrtav, ne izaziva nikakvo oseanje u vama, nikakvu emociju, ne vibrira vama, ne pulsira vama, ne kovitla vae bie u nepoznato^ tada je zen za vas. Sve vie ljudi morae da se kree putem zena jer hrianstvo, hinduizam, islam, judaizam - svi su, na neki nain, isuvie rabljeni. Izgubili su svoju privlanost. Budizam je jo uvek neiskvaren, jo uvek plodonosan, a duboko je privlaan za moderan um - jer moderan um je sainjen od naunog stava, a zen je apsolutno nauan, super-nauan. On ide do samih korena vaeg uma i ne trai da verujete u neto. On nema nikakve pretpostavke. Ne zahteva da verujete u neto, nema nikakvog praznoverja. Re "praznoverje" je vrlo lepa. Ona potie od latinske rei "superstes" to znai: ono to preivljava, ostaci prolosti, ono stoje postalo beskorisno, meutim opstaje iz navike. Idete u crkvu, a nemate nikakav oseaj za odlazak tamo, a moda se i svake noi pre
13

DANG DANG DOKO DANG

odlaska na spavanje pomolite - ali to je samo nemoni gest jer u njemu nema srca. Jednostavno ponavljate usnama; obavljate slubu usnama. To moe da bude samo jedna stara navika, stara uslovljenost: od samog detinjstva su vas uili da se molite, pa terate dalje. Um nastavlja da ponavlja poznato. Dakle, morate sami da odluite. Niko drugi ne moe da odlui umesto vas. Morate da ispitate sopstveno srce. Ako jo uvek posedujetc nevinost koja je potrebna za put molitve, ako ste jo uvek poput deteta, ako jo uvek moete da imate poverenja, moete da verujete, ako jo uvek imate veru, nema potrebe da se muite oko zena, jer to e za vas biti nepotrebno mukotrpan put. Moete jed nostavno da se istopite i sjedinite sa Bogom. Proitao sam jednu anegdotu koja mi se dopala. Jedne veeri neki svetcnik koji je bio u poseti Irskoj, hodao je seoskim p u t e m i susreo je nekog starijeg gospodina. Dok su nastavili da etaju zajedno i uivaju u veeri, iznenada se digla oluja i oni pronadoe sklonite. Neko vreme su razgovarali, a kada je medu njima zavladala tiina, starac je izvadio stari molitvenik i poeo da se moli. Ameriki svetenik koji ga je posmatrao, bio je duboko dirnut svetou koja ga je okruivala dok se molio. Bez razmiljanja, naglas je izgovorio, "Mora da ste vrlo bliski Bogu." Starac je zastao, osmehnuo se i rekao, "Da, on me veoma voli." "Da, on me veoma voli." O tome se radi u molitvi. Ne samo da vi volite Boga - samo to nee pomoi. Ako moete da osetite i da se Boija ljubav izliva prema vama, jedino tada; ako moete da osetite njegovo prisustvo svuda oko sebe, jedino tada e molitva biti mogua. Molitva je mogua kao senka njegovog prisustva koje se osea. Ne moete da se molite u praznoj sobi, ako on nije prisutan. Kome ete se moliti? Kome ete izloiti svoje srce? Kome? Molitva je jalova, ako se ne oseti prisustvo. Ako se oseti prisustvo, tada ste u molitvi - b i l o da neto kaete ili ne. Moete da ne izgovorite nijednu re, jednostavno moete biti tako ispunjeni strahopotovanjem da ostajete tihi, ali osetiete prisustvo. Da, osetiti prisustvo Boga je sutina molitve. Ako je, meutim, Bog mrtav, ako ne oseate nita, ako se nikakva pesma za Boga ne uzdie u vaem srcu, ako je prisustvo nestalo iz

NIKADA

SI NI PRITVARAJ,

AK NI

U POSUDU

10BANJA

sveta - pogledate u drvee i vidite samo drvee i nikakvog Boga koji se tamo krije, pogledate u nebo i vidite samo nebo, a ne i njegovo beskonano prisustvo - tada e zen biti va put. Zen e biti religija nastupajueg stolea zato to je nauka unitila, ili veoma otetila, sposobnost da se ima poverenje. Ipak, nema razloga za zabrinutost - moete da krenete iz drugog pravca. Tada, meutim, nema pitanja ljubavi, prisustva. Boga, molitve nieg slinog. Kada je Zapad ni svet prvi put postao svestan budizma, dainizma, taoa, nisu mogli da poveruju u to. Kakve su to religije? U njima nema nikakvog Boga. Nisu mogli da veruju da religija moe da postoji bez ikakvog pojma Boga; Bog je uvek bio sredite religije. Otuda su smatrali da to mora da su samo moralni kodeksi. Nisu. To je potpuno drugaija vrsta religije. A Indija je, u vreme Bude i Mahavira, pre dvadeset i pet vekova, dosegla isti nauni pristup koji Zapadni svet dosee danas. Pre dvadeset i pet vekova, Indija je spoznala - ili, barem oni koji su bili vrlo, vrlo inteligentni, blistavi, budni - oni su spoznah' da je stari Bog mrtav. Spoznali su da je Bog molitve mrtav. Rei ovo znailo je jednostavno rei da je ovekovo srce umrlo; ono vie nije radilo. Dakle, morao je da se pronae novi put u kome srce nee biti osnovna potreba. Buda i Mahavir su stvorili novu religiju - religiju meditacije. Bez ikakvog Boga, bez molitve, bez verovanja. Od vas se ne trai nita osim istraivakog, ispitivakog uma, osim dubokog istraivanja - to je sve. Svet e sve vie i vie biti "zenistiki". Zen je krajnji procvat Buda-uma. Pre nego to uemo u svet zena, potrebno je razumeti poneto u vezi uma. Prvo: um radi zbog vae saradnje. Moete da ga zausta vite, ako prekinete saradnju. Bez opoziva vae saradnje, ne moete da ga zaustavite. Prema tome, itav metod zena je kako opozvati saradnju. Mnogi pokuavaju da zaustave um bez povlaenja saradnje - tako e poludeti, ili uraditi neto apsurdno, nemogue. S jedne strane produavate da uhvate energiju u um, a sa druge nestojite da ga zaustavite. ** To je kao da vozite kola i nastavljate da pritiskate pedalu za gas, dok u isto vreme pritiskate i konicu. Upropastiete itavu mainu; radite dve suprotne stvari zajedno. Zen nije za direktno zaustavljanje uma, on je za suptilno povlaenje vae saradnje iz uma. to se vie energije povue iz uma,
15

VANC DAN6 DOKO VANS

on poinje da propada po svojoj volji, te dolazi trenutak kada um jednostavno nestaje - zato to ga vi podravate; to ga vi odravate; to vi ne znajui, neprestano ulivate energiju u njega. Kroz svoje elje, razluivanja, izbore, kroz ono to volite i ne volite, nastavljate da ulivate energiju u njega. Z a t o zen kae. ako stvarno eli da zaustavi um... Nema drugog naina da zen dode do spoznaje istine, osim da se zaustavi um. Jer, ako um nastavi da radi, on je projektor. Tada stvarnost funkcionie kao ekran, pa vi i dalje projektujete svoj um u nju, nastavljate da vidite ono to hoete da vidite, da ujete ono to hoete da ujete. Nikada ne vidite stvarnost onakvu kakva ona jeste, nikada ne vidite ono to jeste, iskrivljujete stvarnost. Um je veliki falsifikalor. Dakle, um, projektor, mora da se zaustavi. Tada se iznenada stvarnost pojavljuje onakva kakva je, jer se nita nije projektovalo u nju. Sedite u bioskopu, vidite samo belo platno i onda projektor poinje da radi. Platno nestaje i vidite film, veliku priu koja se odvija. Sasvim zaboravljate platno, belinu, njegovu istotu, njegovu nevinost - sve se zaboravlja. Izgubljeni ste u svetu snova. Zatim projektor prestajeda radiiviiznenadashvatatedatu nije bilo niega. Platno je prazno. Bila je to samo igra senki - bili ste zavarani, obmanuti. U Indiji svet nazivamo inaya, iluzija. To znai: ne da u njemu nema istine, ve je ona skrivena. Istina je skrivena kao belo platno u bioskopu i vi ste projektovalt svoje elje i snove povrh nje i potpuno zaboravili ta je stvarnost. Zen zaustavlja projektor, iskljuuje ga, i bivate u stanju da znate ta jeste. A znati ono to jeste je sloboda; znati ono to jeste je biti osloboen; znati ono to jeste je biti prosvetljen. Prema tome, um je prepreka. A um se stalno ponavlja. Z a t o to ga nikada niste posmatrali, nikada ga niste svesni. Nita novo nikada ne moe da se desi u umu; on je uvek stari trule. Nita novo nikada ne moe da se dogodi u umu zato to je on mehanizam. Mehanizam moe samo da nastavi da neprekidno ponavlja jednu istu stvar - kao gramofonska ploa. Posmatrajte ga i malo po malo ete moi da uoite njegovu mehaninost. Gurdijev je govorio da ovek ima anse ako spozna da je mehanizam. Ako spozna da je on samo maina, pas ioji mogunost da ode izvan nje. Tada moe da postane svestan.

16

NIKADA

SI NI PMVARAJ,

AK NI U POSUDU LOBANJA

Proitao sam vrlo lepu anegdotu. U njoj nema prie, samo list iz knjige sitnih trokova. 1. nov. 2. nov. 8. nov. 9. nov. 11. nov. 13. nov. 15. nov. 17. nov. 18. nov. 19. nov. 20. nov. 21. nov. 2. dec. 3. dec 4. dec Oglas za sekretaricu Cvee za sekretariin sto Nedeljna plata za sekretaricu Parfem za sekretaricu Slatkii za enu Ruak za sekretaricu i mene Nedeljna plata za sekretaricu Bingo za enu i mene Pozorite za sekretaricu i mene Slatkii za enu Plata za Dorin Pozorite i veera za D i mene Klinika u ul. Harli Bunda za enu Oglas za sekretara .50 .80 30.00$ 6.50$ .10 9.45$ 35.00$ 1.00$ 6.00$ .10 40.00$ 20.00$ 150.00$ 700.00$ .50

Pravite beleke. Napravite mali dnevnik svog uma i videete krugove i ti krugovi se kreu. Dobro je voditi dnevnik, ali napravite ga za sebe, a ne da ga ita neko drugi. Zatim gledajte u njega, posmatrajte, i videete - isti obrazac se stalno iznova peni, izbija na povrinu. To je isto traenje ivota jer se u njemu ne deava nita novo. Istina je uvek nova, a um je uvek star. Zbog toga se um i istina nikada ne sreu. Um je uvek od prolosti, istina je uvek od sadanjosti. Z a t o se um i istina nikada ne sreu. Um je ono to ve poznajete; istina je ono to tek treba da spoznate. Um je poznato, a istina je neznano ili nepoznato. Um je samo zapis svega to se dogodilo. Um nije avantura, istina je avantura. Ima jedna stara poslovica koja kae, "Nema nieg novog pod kapom nebeskom." A k o mislite na um, poslovica je tana. Ako, meutim, mislite na istinu, poslovica je potpuno pogrena. Zatim, postoji i druga poslovica - koja je istinita - koja glasi, "Nema nieg starog pod kapom nebeskom." Sve je apsolutno svee i novo - kao novi list koji se rada na drvetu. Zato Isus kae svojim uenicima, "Ako ne postanete kao mala deca, neete moi da uete u moje Kraljevstvo Boije."
17

DAN6 VANS VOKO DAN6

U m j e vrlo promuuran i domiljat, ali nije inteligentan. Inteli gencija je osobina svesnosti, a promuurnost i domiljatost samo su zamena za inteligenciju. Tako um nastavlja da izvodi promuurne trikove i tom promuurnou, sam biva zarobljen. Gubi se u sopstvenoj promuurnosti i domiljatosti. Zapamtite ovo - neete poslati inteligentni postajui promuurni, postaete inteligentni bi vajui svesniji. Promuurnost ne mora obavezno da bude znak inteli gencije. ak i glupi ljudi mogu da budu promuurni. Promuurnost potie od iskustva: radei stvari mnogo puta, uite. Um postaje nalik raunam - svako iskustvo se pohranjuje u njega i on ui i sakuplja znanje i nastavlja da to znanje koristi. Inteligencija poseduje sasvim drugaiju osobinu: ona nema ni kakve veze sa iskustvom, ona je povezana sa svesnou. Domiljatost potie od iskustva; inteligencija dolazi od svesnosti. Zato stari ljudi postaju vrlo domiljati... a hipiji su u pravu kada kau da nikada ne treba verovati osobi starijoj od trideset. Jer do tog uzrasta ovek postaje domiljat, naue se trikovi i metode ovog sveta. Ali dete je inteligentno jer je ono budnije, budno uz vie ozarenosti. Posmatrajte kako dete neto gleda. Ako gleda pua, samo posmatrajte - koliko je budno, kako je sasvim u trenutku. Kao da se pretvorilo samo u oi; itavo bie mu se izliva kroz oi. Dete je inteligentno, a starac postaje promuuran i domiljat Dete nema nikavo iskustvo i ne moe da koristi prolost. Mora da se suoi sa sadanjou. Celokupan stav zena je da ponovo morate da postanete dete; morate da doete do drugog detinjstva u kome odbacujete sva iskustva. Um je samo naziv za svu nagomilanu prolost. Um zapravo nije poseban entitet, samo gomila prolosti. Ako je razvejete, ako se praina prolosti ukloni sa ogledala vaeg bia, postaete inteli gentni. A jedino inteligencija moe da spozna istinu. Nakon zavrenog predavanja student je upitao Hegela, "Pro fesore Hegel, ja sam zbunjen vaim uenjem zato to stvarnost izgleda sasvim drugaije. Hegel je odgovorio, "Dragi moj prijatelju, tim gore po stvarnost" Z e n nije filozofija, jer filozofija podrazumeva vesnu doktrinu o stvarnosti. Z e n je isti susret sa stvarnou. U njemu nema dok trine, nema filozofije, nema svetih spisa. To je samo direktan susret

NIKADA SI Ni PMVARAJ, AK NI U P06LIDU LOBANJA

sa stvarnou. Svi spisi pripadaju umu, kao to su i sve doktrine samo pametovanja uma. Um nastavlja da se tei stvaranjem filozofija koje poznaje. Izuzetno je teko ostali u neznanju zato to to veoma razbija ego. Otuda um stvara filozofije i daje vam izluziju znanja. Zen je put spoznaje, u njemu nema znanja. To je samo metod da se spozna, da se suoi, sretne - odmah, ovde-sada, direktno. To je direktna transmisija. Neki diplomata je upitao francuskog dravnika Klemonsoa ta misli o diplomatama. Klemonso mu je odgovorio, "Diplomate su ljudi koji reavaju probleme koje su stvorile druge diplomate." To je ono to rade i filozofi, a u tome je i sva funkcija uma. Um stvara problem, a onda nastoji da ga rei. Zen potpuno odbacuje itavu tu igru. On nije igra uma. Zen kae da nema problema koje treba resiti i nema reenja koja treba doneti jer, pre svega, ne postoje problemi. Zen govori da nikada nije bilo problema u bivanju. To varljivi um prvo stvori probleme, i naravno, kada imate problem, morate da ga reavate. Tako on stvara i reenja. Problem je laan, pa kako onda moete da pronaete pravo reenje za lani problem? Reenje je takoe lano. Onda reenje proizvodi deset novih problema - i to se tako produava dalje. Stvorene su filozofije nad filozofijama i sve su prazne, sve besmislene, sve nepot pune. Z e n je apsolutno protiv filozofiranja zato stoje zen protiv uma.

A sada, ova zen pria. Uitelja Fugaia smatrae vrlo mudrim i plemenitim, ipak bio jc i najstroi, kako prema sebi, tako i prema svojim uenicima. Zen je strog. To je vrlo tegoban put. To nije igra za igranje, to je igranje s vatrom. Kada jednom uete u svet zena, nikada vie neete biti isti. Biete sasvim preobraeni, u tolikoj meri da neete moi da se prepoznate. Onaj ko ulazi u svet zena i onaj ko izlazi su dva sasvim
19

DANG DANG DOKO DANG

razliita bia. Tu nema kontinuiteta, gubite povezanost sa svojom prolou. Sav kontinuitet potie od uma; celokupan identitet je od uma; sva imena i forme su od uma. Kada se odbaci um, iznenada se prekida vaa veza sa prolou - ne samo sa prolou, odvezujete se od vremena. To je sva tajna zena: odvezati se od vremena. Tada se povezujete sa venou. A venost je sada-ovde; venost ne poznaje prolost, sadanjost, ni budunost; venost je ista sadanjost. Vreme ne zna za sadanjost - vreme je prolost i budunost. Obino mislimo da je vreme podeljeno u tri kategorije: prolost, sadanjost i budunost. To je apsolutno pogreno. Vreme jc podeljeno samo u dve kate gorije: prolost i budunost. Sadanjost uopte nije deo vremena. Samo posmatrajte, samo gledajte. Kada je sadanjost? U trenutku kada prepoznate da je ovo sadanjost, to jc ve prolost. Onog trena kada kaete, "Da, ovo je sadanjost," ona je ve prola, ona je prolost. Ili ako kaete, "Ovo e biti sadanjost," to je ipak jo uvek budunost. Ne moete da prepoznate sadanjost, ne moete da dodirnete sadanjost, ne moete da nagovestite sadanjost. U svetu vremena ne postoji sadanjost. Kada pogledate na sat, on se vepomerio, ne staje ni za trenutak. Dok ste ga gledali, i tada se kretao. To je Heraklit mislio kada je rekao, "Ne moete dva puta zagaziti u istu reku". Reka protie. Tu je prolost, tu je budunost, i budunost se neprekidno pretvara u prolost. Nijednog jedinog trenutka tu nema sadanjosti, nijednog jedinog trenutka se sat ne zaustavlja, nijednog trenutka reka ne staje. Heraklit je u pravu. Ne moete dva puta da zagazite u istu reku. Jedan od njegovih uenika mu se obratio, "Uitelju, probao sam, ima pravo. Ali, hteo bih da dodam jo neto - ne moe nijednom da zagazi u istu reku." Ba tako stvari stoje. Kada dotaknete reku, kada vam stopalo dodirne vodu, reka protie. Kada ga za pedalj uronite u reku, reka tee. Kada ga dva pedlja uronite u vodu, reka tee. Dok doete do dna, reka je ve toliko potekla da ne moete da kaete ni da ste makar jednom zagazili u istu reku. U vremenu nema sadanjosti; sadanjost nije deo vremena. Sadanjost je deo venosti. Sadanjost podrazumeva sada, a sada ne zna ni za prolost ni za budunost. Kada se jednom odvojite od uma, odvojili ste se od vremena, a vreme i prostor su zajedno.
20

NIKADA Si Ni PRETVARAJ, AK NI U POSUDU LOBANJA

Ajntajn je u ovom veku otkrio da vreme i protor nisu odvojeni jedno od drugog; oni su jedno, ili dva aspekta jedne stvari. Zato je on sve to nazvao prostor-vreme ("spatio-time"), kako bi istakao da vreme nije nita drugo do etvrta dimenzija prostora. Ako nestane vreme, nestae i prostor. Dakle, ovek koji ode izvan uma je izvan vremena i prostora. On jeste, ali ne moete da kaete gde; on jeste, ali ne moete da kaete kada. Kada i gde sasvim nestaju. On jednostavno jeste, bez ikakve definicije gde i kada. To je ono stoje Buda nazvao prosvetljenje. To je sloboda, apsolutna sloboda. Nita vas ne ograniava. Put je, meutim, vrlo strog. Tako mora da bude jer je to na izvestan nain konano samoubislvo. Ispadate iz uma, ispadate iz vremena, ispadate iz prostora. Svet koji ste do sada poznavali nestaje, i neto sasvim novo, to ne moete da definiete, pojavljuje vam se u svesti. Uitelja Fttgaia smatrae vrlo mudrim i plemenitim, ipak bio je i najstroi ... Uitelj zena mora da bude strog jer on pokuava da te ubije. Ba pre neki dan dola mije jedna ena sannvasinpa sam je pitao koliko ostaje ovde. Odgovorila je da e ostati tri meseca. Tada sam rekao, "U redu, to e biti dovoljno da te ubijem." Ona je uzviknula, "ta?!" Ali sada je razumela smisao - sprema se da umre. ...kako prema sebi, tako i prema svojim uenicima. Otiao je u planine da sedi u Zenit. Zen naprosto znai sedeti. U japanskom postoji itava re "zazen". To znai sedeti u tiini ne radei nita. Sav rad potie od uma. Kad god neto radite, um dolazi na svet. Uvek kada neto elite da uradite, um odmah poinje da planira. ak i sa samom zamisli o radu poinjete da ulivate energiju u um. Zen znai samo sedeti. Ne raditi nita, ak ne meditirati... jer kada se meditira, kroz zadnja vrata delovanje ponovo ulazi. Zen jednostavno kae, sedi i ne ini nita. Nemoj da razmilja u okvirima delovanja, ve u okvirima bivanja. Jednostavno budi. Zato sledbenik zena godinama samo sedi. To je najtee na svetu, i mogu da osetim da ete vi to razumeti. To je najtee na svetu - samo sedeti. Voleli
21

DANG DANG DOKO DANG

biste neto da radile jer vas to neto ini zaokupljenim, pa nastavljate da mislite kako neto radite, kako jeste neko. A tako makar nikada nemate priliku da se suoite sa sobom. Va rad je bekstvo od sebe, tako da se nikada ne suoite, da se nikada ne sretnete sa svojim biem. Nastavljate da izbegavate. Z a t o ljudi i dalje rade hiljadu i jednu stvar, od kojih su mnoge apsolutno nepotrebne. Ne da su nepotrebne, ve im mnoge od njih samo stvaraju neprilike. Pomislite na sebe. ta ste to uradili? Stvorili ste pakao oko sebe, ali i dalje nastavljate da radite. Ljudi mi dolaze i zapitkuju: "Na ta da meditiramo? Koju mantru da pevamo?" A ako ja kaem, "Nita, samo sedite, Okrenite se prema zidu i samo sedite u tiini, pustite da vreme prolazi i ne inite nita. Stvari e se srediti same od sebe. Samo sedite. Jer ako se umeate, jo vie ete sve zapetljati. Molim vas, samo sedite na obali. Pustite reku da tee", oni e rei, "Ali, kako ovek moe da sedi i ne radi nita? Daj nam bar neku mantru da je iznutra ponavljamo. Ako spolja nema nikakve aktivnosti, daj nam onda neku unutarnju ak tivnost." Zbog toga je u Americi Maharishi Mahesh Yogi na neki nain privlaan. Transcendentalna meditacija nije nita drugo do premetanje aktivnosti spolja ka unutra. Ameriki um je gotovo neurotian. Neto mora da se radi. Ako ne radite nita, gubite vreme. Radite neto! Nije vano ta, ali radite neto. Govor i aktivnost i nasilje - radi neto, nastavi da radi, nastavi da se kree, brzo, brzo. E sad, ako kaete, "Nemoj nita da radi, sedi u tiini," to izgleda gotovo nemogue. Kako da se sedi u tiini? "Daj nam neku unutarnju aktivnost." Z a t o se daje mantra, pa vi iznutra ponavljate, "Aum, aum, aum; Ram, R a m , Ram," - bilo staje u redu. Bilo kakva abrakadabra. Moete sami da sastavite vlastitu mantru, moete sami da stvorite svoje: "Bla, bla, bla!" To e vam pruiti istu tiinu i spokoj kao bilo koja transcendentalna meditacija. Neka unutranja aktivnost i oseate se dobro. Z e n nema mantre. Z e n nije transcendentalna meditacija. To je neto najtee to je ovek ikada pokuao ... ne initi nita, zazen, samo sedeti. Neverovatno je da bi ponekad neki sledbenik zena sedeo dvade set godina ne inei nita - a potom se pojavila svellost. Sve je u njemu postalo tako tiho, ni treptaja energije, nikakvog zauzimanja,
22

NIKADA

Si Ni

PRiTVAPAJ.

AK NI

U POSUDU LOSANJA

niega. Bio je skoro mrtav jer su sve aktivnosti nestale. Tada se ovek suoava sa svojim biem, tada dolazi do spoznaje koje. U m j e aktivnost. Ako je potrebno odbaciti um, mora da se odbaci aktivnost. Otiao je u planina da sedi u enu. Zivco jc u peini, a kada bi ogladnco, odlazio je u selo i sakupljao otpatke. Jedino je zbog neto ostataka hrane silazio u selo, inae je sedeo u svojoj peini ne radei nita. O n o za ime tragate ve je u vama. Ali previe ste zauzeti drugim stvarima, pa ne moete da upadnete u to. Kada prestane svaka aktivnost, nestaje svo prianjanje. Ne moete da prianjate ni za ta, samo upadate sve vie i vie i vie. Vae nevolje se javljaju zato to previe udite za aktivnou. Da li ste ikada uli za nekoga kome je zadavalo muke "iznutra"? "Iznutra" nikada nije nikoga muilo. To "iznutra", unutarnje, sama sr vaeg bia, dostupno vam je upravo u ovom trenutku, ali vi niste dostupni njemu. Stojite okrenuti mu leima. Aktivnost je samar, aktivnost je svet; kada ljudi zena kau da se napusti svet, ne misle da napustite kuu, porodicu, pijacu, misle da napustite vezanost za aktivnost. ak i kada morate neto da uradite, uinite to vrlo pasivno. Iznutra se zazen nastavlja; iznutra i dalje sedite, samo se spolja kreete. Ako jedete, jedite, ali iznutra ostajete da sedite. Malo po malo postie se taj unutranji poloaj - kada je mogue obavljati poslove a ipak biti bez aktivnosti. Taoisti to zovu wu wei, akcija bez akcije. Kada jednom znate kako da iznutra sedite, moete da radite, to onda nee biti smetnja. Treba, meutim, prvo doi do korena, do temelja, do centra. Jednoga dana, monah po imenu Bundo, privuen Fungaijevoni strogou, svratio je do peine i zamolio da tu provede no. Uitelj je izgledao srean to moe da ga primi, i narednog jutra mu jc spremio pirinanu kau. Nemajui jo jednu iniju, izaao je napolje i vratio se sa lobanjom

23

DANG DAN6 DOKO DANG

koju je naao pored nekog groba. Napunio ju je kaom i ponudio Bundu. Gost je odbio da jc takne, i zurio je u Tungaia kao da je ovaj siao s uma. Moete da poludite na dva naina. Jedan je pogrean, a drugi ispravan. Moete da poludite ako se potpuno izgubile u sopstvenom umu. Tada ste istrgnuti iz svog bia. Drugima moete i da ne izgledate ludi, meutim biete ludi. Drugima se moda neete initi ludi jer su i oni ludi poput vas. Ova zemlja je velika ludnica. Nor malno je da su svi ludi; u stvari, gotovo daje nenormalno ne biti lud. Ljudi se razlikuju u stepenima, ali su svi ludi. A kada vam psihijatri pomau da budete normalni, samo vas vraaju na nivo drutvenog ludila, dovode vas na legalno doputen nivo. Istupili ste malo izvan drutvenih granica, te vas oni vraaju nazad. To je ono to se naziva ponovno prilagodavanje, Ali, mogue je poludeti i na drugi nain, na pravi nain. Mogue je ispasti iz uma i upasti u unutarnju tiinu, u unutarnje bezmilje, unutarnju prazninu. Takav ovek e odmah izgledati lud. Ako po gledate u oi oveka koji je dosegao zazen, prepaete se. Njegove oi bie nalik provaliji, bez dna; izbegavaete njegove oi. Njegove oi bie prazne. Gledae u vas, a opet i nee gledati u vas. Oi e mu biti prazne, a vi e te smatrati daje poludeo. V neku ruku, on jc otiao izvan uma, a otii izvan uma znai poludeti. Z a t o su svi veliki ljudi kao to su Isus ili Buda ili Mansur, svojim savremenicima izgledali ludi. Kada je Isus razapet na krst, razapet je kao neurotik koji je pravio nevolje, koji je siao s uma. Razapet je kao jedan od najopasnijih kriminalaca. Kada je Sokrat otrovan, otrovanje zatoto je na neki nain bio lud. Vodio je idruge u ludilo. Drutvo se uvek plailo ljudi koji dosegnu zazen jer je njihova privlanost velika, ali im je ponaanje nerazumljivo. Njihovo ponaanje mora da bude neshvatljivo jer oni funkeioniu iz centra koji je sasvim drugaiji od naeg. Za oveka zazena nema razlike izmeu lobanje i inije. Lobanja je napravljena od zemlje ba kao i inija. Sve lobanje e se vremenom pretvoriti u zemlju, a onda moete da napravite iniju od zemlje i to vam nee smetati. Ako vam, meutim, donesu lobanju, neete moi ni da je taknete; piti, jesti iz nje izazivae vam muninu, terae vas na povraanje. Nemogue.
24

NIKADA SC NI PRITVARAJ.

AK NI

U POSUDU LOBANJA

Ali za oveka zazena dogodilo se unutarnje - sve je isto. To je ista stvarnost u razliitim oblicima. Od istog zlata moete da napravite ovaj ili onaj ukras, nije bitno. To je ista stvarnost koja postaje lobanja, i ista stvarnost koja postaje inija. Dakle, u emu je razlika? ovek koji je duboko u sebi zna da se itava stvarnost sastoji od jedne osnovne sile, to je jedna energija ak i ako uzima razliite oblike, A onaj ovek nije mogao da dodirne lobanju, nije mogao da veruje da neko moe da ponudi lobanju umesto inije. O emu je on razmiljao? Njegov um je ispredao i ikao, "Ovo je lobanja nekog oveka." Ta ideja, sama ta zamisao je bila muna. Mislio je da je Fungai poludeo. Na to se Fungai razbesueo i udarcima ga izbacio iz peine. "Budalo!" vikao je za njim. "Kako ti, sa tim svojim svetovniin poimanjem prljavtine i istote, moe sebe da smatra budistom?" Sva predubeenja potiu od uma. Rei daje neto lepo, a neto runo je iz uma. U sutini, nita nije lepo i nita nije runo. Ako nestane um, ta e onda biti lepo, a ta runo? Svianje i nesvianje potiu iz uma. Pomislite samo na svet. ovek je nestao, dolo je do treeg svetskog rata i ovek je nestao. Zemlja e ostati ista. Cvee e cvetati, ali hoe li biti lepo? Bie naprosto ono to je, ni lepo, ni runo. Sve e biti ono to jeste, ali nee postojati vrednovanje svega toga jer je nestao onaj koji vrednuje. Um oveka koji je dosegao zazen je nestao. On vie nije ovek, jer su nestali svi njegovi koncepti, vrednosti, stavovi, predrasude. Sada gleda bez ikakvih predrasuda, bez za i protiv. Samo gleda. Oi su mu prazne jer nema ta da projektuje. Tada se stvari javljaju na sasvim drugaiji nain. Obinim ljudima e, meutim, izgledati skoro lud jer ludilo podrazumeva nekog ko je siao s uma. U stvari on jeste siao s uma - ali je uao u svoje bie. Dakle, postoje dve vrste ludila: moete da siete s uma i ne budete u svom biu, tada niste zdravi; moete da sidete s uma i 25

VANS VANS DOKO VANS

budete u svom biu, a tada postiete istinsko zdravlje. Postajete celoviti, postajete posveeni. "Budalo!" vikao je za njim. "Kako ti, sa tim svojim svetoviiim poimanjem prljnvline i istotc, moe sebe da smatra budistom?" Um pravi razlike; nerazlikovanje je od ne-uma. 1-ugai je pokuao da stvori priliku za tog sirotana. ovek ju je propustio. Fuga i je proizveo sredstvo za buenje tog oveka. Jako ga je uzdrmao, da bi ga izvukao iz njegovih snova o svianjima i nesvianjima, istoi i prljavtini, lepoti i rugobi, dobrom i loem. Sav napor je bio da bi se unitio njegov um, jer se sav budizam sastoji samo u tome - kako unititi um. Pria se da je j e d a n Uitelj zena u mladosti, kao uenik nekog drugog Uitelja, mesecima neprestano naporno meditirao. Jednoga dana doao je Uitelj, seo ipred njega sa ciglom i poeo da je tare o kamen. To je proizvodilo uznemirujui zvuk koji je ometao mladog uenika. Besan, mladi ga je najzad upitao, "ta to radi?" Uitelj je odgovorio, "Pokuavam da napravim ogledalo." Uenik ree, "Jesi li poludeo? Glaanjem cigle, ne moe da se napravi ogledalo. Moe da je glaa ceo ivot. Tako se ne prave ogledala." A Uitelj je rekao, "Onda nemam ta da ti kaem. Ti pokuava da uglaa svoj um. Ogledala se ne prave ni tako. Ja odbacujem ovu ciglu - pogledaj - to isto uradi i ti." Odbacite um. Ne treba uglaavati um, preoblikovati ga i initi ga sve bistrijim. Ne treba menjati um, treba ga potpuno odbaciti. Budizam je napor da se potpuno odbaci um. Ali kako odbacili um? A k o nastavite da mislite - svianja, nesvianja, predrasude, to je dobro, ono je loe - ne moete da odbacite um, jer um razluuje, pravi razlike, deli i svrstava u kategorije. Sve kategorije potiu od uma. Z a t o budisti ne kau da je Bog dobar, a avo lo, jer za budiste i Bog i avo potiu od uma - dobro i loe. Otuda budisti ne kau da izaberete raj, a izbegavate pakao jer govore da su oba od uma - raj i pakao. Odbacite sav um. Odbacivanjem uma, odbacuju se sve razlike i vi bivate u dubokoj, nepodeljenoj stvarnosti.
26

NIKADA St NI PRITVARAJ, AK NI U POSUDU LOBANJA

To je ono to je istina. To nije Bog, to nije avo; to nije svetlost; nije ni tama - to prevazilazi oboje.

Nekoliko meseci kasnije doe da ga poseti uitelj Tetsgyu i ree mu da smatra velikom tetom to je napustio svet. Fungai se nasmeja i ree: "O, vrlo je lako napustiti svet i postati bonzai, teko je tada postati istinski budista." Lako je napustiti svet, vrlo je lako odrei se. Svaka kukavica to moe. Lako je pobei od sveta, ali bekstvo nije preobraaj. Vrlo je lako sedeti spolja kao bonzai - moete da postanete kip, da se uopte ne pomerate - ali pravi problem je odbaciti kretnje uma, unutranji rad uma. Spolja gledano moete da sedite u tiini, ali ako se unu tranji mete nastavlja, niste budista. Budista je n e k o ko je postao Buda, ko je dosegao prosvetljenje. To se dogaa samo kada je unutarnje kretanje prestalo, kada um vie nije gospodar. Kada vama vie ne upravlja um, kada vas vie ne kontrolie, kada je um samo mehanizam - ako vam je potreban, koristite ga, inae ostavljate ga na stranu - slobodni ste od uma, postigli ste vlast nad sobom. Lako je promeniti se spolja, prava promena mora da se dogodi iznutra. Upamtite to. Koristite spoljanje da pomogne unutranjem da se promeni, ali nikada nemojte verovati daje spoljanja promena sve. Sedite u tiini, jer e vam sedei poloaj pomoi. Kada telo sedi potpuno nepomino, to pomae umu da se opusti, jer telo i um nisu odvojeni - oni su jedno. Ti nisi ni telo, ni um, ti si teloum. Ti si psihosomatski, tako da sve to se dogaa u telu ima suptilne vibracije u umu, a sve to se dogaa u umu stie do tela. Eto kako kada uzmete alkohol um postane pijan. Alkohol odlazi u telo, ali to utie na um. Ako uzimate LSD ili marihuanu ili neku drugu drogu, to utie na um. Vi to unosite u telo, ubrizgavate u telo, a to dospeva do uma. Ili, ako trenirate um, ako diciplinujete um, to takode dopire do tela. A k o vam je um srean, ako ste ga obuili... Na primer, postoje pozitivne filozofije Emila Kuea: nastavite da se autohipnotiete, da sebi sugeriete, "Iz dana u dana sam sve bolji i
27

VANS, VANS, VOKO VANS

postajem sve saoseajniji, neniji, ispunjeniji ljubavlju." Ako to nas tavite da ponavljate neprekidno, suptilna misao e se usaditi u um i uticae na telo. Otuda mnoge bolesti mogu da se izlee hipnozom jer, kao pivo, one mogu da budu samo sugestije, a ne i stvarne bolesti. Od sto bolesti, gotovo sedamdest i pet su samo mentalne, ali utiu na telo. Ako ih um unosi, ako je um zaraen, onda pre ili kasnije telo sledi. Telo i um su jedno, i sve ono to utie na jedno, utie i na drago. Oni su uporedni, teku zajedno. Izmeu njih se odrava duboka suptilna ravnotea. Prema tome, ne kaem da ne koristite spoljanje - morate da ga koristite, ali nemojte da mislite da je to sve. Koristite spoljanje da promenite unutranje. Tada neete postati samo bonzai, neete biti samo kip, postaete pravi Buda. Zen tragalac je doao kod jednog Uitelja i rekao mu: "Doao sam iz velike daljine, preao sam na hiljade milja da bih doao pred tvoja stopala." Uitelj ga je upitao: "Zbog ega? ta hoe?" ovek je odgovorio: "Zeleo bih da postanem Buda." Majstor mu ree: "Odlazi odavde! Ovde ve imamo isuvie Buda." Uitelj je iveo u hramu koji se zvao "Hram hiljadu i jednog Bude." T a m o je bila hiljadu ijedna statua Bude. Z a t o je on rekao, "Odlazi odavde! Odmah da si otiao. Umorni smo. Ovde ve imamo hiljadu i jednog Budu, ne treba nam nijedan vie. Ali, ako hoe da postane ono to jesi, moe da doe." Zapamtite, Z e n nije oponaanje. Nijedan Uitelj zena ne moe ni da zamisli da napie knjigu kao to je knjiga Tomasa Kampusa, "Imitacija Hrista." Sam naslov bi bio ismejan. Prava religija nije imitacija nikog drugog, ona je traganje za pronalaenjem vlastitog, autentinog sopstva, onoga ko ste. Dakle, samo spoljanja disciplina ne pomae; spoljanja disciplina moe da se koristi kao sredstvo, ali ona nije cilj. Zato zapamtite da ono sutinsko mora da se dogodi u vama. "O, vrlo je lako napustiti svet i postati bonzai, teko je tada postati istinski budista."

28

NIKADA

SI NC

PRITVARAJ,

(AK NI

U POSUDU

LOBANJA

Uvek je teko postati istinski lirianin, istinski musliman, istin ski hindus, istinski budista, istinski siik, jer teko je postati istinit. ovek je opsenar. On neprestano sebe obmanjuje. Mnogo je lake postati neko, pretvarati se da si neko; mnogo je lake imitirati nekoga, nego biti. Biti je naporno. Mora e da prode kroz mnoge vatre; moraces da prode kroz mnoga umiranja i ponovna raanja; morae da prode kroz veliku revoluciju, totalnu promenu. To je teko. Veoma je lako pretvarati se, vrlo je lako biti tobonji. itav svet je pun toboe religioznih ljudi. Oni idu u crkve, idu u damije, mole se, pretvaraju se da meditiraju, ali ovek se prosio udi. Koga to oni obmanjuju? Varaju sami sebe i nikog drugog. To morate da zapamtite jer vi ste na putu. ovde ste kao tragaoci. Najvea zamka za tragaoca je da postane rtva samoobmane; to ne kola puno, a lii na preicu. Nikada nemojte da se pretvarate. Kada se pretvaranje jednom uvue u vas, povukli ste pogrean potez i bie vam vrlo teko da doprete do ma koje stvarnosti. Jednoga dana moraete da se vratite, jer sve dok ne odbacite to pretvaranje, nikada neete napredovati. Na primer. Ako imate dvadeset i pet godina i pretvarate se i nastavile da se pretvarate sve do pedesete, pa tada shvatite da je u dvadeset i petoj dolo do pretvaranja, moraete da se vratite i to ponitite. Moraete ponovo da proivite tih dvadeset i pet godina. Stvoriete nepotrebnu komplikaciju, a ivot je ve isuvie zamren. Ako se ne vratite i ne odbacite taj sloj pretvaranja od dvadeset i pete godine, itava kua e vam biti na pogrenom temelju. To je smisao primalne terapije: morate da se vratite, da odete unazad. Uvek kada neto pode, morate ponovo da preete put, da doete do odreenog mesta, odveete taj vor i ponovo krenete. Zato nemojte da stvarate nepotrebnu zamrenost. Ovde ste sa mnom - u p a m t i t e jedno: ne pretvarajte se, jer neete prevarili nikoga, osim sebe. Nemojte da postanete bonzai. Istina mora da se zaslui. Ona nije jeftina i do nje nema preice, itao sam priu o uvenom rabinu Hasidu. On je sledeu priu priao svojim uenicima. Bio jednom jedan vrlo glup ovek. Kada bi ujutru ustao bilo bi mu toliko teko da pronae svoju odeu, da je nou oklevao da zaspi zbog pomisli na muke koje ga ekaju po buenju.
29

VANS

VANS

POKO VANS

Jedne veeri je najzad uloio veliki napor, uzeo je papir i olovku i dok se skidao, zapisivao je gde je tano ostavio sve to je imao na sebi. Sledeeg jutra, vrlo zadovoljan sobom, uzeo je cedulju i proitao: "Kapa" - eno je tamo. Stavio ju je na glavu. "Pantalone" evo tu lee. Obukao ih je. Tako se to nastavilo sve dok se nije sasvim obukao. "Sve je ovo sasvim kako treba, ali gde sam sada ja? ", upitao se preneraeno. "Gde sam za ime sveta ja?" ' E t o , tako je to i sa nama," rekao je rabin svojim uenicima. Zapamtite, moete da se obuete kao sannyasini; moete da budete u odorama oker boje, ali nema neke razlike ako ne znate gde ste, ako ne znate ko ste. Moete lepo da se obuete kao sannyasini, ali to vam nee mnogo pomoi. Zato nemojte da verujete u jeftine stvari. To jeste.u izvesnoj meri, velika pomo - to je znak da ste postali sauuyasini, pokazatelj da ste spremni da doete do sebe, to je veliki pokazatelj da ste spremni da poete u nepoznato, u neblisko, to e stvoriti veliku razliku - ali nemojte to da shvatite kao sve. To je samo poetak putovanja, a ne kraj. Jedan veliki pesnik, R o b e r t Frost, je govorio: " Dva puta se odmjaju u umi, poao sam onim manje korienim i u tome je bila sva razlika." Sa mnom ste odabrali put kojim ljudi obino ne idu, kojim veina, gomile, mase, ne idu. To e napraviti veliku razliku, ali to je samo poetak. Akraj je veoma daleko i bie potrebno mnogo napora, mnogo discipline, p u n o unutranjeg preobraaja. A niko drugi to ne moe da uradi za vas. M o r a t e da ivite za sebe, niko drugi ne moe da ivi na vaem mestu. Vi morate da volite i morate da umrete, niko drugi to ne moe da uini za vas. ivot je u sutini individualan. Sve ono to ima smisla, sve stoje znaajno, morate da uradite sami. Ono to mogu da urade sluge je nebitno; ono to mogu svetenici je nevano. Morate sami sebe da dovedete do ovog preobraaja. Bie naporno, ali prihvatite to kao izazov. D o b r o je to je p u t teak jer gde bismo inae potvrdili svoju duu? G d e bismo potvrdili svoju iskristalisanu duu? Ovaj izazov je blagoslov. Ali nikada ne pokuavajte da se pretvarate.

30

MAGIJA BEZ MAGIJE

12. jun 1976.

OO ODGOVARA NA PITANJA

Prvo pitanje: Dok smo jue sedeli u zazenu, osetio sam da me neto udarilo slapom po glavi, a Pradeepa me tada nije udario. Takode sam danas u toku predavanja dva puta udaren u glavu, a da mi niko od onih koji su zadueni za udaranje tapom nije bio blizu. Je lito magija bez magije? To je puka uobrazilja, a na putu meditacije uobrazilja je najvea zamka. Budi toga svestan. Moe da zamilja toliko duboko i da tako silno veruje svojoj mati, da ti se ona uini stvarnijom od stvarnog. Mata je mona sila. Na putu meditacije, mata je prepreka; na putu ljubavi, mata je pomo. Na putu ljubavi, mata se koristi kao sredstvo: kae ti se da to intenzivnije i strastvenije zamilja. Na putu meditacije, meutim, ta ista stvar postaje prepreka. Mata naprosto znai da se neto vizuelno predstavlja, ali se u to unese toliko energije da to skoro postaje stvarnost. Svake noi sanjamo. Dok sanjamo, svaki san nam se ini stvaran. Doi u snu do spoznaje daje to san, znailo bi njegov kraj, tada bi se probudili. San moe da se nastavi samo ako verujete da je stvaran. A ak i veliki skeptici, sumnjala ili ljudi sa stavom naunika, i dalje veruju u no, veruju u svoje snove. Svakog jutra otkriva da je sve to samo mata, a ipak svake noi postaje njena rtva. Tako iznova, kako se san odvija, poinje da veruje u njega. Na putu meditacije moramo se oslobodithvladavine snova. Gurdijev je svojim uenicima govorio, "Ako niste u stanju da se u snu setite da je to san, nikada se neete probuditi. itav svet je san - s a n je lini svet, ovaj svet je zajedniki san. Ako ne moe da se probudi
33

0AN6 VANS VOKO VANS

dok sanja, nee moi ni da se probudi dok si budan, jer je san tada vrlo veliki i ne stvara ga samo tvoja energija, ve energija svih ljudi. Bie teko. Ako nisi u stanju da dodedo spoznaje daje neto u tvom snu lano onda kada samo ti o tome odluuje i niko drugi ne moe da se u mesa ... To nije stvar nekog drugog. Nikog drugog nc moe da poiove u svoj san jer je on sasvim lian. Dogodilo se da su dva pacijenta istog psihoanalitiara pokuala da ga prevare. Bio je prvi april, pa je to bilo sasvim u skladu sa prilikom. Odluili su da sledeeg dana odu i psihijatru ispriaju, svaki za sebe, isti san - dogovorili su detalje sna - pa da posmatraju njegovu reakciju. Nemogue- je da zajedno sanjale isti san, dve osobe nikada nisu sanjale isti san zajedno, pa su eleli da ga zaprepaste. Prvi je ispriao svoj san. Kada je otiao, doao je drugi i ispriao svoj san. Potom je ekao na neki nagovetaj psihijatrovog zaprepaenja ili iznenaenosti, ali on se uopte nije nimalo zaudio. Sluao je kao da to nije nita neobino, kao da je to uobiajeno, kao da se deava svaki dan. Govek ga je upitao: "Niste iznenaeni?" Psihijatar mu je odgovorio: "Ovo je trei put da ujem isti san." ovek ree: "Trei put? Ko jc bio trei?" Psihijatar se nasmejao i rekao, "Sa mnom ne moete da izvodite taj trik, jer ne postoje dve osobe koje mogu da sanjaju isti san. To je nemogue." To se ne dogaa jer sanje sasvim privatna stvar. Ne moete nikog drugog da pozovete u svoj san, ne moete da traite niije miljenje o svom snu - da li je istinit ili nije. To u potpunosti zavisi od vas. A ako ak ni u tome ne moe da se probudi, kako e moi da se probudi u ovoj velikoj mayi, velikoj iluziji koja je ovaj svet? Z a t o je Gurdijev govorio da je prvi napor probuditi se u snu i videti san kao san. Imao je nekoliko tehnika za buenje u snu. Svoje uenike je uio da svake noi, kada pou na spavanje, to dublje i strastvenije ponavljaju, "Kada ovaj put ponem da sanjam, podii u ruku i dodirnuti glavu. A im budem dotakao glavu, pojavie mi se seanje da je to san." Uenik bi mesecima mislio, davao auto-sugestije. Svake noi bi, dok pada u san, opet i iznova to ponavljao sa dubokom strau, tako da to ude u nesvesne slojeve uma. 34

MAGIJA

SU

MAGIJI

Kada to zade dublje od sna, jednog dana se dogodi; dok sanja, ruka se automatski podie do glave i ovek se sea da je to san. Meutim, u trenutku kada se seli da je to san, san naprosto nestaje, iezava. On jc budan dok spava, a san ga je napustio. Ako se desi da si budan u snu, ujutru se itav svet menja. To vie nije isti svet jer oi su ti sada bistre, postigao si izvesnu jasnou percepcije. Sada snovi ne mogu da te obmanu, sada vidi stvari onakve kakve su. Ne projektuje. uvaj se mate. Ti bi hteo da ti kaem da to jesam bio ja. Bio bi veoma ispunjen da sam te ja udario po glavi. Ljudi vole da veruju u uda; otuda se uda i deavaju, zato to ljudi vole da veruju. Oseaju se srcni verujui u svoje snove; nastavljaju da daju energiju svojim snovima. Tako si ti kroz mnoge i mnoge ivote iveo u svetu snova. Ni na koji nain neu da saraujem sa tobom. Bila je to puka mata, ti si to izmislio. A sada bi hteo i moju pomo. uo sam. Dok je rabin iz elma pripremao propoved uznemiravala ga je deja graja. Povikao je kroz prozor, ne bi li ih oterao, "Pourite dole na reku, tamo je strano vodeno udovite. Bljuje vatru, to je prava adaja." Deca otrae da vide ta se deava. Ljudi su ih sledili, gomila je bivala sve vea. Kada rabin vide gomilu koja juri, pitao je, "Kuda to svi idu?" "Dole na reku, tamo gde neko udovite bljuje vatru. To je runa zelena adaja." Rabin se pridruio jurnjavi. "Tario je da sam ja to izmislio," pomisli dahui. "Ipak, nikad se ne zna." Vi moete neto da stvorite, a ako-drugi ponu da veruju u to, poeete i sami da u to verujete. To je vaa uobrazilja. Ako kaem, "Da, to je istina," ti e odjednom da poveruje u to i mislie da si verovao u mene. Moju podrku si samo zamenio za svoj san. U m j e veliki laov, neprestano vas lae. uvajte se trikova uma. Jedna devojica je stalno lagala. Na dan sv. Bernarda dobila je na poklon psa, a otila je i svim susedima ispriala da je dobila lava. Majka ju je pozvala i rekla joj, "Kazala sam ti da ne lae. Idi gore i reci Bogu da ti je ao. Obeaj Bogu da vie nikada nee lagati." Devojica se popela na sprat i izgovorila svoje molitve, a onda se vratila dole. 35

VANS VANS VOKO VAN$

Majka je pitala, "Jesi li rekla Bogu da ti je ao?" Devojica je odgovorila, "Da, jesam, a Bog mi je kazao da je i njemu ponekad teko da razlikuje mog psa od lava." Eto, tako to ide dalje. Meutim, ja ti ni na koji nain neu pomoi, jer e svaki nagovetaj pomoi biti poguban po tebe. Na putu meditacije, na putu zena, sva mata mora da se izbegava. Mora da bude sasvim ravnoduan prema njoj. A to vie bude ulazio u meditaciju, uobrazilja e sve vie nastojali da ti skrene panju. To nije neka nova pojava, to se oduvek deava. Svi veliki meditanti sreli su se s tim. Budu je uznemiravao Mara. bog avola. Isusa je uznemiravao avo. Sufi mistike uznemi ravao je Satana. Ne postoji Satana, ni Mara, ni avo - pravi avo je u vaem umu, u mati. Pria se o hindu tragaocima koje, kada stignu pred zavrni in meditacije, uznemirava Indra. On im alje prelepe devojke, apsare, da im odvrate panju. Ali zato bi bilo ko uznemiravao te sirote svece? Z b o g ega? O n i nikome ne ine nita naao. Napustili su svet, sede pod drveem ili u himalajskim peinama, zato im slati prelepe devojke? Niko ne alje nikoga. Nema agencije koja se time bavi. Mata izvodi svoje poslednje trikove, a kada tvoja meditacija zae duboko, dublji slojevi mate se pokreu. Obino, kada nema meditacije, ivite na povrini u m a . Naravno da vam je tada i mata povrna. to se dublje kreete u meditaciji, to vam se otkrivaju sve dublji slojevi mate, koji bivaju sve stvarniji. Postae toliko stvarni, da neete moi ak ni da pomislite da je to samo mata. Tada ete moi i da dokaete da to nije mata. Na primer, ovaj sannyasin koji je dobio dva udarca, moe da vam pokae svoju glavu na kojoj ete pronai voruge. Tada e on rei, "Kako ovo moe da bude mata? Niko me nije udario, a voruge su tu?" Potom ete se raspitivati kod poznavalaca hipnoze, U dubokoj hipnozi, hipnotizer vam sugerie kako vam ruku stavlja u vatru, a ne stavlja nita - ali ruka biva opeena. ta se to desilo? Mata je naprosto silovito radila. Telo je takode p o d kontrolom imaginacije. Prema tome, ako mislite da ste lepi, postaete lepi. Ako mislite da ste runi, biete runi. Mata e dati oblik vaem telu. Odatle potie hodanje po vatri. Ako vam imaginacija duboko usadi da se neete opeci i da vas Bog titi, zaista se neete opeci.
36

MAGIJA

ttl

MAGIJI

Moete da preete preko uarenog ugljevlja, a da se ne opeete. Ako vam sc, meutim, u umu pojavi i najmanja sumnja, odmah ete se opeci. Jer ta malena sumnja je pukotina u vaoj mati. Tada vas vie ne titi peat vae mate. Dakle, to dublje ulazite u meditaciju, igre vae uobrazilje bie sve dublje. Nekada e sc pojaviti kao apsare, prelepe deve koje pleu, izazivaju i zavode. Ponekad e to biti ogromna vatrena udovita to bljuju vatru. Okruic te bilo ta to moe da izmisli. A ako padne u tu zamku, ako makar i za tren zaboravi da je to samo mata, onda je ona unitila tvoje prodiranje u meditaciju. Ponovo si odbaen na povrinu. Tada e iznova morati da traga za putem. Zato, ako sedi u zazenu, kao to je rekao ovaj sannyasin, zapamti to. Ipak, to je dobar pokazatelj. To to tako duboko moe da zamilja pokazuje da ti meditacija ide u dubinu. to je meditacija dublja, dublja e biti i uobrazilja. Meditacija preovladava tek u poslednjem trenutku. Sve do tada, nastavlja se borba izmeu mate i meditacije. A mata je ponekad tako zanosna... Ova ba i nije tako prijatno matanje, dobio si dva udarca! Ti, meutim, eli da veruje u to, jer samo verovanje da su poela da ti se deavaju uda, sama pomisao da Uitelj ozbiljno radi na tebi, sama pomisao da nastavlja da te ini svesnim i da te udara po glavi im padne u san, izuzetno ispunjava tvoj ego. Mnogo je prekrasnih matarija - one e se pojavljivati. Ovee e padati po vama i moi ete skoro da ga omiriete. Mogue je da veoma duboko moete da zamislite da po vama padaju rue koje moete da miriete. To je u redu - ali, neko drugi ko bude proao pored vas, takoe e moi da pomirie te rue! Tada to biva izuzetno mono. To znai da vam mata nije samo pasivna, ve je postala aktivna. Matom stvara izvestan miris u svom telu. Tvoje telo sadri sve to i zemlja. Zemlja stvara ruu. Ako nema ruinog grma, ne moete osetiti miris rue u zemlji, tu nema mirisa. Ali, ako tu postavite ruin grm, jednog dana on iznenada procveta i pojavljuje se miris. Zemlja je u sebi nosila miris i ruin grm mu je pomogao da se ispolji. Tvoje telo je zemlja, u njemu je sve to postoji u zemlji. Ako ima ogromnu matu, ne samo da e ti mirisati, nego e i drugi moi da ose te miris rue. Ipak, to je samo mata. Tvoja mata je delovala ba kao i grm rue; pomogla je da se ispolji neto to je bilo skriveno u tebi.
37

DANG DANG DOKO DANG

ovek jc zemlja. R e ovek potie od rei "humus". Humus znai zemlja. Hebrejska re "adam" potie od hebrejskog korena koji znai zemlja. .Stvoreni smo od zemlje, mi smo minijaturne zemlje. Nosimo sve to je skriveno u zemlji, to je i na potencijal. Kada matom pomognete svom potencijalu, on poinje da biva stvaran. Na putu meditacije, meutim, treba izbegavati ak i takva predivna iskustva. Jer kada jednom zadete u njih, zali ste u um, a sav napor je u tome kako da se odbaci um, kako se osloboditi uma. Kada ne bude bilo uma, biete potpuno odvojeni od tela - um je most, um vas spaja sa telom. Kada se odbaci um, postoji telo, zemlja i postojite vi, nebo - potpuno odvojene stvarnosti. Tada postajete svedok. Prema tome, ako ti se to ponovo desi - ta magija bez magije ako oseti udarac po glavi, ne obraaj panju na udarac, samo ostani svestan. Posmatraj. Da li je to stvarno ili nije. nije vano, ostani svedok. Jednostavno ostani posmatra, ni na koji nain nemoj da se u to uplie i to e ubrzo nestati. A kada naui tehniku za odbacivanje igara imaginacije, bie to od ogromne koristi. Jer to dublje bude ulazio u meditaciju, sve vie e ti se pojavljivati mata. Kroz tvoje bie e prolaziti sve jai talasi uobrazilje, a ti e morati da ostane svestan i budan. Ako ti je to teko, ako ti je nemogue, put meditacije nije za tebe. Za tebe je put ljubavi, put bhakti ili odanosti, na kome se mata ne izbegava nego se koristi. Tada sasvim zaboravi zazen, to nije put za tebe. Potpuno zaboravi Budu, Mahavira, taj put nije za tebe. Ui u svet Meere, aitanje, Muhameda. Udi u svet posveenosti. Upamti, neto moe da bude pomo na jednom putu, a prepreka na drugom. Na primer, tu su ine i voz ide po njima, one mu pomau, bez ina voz nee ii. Ako, meutim, ponete da vozite automobil po tim inama, nai ete se u nevolji. One pomau vozu, ali ne mogu da pomognu autu. Automobilu je potreban slobodniji put, vie slobode. Zato, zauvek zapamtite da o n o to je prepreka na jednom putu, ne mora da bude prepreka i na drugom. Ali ako izaberete zazen ... Mislim da e sannyasinu koji je postavio pitanje, put zazena biti od velike koristi jer takva mata za koju moe da poveruje da je istina, samo pokazuje da njegovo sedenje pomae. On se oputa u dublje slojeve svesti.
Engl. human 3S

MAGIJA

BEZ MAGIJI

Drugo pitanje: Dok sam praklikovao zazen, samo sedenje, otkrio sam da sam poslao najvea budala na Zemlji. Ali, odjednom sam se selio izreke: Kada je neznanje blagoslov, ludost je bili mudar. Iako me je ta glupost uinila budalom, nikada nisam bio lako ispunjen kao sada. Zaljubio sam se u ovu zazen ludost. Traim tvoje blagoslove da ostanem budala zauvek. Da, postoji ludost koja je mudrost, postoji glupost koja je prosvetljena. Postoji ludost mudrih. Zastoje nazivati ludost? To je ludost u oima sveta, u oima svetovnih ljudi jer pripada drugaijem po druju. Ona nije deo sveta preraunavanja, pametovanja. Ona je bezazlena. Isus je liio na luaka. Lao Ce je takode liio na luaka. U Indiji postoji izraz za l u a k a - b u d d h u - k o j i potie od rei Buda (Buddha). Buda mora da je izgledao kao luak, mora da je strano liio na luaka, otuda izraz buddhu. Nekoga nazivamo buddhu, ako elimo da ga proglasimo idiotom. Buddhu znai budoliki. Buda mora da je liio na luaka kada se odrekao svog kraljevstva. Trebalo je da postane kralj, a postao je prosjak. Moete li da naete lueg oveka? Okruivale su ga najlepe ene, a pobegao je iz palate. Kakva ludost! Kada je Buda pobegao, kada se odrekao svega, nije ostao u oevom kraljevstvu jer bi ga oevi pijuni pratili i ponovo uhvatili. Odmah je napustio kraljevinu i otiao u drugo kraljevstvo. Taj drugi kralj je, meutim, bio prijatelj njegovog oca. Kada je kralj doao da se vidi s Budom i upitao ga, "Kakve to gluposti izvodi? Ako si ljut na oca, ne brini, doi u moju palatu. Oeni se mojom erkom i budi ovde kralj. Ako ima probleme sa ocem, zaboravi na to. Ja te volim ba kao i tvoj otac. On je moj stari prijatelj, a moje kraljevstvo nije nita manje od kraljevstva tvog oca. Zato doi! Ali, kakve ti to gluposti izvodi! Prosi po ulici? Ti nisi prosjak. Tvoja porodica je vekovima kraljevskog porekla."
39

VANS VANS

VOKO VANS

Buda se nasmejao i rekao, "Koliko mi je poznato u mnogim ivotima sam bio prosjak. Ne znam za svoju porodicu, ali znam za sebe. Doao sam kroz svog oca, ali mu ne pripadam. On je bio samo prolaz." Da, ako odete dublje nego um. drugima ete poeti da liite na budalu - ak ete i sebi poeti da izgledate budalasto jer ele ispasti iz reda. To je znaenje rei "idiot" - o n a j ko poseduje sopstveni idiom ivljenja, sopstveni privatni stil ivota. To je znaenje rei "idiot". Kad biste imali svoj vlastiti jezik, niko ne bi mogao da vas razume. Tada bi ljudi rekli, "Zato govori kao idiot? To je nerazumljivo". Moete da koristite savren jezik sa sopstvenim kovanicama, ali ako nije optedrutven, ne moe da se prihvati kao jezik. Ako ti ivot ne pripada drutvu, nemogue je da te smatraju inteligentnim. Ljudi koji se smatraju inteligentnim su oni koji uestvuju u pacovskoj trci u ovom takmiarskom svetu, udei da jedni druge pokolju, trudei se da stignu do samog vrha, trudei se da postanu prvaci sveta. Isus kae da su blagosloveni krotki, oni koji se ne takmie; blagosloveni siromani, oni koji nemaju nita. Naravno da je on izrekao same besmislice. Da je Isus u pravu, svi politiari bi bili budale. Da je Isus u pravu, svi bogatai bi bili ludi. A ta je sa Aleksandrom Velikim? A k o je Aleksandar Veliki u pravu, naravno da je onda Isus luak. A izgleda da je Aleksandar Veliki u pravu jer gomila veruje u njega. Isus je usamljen, Lao Ce je usamljen, Uitelji zena su usamljeni - usamljenici, idioti, oni imaju sopstvene idiome. ive svoj ivot u skladu sa sopstvenim biem, nimalo se ne uzbuuju, ne ispunjavaju drutvene formalnosti. ive kao pojedinci, u lome je njihova ludost. Ne ive k a o prosti mehaniki delovi drutva, nisu roboti. Oni su iva bia. A k o si iv, ako si zaista iv i odie ivotom, izgledae kao luak; zato deca lie na lude. Starci lie na mudrace zato to su mrtvi, kruti - sav ivot je iscureo iz njih. ivi su tek da se tako kae. Moda su odavno umrli. uo sam za oveka koji je pred smrt sastavio testament. U njemu je stajalo, "Na m o m grobu napiite: Roen tad i t a d , u m r o sa trideset, sahranjen sa sedamdeset." Skoro da se uvek deava da ljudi umiru oko tridesete, a bivaju pokopani o k o sedamdesete. To je neto drugo; sahrana je jedno, a umiranje neto drugo. Kada drutvo sazna da ste mrtvi, to je neto drugo. 40

UA6IJA

MAGIJI

uo sam za svetenika - katolikog, naravno - koji je umro i tri dana nije mogao da shvati ta se to desilo. Onda je otiao u svoju crkvu i pokuao da stupi u vezu sa svojim naslednikom, pa mu je rekao, "Pazi. Umro sam, ali tri dana nisam mislio da sam mrtav poto sam vie bio mrtav dok sam bio iv. Oseao sam se vie iv, tako da nisam mislio da sam mrtav. Tri dana mije trebalo da shvatim da sam mrtav." Deca lie na lude, a Isus je rekao, "Sve dok niste kao malo dete, neete moi da uete u moje Kraljevstvo Boije." U stvari on kae, "Blagoslovene budale." Deca su luckasta, zato se svi trude da decu uine mudrom. Samo nastojanje da se uine mudrom ih jednostavno ubija. Malo po malo poinju da se plae ivota; tok ivota im je onemoguen sa svih strana, dozvoljeno im je da ive samo u veoma uzanom, drutveno pri hvatljivom prolazu. Tada samo preko tog tunela nekako prianjaju za ivot. Taj je tunel vrlo tanka nit - oni ne umiru, to je sve, ali ni ne ive. Uopte ne ive. Samo se nekako razvlae. Prema tome, ako sedi u zazenu i duboko si u njemu, tvoj um e poeti da nestaje, a tvoj um je do sada bio tvoja pamet, tvoja takozvana inteligencija. Tvoj um je nagomilao sva tvoja iskustva, tvoju prolost. A kada prolost pone da bledi i postane sve i iv u trenutku, opet lii na dete, ponovo si luckast, Lao Ce je rekao, "Svako je pametan osim mene. Svako izgleda veoma proraunato, dok sam ja naprosto glup." Pria se da je ovu priu ispriao rabin Hanuk. itave godine eznuo sam da odem do svog uitelja, rabina Bonona i razgovaram sa njim. Meutim, svaki put kada bih uao u kuu osetio bih da nisam dovoljno hrabar. Ipak, dok sam jednom prilikom etao preko polja i plakao, znao sam da moram da otrim do rabina bez odlaganja. On me je upitao, "Zato plae?" Odgovorio sam, "Uprkos svemu, iv sam u ovom svetu, bie sam koje je stvoreno sa svim ulima i udovima, ali ne znam zbog ega sam stvoren i za ta u ovom svetu sam dobar." "Ludo jedna," odgovorio je. To isto pitanje nosim sa sobom itavog ivota. Dodi danas kod mene na veeru." Obino mislimo da su Ijudikoji znaju odgovore mudri. Oni mogu da budu ueni, ali nisu mudri. Mogu da budu sasvim dobro infor41

VANG DAHG DOKO DANG

misani, ali informacija nema veze sa mudrou. Ljudi koji su stvarno mudri nemaju odgovore. Oni polako dolaze do spoznaje da su sva pitanja besmislena, pa odbacuju i sva pitanja. ovek postaje savreno mudar kada nema nikakvih pitanja ni odgovora. Po pravilu, ako imate mnoge odgovore, smatraju vas mudrim. Religiozno, meutim, na zen nain, ako nemate nikakve odgovore, ni pitanja ... Pitanja postoje u umu i onda um pokuava da pronae odgovore, pa preko odgovora um stvara nova pitanja, i to tako ide dalje. To je beskrajni lanac, i nastavlja se sve dok vam se ne smui. Kada ovo jednom shvatite - da je itava ova igra, igra uma - jed nostavno je odbacujete. Ne oklevate da je odbacite, ne odlaete to za sutra -"Odbaciu to sutra" - odbacujete upravo sada. Kaete, "To je naprosto suludo." Naravno da e tada, poto odbaci svu ludost, svetu liiti na ludu. Ako te neko upita, "Ko si ti?" a ti odgovori, "Ne znam," hoe li liiti na mudraca? Mislie da si budala ili luak. "Ne zna? Ne zna svoje ime? Ne zna ko si? Ne zna sopstveni identitet?" Postae sumnjiv, odmah e prijaviti policiji da se pojavilo sumnjivo lice koje moe da bude opasno. A ako kae, "Da, zovem se tako i tako. Moja adresa je ova," sve je u redu. Poslednjih dana svog ivota Sokrat je rekao, "Kada sam bio mlad, znao sam mnogo toga i mislio sam da sam najmudriji na svetu. Kako sam odrastao, bivao sam svesniji da nisam znao mnogo. Naposletku se desilo da sam jednog dana iznenada uvideo da ne znam nita." Pria se daje proroica iz Delfa objavila daje Sokrat najmudriji ovek na svetu. Oni koji su uli proroanstvo doli su kod Sokarata i preneli mu da je proroica objavila da je on najmudriji na svetu. Sokrat je izgledao zapanjen i rekao je: "Mora da je dolo do neke greke, jer sam upravo danas shvatio da ne znam ba nita. Ja sam najvea neznalica na svetu! Molim vas, idite i ispravite proroicu." Oni su otili i rekli proroici da sam Sokrat za sebe tvrdi da je najvea neznalica na svetu. Proroica im je odgovorila, "Ba zato sam i objavila da je on najmudriji na svetu." to ste otvoreniji, bezazleniji, vie nalik detetu, to vie vetrovi egzistencije poinju da duvaju kroz vas. to vie znale i imate stav znalca, to ste za tvoreniji. Tada ne doputate vetrovima egzistencije da udu u vas, stalno ste nepoverljivi, ne verujete ivotu. Luak je onaj ko nastavlja da ima poverenja, luak je onaj ko i dalje veruje,
42

MAGIJA

Stl

MAGIJI

nasuprot svom celokupnom iskustvu. Vi ga varate, a on vam veruje; pa ga opet prevarite i on vam veruje; i ponovo ga prevarite i opet vam veruje. Tada ete kazati da je lud, da ne ui. Njegovo poverenje je ogromno; njegovo poverenje je tako isto da niko ne moe da ga ukalja. Budite ludi na taoistiki nain, na zen nain. Ne trudite se da oko sebe stvorite zid znanja. Kakvo god iskustvo da vam dode, pustite ga da se dogodi, a potom ga odbacite. Produite bez prestanka da istite svoj um; nastavite da umirete za prolost da biste ostali u sadanjosti, ovde-sada, kao da ste upravo roeni, kao beba. To e u poetku biti vrlo teko. Ljudi e poeti da vas koriste... neka ih. Oni su jadni. ak i ako vas prevare, obmanu, pokradu, pustite da se to dogodi - j e r ono stoje stvarno vae niko ne moe da vam ukrade. A svaki put kada ne dozvolite da vas situacije iskvare, ta prilika e se iznutra integrisati. Dua e vam se vie iskristalisati. uo sam. Neki lopov je jedne noi upao u kuu sufi mistika i rairio svoj al ne bi li u njega umotao plen. Posle dueg traenja, nije naao nita. Dervi koji je spavao na podu, u meuvremenu se otkotrljao u al. Kada je lopov doao po al, video je da dervi spava na njemu. Ba dok je odlazio praznih ruku, dervi se probudio i doviknuo mu, "Molim te, zatvori vrata." "A zato?" od govorio je lopov. "Ja sam doao i doneo ti prostirku. Neko drugi moe da naie i donese ti ebe." Zato ostanite otvoreni i nemojte da brinete - ak ni lopov od vas ne moe m'ta da ukrade, jer ono to moe da odnese nije vae. O n o to ne moe da se odnese, samo to je vae. Budite ludi. Zen je nastojanje da se odbaci um, da mu se uniti struktura, tako da se vaa bezazlenost, skrivena iza strukture, ponovo otkrije. Roeni ste a da nita niste znali. Roeni ste bistrih oiju, bez misli u njima, bez oblaka. Vae unutranje nebo bilo je isto. Zatim su vas poduavali, uslovljavali - sa hiljadu i jednom stvari - i postali ste preoptereeni znanjem, iz kole, sa koleda, sa univerziteta, i ivotnim iskustvima. A nauili su vas i kako da sumnjate - jer sumnja je inteligencija ljudi od ovog sveta. Poverenje je inteligencija religioznog oveka. Nauili su vas da sumnjate, obuili su vas da sumnjate, a zbog sumnje ste postali zatvoreni. ovek koji sumnja ne moe da ostane otvoren; ovek koji
43

VANG VANG VOHO VANG

sumnja uvek je nesiguran. Covek koji sumnja svet uvek smatra neprijateljem; ovek koji sumnja se neprestano bori. Ta borba e zavriti vaim porazom jer jedan deo ne moe da pobedi celinu. To je nemogue. Prema tome, vi vodite rat koji je osuen na propast. Na kraju ete biti poraeni. Moda tu i tamo postignete neke manje pobede, ali one nisu bitne. Na kraju dolazi smrt i sve vam se oduzima. A u toj borbi ne moete ni da uivate, ne moete da budete ushieni ivotom. Da bi ovek bio ushien ivotom, treba da bude lud, da ima poverenja. Proitajte "Idiota" od Dostojevskog. Glavna linost u "Idiotu" ima zen prirodu, tao prirodu, on je princ koji je lud, potpuno lud. Ali njegova vrata su otvorena, ni na koji nain se ne takmii sa svetom. On je oputen. Sve napetosti se u tebi gomilaju zbog sumnje, sve napetosti su u tebi zbog straha, nesigurnosti. Ti si samo maleni talas u okeanu a boji sc okeana i pokuava da se bori sa njim. Samo e propustiti priliku koja je mogla da se pretvori u slavlje, koja je mogla da bude sveanost. Ista energija koja je mogla da sesmeje, pretvorila se u ozlojeenu i mrzovoljnu i postala otrovna. Biti iv ... Kada kaem "biti iv", mislim biti iv u itavom spektru ivljenja. iv da plae i iv a se smeje; iv a lijes suze i iv da voli - itav spektar. Vidim na hiljade ljudi koji ive sa pola srca. Izabrali su neku boju spektra i suzili svoje bie. Sada proputaju, mnogo proputaju - jer u ivotu moe da uiva samo ako si duga. Jedan ovek je bio jako zaljubljen u neku enu, ali bio je vrlo stidljiv. Najzad je uspeo da je ubedi da mu barem bude prijateljica. Taj ovek je bio prijatelj Henri Milera i Henri Miler ga je stalno iznova ispitivao, "ta je sa tvojom ljubavnom vezom?" Jednoga dana ovek je doao i rekao, "Bio sam na ivici uspeha. Uspeo sam utoliko to sam je nagovorio da se potpuno skine, ali vie od toga nije htela. ta misli da je trebalo da uradim?" Miler je odgovorio, "Pa trebalo je da zaplae." "Da zaplaem?" ovek nije mogao da veruje da mu je to rekao. Miler ree, "ta si drugo mogao? Smeh nisam u stanju da vidim u tebi, nemogue. On je vrlo, vrlo daleko od tebe jer jo nisi ni zaplakao."
44

MAGIJA

SU

MAGIJI

Smeh je mogu samo ako je ovek u stanju da plae i lije gorke suze, Dete plae - to je prvi odnos sa svetom. Svako novoroene prvo zaplae. To je prva preka na lestvama. Miler je s pravom rekao, T r e b a l o je da zapiae jer ne znam da moe neto drugo. A toliko moe, jer mora da si bar toliko uradio kada si se rodio. Mora da si zaplakao." Luda je onaj koji ivi za celu dugu - on plae, suze mu se slivaju niz lice, nije blokiran ni na koji nain. Moe da plae na glavnom trgu, ne stidi se ivota. ivi bez stida i ivi potpuno. Zbog toga je lud ili ga smatraju ludim. On se smeje i uiva. On je duga. A bog dolazi samo onima koji su kao duga. Blagoslovene lude.

Tree pitanje: Ne oseam nikavu iskrenu snagu u padam na kolena pred nebom i biljkama bol za neim nepoznatim. Zen me smirenoSu, ali se zbog onoga to nemono. Ti mi se ini najprivlaniji, i ima teinu potoka. Da nisi li moda ne mogu da odluim. rei Bog, mada i u srcu se javlja privlai teinom, zahte\'a oseam zagreva mi srce trei put? Jer ja

Ja nisam put, ja sam samo prisustvo. To mora da shvati jer hoe da bude sa mnom. To mora da shvati to dublje moe. Ja nisam put. Put te negde vodi, povezuje te sa neim tamo, a sav moj napor je u tome da vas dovedem ovde. Put je usmeren ka tamo. Put je nuan ako je cilj daleko od vas. Ako je cilj daleko, u daljini, tada je potreban put. Po meni, cilj je u tebi; ti si cilj, ti si meta. Dakle, nema gde da se ide, put nije potreban. U stvari, dovoljno je da napusti sve puteve, da napusti svo traganje i samo bude ono to jesi. Poto to ne moe da uradi, mora da ti se ukae na nekoliko puteva da bi ih sledio i zamorio se. Oni postoje samo da bi te iscrpli. Sav napor postoji samo da bi te izmorio. Kada se napor istroi i kada stvarno padne od umora i kae, "Sada ne elim nigde da idem," i opusti se ... dostie. Traganje nije nain da se dosegne, ali traganje je potrebno jer si vrlo aktivan. 45

VANG VANG VOKO VANG

ak i da bi se dosegao Bog, trae se putevi - a Bog je sada-ovde. On je u tvojoj blizini, on je u tebi i izvan tebe. To je tako suludo kao i kod ribe koja traga za okeanom, a ve ivi u njemu. Ti si u istini jer nema drugog puta; jedino u istini moe da bude. Moda si to zaboravio ili nisi u stanju da ga prepozna zato stoje toliko oigledno. Toliko je blizu da nema razdaljine sakoje moe da se vidi -razdaljina je potrebna radi perspektive, stvari nije mogue videti iz velike blizine. A Bog ne samo da je blizu, ne samo da je najblii - on je ti. Bog nije "vieno", on je u vidiocu; Bog nije cilj, on je u tragaocu. Tragalac je ono za ime se traga. Prema tome, ja nisam put. Ja govorim o putevima zato to ste vi poludeli. G o v o r i m o lekovima jer ste bolesni i ne moete da shvatite viziju ne-puta. Moraete da hodate, da tragate, da budete razoarani. Kada kaem da postoje dva puta, mislim na to da postoje dva puta da postanete frustrirani. Jedan je put ljubavi, a drugi je put meditacije. AH ja nisam put. Ja sam samo prisustvo. A onima koji me budu razume li nee trebati nita drugo nego da budu sa mnom. To je ono to na Istoku zovemo salsang - samo biti sa mnom, biti u mom prisustvu, samo se opustiti u mom prisustvu, dopustiti mi da uem u vas, bez opiranja, bez borbe sa mnom. I tako ete iznenada jednog dana poeti da pevate, da pleete, da slavite. Jednoga dana ete iznenada poeti da se smejete. Za ime ste to tragali? Tragali ste za sobom. Kako moete da tragate za sobom? Vi ve jeste. ovek koji je postavio pitanje kae, 'Ne oseam iskrenu snagu u rei Bog* ... Ja to znam. Teolozi su je unitili. Oni su unitili samu predivnu re "Bog". Jcvreji su s pravom nerado zazivali ime Boga na ma koji nain. Vrlo nerado. Bili su u pravu jer ako koristite Boije ime, prevelika upotreba e unitili njegovu lepotu. Pre Hrista, Jevrejima nije bilo dozvoljeno da izgovaraju Boije ime. ak i sada, ako pogledate jevrejske knjige, i ako u njima pie re Bog, ona nije ispisana kao B-o-g. Napisano je samo B-g; "o"je izostavljeno. J e r k a k o d a potpuno izgovorite njegovo ime? On je tako veliki. Kako god da ga nazovete, to nee biti potpuno, zato oni ispisuju B-g, ne B-o-g - V s e izostavlja. I dobro je to izostavljaju "o" - "o" je simbol praznine, shunya. "O" je praznina, nula. To je sama dua Boga, "o", nula, to je samo njegovo bie - zato oni izostavljaju to slovo.
t

46

MAS U A SU MAS/Jl

Vekovima je samo visokim svelenicima u hramu u Jerusalimu bilo dozvoljeno da izgovore ime Boga, a i to samo jednom godinje i u potpunoj samoi. Ljudi bi ekali, milioni ljudi bi zajedno ekali ispred hrama. Onda bi visoki sve.tenik uao u najskriveniji oltar, sva vrata bi bila zatvorena, niko ne bi mogao da uje. i tu, u najskriveni jem oltaru, on bi proaputao ime. To je sve. To je bilo dobro zato to rei kao to su "Bog", "ljubav", ne bi trebalo previe koristiti jer se u protivnom gubi njihova lepota. Teolozi su unitili prelepu re "Bog". Sada ona skoro da je runa, gotovo da je vulgarna. Potrebno je razumeti kako su je teolozi unitili. Svako od vas u sebi nosi jednog teologa. Tolike vekove ste bili uslovljavani tako da teolog skoro da je postao deo vas. Bog je neukrotiv, mora da bude, ali teolog se uvek boji neobuzdanog Boga, teolog se uvek boji svega to je ivo. 1 tako vremenom on odvaja svu neobuzdanot od Boga. On doteruje, ugladuje i uslovljava samu re "Bog". Ako pogledate drevne svete spise ovog sveta, Bog je bio neobuzdan, ne moete ni da pretpostavite koliko je bio neobuzdan. On se i ljutio; i zaljubljivao se; a jurio je i ene. Bio je vrlo ljudski, vrlo realistian i veoma iv, udarao je i utirao. Ali to onda nisu prihvatali teolozi jer je bilo teko svrstati ga u neku kategoriju i bilo je teko koristiti ga. I lako su, malo po malo, deo po deo, oni unitili Boga. Sada postoji samo mumija, mrtvo telo, sauvano hemikalijama, u crkvama. Crkve su grobovi Boga, njihov Bog je umro. Sve vie su udaljili Boga od oveka jer njihov ego nije mogao da shvati da Bog na bilo koji nain moe da bude povezan sa ovekom. Tvorac i stvoreno, tvorac i tvorevina, kako oni mogu da budu povezani? Ne! Tvorac je daleko na sedmom nebu, a mi smo nalik crvima koji gmiu po zemlji, grenici koji trae da im se oprosti. Osudili su oveka i nastavili da uzdiu Boga sve vie i vie. Doao je trenutak kada se most sruio. Tako je jednostavno uvideti da tvorac mora da bude povezan sa tvorevinom. Pesnik je u dubokoj vezi sa svojom poezijom, tako mora da bude, on voli svoju poeziju. Slikar je duboko povezan sa svojom slikom - ona je njegov ivot, njgov procvat, njegovo ispoljavanje. Vajar voli kip koji je nainio. Posmatrajte vajara kada dovri skulp turu, kako je dodiruje i osea - skoro kao da je devojka iz njegovih snova, njegova voljena. Posmatrajte vajara kada, u teka vremena, mora da proda svoje umetniko delo. Suze mu naviru u oi.
47

DANG DANG DOKO DANG

Ako je Bog tvorac, on mora da bude blizu kreacije,mora da bude duboko zaljubljen u nju. Ali tada ne moete da osudite oveka i ne moete da ga naterate da se osea krivim. A ako ne moete da prisilite oveka da se osea krivim, ne mogu da postoje crkve, i itav ovaj posao nestaje. itav posao crkve postoji samo ako ste krivi. Zbog vae krivice potrebna vam je njihova pomo: zbog krivice potrebno vam je spasenje, A k o vam je Bog ve blizak i ako Bog ve die u vama, peva u vaem srcu, kakva je potreba za bilo kakvim spasenjem? Ako vas je Bog stvorio, kako onda moete da budete grenici? Onda ne moete da budete osueni, Boiji potpis je na vama. Tada, meutim, itav religijski posao nestaje. Zato su oni nasta vili da ine Boga sve vie klinikim. Sada on mirie skoro kao bolnica - nema ivota, ali sve je isto. Toliko su poeli da se plae virusa ivota da su ubili sve viruse. Ali Bog je lakoe ubijen. R e "Bog" je izgubila svoju Lskrenu mo. Jedan od mojih sannyasina mi je poslao jednu lepu anegdotu. Anegdota: Jue mi je neko pokucao na vrata, otvorio sam i to je bio Bog. Upitao me je da li moe da koristi moj toalet. Odgovorio sam, "Naravno, hajde, ui." Kada je izaao iz kupatila, objasnio mi je da je imao problema da pronae nekog ko e ga pustiti u toalet jer je veina voli da misli da Bog nikada ne ide u toalet. Potom mi se zahvalio i rekao da trai nekog ko bi bio Mesija i da mu se ini da ja obeavam. Upitao sam ga da li stvarno tako misli. A on je rekao da mu se dopalo moje kupatilo. Bog je ekscentrian, zato bi inae stvarao ovako ekscentrian svet? Ali teolozi su ga poptuno unitili. Oni ne mogu da zamisle da mu je potreban toalet, na nebu nema takvih odredbi. On samo sedi u svom prestolu, nikada ne ide u toalet. A neljudski Bog je mrtav Bog. Bog ponovo mora da oivi, mora da se dovede kui. Ako odbacite teologiju onda je religija lepa, ali ako je teologija uvek prisutna izmeu vas i religije, teologija je runa pa i religiju ini runom. Ne oseam nikavu iskrenu snagu u rei Bog, mada padam na kolena pred nebom i biljkama i u srcu se javlja bol za neim nepoznatim ... To je dobro. Tako treba prii Bogu, bez teologije. Nemoj da 4

MAGIJA

8(2 MAGIJI

koristi ak ni re "Bog", nema potrebe, jer re "Bog" nije Bog. Re "ljubav" nije ljubav - odbaci re, nosi samo njenu najskriveniju sutinu, njen smisao, njenu pesmu. To je jedini pravi nain da ude u njegov hram - priroda, drvee, ptice, sunce i zvezde. On je svuda oko tebe, doziva te na mnogo, mnogo naina. Nemoj ii u crkvu. To je poslednje meslo za koje moe gajiti nadu da e ga posetiti. Poslednje! Moda u nekoj krizi, ali inae ne. On je iv u cveu, iv je u dugama, iv je u pticama. Sluaj ga. U stvari, ako naui kako da slua, ne moe dugo da ga izbegava. Voli - ako zna kako da voli ne moe dugo da bei od njega. Ljubav je oltar a sluanje je nain da mu pomogne da ude u tebe. U analima hasidizma postoji jedna anegdota. "Gde Bog prebiva?" To je bilo pitanje kojim je rabin iz Koata iznenadio brojne uene ljude koji su mu bili u poseti. Oni su mu se nasmejali. "Kakvo je to pitanje, rabine! Zar nije itav svet prepun njegove slave?" Onda je rabin sam odgovorio na svoje pitanje. "Bog boravi svuda gde mu ovek to dozvoli." Pustite ga unutra. On vam kuca na vrata, pustite ga da ude. Ne treba nigde da idete. Samo se opustite, imajte poverenja. Njegova ruka vas ve trai. Samo mu dopustite da vas pronae i odmah e doi do velikog preobraaja. Dakle, to je pravi put. ...padam na kolena pred nebom i biljkama i u srcu se javlja bol za neim nepoznatim. Da, Bog je veno nepoznat. ak i znajui ga, ovek ga nikada ne spoznaje; ak i upoznavajui ga, on ostaje nepoznat. Nepoznatost je njegova tajna. A dobro je to ovek ne moe da ga spozna, inae bi on postao deo nauke, inae bi bio zatvoren u nekoj probnoj cevi negde u laboratoriji. Poznato vam je ta naunici mogu. Da mogu da ga pronau, oni bi ga muili. Bockali bi ga ovde i onde da otkriju tajne, ba kao to mue majmune i ostale ivotinje. Muili bi i Boga, da mogu da ga pronau. Ne, Bog nikada ne moe da postane znanje. Re "nauka" znai znanje. Bog nikada ne moe da postane znanje i nikada ne moe da postane nauka. On nije zagonetka koju treba resiti, on je tajna koju treba iveti, ples za igranje, pesma za pevanje, ljubav u koju se treba rastopiti. Da, moete ga osetiti, ali ga nikada ne moete saznati. Nepoznati Bog je jedini Bog koji postoji.
49

VANS DANS DOKO DANG

Postoji jedna pria o sv. Pavlu. Kada je doao u Atinu da u grkom svetu propoveda hrianstvo, bio je veoma iznenaen. U centru Atine je bio hram posveen Nepoznatom Bogu. Tu nije bilo slike, hram je bio apsolutno prazan i tih. Nikoga nije bilo unutra. Samo je na vratima hrama bio natpis: Posveeno nepoznatom Bogu. I ljudi su tu dolazili i molili se. i oseali Boga. Nije bilo svetenika i nije bilo ni teologije ni filozofije oko njega. Sv. Pavle ga je unitio jer je poeo da poduava ljude i ismevao je glupost tog hrama. Prialo se da je rekao da je to bila potpuna glupost. Kako moete da volite nepoznatog Boga? On je sada tu i pokazae im poznatog Boga. Bog je postao poznat kao Isus Hrist. On je mislio da ini veliku uslugu oveanstvu, meutim, on je jedan od najveih kriminalaca. Unitio je koncept ili ne-koncept nepoznatog Boga. To je jedini Bog koji postoji. On se moda odrazio u oima Isusa, ali on ipak ostaje nepoznat. U stvari, znajui ga, on nije spoznat, vi takoe postajete deo njegove tajne i postajete ne poznati. Isus je postao tajna spoznajui ga - nije on postao poznat preko Isusa. Nikako. On je tako ogroman da je nemogue prene ti ga kao formulu, kao teoriju, kao dogmu, kao verovanje. Zaboravite re "Bog". Nemojte biti njome opsednuti. Ona nema nikakve veze sa Bogom. Moete da odbacite re. Odbacivanje rei e vam pomoi, jer e sa tom reju biti odbaeno i sve ono to su teolozi do sada uradili. Samo se osvrnite oko sebe, pogledajte u oi deteta, u oi svog voljenog, svoje majke, prijatelja - ili samo osetite drvo. Jeste li ikada zagrlili drvo? Zagrlite drvo. A jednog dana ete doi do spoznaje da niste samo vi zagrlili drvo, ve i drvo odgovara, i divo grli vas. Tada ete po prvi put biti u stanju da spoznate da drvo nije samo forma, odreena vrsta o kojoj botaniari govore, ono je nepoznati Bog - tako zelen u vaem dvoritu, tako pun cvetova u vaem dvoritu, tako blizu vas, doziva vas opet i iznov;:. Zaboravite re. Zaboravite sve rei! Ako svoje bie moete da posvetite nepoznatom, to je najbolja mogua posveenost. Teolozi, svetenici i ljudi koji se bave religijskim biznisom imaju razliite stvari u svom umu. Njima nije stalo ni do Boga ni do vas. Religija je postala velika investicija. U stvari, to je najvea trgovina na svetu. Nijedan milioner nije tako bogat - a ne moe ni da bude - kao to su to crkve. Nijedna kompanija - Burma el ili Standard Oil - nije tako bogata, ne moe da bude. Kada religija postane investicija, onda tu postoje razlozi drugaiji od religioznih, drugaiji interesi.
50

MAGIJA

MAGIJI

uo sam anegdotu koja se dogodila u jevrejskom hramu. U jevrejskim hramovima i sinagogama se ne skupljaju prilozi dodava njem tanjiria kao u hrianskim crkvama, pa su zato morali da prikupljaju novac na druge naine. Jedan od njih je prodaja karata za rezervisana mesta za izuzetno svete dane kada je posao najbolji. Za vreme jednog od praznika neki mladi je otiao u sinagogu u Filadelfiji da potrai svog ujaka. uvar je odbio da ga pusti jer nije imao kartu. "Sluaj", rekao je mladi," vrlo je vano". "Nema anse," odvratio je uvar. "Svi to kau. Niko nee ui bez karte." Ali deko je molio, "Radi se o ivotu i smrti. Molim te, samo na dva minuta." "Pa dobro, u redu, ako je toliko vano," rekao je uvar. "Ali nemoj da te uhvatim kako se moli!" Ovo takode moe da se dogodi i u nekom aramu. To se deava uvek. Jer uvek kada se neto nepoznato spusti na zemlju, odmah ovekov domiljati um poinje da ga menja u pogodnost koja moe da se proda na tritu. Odmah se javlja motiv profita. Re "Bog", crkve, hramovi, sinagoge, postali su trnice. Tamo ne moe da pronae svoje srce. Jedini nain da pronae svoje srce je da ponovo vidi nepoznato. Morae da se kree sam, morae da ide sam. Ne moe da sledi gomilu. Ako sledi gomilu stii e do nekog hrama, ili neke sinagoge, ili crkve. Ako eli da pronae neobuzdanog Boga, Boga ovog univerzuma, jedinstvo, kosmos, morae da traga sam za sebe. Moli se drvetu, moli se reci, moli se steni. Oseaj, nema potrebe za recima. Neka tvoje srce govori. Istopi se u svetu i pusti da se svet istopi u tebi. Ovo prisno optenje je molitva. Onome ko je postavio ovo pitanje pomoi e ako bude poao putem ljubavi. Zen mu nee biti od pomoi. On ima vrlo oseajno srce. Sluajte srce. Mnogo je tu drugih pitanja, pitanja o spajanju meditacije i ljubavi, srca i uma, misli i oseanja - jer mnogi bi voleli da slede oba puta zajedno. Sinteza se javlja, ali ne moete je vi stvoriti. Ako sledite put meditacije, jednog dana e to ishoditi u ljubav. Ako sledite put ljubavi, jednog dana e ishod biti meditacija. Do spajanja dolazi, ali 5/

VANG VANG VOKO VANG

moraete da sledite j e d a n put. Ako pokuate da sledite dva, biete u pometnji. Sinteza se pojavljuje na kraju, po svojoj volji, zato nemojte da brinete, Uvek je tako: ako se dogodi meditacija, mora doi do ljubavi. Ako ne doe do ljubavi, to samo pokazuje da se jo nije desila meditacija. Ako se dogodi ljubav,dogaae i meditacija, kaosenka. Ako se meditacija ne dogodi kroz ljubav, onda vaa ljubav jo uvek iilie prava. Ako sc jo uvek nije dogodila, moda razmiljate o njoj, .'li i-iste kroili u svet ljubavi. Zato nemojte da brinete o spajanju. Vi oc moete da napravite spoj. Nije na vama da brinete. Sledite jedan pm. koji god oseale da vam je bliskiji. Nekolicina je postavila pitanje, "Oba mi se ine gotovo podjed nako privlana, pa ta onda da radim?" Ako se oba ine gotovo podjednako privlana, onda j<: zen va pi.*. Jer onaj ko ne moe da odlui nije ovek srca; ovek koji ne moe da odlui je ovek uma. Kada se radi o srcu, ono je uvek odluno. Da li ste se ikada podjednako zaljubili u dve ene? Ako jeste, jedno je sigurno, to nije ljubav. Moda postoje neki drugi obziri. Jedna je bogata, druga je premijerova erka ili tako neto. Ljubav nije obzir. Ako je ljubav obzir odmah izaberite jedan i onda nema problema. Dakle, ako postoji neki problem koji treba da resite, odlueno je: vi ste tip uma. moraete da sledite zen. Ako moe te da se odluite, dobro; ako ne moete da se odluite, budite uvereni da sama sumnja, neodlunost, pokazuje da ste umni tip koji sumnja, analizaira, razmilja o za i protiv. I tada vaa pohlepa kae: "Zar nema naina da se naini kompromis od oba?" Upamtite, kompromis nije sinteza. Kompromis je mrtva stvar; sinteza je organsko jedinstvo. Moete da napravite kompromis, ali niko nikada; nije sazreo preko kompromisa; ne moete da napravite sintezu, ona se pojavljuje. Ponite da rastete na jednom putu, jer oba puta koriste razliita sredstva, ne samo razliit a, ve dijametralno suprotna. Ako pokuate da napravite kompromis, to e biti nemogue jer jedan ide na jug a drugi na sver. Tako e jedna noga ii na sver, a druga na jug. Neete moi da stignete, biete podeljeni, postaete rasccpljeni. Pravlje njem kompromisa postaete izofreniar. Tako je ljudski um postao izofren, rascepljen.
52

MAGIJA

MAGIJI

Nc bavite se komrpomisom. On se uvek pojavljuje. Oni koji dodu do cilja preko zazena, dolaze do iste ljubavi kao i oni koji su stigli preko posveenosti, bhakli. Jedan ovek, hri.anin, doao je Uitelju zena i poeo da mu ita Besedu na Gori iz Biblije. Posle nekoliko reenica, uitelj je rekao, "Prestani, nema potrebe. Ko god d a j e izrekao ove rei je Buda." Nikada u svom ivotu nije nita znao o Bibliji, nikada nije uo nita o Isusu, iveo je u udaljenoj peini, potpuno izvan drutva. Ali rekao je, "Nema potrebe da ita dalje. Dovoljna je ak i jedna reenica. Ona ima ukus mora. Ko god da ju je izgovorio je Buda prosvetljen je. Ako pitate Budu, Meera jc prosvetljenja, aitanja je prosvetljen. Ako pitate Meeru i ailanju, Buda je prosvetljen, Bodidarma je prosvetljen. Da kaem to ovako. Ako sledite ljubav, odanost, predanost, jednog dana ete iznenada otkriti da ste ispunjeni meditacijom. Ako sledite meditaciju, jednog dana ete otkriti da je voljeni stigao, da je pokucao na vrata.

53

Posle Bmikeijeve smrti, slepac koji je Uveo u blizini uiteljevog hrama rekao je prijatelju: "Poto sam slep ne mogu da vidim ovekovo lice, zato moram da mu odredim karakter na osnovu boje glasa. Obino kada ujem da neko nekome estita na srei ili uspehn, takoe ujem skriveni zvuk zavisti. Kada se izjavljuje saiicc zbog tude nesree, ujem zadovoljstvo i ugodnost, kao da je onome ko izjavljuje sauee zaista drago to jc u njegovom svetu ostalo neto da se postigne. Ipak, u itavom motu iskustvu, Bankeijev glas je uvek bio iskren. Kad god bi on ispoljavao sreu, nisam uo nita drugo osini sree, a kad god bi ispoljavao tugu, tugu sam jedino i uo."

ovek je rascepljen. izofrenija je normalno ovekovo stanje bar je sada tako. Moda u primitivnom svetu nije bilo tako, ali vekovi uslovljavanja, civilizacije, kulture i religije uinili su od oveka gomilu - podeljenu, rascepljenu, kontradiktornu. Jedan deo ide jednim putem, a drugi ide dijametralno suprotnim i gotovo je nemogue da ovek bude sabran. udo je da ovek uopte i postoji. Do sada je trebalo da je odavno nestao. A poto je rascepljenost suprotna njegovoj prirodi, negde duboko u njemu jo uvek preivljava skriveno jedinstvo. Jer dua oveka je jedna, sva uslovljavanja u najgorem sluaju unitavaju ovekovu periferiju. Centar, meutim, ostaje nedirnut - eto kako ovek nastavlja da ivi. Ali ivot mu je postao pakao. Sav napor zena je kako odbaciti tu izofreniju, kako odbaciti podeljenu linost, kako odbaciti podeljeni ovekov um, kako postati nepodeljen, celovit, centriran, iskristalisan. Ovakvi kakvi ste, ne moete rei da jeste. Vi nemate bie. Vi ste trnica, mnogo glasova. Ako elite da kaete "da", odmah je tu i "ne". Ni jednostavnu re kao to je "da" ne moete da izgovorite potpuno. Posmatrajte ... recite "da", i duboko iznutra se takoe pojavljuje i "ne". Ne moete da izgovorite tako jednostavnu re kao to je "ne", a da joj se u isto vreme ne suprotstavi neka druga re. Na ovaj nain srea nije mogua; nesrea je prirodna posledica podeljene linosti. Nesrea, jer ste neprestano u sukobu sa samim sobom. Vi se ne borite sa svetom, u svakom trenutku borite se sa samim sobom. Kako tu moe da bude mira? Kako tu moe biti tiine? Kako makar i na tren moete da budete oputeni? Ne oputate se ni za tren. ak i dok spavate, sanjate hiljadu i jednu stvar. U snu se, takode, trzate na sve strane - neprekidni konflikt. Vi ste bojno polje. Kaete nekome da ga volite, i to to vie govorite, to vie morate to da ponavljate. Izgleda kao da iza toga postoji neka sumnja. Ako
57

DANS DANS VOKO DANO

stvarno volite nema ni potrebe da to kaete, jer rei nisu vane. itavo vae bie pokazae vau ljubav. Nee biti potrebe da to izgovorile, nee biti potrebno da to stalno ponavljate. Ponavljate da biste uverili drugog i da biste istovremeno ubedili sami sebe - jer duboko u vama skrivaju se ljubomora, posesivnosl, mrnja, potreba da se dominira, duboka mo politike. U svojim epistolarna sv. Pavle sto ezdesl i e tiri puta koristi izraz "u Hristu". Mora da je malice sumnjao u to. "U Hristu. U Hristu. U H ris tu ..." stotinu ezdest i etiri puta! To je previe. Jednom bi bilo dovoljno. J e d n o m je ak i vie nego dovoljno. Vae bie treba da pokae da ivite u Hristu - a tada nema potrebe da se to kae. Posmatrajte. Uvek kada neto previe ponavljale, uite duboko u sebe. Mora da to nosite u sebi. A to ne moete da krivotvorite, u lome je problem. Vae oi e pokazati da je skriveno ispod povrine. Jeste li posmatrali? Doete nekom u posetu i on vas srdano primi. Ali nema dobrodolice u njegovom prisustvu. On kae, "Vrlo sam srean da te vidim, milo mi je da le vidim." A vi nigde ne vidite nikakvu milinu; u stvari, on izgleda pomalo zabrinut, ispunjen ze bnjom. Izgleda kao da mu je dom snala neka nevolja. Jeste li posmatrali ljude kada vam kau "sedi gde hoe" i istovremeno vam pokazuju o d r e e n o mesto gde treba da sednete? Kau "sedi gde hoe", ali vam pokazuju, suptilnim gestom, "sedi tu". Produavaju da sami sebi protivree. Roditelji stalno govore svojoj deci, "Budi svoj", a u isto vreme nastavljaju da ih poduavaju kakvi treba da budu. "Budi nezavisan" - a istovrer/ieno nastavljaju da prisiljavaju dete da bude posluno. Oni imaju sopstvene predstave o tome kakvo bi dete trebalo da bude i kada kau "Budi svoj", podrazumevaju, "Budi onakav kakav mi elimo da bude". Oni ne misle, "Budi svoj". Tu je neprestano prisutno neto drugo i to se zaista ne moe krivotvoriti. Ali ovek je i tu postao lukav. Ne gledamo jedni drugima u oi jer oi mogu da pokau istinu, pa se smatra delom lepog ponaanja da se izbegavaju oi. Nemojte previe gledali nekom u oi jer e vas smatrati pomalo nekulturnim -ogreieele se, prekriete zakon. Vrlo je teko obmanjivati oima. Lako moete da se lano predstavljale jezikom, jer je jezik, nain govora, uzgredni proizvod drutva. Oi, meutim, pripadaju vaem biu. Vi neto govorite, ali oi neprekidno pokazuju neto drugo, otuda u svim drutvima sveta 58

KAKO JI UNUTRA TAKO JI I SPOUA

ljudi izbegavaju tude oi. Oni se ne susreu - jer to bi znailo pogledali u istinu. Moete da posmatrate te protivrenosti u sebi i to e vam biti od velike pomoi. Jer ako vae "unutra" nije upravo onako kao vae "spolja" i vae "spolja" nije kao "unutra", nikada neete biti spokojni. Na Tibetu, u Egiptu, kae se, "Kako je iznad, tako je i ispod." Zen kae, "Kako je unutra, tako je i spolja." Sve dok iznutra ne postane kao spolja, nikada ne moete da budete spokojni jer e vaa periferija stalno biti u sukobu sa centrom. Problem je to periferija ne moe da pobedi. Na kraju samo centar moe da pobedi. Ali, periferija moe da odugovlai, odlae; perif erija moe da troi vreme, ivot i energiju. Ako nastavite da ivite na periferiji i samo produite da se pretvarate, a ne da stvarno ivite, imaete mnogo lica ali neete imati nepatvoreno lice. uo sam. Abrahamson je dosegao velianstveno zlatno doba od osamde set godina i odluio je da to proslavi. itavog svog ivota bio je ortodoksan, nosio je dugu bradu, crni eir, crno odelo i crni kaput. Sada je za proslavu svog roendana starac obrijao bradu, zamenio svoju tmurnu crnu odeu zelenim kockastim odelom po najnovijoj modi, stavio tamnocrvenu kravatu, obukao plavu prugastu koulju i poao u salon za masau. Dok je Abrahamson prelazio ulicu usmrtio ga je kamion. Na nebu se obratio svom tvorcu, Bogu, "Zato ja? Bio sam dobar mu, davao sam svim dobrotvornim ustanovama, uvek sam bio religiozan." "Da ti pravo kaem," ree Gospod, "nisam te prepoznao." A ja bih vam rekao da Bog ni vas nee moi da prepozna. On je samo jednom promenio svoju odeu i postao je neprepoznatljiv, a vi svakog trena menjate svoju periferiju, svaki as menjate odeu, menjate svoje lice, svoje maske, svakog trena. Zaboravite na Boga sami niste u stanju da se prepoznate. Ne moete da kaete ko ste. U zenu postoji koan, duboki predmet za meditaciju, da se otkrije sopstveni prvobitni lik. Uitelj kae ueniku: "Idi i sedi u tiini i pronai svoje prvobitno lice." Oni misle lice koje ste imali pre roenja ili lice koje ete imati posle smrti - jer im se dete rodi, drutvo poinje da mu daje lana lica; im prvi put udahne, poinje izobliavanje. Dete je ulo u svet politike, falsifikovanja, neistine. Sad e, sloj po sloj, biti mnogo lica.
59

VAN6 DANS VOKO VAN6

A promuuran ovek ima mnogo vie lica od jednostavnog. Tako on lice menja prema potrebi. On svoje lice prilagoava. Jeste li primetili? Sedite u sobi i proe va sluga. Imate drugo lice za slugu, sasvim ravnoduno. U stvari, ni ne gledate slugu, on nije vredan pogleda. Ne prepoznajete da je u prostoriju uao ovek, ljudsko bie ba kao i vi. Kao da je proao neki mehanizam. Ne prepoznajete ljudskost sluge, Ali ako va ef ude u sobu, odmah ustajete, mae te repom, smekate se - pretvarate se u osmeh. Imate drugo lice za svog efa. Ako ude vaa ena, imate drugo lice, ako ude ljubavnica, opet drugo lice, Neprekidno nastavljate da se prilagodavate, da manipuliete. To se mora razumeti, inae nije mogue pronai svoje prvobitno lice. ovek koji ima svoje prvobitno lice ima jedinstvo. On ostaje isti. Kae se da je Buda rekao da je ukus prosvetljenog oveka isti kao morska voda - kad god je probate, gde god je probate, uvek je slana. Prosvetljen ovek uvek pokazuje jedno lice. On nije monoton... Upamtite, nemojte da me pogreno razumete - on uopte nije monoton. U stvari, vi ste monotoni jer su sva vaa lica mrtva. On je iv, raste, ali njegovo lice je njegovo. Lice nastavlja da napreduje, da postaje sve bogatije i bogatije, preuzima sve vie svesnosti, postaje sve blistavije, ivlje, lepe, plemenitost ga pojaano uobliava, okru eno je svetlou, ali, ostaje isto. Moete da ga prepoznate. Tu postoji prekinuti kontinuitet ili, neprekidni prestanak. On se menja, a ipak ostaje isti. Moete da prepoznate kontinuitet, a moete da pre poznate i stalni napredak. Napredak se uvek deava prvobitnom licu - zapamtite to. Lana lica ne mogu da napreduju, ona su mrtva. Nemaju ivota u sebi, pa kako da napreduju? Moete da donesete plastino cvee - ono ne moe da raste. Moete da ga uvate, moete da zavarate ljude, ali ono ne moe da raste. Pravo cvee raste. Samo ivot raste. Ako ne napredujete, vi ste mrtvi. Zapamtite da bi svaki trenutak trebalo da bude trenutak rasta. ovek bi trebalo da se neprekidno kree, a da ipak ostane usredsreen, ukorenjen u svom biu. Moete da prevarite druge, ali ne moete da prevarite sebe. Postoje, meutim, i vrlo, vrlo promuurni ljudi koji mogu i sebe da prevare. Oni su sopstveni najgori neprijatelji. Mula Nasrudina su izvukli iz vode i policija je to smatrala pokuajem samoubistva. Kada su ga ispitivali u stanici, priznao je da je pokuao da se ubije. Evo staje ispriao;
60

KAKO JI UNUTRA TAKO JI I SPOUA

"Da, pokuao sam da se ubijem. Svet je protiv mene i eleo sam da sve to zavrim. Odluio sam da to ne uradim polovino, pa sam kupio ue, ibice, kerozin i pitolj. U sluaju da nita od loga ne uspe siao sam na reku. Prebacio sam ue preko grane koja je visila iznad reke, vezao ga sebi oko vrata, polio se kerozinom i upalio ibicu. Skoio sam sa obale, prislonio pitolj uz slepoonicu i povukao oroz. Pogodite ta se desilo! Promaio sam. Metak je pogodio kanap pre nego to sam uspeo da se obesim, te sam pao u reku i voda je ugasila vatru pre nego to sam uspeo da se spalim. A znate, da nisam dobar pliva, udavio bih ovog glupog sebe!" Tako stoje stvari... elite neto da uradite, a u stvari i ne elite to da uradite. Idete, a ipak ne elite da idete. ivite, a opet ne elite da ivite. ak pokuavate i da se ubijete, a ipak ne elite da se ubijete. Zato od deset pokuaja samoubistava samo jedno uspeva. A i to izgleda da biva zbog neke greke. Devet pokuaja propada. Ljudi su protivreni. Jednostavno ne znaju kako da neto urade celovito. A to je prirodno. Razumljivo je dakada pokuaju da se ubiju ne mogu da budu celoviti, jer to nisu bili nikada u svom ivotu. Ne znaju ta je celovitost. Nikada nita nisu uinili itavim svojim biem. Uvek k a d a je n e k o delo celovito, o n o oslobaa; kada je polo vino, s a m o stvara sukob. Rasipa energiju, destruktivno j e , stvara okove. U Indiji ste uli re kanna - sutinski uzrok svih okova. Karma je kanna samo kada je polovina - tada vas okiva. Ako je celovita, nikada ne okiva, tada nema okova za vas. Svako delo koje se potpuno proivi je dovreno. Prevazilazite ga, nikada se ne osvrete. Svaki trenutak celovitog ivljenja ne ostavlja tragove na vama - ostajete neogrebani, ne dodiruje vas. Pamenje vam je isto, ne nosite psi holoko seanje na to. Nema rane. Ako ste potpuno voleli neku enu i ona umre, ne ostaje nikakva rana. Ali, ako je niste voleli potpuno i ona umre, nastavie da ivi u vaem seanju. Tada ete liti suze za njom, plakaete za njom, jer se kajete. Bilo je vremena i prilika kada ste mogli da je volite, ali niste bili u stanju da je volite. A sada nema prilike; sada nje vie nema. Sada nema naina da ispunite svoju ljubav. Niko ne kuka i ne plae zbog neije smrti - plaete i jecate zbog izgubljene prilike da volite. Umire vam majka. Ako ste je stvarno
61

DANG VANG DOKO VANG

voleli, potpuno, onda je smrt lepa, u njoj nema nieg loeg. Idete i pozdravljate se od nje i ne nosite nikakve rane. Moda ste malo tuni - prirodno, toliko dugo je bila u vaem srcu i sada nee biti tamo ali to je samo prolazno raspoloenje. Ne nosite ranu, ne plaete bez prestanka, ne bavite se prolou. Uradili ste sve to ste mogli - voleli ste je, potovali ste je - sada je to gotovo. Razumevate bespomonost ivota, I vama e jednog dana doi kraj. Smrt je prirodna; to se prihvata. Ako ne moete da prihvatite smrt, to samo pokazuje da postoji protivrenost u vaemivotu. Voleliste, a ipak ste se uzdravali. Sada to uzdravanje stvara problem. Ako ste uivali u hrani, zaboravili ste sve u vezi nje. Kada jednom zavrite, zavrili ste. Ne nastavljate da razmiljate o tome. Ali, ako ste jeli i niste jeli celim svojim biem, ako ste mislili na hiljadu ijednu stvar i uopte niste bili prisutni za stolom - bili ste tu samo fiziki, ali ste psiholoki bili na nekom drugom mestu - misliete na hranu. Tada e hrana postati opsesija. Tako je seks posto opsesija na Zapadu. Dok vodite ljubav sa enom ili mukarcem, vi ste na nekom drugom mestu. To nije celovit in, nije orgazmiki, ne gubite se u njemu, zato se pojavljuje pohlepa. Pokuavate da zadovoljite tu pohlepu, tu neispinjenu elju, na hi ljadu naina: pornografijom, golicavim filmovima, matom, svojim privatnim filmom. Produavate fantaziranje o enama. Kada je tu prava ena i spremna je da vas voli, vi niste prisutni. A kada ena nije tu, imate enu u svojoj mati. To je vrlo tuno stanje stvari. Dok jedete, niste prisutni, i onda razmiljate o hrani, matate o njoj. To se deava jer niste potpuno u onome to inite, uvek ste podeljeni. Dok vodite ljubav mislite na brahmacharyu, celibat. Potom kada ste u celibatu, mislite na voenje ljubavi. Nikada niste prilagoeni, niste u skladu. A nastavljate da se pretvarate da je sve u redu i tako se nikada ne suoavate sa problemom. uo sam za brani par koji je bio uven irom Poljske kao najidealniji par ikada poznat. ezdeset godina branog ivota a nikada nije bilo ni najmanjeg sukoba. ena nije nikada prigovarala muu, a nije poznato da je mu ikada bio grub prema eni. Ziveli su vrlo mirno - bar je tako izgledalo. Proslavljali su ezdesetu godinjicu braka. Doao je novinar da sa njima napravi razgovor.
62

KAKO J( UNUTRA TAKO JC I SPOLJA

"Koliko godina ima vaa ena?" pitao je novinar. "Osamdeset i sedam," odgovorio je mu," Boe zdravlja ivee do sto." "A koliko vi imate godina?" pitao je novinar. "Takode osamdest i sedam," odgovorio je mu, "i Boe zdravlja iveu do sto i jedne." "Ali zato biste," upitao je novinar, "eleli da ivite godinu dana due od svoje ene?" "Da vam iskreno kaem," ree osamdesetogodinjak, "hteo bih da provedem bar jednu godinu u miru." Izgled je veoma varljiv. Izgled moe da vam prui potovanje, ali ne moe da vam prui zadovoljstvo. A pre ili kasnije, na ovaj ili onaj nain, istina ima naina da izbije na videlo. Istina ne moe veno da se potiskuje. Ako moe da se potiskuje zauvek, veito, to nije istina. U samu definiciju isitne treba ukljuiti injenicu da istina ima nain da ispliva na povrinu. Ne moete daje izbegavate doveka. Pre ili kasnije, znano ili neznano, ona izbija na povrinu, ona se otkriva. Istina je ono to sebe otkriva. A upravo suprotno su lai. Ne moete izvesti da la izgleda kao istina zauvek. Kad-tad istina e izai na videlo i la e biti osuena. Ne moete da izbegavate istinu. Bolje je suoiti se sa njom, bolje je prihvatiti je, bolje je ive ti je. Kada jednom ponete da ivite ivot istine, autentino, ivot vaeg prvobitnog lica, sve nevolje postepeno nestaju jer se sukobi odbacuju i vie niste podeljeni. Va glas tada poseduje ujedinjenost, itavo bie postaje orkestar. U ovom tre nutku, kada vi neto kaete, telo govori neto drugo; kada vam jezik neto izgovori, oi nastavljaju da u isto vreme govore neto drugo. Mnogo puta su mi ljudi dolazili i ja bih pitao, "Kako ste?" A oni bi rekli, "Mi smo vrlo, vrlo sreni." A ja nisam mogao da verujem jer su im lica bila tako tupa - nikave radosti, ni ushita! Oi nisu imale sjaja, ni svetlosti. A kada bi rekli, "Sreni smo," ak ni re "sreni" nije zvuala vrlo sreno. Zvuala je kao d a je razvlae. Ton i boja njihovog glasa, njihovo lice, nain na koji sede ili stoje - sve protivrei, govori neto drugo. Ponite da posmatrate ljude. Kada kau da su sreni, posmatrajte. Traite pokazatelje. Da li su stvarno sreni? I odmah ete biti svesni da neto drugo govori neto drugo. A potom polako ponite da posmatrate sebe. Kada kaete da ste sreni a niste, doi e do poremeaja vaeg disanja. Disanje ne moe
63

DANG DANG DOKO DANG

da vam bude prirodno. To je nemogue. Jer istina je da niste sreni. Da ste rekli, "Nesrean sam," disanje bi ostalo prirodno. Ne bi bilo sukoba. Ali kazali ste, "Srean sam." Odmah ste neto potisnuli neto stoje izbijalo na povrinu, prisili ste da se vrati dole. U samom tom naporu disanje vam menja ritam; vie nije ritmino. Lice vam vie nije plemenito, oi vam postaju domiljate. Prvo posmatrajte druge jer e biti lake da se posmatraju drugi. Moe te da bude objektivniji kada su oni u pitanju. A kada pronaete kljuza njih, upotrebite taj isti klju na sebi. I sluajte-kada govorite istinu, va glas je kao muzika; kada govorite neistinu, u njemu je nekakav kripav ton. Kada govorite istinu onda ste jedno, zajedno; kada govorite neistinu, niste ujedinjeni, pojavio se konflikt. Posmatrajte te suptilne pojave jer one su posledica ujedinjenosti ili razjedinjenosti. Kad god ste zajedno, ne raspadate se; uvek kada ste jedno, unisoni, iznenada ete uvideti da ste sreni. To je smisao rei "joga". To je ono to smatramo joginom; neko k o j e ujedinjen, unison; iji delovi su svi meusobno povezani i nisu protivreni, nezavisni, niti su u konfliktu, u miru su jedni s drugima. Veliko prijateljstvo postoji u njegovom biu. On je celina. Ponekad, u nekom retkom momentu, dogodi se da postanete celina. Posmatrajte okean, njegovu ogromnu neobuzdanost - i iznenada ete zaboraviti svoj rascep, svoju izofreniju; oputate se. Ili, penjui se Himalajima, posmatrajui isti sneg na vrhovima Himalaja, iznenada vas okruuje sveina i nema potrebe da budete lani jer nema drugog ljudskog bia pred kojim bi lagali. Upadate u sjedinjenost. Ili, sluajui prijatnu muziku, padate u sjedinjenosL Uvek, u ma kojoj situaciji, kada postanete jedno, okruuju vas i pojavljuju se u vama mir, srea, blaenstvo. Oseate se ispunjeni. Nema potrebe da ekate na te trenutke - ti trenuci mogu da postanu va prirodni ivot Ti izuzetni trenuci mogu da postanu uobiajeni - u tome je svo nastojanje zena. Moete iveti izuzetnim ivotom u sasvim obinom ivotu: cepajui drva, donosei vodu sa izvora, moete da budete u ogromnoj oputenosti sa sobom. istei pod, kuvajui, perui, moete biti savreno spokojni - jeritava stvar je u tome da svoj posao obavljate celovito, s uivanjem i blaenou u njemu. Drutvu ne pogoduje integrisani ovek, i zato upamtite, drutvo ne moe da vam pomogne. O n o e stvoriti svakakve prepreke vaem razvoju. Jer samo razjedinjenim ovekom moe da se manipulie 64

KAKO JI UNUTRA TAKO JI I SPOUA

politiari mogu da vladaju njime, uitelji mogu da vladaju njime, religioznisvetenici mogu da vladaju njime, roditelji mogu da vladaju njime. Jedino razjedinjena dua moe da bude primorana na ropstvo. Kada ste integrisani, slobodni ste; ucelovljeni postajete bun tovni; ucelovljeni, poinjete da radite ono to vi hoete; ucelovljeni, sluate svoje srce, ma gde vas ono vodilo. Takvi pojedinci mogu da budu opasni za mrtvo takozvano drutvo. Mogu da prave probleme - uvek su pravili probleme. Isus, Sokrat, Buda... uvek su bili proble matini jer su toliko ucelovljeni da mogu da budu nezavisni. A ive tako blaeno da ne brinu o drugim glupostima. Pokuajte to da razumete. Ako niste sreni, postaete am biciozni; ako ste sreni, ambicija nestaje. Kome je stalo da bude premijer osim ako nije pomalo lud? Kome je stalo da bude najboga tiji na svetu, osim ako nije lud? Kome je stalo do slave? Nju ne moete jesti, ne moete je voleti, ne moete spavati sa njom. U stvari, to ste slavniji, to tee postaje da budete sreni. to ste bogatiji, imate vie briga - problema sigurnosti, budunosti. Sve to imate, morate da uvate. Morate da ga uvate od drugih jer oni neprekidno vrebaju pravu priliku da to povrate. Sve to uvate, uvate zbog nasilja. A naravno, ako ste vi bili nasilni, drugi mogu da budu nasilni prema vama. Samo ekaju pravi trenutak. to bogatiji bivate, imate vie briga, vie problema, vie strahova. Kome je stalo, ako je srean? Pria se da je kineski car traio Tao mistika jer je uo da je mistik veoma mudar i elo je da on postane premijer. Poslati su mu izaslanici, praeni zlatnom koijom i uz mnogo poklona sa dvora. Dva izaslanika su bila zbunjena jer su nala ovog mudraca kako sedi na obali reke i peca, vrlo siromaan, tako obian. Ali kralj je naredio, tako da su mu rekli, "Kralj eli da postane njegov premijer. Pozvan si. Doli smo da te povedemo." Mistik je pogledao izaslanike a onda je pogledao oko sebe. Kornjaa je u blatu mahala repom, uivajui, ba pored reke u maloj barki. Mistik je rekao, "Pogledajte tu kornjau!" Izaslanici su odgovorili, "Ne shvatamo. ta hoe da kae?" On je rekao, "uo sam da u carevoj palati ima jedna kornjaa, stara preko tri hiljade godina - mrtva, naravno - pozlaena sa vrednim dijamantima, vrlo dragocena. Mrtvu kornjau oboavaju. Kad biste upitali ovu ivu kornjau, 'Da li bi htelada postane mrtva
65

VANG VANG VOKO DANG

kornjaa u kraljevoj pala ti? Bie zatvorena u zlatu, okruena dragim kamenjem, i klanjae ti se kralj lino,' ta mislite da bi ova kornjaa izabrala? Da li bi htela da ide u palatu ili da vrti repom u blatu?" Odgovorili su, "Naravno da bi htela da vrti repom u blatu." Misitik tada ree, "Zar mislite da sam ja gluplji od kornjae? Vratite se nazad! H t e o bih da vrtim svoj rep ovde u blatu - hou da budem iv." Ko je jo uo da neko ivi u palati i da je iv? To je teko, skoro nemogue. Ako ste nesreni, postajete ambiciozni, jer nesrean ovek misli, "Ako prikupim veliko bogatstvo, biu srean." Nesrena osoba poinje da projektuje u budunost; srena osoba ivi sada i ovde. A ona je tako srena, tako beskonano srena, da nema budunosti. Njoj nije nimalo stalo do budunosti. To jc ono na ta Isus misli kada kae, "Ne misli na sutra. Posmatraj ljiljane u polju. ak ni veliki car Solomon nije bio tako Icp, tako gizdav u svojoj skupocenoj odori, kao ovi siuni cvetovi ljiljana. Pogledaj tu divotu! A oni se ne mue i ne misle na sutra." itavo drutvo zavisi od stvaranja ambicije u tebi. Ambicija podrazumeva sukob, ambicija podrazumeva da je pogreno sve to ste - morate da budete na nekom drugom mestu. Neprekidno ludilo da se bude na nekom drugom mestu, da se bude neko drugi, to je ambicija. Zato je svako dete iskvareno, uniteno. Roditelje su unitili njihovi roditelji, i oni nastavljaju da unitavaju svoju decu - i tako dalje. Naravno da oni ne znaju ta drugo da rade. Samo ponavljaju stari model ponaanja: sve to su njima inili njihovi roditelji, oni ine svojoj deci. Roditelji kau, "Idi u kolu i budi prvi. Idi na fakultet i osvoji zlatnu medalju." Onda oni celog svog ivota jure zlatne medalje. ive u snu - a zbog toga moraju da slede mnogo toga stoje protiv njihove prirode, moraju da rade mnogo toga to je protiv njihove prirode. Ako treba da postignu neke ciljeve u drutvu moraju da slede drutvo. A drutvo stalno nastoji da vam neto nametne: odreeni moral, odreenu religiju. Da li vam to odgovara ili ne, to nije vano; da li e vam pomoi da postanete cvet, nije bitno. Drutvo nastavlja da vam namee odreene stvari. J e d n o g d a n a sam na putu sreo Mula Nasrudina. etao je sa svoje dvoje dece.
66

KAKO Ji UNUTRA TAKO J( I SPOUA

Upitah ga, "Kako su ti deca?" Odgovorio je, "Obojica su dobro." Pitao sam, "Koliko im je godina?" R e k a o je, "Doktor ima pet, a advokat sedam." U umu oca budunost je ve odreena. Jedan treba da postane doktor, a drugi neto drugo. Decu nisu pitali. Sada e otac to nametnuti. On moe da nametne, ima mo. Deca su bespomona. A ako bi dete bilo peva, a ne moe da bude peva nego mora da postane doktor, nikada se nee oseati spokojno. Bie lano. Nosie neto lano - neprestano e se vui. itav ivot bie mu uniten. Bie to ist gubitak. Ima doktora koji bi bili izvrsni pevai ili igrai ili pesnici i ima pesnika koji bi bili bolji doktori ili hirurzi. Ima pesnika koji su trebali da budu inenjeri, naunici, i ima naunika koji su trebali da budu na nekom drugom mestu. Izgleda da je svako na nekom pogrenom mestu jer nikome nije dozvoljeno da bude spon tan i da bude svoj. Drutvo vas prisiljava da budete neto za ta niste predodreeni. Niko drugi ne moe da zna ko treba da budete, sudbina mora da se odvije u vama. To moete jedino vi, preputeni sami sebi. Drutvo moe da pomogne. Ako jednog dana na svetu bude postojalo pravo, ispravno drutvo, ono e vam jednostavno pomoi. Nee vam dati usmerenja, dae vam svu podrku da budete ono to ste. Ali ovo drutvo prvo nastoji da vas uini nekim drugim - imitatorima, kopi jama - a kada postanete kopija, ljudi ponu da govore da niste svoji. Stara Jevrejka sedela je pored nekog mladia u autobusu. Nek oliko trenutaka ga je ispitivaki posmatrala, potom ga je munula u rebra i poverljivo rekla, "Ti si Jevrejin, zar ne?" On je odgovorio, "Pa, u stvari, i nisam." Ona se nasmejala i kazala, "Ma hajde, ja sam Jevrejka - uvek mogu da pogodim. Jevrejin si, jel' tako?" On je rekao, "Ne, gospodo, nisam." O n a je nastavila, "U emu je stvar? Jel' te sramota? Tisi Jevrejin. I tako samo da bi je uutkao, mladi ree, "U redu, ako e to da vas usrei - da, Jevrejin sam." O n a kaza, "Ba udno, uopte ne lii na Jevrejina ..." Tako to biva. Prvo se svi trude da vas uvere da ste ovo, i kada to jednom postanete, iznenada otkrivate - a i svi drugi ponu da govore
67

DANG DANG DOKO DANG

- da ne liite na sebe. "ta je s tobom? Izgleda nesreno, tuno, frustrirano, izgleda depresivno - s t a j e to s tobom?" Prvo nastoje da vas nateraju da budete neko drugi ko niste, a onda bi hteli da budete i sreni. To je nemogue! Moete biti sreni samo ako postanete svoji. Tu se nita ne moe, lako stvari stoje. Moete biti sreni samo ako ste svoji - ali vrlo je teko otkriti ko ste jer ste toliko zbunjivani i osakaeni. A i drutvo jc tako duboko zalo u vas da je postalo vaa savest. Moda su vam do sada umrli roditelji, uitelji - ili vam, ak i ako su ivi, vie ne sede na glavi - a ipak sve ono emu su vas nauili nastavlja da suptilnim apatom govori u vama. To je postalo vaa savest. Roditeljski glas je postao va ego. Ako uradite neto protiv njega, odmah vas kanjava. Ako uradite neto u skladu s njim, aplaudira vam, iivali vas. 1 dalje vama vladaju mrtvi. uo sam. Rottajn je dugovao sto dolara Vejneru. Prolo je vreme za isplatu duga a Rottajn je bankrotirao, pa je pozajmio sto dolara od Spevaka i vratio novac Vejneru. Nedelju dana kasnije Rottajn je ponovo pozajmio sto dolara od Vejnera i vratio Spevaku. Prola je jo jedna nedelja i Rottajn je opet pozajmio od Spevaka da vrati novac Vejneru. Ponovio je ovu transakciju nekoliko puta sve dok ih konano nije pozvao i rekao im. "Momci, previe je muke oko ovoga. Zato vas dvojica svake nedelje ne bi izmeu sebe razmenili po sto dolara i potedeli me!" Eto kako je dolo do toga. Prvo su majka, otac, uitelji, svetenici - unosili stvari u va um. Onda su jednog dana doli i rekli, "Sada budi samostalan. Potedi nas." Sada savest nastavlja da funkcionie kao suptilni posrednik. Upamtite, savest je va okov. Pravi ovek je svestan ali nema savest. Nestvarni ovek je nesvestan ali ima vrlo jaku savest. Savest su vam dali drugi; svest morate sami da osvojite. Svest je bie koje zasluujete, to je zasluen kvalitet svesnosti. Savest vam daju drugi koji ele da vama manipuliu na svoj nain. Oni imaju sopstvene predstave i manipulisali su vama, upravljali vas i prisiljavali u odreene pravce. Moda ni sami nisu toga bili svesni jer su i njih muili njihovi roditelji. Tako prolost vlada budunou a mrtvi vladaju sadanjou.
68

KAKO JI UNUTRA TAKO JI I SPOLJA

Pravi ovek mora da odbaci savest. Roditeljski glas mora da se odbaci. Nekoliko Isusovih izreka su vrlo grube ali istinite do sri. On kae, "Ako ne omrznete oca i majku, neete moi da me sledite." To izgleda vrlo grubo. Jezik je grub ali ono to on misli je ono to vam ja govorim - odbacite savest. On ne kae da treba da mrzite oca i majku, on kae da treba da mrzite majin i oev glas u sebi. Ako to ne odbacite, nikada neete biti slobodni; ostaete rascepljeni, imaete mnogo glasova u sebi, nikada neete postati jedno. Izgubili ste svoj prvobitni lik. Ljudi su vam previe oslikavali lice prema njihovim predstavama. Oni su vas stvorili. Sada itav proces morate da uzmete u svoje ruke - morate da postanete svesni da niste ovde da biste ispunjavali ma ija oekivanja. Ovde ste da dosegnete svoju sudbinu. Zato nemojte birati bezbedniji put koji ste birali do sada. Sigurnije je slediti drutvo jer vam onda ono ne stvara probleme. Izuzetno je opasno slediti sopstveni glas, veoma je opasno slediti sebe, jer ste onda sami i nema drutva da vam prui podrku. Postoji jedna pria o ruskom diktatoru, Staljinu. Diktator je kriom otiao u bioskop i seo u poslednji red. Iznenada jc njegova slika zabljetala na platnu i svi su ustali da ga pozdrave. On je ostao da sedi, uivajui u spektaklu sopstvene moi, kada ga je iznenada jedan od razvodnika munuo u leda i gruho mu doapnuo: "Bolje da i ti ustane, ako sebi misli dobro. Ni ja ga ne volim nita manje od tebe, ali bolje ustani. Tako je sigurnije." Biramo sigurnije, bezbednije, drutveno prihvatljivije. Moraete da se izvuete iz toga. Postoje dva puta da se istupi iz drutveno prihavtljivog: jedan je put grenika, kriminalca; drugi je put sveca, svetog oveka. To su dva puta za izlazak iz okova strukturisanog bia koje ste dobili od drutva, iz uloge koju vam je drutvo dalo. Jedan je put kriminala. To je reakcionaran put, glup. To vam nee pomoi. Moda ete istupiti iz drutvene strukture, ali nai ete se u zatvoru. To vam nee mnogo pomoi; tim putem ne moete daleko stii. To je takode nain da se oslobodite okova drutva - i kriminalac pokuava da se oslobodi. Naravno, on ne zna kako da bude slobodan, te tako biva sve vie zarobljen. Ali njegova elja je ista kao i elja sveca. On se kree u pogrenom smeru, ali njegova elja je ista. Drutvo je nateralo mnoge da postanu kriminalci jer je
69

VANG DANB VOKO VANG

struktura toliko jaka, a ljudi ne znaju kako da izau iz nje. Zato urade neto loe, samo da bi istupili iz nje, Svetac radi to isto, ali on pokuava da stvori sredstva. Meditacija je sredstvo, zazen je sredstvo da se istupi iz drutva a da se ne postane kriminalac. Zato upamtite da opasnost postoji. Ako me razume te i pomislite, "U redu, istupiu iz drutva," a ne shvatite ta podrazumevam pod meditacijom, postaete kriminalac. To je ono to hipiji rade na Zapadu. Oni eznu za slobodom, i njihovo elja je ispravna, apsolutno ispravna, od roenja imaju pravo da budu slobodni - ali oni jo uvek ne znaju put sveca. Otuda se znajui, ne znajui, kreu putem grenika. Pre ili kasnije drutvo e da ih slomi. Nije dovoljno samo osloboditi se drutva. Biti slobodan i odgo voran, biti slobodan i odgovorno slobodan - jedino tada ste slobodni, inae ete pasti u zamku drugog metoda. Hipiji reaguju, ljudi zena se bune. U reakciji samo idete u suprotnost: ako drutvo kae da su droge zabranjene, vi kaete da su droge jedini opti lek. Ako drutvo kae, uradi ovo, vi o d m a h inite upravo suprotno. Ali zapamtite, inei suprotno, jo uvek ste u zamci drutva jer je drutvo odluilo ta treba da radite. ak je i suprotno nastalo odlukom drutva. Drutvo kae droge su zabranjene, pa vi kaete, "Uzimau droge." Govorei ne, drutvo je odluilo va smer. Zato onaj ko je konvencionalan u okvirima drutva i onaj ko reaguje protiv toga, ponovo bivaju u klopci drutva. Jedan drutvu kae da, a drugi mu kae ne, ali obojica reaguju na drutvo. ovek koji zaista eli da bude slobodan ne govori ni da, ni ne, Jezik je stvorilo drutvo, te je jezik jednostavno protivrean. Morate da kaete ili da ili ne. Ponekad ne elite da kaete ni da ni ne, ali za to ne postoji re. Nedavno je Edvard de Bono uinio veliku uslugu oveanstvu. Izmislio je re "po" - upravo na sredini izmeu da i ne. Z a t o to ima situacija kada biste rekli po. Mislite, "Ne elim da kaem da, ne elim da kaem ne, ne elim nikakvu alternativu izmeu njih dvoje. elim da budem slobodan. Ako kaem da, u klopci sam - v i ste odluili moje da; ako kaem ne, vi ste odluili moje ne u suprotnom smeru. Kaem po." ovek zena kae po, hipi kae ne - a razlika jc velik a, vrlo velika. O jeziku je doneo odluku protivreni um tako daje sve podeljeno na dva: raj i pakao, bog i avo, da i ne, dobro i loe, grenik i svetac.
70

KAKO JI UNUTRA TAKO JI I SPOLJA

Sve je podeljeno na dva, a u ivotu je, u stvari, sasvim drugaije - on je duga. Tu je svih sedam boja. Mnogo je stadijuma izmeu sveca i grenika; mnogo mogunosti izmeu da i ne. A svetlost i tama nisu jedine dve mogunosti - o n e su dve krajnosti. Izmeu te dve krajnosti su svi zraci, sve boje duge. Ali, aristotelovska logika, koja predstavlja logiku drutva, deli samo na dva. Ta dva stvaraju lano u oveku. Ako ne elite da kaete da i ne elite da kaete ne, jezik vam ne prua nikavu drugu mogunost. Neko pita, "Voli li me?" ta ete da odgovorite? Ako kaete da, to moda nee biti istina, a ako kaete ne ni to ne mora da bude istina. Moda ete hteti da ostanete neobavezni, da jed nostavno slegne te ramenima - ali u jeziku nema naina da se slegne ramenima. uo sam za oveka koji je sa enom otiao u crkvu. U crkvi je iznad portala visio natpis: Ovo je Boiji dom. Ovo su Vrata Raja. ovek mora d a j e bio logiar, sledbenik Aristotela. Pogledao je te rei, pokuao da otvori vrata i otkrio da su zakljuana. Zatim se okrenuo svojoj eni i kazao, "Drugim recima, idite u pakao!" Z a t o to su vrata raja zakljuana, gde otii? "Drugim recima, idite u pakao!" ivot je podeljen na dva dela - to je isuvie bedna podela. ivot je mnogo bogatiji. ivot nije ni crn ni beo, on je siv. Belo je najednom njegovom kraju, crno na drugom, ali ivot je siv. Ako ne znate da je i jezik klopka drutva, da je formalnost drutvena klopka, da je lepo ponaanje drutvena klopka, neete moi da se izvuete iz nje, A to je mogue samo ako postanete vrlo, vrlo svesni, vrlo pronicljivo svesni, iskreno svesni. Tada ete svuda unaokolo vide ti klopke. Nemojte da reagujete na njih. Grenici su oduvek bili tu, kriminalci su oduvek bili tu - pokuali su da slome okove drutva, ali nikada nisu mogli da stignu daleko; uvek su bili uhvaeni. Jedini p u t d a se izae iz toga je veoma suptilan, a to je ui duboko u sebe tako da drutvo tu ne moe da dopre, To je jedini put -postati istinit, doi do svog centra. To je sva mudrost zena. Jednom je na nekom naunom skupu, mladi fiziar priao bri tanskom astronomu, ser Arturu Edingtonu, i upitao ga:
71

DANS DANS VOKO VANS

"Da li je istina, ser Arture, da ste vi jedan od jedine trojice na svetu koji su zaista razumeli Ajntajnovu teoriju relativiteta?" Zatim, poto je primetio izraz nelagode na astronomovom licu, izvinjavao se. "ao mi je," rekao je. "Nisam imao nameru da vas uznemirim. Znam koliko ste skromni." "Ma ne," rekao je Edington, "samo sam se pitao ko bi mogao da bude taj trei." Sva vaa drutvena formalnost, skromnost, uljudnost, samo su naslage, tanke naslage - kao kada sipate ulje u vodu i tanki sloj ulja je pokrije. On je tanji i od koe. Nemojte da vas to prevari. Jedini nain da odete izvan njega je da uete u sebe. Moda ete postati grabi - to se deava. Da bi postali iskreni, neki ljudi postaju grubi. To nije put. Da bi bili poteni, neki ljudi postaju nasilni. Da bi bili istiniti, postaju ljuti i maloumni. To nije put. Ako elite da budete istiniti, doite do centra - jer ako ostanete na periferiji ostaete neistiniti. Pustite da va centar vlada periferijom. Pomerite se u centar. I pourite. Ne mislim da budete nestrpljivi. Mislim, nemojte da budete lenji. Z a t o to je problem u tome da, ako je predugo iveo u drutvu i sledio njegova pravila i norme, ovek se na njih navikao. On zaboravlja da su to okovi, zaboravlja da su to lanci. Lanci poinju da lie na ukrase. U stvari, poinjete da ih branite. Desilo se. Za proslavu trideset godina braka, Mula Nasrudin je doao kui i poklonio eni jedno majmune. "Jesi li poludeo?" povikala je gospoa Nasrudin. "Gde, doavola, da drimo majmuna?" "Ne brini," rekao je Nasrudin. "Spavae u krevetu sa nama." "A ta emo sa smradom?" "Ako sam ja mogao da ga podnosim trideset godina, i on e se brzo navii na njega." Pourite jer kad se jednom ugnezdite, bie teko, teko jer neete uviati da ste u okovima. Ako moete da pobegnete dok ste mlai, bie vam lake. to ste stariji, to postaje sve tee.

72

KAKO JC UNUTRA TAKO JC I SPOUA

A sada, pria:

Posle Bankeijeve smrti, slepac koji je iveo u blizini uiteljevog hrama rekao je prijatelju: "Poto sam slep ne mogu da vidim ovekovo lice, zato moram da mu odredim karakter na osnovu boje glasa. Obino kada ujem da neko nekome estita na srei ili uspehu, takoe ujem skriveni zvuk zavisti. Kada se izjavljuje sauee zbog tue nesree, ujem zadovoljstvo i ugodnost, kao da je onome ko izjavljuje sauee zaista drago to je u njegovom svetu ostalo neto da se postigne. Ipak, u itavom mom iskustvu, Bankeijev glas je uvek bio isb'en. Kad god bi on ispoljavao sreu, nisam uo nita drugo osim sree, a kad god bi ispoljavao tugu, tugu sam jedino i uo." To je najvea poast koja moe da se oda oveku, seanju na oveka. Bankei je bio jedan od najveih Uitelja zena. Taj slepi ovek koji je iveo blizu hrama nije mogao da vidi ljudska lica. Slepi ljudi postaju veoma, veoma perceptivni. Poto su slepi, postaju vrlo perceptivni. Zato to im oi ne funkcioniu, sva energija i sposobnost vida prenosi se na njihove ui. Ui im postaju zamena za oi. Postoji razlika izmeu oiju i uiju. Oi su linearne, gledaju samo u jednom smeru. Ui nisu linearne. Ui uju iz svih pravaca, zvuk se hvata iz svih pravaca. Ui su potpunije od oiju. Oi se samo usmeravaju; oi su vie koncentrisane. Ui su meditativnije; otuda svi meditanti sklapaju oi, jer uz oi um postaje linearan. Lako je koncentrisati se oima; teko je meditirati. Zapamtite razliku: kada se koncentriete, usmeravate svoj um iskljuivo na neto, a sve drugo se iskljuuje iz toga. Ukljuujete samo odreenu stvar na koju se koncentriete, a sve ostalo se iskljuuje. Usmeravate se. Ali ui su vie meditativne. One ukljuuju sve, sve to se deava okolo. Ako
73

VANS VANS VOHO VANS

sluate mene, ujete i ptice. To je istovremeno deavanje. Za ui postojanje je simultano; za oi je linearno, postepeno. Ako ponem da gledam s jedne na drugu stranu, prvo u videti Amidu, pa Tirtu, onda nekog drugog, pa nekog treeg - ovde ste svi zajedno. Ali oi e stvoriti linearni red koji predstavlja falsifikat stvarnosti. Niste ovde poredani u redu, svi ste ovde zajedno. Ako, meutim, oslukujem uima, sklopljenih oiju, vae disanje, vae bie - onda ste ovde svi zajedno. Ui su blie egzistenciji od oiju, i nesrea je to su ui zapostavljene a oi postale previe dominantne. Psiholozi kau da se osamdest posto ljudskog znanja stie preko oiju. Osamdeset proce nata! To je previe. To je postalo skoro kao diktatura. Oi su postale diktatori. Ui su blie bivanju, rasutom bivanju, zajednitvu bivanja. Postoje metode, naroito u zenu, kada se samo sedi i oslukuje - oslukuje se bivanje, bez koncentracije na bilo ta. Lake je sklopiti oi; moete da ih otvarate i zatvarate. Um moe da manipulie oima, ali ui ne moete da zatvorite. One su uvek otvorene. Dakle, ako vie naglasite ui od oiju, postaete otvoreniji. Oima se lake manipulie, um moe da izvodi trikove sa oima. Mnogo je tee izvoditi trikove sa uima. Ako naiete na slepog oveka, videete, to se deava. On poinje da vidi uima. A moe da vidi mnoge suptilne nijanse koje oi ne mogu da vide. On postaje preceptivniji. Preko zvuka, tona, siunih neodlunosti u tonu, kolebanja, on poinje da sagledava vau unu tranjost. A poto on nije deo drutva - drutvo pripada onima koji imaju oi - slepi ovek skoro da je otpadnik, izvan drutva. Zato ne znate kako da prevarite slepog oveka. Znate kako da prevarite ljude koji imaju oi, ali ne znate kako da prevarite slepca. Niste to nikada radili, to se nikada nije desilo. Retko nailazite na slepe ljude. On poinje da vid i mnogo toga. ak i po vaim koracima, odjeku vaih koraka, on poinje da prepoznaje mnogo toga u vama. Da li ste ovek koji je prizemljen? Ukorenjen. Slepi ovek moe da vidi samo na osnovu vaih koraka - moe da uje da li ste prizemljeni ili ne. Svako se kree na drugaiji nain, hoda drugaije. Kada Buda hoda, on je izuzetno uzemljen. Njegove noge su skoro kao korenje drveta. On je u dubokom kontaktu sa zemljom. Zemlja ga hrani, i on hrani zemlju. Tu postoji neprekidan prenos energije. Ljudi su obino drvee bez korenja. Hodaju kao da su bez korena; nemaju korenje u zemlji, nisu uzemljeni. Probajte jednom. 74

KAKO JI UNUTRA TAKO JI I SPOLJA

Samo stojte bosi na zemlji ili pesku na plai i oseajte da su vam noge poput korenja koje see duboko u zemlju. I ponite da se njiete na vetru kao drvo. Zaboravite da ste ovek, mislite o sebi kao o drvetu, i ubrzo ete videti da se neto deava izmeu vas i zemlje. Moda e to malo potrajati jer ste zaboravili taj jezik, ali jednoga dana ete videti da se neto deava. Zemlja neto daje stopalima, a i vi uz vraate, odgovarate. I doi e dan kada ete poeti da hodate sasvim drugaije - ukorenjeni, utemeljeni, ne krhki, ne tuni, vie ivi, puni energije. Biete manje umorni i vai koraci imae drugaiji kvalitet. Slep ovek odmah moe da vidi da lije ovek ukorenjen u zemlju ili nije. Onaj ko krade hoda drugaije - neprekidno je uplaen. Strah ulazi u njegove korake, u zvuk koraka. ovek koji ulazi u svoju kuu - kod kue, oputen - hoda drugaije. Slepi ovek koji je iveo pored Bankijevog hrama mora da je poznavao na hiljade ljudi. On je bio prosjak. Postoje Bankei umro, rekao je, "Obino kada ujem da neko nekome estita na srei ili uspehu, takoe ujem skriveni zvuk zavisti." Kada ljudi estitaju drugima, duboko u sebi su ljubomorni. Tu postoji zavist. To je samo drutvena obaveza koju ispunjavaju. Njihov glas to pokazuje. Posmatrajte, ponite da posmatrate ivot. Divno je posmatrati. Mnogo toga se neprekidno deava oko vas. Proputate izuzetna iskustva. Posmatrajte ljudske glasove - kada neko nekom estita. Pokuajte da vidite ta taj glas kae - ne ono to govori, ve ta kae. I odmah ete razume ti na ta ovaj slepi ovek misli. Postoji suptilna ljubomora, zavist, bol, jad, frustracija - to je neko drugi uspeo, a mi nismo. To je samo prazna estitka. "Kada se izjavljuje sauee zbog tue nesree, ujem zadovoljstvo i ugodnost ..." Ovo drugo je jo dublje. Prvu stvar ste mogli da shvatite. Moete rei, "U redu, tako je. Postoji ljubomora kada se nekome estita." Ali slepi ovek kae da kada izljavljujete sauee, kada vidite daje neko umro ili bankrotirao ili mu je izgorela kua, i odete i saoseate sa njim i kaete, "To je stvarno \oe," duboko u vama postoji suptilno zadovoljstvo i prijatnost. Jer se duboko u sebi dobro oseate zato to nije izgorela vaa kua, ve neija tuda; nije vaa ena umrla, ve 75

VANG VANG VOKO VANG

neija tuda; bar je vae dete jo ivo, (ude je umrlo. Bog prema vama nije bio tako okrutan. Oseate suptilnu radost. Uvek kada saoseate ili izraavate sauee, posmatrajte. Ili dok posmatrate druge koji to rade, zagledajte se duboko u njihov glas tu je prisutno jo neto; mora da bude tako. U vaoj ljubavi, prisutna jc mrnja. ak i kada se smejete, neto duboko u vama nastavlja da plae. Va smeh nije ist; va smeh vrlo lako moe da se pretvori u pla, va pla moe vrlo lako da se pretvori u smeh. To vam je poznato. Nekog volite a svakog trenutka moete da ga zamrzite. Bili ste spremni da umrete za njega, a sada ste spremni da ga ubijete. Prijatelj zaas moe da postane neprijatelj. ovek je protivrean, izofren. A slepi ovek kae. Ipak, u itavom mom iskustvu, Bankcijev glas jc uvek bio iskren. Kad god bi on ispoljavao sreu, nisam uo nita drugo osim sree ... " Ona je bila ista, neokaljana suprotnim, neiskrivljena, neprotivrena. Bila je jednostavna. Nije bila sloena. Bila je iskrena. " ... a kad god bi ispoljavao tugu, tugu sam jedino i uo." Ta jednostavnost je cilj zena; ta iskrenost je cilj zena. Pre neki dan sam proitao nekoliko stihova T.S.Eliota: Uslov potpune jednostavnosti (koji ne kota nita manje od svega) i sve e biti dobro i svi naini e biti dobri kad se jezici umotaju u krunisani vor vatre i vatra i rua su jedno. Oni iskazuju samu sutinu zena. / vatra i ml su jedno. Pojavie se trenutak jednostavnosti kada se energija koja se ulae u mrnju i energija koja se ulae u ljubav oslobaa ju iz svojih suprotnih krajeva. / vatra i ria su jedno.
76

KAKO J( UNUTRA TAKO JC I SPOLJA

Tada je ovek jednostavno jednostavan. Nema u sebi nikakve protivrenosti. Moete da ga okusite; ukus mu je uvek isti. A sve to radi, radi celovito - nema drugog naina. ak ni najmanju stvar ne moe da uradi a da nije sasvim u njoj. ak i mali pokret ruke i on je potpuno u tom pokretu. Gleda vas i tu je u svom pogledu - p o t p u n o je tu. Dodirne vas - ne dodiruje vas samo rukom, ve itavim svojim biem. Obino mi rukujemo stvarima - stolica ma, stolovima, hiljadu i jednom stvari - i zaboravili smo da su ruke nameiijene i za neto drugo, a ne samo za rukovanje stvarima. Zato kada dodirnete ruku svog voljenog, vi je dodirujete kao da dodirujete sto. Zaboravili ste da ruke nisu samo za upravljanje, one su i za davanje. Ruke su postale mrtve. Kada vas dodirne ovek kao to je Banke i, znaete ta je dodir. On e kroz svoj dodir potpuno da protee kroz vas; ulice sebe u vas. Njegov dodir bie dar, njegov pogled bie dar jer on je postigao cilj. Samom sebi je dao konani dar sopstvenog bia - / vatra i na su jedno. Sluajte svoje srce, kreite se u skladu sa svojim srcem, bez obzira na cenu: Uslov potpune jednostavnosti Koji ne kota nita vie. od svega ostalog ... Biti jednostavan je tegobno, zato to da budete jednostavni morate da uloite sve to posedujete. Morate sve da izgubite da biste bili jednostavni. Zato su ljudi izabrali da budu sloeni i zaboravili kako da budu jednostavni. Ali jedino jednostavno srce kuca sa Bogom, ruku pod ruku. Jedino jednostavno srce peva sa Bogom u dubokoj harmoniji. Da biste stigli dotle, morate da pronaete svoje srce, sopstveni otkucaj, sopstveno bilo. "Ovo je moj put," govorio bi Nie, "Gde je va? Tako sam odgovarao onima koji su me pitali za Put. Jer Put... ne postoji." "Ovo je moj put, gde je va? Tako sam odgovarao onima koji su me pitali za Put. Jer Put... to ne postoji." Postoje samo putevi -jedini put ne postoji. Va put, moj put, da - ali jedini put, ne. Z e n je apsolutno individualan put. To nije religija u smislu hrianstva, nije religija u smislu bilo koje organizacije. ovek mora da postane individua, Re "individua" je dobra. Ona naprosto znai:
77

DANS DANS DOHO DANS

onaj ko ne moe da bude podeljen. Nedeljiv znai individualan. Jo uvek niste individue zato to ste rascepljeni. Postanite jedno i postaete individue. Cena je visoka, rizik je veliki, ali isplati se.

78

KADA JE GROE KISELO 14. jun 1976.

OO ODGOVARA NA PITANJA

Prvo pitanje: "Srea je ne biti dovoljno pametan da zna zbog ega da biine." Molim te, protumai. To mora da je rekao vrlo nesrean ovek, a i vrlo egoistian. Nije mogao da prepozna da je nesrea stvorena neiteligencijom. On se trudi da sauva svoj ego. Kae d a j e groe kiselo. Nije potrebna nikakva inteligencija da bi ovek bio nesrean. Svakoje u stanju da bude nesrean ali je srea veoma, veoma retka. Za to je potreban veliki talenat. Ne samo intelekt, potrebna je inteligencija. Vrlo retko, Buda, Krina bili su sreni. Gotovo je nemogue biti srean. Zato pokuajmo da razumemo ta je nesrea. Nesrea je nesposobnost da se shvati ivot, nesposobnost da ovek razume samog sebe, nesposobnost da se stvori sklad izmeu vas i bivanja. Nesrea je neusaglaenost izmeu vas i stvarnosti; neto je u sukobu izmeu vas i bivanja. Srea je kada nita nije u sukobu - kada ste ucelovljeni i kada ste ujedinjeni i sa bivanjem. Kada postoji sklad, kada sve tee bez sukoba, glatko, oputeno, tada ste sreni. Srea je mogua samo uz veliko razumevanje, razumevanje veliko kao vrhovi Himalaja. Manje od toga nije dovoljno. Svakoje u stanju da u svakom trenutku bude nesrean, eto kako je itav svet tako nesrean. Da biste bili sreni, moraete da budete u stanju da stvorite tako veliko razumevanje sebe i sveta u kome postojite, da sve bude na svom mestu, u dubokom skladu, u ritmu. A izmeu vae energije i energije koja vas okruuje dolazi do plesa i poinjete da se kreete ukorak sa ivotom. */

VANG VAN6 DOKO VANG

Srea je kada vi nestanete. Nesrea je kada vas ima previe. Vi ste nesloga, vae odsustvo bie sloga. Ponekad imate bljeskove sree - kada nekim sluajem vas nema. Posmatrajui prirodu, ili zvezde, ili drei za ruku voljenog, ili vodei ljubav ... u nekim trenucima vi niste prisutni. A k o vodite ljubav sa voljenim i to je zaista tako kako kaete, "voenje", onda tu nee biti sree. Ljubav ne moe da se napravi. Moete biti u njoj ili ne biti u njoj. aii nema naina da jc napravite. Engleski izraz je ruan. "Praviti ljubav" je besmisleno. Kako moete da je napravite? Ako postoji stvaralac, ako je tu onaj koji neto radi, tehnika i dalje postoji. Ako sledite neku tehniku Mastersove i Donsona ili Vatasvane ili nekog drugog izvora, i niste se u tome izgubili, sree nee biti. Kada ste izgubljeni tako da ne znate kuda ete, ne znate ta radite, u posedu ste celine, deo ne postoji odvojen od celine... tada je to orgazmiko iskustvo. To je srea. Za sreu e vam trebati ogromna inteligencija. A namerno kaem inteligencija, a ne intelekt. Intelekt moete nabaviti na tritu, intelekt moete dobiti iz knjiga, intelekt moete dobiti na univer zitetu. Intelekt je prenosiv, intelekt je mehaniki, intelekt pripada bio-kompjuteru koga nazivate um. Inteligencija ne pripada umu, inteligencija potie od ne-uma - onoga to ljudi u zenu nazivaju ne-umom. Inteligencija nema nikakve veze sa informacijama, zna njem; ona poseduje samo jedan elemenat i to je svesnost. Ako ste inteligentni va ivot e biti srean. Zato je potrebna inteligencija? Z a t o to je ivot sam po sebi besmislen. Smisao nije neto to tek tako stoji tamo a vi samo treba da ispruite ruku i uzmete ga. Smisao mora da se stvori. Ljudi mi dolaze i pitaju, "Koji je smisao ivota?" Kao da ivot ima neki smisao. ivot nema nikakav smisao - to je lepota ivota. Zbog toga je to sloboda.Vi ste slobodni da stvorite sopstveni smisao, a ja sam slobodan da stvorim svoj smisao. Da ivot ima smisao, svi mi bismo bili samo robovi i takav smisao ne bi imao nikakvu vrednost. ivot je sloboda. On vam ne namee nikakav smisao; jedino vam prua priliku da stvorite sop stveni smisao. Smisao mora da se stvori. To nije kao neto to moete da otkrijete, moraete a postanete sopstveni smisao, moraete da sebi pruite novo roenje. Zato kaem daje potrebno mnogo inteli gencije. Biete sreni jedino kada budete ose tili smisao u ivotu, pre toga neete.
82

KADA JI GROlDl KIILO

ivot nema nikakvog smisla u sebi, vi morate da u njega unesete smisao. ivot je samo grubi materijal, sami morate da u njemu stvorite svoj smisao. Morate da stvorite svog Boga. Bog nije tu i ne eka na vas. Morate da ga stvorite u svom srcu, u najskrovitijoj sutini svog bia. Jedino tada ete biti sreni. Da biste stvorili smisao moraete da budete tvorac. Slikari sli kaju, stvaraju slike; pesnici piu, stvaraju poeziju; plesai igraju... ali to su sve samo delovi. Religiozan ovek stvara sebe; religiozan ovek jc najvei umelnik koji postoji. Svi ostali umetnici samo nalaze zamene i pre ili kasnije postae frustrirani. Napisali ste mnogo pesama, a onda jednog dana shvatite, "Gde je tu smisao? Zato da nastavim da piem?" Slikali ste, a onda jednog dana iznenada uvi ate, "Gde je tu smisao? Za koga?" Jednoga dana ete umreti i sve e biti naputeno i neslae. Dakle, u emu jc smisao? Ako ne ose tite sutinu besmrtnosti u svemu to inite, ne moete biti sreni, a sutina besmrtnosti se osea jedino kada stvorite be smrtnost u sebi. Gurdijev je govorio, i sa punim pravom, da ovek nije roen sa duom. Sve ostale religije kau da je ovek roen sa duom, ali Gurijevljeva tvrdnja je od ogromnog znaaja - ovek nije roen sa duom. A ako je ne stvorite neete imati rukavu duu, iveete prazni i umreete prazni. Moraete da je stvorite, zato kaem da je za to potrebna velika inteligencija. Ovo mora da je izrekao neko ko je bio vrlo nesrean a ipak tako egoistian da nije mogao ili nije hteo da prepozna injenicu daje on taj koji stvara nesreu. Zato on kae, "Srea je ne biti dovoljno pametan da zna zbog ega da brine." On kae da ovek, da bi bio srean, mora da bude neznalica, da bi bio srean, mora da bude glup. Onda je Buda glup, Isus je glup, a ljudi koji su u ludnicama jedini su inteligentni ljudi na svetu. Ovaj ovek, meutim, pokuava da sauva svoj ego. Biti inteli gentan je teko, potrebno je da uloite ogroman napor. Moraete da unitite mnogo smea u sebi, moraete da stvorite vatru svesti da bi se spalilo sve to je beskorisno, a sauvalo samo ono stoje isto zlato. Vrlo malo ljudi je spremno da proe kroz te muke, kroz disciplinu koja stvara inteligenciju. Ljudi hoe preice. Neki ovek je otiao kod psihijatra i rekao da ga svake noi poseuje dvoglavo udovite sa deset nogu. Jako je patio, nije mogao
83

VANS DANS VOKO VANS

da spava, bivao je sve jadniji i svakog dana je mogao da se stropota. Pomiljao je ak i na samoubistvo. "Pa, izgleda da u moi da vas izleim, "rekao je psihijatar, "ali bojim se da e to biti dugotrajan proces i da e vas kotati oko trista dolara." "Trista dolara?" rekao je ovek. "Zaboravite! Otiu u kui i sprijateljiti se sa njim." Eto kako je biti inteligentan tako teko i kota toliko. Morate da stavite na kocku sve to imate. To je krst. U stvari, moraete da umrete da biste bili inteligentni jer jedino kada se budete ponovo rodili, biete inteligentni, a ne pre toga. A krst morate da nosite na svojim pleima, niko drugi ne moe da nosi va krst. Sami morate da nosite krst do sopstvene Golgote, nema drugog naina. Mnogo puta ete posrnuti na putu, mnogo puta ete biti tako umorni i iscrpljeni da ete morati da se odmorite. Mnogo puta ete pomisliti da su blagosloveni oni koji nikada nisu poeleli inteligenciju, svesnost. "ta sam to odabrao?" Mnogo puta e vam se u umu pojaviti sumnja i podozrenje. "Da li uopte postoji neki cilj ili ja samo nosim krst i traim svoj ivot?" Mnogo puta poeleete da se vratite u svet, bie mnogo iskuenja. Ali ako moete da istrajete, ako moete da osta nete na putu uprkos svih sukoba, jednoga dana inteligencija e procvetati. Ona je skoro kao seme; seme ne moe da zna ta e se desiti, seme nikada nije upoznalo cvet. A seme ak ne moe ni da veruje da ima mogunosti da postane pre lepi cvet. Put je dug, i uvek je bezbednije ne kretati na to putovanje jer je put nepoznat, nita nije za jameno. Nita ne moe da se zajami. Hiljadu ijedna opasnost vreba na putu, mnoge su klopke -a seme je bezbedno, skriveno ispod vrste ljuske. Ipak, seme pokuava, upinje se, odbacuje vrstu ljusku koja predstavlja njegovu bezbednost, poinje da se kree. Odmah poinje borba: borba sa zemljitem, sa kamenjem, stenama. Seme je bilo vrlo tvrdo a klica e biti vrlo, vrlo nena a opasnosti e biti mnogo. Nije bilo opasnosti po seme, seme je moglo da preivi milenijum, ali za klicu postoje mnoge opasnosti. Ipak, klica kree; ka nepo znatom, prema suncu, prema izvoru svetlosti, ne znajui kuda, ne znajui zato. Veliki je krst koji treba poneti ali san poseduje seme, a seme se kree. Jednoga dana... A veliko je i nadmetanje; tu je drugo drvee, druge biljke su tu, a on mora sve njih da prede jer e mu
84

KADA

JI 6R0DI KISUO

jedino tada biti dostupni sunce i nebo. A tada, niko ne zna. Ipak, jednoga dana ono procveta, dogodi se. Isti je put oveka. Teak. Potrebno je puno hrabrosti. Pria se da je drAlbertvajcer bio domain mnogim posetiocima iz Evrope u bolnici Lambaren u francuskoj ekvatorijalnoj Africi. "Ova vruina je nepodnoljiva," alio se jedan od posetilaca. "Kolika je temperatura?" "Ne znam," odgovorio je vajcer. "Ovde nemam termometar." "Nema termometar?" "Ne," odgovorio je doktor. "Kad a bih znao koliko je vrue, mislim da ni ja to vie ne bih mogao da podnosim." Ljudi ostaju neiteligentni jer ako znate, ako ponete da shvatate, bie gotovo nemogue da podnesete ivot koji vodite. Vi ivite u paklu. uo sam za oveka, velikog intelektualca, filozofa, koji je umro. Doao je pred Boga nag a Bog je otvorio knjigu ivota tog oveka. Bog je nabrajao sve ovekove grehe, tu zapisane. ovek je praktino bio kriv za sve grehe, ukljuujui i okrutnost, nedostatak milosra, lopovluk, nezahvalnost, nelojalnost i nedostatak ljubavi. Na sve optube ovek je odgovarao, T to sam radio." Bog je zatim sklopio knjigu ivota tog oveka i rekao mu,"Sasvim sigurno u te poslati u pakao." ovek je rekao da nee moi jer je pakao mesto na kome je oduvek iveo. Tako Bog, osetivi se malo uznemiren to ovog oveka ne moe da poalje u pakao, osetivi se skoro nemonim, nije znao ta da radi ... jer ovek je bio u pravu - kako da poalje u pakao nekoga ko je oduvekiveo u paklu? Z a t o je Bog rekao da e ga poslati u raj - s a m o da bi spasao svoj ego. A ovek je povikao, "Ne moe!" Bog je pitao, "Zato ne mogu da te poaljem u raj?" ovek mu je odgovorio, "Jer nikada, ni najednom mestu, nisam bio u stanju da ga zamislim." I zavlada tiina u Stranom Sudu. Kako da poaljete u raj nekoga ko ne moe ak ni da ga zamisli, ko ga nikada nije okusio? Kako da poaljete u raj nekoga ko ga nije stvorio u sopstvenoj dui? Nemogue. Porazio je Boga. Pakao nije 5

VANG VANS DOkO VANG

mogu jer je tu iveo, a drugog pakla nema. Raj nije mogu osim ako ga ne stvorite sami. Ako ga ne nosite u sebi, neete ga nai ni na kom drugom mestu. U svim religioznim knjigama sveta kae se da sveci idu u raj, ali loje polovina izjava. Oni idu u raj zato to ive u raju; idu u raj zato to su sami stvorili svoj raj. U stvari, da biste bili u raju, moraete da imate raj u sebi - nema drugog naina. Biti inteligentan znai stvorili sopstveni raj, stvoriti sopstvenu sreu, u protivnom nema nikakve. Ako je stvorite, imate je. To je kao i disanje: ako diele, ivi ste, ako ne diele, niste ivi. Ako stvorite sreu, sreni ste; ako je ne stvorite, niste sreni. Nesrei nije potrebna nikakva vaa kreativnost. Nesrea je negativno stanje, ne treba da se stvara. Odsustvo tu moe da postoji, ali prisustvo mora da se stvori. Zapamtite to i nemojte postali rtva ovakvih pitanja. Na Zapadu krue mnoge nepromiljene izjave. Te izjave mogu da izgledaju vrlo dubokoumne - ali nisu.

Drugo pitanje: U toku igrajue meditacije stalno su mi se javljali bljesk ovi u vezi onoga io si rekao o drutvu, drogama, itd. i pitanje da li sada, kada sam opijen konanom drogom, tobom, Oso, neko moie da mi to oduzme? Da me spusti sa te vene visine? Niko sem tebe. Ti moe to da uniti, niko drugi. To je u potpunosti tvoja tvorevina. Ti moe da je uniti ili da je gaji. Zapamti to, jer je vrlo teko kretati se u visinama. Nismo prilagoeni za visine, prilagoeni smo za puzanje po zemlji. Zato uvek kada dosegne neku visinu ne moe dugoda ostane na njoj. Pre ili kasnije sputa se nazad u mranu dolinu svog ivota. Potom to postaje samo seanje. 1 ne samo to, to postaje i frustracija jer sada zna da je visina mogua. A izgubio si svoj put, vratio si se u dolinu. U stvari, bilo lije bolje ranije, na neki nain - nisi znao za visine, nisi znao za svetlost, pa si mislio da je dolina jediniivot. Sada kada si okusio neto, nikada nee moi da bude spokojan u dolini. Dakle, ako se osea uzvieno, ako si dotakao neku visinu u svojoj svesti, ako se neko nebo otvorilo, budi krajnje oprezan jer je 86

KADA JE GROlVE KISELO

cvet svesti veoma nean - vrlo, vrlo nean. U jednom jedinom trenutku nesvesnosti moe da se uniti. Potrebni suivoti da se stvori, a jedan trenutak nebudnosti da se uniti. Veoma je nean. Ali niko drugi vam ga ne moe oduzeti, to je sigurno, niko vam ga ne moe ukrasti. To je neto u vama. Otuda mogu da ubiju vas, ali on ne moe da bude ubijen. Apsolutno je va. ak i kada bih ja eleo da ga ponovo uzmem od vas, ne bih mogao, jer vam ga ja u sutini, nisam ni dao. Sami sebi ste ga dali. Moje prisustvo je pomoglo kao katalizator i to je sve. ak ni ja ne mogu da vam ga oduzmem. Ali nemoj da bude zadovoljan time - to ti to niko ne moe oduzeti - ti moe da ga uniti. Opasnost e potei od tebe, nevolja e doi sa tobom. Zato nemoj da se osvre u potrazi za nepri jateljem, pogledaj u sebe. To je veliki dar koji si darovao sebi, a sada se uvaj unutranjih neprijatelja: ljutnje, mrnje, ljubomore. Oni vrebaju. Oni te posmatraju kako uzlee tako visoko, spremaju se da te povuku nadole, da te povuku nazad u dolinu, tamo gde misle da ti je mesto. Pazi sada - neprijatej je u tebi, ba kao to je i prijatelj u tebi. Mahavir je rekao si sam svoj neprijatelj ako nisi budan, a svoj si prijatelj ako si budan. Veliko blago li se dogaa. Ne moe da ostane nesvestan kao pre, jer ranije nisi imao nikakvo blago, nije bilo ta da se uva. A sada to vie bude napredovao iznutra, vie e morati da pazi, da uva.

Tree pitanje: Ne prestajem da se pitam ta si mislio kada si rekao da moramo da poemo stranputicom - pitajui se ta bih ja trebalo da uradim, a onda sam iznenada uvideo, mi jesmo skrenuli. Tano. Dogodio ti se veliki uvid. ovek je zalutao. Greh ne treba da se poini, on je ve poinjen. To je smisao hrianske parabole da je Adam poinio greh - prvi ovek. ovek je roen na stranputici, to je njen smisao, mi smo ve u grehu. Re "gerh" je vrlo, vrlo lepa. Njen prvobitni koren znai "proma iti cilj." Greh ne znai greiti, ve to naprosto znai promaiti cilj.
87

VANS VANS DOKO VANS

Mi smo skrenuli s puta, od samogpoetka ovek je na stranputici, zato ni ne treba nita da inite da biste poli pogrenim putem. G d e god da ste, promauje tc svoj cilj, svoju metu. Ne znate ko ste, nc znate zato ste, ne znate kuda idete - i zbog ega. Samo idete i dalje kao naplavljeno drvlje koje vetar nosi gde hoe. Upamtite, to je prvi uvid, "Zalutao sam," koji e vas vratiti na put. Onog trenutka kada je Adam uvideo, "Poinio sam greh," vratio se domu. im uvidhc da greke, ma ta i ma gde bili... To je vrlo teko uvidetijerse um trudi da zatiti, da racionalizuje. Um pripada svetu. On produava da vas titi - u sutini, ne ba vas, ve vau "zalutalost". Moraete da odbacite sve zatite, sve racionalizacije. Kada jednom shvatite da ste na pogrenom putut, iznenada uviate da nemate ta da sauvate u ovom svetu -bogatstvo, mo, presti, nita nije vredno. Sve su to kojetarije, A vi gubite neto neizmerno vredno zbog kojetarija; prodajete sebe i kupujete igrake; unitavate mogunost stvaranja due ni zbog ega. To je osnovan uvid, prvi proboj. Budite sreni zbog toga, ako ste prepoznali da ste zalutali, ako ste prepoznali da greke - ne da greke na neki poseban nain, ve u optem smislu. Ne da ste pogreili zato to ste ljuti, da greite zato to ste puni mrnje, ne da greite zato to niste uradili ovo ili ono - ovek ne osea da je na stranputici na neki poseban nain, ve u optem smislu. Tada se vrata otvaraju jedino za rast, tada iznenada poinjete da gledate u drugoj dimenziji. Tada ne gledate spolja. Nego poinjete da se zagledate unutra, jer e sve ono to budete radili spolja sve vie i vie da vas odvlai sa puta. to vie bude jurili za se rikama spoljanjeg, vie ete gubiti sebe u svetu. ovek poinje da sklapa oi, da osea i dodiruje svoje bie. Prvo treba spoznati "Ko sam ja?" - sve drugo je manje vano. A ako se rei ta osnovna stvar, taj osnovni problem, ako se prodre u tu sutinsku tajnu, onda se sve ostalo automatski reava. A ako ovo ne resite, i ne odgovorite na osnovno ovekovu potragu - "Ko sam ja?" - sve to budete radili bie beznaajno. ta vi radite? Vi ne nastojite da spoznate sebe, nego pokuavate da se nadmeete sa drugima. Niko se ne trudi da bude ono to je, svako nastoji da porazi drugog. itav svet ivi kao takmiarska ludnica: neko kupi kola, e sad i vi hoete da kupite kola, i to vea. Moda vam ne trebaju, ali ego vam je povreen. Neko sagradi veliku kuu, e sada i vi morate da sagradite jednu, ali veu. Tako se ivot SS

KADA JI 6R0VC KISUO

stalno traci. Zato biste brinuli o tome ta rade drugi? To je njihova stvar; ako im je dobro, neka ih. Vi bi trebalo da zadovoljavate svoje potrebe. Ali, obino postoje dve vrste ljudi: oni koji se nadmeu sa drugima i drugi koji neprekidno proklinju druge da ine zlo. I jedni i drugi gree. Ko ste vi da odluujete? Ako je neko napravio veliku kuu, ko ste vi da odluite da lije to dobro ili loe? To nije vaa briga. On o tome treba da misli. Vi bi trebalo samo da razmislite da li vi treba da radite to to radite. Ljudi se takmie do besmisla, i umiru svakog dana. Jednog dana vas zaposedne smrt, pa se setite da ste protraili ceo ivot takmiei se sa drugima. A to je bilo besmisleno. Trebalo je da svu svoju energiju unesete u spoznaju sebe. uo sam vrlo lepu anegdotu. Desilo se da su katolika crkva i sinagoga bile u istoj ulici, jedna naspram druge. I razvilo se rivalstvo izmeu svetenika i rabina. Kada je crkva svee okreena, sinagoga je morala da bude prevuena sadrom. Kada je svetenik organizovao upnu povorku od hiljadu svedoka koja je prola gradom, rabin je organizovao povorku od dve hiljade vernika. Svetenik je kupio novi auto, pa je rabin kupio vei. Zatim je ispred crkve svetenik obavio sveanu ceremoniju blagosiljanja svog novog automobila, a rabin je izaao sa kljetima, otiao do svog auta i odsekao tri pedlja auspuha. Obrezivanje! Ljudi neto produavaju do besmisla. Drugi mora da bude pobeden na ma koji nain. Drugi mora biti pokoren. Upamtite da je ova glupost duboko ukorenjena u oveanstvu i sve dok je ne odbacite, neete moi da spoznate sebe, neete moi da se ponovo vratite u svoj dom. Nastaviete da se sve vie udaljavate, da sve vie skreete sa pravog puta. A potom ete jednog dana iznenada shvatiti da se itava graevina sruila. Bila je bez temelja, pravili ste kuu od karata. D u n u o je laki povetarac i sve je nestalo. Ili ste pokuavali da plovite u papirnom amcu. Ovakav kakav je, ovek naprosto ivi u snu - snu ega, ambicije, moi, prestia. Religiozan ovek je spoznao da sve to vodi na stran puticu. Jednog dana sam bio u domu Mula Nasrudina. Mula Nasrudinov sin, tinejder, je ulubio branik na porodinim kolima.
89

VANG VANS VOKO VANG

"ta ti je rekao otac kad si mu to saoptio?", upitao sam ga. "Da li da izbacim psovke?", pitao je. "Da, naravno." "U tom sluaju," odgovorio je deak, "nije rekao ni rei." Kada se jednoga dana budete osvrnuli na svoj ivot, neete videti nijedan inteligentan in - ve sve same gluposti i budalatine. Bie vas sramota. Sto pre to shvatite, to bolje. U tome je sutina sannyasa: priznavanje da je do sada va nain ivota bio besmislen; potez kojim biste hteli da raskrstite sa svojom prolou. Menjanjem imena i odee ne menja se nita, to je samo potez kojim pokazujete da se sada stidite starog identiteta. Bio je tako sulud, da je bolje da se potpuno zaboravi. Novo jezgro, novo ime, tako da ponovo moete da ponete. A prolost je lake odbaciti nego je obnoviti. Lake je biti sasvim odseen od prolosti nego je promeniti. Moete da naslikate neto budalasto, pa to moete da menjate, ali ne moete da ga uinite mudrim - ostae budalasto. Bolje je dii ruke od toga. Dakle, ako se u tebi desilo prepoznavanje da smo zalutali, oseaj se blagoslovenim i nemoj to da zaborava. Pamti neprestano. Sve dok se ne vrati na put, pamti. Nije dovoljno da se to prepozna samo jednom, to se mora iveti, mora da se pamti neprekidno, opet i ponovo, tako da to nastavljate da utuvljujete sebi u glavu -tagod da ste radili u prolosti, gotovo je. Ako barem pamtite da je sve bilo pogreno ... i kaem sve pogreno. Nemojte se truditidaodluujetedajenekolikostvariipak bilo dobro. Insistiram: ili je sve bilo pogreno ili je sve bilo dobro. Nema drugog puta. Nije mogue da budala uradi nekoliko ispravnih stvari. A nije mogue ni suprotno - da mudrac uradi nekoliko pogrenih stvari. Mudrac radi sve kako treba, a budala produava da sve radi kako ne treba. Budala bi, meutim, htela da izabere bar nekoliko ispravnih stvari, budala bi da kae, "Jeste, uradio sam mnogo toga pogreno, ali ne sve." Tada e to to uva i za ta kae da je bilo ispravno ponovo da postane centar za njegov ego. Z a t o budite potpuno frustrirani svojom prolou. Fric Perls je govorio da je sva terapija samo znalako frustriranje. Veliki terapeut je onaj ko znalaki produava da vas frustrira - to je onotoja ovde radim. M o r a m d a v a m pokaem da je sve toste radili
90

KADA JI 6R0DI KISHO

bilo pogreno, jer vas jedino to razumevanje moe spasti. Kada jednom prepoznate da je itava prolost pogrena, jednostavno diete ruke od nje, ne trudite se da birate. Nema ta da se izabere. Sve je poteklo od vae nesvesnosti i sve je bilo pogreno. Vaa mrnja je bila pogrena, i vaa ljubav takode; va bes je bio pogrean, vaa samilost takode. Ako tragate duboko u sebi, uvek ete pronai pogrene razloge svoje samilosti i pogrene razloge svoje ljubavi. Budala je budala i sve to ini je suludo. Z a t o ete toga neprekidno morati da se seale, to bi trebalo da postane stalno pamenje - ono to je Buda zvao paljivost. ovek bi trebalo da ostane paljiv da to ne bi opet ponavljao. Jer samo e paljivost da vas zatiti i neete biti u stanju da opet ponavljate svoju prolost - inae um nastoji da je ponovi.

etvrto pitanje: Oo, zaljubio sam se u uang Cua, u Doua, u Mumona, u Bodidannu. Kako da ili ne sledim? Oseam da su me ve promenili. Kako da ne budem zahvalan? Da vam prvo ispriam jednu anegdotu. Kada je rabin Nor, sin rabina Mudekaja, posle oeve smrti preuzeo njegovu dunost, njegovi uenici su primetili da se on na mnoge naine ponaa drugaije od svog oca, pa su mu postavili pitanje u vezi toga. "Ja radim upravo ono to i moj otac," odgovorio je. "On nije oponaao, pa ni ja ne oponaam." Meditirajte o ovoj anegdoti. On je rekao, "Radim isto to i moj otac. On nije oponaao, pa ni ja ne oponaam." Ako zaista razumete Doua, Bodidarmu ili mene, neete oponaati - zato to ja nisam oponaao, zato to Bodidarma nikada nije oponaao bilo koga. Dou je govorio svojim uenicima, "Ako izgovorite Budino ime, odmah idite i isperite usta." Dou je takode govorio, "Ako usput naide na Budu, ubi ga na licu mesta." Aklanjao se Budi svakog dana. Z e n obino izgleda zagonetno, ali je sasvim oigledan. To znai slediti Budu. Kada Dou kae, "Ako usput naide na Budu, ubi ga
91

VANS VAN6 VOHO VAN6

na licu mesta," on je pravi uenik jer je to Budina osnovna poruka. Kada je Buda bio na samrti, poslednje stoje na ovom sve tu izgovorio bilo je, Appo depo bhava" - "Budi svetlost samom sebi." Nemoj nikoga da sledi. Ananad je plakao, jecao jer je Buda naputao telo i rekao je Budi, "Odlazi, a ja jo uvek nisam postao prosvetljen. A ta je sa mnom? ta e biti sa mnom? Svet e postati apsolutno mraan za mene - ti si bio svetlost. A sada odlazi. Smiluj nam se." Buda je otvorio oi i rekao, "Appodepobliava. Budi svetlost samom sebi, Anand, niko ne moe da bude svetlost za tebe." Kada Dou kae, "Ubij Budu ako ga usput sretne," on je istinski sledbenik Bude. Sledbenitvo je u zenu, veoma, veoma delikatno. Bie vam potre bna velika inteligencija ako elite da budete sledbenik zena. Vrlo je lako biti hrianin ili hindus; to je vrlo matematiki. Slediti zen je izuzetno delikatno i poetino - j e r s a m o sledbenitvo znai ne slediti; jer to je poruka zen Uitelja, nemoj da sledi.
v

Pria se da je u Kini jedan Uitelj zena organizovao veliku proslavu. Ljudi su ga zapitkivali o njoj zato to se takva proslava organizovala samo za roendan Uitelja. Nikome nije bilo poznato da je taj ovek sledio bilo koga. Bio je kod nekog Uitelja ali se zna daje taj Uitelj odbio da ga prihvati za uenika. Prema tome, za koga je pravio proslavu? On im je odgovorio, "Zato to je taj Uitelj odbio da me prihvati za svog uenika, on je moj Uitelj." Oni su rekli, "Ne razumemo. ta hoe da kae? Kada te je odbio, odbio te je. Nikada te nije prihvatio za svog uenika." Objasnio je, "Zato i slavim. Da me je prihvatio, bio bih izgubljen. On me je odbacio meni, meni samom. Rekao je, 'Budi svetlost samom sebi.' Kada me je odbacio, on me je prihvatio. Rekao je, 'Neu ti dozvoliti da me imitira. Neu ti dozvoliti da bude moj uenik. Neu ti dozvoliti da postane imitator, identina kopija.' Njegova samilost je bila velika, mnogo me je voleo i zato me je odbio." Z e n je pomalo teak za razumevanje; njegovi putevisu poetini, cik-cak. Hrianstvo je poput super modernog auto puta; a zen je vie nalik cik-cak lavirintu u umi. On se vraa, kree, ponekad u ovom pravcu, ponekad u onom, ponekad u gotovo suprotnom pravcu - ili ste na istok i iznenada se okreete i kreete na zapad. Ali tako
92

KAVA JI BROVl KISUO

stvari stoje i tako treba da bude, jer ivot nije matematika i ivot ne lii na auto put. ivot je neobuzdan. U stvari, ne postoji nijedan put - hodate i stvarate sopstveni put. U pitanju se kae, Zaljubio sam se u Cuoang Cua ... Dobro, ali zaljubiti se u uang Cua znai zaljubiti se u samog sebe. Ako hoete da sledite uang Cua moraete da sledite sami sebe, nema drugog puta. Ljudi poput uang Cua ne daju obine zapovesti, ne daju vam deset zapovedi - uradi ovo, nemoj ono. Oni vam ne daju moral. U stvari, ne daju vam nikakvu disciplinu, jednostavno daju svoju svesnost, jer znaju da e svaka zapovest, svaka ncpromenljiva zapovest, postati za vas ropstvo, nee vas osloboditi. A ivot se toliko menja da ponekad ono stoje dobro u ovom trenutku, moda ne bude dobro u sledeem, a vi bivate sputani svojom disciplinom. Disciplina je kruta, disciplina je mrtva, disciplina se nikada ne menja, disciplina nije proces. Kada se jednom uspostavi, uspostavljena je zauvek. Pogleda jte na jevrejskih Deset zapovesti. Mojsije ih je uspostavio, on ih je doneo uklesane na kamenu, kamene ploe, mrtve. Sada ihjevreji i hriani slede i ne smete da ih popravljate, ne smete da ih menjate. ivot nastavlja da se menja. One su postale mrtav teret i niko ih ne sledi, ali ih se ljudi i dalje dre na recima. Uitelji zena nikome nisu dali nikakvu strogu disciplinu. Oni jednostavno prenose svoju svesnost. Kau, "Budi svestan i pronai e svoju disciplinu od trenutka do trenutka." uo sam da se dogodilo. Jedan ef prodaje je verovao u izvanrednu efikasnost. "Dons," rekao je novom trgovakom putniku, "poi e vozom u devet i etrdeset i pet za Lids. Tamo e obaviti posao za dva sata i pedeset minuta, pa e imati vremena za sendvi i solju aja u bifeu na stanici, pre nego to uhvati voz u tri i etrdeset i pet za Manester. U Manesetru idi pravo u firmu Menjin i Kompanija i prikupi pojedi nosti njihove porudbine. Za to e ti biti potrebno trideset i pet minuta, to e ti omoguiti da uhvati voz u pet i tridest za povratak. Je li sve jasno?" "Da, gospodine," ree bespomoni zastupnik i ode. Ali u jedan se ef prodaje razbesneo kada je od novog prodavca dobio telegram koji je glasio: "Bife u Lidsu nema vie sendvia. Stop. ta da radim?"
93

DANG DANG DOKO DANG

To e vam se desiti. Ako su pojedinosti toliko vane, to e se dogoditi. Z e n Uitelji ne daju nikave pojedinosti. Jednostavno prenose svoju svesnost i kau, "Budi svestan. Svesnost e ti pokazati put u svakom trenutku. Znae ta je potrebno. Odgovori znajui, budan, loje sve." Kako moe da se unapred odlui ta bi trebalo da inite? Ko to zna? Svaka okolnost je tako jedinstvena da je teko odluiti. A ljudi koji odluuju uvek porobljavaju oveanstvo. Uvek ga sta vljaju u tamnicu. Z e n je put osloboenja. On oslobaa. On je sloboda od prvog do poslednjeg koraka. Od vas se ne zahteva da sledite neka pravila; od vas se trai da pronaete sopstvena pravila i sopstveni ivot u svetlu svesnosti. Zato uvajte svoju svetlost svesnosti, neka vaa lampa bude upaljena - to je sve. Tada znate ta da inite, gde da idete, gde da ne idete. Kada se jednom zavede stroga disciplina, ona vas ini za tvorenikom. Ako volite Bodidarmu, zapadate u vrloopasnu ljubav. Ako volite mene, upali ste u vrlo opasnu ljubav. Ja vam neu davati nikakvu strogu disciplinu. Ljudi obino oekuju da sve dobiju na gotovo. ele da im neko drugi uredi ivot - zato to su tako vaspitavani. Svi im od detinjstva govore, "Uradi ovo, nemoj da uradi ono." ive na uradi i nemoj da uradi. Iz majinog mleka su primili zapovesti i ako su preputeni sami sebi, ne znaju ta da rade. ak i ako ponekad ele da budu sami sa sobom - j e r u njima postoji duboka potreba da budu slobodni - ne znaju ta da rade. Opet e pronai nekog da ih vodi. Ljudi su prisiljeni da postanu sledbenici. Niste stekli pouzdanje da postanete sopstveni voda i sopstveni sledbenik. Zen je put koji vas ini sledbenikom i uiteljem. Uitelj je tu samo da usmeri: suptilna usmerenja, vrlo indirektna. A ako traite stroga pravila, gledate u pogrenom pravcu. Zapamti, kae da si se zaljubio u njih, pa kako da ih ne sledi? Ljubav nikoga ne prisiljava na sledbenitvo: ljubav eli da vas oslo bodi, eli da vam prui slobodu. U stvari, onaj ko vas prisiljava da ga sledite moe i sam da bude na ego tripu, moda pokuava da vlada vama, moda nastoji da vas uniti, moda se trudi da vas unakazi. Ne, ljudi koji znaju vas ne unitavaju. Oni vam pomau da budete ono to jeste, ne primoravaju vas da ih sledite. Jedino ele da ih razume te.
94

KAVA

Jt

srtove

KISUO

To je dovoljno. Razumevanje je vie nego dovoljno. Nita drugo nije potrebno. Podraavanje je zamena za razumevanje, i to vrlo slaba zamena. Ako postoji razumevanje. ne postavlja se pitanje imitiranja ili sledbenitva: slcdiete razumevanje. Neka vam to bude veoma jasno: ako sledite sopstveno razumevanje, slediete mene. Polako ete uvideti da va put i moj put idu uporedo. Malo po malo ete uvideti da kada sledite svoje razumevanje, vi sledite mene. Ako sledite mene, a zaboravite sopstveno razumevanje, pre ili kasnije ete videti da mene nema i da ste ostali u mraku. Slediti me na pravi nain ne znai da sledite mene, ve da sledite svoje razumevanje - tada ete me slediti ak i ako odem. To izgleda paradoksalno, ali zen jeste paradoksalan. Kako da ih ne sledim? Oseam da sume, preko tebe, vepromenili. Kako da ne budem zahvalan? Budi zahvalan, ali nema potrebe da ih sledi ili oponaa. Zahvalnost je neto sasvim drugo. Zahvalnost je sasvim drugaija od toga da se neko sledi. Zahvalnost je potrebna, dobro je biti zahvalan, to e vam pomoi da procvetate. Zahvalnost nije nikada nikoga obogaljila, ali ako mislite da samo iz zahvalnosti morate nekoga da sledite, ve ste unitili zahvalnost, ve ste unitili slobodu, procvat koji vam zahvalnost prua, ve ste poeli da ot plaujete. Ako mislite da sledbenitvom otplaujete dug, onda niste za hvalni, pogaate se. Jednog dana ete odjednom shvatiti da ste dovoljno platili. Ili ete se moda razljutiti to ste platili vie nego dovoljno. A ako svom Uitelju na bilo koji nain plaate - pokuavate da otplatite dug tada ni na koji nain ne volite svog Uitelja, jer takve stvari ne mogu da se otplate, nema naina. Svakom drugom moete da vratite dug, ali nikada ne moete da platite svom Uitelju - j e r to nije pogodba, to nije pogodnost. On vam daje iz sopstvenog obilja, daje vam jer on ima previe i ne zna ta bi s tim, daje vam jer mora da daje - u stvari, on vam je zahvalan to prihvatate, zahvalan je to ne odbijate njegov dar. Mogli ste i da ga odbijete. To je tako duboka razmena da je Uitelj zahvalan ueniku to je prihvatio njegov dar, a uenik je zahvalan Uitelju to ga je smatrao dostojnim. Ali tu nema vraanja, to ne moete da otplatite. Gotovo da bi to bilo bezbonitvo, sve togre.
95

VANS

VANS

VOKO

VANS

Budi zahvalan, budi veno zahvalan, ali nemoj da se trudi da ti to postane dunost - da zato to si zahvalan mora da sledi - inae e se pre ili kasnije postati vrlo ljut. Ako si mi zahvalan zato to to mora, kad-tad e se razljutiti. Dunost nije dobra re, to je runa re od sedam slova. Ljubav je religiozna; dunost je drutvena. Ljubav je duhovna; dunost je moralna. Ljubav pripada transcendentalnom; dunost je legalna. Sluite svoju majku zato to kaete, To mije dunost." Bolje nemojte da je sluite, idite od nje i pustite je da umre, ali nemojte to zvati dunou, to je runo. Ako je to ljubav, odakle onda dolazi ta re "dunost"? Dunost je neto to vam je nametnuto; nevoljno morate da je obavljate, to je drutvena obaveza, dunost. Zato to vam je majka, morate to da inite - ne zbog ljubavi. Ako je volite, onda joj sluite, ali tada sluenje u sebi nosi miris. Niste optereeni, duboko u sebi ne mislite na to kada e da umre, duboko u sebi ne planirate kako ete posle njene smrti biti lieni tog tereta. Vi teete, teete dok joj sluite; uivate u tome, blaenstvo je to vam je majka jo uvek iva. Kada vam je supruga samo supruga, a ne i vaa voljena, onda je to dunost, meutim, kada volite svoju enu, to je drugaije. Prijatelj Mula Nasrudina mu se obratio. Rekao je, "Moja ena je aneo." Mula je odvratio, "Ali moja je jo uvek iva." Mi ne volimo jedni druge, zaboravili smo jezik ljubavi. Oseti zahvalnost, duboku zahvalnost, ali idi svojim putem. Pokuaj da proizvede vie svesnosti i razumevanja i inteligencije. Zrai inteligencijom da izrazi svoju zahvalnost - nema drugog naina.

Peto pitanje: Ja imam ego budunosti. Neprestano mi govori u kahu izuzetnu osobu u da se preh'orim za nekoliko godina kada zavrim ovo putovanje. Vrlo je. uobraen a u me uvremenu, kao u ovom trenutku, pretvara se da je tako ponizan, tako prilagodljiv, i tako nedodirljiv. Moe li da mipomogne da doprem do njega. Dosauje mi.

96

KAVA JI 6R0VI KISUO

Ko je taj meni? Ako misli da ego dosauje tebi, ko si ti? To je ponovo ego trip. Sada ego uzima vrlo suptilan oblik. Kada nema ega, nema tebe. Ego je sve ono to te odreuje, to te navodi da kae "ja" ili "mene". Ego je tvoja odrednica, tvoja granica, ego te odvaja od ostalih. To je ego, zato moe da kae "ja" i "ti". Kada nestane ego, koje "ja" i koje "ti"? Sada uzima vrlo suptilan oblik. Kae da ti ego dosauje. Ko si ti onda? Pokuaj da shvati u emu je stvar. Ako ne shvati moe da nastavi da igra ovu igru ad infinitum. Moe da postane ponizan i ego e biti tu. Moe ak da postane i bez ega, a ego e biti tu. Ego je veoma suptilan i vrlo su lukavi njegovi putevi. Jednom je psihijatar upitao svog pacijenta, Mula Nasrudina, da li boluje od fantazija samovanosti. "Ne," odgovorio je Mula. "Naprotiv, mislim za sebe da sam mnogo manji nego to stvarno jesam." Sada kree na vrlo poboan put. Ego moe da postane poboan. Moe da postane tako ponizan da niko ne moe da ga oseti. Moda e ak poeti da osea, "Sada mi ne dosauje," ali ako je "mi" prisutno, on je tu. Otrov se veoma proistio, ali je proieni otrov jo otrovniji. Z a t o obini ljudi imaju obian ego, a takozvani religiozni ljudi imaju poboan ego - oni su opasniji. A ti kae, Imam ego budunosti. Ne, ego uvek pripada prolosti, on ne moe da bude budui. ak i kada misli na budunost, to je samo projekcija prolosti. ak i ako misli, "Sutra u postati najvei ovek na svetu," zamisao o najveem oveku i zamisao o sutra potiu od tvoje prolosti. Nagomilana prolost je sutina ega. U prolosti je mnogo toga bilo sreno, i mnogo toga je bilo nesreno -u budunosti bi hteo da menja. Hteo bi da odbaci sve to je bilo neprijatno a da prikupi sve stoje bilo prijatno. To je tvoj ego budunosti, ali to nije budunost, to je samo prolost ponovo izmeana, ponovo pret postavljena, odabrana. U prolosti je bilo mnogo toga to nisi voleo - u budunosti e to da odbaci. Ali ego pripada prolosti, ego je deo prolosti, ego je duh koji te prati - on dolazi iz prolosti. I uvek je mrtav. Samo pomisli: da nema prolost, da li bi mogao da ima neki ego? Meditiraj o tome. Da se iz tvog uma iznenada potpuno izbrie
97

VANG VANS VOKO VANG

sva prolost - s a d a ima dostupnih tehnika, tehnika za ispiranje mozga - da se iz tvog uma potpuno izbrie prolost da li bi imao ego? Kako da ima ego? Ponovo bi postao poput deteta, ponovo nevin, opet bi morao da pone iz poetka. Ponovo bi stvorio ego jer ispiranje mozga ne moe da pomogne, koreni su dublje. Semenje je sakriveno veoma, veoma duboko u tebi; ono e ponovo proklijati, ponovo e drvo ega poeti da se iri. Ali to pripada egu, to pripada prolosti. Ti ne zna budunost i kako onda moe da razmilja o njoj? Moe samo da razmilja o prolosti, preureenoj, preraenoj, doteranoj. Neprestano mi govori u kalcni izuzetnu osobu u da se pretvorim za nekoliko godina kada zavrim ovo putovanje. Ako je ovo putovanje, nikada ga nee zavriti. Moda e da zavri ovo putovanje ali e onda izabrati neko drugo. Putovanjima nikad kraja, ona se nikada ne zavravaju - ovek menja jedan voz za drugi, jednog uitelja za drugog, jednu religiju za drugu, ali putovanje se nastavlja. Samo ako ovo nije putovanje, ono moe da se okona. Ako to to si sa mnom nema nikakve veze sa budunou, ako to to si sa mnom pripada sadanjosti, ako si ovde sada sa mnom, onda to nije putovanje. Mi ne idemo nikuda - bar ja ne idem nikuda. Ti moda ide, ali ja ne idem nikuda. Z a t o sa mnom nee biti putovanja. Ako hoe da bude sa mnom, mora da digne ruke od svih putovanja. Sannvas nije putovanje. To je razumevanje u kome odbacuje sva putovanja, u kome kae, "Sada sam stigao. Zavrio sam. Sada ne idem nikuda. Sada nema budunosti, ni elje da idem bilo gde. Sada sam sklopio pogodbu sa sadanjou, sada u iveti u ovdesada." Ako je za tebe sannyas takode jedno putovanje, onda nee mnogo pomoi. Postae nalik ostalim putovanjima, pre ili kasnije e ti ga biti dosta, bie njime isfrustriran. Svako putovanje e se okonati frustracijom, nijedno putovanje ne moe da te ispuni, jer je ispunjenje u sadaovde. Putovanje je usmereno na neko drugo mesto. Putovanje je elja, nada. A ispunjenje nije elja, nije nada; ispunjenje je samo biti sadaovde i jednostavno prihvatiti sebe kakvi ste, bie koje ste. I ponite da uivate. Ja vas ne pripremam za neko suptilno uivanje u budunosti, itav moj metod je za uivanje upravo sada. Ko zna? Moda nema budunosti. Zato protraiti ovaj trenutak? Uivaj, raduj se! Nema potrebe da se ovaj trenutak rtvuje radi nekog 9S

KAVA JI 6R0VI KISUO

drugog trenutka, jer e taj drugi trenutak, ako se ikada pojavi, biti ba kao i ovaj. Zato onda rtvovati ovaj trenutak? Ja sam protiv svakog rtvovanja. Ne govorim vam da rtvujete sadanjost radi budunosti - to su vam govorili roditelji, uitelji, va sistem obra zovanja, drutvo. Svi oni kau da rtvujete sadanjost radi budunosti. Ja vam kaem da ne rtvujete nita. ivite, radujte se tome, tako da nauite kako da budete blagosloveni. Kada to jednom budete znali, biete u stanju da se radujete a k j u budunosti. Ti trenuci e biti isti, zar ne moete da uoite tu injenicu? U prolosti je to isto vreme. U stvari, sama ideja da vreme prolazi je glupa. Mi smo u vremenu, nita ne prolazi. Naa elja nam stvara zabludu prolaznosti vremena. Kada jednom odbacite elju iznenada ponete da se smejete: nita ne prolazi, sve jesle. To je isto, oduvek je bilo isto, uvek e biti isto. To nas ista venost okruuje poput okeana. ivite u njoj, uivajte u njoj. Kroz uivanje ete biti sposobni za jo vee uivanje - vie donosi vie. Bogatiji ljudi postaju jo bogatiji, siromaniji postaju siromaniji. Kae Isus - jedna veoma zen izreka - da ako ima, vie e ti se dati, a ako nema, ak e ti se i to oduzeti. Vrlo anti-komunistiki, veoma zenovski. Ako ima, vie e ti se dati. A ako nema, ak e ti se i to oduzeti. To izgleda nepravedno. Ali Isusova izreka je neizmerna istina. Da, to je istina, jedna od najosnovnijih. Ako ima, jo vie e ti se dati jer e ti stvoriti sposobnost time to neto ima. Niko ti nee davati ako nema veu sposobnost. Jeste li primetili? Ako ne koristete mainu, ona traje. Ako sat ima garanciju na deset godina i vi ga ne koristite previe, trajae dvadeset, trideset godina. Sa ivotom je, meutim, sasvim suprotno. Ako ga ne koristite, nee trajati due, jednostavno e nestati iz vas. Ako ne koristite noge, noge e nestati; ako ne koristite oi, oi e nestati; ako ne koristite svesnost, svesnost e nestati. Zato ovek nije maina. Nemojte da koristite mainu i ona e due da traje; ne koristite oveka, ne koristite svoj potencijal, ne koristite svoje telo-um, i poeete da nestajete. To je priroda ivota - to ga vie koristite, vie ete dobiti. Uivajte, inae e vaa sposobnost da uivate nestati, atrofirae, postae paralizovana - i ko e onda sutra da uiva?
99

DANG DANG DOKO DANG

O m a r Kajam kae da ga brinu religiozni ljudi. Oni kau da u raju vino tee u potocima - muslimani to kau - ali oni zabranjuju vino ovde na zemlji. Z a t o O m a r Kajam kae, "Vrlo sam zabrinut zbog tih ljudi. Ako se ovde ne prilagode, kako e da uivaju na nebu? A na nebu su prelepe ene, a ti religiozni ljudi kau da ne uivamo u njima ovde. To je greh." O m a r Kajam izgleda apsolutno logian. On kae, "ta ete tamo da radite?" Dok sam itao Omara Kajama, setio sam se jedne anegdote. Dve starice su razgovarale - imale su osamdeset godina. Jedna ree drugoj, "Jesi li svesna da tvoj mu juri za devojkama?" Druga je odgovorila, "Znam, ali neka ga. On je kao pas koji juri za kolima, ali kada ih stigne, ne moe da ih vozi." Otuda e ti religiozni ljudi, ako jednog dana udu u raj, biti nalik psima koji jure za automobilima. Kada ih jednom stignu, nee znati ta da rade, ne znaju da ih voze! Uivajte. Raj nije u budunosti, on je sadaovde, ve prisutan. On je vaa okolina. to vie uivate, to vie bivate u stanju da uivate. Da, Isus je u pravu. Ako ima, dae ti se jo vie; ako nema, ak e ti se i to oduzeti. A kada ja ovo govorim, sve je upueno vama lino. Um je veoma lukav. Kada ja neto kaem, vi uvek moete razumno da objasnite da to govorim nekom drugom. To svakako nije vae pitanje, pa ga ja upuujem nekom drugom - a vi moete da se smejete i uivate. Pitanje moe da bude bilo ije, ali moj odgovor je upaen vama lino. Nikada nemojte da mislite na svog suseda; mislite samo na sebe. Ispriau vam jednu anegdotu. Otac Loran je obavljao svoju nedeljnu propoved. "Jednoga dana," rekao je, "svaki ovek u ovoj upi e umreti." Iznenada je sveteriik uo kako se iz treeg reda smeje Meklin, ali je nastavio. "Kao to sam rekao, svaki ovek iz ove upe e umreti." Ponovo je Meklin poeo da se kikoe naglas. Otac Loran ga je pogledao i upitao,"Zato, zato se ti smeje kada kaem da e svako iz ove upe jednog dana umreti?" "Ha, ha!", uzviknuo je Meklin. "Ja nisam iz ove upe." Zapamtite to!

100

KAVA

JI SfODl

KISUO

esto pitanje: Jae si u svojoj besedi rekao da je potrebno izabrati put koji najbolje odgovara neijem temperamentu - ili put meditacije ili put srca - ali ja ne oseam da su ova dva puta sasvim odvojena. Mole li se ii putem koji je na neki nain stapanje ova dva puta? Nisam nikad uo za tako neto. .Stapanje nije mogue i u ime stapanja e se desiti samo mrtav kompromis. Smerovi su potpuno, dijametralno suprotni. Ako voli, morae da koristi matu, snove, sve pogodnosti snivanja, auto-hipnoze. Ako meditira, morae da odbaci sve pogodnosti snova, auto-hipnozu, matu, ljubav - sve to e morati da odbaci. Ali nemoj da se plai. Ako se dogodi meditacija, na kraju e uvideti da ljubav jednostavno sledi. A onda je ta ljubav sasvim drugaija od ljubavi sa kojom si pokuavao da se stopi na poetku. Potpuno je drugaija. Ona proizilazi iz tvoje meditacije, iz tvoje tiine. Ona u sebi nema nikakvih elja, nema strasti u njoj. Spokojna je. Nije uznemirenost, nije oeki vanje, u njoj nema nimalo ludila. A ako sledi put ljubavi, jednog dana e se pojaviti meditacija, i ta meditacija e biti sasvim razliita od onoga to moe da zamisli u ovom trenutku. Ta meditacija nee biti suva poput pustinje, bie nalik oazi. Ta meditacija te nee navesti da se od rekne sveta, uinie te sposobnim da uiva i raduje se u njemu jo vie. Ta meditacija nee biti protiv ljubavi. Ali mora da sledi jedan put. Stapanje nije mogue jer se oba puta kreu u suprotnim smerovima, koriste razliite tehnike. A ako ti izvede stapanje, ko e to uiniti? Ti e izvesti stapanje. Kakvo je tvoje razumevanje? Kako ti moe da sintetizuje? Sinteza je mogua samo kada ode u onostrano. Kada postane vei od ljubavi i meditacije zajedno, tada moe da sintetizuje - n e pre toga. Buda moe da sintetizuje, ali on to nikada ne ini jer zna da se sinteza dogodila u njemu. A ako on sintetie, to nee koristiti nikome. Bie naprosto beskorisno, apstraktno. On insistira na putu meditacije - u tolikoj meri da mora da porekne put ljubavi; mora da kae da je on apsolutno pogrean. Ako on kae, "Nije sasvim pogrean," vi ete poeti da mislite, "Zato onda da ne budemo na oba puta? Zato da
iOi

VAN6 VANS VOKO VANS

se ne obezbedimo? Ko zna koji je pravi? Zato budimo pametni." Ali vaa p a m e t e samo pomoi da opstane vaa ego-zbrka i nita drugo. uo sam. Dord M. Pulman je pre mnogo godina odluio da osnuje model zajednice u predgrau ikaga. Bilo je to u prvoj polovini 1880. i Pulman kompanija je otkupila preko etiri hiljade nektara prerije, dvanaest milja juno od industrijske zone ikaga. Na tom zemljitu je trebalo da budu izgraene prodavnice i gradi za skoro deset hiljada ljudi. G-din Pulman je angaovao uvenog njujorkog arhitektu. Solona Spensera Bermana, koji je trebalo da bude glavni tvorac originalnog gradia koji je trebalo da bude dovren do 1884. Kako se bliilo dovravanje grada Berman je bio toliko ponosan na svoj novi grad i njegove javne zgrade, rezidencije, poploane ulice, pute%'e, igralita, auto-put i vodovod da je jednoga dana otiao kod g-dina Pulmana i predloio da bi bilo sasvim prilino da se grad nazove Berman, po svom arhitekti. Pulman je otvoreno priznao da je Berman lepo ime i da je Berman p u n o uradio za ostvarenje njegovog sna, ali je u odgovoru na Bermanov zahtev rekao, "Berman, napraviu kompromis sa tobom. Uzeemio prvi slog mog imena i drugi slog tvog imena. Grad e se zvati Pulman." T a k o ego nastavlja da ide svojim putem. Grad bi se svakako nazvao Pulman; sada on pokazuje da je napravio ustupak - uzeo je polovinu arhitektinog imena. Nemojte da budete pametni, inae ete ostati Isti, neete se promeniti. Pola tehnike na putu ljubavi i pola tehnike na putu meditacije e stvoriti u vama p u n o zbrke. Nee pomoi. Mogu da vas unite. Moete da poludite. To je kao da probate dve razliite "patije" zajedno: alopatiju i ajurvedu. To moe da bude opasno. Ili alopatiju i naturopatiju, to moe da bude opasno. itavo njihovo razumevanje je drugaije, njihov getalt je drugaiji. Obe deluju, ali to su dovreni sistemi. Kada jednom prihvatite jedan, bolje je da ga prihvatite i da se ne bavite stvaranjem neke svoje sinteze. Zato se javlja ideja o sintezi? Zato to ste tako zbunjeni da ne moete da shvatite koji je va put. Umesto da prepoznate svoju zbunjenost, poinjete da pravite komrpomis. Odbacite sve ideje o
102

KAVA

JC

BROVC

KISUO

kompromisu, samo prepoznajte da ste zbunjeni. Postoje ove tri mogunosti: prva, ovek dobro zna da je on ovek puta ljubavi, ili, druga, on zna da je ovek puta meditacije, ili zna treu mogunost da je zbunjen. Ako se radi o prve dve, onda nema potrebe; ako se radi o treoj, onda sam ja tu da ti pomognem. Ali, traiti pomo je protiv ega, zato ti pokuava da pravi kompromis. Taj kompromis e biti opasniji, vie e te zbuniti jer, stvoren a zbunjenosti, proizvee jo vie zbunjenosti. Zato pokuaj da shvati zato udi za kompromisom. Pre ili kasnije bie u stanju a shvati da ti kompromis nee pomoi. A kompromis moe da bude nain da ne ide ni u jednom pravcu, ili moe jednostavno da bude obuzdavanje tvoje zbunjenosti. Uvrstie se. Nemoj nikada nita da obuzdava, neka ti bude jasna tvoja situacija. To e biti prva jasna stvar o tebi; da si zbunjen. Zapoeo si putovanje. uo sam. Mula Nasrudinov prijatelj mu je rekao, "Hajdemo na pie." Mula Nasrudin je poao i poruio viski. "Otkud to Mula?", zapitao je anker. "Kako moe da pije viski? Siguran sam da si mi ba jue rekao da si trezvenjak." "Pa," odgovorio je Nasrudin, "U pravu si. Jesam trezvenjak, tano je, ali nisam fanatik." Ljudi nastavljaju da pronalaze ovaj ili onaj izlaz. Ali na putu rasta takve obmane nisu dobre. Jo jedna anegdota. Flagerti se uvukao u sobu i poeo da vodi ljubav sa svojom usnulom enom sve dok se ona nije probudila i uzviknula, "Jesi li to ti?" "Nego ko bi bio," dahtao je Flagerti. "Kad e da prestane sa tim porokom?", upitala je. "Mudi je prestao da pui, Pein je prestao da se kocka, ega e se ti odrei?" "U redu," ree Flagerti krvavih oiju, "ti e od sada da spava u spavaoj sobi, a ja u spavati u gostinskoj." Prole su tri nedelje kako je g-da Flagerti spavala sama. Konano, nesposobna da se dalje uzdrava, otila je na prstima do gostinske sobe i lagano pokucala na vrata. 103

VANS VANS VOHO VANG

"ta je bilo?", povikao je Flagerti. "Samo sam htela da ti kaem," ree njegova ena, "da je Mudi ponovo poo da pui." Ne moete nita da potisnete. Koliko god suptilan bio va nain, ne moete nita da potisnete, moraete da se suoite sa tim. Ako ste zbunjeni, suoite se sa tim.

Poslednje pitanje: Jesi li ti varka ili poast? Po!

DVEGOSPOdEI MONAH

15. jun 1976.

Bila jedna starica u Kini koja je preko dvadeset godina izdravala jednog monaha. Izgradila mu je kolibu, i hranila ga dok je on meditirao. Jednoga dana resila jc da sazna koliko je on za sve to vreme napredovao. "Potraila je pomo od devojke izdane u elji i rekla joj: Idi i zagrli ga, pa ga onda iznenada upitaj A ta sad? " Devojka je upriliila posetu monahu i odmah poela da ga miluje, i zapitkuje ta e on da preduzme. "Staro drvo raste na steni u zimu," nekako poetino odgovori monah, "niotkuda nimalo topline." Devojka se vratila i ispriala ta joj je rekao. "Kad samo pomislim da sam tog drukatia hranila dvadeset godina!" ljutilo je uzviknula starica. "Nije pokazao ?iikakav obzir prema tvojoj potrebi, ni raspoloenje da objasni tvoje stanje. Nije bilo potrebno da odgovori na strast, ali je barem trebalo da iskusi samilost." Ona odmah ode do monahove kolibe i spali je do temelja.

Jedna drevna poslovica kae: Sej Sej Sej Sej misao, anji delo. delo, anji naviku. naviku, anji karakter. karakter, anji sudbinu.

A ja vam kaem: ne sej nita, pa anji meditaciju ili ljubav. Ne sejati nita - to je sva sutina meditacije. A njena prirodna posledica je ljubav. Ako na kraju puta meditacije ne procveta ljubav, itavo putovanje je jalovo. Neto je negde krenulo kako ne treba. Poeli ste, ali nikada niste stigli. Ljubav je provera. Za put meditacije, ljubav je proba. One su dve strane jednog novia, dva vida iste energije. Kada je prisutna jedna, druga mora da bude tu. Ako druge nema, nema ni prve. Meditacija nije koncentracija. ovek koncentracije moe da ne dosegne ljubav; u stvari, i nee. ovek koncentracije moe da postane jo vie nasilan jerje koncentracija veba da se ostane napet, koncentracija je napor da se suzi um. To je duboko nasilje nad vaom sveu. A kada ste nasilni sa svojom sveu, ne moete da budete nenasilni prema drugima. tagod da ste prema sebi, biete i prema drugima. Neka to bude sutinsko pravilo ivota, jedno od najosnovnijih: sve to ste prema sebi, biete prema drugima. Ako volite sebe, voleete i druge. Ako teete unutar svog bia, tei ete i u odnosima. Ako ste zaleeni iznutra, biete zaleeni i spolja. Unutarnje je usmereno na spoljnje; unutarnje nastavlja da se ispoljava u spoljanjem. Koncentracija nije meditacija; koncentracija je metod nauke. To je nauna metodologija. oveku nauke potrebna je duboka disci107

VANS VANS VOKO VANS

plina koncentracije, ali od oveka nauke se ne oekuje da bude samilosan. N e m a potrebe. U stvari, ovek nauke postaje sve nasilniji prema prirodi. Sav nauni napredak zasnovan je na nasilju prema prirodi. On jc destruktivan zbog toga stoje, na prvom mestu, ovek nauke destruktivan prema sopstvenoj svesti koja se iri. Umesto da proiruje svoju svest on je suava, ini je iskljuivom, jedno-usmerenom. To je prisila, nasilnitvo. Z a t o upamtite, meditacija nije koncentracija, ali meditacija nije ni kontemplacija. To nije razmiljanje. Moda mislite o Bogu - ak i tada, to je razmiljanje. Ako postoji "o", to je razmiljanje. Moete da razmiljate o novcu, moete razmiljati o Bogu - u sutini nema razlike. Razmiljanje se nastavlja, samo se predmeti menjaju. Dakle, ako razmiljate o svetu, ili o seksu, niko to nee nazvati kontemplaci jom. A k o razmiljate o Bogu, vrlini, ako mislite o Isusu, Krini, Budi, ljudi to onda nazivaju kontemplacija. Ali, zen je vrlo strog po tom pitanju - to nije meditacija, to je jo uvek razmiljanje. Jo uvek se bavite drugim. U kontemplaciji postoji. drugi, iako ne tako iskljuivo kao u koncentraciji. Kontemplacija je flnidnija od koncentracije, U koncentraciji je um jedno-usmeren; u kontemplaciji u m j e usmeren ka jednom objektu, a ne kajednoj taki. Moete da nastavite da razmiljate o njemu, moete da nastavite da se menjate i teete sa objektom, ali ipak, u celini, objekat ostaje isti. ta je onda meditacija? Meditacija je naprosto biti ushien u sopstvenom prisustvu; meditacija je ushienje sopstvenim biem. To je vrlo jednostavno - potpuno oputeno stanje svesti u kome ne inite nita. O n o g trenutka kada nastupi delanje, postajete napeti; tre nutno prodire strepnja. Kako raditi? ta raditi? Kako uspeti? Kako izbei neuspeh? Ve ste se premestili u budunost. Ako kontemplirate, ta kontemplirate? Kako moete da kontemplirate nepoznato? Kako moete da kontemplirate ono to se ne moe znati? Moete da kontemplirate samo poznato. Moete da ga opet i iznova prevakujete, ali to je poznato. Ako znate neto o Isusu, moete o tome neprestano iznova da mislite; ako znate neto o Krini, moete o tome da razmiljate bez prestanka. Moete da nastavite da doterujete, menjate, ukraavate - ali to vas nee odvesti do nepoznatog. A Bog je nepoznat. Meditacija je samo biti, ne initi nita - nema dela. nema misli, nema emocija. Vi samo jeste. A to je isti ushit. Odakle potie to ushienje kada ne inite nita? Ono ne dolazi niotkuda, ili, dolazi
108

60SP0VI

I MONAH

odsvuda. O n o je bezrazlono, jer je bivstvo sainjeno od materije koja se zove radost. Nije joj potreban nikakav uzrok, nikakav razlog. Ako ste nesreni, imate razloga da budete nesreni; ako ste sreni, jednostavno ste sreni - za to nema razloga. Va um se trudi da pronae razlog jer on ne moe da kontrolie ono to nema uzroka sa bezrazlonim um jednostavno postaje bespomoan. Tako um nastavlja da pronalazi ovaj ili onaj razlog. Ali ja bih eleo da vam kaem da ste, uvek kada ste sreni, sreni bez ikakvog razloga, a kad god ste nesreni, imate neki razlog da budete nesreni - jer srea je sama materija od koje ste sainjeni. Ona je samo vae bie, ona je vaa unutarnja bit. Radost je vaa najskrovitija bit. Pogledajte drvee, pogledajte ptice, pogledajte oblake, pogleda jte zvezde ... a ako imate oi, biete u stanju da vidite da je itavo postojanje radosno. Sve je jednostavno sreno. Drvee je sreno bez ikakvog razloga; ono nee postati premijer ili predsednik i nee postati bogato i nikada nee imati raun u banci. Pogledajte cvee bez ikakvog razloga. Prosto je neverovatno koliko je cvee sreno. Sve to postoji sainjeno je od radosti. Hindusi to zovu satchitcmand, ananda, radost. Zbog toga nije potreban nikakav uzrok, nikakav razlog. Ako samo moete da budete sa sobom, da ne inite nita, da jednostavno uivate u sebi, da naprosto budete sa sobom, da samo budete radosni da jeste, da bivate radosni to diete, da ste radosni to sluate ove aavosti - bez ikakvog razloga - onda ste u meditaciji. Meditacije je biti sada ovde. A kada je neko srean bez ikakvog razloga, tu sreu ne moe da zadri u sebi. Ona nastavlja da se iri na druge, ona postaje deljenje. Ne moete daje zadrite, tolika je, tako je beskonana; Ne moete da je zadrite u svojim rukama, morate da je pustite da se iri. To je samilost. Meditacija je bivanje sa sobom, a samilost se preliva iz tog bivanja. Ona ista energija koja je odlazila u strast postaje samilost. To je ona ista energija koja se sputala nanie i suavala u telo ili um. To je ona ista energija koja je oticala kroz male otvore. ta je seks? Samo odlivanje energije kroz mali otvor u telu. Hindusi to nazivaju - bukvalno - rupe. Kada teete, kada ste pre plavljeni, kada ne isitiete kroz otvore, svi zidovi nestaju. Postali ste celina. irite se. Nita vi tu ne moete. Nije da morate da budete samilosni, ne. U stanju meditacije, vi jeste samilost. Samilost je topla kao i strast - otuda re "samilost" .
109

DANS DANS tOKO DANS

Ona je veoma strastvena, ali ta strast nije nikome upuena i ne trai da bude zadovoljena. itav proces je postao upravo suprotan. Prvo ste negde traili sreu - sada ste je pronali i izraavate je. Strast je potraga za sreom, samilost je ispoljavanje sree. Ali, ona je strastvena, ona je topla i morate da je shvatite jer u sebi sadri paradoks. to je neto vee, to je i paradoksalnije, a meditacija i samilost su medu najviim vrhovima, krajnji vrh. Zato tu mora da postoji paradoks. Paradoks je da je ovek meditacije veoma staloen, ne bezoseajan; pribran, ali topao, ne uzavreo. Strast je vrela, ona je gotovo grozniava, ona poseduje temperaturu. Samilost je pribrana, a ipak topla, ona prihvata, prijemiva je, srena da podeli, spremna da podeli, oekuje da podeli. Ako ovek meditacije postane bezoseajan, on je promaio. O n d a je on samo ovek potiskivanja. Ako potiskujete strast, postaete hladni - eto kako je itavo oveanstvo postalo bezoseajno. Strast je potisnuta u svakome. Od samog detinjstva vaa strast je onesposobljena i potisnuta. Kada god biste poinjali da budete strastveni, bio je tu neko - vaa majka, otac, uitelj, policija - b i o je neko ko je odmah poeo da biva sumnjiav prema vama. Vaa strast je potisnuta. "Ne ini to!" O d m a h biste se uvukli u sebe. I malo po malo, ovek naui da je za preivljavanje bolje da slua ljude oko sebe. Tako je bezbednije. Dakle ta initi? ta da ini dete kada se osea strastveno, kada se osea p u n o energije i eli da skae i tri i igra, a otac mu ita novine. To je besmislica, ali on ita svoje novine, a on je veoma uvaen ovek, on je gospodar kue. ta da se radi? Dete radi neto zaista veliko u njemu je Bog koji je spreman da zaigra - ali otac ita novine, dakle mora da bude tiina. O n o ne moe da igra, ne moe da tri, ne moe da vriti. Potisnue svoju energiju; pokuae da bude hladno, pri brano, kontrolisano. Kontrola postaje tako vrhunska vrednost. To uopte i nije vrednost. Kontrolisan ovek je mrtav ovek; kontrolisana osoba ne mora obavezno da bude i disciplinovana. Disciplina je sasvim neto drugo. Disciplina potie od svesnosti; kontrola se javlja iz straha. Ljudi koji vas okruuju su moniji od vas, mogu da vas kazne, mogu da vas unite. Imaju svu moda kontroliu, da izopae, da potisnu. T a k o dete mora da postane diplomata. 110

VVl SOSPOVl I MONAH

Kada se seksualna energija probudi, dete je u neprilici. Drutvo je protiv toga; drutvo kae da se ona mora kanalisati. A ona tee po elom detetu. To mora da se prekine. ta radimo u kolama? U stvari, kole nisu toliko sredstva za prenoenje znanja koliko su sredstva kontrole. Dete tamo sedi po est, sedam sati. To je da bi se obuzdala njegova igra, da bi se obuzdalo njegovo pevanje, da bi se ukrotila njegova radost; to je da bi se dralo pod kontrolom. Sedenjem po est, sedam sati svakog dana u okruenju koje je gotovo nalik zatvorskom, malo po malo se energija umrtvljuje, dete postaje potisnuto, zaleeno. Sada nema protoka, energija ne dolazi, ono ivi na svom minimumu - to je ono to mi zovemo kontrola. Dete nikada ne dolazi do maksimuma. Psiholozi su istraivali i uspeli su da otkriju veliki inioc ljudske nesree - reju, obini ljudi ive samo deset posto. Oni ive deset posto, diu deset posto, vole deset posto, uivaju deset posto devedeset procenata njihovog ivota jednostavno nije doputeno. To je ist gubitak. ovek bi trebalo da ivi sto posto od svoje sposobnosti, jedino tada mogu je procvat. Prema tome, meditacija nije kontrola, ona nije potiskivanje. Ako ste nekim sluajem stekli pogrenu ideju - ako sebe potiskujete postali ste veoma kontrolisani, ali tada ete biti hladni. Postajaete sve ravnoduniji, a ne nevezani. Ravnoduni, bezbrini, bez ljubavi gotovo da ete poiniti samoubistvo. Biete ivi na minimumu. Moete da se nazovete "tek-tek" ivim. Neete goreti na obe strane, plamen e vam biti vrlo nejasan. Bie tu mnogo dima, ali gotovo nikakve svetlosti. To se deava sa ljudima koji su na putu meditacije - katolicima, budistima, dainima - oni postaju hladni, jer im kontrola dolazi lako. Svesnost je vrlo naporna. Kontrola je veoma laka, zato to je za kontrolu potrebno samo odnegovati navike. Gajite navike, zatim vas te navike zaposedaju i ne treba da brinete. Potom nastavljate svoje navike, one postaju mehanike i vi ivite ivotom robota. Moete da liite na Budu, ali neete to biti. Biete samo kip od mrtvog kamena. Ako se u vama nije probudila samilost, probudie se apatija. Apatija podrazumeva nedostatak strasti; samilost podrazumeva preobraaj strasti. Idite i posmatrajte katolike monahe, dainske monahe, budistike monahe, i videete vrlo apatine osobe - t m u r n e , tupe, bez sjaja, zatvorene, uplaene, neprekidno nespokojne. 111

DANG

VANS

DOKO

DANG

Ba pre neki d a n itao sam jedan lanak o Oskaru, osnivau Arike. ovek koji gaje intervjuisao bio je malo zauen kada je video da ovaj neprestano pui, pa gaje upitao: "Zato puite toliko i zato uopte puite?" Oskar je bar bio iskren. Rekao je, "Kad god se oseam nervozno, puim, to mi pomae." A k o je neko kao Oskar, ko je postao uitelj tolikim ljudima u Americi, jo uvek nervozan i potrebno mu je puenje da mu pomogne pri nervozi, ta e se da se desi da pomogne njegovim sledbenicima? Kontrolisani ljudi su uvek nervozni jer je duboko u njima jo uvek skrivena uznemirenost. Ako niste kontrolisani, ako teete, ako ste ivi, onda niste nervozni. Nema mesta nervozi - ta god se deava, deava se. N e m a t e nikakva oekivanja za budunost, nita ne sprovodite. Zato biste o n d a bili nervozni? A k o odete katolikim, dainskim, budistikim monasima, otkriete da su vrlo nervozni - moda ne toliko u svojim manastirima, ali ako ih izvedete napolje u svet, videete da su vrlo nervozni jer na svakom koraku postoji iskuenje. ovek meditacije stie do mesta gde vie ne ostaje nikakvo iskuenje. Pokuajte to da razumete. Iskuenje nikada ne dolazi spolja, potisnuta elja, potisnuta energija, potisnuta ljutnja, potisnuti seks, potisnuta pohlepa, stvaraju iskuenje. Iskuenje potie iz vas, ono nema nikakve veze sa spoljanjou. Ne dolazi avo da vas iskuava, ve va sopstveni potisnuti um postaje avolski i eli da se osveti. Da bi se kontrolisao takav um, ovek treba da ostane tako hladan i zamrznut, da ne dozvoii nikakvoj ivotnoj energiji da se kree njegovim udovima, njegovim te lom. Ako se energiji dozvoli kretanje, ta potiskivanja e izbiti na povrinu. Zato su ljudi nauili kako da postanu hladni, kako da dodiruju druge a ipak ih ne dotaknu, kako da gledaju druge, a ipak ih ne vide. Ljudi ive sa klieima "Zdravo. Kako si?" Niko ne znai nita. To je samo da bi se izbegao stvarni susret dva bia. Ljudi ne gledaju jedni drugima u oi, ne dre se za ruke, ne pokuavaju da jedni drugima osete energiju, ne dozvoljavaju jedno drugome da teku, da se prelivaju. Vrlo su uplaeni. Nekako tek preivljavaju. Hladni i mrtvi. U luakoj koulji. ovek meditacije nauio je kako da bude pun energije, u mak simumu, optimumu. On ivi na vrhuncu, njegovo boravite je na
112

VVl SOSPOVC I MONAH

vrhu. On sasvim sigurno poseduje toplinu, ali nije grozniav, on samo pokazuje ivot. Nije vreo, sve je, jer ga ne zanose elje. Tako je srean, da vie ne trai nikakvu sreu. Tako je spokojan, tako je oputen, ne ide nikuda, ne tri i ne juri... vrlo je pribran. U latinskom postoji izreka: agere sequitur esse - initi sledi bivati; delo sledi bivanje. To je izuzetno lepo. Ne pokuavajte da promenite svoja dela; potrudite se da pronaete sopstveno bie, a delo e uslediti. Delo je drugorazredno, bie je primarno. Delo je neto to inite; bie je neto to jeste. Delo dolazi iz vas, ono je samo fragment. ak i da se sva vaa dela sakupe zajedno, nee biti ravna vaem biu, jer sva vaa dela zajedno bie vaa prolost. ta je sa vaom budunou? Vae bie nosi u sebi vau prolost, vau budunost, vau sadanjost; vae bie nosi u sebi vau venost. Vaa dela, ak i ako se sva saberu, bie samo dela prolosti. Prolost je ograniena. Budunost je neograniena. O n o to se do godilo je ogranieno, moe da se definie, ve se desilo. Ono to se nije desilo je neogranieno, neodreeno. Vae bie nosi u sebi venost, dok dela sadre samo prolost. Dakle, mogue je da ovek koji je do ovog trenutka bio grenik, u sleeem postane svetac. Nikada nemojte da procenjujete oveka prema njegovim delima; procenjujte oveka prema njegovom biu. Grenici su postali sveci, a sveci su posrnuli i postali grenici. Svaki svetac ima prolost i svaki grenik ima budunost. Nikada ne cenite oveka prema njegovim delima. Ali, nema drugog naina jer niste upoznali ni sopstveno bie, pa kako moete da vidite bie drugih? Kada jednom spoznate sopstveno bie, nauiete jezik, znaete na koji nain da pogledate u bie drugoga. Moete da se zagledate u druge samo onoliko koliko moete da se zagledate u sebe. Ako ste sebe sagledali direktno i potpuno, postali ste sposobni da i druge sagledate direktno i potpuno. Jo samo nekoliko napomena pre nego to uem u ovu prelepu priu. Ako uz svoje meditacije postajete hladni - pazite. Ako vas meditacija ini toplijim, ispunjenijim ljubavlju, ako vie teete dobro je, na pravom ste putu. Ako volite sve manje, ako nestaje samilost i u vas se smeta apatija - tada, to pre promenite svoj smer, to bolje. Inae, postaete zid.

113

DANG

VANG

DOKO

DANG

uo sam. Kada je Ford bio potpresednik, bio je u poseti Izraelu i zamolio je Goldu Meir da vidi Zid Plaa. Premijerka Meir ga je odvela do zida, gde je potpresednik poeo da se moli, "Pomozi gospodinu Niksonu da vodi nau zemlju." Okrenuo se ka g-di Meir i upitao je, "Nije li to lepo?" "To je lepo," ogovorila je. "Hvala ti to si me uinio poptpresednikom," izgovorio je zidu, a zatim premijerki, "nije li to lepo?" "Lepo je," odgovorila je. "Neka Izrael vrati zemlju koju je oduzeo Arapima kako bi bilo mira na Srednjem istoku. Nije li to lepo?" A Golda Meir je rekla, "Vi se obraate zidu." Nemojte da postanete zid. Ostanite ivi, treperite, strujite, tecite, topite se. Naravno, problemi postoje. Zato su ljudi postali zidovi? Z a t o to zidovi mogu da se definiu. Oni vam daju granice, odreeni izgled i oblik - ono to Hindusi nazivaju nam roop, ime i oblik. Ako se topite i teete, nemate granica; ne znate gde ste, gde se zavravate vi, a poinju drugi. Toliko bivate sa ljudima da malo po malo sve granice postaju nalik snu. A jednoga dana nestaju. Takva je stvarnost Stvarnost je neograniena. Gde mislite da se zavravate? U svojoj koi? Obino mislimo, "Naravno, mi smo u svojoj koi i koa je na zid, granica." Vaa koa, meutim, ne bi mogla da ivi da je ne okruuje vazduh. Da vaa koa neprekidno ne udie kiseonik kojim je snabdeva okruenje, ona ne bi bila iva. Uklonite atmosferu i o d m a h ete umreti. ak i da vam koa ne bude zagrebana, umreete. Prema tome, to ne moe da bude vaa granica. Oko zemlje postoji dve stotine milja atmosfere - je li to vaa granica? To takoe ne moe da bude vaa granica. Ovaj kiseonik i ova atmosfera i toplota i ivot ne mogu da postoje bez sunca. Ako sunce prestane da postoji ili zamre ... Jednoga dana to e se dogoditi. Naunici kau da e u narednih etiri hiljade godina sunce da se ohladi i umre. Ova atmosfera tada odjednom nee vie biti iva. Odjednom ete i vi umreti. Dakle, je li sunce'vaa granica? Sada, meutim, fiziari tvrde da je sunce povezano sa nekim centralnim izvorom energije koji jo uvek nismo mogli da otkrijemo, ali koji se nasluuje - jer nita nije nepovezano.

DVt SOSPOC I MONAH

Onda, gde emo da odluimo da su nam granice? Jabuka na grani nije vi. Potom je pojedete i ona postaje vi. Tako ona samo eka da postane vi. Ona je potencijalo vi. Ona je vae budue vi. Zatim vrite nudu i izbacujete mnogo otpadaka iz tela. Samo trenutak ranije, to ste bili vi. Dakle, gde da odluite? Ja diem. Dah u menije ja, ali samo trenutak ranije mogao je da bude tvoj dah. Mora da je bio jer diemo u zajednikoj atmosferi. Svi udiemo jedni u druge; svi smo delovi jedni drugih. Vi die te u mene, ja diem u vas. A nije tako samo sa disanjem, ba tako je i sa ivotom. Da li ste posmatrali? Sa nekim ljudima se oseate vrlo ivi, oni dolaze prosto vrcajui energijom. I neto se deava u vama, neki odgovor i sami vrcate. A ima i ljudi ... samo njihovo lice i ovek osea da e se snuditi. Samo njihovo prisustvo je dovoljan otrov. Mora da u vas ulivaju neto otrovno. Kada naiete na osobu i postanete blistavi i sreni i neto iznenada pone da treperi u vaem srcu, te vam srce ubrzano kuca, taj ovek mora da je ulio neto u vas. Mi se izlivamo jedni u druge. Zbog toga je na Istoku satsang postao veoma, veoma bitan. Biti sa osobom koja zna, samo biti u njenom prisustvu, je dovoljno - jer on neprestano izliva svoje bie u vas. Moda to znate, a moda i ne znate. Moete to danas da prepoznate ili moete da to danas ne prepoznate, ali pre ili kasnije, seme e se pretvoriti u cvet. Mi se izlivamo jedni u druge. Nismo odvojena ostrva. Hladan ovek postaje kao ostrvo i to je nesrea, velika nesrea, jer mogli ste da postanete ogroman kontinent, a odluili ste da postanete ostrvo. Odluili ste ostanete siromani, a mogli ste da budete bogati koliko ste hteli. Nemojte biti zid i nikada nemojte da potiskujete, inae ete postali zid. Potisnuti ljudi su ba kao i vi ... imaju maske, lica. Pretvaraju se da su neto drugo. uo sam. Bogati farmer je jedne nedelje otiao u crkvu. Posle slube rekao je, "Oe, ovo vam je bila prokleto dobra sluba, prokleto dobra!" "Tako sam srean to vam se dopala," rekao je svetenik, "ali voleo bih da ne koristite takve izraze u svom govoru."

115

VAN6 VANS VOKO VAH6

"ta ja tu mogu," ree bogati farmer. "I dalje mislim da je to bila prokleto dobra propoved. U stvari, toliko mi se dopala, da sam stavio sto dolara u korpu za dobrovoljne priloge." "avola ste stavili!" - odgovorio je svetenik. Osoba koja potiskuje nosi isti svet kao i vi. Potrebna je samo prilika, izazov, i o d m a h e stvarno izai na povrinu. Zato se svetenici povlae iz sveta - jer je tu previe izazova, previe iskuenja. Teko im je da ostanu obuzdani, da se uzdre. Zato odlaze u Himalaje ili u peine, povlae se iz sveta, tako da ak i ako se pojave predstave, iskuenja i elje, nema naina da ih ispune. To, meutim, nije put preobraaja. Oni koji su postali hladni su ljudi koji su bili veoma vreli. Oni koji se zavetuju na celibat su oni koji su bili izuzetno seksualni. Um se vrlo lako kree od jedne krajnosti do druge. Moje je opaanje da ljudi koji postaju previe zaokupljeni hranom, pre Ui kasnije postaju obuzeti postom. To mora da se dogodi, jer ne moete dugo ostati u jednoj krajnosti. A k o neto previe inite, ubrzo ete se toga zasititi i to e vas zamoriti. Potom nema drugog naina, morate da odete u drugu krajnost Ljudi koji su postali monasi su svetovni ljudi. Trnica je preterana. previe su se kretali po trnici, a onda se klatno pomerilo ka drugoj krajnosti. Pohlepni ljudi se odriu sveta. Takvo odricanje nije iz razumevanja - to je samo izokrenuta pohlepa. Prvo su stiskali, stiskali... sada iznenada vide besmislenost toga, jalovost svega toga i poinju to da odbacuju. Prvo su se bojali da izgube ijedan pai, sada se plae da zadre ijedan pai, alistrahse nastavlja. Prvo su bili previe pohlepni za ovim svetom, a sada su previe pohlepni za drugim svetom, ali pohlepa je tu. Silvesrtejn, neizleivi pripadnik, urno je stigao kui, drei u ruci lansku karticu svoje najnovije organizacije ... Ima ljudi koji se ulanjuju u sve i svata. Znao sam oveka koji je bio lan pet politikih partija, od kojih su sve bile jedna protiv druge. Kada mi je to rekao, upitao sam ga, "ta to radi?" Uivao je da bude lan. ... Silverstejn, neizleivi lan, urno je stigao kui, ponosno drei lansku karticu svoje najnovije organizacije. "Gledaj," ree Silver stejn svom sinu, "upravo sam pristupio Klubu prostitutki."
116

DVC SOSPOVl I MONAH

"ta?" odgovorio je deak. "Daj da vidim tu karticu." Poto ju je proitao, objavio je, "Tata, ovo je Klub padobranaca." "Sve to znam je," ree Silverstejn, "da su mi garanotvali tri stotine ezdeset i pet skokova godinje." Takvi ljudi moraju pre ili kasnije da pristupe manastiru - tada postaju veliki zagovornici celibata i odricanja. To, meutim, ne menja njihovu prirodu. Osim svesnosti, nita ne menja oveka, ba nita. Z a t o ne pokuavajte da se pretvarate. Ono to se nije dogodilo, nije se dogodilo. Razumite to, i ne pokuavajte da se pretvarate i nemojte nastojati da druge uverite da se to dogodilo, jer u toj obmani niko nee izgubiti osim vas. Ljudi koji pokuavaju da kontroliu sebe izabrali su veoma budalast put. Kontrola se nee dogoditi, a oni e postati hladni. To je jedini nain na koji ovek moe da se kontrolie - da postane zaleen da se energija ne bi uzdizala. Ljudi koji uzmu zavet celibata nee jesti mnogo; u stvari, oni e izgladnjivati svoja tela. Ako se u telu stvori vie energije, bie vie seksualne energije, a oni ne znaju ta e sa njom. Zato budistiki monasi jedu samo jednom dnevno a i tada nedovoljno. Jedu samo toliko da zadovolje svoje telesne potrebe, najminimalnije potrebe, tako da nikakva energija ne preo stane. Takva vrsta celibata nije celibat. Kada teete sa energijom i energija pone da se preobraava u ljubav, tada se dogaa celibat, brahmacharya, koji je divan. Jedna ljupka stara gospoa otila je u radnju i kupila paketi kuglica protiv moljaca. Narednog dana se vratila po jo pet paketia. Proao je jo jedan dan i vratila se po jo tuce paketia. "Mora da imate mnogo moljaca," rekao je prodava. "Da," odgovorila je starica, "i gaam ih ovim kuglicama ve tri dana, a uspela sam da pogodim samo jednog!" Pomou kontrole neete biti u stanju da pogodite nijednog. To nije nain. Borite se sa liem, granama - tu i tamo odseete po neku. To nije nain da se uniti drvo elje; nain je da se izvadi koren. A korenje moe da se izvadi samo kada stignete do korena elje. Na povrini su samo grane - ljubomora, ljutnja, zavist, mrnja, pouda. On su samo na povrini. to se dublje kreete, to ete vie razumeti: sve one potiu od jednog korena, a taj koren je nesvesnost.

VANG VANG DOKO DANG

Meditacija podrazumeva svesnost. Ona saseca sam koren. Tada itavo drvo nestaje samo od sebe. Tada strast postaje samilost. uo sam za veoma velikog Uitelja zena koji je ostario i gotovo oslepeo u devedest i estoj godini i vie nije bio u stanju da poduava ili radi u manastiru. Yama Moto mu bese ime. Starac je tada odluio da je vreme da umre jer vie nikome nije ni od kakve koristi, nikome vie ne moe da pomogne. Zato je prestao da jede. Kada su ga njegovi monasi upitali zato odbija hranu, odgovorio je d a j e nadiveo svoju korisnost i daje samo smetnja svima. Oni su mu rekli, "Ako sada umre" - bio je januar mesec - "kada je ovako hladno, svima e biti neprijatno na tvom pogrebu i bie jo vea smetnja. Zato, molimo te, jedi." Ovo moe da se dogodi samo u zen manastiru, jer uenici toliko duboko vole Uitelja, njihovo potovanje je tako duboko, da nema potrebe ni za kakvom formalnou. Pogledajte samo ta su oni rekli. Rekli su, "Ako sada umre, a januar je, vidi kako je hladno, svima e biti neprijatno na pogrebu i bie jo vea smetnja. Zato, molimo te, jedi." On je tada opet poeo da jede. Ali, kada je ponovo otoplilo, prestao je i ubrzo se tiho okrenuo i umro. Takva samilost! ovek tada ivi iz samilosti; on umire iz samilosti. ak je spreman da izabere pravi trenutak da umre kako ne bi nikoga uznemirio i kako ne bi bio smetnja. uo sam za drugog zen Uitelja koji je trebalo da umre. Rekao je, "Gde su mi cipele? Donesite ih." Neko je upitao, "Gde e? Doktori su rekli da e umreti." On je odgovorio, "Idem na groblje." "Ali zato?" Rekao je, "Ne elim da bilo kome budem na muci. Inae, morali biste da me nosite na svojim pleima." Odetao je do groblja i tamo je umro. Neizmerna samilost! Kakav je to ovek koji ni toliko nee da zasmeta bilo kome? A ti ljudi su pomogli hiljadama. Na hiljade su im bile zahvalne, hiljade su postale pune svetlosti i ljubavi zbog njih.

VVl GOSPODI I MONAH

Ipak, nisu eleli da bilo kome smetaju. Ako su korisni voleli bi da ive i pomau, ako nisu korisni, vreme je da sve napuste i odu.

A sada, pria. Bila jedna starica u Kini koja je preko dvadeset godina izdravala jednog monaha. Izgradila mu jc kolibu, i hranila ga dok jc on meditirao. To je udo koje se dogodilo na Istoku. Zapad jo uvek nije u stanju da to razume. Vekovima je na Istoku drutvo hranilo onoga ko meditira. Bilo je dovoljno to meditira. Niko ne bi ni pomiljao da je on teret drutvu - "Zato da mi radimo za njega?" Dovoljno je bilo to meditira, jer Istok je doao do saznanja da ak i ako samo jedan ovek postane prosvetljen, njegovu energiju dele svi; ako makar jedan ovek postane cvet u meditaciji, njegov miris postaje deo itavog drutva. A korist je tako ogromna da Istok nikada nije rekao, "Nemoj samo da sedi i meditira. Ko e da te hrani? Ko e da te oblai? A ko e da ti prui utoite?" Na hiljade i hiljade - Buda je imao deset hiljada monaha, saimyasina, koji su ili sa njim, a ljudi su bili sreni da ih nahrane, da im daju sklonite, da ih obuku, da se brinu o njima, jer su oni meditirali. Sada je izuzetno nemogue da se na Zapadu misli na takav nain. To je postalo teko ak i na Istoku. U Kini su sada manastiri zatvoreni, sale za meditaciju pretvorene u bolnice i uionice. Veliki Uitelji nestaju. Prisiljeni su da rade u poljima ili fabrikama. Nikome nije dozvoljeno da meditira jer je izgubljeno veliko razumevanje. itav um je ispunjen materijalizmom, kao da je materija sve to postoji. Kada se ovek u gradu prosvetli, itav grad ima koristi. Nije uzaludni troak izdravati ga. Za nita dobijate tako neizmerno blago. Ljudi su bili sreni da pomognu. Dvadeset godina je ta ena pomagala monahu koji je meditirao i meditirao i meditirao i nije radio nita. Sedeo je u zazenu. Izgradila mu je kolibu, pazila na njega, sasvim se brinula o njemu. Jednog dana, kada je veoma
W

VANS

VANS

VOKO

VANS

ostarila i bila na samrti, poelela je da sazna da lije njegova medi tacija donela ploda ili ne, da lije taj ovek samo sedeo i .sedeo i sedeo. Dvadeset godina je dovoljno dugo, ena je ostarila i bila na samrti, pa je elela da zna da lije sluila oveku prave meditacije ili samo nekom varalici. Jednoga dana ona odlui da otkrije ... Ta ena mora da je i sama imala veliko razumevanje jer je ispit, test koji je isprobala, bio pun razumevanja. jednoga dana ona odluci da otkrije koliko je za sve to vreme on napredovao. Ako meditacija napreduje, onda je jedini kriterijum tog napre dovanja ljubav, jedini kriterijum napredovanja je samilost. Potraila je pomo od devojke izdane u elji i rekla joj: "Idi i zagrli ga, pa ga onda iznenada upitaj, A ta sad? " Postoje tri mogunosti. Prva: ako za dvadeset godina nije dodir nuo lepu enu, prva je mogunost da e biti na iskuenju, da e biti rtva, da e zaboraviti sve o meditaciji i da e voditi ljubav sa tom devojkom. Druga je mogunost da e ostati hladan, kontrolisan i da nee pokazati nikakvu samilost prema devojci. Jednostavno e se uzdravati, strogo, da ne bi pao u iskuenje. A trea mogunost je bila: ako je meditacija bila uspena, on e biti pun ljubavi, razumevanja, samilosti, pa e se potruditi da razume devojku i pokuae da joj pomogne. O n a je bila samo provera za te tri mogunosti. Ako je to prva mogunost, onda je sva njegova meditacija jed nostavno bila beskorisna. Ako je druga mogunost, tada je ispunio uobiajeni kriterijum monaha ali nije ispunio pravi uslov oveka meditacije. Ako je druga mogunost, on je samo pokazao da je bihejviorista, da je stvorio naviku, da kontrolie svoje ponaanje. Mora da ste uli za Pavlova, ruskog bihejvioristu. On je rekao da ni u oveku, ni u ivotinjama, niti bilo gde ne postoji svesnost - da je sve samo ludi mehanizam. Moete da uvebate mehanizam uma i onda on poinje da radi na taj nain - sve je samo stvar uslovljavanja. Um funkcionie samo kao uslovni refleks.
120

VVl GOSPODI I MONAH

Ako pred svog psa postavite hranu, on odmah dotrava, isplaenog jezika, dahui. Poinje da lui pljuvaku. Pavlov je to proverio. Kad god bi psu davao hranu, zazvonio bizvoncetom. Malo po malo, zvonce i hrana postali su povezani. Onda je jednog dana samo zazvonio zvoncetom i pas je dotrao, isplaenog jezika i luei pljuvaku. Naravno da je to besmisleno, nije poznato da je ikada neki pas na taj nain reagovao na zvonjavu zvonce ta. Zvonce nije hrana. Sada je, meutim, veza uslovila um. Pavlov kae da se i ovek moe promeniti na isti nain. Uvek kada se u tebi probudi seks, kazni se. Posti sedam dana, iibaj se, stoj na hladnoi itave noi, ili se istui, i malo po malo, telo e nauiti trik. im se pojavi seks, automatski e ga potisnuti zbog straha od kazne. Nagrad a i kazna - to je nain a se us lovi um, ako sled ite Pavlova. Ovaj monah mora da je to radio, mnogi to rade. Gotovo devedest i devet posto ljudi u manastirima to rade - s a m o preuslovljavaju svoje umove i tela. Ali, svesnost nema nikakve veze sa tim. Svesnost nije nova navika; svesnost znai ive ti ivot uz budnost, neogranien nikakvom navikom, neposednut nikakvim mehanizmom - iznad mehanizma. I rekla joj: "Idi i zagrli ga, a zatim ga iznenada upitaj, A ta sadal " "Iznenada" je klju itave stvari. Ako mu date malo vremena, um moe da pone da radi na uslovljeni nain za koji je pripremljen. "Zato nemoj da mu da nimalo vremena. Idi usred noi kada e biti sam u meditaciji. Samo ui u kolibu" - o n mora da je iveo izvan grada, sam - "udi u kolibu i samo poni da ga miluje, da ga grli i ljubi. A potom iznenada upitaj, 'ta sada?' Posmatraj njegovu rekaciju, ta mu se deava, ta kae, koje boje prolaze njegovim licem, ta pokazuju njegove oi, kako reaguje i kako ti odgovara." Devojka je upriliila posetu monahu i odmah poela da ga miluje, i zapitkuje ta e on da preduzme. "Staro drvo raste na steni u zimu," nekako poetino odgovori monah, "niotkuda nimalo topline."
121

DANG

DANG

DOKO

DANG

On je uslovio svog psa; on je uslovio svoje telo / um. Dvadeset godina je dovoljno dugo vreme za uslovljavanje. ak i ovaj iznenadni napad nije mogao da razbije njegovu naviku. Ostao je kontrolisan. Mora de je bio ovek ogromne kontrole. Ostao je hladan, bez i traka energije, i rekao je "Staro dn'o raste na steni u zimii." Ne samo da je bio kontrolisan i hladan, bio jc toliko kontrolisan, ostao je toliko hladan, da je u tako opasnoj situaciji, provokativnoj, zavodljivoj, mogao da odgovori poetskim recima. Uslovljavanje mora daje otilo veoma, veoma duboko, do korena. "Staro drvo raste na steni u zimu," nekako poetino odgovori monah, "niotkuda nimalo topline." Rekcio je, "Ja sam kao hladna stena zimi. Niotkuda nimalo topline." To je sve to je rekao. Devojka se vratila i ispriala ta joj je rekao. "Kad samo pomislim da sam tog drukana hranila dvadeset godina!" Ijutito je uzviknula starica. Njegova meditacija nije bila uspena. Postao je hladan i mrtav, nalik leu; nije postao prosvetljen, ni Buda. "Nije pokazao nikakav obzir prema tvojoj potrebi ..." ovek samilosti uvek misli na vas, na vau potrebu. On je ostao hladno egocentrian. Samo je rekao neto o sebi - "Staro drvo raste na hladnoj steni zimi, nitokuda nimalo topline." Nije izgovorio ni jednu r e o eni. Nije ak ni upitao, "Zato si dola? Zato? ta ti treba? I zato si izabrala mene od tolikih ljudi? Sedi." Trebalo je da je saslua. Mora da je imala jaku potrebu. Niko ne dolazi usred noi uvenulom monahu koji sedi u meditaciji dvadeset godina. Zato je dola? Nije obratio nikakvu panju na nju. Ljubav uvek misli na drugog; ego misli samo na sebe. Ljubav je uvek brina; ego je apsolutno nebrian. Ego poseduje samo jedan jezik i to jezik sopstva. Ego uvek koristi drugog; ljubav je spremna da bude iskoriena, ljubav je spremna da slui. "Nije pokazao nikakav obzir prema tvojoj potrebi, ni raspoloenje da objasni tvoje stanje."

122

VVl SOSPODl I MONAH

Kada doete kod oveka samilosti, on vas pogleda, on gleda duboko u vae srce. Pokuava da otkrije ta je va problem, zbog ega ste u takvoj situaciji, zato radite to to radite. Zaboravlja na sebe. Jednostavno se usmerava na oveka koji mu je doao - njegova potreba, njegov problem, njegova zebnja su ono to ga zanima. On nastoji da pomogne. Uinie sve to moe. " ... ni raspoloenje da objasni tvoje stanje. Nije bilo potrebno da odgovori na strast ..." To je istina. ovek samilosti ne moe da odgovori strasno. On nije hladan ve je pribran. Moe da vam prui svoju toplinu, okre pljujuu toplinu, ali vam ne moe dati nikakvu grozniavost. Nema je. Zapamtite razliku izmeu grozniavog tela i toplog tela. Grozniavo telo nije zdravo, a toplo telo je jednostavno zdravo. U strasti ljudi postaju grozniavi. Da li ste posmatrali sebe u strasti? Gotovo da ste izbezumljeni manijak, lud, divalj, koji radi neto a ne zna zato to ini - u velikoj groznici, sa celim telom koje se trese u vihoru bez sredita. ovek topline je jednostavno zdrav. Ba kao to kada majka prinese dete svojim grudima, ono osea njenu toplinu kao da je okrueno toplinom, kao da se njome hrani, kao da ga ona prihvata, tako i vi, kada ulazite u auru samilosnog oveka, ulazite u toplinu nalik majinskoj, u veoma okrepljujue energetsko polje. Njegova samilost e biti tako snana, njegova toplina tako velika, njegova ljubav e se u tolikoj meri izlivati na vas, da ete postati pribrani, postaete usrediteni. "Nije bilo potrebno da odgovori na strast, ali je barem trebalo da iskusi samilost." Ona odmah ode do monahove kolibe i spali je do temelja. To je bio samo simbolian gest daje tih dvadeset godina njegove meditacije - u toku kojih su se nadali da je on napredovao - da su te godine bile protraene. Nije dovoljno biti monah samo na povrini, biti monah potisnut i hladan - hladnoa je pokazatelj potiskivanja, veoma dubokog potiskivanja.

123

VANG VANG VOKO VANG

To je ono to sam vam govorio: ako se kreete u meditaciji, samilost i ljubav e se pojaviti automatski, po svojoj volji. One slede meditaciju poput senke. Z a t o ne treba da brinete o sintezi. Sinteza e se dogoditi. Ona dolazi sama od sebe, ne morate da je stvarate. Vi birate jedan put. Ili sledite put ljubavi, odanosti, igranja, tanana, bhajana, potpuno se rastapate u ljubavi prema Boanskom. To je put rastapanja, nikakva budnost nije nuna. Potrebno je da budete opijeni, potpuno opijeni Bogom, bie potrebno da postanete pijanac. Ili, izaberite put meditacije. Tu ne morate da se rastapate ni u emu. Potrebno je da postanete veoma iskristalisani, da postanete vrlo ucelovljeni, budni, svesni. Sledite put ljubavi i jednoga dana, iznenada, videete da je meditacija procvetala u vama - na hiljade belih lotosa. A vi niste nita uinili za njih, radili ste neto drugo, a oni su procvetali. Kada ljubav ili odanost dodu do vrhunca, meditacija procvetava. A to isto se deava na putu meditacije. Samo zaboravite sve o ljubavi, odanosti. Jednostavno postanite budni, sedite u tiini, uiva jte u svom biu - to je sve. Budite sa sobom - to je sve. Nauite kako da budete sami - to je sve. I zapamtite, onaj ko zna kako da bude sam nikada nije usamljen. Ljudi koji ne znaju kako da budu sami su usamljeni. Na putu meditacije, trai se samoa, ona se eli, njoj se nada i za nju moli. Budite sami. Toliko da se u vaoj svesnosti ne pokrene ni senka drugog. Na put ljubavi, rastopite se toliko da samo drugi postane stvaran a vi postanete senka, i malo po malo potpuno nestanete, Na putu ljubavi, Bog ostaje, vi nestajete; na putu medi tacije, Bog nestaje, vi ostajete. Ali ukupni i krajnji ishod je isti. Dolazi do velike sinteze. Nikada nemojte da pokuavate da na poetku spojite ova dva puta. Oni se susreu na kraju, susreu se na vrhu, susreu se u hramu. Jedan od uenika rabina Moa bio je vrlo siromaan. alio se Zadiku da su njegove nesrene okolnosti prepreka njegovom uenju i molitvi. "U ovom vremenu i dobu," rekao je rabin Mo, "najvea odanost, vea od uenja i molitve, sastoji se u prihvatanju sveta upravo onakav kakav je."
124

VVi SOSPODl I MONAH

Onome ko se kree u meditaciji, ili ko ide putem ljubavi, pomoi e ako prihvati svet onakav kakav je. Svetovni ljudi nikada ne prihvataju svet onakav kakav je - oni uvek pokuavaju da ga izmene. Uvek se trude da naprave neto drugo, uvek nastoje da urede stvari po drugaijem redu, uvek pokuavaju da urade neto spolja. Re ligiozni ovek prihvata sve spolja takvo kakvo jeste. On nije uznemiren, nije rastrojen spoljanjim. Sav njegov rad sastoji se od unutranjeg kretanja. Jedan se kree kroz ljubav, drugi kroz medi taciju, ali obojica se kreu unutra. Religiozni svet je svet iznutra. A unutra je onostrano. U latinskom "greh" ima dva znaenja: jedno je "promaiti cilj", a drugo koje je jo lepe je - "spolja". Greh znai biti spolja, biti izvan svog sopstva. Vrlina znai biti unutra - biti u sebi. Ubrzo posle smrti rabina Moa, rabin Mendel iz Kotjika je upitao jednog od njegovih uenika: "ta je tvom uitelju bilo najvanije?" Uenik je razmislio i odgovorio: "Sve to je radio u datom trenutku." Trenutak je najvaniji. Dakle, sve to radite u trenutku, ako ste na putu ljubavi, radite sa dubokom ljubavlju, kao da to radite za Boga. Uinite od toga rtvu. Re "rtva" potie od istog korena kao i "svetost". rtva znai da neku stvar inite svetom. Ako ste na putu ljubavi, uinite od svega to inite rtvu, svetu stvar, kao daje inite za Boga. On treba da doe, gost treba da stigne i vi sve inite za njega. A u stvari i jeste tako. itav ivot je priprema za gosta iitavivot je priprema da se postane domain, tako da kada on dode, vi budete spremni, kada on pokuca na vrata sve bude spremno da ga primi. Ako ste na putu meditacije, tada takode - ovaj trenutak je najvaniji. Na putu meditacije, prolost mora da se odbaci, budunost mora da se odbaci. Morate da budete samo sada-ovde. Z a t o upamtite, na oba puta su mnoge stvari sline; mnoge stvari su osnovni zahtevi na oba puta. Ipak, mnogo toga je veoma, veoma suprotno. Zato vas molim, ne pokuavajte da stvorite bilo kakav spoj. Samo sledite j e d a n p u t . Sve stoje osnovno je slino -reju, biti u trenutku, prihvatiti svet ovakav kakav je, ostatku slavljenikom raspoloenju. Bhakta, posveenik, nastavlja da slavi ivot jer Bog jeste; a na p u t u
125

VANG VANG DOKO VANG

meditacije suhaka, yogin, sledbenik zena. nastavlja da slavi jer, "ja sam ovde, ja jesam." To jasamstvo, samo to jasamstvo je njegovo slavlje. Prema (ome, nemojte da brinete. Dobio sam mnogo pitanja punih zabrinutosti, strepnji, kao da ete, ako sledite jedan put, neto propustiti. Nita. Neete propustiti nita. Sledei jedan, slediete oba; siedei oba, neete slediti nijedan.

126

RADOST JE MERILO

16. jun

1976.

OO ODGOVARA NA PITANJA

Prvo pitanje-

y\AK<*

o&u

t>*

D ^ ^ ' ; e ^ ^ r ^ ^

To nije teko znati Kako zna da li ima glavobolju ili ne? To je jednostavno jasno. Napredovanjem u nevezanosti postae zdraviji, sreniji; tvoj ivot e postati ivot radosti. To je merilo za sve to je dobro. Radost je merilo. Ako ti se radost uveava, onda napreduje, i pribliava se svom domu. Kod ravnodunosti nema nikakve mogunosti da se uveava radost U stvari, ako poseduje i malo radosti, ona e nestati. Srea je zdravlje, i, za mene, religija je u osnovi hedonistika. Hedonizam je sama sutina religije. Biti srean je sve. Zato upamti, ako stvari idu kako valja i kree se u pravom smeru, svaki trenutak e doneti vie radosti - kao da prilazi predivnoj bati. to si blie, vazduh e biti sve sveiji, hladniji i mirisniji. To je znak da se kree u pravom smeru. Ako je vazduh sve manje sve, hladan i mirisan, onda se kree u suprotnom pravcu. ivot je nainjen od radosti To je sama njegova graa. Radost je graa od koje je nainjen ivot. Zato uvek kada postaje sve ivotniji, bie sve vie i vie ispunjen radou, ushienjem, bez ikakvog razloga. Ako se kree ka nevezanosti, uveavae se ljubav, radost e rasti, samo e vezanosti opadati - jer vezanosti donose bedu, jer vezanosti donose ropstvo, jer vezanosti unitavaju tvoju slobodu.

VANG DANS DOKO DANS

Ali, ako postaje ravnoduan. . . . Ravnodunost je kao lani novi, izgleda kao nevezanost, ali samo izgleda kao nevezanost. Nita se ne uveava. Jednostavno e se skvriti i umreti. Z a t o idi i pogledaj: ima tako mnogokaludera na svetu - katolika, hindu. daina, budista - posmatraj ih. Oni ne zrae ozarenou, nemaju mirisnu auru, ne izgledaju ivlje od tebe; u stvari, izgledaju manje ivi, osakaeno, paralizovano. Kontrolisano, naravno, ali ne u dubljoj, unutarnjoj disciplini; kontrolisani ali ne svesni; slede odreenu savest koju im je dalo drutvo, ali jo uvek bez svesnosti, bez slobode, bez individualnosti. ive kao da su ve u grobu, samo iekuju da umru. ivot im postaje mrzovoljan, monoton, tuan neka vrsta oaja. Pazi se. Kada god neto krene naopako, za to postoje pokazatelji u tvom biu. Tuga je jedan pokazatelj, depresija je jedan pokazatelj; radost, veselje je takode jedan pokazatelj. Bie vie pesme ako se kree ka nevezanosti. Vie e plesati i vie voleti. Zapamti, ljubav nije vezanost, ljubav ne zna za vezanost, a ono to zna za vezanost nije ljubav. To je posesivne*t, dominacija, prianjanje, strah, pouda - to moe biti hiljadu i jedna stvar, ali ne ljubav. Druge stvari se prikazuju pod imenom ljubavi, druge stvari se kriju iza imena ljubavi, ali na njih je prilepljen natpis "ljubav". Unutra e nai mnogo toga, ali ni malo ljubavi. Posmatraj. A k o si vezan za neku osobu, da li voli? Ili se plai samoe, pa prianja? Ne moe sam, pa koristi tu osobu da ne bude sam. Tada strahuje. A k o ta osoba umre, ili ode, ili se zaljubi u nekog drugog, ubie je - i rei e: "Bio sam toliko privren". Ili moe da ubije sebe i kae: "Bio sam tako mnogo privren da ne mogu da ivim bez nje ili njega". To je potpuna ludost. To nije ljubav, to je neto drugo. Plai se svoje samoe, nisi u stanju da bude sam, potreban ti je neko da ti skrene panju. I ti eli da poseduje tu drugu osobu, eli da je koristi kao sredstvo za svoje vlastite ciljeve. Koricenje druge osobe kao sredstva je nasilje. Imanuel Kant je to postavio kao jednu od osnova moralnog ivota. I jeste. Govorio je da je koricenje druge osobe kao sredstva najvei nemoralni in koji postoji. I jeste. Jer kada koristi drugu osobu kao sredstvo - za svoje zadovoljstvo, za svoje seksualne potrebe, zbog straha, ili neeg drugog - kada koristi drugu osobu kao sredstvo, drugu osobu svodi na stvar, unitava njegovu ili njenu slobodu, ubija njegovu ili njenu duu.
130

RADOST JI MIRILO

Dua moe da raste samo u slobodi Ljubav prua slobodu. A kada prua slobodu, ti si slobodan, to je nevezanost. Ako prisiljava druge na ropstvo, bie lien slobode po svojoj volji. Ako sputava drugog, on e sputavati tebe; ako odreuje drugog, on e odreivati tebe; ako pokuava da poseduje drugog, on e posedovati tebe. Tako se parovi bore za prevlast celog svog ivota: mukarac na svoj nain, ena na svoj. Oboje se bore. To je neprestano bockanje i borba. Mukarac misli da on na neki nain nadzire enu, a ena misli da ona na neki nain nadzire mukarca. Nadzor nije ljubav. Nikada se ni prema jednoj osobi ne ponaaj kao prema sredstvu. Smatraj svakoga kao njegov, njen vlastiti cilj - onda si religiozna osoba. Tada ne prianja i nisi vezan. Voli, ali tvoja ljubav prua slobodu - a kada daje slobodu drugima, ti si slobodan. Tvoja dua raste samo u slobodi. Oseae se vrlo, vrlo srean. Svet je postao jako nesrean. Ne zato to je svet nesrean, ve zato to smo mu mi naneli neko z l a Taj isti svet moe postati slavlje. Pita, Kako mogu da znam da U se neprianjanje ili ravnodunost uveavaju? Ako se osea sreno, ako si srean sa svime to se uveava, usredsredenijl utemeljenijl ivlji nego pre, tada na glavake kreni u to. Onda nema straha. Neka srea bude temeljac, merilo - nita drugo ne moe da bude merilo. ta god kau svete knjige nije merilo, dok tvoje srce ne zakuca sa sreom; sve to ja govorim ne moe da bude merilo za tebe, sve dok tvoje srce ne zakuca sreom. Onog trenutka kada si roen, suptilni pokaziva je postavljen u tebe. To je deo ivota u kom uvek zna ta se deava, uvek moe da oseti da li si srean ili nesreaa Niko ne pita kako da zna kada je srean ili nesrean. To niko nikada nije pitao. Ti zna kada si nesrean; zna kada si srean. To je jedna unutarnja vrednost Ti to zna, roen si sa tim znanjem, pa dozvoli tom unutarnjem pokazatelju da se koristi i on nikad nee davati lane vrednosti tvom ivotu. Ali ako gleda u svete knjige, tu lei opasnost, jer je za osobu koja je napisala odreenu knjigu to moda bio napredak, ali moda nee biti i za tebe. Ona je osetila radost Mahavir je bio srean kada je gladovao; Buda nikad nije oseao zadovoljstvo u gladovanju. Pa ta da se radi? Koga da sluamo? Obojica su bili savrena bia. Ako slua Budu postoji mogunost da pone da iskrivljuje vlastita oseanja; postoji ista mogunost i ako slua Mahavira. Krina je
131

DANS

DANS

DOKO

DANS

iveo u svetu, voleo mnoge ene, uivao u ivotu. Bio je sasvim drugaiji ovek, savreno srean. Uvek je pevao i plesao. Imao je sopstveni oseaj - moda ti njegov oseaj odgovara, a moda ne. Zato nikada ne isprobavaj neko spoljanje merilo; nikada ne isprobavaj spoljanja merila na svom unutarnjem, inae si u opas nosti da falsifikuje svoj unutarnji mehanizam, uroeni mehanizam. Sluaj svoje srce. Ja nisam ovde da ti dam nekakvo merilo, ve da te uinim svesnim tvog vlastitog merila, samo da te uinim svesnim tvoje uroene svesnosti. Oseti - i tako je jasno da nita drugo nije potrebno da ti u tome pomogne.

Drugo pitanje: Kada je moj um uzrok moje nesree, ja Hine znam kako da izaem iz uma ili moram da nastavim i dalje da budan u umu, snovima, fantazijama. Ako je kua u plamenu i vidi vatru, pobei e. I znae kako da pobegne, nai e izlaz. Kada je kua u plamenu koga je briga da li izlazi na prednja ili zadnja vrata ili kroz prozor? Koga je za to briga? Kada oseti da je kua u plamenu, nee ni razmiljati kako da izae. Prvo e izai, a onda razmiljati. I onda e se pitati kako se to desilo. Buda je imao obiaj da kae da se raspitujete za tehnike jer jo uvek niste svesni da je kua u plamenu. Kada naide na zmiju na putu, da li pita kako daje izbegne? A moda u svom ivotu nisi naiao na zmiju. Moda je to prvi put. I moda nikad nisi uo nikoga da govori o tome kako da izae na kraj sa zmijom, ali ipak uklonie se sa puta -skoie. Nee esti tu i razmiljati ta da ini, s kim da se posavetuje, gde da nade gurua. Nee razmiljati, jednostavno e da skoi. Pita Kad je moj um uzrok moje nesree, ja ili ne znam kako da izaem iz uma ili moram da nastavim i dalje da budem u umu, snovima, fantazijama. Kad je moj um uzrok moje nesree To ti jo nije jasno. Moda si me uo kako ponavljam da je um uzrok svih nesrea. Sluao si me, postao si kako papagaj - sada se javilo pitanje. Ali to jo nisi oseto.
132

RADOST J[ MIRILO

Da si osetio da je um uzrok, onda bi iskoio iz toga, znao bi put. Put je tu, put je oduvek bio tu. Nisi to shvatio. Mora da jo uvek uiva u svojim snovima, fantazijama, jer um prestaje odmah, onog trenutka kada prestane da uiva u njemu. Ne postoji drugi nain da se on zaustavi. To je kao bicikl: dok okree pedale, on ide. Ako prestane da okree pedale, ii e jo malo po inerciji ali onda e stati. Umu je potrebna neprestana saradnja, neprestana infuzija ener gije sa tvoje strane, neprestana identifikacija. U m u j e potrebna tvoja pomo, to je mehanizam, ne moe da se kree sam od sebe. Udubini ti mu pomae. Kada dua napusti telo, um trenutno stane. Ne moe da funkcionie bez tebe. Mora da uiva u njemu. U stvari, religija je takode jedna od tvojih fantazija; Bog je tvoj najvei san. Sluanje religioznih ljudi, gledanje njihove ekstaze, posmatranje njihove milosti, i udnja se javlja u tebi. Tvoj um fantazira. Bilo bi divno biti u nirvani, bilo bi divno biti prosvetljen. Tvoj um poinje da sanja o tome. Onda doe da uje kako um mora da se odbaci. Razgovarala tri oveka. Prvi ree "Ako u snu dobije milion rupija, ta e da uradi? t o se mene tie, ja bih poao na put oko sveta. To mije san iz detinjstva. ta bi vi uradili?" Drugi ree, "Kada bih ja dobio milion rupija, ne bih nigde iao. Samo bih se odmarao kod svoje kue. Zato da se muim? Ne bih putovao, samo bih se odmarao, oputao i uivao. Ko bi se muio da ide tamo-amo?" I upitali su treeg: "ta bi ti uradio kada bi u snu dobio milion rupija?" Odgovorio je: "Odmah bi sklopio oi i ponovo zaspao, kako bih sanjao i dobio jo koji milion. Ako u snu moe da se dobije milion rupija, sanjao bih ponovo isti san, da dobijem jo koji milion." Tvoj um je tvoj san, tvoja fantazija. Jo uvek si u tome. ak i kada razmilja kako da izae iz uma, to je takode fantazija uma. I ti mora da uiva u tome. uo sam. Mula Nasrudin je izjurio iz svoje kancelarije i vikao: "Neto mora da se uradi sa onih est telefona na mom stolu. Zadnjih pet minuta sam razgovarao sam sa sobom."

133

VANS VANS VOKO VANS

Um nije nita drugo do razgovaranje sa samim sobom. ta bi drugo bio? Unutarnji razgovor, unutarnje askanje, proba za buduunost, ponovno i ponovno prevakavanje prolih dogaaja - ti govori sam sa sobom. To je monolog. Poto nema nikoga sa kim bi priao, pria sam sa sobom. Kada bi bili mogui prozori na tvom umu i da ljudi mogu da pogledaju unutra, ili da ima naina Jednog dana e moda i biti. Nauka e nai nain da uvelia tvoj um. Tvoj um e moi da se povee icom sa jednim instrumentom i on e prenositi ta se deava unutar tvoga uma. Onda e se jednostavno zaprepastiti kada vidi da si lud. Nikome nee dozvoliti da tvoj um povee sa nekim instrumentom. Ponekad zapisi na ist list papira ta se deava u tvom umu. Zatvori vrata i prozore da niko ne ude unutra i zapisi. Nemoj da vara, jer to niko nikada nee vide ti, moe to odmah da spali. Samo zapisi sve to se deava. Nemoj da ispravlja, nemoj nita da dodaje, ne brii nita. Jednostavno fotografski zabelei kako um radi. Za deset mi nuta videe koliko si lud. ta se deava? Ali mi nikad ne gledamo to. Gledamo napolje, nikada u um. Posmatranje uma je sutina meditacije. Bodidarma, pravi osniva zena, obiavao je da kae: "Suiti se sa umom je sve. Gledati direktno u svoj um je sve." im ponete da gledate direktno, biete iznenaeni. Saznaete da nosite luaka; u stvari ne jednog, ve ludnicu - mnogo luaka izunutra, koji tre tamo-amo, svako protiv svakog, biju se, bore i ratuju. Ako se duboko zagleda direktno u um, prvo e biti zapanjen, zbunjen to ga i dalje nosi. I drugo, shvatie da ti nisi um, ti si onaj koji vidi, posmatra, svedok, koji gleda u um. A to e ti dati slobodu kakvu jo nisi upoznao. Sputan si u telu, pa si sputan i u umu. im doe do uvida da nisi ni telo ni um, odjednom postaje neogranien -velik, prostran kao nebo. Tada vie nema granica oko tebe; jedno si sa ovim okeanora ivota; jedno si sa Bogom. "To si ti - Tat twainasi." Tada spoznaje da "Ja sam to", svedok. Prema tome, jedino to moe da uradi je da pogleda duboko u um. To e imati dva aspekta. Prvo osetie se vrlo, vrlo sumanuto, da ludi. Ne pokuavaj da pobegne od tog ludila jer ako se izvue, ponovo e pobei samo spolja. Dri ga se, pusti ga da bude ludo ali zagledaj se u to, nastavi da ga se zagleda u to. Nekad su potrebni meseci, ponekad godine, ali isplati se, ak i ako je potrebno nekoliko

RADOST JI MIRILO

ivota. Ako nastavi da posmatra, nepokolebljivo, ako tu i tamo ne bude ometan, onda se jednog dana u tebi pojavljuje drugi aspekt da si ti svedok. Tvoj um izgleda vrlo, vrlo daleko, veoma udaljen, na nekoj drugoj planeti, uju se samo zvui, nekoliko treperavih talasa dolazi do tebe. to vie postaje svedok, to se vie energije skuplja u postajanje svedokom, i to se vie i vie energije oduzima od uma. Um poinje da bledi. Jednog dana ostaje samo ti, bez uma. Tada si u stanju "sada i ovde". uo sam za dve skitnice koje je uhvatila policija i izvela na sud. Policajac je pretpostavljao da nisu uinili nita loe, ali njihov nain ivota, njihovo ponaanje je bilo sumnjivo. Sudija je upitao prvog skitnicu: "Gde ti ivi?" "Nigde", odgovori ovaj. Upitao je drugog: "Gde ti ivi?" "Ja sam njegov sused." Prvi ne ivi nigde, a drugi je njegov sused - odgovor je isti zen. Kada spoznate sebe, shvatite da ste nigde, "nikada" jer ne postoji vreme, ne postoji prostor. Iznenada ste celoviti, raireni svud po stvarnosti. To je o n o to mi na Istoku zovemo moksha, apsolutna sloboda. Ali ti sigurno uiva u svom umu, zato se pita kako da ga se oslobodi, kojim putem da se izbavi. To su pitanja ljudi koji pokuavaju da obmanu sebe. Ne eli da se oslobodi, zato pita "Kako?" jer je sa "Kako?" mogue odlaganje. "Kako?" se ne moe uraditi odmah, morae da veba, moe da se desi tek sutra, ne moe se desiti sada. "Kako?" ti daje vreme - d o sutra. I onda kae, "U redu, uradiu to sutra. To ne moe da se uradi sada." Ljudi me pitaju: "Moe li se prosvetljenje desiti upravo sada?" Ako kaem, "Da", oni kau, "Zato se onda ne deava?" Potom pomisle da se njima nee desiti, jer da je trebalo da se desi ve bi se desilo. O n o se deava upravo sada! Ako im kaem, "Moraete da radite na tome, moraete mnogo da se trudite, moraete da se pridravate stroge discipline," oni kau. "To je u redu. Negde u budunosti to e se desiti." I onda im je lake. Dakle, to se nee desiti upravo sada - jednog dana - pa emu urba? Bilo to sutra ili prekosutra, nema razlike - to je sutra. U oba sluaja nalaze priliku za odlaganje.
/35

DANS

DANS

DOKO

DANS

Sada mi dozvolite d a vam d am jednu protivrenost da meditirate na nju: to se uvek deava upravo sada, ali ovek mora da radi na tome. To se nikada ne deava sutra, uvek se deava danas, jer sutra ne postoji. Ali ovek mora da radi naporno, da prikupisve svoje energije i da ih stavi na kocku. Ako su sve tvoje energije zdruene upravo sada, ako jako eli, strasno, ako je tvoja elja postala gotovo plamen i ako si zapaljen j e d n o m eljom, samo jednom eljom - postii prosvetljenje - to se moe desiti ba sada. Ako si tako edan da ti nestane i samo ed ostane, onda Bog poinje da uliva u tebe. Onda si zasluio, stekao sposobnost. Postao si prijemiv. Kad je moj um uzrok moje nesree.... Nikada ne postavljaj takvo pitanje. Jo uvek misli da to nije tako. To je hipotetino pitanje; kad, ako, itd., to su hipotetina pitanja. Kad je moj um uzrok moje nesree.... Ne, ili jeste ili nije, nema pitanja "kad". Ili zna da je uzrok tvojoj nesrei, ili zna da nije uzrok tvojoj nesrei. Odlui se. Ako nije uzrok tvoje nesree stvari su jasne: sa umom ne treba da se uini nita, U stvari, ako nije uzrok nesree, onda uzrok lei negde izvan tebe. To je ono to kau komunisti Marks i M a o . To oni kau - da je uzrok nesree negde izvan tebe, a ne u tebi: u drutvenoj strukturi, ekonomskom sistemu u drutvu, u svetu politike - negde izvan tebe. A k o tvoja beda dolazi odnekud spolja, nema naina da je se oslobodi. J e r uzrok je izvan tebe, kako da ga uniti? Zbog te injenice Frojd je pri kraju ivota bio sve vie razoaran i konano, pre nego to je umro, napisao je u jednom pismu: "ovek nikada ne moe biti srean; to nije mogue. Covekova elja da bude srean je neostvariva. ovek ne moe nikada biti srean jer srea ne zavisi od njega." Ali Frojd grei. Ovde sam i tvrdim vam da sam srean. Dakle, to nije pitanje mog uverenja. To nije verovanje da sam srean. Buda je srean, Krina je srean, Isus je srean. Ali Frojd - zato on misli da ovek ne moe da bude srean? A on nije ovek koji daje besmislene tvrdnje. On je veoma iskren ovek. etrdeset, pedeset godina dubokog posmatranja ga je dovelo do tvrdnje da ovek ne moe da bude srean. Razlog je to i on uzrok trai negde izvan oveka. Marks to trai u strukturi drutva, Frojd u podsvesnom. Ali sama definicija podsvesnog je d a j e to neto nedostupno, i neto ega nisi svestan. To je izvan tebe, ne zna gde. To je izvan tebe, ti si u svesnosti. Odakle dolazi tvoja nesrea? Kako daje promeni?
136

RADOST JI

MIRILO

Religija ima potpuno i dijametralno suprotno stanovite: ti si uzrok. Zbog toga je ovek u poetku tuan, "Ja sam uzrok moje nesree", ali u stvari treba da bude srean. Ako sam ja uzrok, onda postoji mogunost, ima nade - jer ja mogu d a j e zaustavim. Mogu da pokuam da ne budem uzrok svoje nesree. Sa religijom ovek postaje odgovoran; sa komunizmom postaje neodgovoran. Sa religijom ovek postaje slobodan inilac u ovom svetu; sa komunizmom, ovek postaje mehanika stvar, kao robot. Sa religijom, postiete duevnost, postajete dua; sa komunizmom, dua nestaje, vas tu vie nema. Ako je uzrok srei spolja, ako je uzrok nesrei spolja, onda je tvoja dua spolja - nije u tebi. Onda e tobom manipulisati drava, nisi nita drugo do uplja-lutka, a konci su negde u Kremlju - o d a n d e neko upravlja. Onda je ivot gotovo besmislen - ne samo besmislen, ve uasan. ovek ruje prazna lutka; ovek ima stvarno bie u sebi. Dakle, kada kae, Kad je moj um uzrok moje nesree, prihvatio si moju tvrdnju kao tanu, ne uviajui to, ne postavi svedok tome. Nikada to ne ini, inae se pitanja javljaju bez potrebe. Bolje je ne odgovarati na hipotetina pitanja jer e to stvoriti jo takvih pitanja. Ako si nesrean zbog uma, prepoznaj tu injenicu. Neko te uvredi. Da li misli da si nesrean zato to te neko uvredio ili zato to ima jako suptilan ego koji se osetio povreen tom uvredom? Postoje samo dve mogunosti. Nesrean si jer te on uvredio. Ako je ta mogunost, ako je to jedina mogunost, onda nikada ne moe biti srean jer je svet veliki i kako da postigne da te niko nikada ne uvredi? To prevazilazi tvoje mogunosti. A ako se to tvoj ego osea povreenim, postoji mogunost da odbaci ego. Onda pusti neka te ceo svet vrea, moe nastaviti da se smeje, nema razlike. Mula Nasrudin je sa jednim od svojih prijatelja celo vee pio u baru. Prijatelj je na kraju ustao i pao na pod. Mula je nazvao doktora i prijatelja hitno odveo u bolnicu. Kada su stigli, doktor je upitao: "Da li vidi slonove ili male zelene ljude?" "Ne", stenjao je pacijent. "Zmije ili aligatore?" zapitao je doktor. "Ne", odgovorio je pijanac. "Onda samo odspavaj. Bie dobro ujutru", rekao je doktor. 137

VANS VANS VOKO VANS

Ali Mula Nasrudin je bio zabrinut. "Pazite, doktore," rekao je, "taj momak je stvarno u loem stanju. Rekao je da ne vidi ni jednu od tih ivotinja, a vi i ja znamo da ih je puna soba." O n o to ja kaem nee znaiti mnogo, ako ti zna da ih je soba puna. Na kraju ti e biti odluujui inilac. Zato posmatraj svoj um. Da li je tvoj um uzrok nesree? Ako nije, onda ne moe da bude religiozan ovek. Onda e pre ili kasnije postati komunista. Postoje dve alternative: religija i komunizam. Svako treba da odlui. A ja ti savetujem da, ako osea da tvoj um nije uzrok nesree, postane komunista - nema nita loe u tome, budi iskren. Pre ili kasnije bie frustriran, a frustrirani komunista vrlo lako postaje religiozan. Mnogim ljudima je potrebna ta frustracija jer se tako okonava ta mogunost. Tada postoji samo jedna mogunost. Nikad ne visi izmeu dve, ne budi nikad na ivici pakla. Mnogi ljudi su na ivici pakla. Oni idu u crkvu ali srce im je komunistiko. Kada kaem komunistiko, ne mislim da pripadaju komunistikoj partiji, ve da oni veruju d a j e uzrok njihove nesree izvan njih. Tvrdoglavi stari Dablinac uao je kod zubara sa uasnom zuboboljom. Meutim, nije mogao da skupi dovoljno hrabrosti da pusti da mu izvade zub. Z a t o mu je zubar dao au viskija da mu pomogne. Onda ga je upitao: "U redu, da li si sada spreman?" "Ne sasvim," odgovori ovek cmokui usnama. Jo dve ae viskija i na kraju je ispio celu bocu. "Doi sada na stolicu," molio je zubar. Irac je iskoraio, njiui se, na sredinu sobe. "Samo da vidim svinju koja bi se sada usudila da mi pipne zub!" Ti si gotovo opijen svojim umom. A ja u da dodirnem tvoj zub, upamti. Treba da postane malo trezniji, treba da postane malo svesniji. Jednom kada bude imao malo svesnosti, poee da uvia da tvoj um, nita drugo do tvoj um, prede nove mree nesree. On je kao pauk: pravi mree i sam se u njih hvata. Prva treba da odlui da li uvia injenicu da je tvoj um uzrok tvoje bede i nesree. Jednom kada se to rei, sve postaje jasno. Onda vie zaista nema potrebe da pita kako da izae iz toga. A ako jo
138

RADOST Jt MIRILO

to nisi resio, a ja ti pomognem da na neki nain izae iz toga, biu u velikoj nevolji. Dozvoli da ti ispriam jednu anegdotu da bih ti pojasnio stvari. Jedna kupaica je zapala u nevolju a nije znala da pliva. Nije znao ni mladi koji se nalazio na ivici mola. Ali kada je u prvi mah video obrise njenog lica, povikao je u pomo. Upravo je tada prolazio snani ribolovac. "ta je bilo?" upitao je. "Tamo!" promuklo je uzviknuo mladi ovek. "Davi mi se ena. A ja ne znam da plivam. Evo sto dolara ako je spasite!" Zaas je ribolovac bio u vodi; i ve sledeeg trenutka je izaao sa spaenom enom. Priao je mladiu. "Pa, ta emo sa onih sto dolara?" Ako je lice mladia prethodno bilo pepeljasto sivo, sada je bilo smrtno bledo dok je zurio u spaenu enu. "Da, znam," ree u jednom dahu, "ali kada sam dao ponudu, mislio sam da se davi moja ena, ali sada se ispostavilo daje to njena majka!" "Ba nemam sree," ree tuno ribolovac, stavljajui ruku u dep. "Koliko vam dugujem?" Dakle, prvo odlui da li ti je um ena ili tata. Jedino tada neto moe da se uradi. Inae, bie ljut na mene. Ako te izvuem iz tvog uma a ti jo uvek fantazira i sanja, bie strahovito ljut, uznemiren i iznerviran. A ako si sanjao lepe snove, tim pre, jer si se nadao da e se neki od njih ispuniti (ostvariti). Jednog jutra je ena budila Mulu Nasrudina, a o n s e vrlo razljutio i rekao, "Luda eno, zar je ovo pravo vreme?" "Ali, sunce je izalo", ree ona. "Nema to nikakve veze sa suncem", ree on. "Sanjao sam oveka koji mi je nudio sto rupija i ba u trenutku kada je trebalo da ih uzmem, ti si dola. Sve si pokvarila." Ponovo je pokuao da zaspi, sklopio je oi, okretao se s jedne na drugu stranu, ali nije uspeo da se vrati u san. Jednom kada je gotovo, gotovo je. I poeo je da govori, "U redu, prihvatiu ak i devedeset, osamdeset, sedamdeset, ta god mi ponudite, prihvatiu, samo da jte!" Ali, nije bilo nikoga. 139

DANS

DANS

DOKO

DAN6

Ako sanja, onda sanjaj jo malo. Niko nikad nije bio ispunjen sanjanjem, ali svako to treba da shvati za sebe - "Dosta vie. Dosta sam sanjao, dosta fantazirao, i nita nije dolo sem bede i frustracije." Svaka elja donosi jo frustracije, svako oekivanje se na kraju pretvori u frustraciju. J e d n o m kada // to shvati, vie nee biti potrebe da se izbavi iz toga; j e d n o m kada shvati, samo shvatanje postaje izbavljenje. Samo shvatanje znai da si se oslobodio uma.

Tree pitanje: Govorite, o ivoj religiji, a ipak u nekim centrima ljudi klee pred oliscima vaih stopala. To me podsea na katoliku religiju gde sam izgubio znaenje uenja i umesto toga potovao simbol. Molim vas, recite mi zato su nam potrebni vai simboli. Oni nisu vi, niti vae uenje.

Ovo je vrlo osetljivo pitanje. Mora biti vrlo budan da bi ga razumeo. Da, religija nema nikakve veze sa simbolima. Religija je u svojoj sutini apsolutno ista, samo jedno doivljavanje, saznavanje. Nema veze sa spoljnim simbolima. Ali to nije pitanje. Za tebe takvog kakav si, ta ista religija nije mogua; za tebe su simboli. Desilo se j e d n o m da je veliki zen uitelj Dou sedeo ispred hrama. Doao je tragalac i upitao ga, "Uitelju, gde je Buda? Ko je Buda? Staje Budastvo?" Dou je pogledao u oi tog oveka i rekao, "Pita ko je Buda? Udi u hram. On je tamo." ovek se nasmejao i rekao, "Tamo je samo kamena statua. A znamo oboje da kamena statua nije Buda." Dou ree, "Potpuno tano. Kamena statua nije Buda." Tada ovek ree, "Reci mi onda, koje Buda?" Dou ponovo pogleda u njegove oi i ree, "Udi u hram, tamo e nai Budu."
140

RADOST JI

MIRILO

Ovo je vrlo zagonetno. ovek koji je postavio pitanje jo nije sposoban da razume nesimbolino. Intelektualno on shvata da je statua samo kamen, a ne Buda. To je samo intelektualno razumevanje. Kada ti ljubavnik da malecnu maramicu, ima li ona vie znaenja od bilo koje druge maramice iste izrade, iste vrednosti? Ako je izgubi, mogu ti poi suze. Tvoj um je jo uvek simbolian, jo ivi u simbolima. Ta maramica, malena, bezvredna maramica koju ti je dao ljubavnik ili voljeni, nosi odreeno znaenje koje niko drugi ne moe da vidi. To je jedna sasvim obina maramica, ali za tebe veoma simbolina. Ona ima poruku, ljubavnu poruku. Ta maramica vredi kraljevstvo. Ona je lina i neko ti je dao kao dubok znak ljubavi. Ona vie nije roba u prodavnici, vie nije deo sveta stvari - ta maramica ima personalnost, gotovo da ima duu. Zar to nisi osmotrio u sebi? Ako je tako, onda simboli jo uvek imaju znaaja za tebe i ne moe da ih odbaci, dok ne odbaci ceo um. To zavisi od tebe. Ako neki simboli imaju izvestan odziv u tvom srcu, oni su ivi. Kada budista ide u budistiki hram i klanja se pred kamenom statuom Bude, ako je to zaista molitva od srca, ako se zaista klanja u dubokoj pokornosti, onda se ne brini zbog statue. Prava stvar je pokornost, elja, ljubav, potreba u srcu. Ta kamena statua je samo instrument. Ako ide, a nisi budista i nema srca za Budu, naravno da je to onda kamena statua. Budista je u ljubavi sa Budom. Ako tu kamenu statuu nazove pukim kamenom, on e biti povreden jer u tome vidi neto vie. To neto je u njegovim oima, sigurno, apsolutno - to nije u statui. Ali ispred statue neto u njemu reaguje, neto poinje da peva u njegovom srcu. Srce mu bre kuca, osea se preobraenim. To preobraenje je znaajno. Nije od znaaja da li je to statua Bude ili ne, to uopte nije vano. Ali pomae. Na primer: naie na konopac. Smrkava se, sunce je zalo, no se sputa, na usamljenom putu u umi naide na konopac i misli da je zmija. Pone da tri, znojei se. Nema zmije, ali je li tvoje znojenje stvarno ili ne? Da je bila prava zmija da li bi tvoje znojenje bilo stvarnije? Da li je tvoje tranje stvarno ili ne? Da li bi bilo stvarnije da je to bila prava zmija? Za tebe je stvarno. Buda ima definiciju stvarnog - vrlo neobinu definiciju. Kae, "Ono to deluje to je stvarno." Ono to deluje to je stvarno. Ako se

DANS VANS VOKO DANS

konopac zameni za zmiju i deluje na tebe, to je stvarno. Za tebe je to stvarno. Skoro da je zmija. Simbol je stvaran ako deluje na tebe; ako ne deluje, naravno, da uopte nije simbol. Sama re simbol znai da stvar ima veu vrednosl nego to se vidi golim okom, veu vrednosl nego to naunik moe da odredi. Ta vea vrednost ini je simbolom. uo sam za hasidskog rabina Sadagoru. Obiavao je da kae svojim Hasidima, "Moete neto nauili od svega. Sve vas moe neemu pouiti, i ne samo ono to je Bog stvorio, ve i ono to je ovek nainio, takode nas moe neemu nauiti." "ta moemo nauiti od voza?" upitao je jedan Hasid sum njiavo. "Da zbog jedne sekunde moemo da propustimo sve." "A od telegrafa?" "Da se svaka re broji i naplauje." "A od telefona?" "to ovde kaemo, tamo se uje." Tako sve postaje simbol, i ivot dobija drugaiju dimenziju. Ako tvoje srce osea neto prema krstu, onda to nije samo krsl, preko njega postaje povezan sa Isusom. To nije stvar nauke, ali religija i nije stvar nauke. Ona je poetinija; ona je vie nalik ljubavi, a manje nalik razumu; vie je nalik oseanju, a manje analiziranju. To nije logika, to je veoma dubok ljubavni doivljaj sa stvarnou. A k o odbacuje sve simbole - k a o to su uradili mnogi, mislei da su simboli samo prazni simboli, da u njima nema niega - zato se rukuje sa prijateljem? To je samo budalasto uzimanje neije ruke i njeno mrdanje. Z a r ne vidi nerazumnost toga? Zato ljubi svoju enu? Z a r ne vidi da to nije higijenski? Krajnju nehigijenu u tome? Dve osobe razmenjuju svoje zaraze . . . svakim poljupcem prenose milioni siunih elija. ta to radi? Kad kae svojoj eni, "Volim te,"tasu te rei-"Volim te"? S a m o rei? Nita vie? Rei su simboli. Re "ljubav" nije ljubav, zato je odbaci. Ako na taj nain nastavi da odbacuje, ta e ostati? Dozvoli da ti ispriam jednu anegdotu. Jedne noi u toku religioznog skupa jedan oronuli starac je ustao i rekao, "Brao i sestre, vi znate i ja znam da ja nisam bio ono to je trebalo da budem. Mnogo sam krao, lagao, opijao se, stalno se tukao,
142

uvosr Jt

Misno

izvaljivao besmislice, igrao poker, psovao i proklinjao, ali zahvalju jem Bogu to nikada nisam uinio jednu stvar, nikada nisam izgubio svoju religiju." Koja je onda vrsta religije ostala? Ako odbaci sve simbole, odbacuje jezik; ako odbaci sve simbole, odbacuje poeziju; ako odbaci sve simbole, odbacuje ak i matematiku. Staje onda ostalo? ovek je simbolino stvorenje, ivi u svetu simbola. ak ni nauka ne moe bez simbola. Nauka od koje se oekuje da bude apsolutno injenina, ne moe da funkcionie bez simbola. U stvari, ne postoji mogunost razvoja bez simbola. Zato se ivotinje ne razvijaju; ne mogu da napreduju ako se ne pomere u dimenziju simbola. Zato je sve simbol. Jednom je Ramakrina govorio svojim uenicima. Govorio je o anahat nad, neujnom zvuku, i rekao je da neprekidnim ponavlja njem aum dolazite do take kada se uje neujni zvuk. Jedan intelektualac, logiar, bio je prisutan i vrlo gaje razbesneo taj neobrazovani ovek. Ramakrina nije bio obrazovan, zavrio je samo srednju kolu, nikada nije studirao, nije znao nita o svetim knjigama. Zato je ovek poeo da se ljuti. A ljudi su tako paljivo sluali tog neobrazovanog oveka, da je prokljuao iznutra i po kuavao da nade priliku da pokae svoje znanje. Onda je rekao, "Prestanite. Sve je to glupost. Pukim ponavljan jem zvuka aum, aum, aum, nee se nita desiti. Jer aum je samo simbol i nita drugo. To je samo re - ak nije ni re, ve besmislen zvuk. Pa ta onda moe iz toga da se desi? Moete da nastavite sa ponavljanjem i nita se nee desiti." I poeo je da citira svete knjige. Bio je uen ovek. Ramakrina ga je sluao pola sata, vrlo paljivo, onda je iznenada pogledao u njega i rekao, "Glupane. Sad je dosta! Da nisi izustio ni re!" ovek se jako uznemirio. Taj neobrazovani ovek ga je nazvao glupim! Ali takode se i uplaio jer se taj ovek smatrao veoma religioznim, velikim mistikom, a rekao je "Da nisi izustio ni re, inae e zaaliti." Tako je se veoma uplaio jer tu su bili raistikovi sledbenici, i ako bi on neto rekao mogli bi da skoe na njega. A ko zna? Moda taj ovek zna neto. Zato je ostao nem, ali je bio na vatri. Ramakrina je ponovo dva, tri minuta nastavio da govori o aum i anahat nad, neujnom zvuku. Zatim je posle dva minuta pogledao oveka. Ovaj se preznojavao, mada je bilo zimsko vee. Ramakrina
143

DAHG DANG DOKO DANG

ree, "Vidite, gospodine, tako mala re 'glupan', a vidite ta je uinila. Preznojavate se i tako ste pali u vatru da biste me ubili da nije ovih ljudi. Samo pogledajte to. Tako mali simbol 'glupan' a vidite ta je uradio!" Celokupna ljudska svesnost se razvila na simbolizmu. Svi nai jezici - jezik nauke, jezik religije, jezik poezije - su simboli. Ceo na ljubavni ivot, odnosi, nije drugo do simbolizam. Sve dok ne doe do take gde ceo um nestaje, simboli su znaajni. Pita: Govorite o ivoj religiji a opet u nekim centrima ljudi klee pred otiscima vaih stopala. Ta stopala nisu bitna, njihovo kleanje je vano. Ta stopala su simbolina, ali kleanje je stvarno. To nije simbolino. Oni su time dirnuti. I tako, kada kaem "iva religija" mislim na religiju koja jo uvek pokree srca. Ako je neko pokrenut krstom, on se jo uvek sree sa Hristom - religija je iva za njega. A ako se klanja samo da bi ispunio formalnost, onda je religija mrtva. Poto je simbol mrtav i nema niega u tebi, religija je mrtva. Simbol je uvek mrtav, ali ako te dirne i zapone kretanje energija u tebi, onda je iv. Religija je iva u srcu i nema nita sa hramovima i crkvama. Ako si pokrenut, ako nadolazi ritam u tebi, ako poinje da igra videi Krinu ili njegovu statuu, iznenada flauta na njegovim usnama za tebe vie nije simbol, ona postaje pravi ples. Moe da slua njegovu pesmu, moe da uje njegovu pesmu. To me podsea na katoliku religiju gde sam izgubio znaenje uenja i uineslo toga potujem simbol To je tvoja greka. To nema nikakve veze sa crkvom. Ako si propustio znaenje i poeo da potuje simbole, to je tvoja greka. Sada poto se toliko plai simbola to prosto znai da si reagovao na svoje vaspitanje; jo uvek nisi postao revolucionar, samo si reagovao. Zato to ti je nekoliko simbola dato u detinjstvu i nikada nisu postali ivi, sada se plai svih simbola. Bie strano siromaan zbog toga. Ne plai se. Ako jedna grupa simbola nije delovala, druga grupa moe. A sada nisi dete.Ti simboli nisu delovali jer su ti ih nametnuli roditelji, ali ako izabere svoju sopstvenu religiju... Upamti ovo, to neprestano istiem: ako eli da bude religiozan, mora da izabere svoju religiju - onda je ona iva. Samo kroz izbor, dobrovoljan izbor, ona je iva. Ako ti je nametnuta, onda je mrtva, to je onda neija tuda religija, neiji tudi put - put tvojih roditelja. A ti to samo nosi kao teret

RAVOST JI

MtRIlO

Izabrao si da ide sa mnom, to je tvoj izbor, tvoj dobrovoljni izbor. Po tvojoj je volji da bude sa mnom. O n d a ta god se dogodi medu nama postae ivo. Moda nee biti tako sa tvojom decom, kada ja odem. Ti bi voleo da tvoja deca takode nose narandasto moda se to nee dogoditi jer e to biti tvoj put i ti e nametati svoj put tvojoj deci. Nikad ne namei svoj put nekom drugom. Ako ti izabere pakao, ak je i pakao raj; ako si prisiljen i prinuen na raj, onda e raj postati pakao. Sloboda je najosnovnija vrednost; nita nije vrednije od slobode. Ako izabere Hrista, Krinu ili Budu - ako ti izabere, upamti - onda oni postaju savremenici, onda nema jaza od dvadeset vekova izmeu tebe i Hrista, ne. Onda on hoda sa tobom, razgovara sa tobom, stalni je pratilac. Njegov krst je tvoj krst i tvoj krst je njegov. On je sa tobom u tvojoj muci i u srei - i deli sebe sa tobom. Ali, to mora da bude tvoj izbor. Molim vas, recite mi zato su nam potrebni vai simboli. Oni nisu vi, niti vae uenje. Oni nisu ni ja ni moja uenja, ali ti me jo ne moe videti. Sve to ti vidi samo je simbol - moje telo je samo simbol, to nisam ja; moja fotografija je simbol, to nisam ja; ta god da kaem je simbolino, to nisam ja. A to to govorim nije moje uenje, jer moje uenje ne moe da se iskae. Niije - ni Budino ni Hristovo - niije ne moe da se iskae. Sve stoje bilo reeno nije prava stvar. Stvarno je neuhvatljivo. Istina ne moe biti izgovorena. Ali ja treba da govorim sa tobom, da te ubedim da postane tih. To je vrlo apsurd an trud, ali tako je to! Treba da te recima namamim do tiine. Rei su samo simboli; tiina je . . . Zapamti, kada kaem tiina, re "tiina" nije tiina. Da Dou je bio u pravu. Buda je u hramu. ovek je rekao, "Ali tamo nema Bude, tamo je samo kamena statua. Kako jedan prosvetljen ovek kao ti moe da kae da je kamena statua Buda?" Dou je rekao, "U pravu si. To je samo kamena statua." Onda je ovek upitao, "Reci mi sada, gde je Buda?" Dou je rekao, "Udi u hram, on je tamo." A k o ima oi da vidi, onda moe videti ak i u kamenu. Ako nema oi da vidi, moe da sretne Isusa i da ga ne prepozna. Mnogi od vas su bili kada je bio Isus, mnogi su bili kada je bio Buda i niste ga prepoznali. Mnogi od vas su ovde, ba ispred mene i mogu da me nikada ne prepoznaju. Z a t o je najdublje pitanje vaeg pre-

vm me ooto vm
poznavanja Ako neto moete da prepoznate u kamenu, ako neto moete da prepoznate u otisku mojih stopala, da, Buda je tu. Sve je to vae - va Buda, va Hrist, va ja. Sve je vae, samo ste vi. To je lepota, drama ivota: vi ste glumac, reiser, publika, pisac teksta, plej-bek peva, vi ste sve, sami. Da vam ispriam jednu anegdotu. Kompanija koja prodaje na veliko prodala je robu trgovcu u malom selu na raskru puteva. Kada je roba stigla, odbio je da je plati. Firma se pripremala da zapone parnicu za uterivanje duga, pa je pisala otpremniku u tom selu za informaciju kada je roba stigla. Takode su pisali predsedniku banke radi informacije o Gnansijskom stanju muterije, i gradonaelniku da im preporui dobrog advokata da vodi sluaj, a trgovcu su poslali preteu opomenu tubom, ako odmah ne plati. Kompanija je dobila ovaj odgovor. "Primio sam pismo u kome mi kaete da je bolje da platim. Ja sam ovde otpravnik, pa sam takode primio i pismo koje ste njemu poslali. Ja sam predsednik i jedini vlasnik lokalne banke i mogu da vas uverim u svoje finansijsko stanje. Kao gradonaelnik oklevam da vam preporuim advokata poto sam jedini lan adokature u okolini I da nisam takode pastor u jedinoj gradskoj crkvi rekao bih vam da idete do avola." Sada je to sluaj - ti si sve u svemu. Ako je simbol iv za tebe, iv je - ti si mu dao ivot, ti si mu uho ivot Kada se neko klanja pred otiscima mojih stopala, za njega oni postaju ivi - on uliva svoj ivot u njih. Ti moe stajati pored i posmatrati tu glupost ta on to radi? Da, to je glupost za tebe jer stopala za tebe nisu iva, taj simbol ne izaziva damare u tebi, nisi ulio svoj ivot u njega. Zato ne brini za druge - pusti ih da rade svoje. Oni mora da nalaze neto u tome. A k o ti tamo ne nalazi nita, potrai to negde drugde. Moe nai neto u mojim recima -rei su simboli kao i otisci stopala i, naravno, manje materijalni. Rei su manje materijalne: izgovorene, nestaju. One veoma lie na snove. Ili ti moda uhva svoju energiju u simbol ovog tela sada ovde - ono e takode nestati, ono takode nije konano. Konano je ono to uvek ostaje. Moe videti to konano svuda - samo uini svoje oi malo osetljMjim.

RAPOST-Jl

MMO

1 nemoj vie biti pod vlau svog katolikog obrazovanja jer e to biti veliki gubitak za tebe. Ako nastavi da odbacuje sve simole, postae veoma, veoma siromaan. Niko nee biti na gubitku, samo ti. Simboli ine ivot bogatijim, poetinijim. uo sam. Dva biznismena su se odmarala u klubu posle partije golfa. "Ne razumem zato ne otpusti sekretaricu,'' ree j e d a a "Njeno kucanje je uasno i provodi vie vremena na tvom privatnom telefonu od tebe. Ako joj odbije prekrasnu kosu, prelepe oi, senzualne usne, divnu figuru, ta ti ostaje?" Drugi biznismen protenja, "Moja ena." Pazi se. Nemoj nastaviti da odbacuje simbole jer nita nee ostati. Da, to je vrhunac; spremi se za to. Simboli c ti pomoi da dostigne to najvie, ali ako ih odbaci upravo sada, nikada nee dosei tu visinu. Treba se uspinjati stepenicama. Kada se dode do vrha, i stepenice moraju da se napuste. Ali ako ih napusti u poetku, ostae u podnoju. Simboli se odbacuju tek kada si doao do nesimbolinog vienja, ne pre toga. Inae, ostae veoma nisko - negde puzei po zemlji. Kada poseduje simbolizam, on daje viziju tvom ivotu, stil. Onda nisi sluajan, postaje red, nisihaos. Tada stvari poinju da se kristaliu u tebi i sve poinje da dobija znaenje - tvoj ivot ima usmerenje, ti ima oseaj za pravac. "uo sam u sinagogi ljude kako se mole," rekao je zbunjeni deak. "Bogu mora da je uasno teko." "Zato?" upitao je rabin blago. "Drvosea je molio za hladno vreme." "Prirodno," ree rabin. "On zarauje seenjem drva za nae pei. to je hladnije, vie drva prodaje." "Ali, prodava voa je molio za lepo vreme." "Pa," ree rabin, "on skladiti letnje voe da bi ga prodavao zimi. Jaka zima bi mu zaledila voe." "Farmer je molio za kiu, a ciglar za suvo vreme. Svi su oni boiji ljudi: kako Bog zna kako da im odgovori na sve molitve?"
14?

DANG

DANG

DOKO

DANG

"Kakvo je vreme sada?" upitao je rabin. "Suvo i lepo." "A prole nedelje?" "Da vidim. U ponedeljak i utorak je padala kia, a u sreuje bilo hladno." "Vidi?" ree rabin. Jednom kada ima simbol, moe da vidi. Bog ispunjava svaije potrebe: jednog dana pada kia, jednog dana je suvo, jednog dana je toplo, jednog dana je hladno - Bog ispunjava svaije elje. Ali ako ima simbol Boga, onda itava stvar vie nije bez reda. Ako nema taj simbol, jednostavno si iznenaen: vidi kako se ljudi se mole u sinagogi i svako trai drugaije vreme, i to izgleda gotovo budalasto. A svi su oni dobri ljudi, religiozni - kako e Bog da ih zadovolji? U stvari, ako nema simbol Boga, tih pet molitvi je haotino, ne moe pronai nikakav smisao u njima. Jednom kada ima simbol, taj simbol iskristalie sve. "Vidi?" ree rabin.

Poslednje pitanje: To je jedan nevaan detalj u veoma interesantnom, inspirativnoin govoru, ali zato ste rekli da e sunce nestati za etiri hiljade godina? U mojim mapama zemlje i svemira stoji da e sledea vea promena sadanjeg sunca - u crvenog dina - biti za oko pet biliona godina ili slino - to e unititi ivot na zemlji. Da ti pokuavate da izazovete paniku? Ilije to "namenia nesavrenost" utkana u va govor kao u persijskom prekrivau?

Kae: To je jedan nevaan detalj u veoma inspirativnoin govoru - a nita te drugo te nije inspirisalo da pita. Prema tome, to mora da je bila najvanija stvar. Ima ljudi koji su zainteresovani za nebitne stvari i prave mnogo buke oko toga. A zaboravljaju da se zbog te buke mnogo toga proputa.

RAVOST JI MIRILO

Ako te to ini sretnim, neka bude pet biliona godina - ili zato pet? Zato ne pet stotina biliona? Ako te to ini sretnim moe staviti najveu moguu cifru. uo sam jednu anegdotu. Naunik je govorio o istoj stvari i rekao. "Za pet biliona godina sunce e se ohladiti." ena koja je sedela u prvom redu poela je da drhti, da se preznojava, skoro d a j e pala u nesvest. Naunik je morao da prekine govor. Upitao je, "ta se deava? Zato ste se tako uplaili? Nema potrebe da se plaite, to e biti za pet biliona godina." e n a je odgovorila, "Hvala Bogu! Mislila sam da ste rekli pet miliona." U emu je razlika? Umree za pedeset godina. Da li e zemlja ili sunce trajati jo pet biliona ili pet miliona godina, nema razlike. To su nevane stvari. Moje gledite je bilo da, ako se sunce jednog dana ohladi, neemo moi da ivimo. Pokuao sam da objasnim da se ne zavrava na povrini koe. Nisam naunik i veoma sam srean to nisam. Jednostavno sara govorio da tvoja koa nije tvoja granica. Teko je rei gde je tvoja granica jer je u stvari i nema. Sunce je tu - bez sunca ne bi bio u stanju da ivi. Tvoja koa bi usahnula i ti bi umro. To je sva sutina. A ja ne pokuavam da stvorim paniku. Ako treba da nastane panika, etiri hiljade godina tu nee nita pomoi. S u t r a . . . a i to je sumnjivo. ak i kad bih rekao da e sutra sunce da se potpuno ohladi, teko da bi i tada nastala panika. Toliko si lenj da bi rekao, "Sutra? Sutra nikad nee doi." I moe poeti da ivi jo lude jer, "Sutra? Moda je ovaj ovek u pravu." I sve to nisi uradio do sada, uradi. Razmiljao si o ubistvu - ubij. Ili si mislio da kidnapuje neku enu - kidnapuj; jer "Sutra? Ko zna? Moda je ovaj ovek u pravu." Ne, ja ne poinjem, niti pokuavam da izazovem bilo kakvu paniku. Za mene je to nevaaa stvar: etiri hiljade godina, etiri miliona godina, etiri biliona godina, etiri triliona godina - bilo ta. Ti me, meutim, nisi razumeo. I pokazao si svoj um postavljajui sasvim nebitno pitanje. Ako su ti takva pitanja znaajna, i dalje me nee razume ti. Samo e traiti neto potpuno besmisleno.

149

DANS

VANS

DOKO

DAM

uo sam. Junior je imao obiaj da dolazi za sto prljavog lica i naravno svakoga dana su morali da ga poalju da se umije. J e d n o m mu je majka, izgubivi strpljenje, rekla, "Juniore, zato uporno dolazi za sto, a da se ne opere? Zna da te uvek vratim." "Pa," odgovorio je Junior, "jednom si zaboravila." Samo j e d n o m i, ko zna, moda e opet zaboraviti. Postoje umovi koji tragaju za takvim stvarima. Budite oprezni zbog te sklonosti. Nisam naunik, niti su to bili ni Isus ni Buda. Ima mnogo ljudi koji poriu Isusa jer nije bio naunik, pa je rekao da je svet stvoren pre etiri hiljade godina. Vidite. Tih etiri hiljade godina izgleda da su vrlo znaajne. R e k a o sam, "Za etiri hiljade godina prestae", a Isus je rekao, "Svet je stvoren pre etiri hiljade godina." Sada naunici nalaze greku. To je pogreno. Svet nije stvoren pre etiri hiljade godina. Zato onda taj ovek to kae? Taj ovek nije bio naunik; taj ovek je to rekao ne kao injenicu, ve kao parabolu. On ne govori o naunoj teoriji o nastanku, nije zainteresovan ni za jednu naunu teoriju -jednostavno je govorio u parabo lama. On je naglaavao jedno: svet nee trajati veno i ne postoji oduvek. On je nalik snu. Stvorenje i nestae. Zato se nemoj previe baviti njim, on nije stvaran - trai tvorca, pronai ko je tvorac. Ne gubi previe vremena sa kreacijom. A sada ima naunika koji e dokazati da on nije u pravu i ima hriana koji e pokuati da dokau da jeste. I jedni i drugi ine iste gluposti: morate uzeti parabolu kao injenicu, ne moete razumeti predivnu priu, ne moete razumeti poeziju. Sada sam naiao na naunike koji su napisali velike rasprave dokazujui da Isus nije u pravu. I naiao sam na rasprave koje nastoje da ga opovrgnu. Na primer, naunici kau da sada ima dokaza - i postoje dokazi, da svet postoji milionima godina. Pronaene su kosti u zemlji, lo banje koje su stare najmanje pedeset hiljada godina. Znai, ne samo svet, ve i ovek postoje najmanje pedeset hiljada godina, a Isus kae da je svet stvoren pre samo etiri hiljade godina. Kako odgovoriti na to? itao sam hrianskog teologa. Kae, "Bog je svemoan. Kada je stvorio svet, stvorio je lobanje stare pedeset hiljada godina, samo 150

UPOST JI

Mimo

da bi proverio veru ljudi." ta uiniti sa tim ljudima? Stavio je lobanje stare pedeset hiljada godina u zemlju. Stvorio je zemlju pre etiri hiljade godina samo da vidi ko su oni koji sumnjaju, a ko su pravi vemici! Ne gubite vreme na takve stvari.

151

Davno, u Japanu, lepom oveku, koji je jedne noi posetio prijatelja pouudic svctiljku od papira i bambusa da jc ponese sa sobom kui. "Ne treba mi svetiljka", rekao je, "svetlost ili tama, meni je isto." "Ja znam da ti ne treba svetiljka da bi pronaao svoj put", odgovorio jc njegov prijatelj. "Ali mora da je uzme, jer ako si bez uje, neko moe da naleti na tebe". Slepi ovek je poao sa svetiljkom i nije daleko odmakao kad je neko naleteo na njega. "Pazi kuda ide!" uzviknuo je strancu. "Zar ne vidi ovu svctiljku?" "Sveca ti je dogorela, brate," odgovorio je stranac.

nanje nije dovoljno, opasno je oslanjati se na njega. Znanje je pozajmljeno, ono nije razumevanje. Razumevanje raste sa tobom, razumevanje je rast, evolucija; znanje je spolja usaeno u tebe, znanje je pozajmljeno, ono je imitacija. Ono lii na razumevanje ali to nije. O n o zavarava, daje ti oseaj da zna, ali ti ne zna. Na putu zena prvo treba biti svestan znanja: tradicije, svetih spisa, onoga to su ti preneli drugi. Te oi nisu tvoje, to svetio nije tvoje, i bolje je ostati neuk nego postati obrazovan - z a t o stoje makar neznanje tvoje. Ono je bar autentino, bar je istinito, bar pripada tebi. Iz istine neznanja moe da izraste razumevanje, ali u lanosti znanja, bie izgubljen. Iz toga nita ne moe da izraste. Znanje je gomilanje mrtvih injenica i informacija. O n o u sebi nema ivota. To je kao hrpa kamenja, naslaganog jedno preko drugog. Ona moe da naraste do velike visine, ali u njoj nema napredovanja jer u sebi nema sok ivota. Drvo je sasvim drugaije. O n o takode ide sve vie uvis, ali ima organski rast, ivotni sok koji tee kroz njega. O n o raste samo od sebe. Ukorenjeno je u ivotu. To je jedan iv proces. Moe da napravi plastino drvo i ono e izgledati ba kao i svako drugo drvo: moe da bude ak zelenije, moe i vie da zavara, da bude lepe - ali ipak e biti mrtvo. Nigde nee imati nikakvo korenje, nee biti utemeljeno u postojanju, nee biti oputeno i odomaeno, nee biti upueno. Bie neznanac, bie stranac. To je prva stvar koju treba razume ti - tek onda moe razumeti radikalan stav zena. Veoma je lako pozajmiti znanje. To je ono to rade kole, koledi, univerziteti. Oni prenose informacije sa jedne generacije na drugu. Oni su posredni medij. A ljudi koji od njih 155

VANS

VANS

VOKO

VANS

prikupljaju znanje ponu da oseaju da znaju. Ali kako moe znati kada // to nisi spoznao? Mogu da ti govorim o ljubavi, moe da me slua, moe ak da se slae sa mnom, ali nije stvar u tome da bude saglasan. Mogu da budem logian i dovoljno pametan da te ubedim da se slae sa mnom, ali to tebi nee dati nikakav ukus ljubavi. Da bi spoznao ljubav, morae da se zaljubi. Da bi spoznao ljubav, morae da putuje putem ljubavi. Da bi spoznao ljubav, morae da pode na opasno putovanje. Znanje je izvesnije; razumevanje je neizvesnije. Z a t o ljudi biraju znanje. Znanje je vie zajameno, ono poseduje autoritet, vekovi stoje iza njega. Zbog toga svaka religija pokuava da dokae da je ona najstarija religija na svetu. Zato? Jer stoje religija starija, to ima vei autoritet. Indus kae da su Vede najstariji sveti tekstovi na svetu - Biblija, Kuran i Guru Nanak su doli mnogo kasnije. Vede su veoma, veoma stare. Zato se to toliko istie? Jer to je sveti spis stariji, to je due izdrao probu vremena i vei je autoritet okupio oko sebe. Milioni proroka su svedoi toga. Z e n kae da istina nema nikakve veze sa autoritetom, istina nema nikakve veze sa tradicijom, istina nema nikakve veze sa pro lou -istina je radikalna, lina spoznaja. Ti treba da doe do toga. Znanje je izvesno; traganje za linom spoznajom je veoma ri zino. To niko ne moe da ti zajami. Ako me pita da li mogu bilo ta da ti garantujem, kaem ti da ne mogu nita da ti garantujem. Jedino mogu da ti zajamim opasnost, toliko je izvesno. Jedino mogu da ti zajmim dugotrajnu avanturu, sa svom mogunou da zaluta inikad ne stigne do cilja. Ipak, jedno je sigurno: samo traganje e ti pomoi da raste. Jedino mogu da garantujem rast. Bie opasno, bie rtvi; svakog dana e kretati u nepoznato, u bespue, i nee imati mapu koju bi pratio, ni vodia koga bi sledio. Da, ima na milion opasnosti i moe da skrene na stranputicu i moe da se izgubi, ali to je jedini put rasta. Nesigurnost je jedini nain da se ovek razvija, suoiti se sa opasnou je jedini put razvoja, prihvatiti izazov ne poznatog je jedini put razvoja. Dakle, mogu da ti zajamim samo razvoj. Znanje sve garantuje. Nee biti opasnosti ako sledi Vede, ako sledi Bibliju - ne treba da brine. Sada Hrist treba da brine o tome, a on zna. Samo treba da ga imitira. I proroci Veda znaju, i Muhamed zna, dakle, nema potrebe da se ti trudi. To je ve spoznato, ti
156

tUDI SVmOST SAMOM SUI'

jednostavo vcruj. Sve to uobiajena religija trai od tebe je vero vanje. Zen kae da je verovanje imitacija, neto pozajmljeno. Ti treba da raste i da preuzme rizik. Mogu da ti garantujem rizik. Na otvorenom nebu istine ovek traga, uz pokuaje i pogreke; mnogo puta zalutavi, i opet i ponovo se vraajui na pravi put. To je jedini put. Istina nije jeftina, verovanje je jeftino. Istina je veoma skupa morae da plati svojim ivotom. Istina zahteva potpuno rtvovanje, nita manje od toga. Zen kae da ako veruje svetim knjigama, tradiciji, drugima... Nije vano da li su oni u pravu ili gree, nije u tome stvar. Zapamti, zen ne kae da je Biblija pogrena, zen ne kae da su Vede pogrene - zen kae da su one nevane. To nema nikakve veze sa ispravnim i pogrenim. One mogu da budu ispravne, mogu biti pogrene, ali to uopte ne treba uzimati u obzir. Kroz njih razvoj nije mogu. Oni koji su ih napisali bili su odrasli, zreli ljudi. Tvrdili su neto to su spoznali - ali za njih je to bilo razumevanje, za tebe e to biti znanje. Razumevanje znai da si to video vlastitim oima; znanje podrazumeva da si to uo od drugih. Ono je veoma siromano i onaj ko ostaje sa znanjem, ostaje veoma siromaan. Pandit, takozvani ueni ovek, najsiromaniji je ovek na svetu. On ima samo laan novac i nastavlja da ga sakuplja. Mi smo isprazni ljudi, Mi smo napunjeni ljudi Oslanjamo se jedni na druge Glave ispunjene slamom.Avaj! Nai suvi glasovi, Kada apuemo zajedno Tihi su i besmisleni Kao vetar u osuenoj travi Ili stopala pacova po razbijenom staklu U naem praznom podrumu. Ovi divni stihovi T.S.Eliota tano opisuju stanje oveka, stanje uma, koji je ostao sa znanjem. Ispunjeni slamom inaii glasovi... kao stopala pacova po razbijenom staklu. Pogledaj u svoju glavu - skoro sve same gluposti. Tu je zbirka, gomila, ali uopte nema razumevanja. Dokle god se ne oslobodi tog 157

DANG

VANG

DOKO

DANG

smea tvoje oi nee biti bistre, ostae slep. Mogu da ti stavim svoju svctiljku u ruku, ali to nee pomoi. Pre ili kasnije plamen e se ugasiti. U stvari, plamen nestaje trenutno, onog trenutka kada ti dajem svoju svetiljku. U samom prenoenju plamen se gasi, jer plamen se ne moe prene ti. Morae sam da postane plamen. Moe da naui kako da zapali svoj plamen, ali ne moe da ga pozajmi, to nije neto to se moe preneti. Najvie to mogu da ti pruim je ed da traga za njim, mogu da ti d a m gotovo pomamu da traga za njim. Mogu da te toliko izludim da pbde za njim, ali ja ti ga ne mogu dati. Nikada niko to nije dao nekom drugom, to jc neprenosivo. Vitgentajn je rekao: "Filozofija ostavlja sve kako jeste." Moe postati veliki filozof, moe znati mnogo, ali filozofija ostavlja sve kako jeste. Njome se nita ne menja, nema revolucije u njoj. Verovanje je zajedniko, znanje je takode zajedniko; razumevanje je lino, istina je lina. Treba da se obrati Bogu ili istini direktno, neposredno. Sam treba da doe do istine. To e biti naporno, jer e svaki korak zahtevati ogromne promene u tebi. Ne moe ii istini takav kakav si,' morae da odbaci mnogo toga - a prva stvar, zen kae, je da odbaci pozajmljeno znanje. Ako pita hriane ta treba prvo da se odbaci, rei e greh. Ali oni su zaboravili ta je prvobitni greh. Prvobitni greh je bio to to su Adam i Eva jeli sa Drveta saznanja. Ta pria je bliskija zenu. Oni su jeli sa Drveta saznanja - to je izazvalo pad. To je pravi greh, prvobitni greh. G r e h nema nita sa tvojim delima - moralnim, nemoralnim greh je u vezi sa znanjem. Parabola je tako jasna, ali ipak je hrianski teolozi vekovima pogreno tumae. Dakle, prvobitni greh je postati obrazovan, jesti sa Drveta sa znanja. ta e onda biti predanost? ta e biti vrlina? Vrlina e biti predaja znanja, izrigavanje znanja, potpuno ienje tvoje glave, izbacivanje sveg znanja napolje. Jabuka koju je Adam progutao je zapela u svaijem grlu. Naravno za Adama je znanje bilo tek poetak. Mi smo nakupili vie od A d a m a jer smo vekovima i vekovima jeli sa tog istog drveta. Potpuno smo izgubili prostor, unutranju istotu, unutranju nevi nost koja se javlja kada ovek odbaci, odrekne se sveukupnog znanja. Od rekni se sveukupnog znanja. I5S

SUDI SVCTLOST SAMOM SCSI'

U Bibliji je jo jedna divna parabola - parabola o tri mudraca. Isus je roen u tali, u najveem siromatvu. Onda su tri mudraca sa Istoka pola da ga trae, jer prema njihovim astrolokim anali zama doli su do nagovetaja da neto onostrano ulazi u vreme. Bili su to veoma mudri ljudi - ueni, toliko ueni da su kraljevi mnogih zemalja traili savet od njih i sa potovanjem dodirivali njihova stopala. A ipak su oni krenuli u potragu za tim malim detetom, da dotaknu njegova stopala. Njihova uenost nije nita u poredenju sa nevinou tog upravo roenog malog deteta. To dete jo nije jelo plod znanja i ono je takvo da nee ni jesti plod znanja. O n o e insistirati da ostane isto od znanja, nee zatrovati svoje bie. Neto onostrano, neto Boansko je stupilo u svet vremena. Ta tri mudra oveka putuju. Naporno je, putovanje je dugo, i ta tri mudra oveka su veoma, veoma stari, veoma iskusni, ueni u mnogim vetinama. Oni znaju sve to se moe znati, ali ne znaju kako da budu u stanju razumevanja. I tragaju za tim deakom, tim malim deakom, da pogledaju u njegove iste oi, da pogledaju u njegove nevine oi, da otkriju kako neko moe jednostavno da bude, bez ikakvog znanja. Oni su veoma stari i niko ne zna gde je roen Isus - ali pria je divna. Pria kae: pogledaj u nebo da bi naao put na zemlji. To je udno. Da bi naao put na zemlji, treba da pogleda u zemlju, ali oni su gledali u nebo. I zvezda ih je vodila. Ako hoe da nade put na zemlji, treba da gleda u nebo. Ako hoe da se tvoja stopala kreu pravilno, morae da gleda u najvie visine ivota. Morae da gleda u zvezde. Ako se tvoje oi usmeravaju ka visinama, tvoja stopala e slediti ispravnu stazu. To je jedini put. Ako puzi po zemlji i gleda u zemlju, promaie sve puteve. Zvezda ih je vodila. Doli su do grada, doli su do tale i zvezda se tu zaustavila. Kada stigne kui sve se zaustavlja, jer dom jed nostavno znai da sad vie nema gde da se ide. Doao si do take odakle vie nema gde da se ide. Dolo se do kraja. Ta tri mudra oveka poklonila su se stopalima te male bebe. To se znanje klanjalo pred razumevanjem, iskustvo se klanjalo pred nevinou, Adam se klanjao pred Isusom, obzir se klanjao pred revolucijom. 159

DANS

DANS

VOKO

DANS

Oni su Isusu darovali mnogo poklona: darovali su zlato, darovali su tamjan, darovali su mirtu. To su simbolini darovi. Na Istoku, zlato se daruje kraljevima, a to dete najsiromanije od siromanih je kralj nad kraljevima. Z a t o su darovali zlato. Tamjan se darivao svetenicima, a ovaj deak jo nije svetenik, ali e postati najvii mogui svetenik. Darovali su tamjan. A na Istoku se mirta daruje nekome ko je ni samrti. Zato su darovali mirtu ovom deaku koji se tek rodio? Oni znaju, oni oseaju, da e ovaj deak umreti na krstu - to je sudbina. Jer dok neko ne umre potpuno, nema uskrsnua. Darovali su sve to su imali i vratili se nazad. Pria kae da su se vratili svom domu . . . Njihova dom je bio u Iranu. Dakle, vratili su se kui i doneli vest da su traili i pronali u Isusovim oima neto nespoznatljivo. Doneli su poruku, ali Iran nikad nije postao hrianska zemlja, nikada. To je takode veoma simbolino. Ta tri mudra oveka su bili prvi koji su se sreli sa Isusom, ali jo uvek nisu mogli da prenesu poruku kui. Iskustvo je bilo tako duboko da se nije moglo izraziti. Moda su zanemeli, moda su ostali nemi do kraja ivota, moda nisu ni sa kim razgovarali, moda nikome nita nisu rekli. Niko ne zna ta se desilo toj trojci mudrih ljudi. Z a t o to su doli do samog izvora, moda su zanemeli. To je zen parabola. Prva stvar koju treba odbaciti je znanje. Kada jednom odbaci znanje postie jasnou. Pogledaj malu decu - neka to bude tvoj ideal, i ponovo postani dete. Samo deca imaju oi da vide. Nae oi su prepune ideja. Mi nastavljamo da sakupljamo znanje, miljenja, ali duboko u sebi ostajemo isti, nita se ne menja. Samo produavamo da bojimo nau linost na povrini. uo sam. Koen i Goldberg su bili partneri u izradi odee. Posao im je iao jako loe. Obeshrabren, Koen je najavio svom partneru da e da promeni ime radi bolje sree. "Od sada," rekao je, "ja sam O'Brajan." Te noi Goldberg je odluio da e i on da promeni ime. Obojica su objasnili telefonisti na centrali da ubudue na pozive odgovara sa "O'Brajan i O'Brajan". 160

'SUDI

SVULOSJ

SAMOM

SISI'

Sve je ilo dobro dok jedna stranka nije zatraila da govori sa g-dinom O'Brajanom. "Kog O'Brajana elite?" upitao je telefonista. "Koena ili Goldbcrga?" Sve to produavamo da inimo na povrini, bie upravo kao promena imena. Iznutra e ostati isti. Tvoja linost jedino moe da bude na samoj povrini - tvoje znanje, tvoj identitet u svetu nije nita do linost, odelo. Zen kae da trai svoj ivot. Zadi dublje, iza tvog znanja, iza tvog imena i oblika, iza tog identiteta koji ti je dalo drutvo. Z e n Uitelji svojim uenicima daju koane da bi pogledali u svoje pravo lice - lice koje si imao pre nego to si se rodio. Sada ima lano lice; dalo ti ga je drutvo, to je samo formalnost. I ako misli da si to ti, onda si u jako loem stanju. Neko je hrianin, neko je hindus, neko je musliman, neko je budista - sve su to samo povrne stvari, sluajnosti roenja. Ti nisi hrianin jer Hrist jo nije dotakao tvoje srce. Hrianin si zato to si roen u hrianskoj kui. Budista si jer je to bio sluaj roenja, podudarnost. Desilo se da su tvoj otac i majka bili budisti - stoga si i ti budista. Ali tebi se jo nije dogodio Buda. Upamti, to je vrlo banalno. Odbaci hrianstvo, odbaci islam, odbaci budizam, odbaci ono to ti je dalo drutvo, roenje, udru enje, kultura, postojbina. Odbaci sve to da bi mogao da otkrije ko si ti zapravo. Te stvari e odneti smrt; smrt e spaliti tvoju linost. A onda e se se suoiti sa svojim biem i nee ak biti u stanju da ga prepozna, jer nikada nisi znao daje to tvoje lice. Mi ivimo jako povrne ivote. uo sam. Prosjak je zgrabio za rukav prolaznika koji je izgledao dobronamerno. "Pet centi, gospodine, za oljicu kafe", kukao je. Ovaj se okrenuo i odmerio ga. "Zato", upitao je, "bih ti ja dao novac? ta te je dovelo do tog tekog stanja?" "Strana katastrofa, gospodine," odgovorio je prosjak. "Pre dve godine bio sam uspean biznismen, kao vi, i marljivo sam radio. Na mom stolu je bilo geslo 'Misli konstruktivno, deluj odluno.' Novac 161

DANS

DANS

DOKO

DANS

je doticao i tada, i tada . . . p r o s j a k se grevito t r z a o . . . "istaica je spalila moje geslo!" Samo zbog spaljivanja gesla! "istaica je spalila moje geslo!" to ga je uinilo prosjakom. Ima li ita vie od gesla? Koje je tvoje ime? Kako zove svoj identitet? To moe da se spali; smrt e to odneti. Smrt nije nita drugo do istaica. O n a e to da poisti a ti e grevito plakati. Rei e: "Smrt me je ubila." Smrt nikad nikog nije ubila; smrt nema snage da ubije; smrt je najnemonija stvar na svetu. Ti je ini monom prianjajui za povrno. Mo koju smrt ima nije joj uroena, ti si joj dao tu mo. Dao si joj mo zato to nastavlja da prianja za povrno. Smrt moe da odnese samo povrno, ne moe da ue u dubine tvog bia. Ali ako misli da si ti svoje odelo, da si svoje telo, da si svoj um, onda si smrti d a o mo u ruke. Smrt e to da uniti, a onda e ti grevito plakati: "Ubijen sam", i celoga ivota e se plaiti smrti. Z e n kae ako odbaci znanje - a u znanje je ukljueno sve, tvoje ime, tvoj identitet, sve, jer su ti to dali drugi - ako odbaci sve to su ti dali drugi, imae sasvim drugaiji kvalitet svoga bia - nevinost. Bie to raspee osobe, linosti, i bie to uskrsnue tvoje nevinosti; opet e postati dete, ponovo roeno. Hindusi zovu to stanje dwij; dva puta roen. To je drugo roenje. ovek zaista postaje bramin kada proe krst - linost je spaljena i unitena smru. Ilije on sam svojevoljno odbacio, tada se pojavljuje nevinost i on je ponovno roen. Onda je on bramin, jer tek tada zna staje istina. Ali mi smo odluili da sledimo preicu, put verovanja. Nadamo se da e neije tue oi obaviti posao za nas. Desilo se. U Budino vreme bio je u nekom selu slep ovek. On je bio veliki logiar, veliki mislilac, i niko nije bio u stanju da ga ubedi da postoji svetlost, jer bi on to pobijao. Govorio bi: "Ako postoji svetlost, voleo bih da je dotaknem, jer sve to postoji moe da se dotakne. Ako svetlost postoji, voleo bih da je okusim, ili bih bar voleo da osetim njen miris. Ili, moe d a j e baci na pod - pa bih bar mogao da ujem njen zvuk." R e k a o je: "To su etiri ula, zato svako ulo koje mi je dostupno moe biti dokaz za nju." 162

'SUDI SVETLOST SAMOM

SIS/'

Ali ne postoji nain da se dotakne svetlost, ni nain da se pomirise - ona je bez mirisa. I nema naina da se ona baci na pod da bi proizvela zvuk. Nema naina da se ona okusi. To je teko, \ ; o m a teko da se dokae. I onda bi se taj slepi ovek smcjao i rekao: "Pokuava da me obmane! Naprosto eli da dokae da postoji svetlost da bi dokazao da sam ja slep. Ali ja nisam slep. Svi su slepi - i ne postoji nita nalik svetlosti. Ne pokuavaj da me obmane." Jednog dana slepi ovek bio je pozvan u kuu svoga prijatelja. Pripremljeno je mleko i njemu se to mnogo dopalo, pa je upitao od ega je napravljeno. Rekli su mu: "Od mleka." On je rekao: "Recite mi neto vie o mleku. Kako ono izgleda?" Oni su odgovorili: "Bele je boje." On je upitao: "Belo? Moraete da mi dokaete, jer ja ne verujem da postoje boje. To je samo ljudska mata. Staje belo?" Rekli su: "Belo - ba kao bela krava." Rekao je: "Sada pravite jo vie problema. ta je krava? Kako ona izgleda?" Ne naavi drugog naina, jedan ovek je izmislio metod. Priao je starcu, stavio svoje ruke ispred njega, i napravio pokret kao da je to kravlja glava. 1 rekao je: "Dodirni moju ruku. Kravlja glavae osea kao ovo, i ova dva prsta su kao dva roga. Oseti." On je pokuao da oseti, onda se nasmejao i rekao: "Sada znam. To mleko izgleda kao savijena ruka." Sasvim logino - jer je njegovo osnovno pitanje bilo o mleku. Poto im je bilo teko da objasne, odveli su ga Budi - Buda je bio u blizini - i rekli su Budi: "Svim silama smo pokuali ali ne moemo da ubedimo ovog oveka da postoji svetlost ili da postoje boje. On je slep, ali je veoma uverljiv." Buda je rekao: "Ne grei on, vi niste u pravu. Umesto to ste ga doveli meni, odvedite ga lekaru koji moe da mu izlei oi. Nije mu potreban bilo koji drugi dokaz, nijedan drugi dokaz nije mogu. Ne moe se dokazati slepcu da postoji svetlost, a ako se slepi ovek sloi, mogue je da se slae samo iz pristojnosti. Kako slep ovek moe da se sloi da postoji svetlost? Ako ne moe da oseti njeno postojanje, onda nema naina d a j e oseti. Vodite ga lekaru." I Buda ree: "Znam odlinog lekara" - Budin lini lekar, Jevika mu je bilo ime - "Idite Jeviki. Moda e on pronai neki izlaz." 163

VANS

VANS

VOKO

VANS

I desilo se da ovek nije bio stvarno slep, od roenja je imao neku onu bolest. Posle estomesenog leenja poeo je da vidi. Plesao je celim putem do Budinog boravita, pao pred njegova stopala i rekao: "Oprosti mi, svetlost postoji, ali nije bilo naina da to uvidim pre no to su mi oi otvorene." Isto je sa istinom o Bogu, isto je sa istinom o istini. Nema argumenta koji moe da dokae da Bog postoji, ne postoje dokazi koji mogu da pomognu, ako nam oi nisu otvorene. Dakle, zen se ne bavi filozofiranjem, konceptima. On kae da je jedini napor vredan truda, jedino u ta vredi uloiti svu svoju ener giju, nain da se steknu oi. Lopus Paio, veliki pesnik, ima nekoliko divnih stihova: Ukloni sa mojih oiju ovu maglu vekova. elim da vidim stvari kao dete. U tome je sav trud Zena - uklanjanje magle vekova, uklanjanje magle prolosti. To je veliko ienje oiju, a im ti je opaanje isto, i im si postigao jasnou da vidi, samo istina jeste, i nita drugo nije. Istina nije izgubljena - izgubio si svoje oi. Ljudi mi dolaze i kau: "Gde je Bog?" Ja kaem: "Okani se sasvim te teme. To nije bitno. Ima li ti oi? To je vano pitanje. Ako nema oi, ak i ako uspem da pred tobom stvorim Boga, ti ne bi bio u stanju da vidi." Moe da vidi samo ono to moe da vidi. Bie ti potrebna vea jasnoa da bi krenuo u suptilne tajne ivota. Bogje najsuptilnija tajna. Za njega su potrebne veoma prefinjene oi. Z a t o zen kae da nema potrebe priati o Bogu; svi razgovori o Bogu su beskorisni. Oni ne priaju o Bogu; svi razgovori o nebu i paklu su beskorisni. Oni ne govore o tome, oni ne govore o istini, oni ne govore o stvarnosti - oni nemaju metafiziku. Buda je vrlo nerado govorio o bilo kom metafizikom problemu. On bi ili utao, ne bi odgovarao, ili bi rekao neto sasvim drugaije od onog to je sagovornik imao na umu. Bio je gotovo nem za sva velika pitanja o kojima je oveanstvo diskutovalo, oko kojih se sporilo, o kojima je razmiljalo, kontempliralo, o kojima je filozofi ralo. Da su Platon, Aristotel, Hegel, Kant i njima slini, doli kod njega, mislili bi da je lud. On ne bi odgovorio ni na jedno Hegelovo, Kantovo, Platonovo ili Aristotelovo pitanje. U krajnjem sluaju bi se 164

'SUDI

svenosT

SAMOM

sesr

smejao njihovim budalastim pitanjima. Insistirao bi samo na jednoj stvari: "Appo deepo bhava - Budi svetlost samom sebi." Upali svoje unutranje svetio da bi mogao da vidi. Moemo da vidimo samo ono to moemo da vidimo. Jednom mije dola mala devojica i ja sam je upitao: "Jel' hoe neto da mi kae?" Rekla je: "Otpevala bih ti jednu pesmicu." Bila je to vrlo mala devojica i pevala je jednu pesmicu i to mise dopalo. Pesma je bila: Maco, maco, gde si bila? Bila snm u Londonu da vidim kraljicu. Maco, maco, ta si tamo videla? Videla sam mia ispod stolice. Naravno, maka ne moe da vidi kraljicu, to nije mogue. Maka moe da vidi samo mia. Kraljica je bila tamo, sedela je na stolici, ali maka nije mogla d a j e vidi - videla je mia ispod stolice. I to je potpuno logino. Maka ima oi za mia i pacova, ona nema oi za kraljicu. Vidimo samo ono to moemo da vidimo. Ako ne vidi Boga u svetu, onda treba da zapamti jednu stvar: jo uvek nema oi za Boga. Zato naporno radi da bi imao oi. I ne pozajmljuj oi - oi nisu kao naoare. Moe da pozajmi neije naoare i one ponekad mogu ak i da ti odgovaraju, ali oi nisu naoare. ' A kada ja ili zen ljudi priamo o oima, one nisu nalik tvojim obinim oima. To je unutranje vienje. ak i ove oi mogu da se prenesu - moe da ima moje oko, moje fiziko oko, ja mogu da imam tvoje fiziko oko, ona mogu da se presade; ali unutranje vienje, unutranje oko, tree oko, nemogue je preneti. Dakle, upamti, neznanje je bolje nego pozajmljeno znanje. O n o je barem istinito. Priznaj injenicu da "Ja ne znam"; priznaj to tako duboko da sav tvoj ego nestane. Jer ego postoji kroz znanje; znanje je najvitalnija hrana za ego. Z a t o se mi i dalje pretvaramo u odnosu na stvari koje ne znamo - nastavljamo da se pretvaramo da znamo. Ovo se desilo u jednoj crkvi. Stari svetenik se pripremao za jutarnju propoved. Bila je nedelja, rano jutro, i on je pripremao svoje beleke. 165

DANG

DANG

DOKO

DANG

Dotrao je mladi svetenik i rekao: "Hej! ta to radite? Isus je doao i moli se pred oltarom." Stari svetenik je rekao: "Isus?" To je bio gotovo ok. Isus nije nikada dolazio i niko nikada nije pomislio da e on doi. ak i svetenici koji nastavljaju da govore da e on doi sledei put, da e ponovo doi, ak i oni ne veruju. Ko veruje? Svetenici su ljudi koji najmanje veruju jer poznaju same tajne svog zanata. Oni priaju prie za druge. On u to nije mogao da poveruje, ali je poeo da se trese. Uplaio se. Obojica su otila do vrata i pogledali su unutra. Da, tamo je bila neka figura ba kao Isus Hrist, i molila se pred oltarom. Mladi svetenik je rekao: "ta sad da radimo?" Stariji je odgovorio: "Pravi se kao da ima neka posla. ta drugo moemo?" Izgledaj zaposleno! E t o kako nastavljamo da se pretvaramo. Najtea izjava na svetu je rei: "Ja ne znam". Ako neko pita: "Ima li Boga?" ti kae ili, "Da, ima", ili, "Ne, nema Boga u svetu". O b a odgovora su glupa. Ako si odrastao u religioznom domu, kae, "Da, ima". Ako si odrastao u Rusiji ili Kini kae: "Ne, nema Boga". Ali to govore tvoja uslovljavanja, a ne ti. Saekaj malo, d o b r o razmisli - da li zna? I da i ne pokazuju tvoje znanje. ovek koji kae ne, pretvara se da ima apsolutno znanje. On govori da je pretraio sve to postoji i nije ga naao. ovek koji kae da - on kae: "Da, pogledao sam u Kuran, Bibliju, Vede i svi oni kau da on postoji, i ja ve rujem da on postoji." Ali istina je da obojica tvrde neto iza ega ne stoji lino iskustvo. Pravi i istinit ovek e rei: "Ne znam." U trenutku kad kae: "Ne znam", ti si dostupan, vrata ti nisu zatvorena. Tada moe da trai i traga, tada ti se otvara itavo putovanje. im kae da ili ne, vrata su zatvorena. Postaje samozadovoljan svojim znanjem. Znanje te ini slepim. O n o ti zatvara oi. Ono baca prainu u tvoje oi. Znanje je vrsta slepila - morae da izae iz toga, morae da iskoi iz toga. A k o moe da pokae toliko hrabrosti, tek tada moe da hoda p u t e m istine, moe da meditira, moe da sedi u zazenu. "Ne znam" je poetak zazena. "Ne znam" - ta spoznaja je prvi korak ka znanju. 166

'BUDI

svmosr

SAMOM

sisr

Sada pria. Davno, u Japanu, lepom oveku, koji je jedne noi posetio prijatelja ponudie svetiljka od papira i bambusa da je ponese sa sobom kui. Apsurdno je ponuditi svetiljku lepom oveku, jer on ne moe da vidi. Svetlost i tama, za njega je to isto. To je smeno. ta on da radi sa lampom? Bie mu samo teret. Lampa je lepa i korisna i osvetljava ti put - ako ima oi; inae je lampa teret. Znanje, ako je tvoje, je svetlost na putu. Znanje, ako je samo pozajmljeno od drugih, je teret. Tada tvoja glava postaje teka, nosi kamenje u glavi. Ne moe da leti, jer za letenje treba da si bez teine. Znanje postaje tvoj teret. Bilo je nerazumno ponuditi svetiljku lepom oveku. Ali ovek koji ju je ponudio mora da je bio vrlo logian. Bilo je neke logike iza svega toga. Kada god uinimo neto nerazumno mi to racionalizuj e m o - jer je egu vrlo teko da uradi obinu, nerazumne stvar. Mi to racionalizujemo, pronalazimo argumente za to. ta god da uradimo uvek naemo neki argument da bi to podrali, ili da bi uinili da ne izgleda glupo. "Ne treba mi svetiljka", rekao je, "svetlost ili tama, meni je isto." Slepi ovek je jednostavan i ne zna ta svetlost moe da uini za njega. On ne vidi - dan i no su za njega isti. "Ja znam da ti ne treba svetiljka da bi pronaao svoj put", odgovorio je njegov prijatelj. "Ali mora da je uzme, jer ako si bez nje, neko moe da naleti na tebe". Sada je on naao divan argument za to. ak se i lepom oveku dopalo. To izgleda ispravno. Ti moda ne moe da vidi, ali sa svetiljkom u rukama, bar drugi mogu da vide tebe i nee naleteti na tebe. Teko je bilo to porei, logika je jasna. 167

DAH6 DAN6 DOKO DAN6

Tako smo prihvatili mnoge stvari: zbog odreenih razloga, zbog neke logike u njima. Ne zna ima li Boga, a onda neko kae: "Moe li da zamisli da je sat napravljen bez onog ko ga je napravio?" Naravno da ne moe. Izgleda gotovo nemogue daje pukom slua jnou, sreom, sat doao na svet. Nemogue. Izgleda logino da ako mali sat, siuni mehanizam, ne moe da doe na svet sam od sebe, otkud onda moe celi ovaj univerzum, kosmos, tako neogranien i sloen, koji se ipak pokree po dubokom redu i disciplini? Kako ovaj ceo svet moe da bude stvoren a da nema tvorca? To je privlano, izgleda logino, teko je to pobiti. Zato se slepi ovek slae; zato kae: "Da, mora da postoji Bog." Gledaj! Prihvata neto to ne moe da vidi, to nikada nisi osetio. Ali argument izgleda jak i teko ga je porei. Prihvatiosi Boga, prihvatio si duu, prihvatio si hiljadu i jednu stvar samo zato to ih podravaju jaki argumenti. Ali oni ne pomau. ivot nije argument. Mora da ga ivi da bi ga spoznao. I postoji opasnost da zbog argumenta, kada si jednom prihvatio Boga - "Da, ima Boga, jer tvorac je neophodan, tvorac je neophodan za sve stvoreno", - moe polako da zaboravi da ti ne zna tog tvorca. Prihvatanje moe da postane opasna stvar, sud bonosna - j e r onda nee tragati, mislie da ve zna. Tvoje znanje moe da te o b m a n e i moe da pone da osea kako ve zna. Milioni ljudi na svetu nastavljaju da misle kako znaju da Bog postoji. To se desilo ovom sirotom lepom oveku. Slepi ovek je poao sa svetiljkom i nije daleko odmakao kad je neko naleteo na njega. "Pazi kud ide!" uzviknuo je strancu. "Zar ne vidi ovu svetiljku?" "Sveca ti je dogorela, brate" odgovorio je straimc. Opasnost je u tome to bi slepi ovek, da nije imao svetiljku u rukama, iao mnogo opreznije. On je slep i oduvek hoda. Zna da je slep i preduzeo je sve mere opreza. Danas mora daje zaboravio sve mere predostronosti - ima svetiljku u ruci. Poverovao je u tu svetiljku, pa zato nema potrebe da bude oprezan. Mora da je hodao bez urbe, mislei da je tu svetiljka i da niko nee naleteti na njega. 16S

'SUDI

SVITLOST SAMOM

SIS/'

Celog ivota je iao tim istim putem i niko nije naleteo na njega jer je bio oprezan. Danas nije bilo potrebe da bude oprezan -u tome je opasnost od pozajmljenog znanja. Ako ne zna, oprezniji si, hoda sa vie budnosti, svesnosti, ponaa se mnogo opreznije. Ako misli da zna, poinje da se kree kao robot; nema potrebe za oprezom, nema potrebe da se bude budan, moe da zaspi, moe da postane nesvestan. To se desilo lepom oveku. Mora da je hodao, mislei na neto drugo. Nije bilo potrebe da misli na put, na ljude, na sebe. Verovao je u svetiljku. Tako milioni ljudi idu kroz ivot - verujui u Bibliju, Vede, Kuran, verujui u druge. Samo njihovo verovanje je opasno. Bolje je paziti i biti budan, i kretati se oprezno. Slepi ovek je poao sa svetiljkom i nije daleko odmakao kad je neko naleteo na njega. "Pazi kud ide!" uzviknuo je strancu. Mora da je bio jako ljut, iznerviran. Neko je iao protiv logike, neko se ponaao iracionalno. Imao je svetiljku, i prijatelj je rekao, i to vrlo ubedljivo, da sada niko nee nalete ti na njega. Ljudi e moi da ga vide. I evo sad ovog oveka. "Jesi li ti lep?" mora da mu je rekao. "Zar ne vidi ovu svetiljku u mojoj ruci? Sta to radi? Jesi li lud? Zar ne razume prostu logiku?" Ali ivot ne veruje u logiku; ivot je veoma nelogian, veoma iracionalan, gotovo apsurdan. I ovde se javlja apsurd; ivot uvek ima iznenaenja za vas. Slepi ovek je mislio da je tu svetiljka i da zato nema problema. "Zar ne vidi ovu svetiljku?" "Sveca ti je dogorela, brate," odgovorio je stranac." To je sad iznenaenje. I kako slepi ovek moe a vidi daje sveca dogorela, da nosi ugaenu lampu koja nema svetla. On nosi samo teko breme. Sva tvoja verovanja su kao lampa koja ne svetli. Tvoj Kuran je mrtav, nema svetla, iako je moda bio pun ivota i svetlosti u Muhamedovim rukama. Tvoja Gita je mrtva, svetiljka je prestala da gori. 169

VANS

VANS

DOKO

VANS

Mogla je biti puna svetlosti u Krininim rukama jer on je imao oi. Mogao je uvek da zameni svecu koja je izgorela. Vekovima nosi svete spise - d o g o r e l e svece. I svi naleu jedni na druge. Z a r ne moe to da vidi? itav sukob u oveanstvu hindusi se bore sa hrianima, hriani sa muslimanima, muslimani sa budistima, svako nalee na onog drugog - zar ne vidi tu agoniju, taj sukob? itavo oveanstvo se bori, u ratu je. Nekad je vrelo, nekad hladno, ali uvek je vrue. Ponekad se bori, ponekad se priprema za borbu, ali sve vreme je to borba. I ne bore se samo religije - nacije se bore, l j u d i . . . Svi se bore: mu sa enom, ena sa muem, prijatelj sa prijateljem, brat sa bratom, deca sa roditeljima, roditelji sa decom. Svi, svuda, naleu jedni na druge. To je kao da smo svi slepi i svako misli da ima svetiljku u r u c i . . . A sveca je izgorela. U stvari, to se tie svece istine, u trenutku kada se predaje iz jedne ruke u drugu ona se gasi. Gita se ugasila kada ju je Krina prenosio Arduni. A r d u n a nee nositi tu svetlost ni par koraka, to je nemogue. Kada vam neto govorim, vidim kako to neprestano zamire izmeu nas. U trenutku kada doe do tebe ve je mrtvo. N e m a naina da se to prenese. Zato onda i dalje govorim? Ponekad ljudi dou i pitaju me: "Zato nastavlja da govori ako nema naina da se to prenese?" Nema naina da se to prenese, nikada nije bilo naina da se to prenese. Ali, ja ipak moram da govorim, samo da bih vam pokazao tu nemogunost. Ne moe da razume ta govorim, ali bilo bi nemogue da razume ako utim. Ako ne moe da razume moje rei, ne bi mogao da razume ni moje utanje. Ako pogreno shvati moje rei, pogreno e shvatiti moje utanje. Ja ipak m o r a m da ti govorim, jer je to jedini mogui nain da se iskae da ima neto u meni to se ne moe izrei, da nosim neto, da sam bremenit neim to je neizrecivo. Bivajui sa mnom, sluajui me opet i ponovo, opet i ponovo, posmatrajui me, jednom e moda shvatiti. Ne mogu da te navedem da shvati, ali ako istraje dovoljno dugo, ti e moda biti u stanju da to shvati. A razumevanje e se javiti u tebi, ono nee biti preneto od mene. Mogu da te, tu i tamo, poguram i povuem, ali morau da ekam. A ako i ti moe da eka sa mnom, jednoga dana e se pojaviti tvoj vlastiti unutarnji p l a m e a Za to je potrebno strpljenje, potreban je kontakt sa Uiteljem, ali to se ne moe preneti. Uitelj deluje samo 170

BUDI SmiOST SAMOM SISI'

kao katalizator. Moje prisustvo e te uiniti sve ednijim; moje prisustvo e te uiniti sve ludim; velika, jaka, nemogua elja e se pojaviti u tebi -postae strasni tragalac. U toj strasti tvoja sopstvena sveca e poeti da gori. Postae sam svoje gorivo. Dakle, sve to ja mogu da uinim, nije da prenosim istinu, ve samo da te podrim, da pomognem da ne postane nestrpljiv, da ne izgubi svoje interesovanje za istinu, da nastavi sa svojom eljom, i da nastavi da rtvuje sve vie i vie. Doi e trenutak - k a o to dolazi kada zagreva vodu. Nastavlja da greje, i na sto stepeni ona prok ljua i pretvori se u paru, ispari. Sve to inim to je da pokuavam da te zagrejem tovie mogu. Kljuanje e biti tvoje, isparavanje e biti tvoje. Ako dopusti i ako si u stanju da strpljivo podnosi bol ekanja, i bol koji e done ti zagrevanje i bol koji e stvoriti tvoja jaka elja ako si spreman da pati radosno, strpljivo, onda e se jednog dana tvoj plamen pojaviti u tebi. On e biti apsolutno tvoj. A ja govorim i zbog sledeeg: kada god se dogodi istina, ona mora da se podeli. Nepodeljenaona poinje da umire; podeljena ivi. Nije da ja mogu da ti predam istinu, ali delei je sa tobom, trudei se da je podelim sa tobom, istina moe da ostane iva. Ja govorim iz istog razloga zbog kog ptice pevaju, cvee cveta i zvezde sijaju. Istraujem. Ako i ti pone da istrauje sa mnom, onda e kada ti se to desi, znati da to nije bio prenos, ve da se pojavilo neto autentino tvoje. To je individualno. Istina se otkriva individualno.

eleo bih da ti ispriam nekoliko anegdota. Jedan starac je bio skretniar na raskru na kom je ekspresni voz naleteo na automobil i njegove putnike. Naravno, on je bio glavni svedok i sve je zavisilo od toga koliko energino je dao signal upozorenja. Iscrpljujue unakrsno ispitivanje ga nije poljuljalo u sledeoj prii: no je bila tamna i on je luaki mahao svojom svetiljkom, ali voza automobila uopte nije obratio panju na to. Kasnije je okruni nadzornik pozvao skretniara u svoju kan celariju da ga pohvali zbog nepokolebljivosti kojom se drao svoje prie. "Odlino si uinio," rekao je, "u poetku sam se plaio da se ne pokoleba u svom svedoenju." 171

DAN6

DANS

DOKO

DAN$

"Ne gospodine," ree stari, "ali sam se sve vreme plaio da me taj prokleti advokat ne upita da lije svetiljka bila upaljena." Zapitaj sebe ponovo i upaljena? Inae je mahati energije. Da li tvoja Biblija svetle, onda ih ostavi. Onda iznova - da li je svetiljka koju nosi njome u tamnoj noi isto gubljenje svetli? Da li tvoja Gita svetli? Ako ne je bolje da nema te iluzije.

Druga anegdota. Kada je policajac, novajlija, proao pored jedne radnje, uo jc bunu raspravu. Zastao je, oslunuo ponovo, i onda uao unutra da ispita. "ta se deava?" zapitao je. "Oko ega tolika galama?" "Nije to nita," rekao je vlasnik. "Nema nikakve svae. Sasvim sam.sam!" "ekaj malo, drukane," rekao je policajac. "Jasno sam uo svau." "Ma vi ne razumetc, pozornice," rekao je vlasnik radnje. "Sam sam u radnji. Posao mi ide loe. Da mi proe vreme priam sam sa sobom, a kad priam sa sobom, mora da doe do svae." "Kako moe da se svaa sam sa sobom?" upitao je policajac. "To je lako," rekao je vlasnik radnje, "jer mrzim lazove!" Pazi, posmatraj ta se dogaa u tvom umu. Tu je neprestano unutranje brbljanje, neprestano raspravljanje sa samim sobom. Istina je mogua tek kad taj unutarnji razgovor prestane, kada ostane u dubokoj praznini, bez argumenata, bez za/protiv, bez pro/kontra, bez rei, bez misli. Kada je unutranji govor jednostavno zaustavljen, u trenutku zaustavljenog unutarnjeg govora otvara se prozor ka nebu. Trea anegdota. krtici je priao prijatelj koji je dao sve od sebe da ga ubedi da se oblai u skladu sa svojim poloajem. "Iznenaen sam," rekao je prijatelj, "da si dozvolio sebi da postane otrcan." "Ali, ja nisam otrcan," rekao je krtica. "Jesi," insistirao je prijatelj. "Seti se svog dede. On je bio uvek otmeno odeven. Njegova je odea uvek bila dobro skrojena i od najboljeg materijala." "Eto, vidi!" pobednosno je uzviknuo ovaj drugi. "Ova odelo koje nosim je dedino."
172

Wl

SViUOST

SAMOM

SlSf

Posmatraj, da li su misli koje ima tvoje? Ili neije tude? Vekovima stare, odavno mrtve i sahranjene, a ti produava da nosi te mrtve misli. Prikupi hrabrost, ta otrcanost uma je veliko nepo tovanje sebe. Ta odea je prljava. Ljudi nisu spremni da nose tudu odeu, ali ti si vrlo lako spreman da koristi tude misli. uo sam. Filozof je otiao kod obuara. eleo je da mu se poprave cipele ali je imao samo taj jedan par. Zato je rekao: "Saekau, vi ih popravite." Obuar je rekao: "Malo tee, sada zatvaramo. Doite sutra, a ja u ih pripremiti." Filozof ree: T m a m samo taj jedan par i bie mi teko da idem bez cipela." Obuar ree: "U redu, uzmite ove," - dao mu je jedan par cipela - "a sutra ih vratite i uzmite vae." Filozof je bio vrlo iznerviran. Rekao je: "ta! Da koristim rude stare cipele? ta vi mislite ko sam ja?" Obuar se nasmejao i rekao: "Ako moete da nosite neije tude stare misli u svojoj glavi, ta ima loe u tome da nosite tude cipele? O n e e vam samo biti na nogama. Glavu ste pozajmili. Pa ta je onda loe u ovome?" Mirno pozajmljujemo svoju duu, zato smo prosjaci. Prestanimo sa tim pozajmljivanjem. Ako nema sopstvenu duu, onda je bolje nemati duu uopte. A kada jednom prikupi hrabrost, poee da dopire do svoje due. O n a nije mnogo daleko, samo se krije iza te pozajmljene odee, misli, filozofija, doktrina, dogmi. Budi svoj. uo si uvenu Sokratovu izreku: "Spoznaj samoga sebe." Ali to nije najvanija stvar: Vanije je: "Budi svoj". Ako nisi svoj, koga e da spozna? Zato Bih eleo da ti kaem da je osnovnija i bitnija izreka: "Budi svoj." Onda postoji mogunost za: "Spoznaj sebe." Ako nisi, koga e onda spoznati i ko e spoznati? Religiozan ovek nije pozajmljen ovek, religiozan ovek nije isprazan ovek, on nije prepariran. Religiozan ovek je apsolutno ispranjen od drugih - a u trenutku kada se isprazni od drugih, ti popunjava svoj vlastiti unutarnji prostor - to je ispunjenje, to je nirvana, to je osloboenje.

173

Prvo pitanje: Dok sam bila dete, nedelja mi je predstavljala neto posebno. Sada, od pre nekoliko dana, svakog jutra se budim i izlazim napolje da vidim kako sunce sija kroz drvee, da ujem kuko ptice pevaju i imam oseaj, "Ah, jo jedna nedelja." Oblaim najbolju odeu i itavog dana mije nedelja. Sta mise to deava? Nemoj od toga pravili problem. Um neprestano trai neto na ta bi se okomio - ak i na sreu. On i od sree pravi problem. Ako se osea sreno, pita, "Zato?" To pitanje je opasno. Kada pati dobro je da se zapita "Zato?", jer patnja mora da se razveje, prevazide; moraju da se pronau putevi i sredstva da se iz nje izae - zato pitanje "Zato?" ima smisla. Kada si, meutim, srena, postaviti pitanje "Zato?" znai uznemiriti je. Nema potrebe da se postavlja bilo kakvo pitanje. Kada si okruena sreom, potpuno je prihvati, bez ikakvog ispitivanja. Ako si bolesna, potrebna je dijagnoza, nuna je analiza, jer bolest mora da se otkrije. Ali, ako si zdrava ne ide kod lekara da ga pita, "Zato sam zdrava? Postavite dijagnozu mog zdravlja. ta je to sa mnom?" To je navika uma jer je on oduvek iveo u jadu, nesrei, i uvek je "Zato?" imalo smisla. Zato, kada oblaci nestanu po prvi put i u tvom ivotu zasija sunce, staro pitanje nastavlja da istrajava "Zato?" Naui da prihvati sreu, naui da uiva u njoj bez ispiti vanja, naui da veruje srei, nemoj sumnjati u nju, jer sama ta 177

VANS VANS VOKO VANS

sumnja bie trovanje. Srea se zaista dogaa. Ti trenuci su vrlo retki i prilino meusobno razdvojeni. Kada dou, pozdravi ih, otvori svoja vrata, primi ih svim srcem, bez ikakvog uzdravanja. ak ijedno pitanje postaje veoma, veoma utvren zid izmeu tebe i tvoje sree. Svaki d a n j e nedelja. Tako treba da bude. Svaki danje praznik. Tako treba da bude. Jer svi dani pripadaju njemu. Svaki trenutak je posveen. Kada jednom ovo shvati, prestae da postavlja ovakva pitanja. Nemoj misliti da je potreban neki poseban dan da bi bila srena - j e d i n o poseban um. To nema nikakve veze sa vremenom; sve zavisi od stava, kako posmatra ivot. Ima ljudi kojima ak ni nedelja nije nedelja. Nema svetlosti, nema sunca koje se raa - ak ni nedeljom. Oni su zaklonjeni oblacima sopstvene tame, obavijeni sopstvenim jadom. Svuda oko sebe nose svoj pakao. ak i ako biste ih silom nagonili u raj, oni bi nastavili da nose svoj pakao. Oni e ive ti u svom paklu. Niko ne moe da ih prisili da izau iz tog pakla, osim ako sami ne odlue da ga odbace. Tvoja je odluka da li e biti srena ili e biti nesrena. uo sam za jednog sufi mistika koji je bio srean, uvek i veno. Niko ga nikada nije video nesrenog. Kao da nije poznavao taj jezik, kao da je jedino znao kako da bude srean. Veoma je ostario i jednoga dana ga je neko upitao, "Hoe li mi, molim te, odati svoju tajnu? Kako ostaje tako srean? Kako ostaje tako neuznemiren? Kako moe da u svakom trenutku bude tako blaen? To je nemogue. To je da ovek ne poveruje. U emu je tvoja tajna?" Starac se nasmejao i rekao, "Odavno sam otkrio neto vrlo jednostavno: da svakog jutra, kada otvorim oi, postoje dve mogunosti koje za taj dan mogu da izaberem - ili da budem srean ili da b u d e m nesrean. I ja sam uvek birao da budem srean. Moja tajna je jednostavna: svaki dan mi prua dve mogunosti izbora - da budem srean ili da budem nesrean. A ja sam uvek birao da budem srean, to je sve. T o m e nema ta da se doda." Vi, meutim, neete poverovati u ovo. Rei ete a vas taj starac obmanjuje. Mora da ima neku drugu tajnu. Alija vam takode kaem d a j e tajna u tome. Sve veiike istine su jednostavne istine, vrlo jednostavne. Probajte sutra ujutru. Pre nego to otvorite oi imajte jasno vienje dve mogunosti: biti u paklu ili

JO JtVNA

NCVCUA

u raju. Vizuelno predstavite jad sa jedne strane i blaenstvo sa druge. Duboko se zagledajte u obe mogunosti. Nemojte da urite. Gledajte u obe to dublje moete i ekajte - potom odluite. Ako elite da budete nesreni, onda to odluite, neka to bude vaa odluka - p o t o m budite istinski nesreni celog dana. ta god da se desi, vi ostajete jadni. A ako odluite da budete sreni, drite se toga i uskoro ete shvatiti d a j e va ivot vaa odluka. Ti pati zato to nastavlja da tako odluuje; pati jer nastavlja da se vrsto dri svoje patnje. Od toga si napravila naviku. To je jednostavno mehaniki. Dobro, trebalo bi da se osea zahvalna to se to dogaa tebi da ti svaki dan postaje praznik. Praznici su nestali iz sveta. U pravnom smislu, ljudi imaju vie praznika. Broj radnih dana je smanjen irom sveta, sa est na pet, sa pet na etiri, a uskoro ak ni toga vie nee biti -u vrlo visoko razvijenim drutvima, bie dovoljan jedan dan u nedelji, a est dana e ljudi moi da praznuju. Ali, "praznik" nestaje - taj kvalitet posveenosti nestaje. uo sam za jedan vrlo napredan hram. Naravno, on je u junoj Kaliforniji jer je u junoj Kaliforniji sve malo naprednije, pa ak i religija. Na Beverli Hilsu postoji napredni hram koji je toliko reformisan da za vreme jed nog od najsvetijih dana, Y o m Kipura, navratima stoji obavetenje: "Zatvoreno zbog jevrejskog praznika." Ta osobina, takva svesnost nestaje iz sveta. Ljudi imaju sve vie dokolice - to je druga stvar. Ali ta rade u dokolici? Stvaraju jo vie bede sebi i drugima. Poto ne nalaze ta bi radili, nanose tetu sebi i drugima. Vie nesrea se dogaa za praznike - vie saobraajnih udesa, vie ubistava, vie samoubistava. A posle praznika ljudi su toliko umorni da im je potrebno da se odmaraju cele nedelje da bi se povratili, oporavili. Na odmoru rade hiljadu i jednu stvar, samo da bi stalno bili zaposleni, jer n f b i t i zaposlen znai biti sa samim sobom a to je postalo gotovo nemogue. Biti sa samim sobom i biti srean sa sobom - ova dimenzija se sasvim izgubila. To je ono to praznik jeste, ili bi trebalo da bude. ovek je toliko ispunjen Bogom, toliko ispunjen biem, da nema potrebe da bilo ta radi, nema potrebe da bude zauzet. Zaposlenost je samo jo jedno 179

VANG VANG UQKO VANG

bekstvo. To je dobar nain d susret sa ivotom. Praznici su nestali.

le susret sa samim sobom,

Poznavao sam oveka koji je bio ateista. Onda sam uo da je postao teista. Nisam mogao da verujem. Zato sam, im sam ga sledei put sreo, upitao, "Kako to da si odluio da postane teista?" "Pa," odgovorio je on, "bio sam ateista, ali sam odustao od toga." "Zato?", ispitivao sam. R e k a o je, "Nema praznika." Ako ste ateista, onda nema praznika, nema Boga, nema nedelje. Po hrianskoj paraboli Bog je stvorio svet za est dana, a sedmog, u nedelju, se o d m a r a o . Taj odmor je bio vrlo lep, proistekao je iz velikog stvaranja. On se oseao ispunjeno. Stvorio je itav svet i sedmog dana gaje pogledao i rekao, "Dobro, vrlo dobro." I odmorio se. Bio je srean, kao malo dete koje je neto napravilo, pa to sa svih strana zagleda i kae, "Dobro. To sam zavrio." Sedmog dana se odmarao. Taj dan odmora je bio dan ispunjenja. Ova parabola je veoma znaajna. Ona kae da moete imati dan odmora samo posle stvaranja. Ako nita ne stvarate, ivot e vam biti ispunjen nemirom; neete biti u stanju da se odmarate. Stvorite neto, samo tada ete moi da se odmarate. Odmor je uzgredni proizvod. Ne moete da se direktno odmarate - prvo morate da budete toliko kreativni, morate tako dobro da se oseate sami sa sobom, da budete tako sreni sa sobom, tako dostojni, da sebi moete da dozvolite odmor, da moete da dopustite sebi jedan dan samo za zabavu. Ljudi obino ne mogu da odvoje za sebe dan odmora jer sebi sve uskrauju, oseaju se bezvrednim jer nisu uinili nita vredno pomcna, jer nisu dozive li nikakvo ispunjenje, nita se nije dogodilo, nisu procvetali. Z a t o je potrebna neprekidna zauzetost, neprekidna aktivnost. Mnogi ljudi stalno rade, rade i rade i jednog dana umiru ... jer njihov rad nije kreativan. Kada je rad kreativan? Rad je kreativan jedino kada ga volite, rad je kreativan kada ste raspoloeni za njega, rad je kreativan kada uivate u njemu, rad je kreativan kada ga vi birate, kada pristaje vaem biu i kada postoji veliki sklad izmeu vas i vaeg rada. Kada se to j e d n o m dogodi, sve to radite je kreativno. A kada se posle svakog kreativnog trenutka opustite, to oputanje ste zasluili. ISO

JO JIDNA

NCDUJA

Da, Bog je zasluio odmor sedmog dana. est dana je naporno radio, stvorio je itav svet; sedmog dana je zasluio da se opusti, bio je toga dostojan. To je smisao ove parabole. Samo ako ste kreativni, moete praznovati, nikako drugaije. Ako hoete praznike, postanite sve kreativniji. Ne kaem da budete kreativni u oima drugih - to je nebitno - samo budite kreativni u sopstvenim oima, ma ta inili. Ako neto volite, to i radite, inae nemojte raditi - odaberite neki drugi put. ivot je neizmerno pros tran. Kae Isus, "Mnogo je palata u kui mog Boga." Mnogo je * dimenzija u ivotu. Ima dovoljno prilika za izbor. Ako se ne oseate ispunjeni u neemu to radite, nemojte to raditi, jer e to biti puki gubitak i neete zasluiti odmor. ovek koji ivi u skladu sa svojim biem, koji radi svoj posao, zasluuje smrt. Tada on umire, ali smrt je nedelja; on umire, ali umire ispunjen. Nema nikakvih pritubi. iveo je onako kako je hteo. Ako sam na samrti i Bog me upita, "Ako te ponovo vratim, kako bi eleo da ivi?" Ja u rei, "Isto ovako. Voleo sam to. Uivao sam u tome. Voleo bih da ivim na isti nain." Razmislite sada o sebi. Ako umrete i Bog vas upita, "Ako bude ponovo vraena u svet, ta bi izmenila u svom ivotu?" Da li bi bili u stanju da kaete da biste eleli da ivite na isti nain, apsolutno isti? Ako ne biste, znai da u svom ivotu radite neto pogreno. Tada samo razvlaite svoj ivot, ne ivite ga. Jednostavno ubijate vreme - to bi rekli. Tada samo troite energije, naprosto ih rasipate. One nee postati integralna sila i nee doi ni do kakvog procvata - vae drvo e ostati bez cvetova i plodova. Kako onda moete da budete sreni i da uivate? Vreme je sveta prilika, to je smisao praznika - sveti dan, dan koji nije profan, koji nije obian. A kada jednom znate kako da budete kreativni, svaki trenutak postaje svet. Uvek kada neto stvorite, vi saradujete sa tvorcem - postali ste mali tvorac za sebe. Ako napiete kratku pesmu ili otpevate neku pesmu, to se moda nikome nee dopasti, niko nee aplaudirati, ali to je nebitno. Vi ste u tome uivali. Pevajui, bili ste sreni, u tom trenutku ste saradivali sa Bogom, pomogli ste mu da stvori pesmu, postali ste instrumentalni. U stvari, sve to se stvori, stvorio je on vi ste mu dopustili da kroz vas stvori jednu malu pesmu. Tada se oseate izuzetno dobro, dobro sa samim sobom. A to je jedna od osnovnih osobina religioznog oveka: njemu je samom sa sobom uvek dobro. On ni na koji nain nije kriv, krivica

DANS

DANS

DOKO

DANS

ne postoji u njemu - jer je iveo ivot onako kako je hteo; voleo je ivot onako kako se odvijao; bio je to jedini ivot koji je eleo da ivi. Onda tu nema krivice. Upamtite, onaj ko se osea krivim nije re ligiozan. Onaj ko se osea krivim je bolestan, takva osoba je neurotina, potrebna joj je pomo psihijatra. Religiozan ovek se izuzetno dobro osea sam sa sobom; ta god da radi, on radi neto sutinski vredno. To treba isticati stoje mogue vie: ivot postaje dragocen samo kada radite neto sutinski vredno. U ivotu postoje dve vrste vrednosti. Jedna je sutinska vrednost. Pevate pesmu - to je sutinska vrednost, to je sredstvo, ali je i cilj. Ili pevate pesmu na trgu da biste zaradili neto novca. Taj novac nije sutinski deo pesme, taj novac je spoljanja vrednost. A ako pevate pesmu samo zbog novca, takva delatnost vie nije sveta, ona je profana. Ako pevate pesmu zbog sree koju vam prua ... Moda uzgred donese i novac, ali to je sporedno. Ako donese, dobro je, ako ne donese, i to je dobro - ali vaa delatnost nosi u sebi unutarnji sjaj, ona je sutinski vredna sama po sebi. Ako ste sreni to moete da pevate, sreni to ste imali priliku da pevate, svaki dan e onda biti meditativan, posveen. Ako ovde ispravno meditirate, to e se desiti svima. U tome je sav moj napor ovde: da vam pomognem da uivate u svakom tre nutku kako naie. Dok sam bila dete, nedelja mije predstavljala neto posebno. Sada, od pre nekoliko da IM, svakog jutra se budim i izlazim napolje da vidim kako sunce sija kroz drvee, da ujem kako ptice pevaju i imam oseaj, "Ah, jo jedna nedelja." Oblaim najbolju odeu i itavog dana mi je nedelja. Sta mi se to deava? Deava ti se neto izuzetno lepo. Dopusti da se desi. Nemoj pomagati svom umu da pravi bilo kakve probleme. Um e pokuavati jer se um osea sreno samo ako ima jada. Srea uma nije tvoja srea, a tvoja srea nije nikada srea uma. Vai su ciljevi razliiti, u stvari, dijametralno suprotni. Umje srean samo kada se ti osea bedno - tada neto treba da se radi, um preovladava, on moe da komanduje: uradi ovo, uradi ono. ovek mora da se izbori sa bedom i zato mora da slua savete uma. Kada ste sreni, um vam nije potreban. Moete da ga odbacite, nema potrebe za njim. To je kao kada je vojska potrebna dravi u ratu. Tada iznenada vidite kako vojska pone da preovladava - svuda vidite vojnike,
182

JO

JEDNA

NEDELJA

vojsku, koja odavde ide tamo, svi vozovi su puni vojske. Kada rata vie nema, oni takode polako nestaju, ne viate ih vie toliko, vojska se rasputa. Ne sasvim - jer na mir nije potpun; na takozvani mir je samo meuprostor izmeu dva rata. Oni se vraaju u svoje kasarne, u svoje logore, ali tamo nastavljaju da paradiraju, spre majui se za neki drugi rat do koga moe svakog asa da doe. Ipak, vie ne preovladuju. A kada zemlja stvarno postigne mir, vojska e morati da se raspusti, nee biti potrebna. Ili zamislite ... Bolesni ste i tada odjednom doktor postaje vaan u vaem umu. Kada ste zdravi sasvim zaboravljate da postoje doktori. Kada ste bolesni, odjednom, etajui ulicom vidite reklamne table sa imenima raznih doktora - one ponu da prevladavaju, postaju po java, a ostatak ivota biva samo pozadina. Kada niste bolesni i kada ste zdravi, oni vie nisu pojava. Getalt se menja. Isto se dogaa i sa umom. Ako se oseate bedno, potreban je um da biste se osobodili bede. Ako ste sreni, um nije potreban; moete jednostavno da ga odbacite, odloite na stranu. Kada ste sreni um se osea zapostavljeno i zato poinje da pravi probleme u odnosu na sreu. Um moe da kae, "Sluaj, ne budi lud. To je nemogue. Ne moe svaki dan da bude nedelja. Pogledaj u kalendar: danas je ponedeljak ili petak, ne moe da bude nedelja. To je samo iluzija. Svaki trenutak ne moe da bude trenutak sree - ko je uopte uo da neko moe uvek da bude srean? To nije mogue. Mora da ima pogrene nagovetaje, nekakva privienja. Ili si se hipnotisao. Ilije neto krenulo kako ne treba. Pazi! To nije ljudski mogue!" Um smatra da je samo jad mogu; on puno ulae u jad. Zapamtite to. Dok radite ovde sa mnom, polako e svakome da se pojavi takav trenutak. Mora da se pojavi. Za to i radimo. Kada se pojavi, nemojte da sluate um. Ljudi mi dolaze. Kau, "Oseamo se tako sreni. Kako to? Nikada se nismo oseali tako sreni!" A kada ih pogledam u lice, izgleda da je neto krenulo naopako. Zato to se oseaju sreni, ini im se da je neto krenulo kako ne treba. uo sam za velikog svetenika koji je poduavao svoje uenike kako da obavljaju religiozne propovedi. Svetenik je upuivao svoje novopeene kolege u vanost usklaenosti izraza lica sa govorom.
IS3

DANS DANS DOKO DANS

"Kada govorite o raju, neka vam se lice ozari, neka bude obasjano nebeskim sjajem, neka vam oi sijaju odrazom slave. A kada govorite o paklu - pa, dobra su i vaa obina lica." Beda se ustoliila; gotovo d a j e postala va karakter. Biti jadan postala je vaa uobiajena egzistencija. Kada se pojavi srea, ne moete da poverujete u nju, ne moete da verujete u nju. To je vrlo bolesno stanje stvari, ali to je tako. Moraete da nauite kako da verujete srei, moraete da nauite kako da verujete radosti, moraete da nauite kako da budete bez sumnji kada se pojavi srea - da budete ranjivi, otvoreni. Ako to ne moete da nauite, moda vam srea pokuca na vrata a vi moete da ih ne otvorite. Posmatrajte svoje obrasce i nemojte se toliko poistoveivati sa njima. Ljudi nastavljaju da vrte stare trake opet i opet i opet. Ne radi se o tome da srea nije pokucala na tvoja vrata, pokucala je mnogo puta. I nije da Bog ne prua svoju ruku ka tebi, on milenijumima pokuava da te napipa. Ali, ti si mu vrlo promuurno i domiljato izmicao. Ako se pojavi avo i epa te, odmah se predaje jer veli, "ta ja tu mogu?" Ako ti se pojavi Bog, ne moe da se preda, jer kao prvo ne moe da veruje da Bog postoji. To je stvarno neto! Ima ljudi koji kau da nema Boga, a ipak veruju u avola. Teko je verovati u Boga, a nije tako teko poverovati u avola. To je lake; u stvari, kako biste bez avola bili jadni? Bez avola, na koga biste svalili odgovornost? avo je va izgovor. Moete da ostanete jadni i moete da kaete da vas avo ini tako jadnim. A taj avo neprestano menja svoje oblike. Uzeo je mnoge oblike: ponekad je to sudbina; ponekad je avo. Prema frojdovcima, to je vae nesvesno; prema marksistima, to je drutvena struktura. Ali, uvek postoji neko ko proizvodi va jad. Niko ne stvara vau bedu. Vi za nju prianjate. To je, meutim, vrlo teko prihvatiti jer onda itava slika koju ste o sebi stvorili postaje neurotina - a vi nosite vrlo zlatnu sliku o sebi. uo sam vrlo lepu anegdotu. Retko je lepa. Stariji graani Izrael i Ema sreli su se na igranci usamljenih srdaca u Majami Biu, i kroz dve nedelje se venali. Smatrali su da

JO

JIDNA

NlDtlJA

savreno odgovaraju jedno drugom, jer su oboje imali po devedeset godina. Prve brane noi, legli su u krevet i starac je stisnuo Eminu ruku. Ona mu je uzvratila i tako su zaspali. Druge noi, Izrael joj je ponovo stisnuo aku. Ema jc uzvratila i odmah su zaspali. Tree noi, Izrael je jo jednom stisnuo ruku svoje mlade. "Ne noas," rekla je Ema, "Boli me glava!" Ljudi nastavljaju da vrte stare trake do samog kraja. Jedna stara traka je proizvela pitanje, "ta se to sa mnom dogaa?" Kao da te zadesila neka katastrofa ili teka nevolja. Nita ti se ne deava, vraa se kui. Nita ti nije, odbacuje glupost, odbacuje truli um, prestaje da vrti stare trake.

Drugo pitanje: Oo, pre nego to preduzmem zavrni korak, duboko u meni se odvija teka borba, ali prole noi, kada sam zaspao u narandastoj odei, osetio sam se kao dmgaija osoba. Sta ti to radi? Opasno je preuzeti odgovornost za tebe jer jednog dana ti je sve kako treba, a sledeeg nita ne valja. Ja ne radim nita! uo sam za jednog sufi mistika koji je imao malu kolu u koju bi navraali gosti iz udaljenih krajeva da ga posete. Jednog dana u posetu mu je doao princ, a sufi nije imao odgovarajue posude i pribor za pripremu i posluenje hrane jednom princu. Zato ode do kralja i ree mu, "U nau siromanu kolu je doao jedan princ, pa nam treba nekoliko posuda i tvoji zlatni i srebrni pribori za jelo. Vratiemo to sutra jer on sutra ujutru odlazi." 1 tako on uze sedam posuda. Sledeeg dana je doao sa devet posuda. Kralj ga je upitao, "Uzeo si samo sedam, zato si vratio devet? Ove dve male posude nisu moje." Sufi je odgovorio, "ta ja tu mogu? Prole noi je tvoja velika posuda porodila ova dva blizanca. To su blizanci." 1S5

DAN6

DANS

DOKO

DAN6

Kralj nije mogao da veruje, nije mogao da zamisli da je to mogue, ali obuzet pohlepom pomislio je, "Staje tu lose? Ovaj ovek je nekom grekom donco ove posude, pa to da ih ne uzmem?" I tako ih je uzeo. Rekao je, "Vrlo dobro. Ti si veoma poten ovek. Ko bi inae doneo bebe? Kad posude rode bebe, ljudi te bebe zadravaju za sebe." Posle mesec dana sufi je ponovo doao. Rekao je, "Opet nam je doao princ i sad nam treba vie posuda jer je doveo i nekoliko prijatelja." Tako je uzeo skoro dvadeset posuda. A onda ga dva - tri dana nije bilo. Kralj ga je pozvao, "ta se desilo? Ne vraa posude." Sufi je odgovorio. "ao mije. Deset ih je umrlo." Tu se kralj vrlo naljutio. Rekao je, "Jesi li ti poludeo? Kako posude moe da umre?" Sufi je odvratio, "Priseti se samo prolog puta. Ako posude mogu da raaju, zato ne bi mogle i da umiru?" Dakle, danas ti je bilo dobro, ali ja neu da preuzimam odgovor nost jer e ti sutra biti vrlo loe, pa e da mi doe i kae, "Oo, ta mi to radi?" To si ti i samo ti. Ne prebacuj svoju odgovornost ni na koga. Prole noi si bio malo bolji prema sebi, dozvolio si da se neto dogodi. Duboko u meni se odvija teka borba pre preduzimanja zavrnog koraka, ali prole noi, kada sam zaspao u narandzasloj odei, oselio sam se kao drugaija osoba. Sta ti to radi? Ja ne radim ama ba nita - to je bilo samo zbog ina oblaenja narandastog. Ovaj ovek jo uvek nije sannvasin; u tome je njegova borba. On neprestamo premilja da li da uzme sannvas ili ne. Ti si neto dozvolio. To je billa kao neka proba: spavao si u narandastoj odei samo da bi video ta e da se dogodi. Sama zamisao da e neto da se desi pomogla je da se to stvarno i desi. Opustio si se u narandastom, um ti je bio spokojniji - konano si neto uradio. To je vrlo mali gest, ali ipak si neto preduzeo. Bar si odluio da spava u narandastom. Nekome ko je neprestano u sukobu ak i najmanja odluka daje takvo oputanje koje drugi ne mogu ni da zamisle. Drugima e biti teko da to primete jer oni svake noi spavaju u narandastom; oni 1S6

JO

JIVNA

NIVUJA

ne mogu da poveruju da nelo moe da se dogodi samo zbog narandaslog. ovek koji je postavio pitanje je u dubokom sukobu, bori se, podeljen je. ak mu je i tako maleni gest pomogao da se opusti. ak i tako malo hrabrosti... mada to nije mnogo jer je morao da ugasi svetio, da ga niko ne bi video! To nije bilo mnogo, ali je bilo ipak neto! Ohrabrio se da u tami noi postane sannvasin. Mora da se oseao dobro, oputeno. Kad god doete do neke odluke, osea te se dobro. Atoje sukob vei, to je vea srea koja e proistei iz te odluke. Ali nemoj mene da uvlai u to, jer je to veoma opasno. Nemoj uopte da igra tu igru. Da vam ispriam jednu anegdotu. "Rabine Jakobs, treba mi pedesetdolara da se reimduga," jecao je Gotlib. "Ne prestajem da molim Boga za pomo, ali on m i j e ne alje!" "Ne gubi veru," ree rabin. "Nastavi da se moli." Kada je Gotlib otiao, rabinu bee veoma ao oveka. "Ne zaraujem puno," pomislio je, "ali ovom siromahu je novac neopho dan. Dau mu dvadest i pet dolara iz svog depa." Idue nedelje rabin je zaustavio Gotliba i rekao mu, "Evo, ovo ti alje Bog!" Kada se vratio kui, Gotlib se poklonio, "Hvala ti Gospode!", rekao je. "Ali sledei put kada alje novac, nemoj da ga alje po rabinu Jakobsu - taj prevarant je zadrao polovinu sume." Zato te molim da bude direktan. Nemoj da uplie mene. Inae e se, pre ili kasnije, naljutiti na mene. Boje je da sve bude jasno od samog poetka. Ovaj ovek e jednog dana uzeti sannvas - morae - zato treba da mu sasvim pojasnim da je njegova odluka da uzme sannvas, a ne moje nagovaranje. Njegova je odluka da skoi u vatru. Ja u tu biti sasvim ist - izvan toga. Jedino tada ti tvoja odluka pomae da se iskristalie. Kada si je doneo sasvim sam, apsolutno sam, postaje usrediten. Sannvas e te uiniti slobodnijim, a ne manje slobodnim. Sannvas nije neka vrsta ropstva, ono je sloboda - sloboda od drutvenih formalnosti, sloboda od tekog bremena koji ti nameu drugi, sloboda da bude to to jesi. Sannvas je napor da postane 187

VANS VANS VOKO VANS

pojedinac. Moja pomo ti je tu na raspolaganju, ali jedino tvoja odluka e da te promeni. ak i ako prihvati moju pomo - ti si taj ko je prihvata. Ja sam kao reka koja tee - na tebi je da odlui hoe li da pije iz mene ili ne. To je apsolutno tvoje, i pusti da tako bude. Mnogo je hrabrosti potrebno da se sve odgovornosti preuzmu na sopstvena plea. Ali ta hrabrost je sredstvo. Oko Fejengolda su se, na njegovom samrtnom odru, okupili njegovi sinovi. "Ne brini, tata, napraviemo veliki pogreb," izjavio je najstariji sin. "Bie stotinu limuzina i deset kola sa cveem." "Ne treba nam toliko!", prekinuo ga je Fejengoldov srednji sin. "Pedest limuzina i pet kola sa cveem je i vie nego dovoljno!" "Ma, ta izvodite?", ree najmlai sin umirueg. "Ne treba nam nikakvo cvee. Bie tu samo najua porodica! Dvoja kola je sasvim dovoljno!" U tom trenutku, Fejngold se pridigao i rekao, "Sluajte, deco! Samo mi dodajte pantalone i sam u otii do groblja!" Mora da peai! Nemoj da eka na sto limuzina i dest kola punih cvea. Ne ide to tako. Obuci pantalone i kreni. Ali, oslanjaj se na sebe. Jedino tako se napreduje. Nema drugog naina da se napreduje. Um uvek hoe da prebaci odgovornost na nekog drugog; um uvek eli da robuje. U m j e rob. On se boji slobode, boji se odgovor nosti - otuda na svetu toliko crkvi i toliko organizacija, jer je tako mnogo ljudi spremno da upadne u njihove klopke. U stvari, crkve nisu odgovorne, to je ljudska potreba. Poto im treba izvesno robovanje, neko e to da im i uprilii. Ekonomisti kau da u ivotu deluje suptilni zakon ponude i potranje, potranje i ponude. Vi traite i neko mora da se pojavi sa ponudom. Ljudi trae da robuju - zato postoji hinduizam, hrianstvo, islam, i na hiljade drugih koji su spremni da naprave ovce od vas. Oni govore, "Doi ovamo. Ovde je pastir," i vi samo postajete d e o gomile. Ja nisam ovde da bih te pretvorio u ovcu. Ve si isuvie dugo bio ovca. Ovde sam da stvorim oveka od tebe, Bie to vrlo naporno, ali mora da pone da snosi odgovornost za svoj ivot. Kada jednom pone da se osea odgovornim za svoj ivot, ti poinje da raste jer vie nema smisla da gubi vreme na ekanje, na odlaganje. Niko
/SS

JO

JIVNA

NIVUJA

nee doi da li pomogne. Svo ekanje je jalovo, svo ekanje je isti gubitak. Z a t o , ako postoji neki sukob, udi duboko u njega. Donesi neku odluku. Jedino odluivanjem postaje sve iskristalisaniji, jedino odluivanjem postaje britak. Inae, ovek biva tup. Ljudi idu od jednog gurua do drugog, od jednog uitelja do drugog, od jednog hrama do drugog - ne zato to su veliki tragaoci, ve zato to nisu u stanju da odlue. Zato idu od jednog do drugog. To je njihov nain da izbegnu obavezivanje. Isto se deava i u ljudskim odnosima: mukarac ide od jedne ene do druge, stalno menja. Ljudi ga smatraju velikim ljubavnikom - a on uopte nije nikakav ljubavnik. On izvrdava, trudi se da izbegne svako dublje uplitanje, jer dubljim uplitanjem ovek mora da izlazi na kraj sa problemima, mora da proe kroz mnogo bola. Zato on ide na sigurno; nastoji da nikada ni u koga ne prodre isuvie duboko. Ako zae isuvie duboko, moda nee lako moi da izae. A kada duboko prodre u nekoga, taj neko takode duboko prodire u tebe to je uvek u srazmeri. Ako ja prodrem duboko u tebe, jedini nain je da ti dopustim da i ti prodre duboko u mene. To je davanje i uzimanje, to je deljenje. Tada ovek moe isuvie da se upetlja, i bie teko da pobegne, i to moe biti puno bola. Z a t o ljudi naue kako da idu na sigurno: pusti neka se samo povrine susreu - opali-i-bei ljubavni odnosi. Pre nego to si upe can, bei. ^ To je ono to se zbiva u modernom drutvu. Ljudi postaju tako mladalaki nezreli, tako detinjasli; gube svu zrelost. Zrelost se po javljuje samo kada ste spremni da prihvatite izazove. A nema veeg izazova od ljubavi. iveti sreno sa nekim je najvei izazov na svetu. Vrlo je lako iveti u miru sam sa sobom, izuzetno je teko iveti u miru sa nekim drugim, jer tu se dva sveta sukobljavaju, dva sveta se susreu - potpuno razliiti svetovi. Kako su privukli jedan drugog? Z a t o to su potpuno razliiti, gotovo suprotni, suprotni polovi. Vrlo je teko biti smiren u odnosu, ali tu i jeste izazov. Ako pobegne od toga, bei od zrelosti. Ako ue u to sa svim bolom, pa nastavi i dalje, malo po malo e bol postati blagoslov, prokletstvo e postati blagoslov. Polako e se, preko sukoba, preko trvenja, pojaviti kristalizacija. Borei se postaje budniji, svesniji. Drugi postaje kao neko tvoje ogledalo. U drugom moe da vidi sopstvenu rugobu. Drugi provocira tvoje nesvesno, iznosi ga na 189

DANS

DANS

DOK

DANS

povrinu. Morae da upozna sve skrivene delove svog bia, a najlaki nainje da se ogleda, da se odraava u odnosu. Ja ga zovem lakim, jer drugog naina ni nema - ali je zapravo teak. Teak je, naporan, jer kroz njega e morati da se menja. A kad doe kod Uitelja, pred tobom je jo vei izazov; mora da odlui, a odluuje se za nepoznato, i ta odluka mora da bude potpuna i apsolutna, neopoziva. To nije deija igra, to'je taka sa koje nema povratka. Nastaje tako mnogo sukoba. Ipak, nemoj neprestano da menja, jer to je nain da izbegne sebe. Ostae mekan, ostae bebast. Nee ti se dogoditi zrelost. u o sam. Kada se svukla da je pregleda doktor, g-da Grinberg je sela na sto. "Gospodo," ree joj doktor, "moram da vam kaem da ste vi daleko najprljavija, najsmrdljivija i najneistija ena koju sam ikada u ivotu pregledao!" "Ma, 'a kaete!", ree g-da Grinberg. "Doktorkod kogasam jue bila, kazao je to isto!" "Pa to ste onda dolazili ovamo?" "Htela sam jo jedno miljenje!", odgovorila je g-da Grinberg. Ljudi nastavljaju da sakupljaju miljenja. Zavri s tim. Budi hrabar. Ve ima dovoljno miljenja sa sobom. Odlui. Jedno je sigurno: prolost koju si proiveo nije te obogatila, zato nema zato da se odluuje za nju. Poznato nema u sebi nita zbog ega bi se odluio za njega, jedino nepoznato. Jedino nepoznato treba da te privlai jer to jo nisi proiveo; nisi se kretao tom oblau. Poi! Moda se tamo dogodi neto novo. Uvek se odlui za ne poznato, ma kakav da je rizik, i .neprekidno e napredovati. A nastavi li da se odluuje za poznato, kretae se opet i iznova u krugu prolosti. Ti nastavlja da je ponavlja; postao si gramofonska ploa. Odlui se. to pre moe, tim bolje. Odlaganje je naprosto nerazumno. Sutra e opet morati da odluuje, pa onda zato ne danas? Misli li da e sutra biti mudriji nego danas? Misli li da e sutra biti ivotniji? Misli li da e sutra biti mlai nego danas, sveiji nego danas? 190

JO JCVNA

NIDILJA

Sutra e biti stariji, hrabrosti e biti manje; sutra e biti iskus niji, promuurniji, sutra e ti smrt biti blie - poee da posre i da se vie plai. Nikada ne odlazi za sutra. I ko zna? Sutra moda doe, a moda i ne doe. Ako treba da odlui, odlui se upravo sada. Dr Vogel, zubar, zavrio je pregled zuba prilino zgodne pacijentkinje. "G-dice Bejzman," rekao je, "bojim se da u morati da vam izvadim umnjak!" "O, boe!", uzviknula je devojka. "Radije bih rodila bebu." "Pa," re dr Vogel, "hoete li da se odluite kako bih mogao da podesim stolicu?" Odlui se. Nemoj do beskraja da odlae.

' i

Tree pitanje: Ponekd mi se ini da gde god da krenem nailazim na zid. Zid nije spolja, zid je u tebi. Zato gde god da ide, ti svoj zid nosi sa sobom. Kada si budan, ti to osea. Kada nisi budan, to ne osea - ipak je zid u tebi. Zid je tvoj sopstveni ego - ego te okruuje poput zida. On te ubeduje da te takvim okruivanjem prua zatitu. Tako te ego zavodi. On ti opet i iznova ponavlja, "Da mene nema, bio bi nezatien, postao bi isuvie ranjiv i pojavio bi se preveliki rizik. Zato pusti da te uvam, da te obujmim." Da, u egu postoji izvesna zatita, ali taj zid postaje i tvoje ropstvo. Ima neke zatite, inae niko ne bi bolovao od patnji koje donosi ego. Ima zatite, on vas titi od neprijatelja - ali ititi vas i od prijatelja. To je kao kada zakljua vrata, pa se iza njih krije jer se boji neprijatelja. Onda doe prijatelj, ali vrata su zakljuana, ne moe da ude. Ako se isuvie plai neprijatelja, ni prijatelj nee moi da dopre do tebe. A ako otvori vrata prijatelju, sav je rizik da i neprijatelj moe da ude. Treba duboko promisliti o tome; to je jedan od najveih problema u ivotu. A samo nekoliko hrabrih je sa njim izalo na kraj 191

DANG

DANG

DOKO

DANG

na pravi nain, ostali su postali kukavice pa se kriju i onda im je itav ivot izgubljea ivot jeste rizian; smrt ne nosi nikakav rizik. Umri, i onda za tebe nee biti problema i niko te nee ubiti jer kako neko moe da te ubije kad si ve mrtav? Udi u grob i skonaj. Tada nema bolesti, nema zebnji, nema problema - ti si van svih problema. Ako si, meutim, iv, tu ima na milion problema. Stoje neko vie iv, to ima vie problema. Ali, to nije nita loe, jer borei se sa problemima, odolevanje izazovu je nain da se napreduje. Ego je suptilni zid oko tebe. On nikome ne dozvoljava da ue u tebe. Osea se zatieno, bezbedno, ali takva sigurnost lii na smrt. To je sigurnost biljke unutar semena. Biljka se boji da proklija jer ko zna? Svet je tako opasan, a biljka e biti tako nena, tako krhka. Iza seme ne ljuske, krijui se u svojoj eliji, sve je zatieno. Ili pomisli na malo dete u majinoj utrobi. Tu mu je sve - svaka detetova potreba se odmah zadovoljava. Tu nema strepnje, nema borbe, nema budunosti. Dete jednostavno ivi blaeno. Majka mu zadovoljava svaku potrebu. Da li bi, meutim, hteo da zauvek ostane u majinoj utrobi? Tu si vrlo zatien. Ako bi mogao da bira, da li bi izabrao da zauvek ostane u majinoj utrobi? Naunici kau da jo uvek nismo u stanju da stvorimo situaciju koja je udobnija od materice. Materica je izgleda krajnji domet u udobnosti. U stvari, Frojd i njegovi sledbenici kau da elja za mokshom nije nita drugo nego elja za izgubljenom majinom matericom. Tako udobnom - bez zebnji, bez problema, bez potrebe da se radi. isto postojanje. A sve se odmah dobija automatski - javi se potreba i odmah biva zadovoljena. Nema ak ni potrebe da se die - majka die za dete. Ne treba se brinuti za hranu - m a j k a jede za dete. Ipak, da li bi hteo da ostane u majinoj utrobi? Udobno jeste, ali to nije ivot. ivot je uvek neobuzdan. ivot je ovde napolju. Engleska re "ekstaza" je veoma, veoma znaajna. Ona znai: istupiti. Ekstaza znai izai - izai iz svih ljutura i svih zatita i svih ega i sve udobnosti, svih smrtolikih zidova. Biti ekstatian znai izai, kretati se, biti proces, biti ranjiv tako da vetrovi mogu da dolaze i prolaze kroz vas. Mi imamo jedan izraz, ponekad kaemo, "To iskustvo je bilo izvanredno." To je upravo znaenje ekstaze: izvan redovnog.
192

JO JIVNA

NlDtLJA

Kada se seme raspukne i svetlost skrivena iza njega pone da se ispoljava; kada se dete rodi i ostavi matericu za sobom, sve udobnosti i sve pogodnosti ostavi iza sebe, krene u nepoznatisvet - to je ekstaza. Kada ptica razbije jaje i poleti put neba, to je ekstaza. Ego je jaje i ti mora da izae iz njega. Budi ekstatican! Izai iz svih zatita i ljutura i sigurnosti. Tada e dospeti u prostraniji svet. u nepregledno, beskonano. Jedino tada ivi, ivi raskono. Ali, strah te onesposobljuje. Mora da i dete, pre nego to izae iz utrobe, okleva da li da izae ili ne. Biti ili ne biti? Sigurno ini jedan korak napred, a drugi nazad. Moda zbog toga majka podnosi tolike bolove. D e t e okleva, jo uvek nije potpuno spremno da bude ekstatino. Prolost ga vue unazad, budunost ga zove napred, i dete je podeljeno. To je zid neodlunosti, prianjanja za prolost, prianjanja za ego. I to nosi svuda. Ponekad, u retkim prilikama, kada si veoma iv i budan, bie u stanju da to uoi. Inae, iako je to vrlo providan zid, nee moi da ga vidi. ovek moe da proivi itav svoj ivot - i to ne jedan, mnoge - a da ne postane svestan da ivi u eliji, zatvoren sa svih strana, bez prozora - ono to je Lajbnic nazivao "monada". Bez vrata, bez prozora, samo si zatvoren unutra - ali to je providan, stakleni zid. Ponekad mi se ini da kud god da krenem nailazim na zid Ti ne nailazi na zid, ti zapravo nosi zid pred oima. Kada ti je pogled bistar, ti to vidi; kada ti je pogled tup i kada si nesvestan, ne moe to da vidi. Ego mora da se odbaci. Mora da prikupi hrabrost i sasvim ga uniti. Ljudi nastavljaju da ga hrane na milion naina, ne znajui da hrane sopstveni pakao. G-da Kohran je stajala pored sanduka svog mrtvog mua. Njihov sin je bio uz nju. Ljudi su u povorci, jedan po jedan, izjavljivali sauee. "On sada ne osea nikakav bol," rekla je g-da Kroj. "Od ega je umro?" "Jadnik," ree g-a Kohran, "umro je od gonoreje!" Druga ena je zurila u mrtvaca. "Sad se sasvim iz toga izvukao," kazala je. "Na licu mu je vedar osmeh. Od ega je umro?" "Umro je od gonoreje!", rekla je udovica. 193

DANB

VANS

DOKO

DANS

Iznenada, sinje povukao majku na stranu. "Mama," ree, "runo je to to govori za tatu. On nije umro od gonoreje. Umro je od dijareje." "Znam ja to!" odgovori g-da Kohrea "Ali vie bih volela da misle da je umro kao pravi dasa - umesto seronje kakav je bio!" Do samog kraja oni produavaju da neprekidno igraju svoje igre. Ego ne doputa da bude istinit, nastavlja da te prisiljava da bude laan. Ego je la, ali tu ovek treba da se odlui. Potrebna je velika hrabrost jer e se njome razbiti sve to ste hranili sve do sada. Unitie itavu vau prolost Njome e ti biti potpuno uniten. Neko e tu biti, ali to nee biti ti. U tebi e se pojaviti bie koje nije ni sa im povezano - svee, neokaljano prolou. Tada nee biti nikakvog zida; ma gde bio videe beskonanost bez ikakvih granica. Jedan starac koji je ulazio u svoj omiljeni bar, vide da je uobiajenu ankericu zamenila neka nepoznata. U poetku je bio zbunjen, ali joj je utivo rekao da "izgleda najbolje od svih devojaka koje je u poslednje vreme video." Nova ankerica, oholog dranja, visoko je uzdigla glavu i za jedljivo mu odvratila, "ao mi je, ali ja ne mogu da uzvratim kompli ment" "O pa, draga moja," smireno odgovori starac, "Zar nisi mogla da uradi kao ja? Zar nisi mogla da slae?" Sve nae formalnosti nisu nita drugo nego pomaganje naem egu. To jesu lai. Ti neto kae nekome a on uzvraa kompliment Ni ti, ni on niste iskreni. Nastavljamo s igranjem igre: etikecija, fomalnosti, civilizovana lica i maske. Onda e morati da naide na zid. A malo po malo, zid e postati tako debeo da nee moi nita da vidi. Zid svakog dana postaje sve deblji - z a t o nemoj d a eka. Ako osea da nosi zid oko sebe, odbaci ga! Iskoi iz njega! Potrebna je samo odluka da se iskoi iz njega, nita drugo. Zatim od sutra nemoj vie da ga hrani. Potom kad god primeti da ga hrani, prestani. Za nekoliko dana videe daje umro, jer njemu je potrebna tvoja stalna podrka, potrebno mu je da bude podojen.

JO JtDNA

KOIJA

Poslednje pitanje: Ako je dniga obala sama ova obala, onda nema potrebe za prosvetljenjem. Ako je ovek iv u ovom trenutku, zato bi onda sanjao o prosvetljenju? Ova pitanja sa "onda" i "ako" su vrlo domiljata pitanja. A ti ne obmanjuje nikog drugog, obmanjuje samog sebe, Ponovo posluajte pitanje. Ako je druga obala sama ova obala, onda nema potrebe za pros vetljenjem. Ako si doao do spoznaje da je druga obala sama ova obala, onda si ve postao prosvetljen, i nema potrebe. To je smisao prosvetljenja. Ako si spoznao da je ovaj trenutak sve i da je ovo mesto na kome si u svemu, i da je ovaj svet onaj svet - ti si postigao, ti si osloboen. Jer ako nema drugog sveta, ne moe biti ni elje. Ako je ovaj trenutak sve, sve elje prestaju. \ Ako je druga obala sama ova obala, onda nema polrebe za pros vetljenjem. Apsolutno tano. Ako je ovek iv u ovom trenutku, zato bi onda sanjao o pros vetljenju? Nema potrebe. Ovakva pitanja, meutim, nisu od pomoi. To se tebi nije do godilo. Ova obala jo uvek nije druga obala i ovaj trenutak jo uvek nije venost. Sluao si mene, pa si postao kao papagaj. Ja. kaem da nema potrebe za prosvetljenjem, da je samo traganje za prosvetljenjem nalik komaru - ali to ti nee pomoi. Ti mora da odbaci svo traganje, tada e moi da spozna injenicu da si ve prosvetljen. Nema kud da se ide, ti si ve tu; oduvek si bio tu, od samog poetka, nije bilo nikakvog skretanja na stranputicu. ivimo u Bogu, ivimo kao Bogovi, nema drugog naina. Ako si ovo shvatio, onda nema potrebe za prosvetljenjem, ono se ve dogodilo. Ako nisi razumeo - samo si me sluao i igrao se recima - upae u sve veu zbrku. 195

DAM DANt DOKO

DANS

Tvoja elja nee prestati sa tim "kada" i "ako"; ona e se nastaviti. Tvoja ambicija nee nestati. Budi praktiniji - nemoj da postane teoretian, nemoj da postane metafizian, nemoj da postane filozofian. Budi praktiniji. Oslukuj sopstveno stanje. Ti ima elje, ima elje za sutra, ima nade za budunost, neprestano se nada da e neto da se dogodi - neto veliko, neto izuzetno, neto posebno. I to samo tebi i nikom drugom. Ova "ako" i "kad" to nee zaustaviti. Ako moe da odbaci svo nadanje, svo prieljkivanje - ono to u zenu zovu irisima - ako moe da odbaci sve elje da postane neko ili neto, ako moe da odbaci postajanje, ako razume glupost nadanja i ono nestane a ti ostane bez traka elje, to je prosvetljenje. Tada nema potrebe. Ali, budi praktian. uo sam. Naunici su zakljuili da e se ledena kapa otopiti i da e ceo svet biti poplavljen u roku od est meseci. Kada se vest proula, religiozne vode su sazvale dubokoumne konferencije. Protestantski red je dao izjavu: "Zbog nesree koja nam pre ti, protestanti e ii u crkvu i moliti se dva sata svakog dana." Katolici su objavili: "Zbog predstojeeg potopa, katolici e u narednih est meseci, svaki drugi dan, moliti po ceo dan." Rabini iz cele zemlje su se okupili, pa su i oni izdali poruku svetu: "Zato to e itav svet biti potopljen, nauite kako da ivite pod vodom." Budi praktiniji, budi vie Jevrejin. Inae, moje rei mogu da te zavedu. Ja nemam nameru ak ni da te povedem, ali moje rei mogu da te navedu na pogrean put jer ih prihvata povrno. Moda e rei, "Da, Oo je rekao da nema potrebe za prosvetljenjem, zato zaboravite na sve meditacije i budite budale kakve ste oduvek i bili." To te nee promeniti. Pokuaj da razume svaku re koju ti govorim. Svaka re koju izgovaram je bremenita neizmernim smislom, ah sam mora da ga otkrije. Jedan rabin je gotovo sat vremena molio odbor direktora si nagoge da za hram kupe viekraki luster sa sveama.

JO

JiVNA

NIDIUA

Kada je zavrio, Blum, postariji predsednik, je ustao. "Zato gubimo vreme na priu o tome?" pitao je. "Kao prvo, viekraki luster - n e m a m o nikog ko to uopte ume da izgovori slovo po slovo\ Kao drugo, ovde nema nikoga ko na tome moe da svira! A kao tree, nama u sinagogi treba vie s^>etlosti!" Tako stoje stvari. To je ono to je siroti rabin govorio sve vreme - svenjak je potreban. Ja vam govorim da vam je p o t r e b n o d u b o k o usmerenje na sad-ovde tako da vas ne ometa nikavo prieljkivanje sveta, da vam ne smeta nikakva elja za osloboenjem. Vi ste tako duboko sada-ovde, da jednostavno jeste sada-ovde; um vam se ne kree ni na koje drugo mesto, ne luta nikuda. U lom istom trenutku, potpuno usredsreenom i uzemljenom, vi jeste prosvetljenje - ali morate da dosegnete taj trenutak. A to se ne moe postii velikom filozofskom priom - moraete naporno da radite, moraete da budete veoma praktini. Upravo sada, ovakav kakav si, ti si potpuno pijan, opijen eljom. On je bio na zabavi i malo je vie cugnuo. Negde oko etiri ujutru teturao se kui. Dok je prelazio most, sreo je jednog policajca. aca mu je bio prijatelj, pa su se nagli preko ograde da malo popriaju. "ta je ono tamo dole u vodi?", upita pijanac iznenada. "Pogledaj ponovo. To je mesec," odgovorio je policajac. On je ponovo pogledao, zaklimao glavom, a potom upitao, "U redu, u redu. Ali kako sam, dodavola, ja dospeo ovde gore?" "Zato to je mesec tako daleko dole, kako sam ja dodavola dospeo ovde gore?" Ja produavam da vam govorim znajui dobro da ste opijeni hiljadu i jednom eljom. Kaem vam da odbacite tu hiljadu i jednu elju. I spremni ste da ih odbacite ... ako bih za njih mogao da vam d a m novu elju, ako bih mogao da vam pruim veu zamenu, ako bih mogao da vam dam jednu veliku elju tako da za nju sve ostale elje budu rtvovane. Spremni ste da odbacite svoje elje alisamo za jednu veu elju. To ja ne mogu da uradim - vea elja e predstavljati veu vezanost za vas. Otuda se u zenu kae daje prosvetljenje nona mora. Zato se u zenu kae da se ne trudi da postane Buda, inae e pasti u sedmi nivo pakla. Nemoj da pokuava da dopre do konane stvarnosti jer e ti sama tvoja elja biti smetnja. Svaka elja je prepreka - i elja za Bogom i osloboenjem.

VANS

VANS

DOKO

VANS

Ti bi hteo da ti ja d a m veu elju, elju sa velikim slovima, tako veliku da u nju moe da ulije svoje male, siune elje. Alija to neu uiniti. Ja hou da odbaci sve elje i da ih ne zamenjuje ni sa im. Jedino tada moe da bude bez elja. Bez elja, ti si prosvetljen. Prosvetljenje te ne eka tamo negde, ono je ve tu. Okruuje te upravo sada. O n o je u tebi i izvan tebe. Ono je u svakom otkucaju tvog srca. Ali // nisi ovde - ti nadaleko juri svoje elje, negde u budunost, na neke planete. Nee pronai prosvetljenje ni na kom drugom mestu, jedino treba da se vrati kui. Tu te eka pros vetljenje. Jednostavno nemoj nikuda da ide - to je sve. Sav napor je negativan - ne idi nikuda. Prosvetljenje nije putovanje, to je na jdublja sutina tvog bia. To je kao da zaspi u Puni, a tokom noi sanja dasi u Filadelfiji. A ipak si u Puni, sanjao ti Filadelfiju ili ne. Lei ovde i spava u svojoj sobi i u svom snu si u Filadelfiji. Ujutru otvori oi i kae kako je to sve bio samo san jer ti si u Puni, a ne u Filadelfiji. Oni koji su se probudili nali su se u prosvetljenju. Filadelfija je bila san. Ovaj svet je san - kada se probudi, ovaj svet nestaje i ti se nade u drugom svetu. Ova obala je san. Kada si budan, iznenada otkriva da si oduvek bio na drugoj obali i da si sanjao o ovoj obali. elja je san, elja je proces snivanja. Ona vas vodi dalje, ali to ini s a m o u u m u , ne iustvarnosti. U stvarnosti ste vi bogovi-u umovima, to zavisi. U m o m moete uraditi ta god hoete, To je ono to hindusi kau: um te ini drvetom, um od tebe pravi tigra, um od tebe pravi kukavicu, um od tebe stvara oveka. Kada nema uma, ti si bog. Bog je tvoja stvarnost, a sve ostalo to vidi je samo san. Ako razume, onda nema potrebe za prosvetljenjem. Ako ne razume, budi na oprezu: to to me slua moe da bude opasno. Moe da prestane sa svim meditacijama, da prekine sa svim radom i da kae da za tim nema potrebe. Ali, tada e ostati u Filadelfiji.

198

DANG DANG DOKO DANG DOKO DANG 19. jun 1976.

taje istina? Na to pitanje svaki ovek mora sam da odgovori. A ako ne odgovori na to pitanje, nije pravi ovek. Ovo pitanje vekovima proganja oveanstvo. Staro je koliko i sam ovek - jer ovek je postao ovek tek kada je postavio to pitanje. Ako ne znamo ta je istina, sav na napor da ivimo, svo nastojanje da uinimo ivot smislenim je jalovo. To jeste osnovno, ali je i hitno; znati odakle je svet potekao - i eleti da zna izvor i cilj, da poznaje unutarnju struju koja u sebi obuhvata sve, da zna nit koja je osnovni zakon postojanja. Kada postavimo pitanje, "ta je istina?", po prvi put ulazimo u svet oveka. Ako jo uvek niste postavili to pitanje, onda ivite ispod nivoa ljudskog bia. Postavite pitanje, i postaete deo oveanstva. A kada se pitanje raspline, odlazite izvan oveanstva, postajete Bog. Nie od ispitivanja, ostajete deo ivotinjskog carstva, sa pitanjem ulazite na put; a opet, bivajui bez pitanja dolazite do spoznaje da ste stigli kui. Pitanje je vrlo teko jer samim ispitivanjem ne moe da se odgonetne. ovek mora da rtvuje ceo svoj ivot. To je pitanje koje je Poncije Pilat postavio Isusu. U poslednjem trenutku, kada je Isus trebalo da bude razapet na krst, Poncije Pilat ga je upitao, "ta je istina?" A Isus mu nije odgovorio. Hrianski mistici su promiljali o tome. Zato Isus nije odgovorio? Zato je utao? Postoje tri mogunosti. Prva, da pitanje nije bilo iskreno. ovek kao stoje Isus, odgovara samo ako je pitanje iskreno. Kada je pitanje iskreno? Pitanje je iskreno kada je onaj ko ga postavlja spreman da preduzme neto u vezi toga. Ako je to samo znatielja, ona nije
201

DANS

VANS

VOKO

VANS

vredna odgovora. Ako poseduje intenzivnu strast, duboku elju, tako duboku da je onaj ko pita spreman da rtvuje itav svoj ivot - nita manje nije dovoljno - jedino tada je pitanje iskreno. ovek poput Isusa odgovorie na pitanje samo ako je postavljeno iz sri ovekovog bia. Dakle, prva mogunost je da Pilatovo pitanje nije bilo iskreno. Videvi neiskrenost, Isus je utao. Pilat je bio dobro obrazovan ovek, ovek koji je uspeo - barem u oima sveta. On je bio vice-kralj, rimski guverner i general. Bio je na vrhuncu svoje karijere - mo, presti, bogatstvo, sve je bilo njegovo. Sve to jc radio u ivotu dobro mu se isplatilo. Naspram njega bio je Isus, gotovo skitnica, neuspeo, neko ko nije postigao nita - barem u oima sveta. On nije imao mo, nije imao presti, ak ni potovanje. Bio je upravo na drugom kraju ivota, krajnje neus peo, ismejan, izvrgnut ruglu, vredan. Sve stoje radio propalo je. Nije mu se ni na koji nain isplatilo. ivot mu je bio jalov - bar za druge. Uspean ovek je pitao neuspelog, "ta je istina?" Na svetu postoje dve vrste uspe ha. Jedan, svetovan, koji zapravo nije uspeh ve samo pokuaj da ovek samog sebe obmane, da ouva obraz, pojavu. Oi su pune suza, ali nastavlja da se osmehuje; srce je u jadima, ali svetu nastavlja da pokazuje neto drugo, upravo suprotno. Kae se, "Nita nije tako uspeno kao uspeh," ali ja bih vam rekao "Nita ne propada kao uspeh". to se tie unutarnjeg puto vanja, kada je u pitanju transcendentalno, nita nije tako neuspeno kao uspeh i nita nije tako uspeno kao neuspeh. Prva mogunost je da pitanje nije bilo iskreno, da je postavljeno samo uzgred. ovek je bio dobro obrazovan, dobro upuen u filozof ske pojmove. Mogao je da postavi pitanje kao filozofsko pitanje. Tada je Isus utao jer pitanje nije stvarno postavljeno i nije bilo potrebe da se na njega odgovori. Druga mogunost je da je pitanje bilo iskreno, da nije bilo samo detinja radoznalost, da je iza njega bilo strasti, daje bilo autentino. Zato je onda Isus utao? utao je zato to ako je ovo osnovno pitanje zaista postavljeno, onda je utanje odgovor, jer nema naina da se na njega odgovori, osim utanjem. Pitanje je tako duboko, da rei nee moi da odgovore na njega. To pitanje je tako duboko da rei nee moi da dopru do njega, da ga dotaknu - jedino e utanje moi. Ako je u pitanju drugi sluaj, onda je Isus odgovorio na pitanje, ali odgovorio je utanjem. 202

VANS

VANS

VOKO

VANS

VOKO

VANS

Tu je i trea mogunost: da je pitanje bilo iskreno, ali ipak ne toliko iskreno, da je bilo dvosmisleno, podvojeno - to je verovatno i bio sluaj jer gde moete da naete oveka koji je celovit? Jedan deo njega je zaista pitao, a drugi se pretvarao, "ak i ako ne odgo vori, meni se ne uri. I ak i ako ne odgovori, nije mi vano jer mi to u stvari i ne treba. U sutini, ve znam odgovor, pitao sam samo da bih te proverio?" Pitanje je bilo dvosmisleno, Janusoliko. To se ini verovatnijim jer ovek takav jeste i oduvek je bio - podvojen. Jedan Pilatov deo osea istinu tog oveka koji stoji pred njim - potpuno, krajnje neuspeo, a ipak su mu oi tako svetle, ipak ima sjaj. Pilat to moe da oseti, moe skoro da dotakne. A opet, drugi deo, egoistini deo, nije spreman da se preda, pa se pretvara da postavlja pitanje tek uzgred - "ak i ako ne odgovori, ne brini. To mi ne treba. Ustvari, ve znam odgovor." Ako se radilo o toj dvosmislenosti, tada bi Isus takode utao jer kada je pitanje dvosmisleno i osoba podvojena, nikakav odgovor nije mogu. J e r odgovor moe da se razume samo u vaoj nepodvojenoj svesti, na pitanje moe da se odgovori samo kada vie niste podvo jeni, kada ste jedno, kada ste usklaeni, ujedinjeni. Jedino tada moete da ga razumete. Isusovo utanje pred Poncijem Pilatom je veoma vano, bre menito mnogim znaenjima. Ipak, Isus je na pitanje odgovorio na nekom drugom mestu, zapisano je u Novom Zavetu. Na nekom drugom mestu on kae, "Ja sam Istina." H t e o bih da malo uete u istoriju, pa e onda biti lako da shvatite dananju parabolu. H o m e r je postavio isto pitanje 850 godina pne. i odgovorio je da "Celinu podrava Sudbina a Sudbina je Istina." To zapravo i nije odgovor; u stvari, to je izbegavanje. Kada kaete, "To je Sudbina," ne govorite mnogo; u sutini, ne kaete nita, jednostavno se igrate recima. Samo ste izokrenuli pitanje. To ne daje odgovor. Ako je neko u jadima i vi mu kaete, "To je Sudbina," kako ste mu odgovorili? Va odgovor nije dodao nita ve poznatom stanju. Vi ste ga jednostavno imenovali. "ovek pati zato to je to Sudbina." Ali, zato je to tako? Zato je Sudbina takva? Ne, to nije pravi odgovor. Ustvari, to je la. Ipak, ovek moe da poveruje u takve stvari. Mnogi ljudi i dalje ine kao to je inio Homer. Nisu se izdigli iznad tog nivoa svesti. 203

DANS DANS DOKO DANS

Potom je doao Tales, 575 g. pne. On je rekao da se celina sastoji samo od vode. Voda je osnovni elemenat istine, ivota, postojanja. To je bolje od Sudbine, neto je opipljivije, ali vrlo nepotpuno. Voda ne ide ba duboko, ne objanjava mnogo. To je svoenje vieg na najnie. Tales mora d a j e imao n a u n i k i u m - t o j e ono to nauka i dalje radi. Pitate ih za um, a oni kau da to nije nita drugo do materija. Vie se svodi na nie; nebo se objanjava zemljom. U m j e velika evolucija. Objasniti um materijom je pogrean zakljuak nauke. Tales je bio prvi naunik na svetu. Pokuao je da objasni ne poznato neim poznatim: nazvao je to voda, teni elemenat, tenost, tok. Ali odgovor je veoma nepotpun. U njemu ima neto od istine, ali to nije sva istina. A nepotpuna istina skoro d a j e opasnija od lai jer na izvestan nain lii na istinu i vie je u stanju da prevari. Deo istine moe da bude vrlo varljiv - moe da pokrije itavu la i uini da se ona objavi kao da je istina. Zatim je doao Pitagora, 530 g. pne. On kae da se celina sastoji samo od brojeva, matematikih simbola. On ima jo vei nauniki stav od Talesa - matematiku. Znaajno, ali matematika nije ivot. U stvari, sve to je veoma ivo nije matematino. Ljubav je nematematika, ne moete je svesti na brojeve. Poezija je ne ma tematika. Pomislite samo na ivot koji se sastoji samo od brojeva - j e d a n , dva, tri, etiri - sva poezija nestaje, sva ljubav nestaje, svo snivanje nestaje. ivot ne bi bilo vredno iveti. To je ono to se dogaa danas. Naunici su sve sveli na matema tiku. ivot nije jednak jednainama ma koliko precizne one bile; ivot je vie nego to matematika ikada moe da objasni. Matematika ne moe da objasni matematiara, matematiar koji se bavi bro jevima je vii i vei od brojeva. Mora da bude tako - ti brojevi su samo igrake u njegovim rukama. Ali koje igra? Uvek kada se ivot svede na matematiku on gubi svoju privlanost, gubi svoju harizmu, gubi svoju misteriju. I iznenada sve izgleda bezvredno. Misterija je potre bna; ona je suptilna hrana za napredovanje. uo sam razgovor dva matematiara. Jedan ree drugome, Trna li smisla u ivotu? Ima li neke vrednosti? Ima li svrhe?" Drugi je odgovorio, "A ta bi drugo sa njim?" Prvi je upitao, "Ima li smisla za koji treba iveti?", a drugi kae, "ta drugo moe sa njim da radi?"
204

DANS DAN6 DOKO DA NS DOKO DANS

Ako ivot treba iveti samo kao da si rtva, kao da neko izvodi neki trik sa tobom, kao da si baen u sobu za muenje, u ovaj koncentracioni logor koji se zove zemlja, onda ak i ako ivi, ne ivi dovoljno. Ti polako izvrava samoubistvo. Malo po malo, ti polako nestaje. Ako je ivot bez ikakve tajne, samoubistvo postaje stalna misao u umu. Onda je doao Anaksagora, 450 g. pne. i njegov odgovor je um. On je naravno napravio veliki skok od vode, brojeva, sudbine napravio je veliki skok. Anaksagora je velika prekretnica u istoriji oveanstva. "Um," kae on. "itavo postojanje je sainjeno od neega to se zove um." To je bolje, ali Isus se ne bi sloio, Buda se ne bi sloio. Da, svakako da je bolje od onoga to su rekli drugi, ali zen se ne bi sloio. Materija, um ... Zen kae ne-um. Potrebno je otii jo vie jer um i dalje sadri dualnost sa materijom. Dobar, na neki nain veliki, radikalan korak - sa objekta se Anaksagora okree subjektu, sa spoljanjeg se okree unutarnjem. On otvara vrata. On je prvi psiholog na svetu, jer istie um vie nego materiju. On kae d a j e i materija sainjena od uma: nie objanjava viim. Moete da objanjavate na dva naina. Idite i pogledajte prelepe cvetove belog lotosa u jezercetu; oni rastu iz prljavog blata. Tu su onda dve mogunosti: ili ete lotos objasniti prljavim blatom ili prljavo blato lotosom. Ako kaete da lotos nije nita drugo do prljavo blato jer izrasta iz njega, ivot e vam izgubiti znaaj, smisao, lepotu. iveete u prljavom blatu. To je ono to radi Frojd; to je ono to je uradio Marks. Oni poseduju izuzetnu vetinu da sve svedu na prljavo blato. Buda postie prosvetljenje ... pitajte Frojda i on e rei da to nije nita drugo nego seksualna energija. U tome ima istine, jer ono se rada iz seksa, ali seks ima funkciju prljavog blata a iz njega se rada lotos. Upitajte Budu... on e rei da seks nije nita drugo nego poetak prosvetljenja, prvi korak nirvane. Tako je roena tantra. To su dva naina i moraete da zapamtite da vam ivot zavisi manje vie od toga kako ga tumaite, od naina koji izaberete. Moete da se trudite da svedete lotos na prljavo blato - to moe da se izvede i veoma je nauno. To moe da se izvede veoma nauno jer sve to je taj lotos imao postoji u blatu. To se moe secirati i sve moe 205

DANS

DANS

DOKO

DANS

da se pronae, a onda i blato moe da se razloi, i sve stoje u lotosu, bie pronaeno u blatu - nita posebno, nita izuzetno, nita spolja nije ulo u lotos, tako da on nije nita drugo do blato. Ako birate svoj ivot sa ovakvim stavom, va ivot i nee biti nita drugo do kaljuga. Ali onaj ko kae daje blato mogui beli lotos, da blato samo eka da ispolji svoju lepotu u belim lotosima, ima uzvienije gledite ... gledite religioznog oveka. Tada itav ivot biva ispunjen sjajem, znaenjem, slavom. G d e god da pogleda, moe nai Boga, moe pronai beli lotos. Sve se kree ka vrhu. Tu je evolucija. Tu je budunost, mogunost. ak i nemogue postaje mogue. Sa prvim stavom - stavom prljavog blata, kako ga zoveni - ak i mogue izgleda nemogue. A drugim stavom - stavom koji zovem stav belog lotosa - moete se dublje zagledati u blato i tamo moete pronai skrivene lotose. Tada seks postaje mogunost za samadhi, telo postaje mogunost za duu, svet postaje boravite Boga. Anaksagora je bio jedan od najveih revolucionara, radikalni mislilac. Re "radikalan" je divna. Ona znai: odnositi se na koren. On je promenio perspektivu. Rekao je - u m . Preduzeo je neophodan korak, ali to takode nije bilo dovoljno. Potom je doao Protagora, 445 g. pne. i rekao, "ovek." Sada je njegovo gledite potpunije. Um je deo oveka. ovek je mnogo vie, plus um. Da se smatra d a j e Anaksagora apsolutno u pravu, vi biste ostali u glavi - to je ono to se desilo mnogima. Oni nisu prevazili Anaksagoru. Nastavljaju da ive u glavi jer um je sve. Tada um postaje diktatorski, kree na veliko putovanje ega. Poinje svime da dominira i sve da onesposobljava. Postaje destruktivna sila. Ne, niste samo um. Jeste um, svakako, ali jo vie. Mnogo vie je tu prisutno. Lotos ne moe da postoji sam od sebe. Potrebno mu je mnogo toga da bi opstao: jezero, voda, vazduh, sunce, njegova veza sa blatom, pa listovi - i hiljadu ijedna stvar. Zato, ako razmiljate samo u okvirima lotosa, a zaboravljate sve veze sa univerzumom, va lotos e biti plastian lotos. To nee biti pravi lotos, nee biti medupovezan, nee biti ukorenjen u bivstvu. Protagora ima celovitiji stav, holistiki pristup. ovek, i ovekova potpunost - telo, um, dua - postaju istina. Zatim dolazi Sokrat, 435 g. pne. i kae: mudrost, saznanje, znanje. Kada ovek dosegne zrelost, postaje mudar; kada doe do 206

VANS

DANS

DOKO

DANS

DOKO

DANS

ispunjenja, rada se mudrost. Mudrost je ovekova sutina, miris lotosovog cveta. Jo uzvieniji stav. A onda je doao Isus koji kae, "Ja sam istina." Ova izjava je jedna od najveih izjava ikada iskazanih u svetu. To je ili najvea ikad izgovorena istina ili najegoistinija i najarogantnija izjava ikada data. "Ja sam istina." Zavisi od toga kako je protumaite. Obino, kada ujete da Isus kae, " Ja sam istina," pomislite da je taj ovek megalomanijak, da je poludeo. On govori gluposti. Taj ovek je istina? Isus je istina? A ta je onda sa svima nama? Isus to ne kae, pogreno ste ga razumeli. Kada kae, "Ja sam istina," on ne govori, "Isus, sin Marije i Josipa, je istina." On kae neto sasvim drugo. Kae, "Ja sam-stvo, ja sam, je istina," dakle gde god postoji to "ja sam-stvo", tu je istina. Kada kae, "ja sam", izgovara istinu. Tvoje, "ja sam" i moje "ja sam" nisu dve stvari, obojica tu uestvujemo. Tvoje ime je drugaije, oblik ti je drugaiji, moje ime je drugaije, moj oblik je drugaiji, ali kada kaem, "ja sam" i ti kae "ja sam", mislimo na neko zajedniko iskustvo, na neki zajedniki koren. Tvoje "ja sam-stvo" i moje "ja sam-stvo" nisu razliiti, nisu odvojeni, pripadaju jednom "ja sam-stvu" Boga. Kada Isus kae, "Ja sam istina," on misli daje istina uvek prisutna tamo gde se oseti integracija u kojoj je ovek potpuno 'ja sam". Obino si ti mnogo malih ja. Nema nijedno veliko Ja; ima mnoga mala ja, nii sluaj. Gurdijev je govorio da ne bi trebalo da koristimo re "ja", samo Bog moe da je koristi - jer vi nemate ni jedno pojedinano veliko "Ja", imate mnoga mala ja koja su poput gomile. U jednom trenutku jedno malo ja izbije na vrh i postane vladar; u drugom trenutku ono odlazi i drugo ja dolazi i vlada. Moete to da posmatrate. U jednom trenutku kaete, "Srean sam. Izuzetno sam srean, na vrhu sam sveta," a u sledeem ste nesreni, na najniem dnu sveta, u sedmom paklu. Da li su oba mala ja ista? Jednog trenutka ste se oseali kao da lebdite i bili ste saoseajni i puni ljubavi, a u sledeem trenutku ste zatvoreni i zamrznuti i mrtvi. Da li su ta dva ja ista? Jednog trenutka mogli ste da oprostite bilo ta, a u drugom ne moete da oprostite ni najmanju sitnicu. Da li su ta dva ja ista? Jednog trenutka sedite u tiini, u zazenu, meditirate, i toliko liite na Budu, sledeeg, za sitnicu prigovarate, svaate se. Sami ete se posle oseati smeno. Zbog ega ste se tako razbesneli? Zbog ega ste digli toliku buku? To nije bilo toga vredno. Ali drugo ja je preuzelo vlast nad vama. 207

DANS

DANS

DOKO

DANS

Vi ste kao toak sa mnogim ja - sva ta ja su kao zupci na toku. Toak se okree, jedan zubac dolazi na vrh - jedva da je stigao, ve poinje da pada. Nastavlja da se menja. Ponovo e doi gore i opet ete osetiti kako u vama postoji razliito bie. Posmatrajte. Imate li jedno veliko "Ja"? Neko sutinsko "Ja"? Moete li rei da u sebi imate neko trajno "Ja"? Iskristalisano "Ja" u sebi? Obeate, pa sledeeg trenutka zaboravljate svoje obeanje, Gurdijev je govorio da sve dok nemate trajno "ja", ko e da obeava? Neete biti u stanju da odrite obeanje. Ko e da ga odri? Kaete eni, "Volim te i voleu te uvek i zanavek." ekajte! ta to govorite? Kakva glupost! Uvek i zauvek? Kako moete da obeavate? Ne znate ta e sutra da se dogodi, ne znate k o e sutra da vlada. Vaaobeanja e vam stvoriti neprilike. Ne moete da obeavate jer vi tu niste prisutni. Samo ovek kao to je Gurdijev ili Isus moe da obeava. Da, on moe da obea jer on zna da e ostati isti; kakve god promene bile u svetu, one na njega nee uticati. Ostae isti, doao je do iskristalisane due. Sada zna da je njegov toak zaustavljen. U pot p u n o m je posedu svog bia. On moe da obeava. Ipak, obini ljudi i dalje obeavaju, i nikad ne uviate injenicu da nikada niste ispunili nijedno obeanje. To potpuno zaboravljate. ak se toga ni ne seate jer bi to seanje bilo kao rana. Nalazite naine i sredstva da racionalizujete: ne moete da ga ispunite jer se druga osoba promenila, ne moete da ga ispunite jer su se okolnosti promenile, ne moete da ga ispunite jer ste bili budalasti u trenutku kada ste ga davali. I ponovo ete obeavati. ovek je ivotinja koja nastavlja da obeava, nikada ne ispu njavajui nijedno obeanje jer ne moe da ga ispuni - ovek ovakav kakav je ima previe malih ja. Kada Isus kae, "Ja sam istina," on kae da je svako ko postigne "ja sam-stvo" istina. A ta istina nije neto filozofsko, ta istina je neto egzistencijalno. Do nje ne moete doi logikom, argumentima; ne moete doi do nje nalaenjem prave premise, pa zatim kretanjem ka silogizmu i stizanjem do prave konkluzije. Ne, to nije nain. Do nje ete morati da doete preko unutarnje discipline. To je sutina zena.

208

DANG DANG DOKO DANG DOKO DANG

Sada ova pria. Ova pria kazuje sve io je tragaocu potrebno da dode do istine, istine "ja sarn-slva". "Ja sam" je ono to dri na okupu sve to postoji. Mojsije je traio od Boga na planini Sinaju, "Vratiu se svom narodu i rei u im da saru video Boga. ali nee mi verovati. Zato te molim da mi kae kako da ih uverim. i pilae 'Koje Bog?' Zato te molim da mi kae svoje ime, ko si li, da ih uverim. Inae, nee biti spremni da mi poveruju." Nema imena, jednostavno, ja sam, ja sam. Toje ono to Isus govori ~-"Ja sam istina." To nema nikakve veze sa Isusom, nikakve veze ni sa kim, to je tvoja najskrovitija sutina koja je apsolutno bezlina. Ona nikada nije roena i nikada ne umire. To jc tvoja najskrovitija ivotna struja. Odatle si povezan sa Bogom. Odatle si jedno sa postojanjem. To treba otkriti, ne razmiljajui, ve velikom i dubokom disci plinom. A sada ova pria.
Hoshnn jc ovako propovedao: "Discipli)iovati sebe u uenju, naziva se sluanje;

To je prvi korak.
Discipli)iovnti sebe u naziva se sluanje. uenju,

ovek pivo treba da disciplinuje sebe. ta je disciplina? Po pravilu, ovu re ima vrlo pogreno izvedena znaenja. Neko drugi vas disciplinuje - vai roditelji, drutvo. Uvek je to neko drugi ko vas disciplinuje tako da sama ova re ima pogrene asocijacije. Pogreno je koriena, zloupotrebljena. Prekrasna re jc prilino iskvarena. Disciplina ne dolazi spolja. Niko drugi ne moe da vas disciplinuje:. Disciplina je iznutra; disciplina je razumevanjc. A to jc takode i znaenje te rei. Ona potie od istog korena kao i uenik. Moe li neko da od vas napravi uenika? Razmislite o tome. Da li se uenitvo moe nabaciti na vas? Da li moete da budete prisiljeni da postanete uenik? Ne, to ili prihvatate ili odbijate, Konana odluka je vaa. Postati uenik znai dobrovljno se predati. Ako predaja nije dobrovoljna, to nije predaja. Ako ste prisiljeni da se predate, onda
209

DANS VANS DOKO DANS

ete se duboko u sebi opirati i ekati na pravi trenutak da odbacite to robovanje. Prvi hriani, oni koji su imali uzvienu priliku da ive sa Isusom, da usvajaju njegov duh, nazivali su sebe Isusovim robovima. Prvi hriani su koristili re "rob", ali njihovo ropstvo nije bilo ropstvo koje imje nametnuto. ak je isloboda ropstvo, ako ti je nametnuta, a ako ropstvo prihvati od svoje volje, to je sloboda. Isus ih je izbavio, Isus ih je oslobodio, i toliko su voleli tog oveka da su se zvali njegovim robovima. Uenik jc neko ko se predaje na osnovu svog srca. Niko ga ne primorava da se preda. Kada se koristi ma kakva sila, ba tu sve krene naopako. Ako si hrianin zato to su te roditelji naterali da postane hrianin, ili ako si hindus zato to su te roditelji primorali da postane hindu ... tako ljudi postaju hindusi, muslimani i hriani. Bivaju primorani. Roditelji im na neki nain uslovljavaju umove da budu hindusi, hriani ili muslimani. To nije njihov izbor. Onda se iz toga ne moe roditi disciplina; u stvari, odatle se rada pobuna, odatle nastaje veliki otpor, otuda vaa najdublja energija postaje ljutita, netrpeljiva, besna i itavog ivota nikada ne moete da oprostite ljudima koji su vas prisiljavali. A religija je vrlo osetljiva stvar - osetljivija od ljubavi. Samo razmislite. A k o ste primorani da volite nekog mukarca ili enu, sama prisila na voljenje e unititi ljubav. ak i ako je bilo ljubavi, ona e nestati, isparie. uo sam jednu jako lepu priu o nekom egipatskom kralju. On je bio zaljubljen, duboko zaljubljen u jednu enu koja nije bila zaljubljena u njega. Mogao je da je natera na ljubav ali su ga njegovi mudri savetnici u tome spreili. Rekli su, "Nemoj to da ini. Moe da je prisili, ona je tvoj podanik. Moe jednostavno da je dovede u palatu, ali to e biti skoro kao silovanje, a ne ljubav. Moda e ti ak roditi i decu ali * nikada nee dobiti njeno srce. To nije nain." Kralj je upitao, "ta da radim? Ne mogu da ivim bez nje. A injenica je da ona nije zaljubljena u mene i zato je jedini nain da je primoram. ta predlaete?" Oni su ga upitali, "Da li voli u nekog drugog?" Kralj je odgovorio, "Da. zaljubljena je u jednog od mojih slugu. A to je tako glupo, blesavo. Ona je lepa!" 210

DANG DANG DOKO DANG DOKO DANG

To je ono to su takozvani pametni ljudi oduvek govorili. Oni misle na druge stvari: ekonomiju, finansije, ugled i drugo - ali ne i na ljubav. Kralj jc rekao, "Ona se glupo ponaa. Ne shvata u emu je stvar. To je tako prosto. lepa je, luda. Ja mogu da joj dam hiljadu i jednog slugu, a ona se zaljubila u jednog od mojih bednih slugu. A ja sam kralj. Pa ta onda da radim?" Ti mudri ljudi savetovalisu mu jedan vrlo neobian eksperiment. Nikada pre niko to nije uradio, a ne znam i da lije ikada posle. Rekli su. "Uhvati ih oboje. Dovedi ih oboje u palatu i ispred same palale ih vei u dubokom zagrljaju, gole. Vei ih ih za stub i tu ih ostavi." Kralj je upitao, "emu to?" Odgovorili su, "Samo ekaj." Tako su oboje uhvaeni i razgolieni. Nareeno im je da se zagrle, prisiljeni su da vole jedno drugo i vezani su za mermerni stub. Dvadest i etiri sata su ih ostavili tu da ih vidi itav grad. Malo po malo poeli su da se ljute jedno na drugo jer je ljubavnik pomislio, "Zbog nje me je snala ova nesrea." A ena je poela da misli, "To je zbog njega." Zato to su prisiljeni da budu zajedno poeli su da se opiru. Hteli su a se odvoje, ali nije bilo naina. Bili su okovani lancima. Dvadest i etiri sata, samo pomislite, sa svojom voljenom, vezan za stub. Polako se javljala sve vea ljutnja. Onda su poeli da oseaju miris znoja onog drugog, vreo. A potom nisu mogli da spavaju. I mokrili su jedno po drugom. I bljuvali. To je postao vrlo ruan prizor, komar. U prii se dalje kae da su, kada su ih posle dvadest i etiri sata pustili, pobegli na suprotne strane i nikada se vie nisu videli. Ako ste prisiljeni na ljubav, prisiljeni da budete zajedno sa nekim, sama ta prisila e ubiti neto suptilno u vama. Zato muevi ne mogu da oproste svojim enama i ene ne mogu da oproste muevima. Ne mogue je oprostiti nekome sa kim si prisiljen da ivi po zakonu, prema drutvu, odgovornosti ili sopstvenoj savesti - ali prisiljen. Ue nitvo je jo uzvienije od ljubavi. Niko ne moe da te natera da bude uenik. Disciplina potie od istog korena - ona znai "potpuno svestan prihvata neto po svojoj volji". To je elja tvog srca. 211

DANG DANG DOKO DANG

Disciplinovati sebe u uenju, naziva se sluanje. A budisti taj prvi korak u uenju, u saznavanju, nazivaju sluanje: pravilno sluanje - "samyak shravan". Ako je neko dosegao istinu, ako ju je postigao, sluajte ga. Nita drugo nije potrebno. Oslukujte njegove vibracije, oslukujte njegovo bie, oslukujte romor njego vog unutarnjeg zvuka. Samo sluajte. Ako moete da pronaete oveka koji je doao kui, samo oslukujte njegovu smirenost, mirnou, njegovo blaenstvo. Pod "pravilnim sluanjem" podrazumeva se "biti prijemiv". Uenje nije aktivno, ono je pasivno. Vi tu ne treba nita da radite, ne moete biti nasilni prema istini, jednostavno moete da je dopustite - to je sve. Moete naprosto da budete tu, ispred nje, u blizini, pasivni, doputajui, ne opirui se, ne stvarajui nikakve prepreke. Uklonite sve prepreke i budite u prisustvu oveka koji je postigao to ispravno sluanje. Ako on neto kae, sluajte njegovu re; ako ne kae nita, sluajte njegovu tiinu. Kada nita ne govori, tada takode, nastavite da sluate, pa ete u negovorenju otkriti izuzetnu izraajnost. A kada on neto kae, nastavite da ga duboko sluate, jer kada on neto govori on u isto vreme na vas prenosi svoju tiinu. Kada govori, on je i tih, a kada uti, on i govori. Potrebna je izuzetna sposobnost sluanja. Ako nikoga ne moete da pronaete, nemojte brinuti, oslukujte prirodu, oslukujte vetrove koji duvaju kroz borove, sluajte vo dopad, idite i sluajte okean - divlji. Idite i sluajte ptice - sve dolazi u obzir. Vrlo je vano da zapamtite: ako postoji pravilno sluanje, onda je ak i sluanje vodopada dovoljno. A ako nema pravilnog sluanja, ak ni sluanje Isusa ili Bude nee biti dovoljno. Istina se dogaa kada ste u stanju pravilnog sluanja. To nema nikakve veze sa objektom koji se slua; u potpunosti je povezano sa kvalitetom sluanja. Mi smo, meutim, zaboravili kako da sluamo. ak i kada se pretvaramo kao - da, mi sluamo, mi zapravo ne sluamo; u svom umu radimo hiljadu i jednu stvar. Mnoge misli se tu gomilaju. Uljudno pokazujemo kako - da, mi sluamo, ponekad ak i uljudno klimnemo glavom - mi sluamo - ali duboko u nama je ludnica. Kako moete da sluate? Da biste sluali morate da odbacite razmiljanje. Sluanje nije mogue uz misli. Ako vi govorite u sebi, a ja govorim ovde, kako 212

DANS VANS DOKO DANS DOKO DANS

moete da me ujete? Jer blii ste sebi nego meni, vae misli e vam biti blie, stvorie prsten oko vas i nee dozvoliti mojim mislima da udu. Pustie samo one misli koje su u skladu sa njima, birae i razvrstavati. Nee pustiti nita to je udno, neblisko, nepoznato. Onda to nije vredno sluanja jer vi jednostavno sluate sopstvene misli. A to je i opasno jer sada mislite da ste sluali mene. Pravilno sluanje podrazumeva da ste u potpuno prijemivom stanju tiine. U zenu uenik mesecima, a ponekad i godinama, sedi pre nego to biva u stanju da slua. Kad god je neko dolazio kod Bude, on bi mu rekao, "Godinu, dve, samo sedi ovde. Nita drugo ne treba da radi. Jednostavno naui kako da sedi." Ljudi su govorili, "Mi ve znamo kako da sedimo." A Buda je odgovarao, "Nikada nisam sreo oveka koji zna kako d a sedi, jer kada ja kaem sedeti, mislim sedeti, bez buke, bez kretanja misli, bez kretanja u umu. Jezerce energije bez imalo talasanja." Disciplinovati sebe u uenju, naziva se sluanje. Otuda sva budistika disciplina, disciplina zena, poinje pravil nim sluanjem. Stii do take kada jc dalje uenje beskorisno zove se pristupanje. Potom dolazi trenutak kada postajete toliko tihi da slualac nestaje. Prvo nestaju vae misli, a potom va mislilac. Mislilac nije nita drugo nego meduveza misli, mislilac ne moe da postoji bez misli; kada nema vie misli, iznenada nestaje i mislilac. Kada sluate tako potpu no da se ne javlja nijed na misao, ne dolazi i ne odlazi, onda nestaje i slualac. ... kada je dalje uenje beskorisno. To je onda trenutak kada iz spoljanjosti ne moe da se dobije vie nita, uenje je beskorisno, sada vie nema potrebe, sada ste dovoljni sami sebi. To je ono to se u zenu naziva "pristupanje". Sada se vraate kui, pristupate, sve blie i blie i blie. Dakle, prvo ste puni misli. Da biste odbacili te misli, naglaava se sluanje - sluajte Uitelja, ili vetrove, ili gromovite oblake. Sluanje se koristi kao sredstvo da se odbace misli. Kada se odbace misli, jednog dana uviate daje nestao i mislilac. Sada vie ne postoji 213

DANS

DANS

DOKO

DANS

ni slualac. Sredstvo je posluilo, posao je obavljen. Sada vie nema potrebe da oslukujete spolja jer vie nema potrebe da uite od spoljanjeg. To je ono to zen naziva "pristupanje". Sada se pribliavate kui, sve je sad a u vama, dolazite do najskrovitijeg oltara. Misli vam ne dozvoljavaju da sluate, a onaj ko misli vam ne dozvoljava da uete u sebe. Mislilac je najsuptilniji deo misli - misli su grubi mislilac, a mislilac je suptilne misli. Misli mogu da vas spree da ujete spoljanje, a mislilac vas spreava da oslukujete unutarnje. Prvo odbacite misli jer je lake odbaciti grubo, tada ete moi da ujete spoljanje. Zatim nestaje mislilac. Sada moete da ujete unutarnje. Tada vam Uitelj govori iz najvee dubine vaeg srca. Spoljanji Uitelj je samo pomo da biste stvorili unutarnjeg Uitelja; spoljanji Uitelj je samo izazov unutarnjem Uitelju da se pojavi u p u n o m zamahu, da postane potpun. Spoljanji Uitelj je samo situacija za buenje unutarnjeg Uitelja. A kada ovek ode izvan ova dva stadijuma za njega se kae da je istinski prevaziao obino iskustvo. Sada dolazimo do poslednje take. Prvo odbacujete misli, potom mislioca. Prvo nestaje spoljanji Uitelj, spoljanji objekti nestaju, potom dolazite u unutarnje. Ali unutarnje moe da postoji samo uz spoljanje. Kao to sam vam rekao, mislilac moe da postoji samo sa mislima; na potpuno isti nain, unutarnje moe da postoji samo uz spoljanje. A k o nestane spoljanje, nestaje unutarnje, jer su to samo dva aspekta istog novia. Dakle, prvo nestaje spoljanje, potom ulazite u sebe i iznenada jednog dana otkrivate da je nestalo i unutarnje, jer je o n o samo najdublja sr spoljanjeg. Oboje su za jedno. Kako moete da posedujete unutranjost ako nemate spoljanjost? Samo pomislite na kuu koja bi imala samo unutranjost, a ne i spoljanjost. Kako moe da ima samo unutranjost bez spoljanjosli? Ili kako moe da ima samo spoljanjost bez unutranjosti? One obe postoje zajedno. Kada unutarnje i spoljanje nestanu Ho-shan veli"... za njega se kae da je potpuno prevaziao obino iskustvo." Tada ne postoji ni spolja ni unutra, nema ni misli ni razmiljanja, ni spoljanjeg Uitelja ni unutarnjeg Uitelja. To je ogromna praznina. Nita jeste, jedino nita jeste. To je prevazilaenje, to je nirvana, prosvetljenje. Tada je sloboda krajnje potpuna jer ne postoje granice - vi ste bez granica. 214

VANG VANG VOKO VANG VOKO VANG

To je ono to Isus misli kada kada kae, "Ja sam istina". To je ono "Ja sam." jednom je neki monah upitao: "Stn je onda istinsko prevazilaenje obinog iskustva?" Budalasto je postaviti ovakvo pitanje, to je glupo pitanje. Jer ako nema spoljanjeg, nema unutranjeg, nema mislioca, nema misli, nema ni mogunosti da se odgovori. Ako ste razumeli, neete pitati staje prevazilaenje obinog iskustva. To je besmisleno. Doli ste do take kada nikakvo pitanje ne moe da se postavi. Taj monah mora da nije razumeo. Zato je pitao, "ta je onda istinsko prevazilaenje obinog iskustva ?" To vas pitanje ponovo vraa na prvi korak. Sada je potrebno pravilno sluanje. Vidite li to? Pitanje vas ponovo vraa na prvi korak. On nije sluao, inae bi razumeo. Mora da je sluao na uobiajen nain. I m a o je ui, pa je mogao da uje. I mora d a j e razumeo te rei, jer je mogao da koristi rei, "to je onda istinsko prevazilaenje obinog iskustva?" Mora da je znao jezik, naravno, i imao je ui, pa je mogao da uje. Sasvim je izvesno da nije gluv. Ali, ipak mu je promaklo. Sada Uitelj mora da pone od samog poetka. A Ho-shan je ovu priu priao gotovo svakog dana. To je bila njegova jedina propoved. Svakog jutra bi zapoinjao svoju propoved na isti nain. Disciplinovati sebe u uenju, naziva se sluanje; stii do take kada je dalje uenje beskorisno zove se pristupanje. Kada ovek ode izvan ova dva stadijuma za njega se kae da je istinski prevaziao obino iskustvo. Ako ste stvarno razumeli, ne moete da postavite nikakvo pi tanje. Moete da dodirnete Uiteljeva stopala i da mu zahvalite, ili moete da se dobro ismejete, ili da savijete svoju prostirku i odete kui. Pitanje je sada nevano. Ali monah je upitao: "ta je onda istinsko prevazilaenje obinog iskustva?" 215

VANS

VANS

VOKO

VANS

A ta je Ho-shan uradio? Ne izgovorivi ni jednu re ... Beskorisno je da sada izgovori i jednu re jer e morati da ponavlja isto. Ne izgovorivi ni jednu re Ho-sitan je napravio pokret kao da udara po bubnju. To podrazumeva mnoge stvari. Tim gestom - kao da udara po bubnju - on kae, "Jesi li gluv? Da li je potrebno da se lupa u bubanj da bi ti shvatio? Jesli li gluv? Tvoje pitanje samo pokazuje da nisi uo ta sam govorio sve ovo vreme." Ho-sitan je napravio pokret kao da udara po bubnju, govorei: "Dang, dang, doko dang, doko dang." Jedno znaenje, na samoj povrini, je da kae tom oveku d a j e gluv. "Nisam ti ja potreban, tebi treba lupanje u bubanj, jedino tada e uti, inae nee sluati. Ovo su vrlo suptilne stvari. Nije to za tebe." To je j e d n o znaenje, na samoj povrini. Drugo: bubanj je veoma, veoma vaan simbol u budizmu jer je on iznutra upalj, a budizam veruje u prazninu. Praznina je bukvalno Bog budizma. Bubanj je prazan, ali ako udarate po njemu, on proizvodi glasan zvuk. Budizam kae da je najdublja sutina vaeg postojanja prazna, jedino je na samoj povrini ona nalik bubnju. Moete da nastavite da lupate i proizvodite zvuk. Sav govor je k a o udaranje po bubnju, ali celokupan smisao je vie u skladu sa prazninom nego to je u skladu sa lupanjem u bubanj. Sve je buka; najdublja sutina moe se spoznati jedino u tiini. Sva filozofija je lupanje u bubanj. Ako vam prija, dobro, uivajte, ali nikada neete ui u pravu stvarnost, u konanu stvarnost. To je praznina. A tree znaenje: odgovoriti na pitanje na ovaj nain je veoma besmisleno. J e d n o su zen Majstori dovoljno hrabri da to urade. Ne moete da zamislite nijednu drugu tradiciju koja je tako hrabra da koristi neuobiajene naine izraavanja: Dang, dang, doko dang, doko dang. On kae, "Na tvoje pitanje moe samo da se odgovori besmislicom. Pitanje je besmisleno, te odgovor ne moe biti drugaiji. Ti si nelogian, pa i ja s tobom moram da budem nelogiaa" 216

VANS

VANS

VOKO

VANS

VOKO

VANS

Jedan veliki hrianin, Terculijan, rekao je neto izuzetno znaajno. On kae, "Credo quia impossible" - "Verujem zato to je nemogue." On kae: "Verujem u Boga zato to je Bog nemogu." U stvari, prema logici ne bi trebalo da je, U stvari, ako je svet racion alan, Bog ne bi trebalo da bude. Terculijan kae, "Verujem zato to je nemogue." Racionalno nema razloga da se veruje, ali ivot je vie od razuma, dublji je od razuma. ivot je vie od logike, prostraniji je od logike logika je vrlo skuena. Logiku je stvorio ovek, ivot nije stvorio ovek - naprotiv, ovek je stvoren ivotom. ivot je vei od oveka, te prirodno mora da bude vei od logike. Tree znaenje Ho-shanovog gesta je da postavljate tako besmis leno pitanje da se na njega moe odgovoriti jedino besmislenim gestom. Na sva slina pitanja Ho-shanov odgovor je uvek bio isti: "Dang, dang, doko dang, doko dang." On je pronaao ak bolji nain od Bude; mora da je imao bolji smisao za humor od samog Bude. Buda bi uvek zautao kada je neko postavljao metafizika pitanja. On bi utao o neemu to prevazilazi jezik, logiku, ili bi promenio temu ili bi priao o neem drugom. Ho-shan je, meutim, pronaao nain koji je vie iv, sa izvesnim smislom za humor. Neko bi postavio pitanje koje je po svojoj prirodi besmisleno, jer je po samoj svojoj definiciji transcendentalno neto to ide izvan, izvan svih dualnosti. Moemo da razgovaramo o dual nostima, ali ne moemo da govorimo o nedualnom. Ispriau vam priu, vrlo poznatu priu iz Upanishada. Vidagh Skalya je upitao velikog upaniadskog uitelja, Yagyavalku, "Koliko ima bogova, Yagyavalka?" On mu je odgovorio recima molitve. "Ima onoliko bogova koliko ih ima u himni Vishvva devama - tri hiljade i tri stotine." "Da," ree prvi, "ali koliko ih je zaista, Yagyavalka?" "Tridest i tri." "Koliko?" "est," "Koliko?" "Tri." 217

VANG

VANG

VOKO

VANG

"Koliko?" "Jedan i po." "Ma hajde. Koliko stvarno?" "Jedan." Da sada ispitujete i dalje od ovoga, Yagyavalka bi takode morao da lupa u bubanj. Desilo se. Na dvoru kralja Janaka, velikog vladara i mudrog oveka, razvila se velika diskusija. Pozvao je na dvor sve mudre ljude i oni su pokuavali da odrede prirodu Boga. Yagyavalka je doao, porazio sve uesnike i taman je trebalo da ga proglase za pobednika, kad ustade jedna ena. Yagyavalka mora da se malo uplaio jer je vrlo teko komunici rati sa enom. Ako se raspravlja sa enom bie ili poraen, ili e rasprava ostati nedovrena - nema drugog naina. Jer enski um funkcionie na sasvim drugaiji nain; on nema loginu doslednost; on skae sa jednog mesta na drugo; on poskakuje. Muki um ide korak po korak ... zato se oni nikada ne sreu. Najvea i najvie nemogua stvar je komunicirati sa enom - a ako ste zaljubljeni, to je jo vie nemogue. Yagyavalka mora da je osetio blagu jezu du kime. ena je upitala, "Ko dri na okupu sve to postoji ko podrava postojanje?" A Yagyavalka je rekao, "Naravno, Bog, Brahma, je potpora svemu." Rekao j e : "On je potpora svemu. (3n je krajnja potpora." A ena je pitala, "Ko onda podupire njega?" E, to je isuvie. Rekao je, "On je potpora svemu. Nita ne preostaje." R e k a o je da je to konano, zato ne moete logino da pitate ko podupire Boga, jer nita nije preostalo. Yagyavalka je rekao, "To je besmisleno pitanje" - o n o to u Indiji zovu utee prasan, besmisleno pitanje. Besmisleno, jer samom de finicijom rei "konano", nita ne preostaje. Ono ne moe da se postavi. A k o hoete da budete logini, ako hoete da budete dosledni, ako elite da komunicirate pravilno, onda ono ne moe da se postavi. A ako moe da se postavi, onda tome nee biti kraja. On je rekao Janaku, "Ako se ovakvo pitanje dozvoljava, onda bolje da ja sada prestanem jer tome nema kraja. Bie to vraanje unazad do beskonanosti. A k o kaem da Boga neto podrava, ona e pitati, 'Ko podrava to neto?' A ako kaem neto drugo, ona e 218

DANS

DANS

DOKO

DANS

DOKO

DANS

rei, 'Ko podrava to neto?' Bie to glupo i beskrajno ako se dozvoli; bolje je da ga odmah sada odbacim." Bio je u pravu, jer kada kaemo "sve" onda nita ne preostaje. Ho-shan govori, "Sva dualnost je prevaziena", a jezik moe da funkcionie samo u dualnosti. Mukarac mora da bude odreen enom. Mukarac je neko ko nije ena, a ena je neko ko nije mukarac. Materija mora da se odredi umom; no mora da se definie danom; Bog mora da se definie avolom - jezik postoji samo u dualnosti, inae nema mogunosti da se on definie. Potreban je drugi, a transcendentalan znai da nema drugog, da je nastupilo nedvojstvo. Sada je sve jedno, dosegli ste ono to je nemogue definisati. Ali Ho-shan, naravno, mora da je bolji ovek od Yagyavalke. Yagyavalka mora da je bio vrlo ozbiljan; rekao je kralju, "Bolje da sada prestanem jer ako se ovoj eni dozvoli da ispituje, ona e proizvesti vraanje u nazad ad infinitum." A bio je i pomalo ljut. Rekao je toj eni, "Nema vie pitanja, inae ode ti glava." Bio je u pravu, ali pomalo ljut i iznerviran. Ho-shan ima vie smisla za humor; on nije tako ozbiljan. A prosvetljen ovek bi i trebalo da bude takav. to se tie Yagyavalke, oduvek sam oseao da je on moda bio veliki filozof, veliki ovek od znanja, uen, ali da nije bio prosvetljea Inae, ne bi bilo potrebe. Mogao je da se nasmeje. Mogao je i on da naini gest kao da lupa po bubnju; mogao je da kae, "Dang, dang, doko dang, doko dang." Ali ne, ta osobina zena je specifina za zen. Izuzetno je lepa. Oni mogu neku runu situaciju da pretvore u smeh, a smeli vas vie od svega dovodi kui. Jedno ne moe da se izrazi. Da bi se spoznalo to jedno, ovek mora da bude sve tii i tii, i tii. Da bi se spoznalo to jedno, da bi se doivelo to jedno, ovek polako mora da izgubi mo govora, tako da govor potpuno nestane a vi ostanete bez ikakvog jezika, bez ikakvog uma. Prole noi sam proitao nekoliko stihova Pabla Nerude divnih. Zato da bi mogao da me uje, Ponekad Moje rei bivaju sve blee i blee, Kao tragovi koje galebovi ostavljaju na pesku. 219

DAN6

DANS

DOKO

DANS

Uitelj, to vie rastete sa njim, poinje da biva sve tii i tii a njegove rei sve blede i blede -kao tragovi koje galebovi ostavljaju na pesku. to vie bivate u stanju da ujete, to vie Uitelj nema ta da vam kae. Kada niste u stanju da ujete, on mora da vam govori mnogo toga da bi vas osposobio da ujete. Kada ste u stanju da ujete - pogledajte u apsurdnost svega toga - kada postanete sposobni da ujete, njegove rei bivaju sve blede i blede. Kada ste stvarno sposobni da ujete, on se zaustavlja, jer sada vie nema potrebe da bilo ta kae, sada tiina moe da se susretne sa tiinom, sada tiina moe da se otopi i stopi sa tiinom. Sada, kada je jezik odbaen, um odloen u stranu, bie moe da komunicira sa biem. Komunikacija moe da bude direktna, trenutna. Sada neto moe da se dogodi, neto stvarno. Ali, u tom trenutku nemojte biti glupi kao taj monah koji pita, "Sta je onda istinsko prevazilaenje obinog iskustva?" Jer njegovo pitanje, ako se prihvati, vraa vas ponovo na poetak. On ponovo mora da ui da uje. Ho-shan je dobro uradio. Rekao je, "Jesi li ti gluv?", nainivi gest kao da udara u bubanj. I rekao je, "Zvuk i rei i um i jezik i koncepti i filozofije i uverenja i dogme i spisi su samo na povrini. Duboko u n u t a r bubnja je nita." Da li ste ikada pokuali da otvorite bubanj da biste videli ta je to u njemu to proizvodi toliko zvuka - i to tako lepog zvuka? Mala deca to ponekad rade. Neko je Mula Nasrudinovom detetu poklonio bubanj i on je poeo da smeta itavom susedstvu. Jednog dana sedeo sam u njego voj kui kada je dete utralo sa razbijenim bubnjem. U ruci je dralo no sa kojim ga je raseklo. Upitao sam, "ta se desilo?" Kazalo mi je, "Sused mi je dao no i rekao mi, 'Probaj da vidi ta je unutra.' T a k o sam pogledao unutra, nema niega." Isto se deava sa svim filozofijama. Uitelj je tu da vam da no da pogledate unutar bubnja. Ako svoj no zarijete dovoljno duboko u filozofije, tamo ne postoji nita, jedino praznina. Sve rei su prazne. One proizvode mnogo buke, to je tano, ali nemojte da vas zavede zvuk. Imajte prodoran no, otar no uza sebe - to je sutina medi tacije. O n a je poput otrenja noa da biste mogli da njime prodrete kroz sve rei i stignete do najskrovitije sri svega, a to je praznina. 220

DANS

DANS

DOKO

DANS

DOKO

DANS

Da, Ho-shan je dobro uradio. Njegova izjava na sva metafizika pitanja - Dang, dang, doko dang, doko dang - toliko je apsurdna ali i izuzetno lepa. On kae, "Nas u zenu ne zanimaju rei, logika, intelekt, silogizam. Nas zanima postojanje, bivstvo. A ako postavlja apsurdno pitanje, dobie i apsurdan odgovor." U prii se ne kae ta se desilo sa monahom koji je postavio pitanje. Da je bio imalo budan mogao je da postane malice budniji. Taj iznenadni apsurdni odgovor Uitelja - Dang, dang doko dang, doko dang - mogao je da mu donese mali atori. Ali pria ne kae nita o tome. On moda nije bio ni toliko budan da bi to shvatio. Moda se okrenuo, mislei d a j e taj ovek luak. Ljudi zena su na neki nain ludi jer nastoje da vas privuku konanom koje je izvan vas. Oni nastoje da vas povuku izvan vas; da vas izvuku iz vas. Oni jesu ludi, ali ako im dozvolite mogu da vam prue letimian uvid u venost, a kada jednom doe do tog letiminog uvida vie nikada niste isti. Pustite da ova pria prodre u vae srce to je dublje mogue i uvek kada ponovo postanete rtva teorija, dogmi, doktrina, Glozofija, recite naglas, "Dang, dang, doko dang, doko dang." To e vam pomoi; iznenada e vas ponovo vratiti na zemlju. Ludvig Vitgentajn je imao obiaj da kae da on nije resio filozofske probleme, on ih je razreio. Sve je ostavljeno tako kako je, ali moda po prvi put mi sagledavamo stvari kakve jesu. Zen je nain da se razree filozofski problemi, a ne da se ree. To je nain da se resite filozofije jer filozofija je neka vrsta neuroze.

221

OO ODGOVARA NA PITANJA

Prvo pitanje: U mom telu gori isuvie seksualne energije. Ponekad dok pleem, oseam da u pobiti itav svet, u izvesnim tre nucima u mom telu bubnja toliko besa i nasilja da ne mogu da kanaliern tu energiju u meditativne tehnike i to me izluuje. Nemam elju za seksualnim inom, ali nasilna energija jo uvek gori kao vulkanska lava. Ne mogu to da podnesem i ponekad bivam sklona samoubistvu. Molim te, objasni kako da dam kreativan oduak toj energiji. Um je stvorio problem, a ne energija. Posluaj energiju, ona ti daje pravi smer. Problem ne stvara seksualna energija - ona nikada nije pravila bilo kakve probleme ivotinjama, drveu, pticama. En ergija pravi probleme jer tvoj um ima pogrean stav u odnosu na nju. Ovo pitanje je postavila jed na ind ijska gospoda. UI nd iji je itavo vaspitanje protiv seksa. Tada nastaje problem. A onda, uvek kada ima energije, oseate se seksualno jer neto u vama nije potpuno. Neto to iznutra nije ispunjeno, uvek e iekivati, i uvek e traiti energiju, iskoriavati energiju. U dinamikim nainima meditacije stvara se mnogo energije. Mnogi skriveni izvori se otvaraju, a bivaju dostupni i novi izvori. Ako je seks ostao neispunjena elja, onda e ta energija poeti da se kree prema seksu. Kada meditirate, postajaete sve seksualniji. Ispriau vam neto to se dogodilo u Indiji. Dainski monasi su potpuno prestali da meditiraju zbog seksualne energije. Potpuno su 225

DANS

DANS

DOKO

DANS

zaboravili na meditaciju jer su toliko potiskivali seks da bi se seksu alna energija podigla, kad god su meditirali. Meditacija vam prua ogromnu energiju. O n a je izvor vene energije, ne moete ga iscrpsti. Dakle, kad god bi se energija podigla oni su poinjali da se oseaju seksualno. Poeli su da se plae meditacija. Odbacili su ih. O n o najsutinskije to im je Mahavira dao, oni su odbacili, a nesutinsko - post i odravanje rituala - to su nastavili. Zauzeli su antiseksualni stav. Ja nisam protiv seksa jer nisam protiv ivota. Dakle,problem nije tamo gde vi mislite da jeste: problem je u vaoj glavi, ne u polnim lezdama. Moraete da promenite svoj stav, inae e sve to budete inili biti obojeno vaom seksualnou. Meditirate i to postaje sek sualno; pogledate u nekoga i oi vam postaju seksualne; dodirnete nekog i ruka v a m postane seksualna; jede ie neto i jedenje e postati seksualno. Z a t o ljudi koji poriu seks poinju da jedu vie. Moete to da posmatrate u ivotu. Ljudi koji slobodno teku, koji seksualno teku, nee biti vrlo debeli, nee jesti previe. Ljubav zadovoljava, ljubav tako ispunjava, nee produavati da pretrpavaju svoja tela hranom. Kada ne mogu da vole, ili kada sebi ne mogu da dozvole da krenu u ljubav, poinju da jedu previe. To postaje zamena. Idite i posmatrajete hindu monahe. Oni nakupljaju suvino salo. Postaju runi. To je druga krajnost. Na jednoj krajnosti su ainski monasi koji ne mogu da jedu jer se boje da e, kada jednom budu jeli, hrana podii energiju a energija e odmah krenuti u neispunjenu elju koja eka na nju. O n a prvo odlazi nedovrenom iskustvu koje je negde izmeu - to je prva potreba i zato energija tamo odlazi. Postoji redosled potreba. ovek koji je poricao seks imae redosled - seks e biti prvi na listi. Uvek kada energija bude bila dostupna, ona e se kretati ka elji koja je najnesipunjenija. Zato ainski monasi ne mogu dobro da jedu, boje se, a hindu monasi jedu previe. Problem je isti samo su ga resili na dva ekstremna naina. Ako jedete previe, jedenjem, preteranim ispunjavanjem svog trbuha, poinjete da dobijate izvesno seksualno zadovoljstvo. Previe hrane donosi letargiju. A previe hrane je uvek zamena za ljubav jer prva stvar sa kojom d e t e dolazi u vezu jesu majine grudi. Te grudi su prvo iskustvo u svetu, a grudi detetu pruaju dve stvari: ljubav i hranu. 226

60SP0V0. VAMA TRISA UI/SAV

Tako ljubav i hrana bivaju duboko isprepletane jedna s drugom. Uvek kada nema ljubavi, va delinji um pomisli, "Uzmi vie hrane. Zameni." Da li ste ikada posmatrali? Kada ste puni ljubavi vaa elja za hranom nestaje, nemate toliki apetit. Ali, uvek kada nedostaje ljubavi, poinjete da se prejedate, ne znate ta sada da radite. Ljubav je ispunjavala odreeni prostor u vama, sada je taj prostor prazan i ne znate nijedan drugi nain da ga ispunite osim hrane. Pravite probleme poricanjem prirode, odbacivanjem prirode. Z a t o bih hteo da kaem eni koja je pitala da to nije pitanje meditacije. Gospoo, vama treba ljubav. Potreban vam je ljubavnik. I potrebna vam je hrabrost da se otisnete u to. Teko je krenuti u ljubav - tu postoje skriveni strahovi. Ljubav stvara toliko straha kao nita drugo, jer u trenutku kada ponete da se pribliavate drugoj osobi morate da izaete iz sebe. I ko zna? Taj drugi moe da vas prihvati, a moe i da vas odbaci. Javlja se strah. Poinjete da oklevate - da li da preduzmete korak ili ne, da li da priete drugom ili ne. Otuda su se irom sveta kukavika doba prolosti odluila za brak umesto za ljubav, jer da su ljudi ostavljeni otvoreni da vole, vrlo malo njih bi bilo u stanju da voli. Veina bi umrla bez ljubavi; iveli bi i razvlaili svoje ivote bez ljubavi. Jer ljubav je opasna... Onog trenutka kada ponete da se kreete prema nekom drugom, pribliavate se sudaru sa drugim svetom. Ko zna da li e va pristup biti prihvaen ili odbijen? Kako moete da budete sigurni da e drugi rei 'da' vaoj potrebi i elji? Da e drugi biti saoseajan, p u n ljubavi? Kako znate? Moe da vas odbaci. Moe da kae ne. Moda ete rei, "Volim te" ali kakva je garancija da e i on oseati ljubav prema vama? Moda nee. Nema potrebe za tim. Strah od odbacivanja je razdirui. Z a t o su promuurni i domiljati ljudi odluili da se uopte ne kreu. Dri se sebe, tada bar nee biti odbaen. A moete i da ojaavate svoj ego idejom da vas niko nikada nije odbio, iako je taj ego apsolutno nemoan i nije dovoljan da vas ispuni. Potrebno vam je da budete potrebni; potreban je neko da vas prihvati; potreban vam je neko da vas voli jer jedino kada vas neko drugi voli, biete u stanju da volite sami sebe, pre toga neete. Kada se neko drugi osea sreno uz vas, poeete da se oseate sreni sami sa sobom, ne pre toga. Drugi postaje ogledalo. Svaki odnos je ogledalo. O n o vas odraava. Kako moete da znate sebe bez ogledala? Nema naina. Oi drugih postaju 227

VANS

VANS

VOKO

VANS

ogledalolike, a kada vas neko voli, to ogledalo vam je veoma, veoma naklonjeno; oduevljeno je vama. U tim oduevljenim oima vi se odraavate i po prvi put se javlja izvesna prihvatljivost. Inae, bili ste odbacivani od samog poetka. Deo je ove rune drutvene strukture da svako dete pone da osea da nije prihvaeno zbog sebe. Ako uradi neto dobro - naravno, sve ono to roditelji smatraju dobrim - ako to uradi, prihvaeno je; ako uradi neto loe - ono to roditelji smatraju loim - odbaeno je. Dete pre ili kasnije pone da osea, "Nisam prihvaen zbog sebe samog, ne ovakav kakav sam, ne sutinski, ve zbog onoga to uradim. Ne voli se moje bie, ve ono to inim." I to,stvara duboko samoodbacivanje, duboku mrnju prema sebi. O n o poinje da mrzi sebe. A k o se ne zaljubite, ako ne pronaete ljubavnike i prijatelje koji mogu da vas prihvate, ostaete sa tom odbaenou itavog ivota. Ljubav je imperativ. Morate se kretati kroz nju. Jednoga dana moete da izaete iz nje, jednoga dana moete da je prevazidete ona mora da se prevazide - ali kako da je prevazidete ako nikada niste uli u nju? Z a t o se nemojte plaiti. I izbacite sve gluposti iz glave. Da, strah postoji. Moete da budete odbaeni, ali nemojte se plaiti tog straha. Taj rizik se mora podneti, jedino tada e neko doi i prihvatiti vas. Ako pokucate na stotinu vrata i devedest i devet ostane zatvoreno, ne plaite se - jedna e se otvoriti. Neko eka na vas. Neko e biti ispunjen kroz vas i vi ete biti ispunjeni kroz nekog. Neko eka da vam postane ogledalo jer eka da od vas napravi ogledalo za sebe. A nema drugog naina da pronaete tog nekog osim da nastavite da kucate, da opipavate. To jeste rizino, ali ivot je rizian. Z a t o veoma promuurni ljudi proputaju ivot, nikada ne rizikuju. U strahu od neuspeha, nikada ne etaju; u strahu od davljenja, nikada ne plivaju; uplaeni da ne budu odbijeni, nikada ne kreu u ljubav; bojei se neuspeha, nikada ne ine nikakav napor ka uspehu u bilo emu - njihov ivot uopte nije ivot. Oni su mrtvi pre svoje smrti. Umiru mnogo puta pre nego to zaista umru. itav njihovivot je samo postepeno umiranje. ivi, ivi intenzivno i nemoj da prihvata kao linu uvredu ako neko ne moe da te voli - nema potrebe. Ti si bila spremna, bila si dostupna. Ako drugi nije voljan, na njemu je da odlui. Ne pravi ranu od toga, jer to nije rana. To naprosto govori da se vas dvoje ne

SOSPOO. VAMA TRtSA UUSAV

uklapate - to je sve - to ne govori nita o tebi ili o drugom. Nemoj rei da drugi grei i nemoj da misli da nisi prihvaena zato to ti grei. Jednostavno niste mogli da se uklopite. A dobro je to te drugi nije prevario, to je rekao, "ao mi je, ne oseam nimalo ljubavi prema tebi." Bar je bio iskren i istinit Jer da je rekao formalno 'da', ceo tvoj ivot bi bio u zbrci. Budi istinita. Kada voli, reci to, a kada ne voli, i to kai. Budi istinita i iskrena. A na svetu je toliko divnih ljudi, zato da ostane sama sa sobom? Prei nekoliko koraka sa nekim. Oseti i taj ritam. Taj ritam e te zadovoljiti i poriv e nestati. A kada nestane poriv, meditacija e ti biti prva na redu. Meditacija moe da bude prva na redu samo ako sebi ne uskrauje o n o stoje prirodno. ovek koji posti ne moe da meditira jer razmilja o hrani, im zatvori oi vizualizuje hranu. Onaj ko porie ljubav, ne moe da meditira; kad god meditira, odmah ga okruuje seksualnost Zadovolji sve prirodne potrebe, nema u njima nita loe. Staje loe u hrani, u seksu? Nita nije loe. Zadovolji ih. Budi tako prirodna da kada meditira nema nijedne druge stvari koja eka na tvoju panju. Ako zadovolji svoje prirodne potrebe, videe da e tvoji snovi nestati. Nou nee sanjati, jer nema o emu da se sanja. Posti, pa e sanjati o hrani; prisiljavaj se na celibat, pa e sanjati o seksu. Ako se kree prirodno, ako si pronala sklad izmeu sebe i prirode... To ja zovema dhanna, to ja zovem osnovnim zakonom ivota. Budi gotovo uvek u ritmu. Ponekad ak i ako izae iz reda, ponovo se vrati; zapamti i ponovo se vrati u red. Ostani sa prirodom i stii e do cilja; ostani sa prirodom i pronai e Boga. Moe ak i da zaboravi na Boga, i ond a e ga pronai - ako ostane istinita prema prirodi. Zato to kada zadovolji svoje nie potrebe, pojavie se vie potrebe; kada su vie potrebe zadovoljene, pojavie se vrhunske potrebe. To je prirodno ureenje ivota. Ako je neko gladan, kako moe da razume muziku? ista je besmislica traiti od njega da slua klasinu musiku kada je gladan. Ili rei mu da meditira ili sedi u zazenu. On uopte ne moe da misli na Budu, ne moe ni da pomisli na Boga ili Isusa. Ne moe da meditira, bie ustreptalog i uznemirenoguma; neprestano e ponovo da se vraa na svoj prazan stomak. Ne, on ne moe da voli poeziju i ne moe da voli muziku kada osnovne potrebe nisu zadovoljene. Dajte mu zadovoljenje prvih, osnovnih potreba - hranu, utoite, ljubav - a onda se energija iznenada oslobaa iz nieg sveta i on 2??

VANS

VANS

VOKO

VANS

poinje da ita poeziju, da slua muziku; uivae u plesu. Sada se pojavljuju vie potrebe: voleo bi da slika ili vaja. To su duevni uici. Oni dolaze na svet samo kada su nie potrebe zadovoljene. A kada se i vie potrebe zadovolje - voleli ste muziku, sluali ste muziku; voleli ste poeziju, uivali u njoj; slikali ste, plesali - jednog dana ete primetiti da se javlja nova oblast potreba koja se naziva vrhunske potrebe: meditacija, Bog, molitva. A k o prve potrebe nisu zadovoljene, druge se nee pojaviti - a tree ne dolaze u obzir. Ako su prve potrebe zadovoljene, onda postoji mogunost da se pojave druge potrebe a moe da se desi i traak treih. Kada su druge zadovoljene, tree se automatski po javljuju same od sebe. Ba pre neki d a n u kundalini meditaciji dva psa su posmatrala. Posle nekog vremena j e d a n pasje pogledao onog drugog i rekao mu, "Kada se ja ovako ponaam, daju mi tablete protiv glista." Naravno, pas ima psei um. On ima sopstveni svet, terminolo giju, razumevanje, koncepte. Jedino to on moe da pomisli je da ljudi koji rade kundalini imaju gliste u stomaku ili su poludeli. To je prirodno za psee shvatanje. Va um su vekovima uslovljavali ljudi koji nisu razumevali vae prave potrebe. Uopte ih nije bilo briga. Traili su neto drugo i u tome su sasvim dobro uspeli... traili su nain da vladaju ljudima. A najlaki nain je stvaranjem oseaja krivice - tada je vrlo lako vladati ljudima. im postoji krivica, biete pod vlau jednog ili drugog, ovog ili onog, ali biete pod vlau. Krivac se nikada ne osea lagodno sam sa sobom, ne moe da ima nikakvo poverenje; zna da je pogreio, pa odlazi i pronalazi vodu, odlazi i nalazi neku crkvu, odlazi i nalazi nekog da ga vodi. Nesiguran je i zato se javlja potreba. Politiari, svetenici su n a p o r n o radili ne bi li u svakome stvorili oseaj krivice. Sada ta savest, taj oseaj krivice pravi probleme. Odbacite je. ivot je va. On ne pripada nikom drugom. Nikakav politiar, ni svetenik nema nita sa njim. Nemojte nikome dozvoliti da vam se uplie u ivot. On je u potpunosti va. Telo vam daje prave smernice; telo je veoma mudro. Um je stigao mnogo kasnije. Telo je ivelo milionima godina, ono zna ta je potrebno. Um je taj koji se uplie. Um je vrlo nezreo, telo je veoma zrelo. Sluajte telo. 230

60SP0V0,

VAMA

TRIBA LJUBAV

A kada ja kaem da sluate telo, ne mislim da ostanete vezani za telo. Ako sluate telo, telo nee imati nita da vam kae - sve e biti u redu. A kada je telo spokojno, oputeno i bez napetosti, i ne bori se ni za ta, ne trudi se da vam privue panju zato to niste zadovoljili njegove potrebe, kada je telo mirno i utiano, moete odleprati uvis, moete leteti visoko, moete da postanete beli oblak. Ali samo kada ste se istinski pobrinuli za potrebe tela. Telo nije va neprijatelj, ono vam je prijatelj. Telo je vaa zemlja, telo ima sve vae korene. Morate da pronaete most izmeu vas i tela. Ako ne pronaete taj most, biete neprestano u sukobu sa svojim telom - a onaj ko se bori sa sobom je uvek j a d a a Prvo treba sklopiti mir sa svojim, telom i nikada ga ne prekriti. Kada jednom sklopite mir sa telom, telo e postati izuzetno pri jateljski naklonjeno. Vi se pobrinite za telo, telo e se pobrinuti za vas - ono postaje sredstvo ogromne vrednosti, postaje sam hram. Jednog dana tvoje telo ti se otkriva kao sam Boiji oltar.

Drugo pitanje: Uposlednjili desetak dana oseao sam se izuzetno sreno - kao nikada pre. Samo to to sam ono to jesam i to prihvatom sebe kakav sam je izuzetan oseaj. Ponekad ovo neverovatno dobro oseanje uznemiruju dve misli. Prvo, hoe li to ostati tako? Mogu li da odrim ovo oseanje u budunosti? I drugo, zato sam morao da ovoliko ostarim pre nego to sam stigao do ove take? Ne mogu da zaboravim i jo uvek alim zbog s\>ih onih godina kada uopte nisam iveo. Molim te da objasni kako da se resim tili smetnji mojoj srei.

Ovo je pitao Svvami Prem Dhyan. Kad je pre samo est meseci doao, bio je jedan od najubogijih ljudi koje sam ikada sreo. I desilo se udo! Potpuno se promenio! Sada mogu da kaem upravo suprotno, "On je jedan od najsrenijih ljudi ovde." Ova dva pitanja su prirodna jer on sada treba da ode, vratie se kui. Pojavljuje se strah. Hoe li biti u stanju da zadri ovu sreu koja mu se dogodila? Budunost... A drugo pitanje: ao mu je zbog svih 231

VAN6

DANS

VOKO

VANS

onih godina koje je proiveo ali nije zaista iveo, koje je propustio. Mogao je i te godine da proivi srean kakav je sada. Prolost... To su dve opasnosti na koje treba paziti. Uvek kada ste izuzetno sreni um odmah poinje da plete svoju mreu. A u m ima dva naina, jer um postoji ili u budunosti ili u prolosti. On odmah govori, "Vidi, mogao si da bude srean celog svog ivota." Sada vam um smeta. Recite umu, "ta ima veze? Tih dvadest godina, ili trideset godina, ili pedeset godina je prolo - nema nikakve veze." Ujutru, kada se probudite, kakve veze ima da li ste sanjali slatke snove ili je to bio komar? Kakave to ima veze? Kada se ujutru probudite i jedno i drugo su bili snovi. No je prola i vie ne spavate. Kada um kae, "Vidi, uvek si mogao da bude ovako srean," um stvara jednu apsurdnu elju. Ne moete da se vratite unazad, ne moete da urad ite nita u vezi prolosti, prolost je prola i to zauvek, otila je u nepovrat. Samo pomislite, ak i da ste bili sreni svih tih petnaest godina, kakve to sada ima veze? Bili sreni ili nesreni, to je sada samo seanje. U stvari, da li je vaa prolost postojala ili ne, kakve to ima veze sada? Bertrand Rasel je negde napisao da ponekad poinje da razmilja da li je prolost doista postojala ili je on samo zamislio da je postojala; da li ste stvarno bili dete ili ste samo sanjali da ste dete ? Kako to sada moete da razluite? I jedno i drugo je u seanju - b i l o da ste o tome sanjali ili ste to iveli, ijedno i drugo su delovi seanja i nema naina da se napravi razlika. Prolost je u seanju - stvarna, nestvarna, obe. Psiholozi kau da ne verujete ljudima kada govore neto o svojoj prolosti, jer su im se u prolosti preplela i izmeala mnoga matanja i snovi. Njihova prolost nije istinita. A sada nema naina jer sve je sadrano u seanju. Da li ste to stvarno iveli ili ste samo sanjali, jedno se pomealo i stopilo sa drugim. Prolost je samo seanje ali um moe da proizvede velike nevolje, a stvarajui pometnju uskratie vam sreu koja vam je dostupna upravo sada. Samo recite umu, "Zavrio sam sa prolou, ona je otila i to zauvek. Sada je jedini trenutak." Ako ne ujete ovu zamku, onda um ima jo jednu zamku za vas. Rei e, "U redu, prolost je zavrena ali budunost - ta je sa budunou? Moe bar da se pobrine za budunost. Ona tek treba da se dogodi. Moe da je isplanira. A zar ne bi voleo da ovaj divni prostor u kome se nalazi sada bude tu uvek i zauvek?" Ponovo e se 232

SOSPOVO. VAMA TR18A LJUBAV

pojaviti elja. Nemojte joj rei 'da' jer e vas to ponovo udaljiti od sadanjosti. A s r e a j e uveksadaovde. Srea je netoto pripada sadanjosti. Sada recite umu, "Nisam uopte zabrinut zbog budunosti jer ako mogu da budem srean sada, ovog trenutka, mogu da budem srean zauvek zato to budunost nikada ne dolazi kao budunost, ona se uvek pojavljuje kao sadanjost. A sada znam tajnu kako da budem srean u sadanjosti, pa zato bih se onda brinuo o budunosti? Sutra nee doi kao sutra, doi e kao danas. A ja imam klju da otvorim ta vrata. Bar sam u ovom trenutku srean i znam kako da u ovom trenutku budem srean. Svi trenuci koji budu doli doi e kao ovaj trenutak." Da li ste posmatrali? Nema razlike izmeu jednog trenutka i drugog trenutka. Vreme je potpuno izvan razlika. Ono je uvek isto sada. Zato pazi. To su dve vrste uma. Um ne moe da ivi bez jada zato se trudi da stvori jad da bi mogao da uznemiri tvoj mir. Onda e biti savreno srean. im pone da ali za svojom prolou - nema veze zbog ega ali - ako ali, poinje da se osea tuno, de presivno. A im pone da se previe brine za budunost, postaje ispunjen eljom, napet - zabrinut da li e moi ili ne, da li e moi da to uradi ili nee. Ova dva kamena lome krhki trenutak sadanjosti. Zato mora biti veoma oprezan. Kada je ovek nesreaa on moe da bude bez opreza - nema ta da izgubi. Kada je srean, mora da bude vrlo paljiv i oprezan - sada ima blago koje moe da izgubi. A moe da ga izgubi u sekundi, za tren oka. Jedan pogrean korak i ono moe da se izgubi. A ovo su dva naina na koje moete da izgubite svoje blago. Onaj ko je siromaan, prosjak, ne treba da brine da e ga pokrasti. Ali neko ko ima bogatstvo mora da bude vrlo oprezan. Kada je Buda hodao tako oprezno, zastoje on tako oprezno hodao? Posedovao je neto, neto izuzetno krhko to je mogao da ispusti u trenu nebudnosti i izgubi. Ima jedna zen pria. Neki kralj u Japanu je svake noi obilazio svoju prestonicu. Primetio je da jedan prosjak stalno sedi budan ispod svog drveta; nikada ga nije naao da spava. Kralj je dolazio u razliita vremena, ali on je bio budan itave noi, samo je sedeo, sasvim nepomian, otvorenih oiju.
233

DANS DANS DOKO DANS

Iz radoznalosti kralj upita prosjaka, "Zbog ega si tako oprezan? ta to uva? Ne vidim da ima neto to moe da ti se ukrade ili da neko moe da te prevari? Zato tako sedi i motri?" Prosjak se nasmejao i rekao, "Gospodaru, to se mene tie ja bih voleo vama da postavim to isto pitanje. Zato toliki straari? Zato toliko vojske oko palate? Ne vidim da imate bilo ta to treba da uvate. Nikada nisam video veeg prosjaka od vas. Potpuno ste prazni, mogu u potpunosti da gledam kroz vas. Ne vidim tu nikakvo blago. Zbog ega diete toliku galamu? to se mene tie, ja imam blago i zbog njega moram da budem budan. Jedan jedini trenutak nesvesnosti i o n o moe da se izgubi." I prosjak je rekao, "Pogledajte u moje oi, jer moje blago je skriveno u meni." Pria se da je kralj pogledao u prosjakove oi, uao u njegove oi i p o t p u n o se izgubio. Bio je to ogroman svetao prostor. Postao je uenik tog prosjaka. Taj prosjak je bio zen Uitelj, a kralj je mnoge godine tragao i bio kod mnogih Uitelja ali nikada nije osetio vibraciju nepoznatog. Uz ovog prosjaka je mogao da je oseti gotovo iskristalisanu pred njegovim oima, mogao je da je dotakne. Tom oveku se dogodilo neto Boansko. Z a t o ako imate malo bogatstvo koje treba uvati, uvajte ga. Ove dve e biti lopovi - p r o l o s t i budunost. Vi budite budni. Nita drugo nije potrebno, samo budnost. Samo se trgnite iz sna. im ponete da padate u zamku, trgnite se i zapamtite. H t e o bih da vam ispriam jednu od najlepih parabola koja je ikada napisana. Parabole su gotovo sasvim nestale iz sveta jer su ti divni ljudi - Isus, Buda, koji su stvorili mnoge parabole - nestali. Parabola nije obina pria, parabola je sredstvo - sredstvo da se kae neto to ne moe da iskae na uobiajen nain, sredstvo da se nagovesti neto to je mogue nagovestiti samo vrlo indirektno. Ova parabola je iz ovog doba; vrlo redak ovek, Franc Kafka, ju je napisao. On je zaista bio redak ovek. Silno se borio da ne pie jer, kako je govorio, ono to eli da napie ne moe da bude napisano. Z a t o se silno borio ali nije mogao da kontrolie izazov da pie, pa je pisao. A u j e d n o m od svojih dnevnika je zapisao, "Piem zato to je teko da ne piem, znajui dobro da je isto tako teko pisati. Poto 234

GOSPODO, VAMA TM8A LJUBAV

ne vidim izlaz, piem." A kada je umro ostavio je testament jednom svom prijatelju u kome se kae, "Molim te da spali sve to sam ikada napisao - moje dnevnike, moje prie, parabole, crtice, beleke. I spali ih bez itanja. Jer to je jedini nain da se oslobodim ove stalne teskobe da sam se trudio da kaem neto to se ne moe izrei. I nisam mogao da se oduprem, pa sam pisao. Ovo je sada jedini nain. Pisao sam jer nisam mogao da se konlroliem. Morao sam da piem dobro znajui da se to ne moe zapisati, zato sada, bez itanja, uniti, spali sve do kraja. Nita ne srne da ostane." Ali, njegov prijatelj nije mogao to da uini. I dobro je to nije. Ovo je jedna od Kafkinih parabola. ujte je, meditirajte o njoj. Naredio sam da mi dovedu konja iz tale. Sluga me nije razumeo. Sam sam otiao do tale, osedlao konja i uzjahao ga. U daljini sam uo zvuk lovakog roga. Pitao sam ga ta to znai. Nije znao i nije uo nita. Na kapiji me je zaustavio s pitanjem, "Kuda ete jahati, Gospo daru?" "Ne znam," rekao sam, "samo daleko odavde. Daleko odavde, uvek sve dalje odavde. Jedino tako u moi da stignem do svog cilja." "Tako znai, znate svoj cilj?", upitao je. "Da," odgovorio sam. "Zar ti nisam rekao? Daleko odavde - to je moj cilj." "Nemate nikakve zalihe hrane i vode sa sobom," ree. "Nisu mi potrebne," rekao sam. "Putovanje je toliko dugo da u umreti od gladi ako ne naem neto usput. Nikakve zalihe me nee spasiti jer je putovanje tako dugako, ne bih mogao da ponesem dovoljno sa sobom. Nikakve zalihe ne mogu da me spasu jer ovo je, sreom, zaista nepregledno putovanje." Eto, to je parabola. "Cilj," rekao je, "je uvek daleko odavde. Daleko odavde je moj cilj." itav svet se kree na taj nain: daleko odavde, daleko od sada. Ne znate kuda idete, ali jedno je sigurno idete daleko odavde, daleko od sada. U paraboli se kae da je to nepregledno putovanje. Zaista je beskrajno jer nikada ne moete stii daleko odavde. Kako da stignete "daleko odavde"? G d e god budete stigli, to e biti ovde. I opet ete pokuati da odete daleko odavde. Nema naina da se stigne na to odredite. Ako je daleko odavde cilj, onda nema naina da se do njega dopre. A svi mi beimo daleko odavde. 235

PAH6

VANS

DOKO

DANS

Posmatrajte. Nemojte da dozvolite da ova parabola postane va ivot Obino svi to rade - z n a l i to ili ne. Ponite d a s e kreete u ovde, ponite da se kreete u sada. A onda je neizmerna srea tolika da poinje da se preliva iz vas, poinje da biva vae okruenje, postaje nalik oblaku koji vas okruuje. Otuda svako ko vam prie blizu postaje njome ispunjen. ak e i drugi poeti da uestvuju u njoj, da daju svoj doprinos. A to vie budete imali, to ete vie uranjati u sada-ovde. Potom dolazi trenutak kada vie nema nimalo mesta za vas - postoji samo srea; vi nestajete. Ali na dve stvari - prolost i budunost - budno motrite. Sada, Prem Dhyan, ti ima ta da izgubi - srean si jer ima ta da izgubi. Na tebi je ogromna odgovornost da to ne izgubi. Um e za sada pokuavati da sprovede svoje. Kada postane tako budan da um ne moe da prodre u tebe i ne moe da te uznemiri i odvrati, malo po malo on e poeti da nestaje. Zatim jednoga dana dobro shvata da sa tobom ne moe da izae na kraj - pa te naputa. Tada prestaje da te proganja. Doi e i taj dan. Kao to ranije nisi mogao da poveruje da je ovakva srea mogua, moda nisi ustanju da poveruje u ovo to sada govorim. Doi e i taj dan kada vie nee biti nikakvog uznemiravanja. Tada e morati da bude jo budniji jer e poeti da kuka, "Zato sam izgubio tolike godine sa tim uznemiravanjem?" I onda e ponovo poeti da brine o budunosti. Mnogo puta e se suoiti sa prolou i budunou na mnogo razliitih naina. To je kao kada se ovek penje na vrh brda - ide oko brda, put ide skroz u krug, i mnogo puta dolazite do istog pogleda - do istog mesta. Na malo je veoj visini, ali je mesto i s t o - isto drvee, isto nebo. Opet i ponovo, mnogo puta pre nego to stigne na vrh, dolazi do iste take - malo vie, naravno, ali iste take, stalno iznova. Mnogo puta e ponovo nailaziti na isto uznemiravanje prolou i budunou. Ovo je tek poetak. Ipak jednog dana, on stie na vrh a kada stigne na vrh, sve mu postaje dostupno u isti mah: dolina, nebo, oblaci, visina, dubina - s v e postaje dostupno. To je prosvetljenje.

236

60SP0V0, VAMA TRltA LJUBAV

Tree pitanje: Pre neki dan sam uzeo list hartije pa sam vrljuckao ili slobodno piskarao, i zaboleto me je otkrie da sam pun samoosude i samosaaljenja. U loj dugakoj zabelesci nisam imao nijednu lepu re za sebe. Da li sam ja isuvie idealistian ili samoljubiv i ima li izlaza iz ovog mraka? Svako je tako vaspitan da je postao idealista. Niko nije realista. Ideal je zajednika bolest oveanstva. Svako je tako vaspitan da misli da mora da postane neto, neko, negde u budunosti. Data vam je neka predstava i morate da budete njoj nalik. To u vama stvara napetost jer vi to niste, vi ste netodrugo, a ipak morate da budete to. Tako ovek nastavlja da osuuje stvarno zbog nestvarnog nestvarno je nestvarno. A ideal nastavlja da vas odvlai u budunost, izvan sadanjosti. Ideal postaje stalni komar jer nastavlja da osuuje. Sve to radite je nesavreno zato to imate ideal savrenstva. Sve to postignete jo uvek ne ispunjava jer imate luako oekivanje koje nikada ne moe da bude zadovoljeno. Vi ste ljudi, u odreenom vremenu, u odreenom prostoru, sa odreenim ogranienjima. Prihvatite ta ogranienja. Perfekcionisti su uvek na rubu ludila. To su opsednuti ljudi - ta god da rade nije dovoljno dobro. A nema naina da neto uradite savreno - savren stvo nije ljudski mogue. U stvari, jedini nain bivanja je ne savrenost. emu vas ja to onda ovde uim? Ne uim vas savrenstvu, uim vas celovitosti. To je neto sasvim drugo. Budite celoviti. Nemojte brinuti o savrenstvu. Kada kaem da budete celoviti, mislim budite stvarni, budite ovde; sve to radite, radite totalno. Biete nesavreni, ali vae nesavrenstvo e biti ispunjeno lepotom, bie ispunjeno vaom potpunou. Nikada nemojte da se trudite da budete savreni jer ete inae stvoriti puno teskobe. Toliko nevolja je ve tu, nemojte sebi stvarati jo vie nevolja.

237

VANS

VANS

DOKO

DAN6

uo sam. Desilo se da je zabrinuti Garfinkel, prljavog i mokrog odela, sedeo u vozu drei trogodinjeg deaka u krilu. Svakih nekoliko minuta Garfinkel je udarao dete. "Ako samo jo jednom udarite to dete," podviknula je ena koja je sedela naspram njega, "napraviu vam takve neprilike, da ih neete zaboraviti!" "Neprilike?", rekao je Garfinkel. "Vi ete da mi napravite neprilike? G o s p o d o , moj partner mi je ukrao sav novac i pobegao sa mojom enom i kolima. erka mi je u salonskim kolima, u estom mesecu trudnoe, i nema mua. Izgubio sam prtljag, u pogrenom sam vozu, ovaj mali smrdljivko je upravo pojeo karte i povratio ih,po meni. I vi, gospodo, hoete da mi napravite neprilike?" Kakvih tu jo nevolja moe da bude? Zar ne mislite da to je dosta, d o s t a j e ? ivot je sam po sebi tako sloen, molim vas budite malo neniji prema sebi. Ne stvarajte ideale. ivot pravi dovoljno problema, ali ti problemi mogu da se rese. Ako ste u pogrenom vozu, moete da promenite voz; ako su karte izgubljene, mogu da se ponovo kupe; ako vas je ena napustila, moete nai drugu. Problemi koje vam daje ivot mogu da se rese, ali problemi koje vam daje idealizam nikada ne mogu da se ree - oni su nemogui. Neko je pokuao da bude Isus... Nema naina; to se ne deava tako, priroda to ne dozvoljava. Isus se deava samo jednom, i samo jednom; prirodna ne trpi nikakva ponavljanja. Neko pokuava da postane Buda - sada se trudi da uradi nemogue. To se jednostavno ne deava, ne moe da se dogodi; to je protiv prirode. Moete biti jedino ono to jeste. Z a t o budite potpuni. Gde god da ste i ta god da radite, radite to potpuno. Krenite u to, neka to postane vaa meditacija. Nemojte da brinete da li e to biti savreno ili ne - nee biti savreno. Ako je potpuno, to je dovoljno. Ako je potpuno, uivali ste da to radite, kroz to ste osetili ispunjenost, kretali ste se u tome, to vas je obuzelo, i izali ste novi, svezi, mladi, podmladeni. Svaki in koji je obavljen u potpunosti podmladuje, i svaki in koji se uradi p o t p u n o nikada ne donosi nikakve okove. Volite pot puno i nee se pojaviti vezanost; volite delimino i vezanost se javlja. ivite potpuno i nema straha od smrti; ivite delimino i strah od smrti je tu. 23S

SOSPOVO, VAMA TRCSA UUBAV

Ali zaboravite re "savrenstvo". To je jedna od najkriminalnijih rei. Tu re treba izbaciti iz svih jezika sveta, ona treba da bude izbaena iz ljudskog uma. Nikada niko nije bio savren, niti e ikada biti. Z a r ne moete to dashvatite? ak i daje Bog ovde ivi mu doete u susret, zar ne moete da naete mane njegovoj tvorevini? Toliko ih je mnogo, zato se on krije. U stvari, ako ste vi cepidlaka, ne moete da pronaete da je bilo ta kako treba - u pravo vreme, na pravom mestu. Izgleda daje sve samo zbrka. ak ni Bog nije savren; Bog je potpun. On uiva u tome to radi, jo uvek u tome uiva. Ali, on nije savren. Da je on savren, sve to je stvorio ne bi moglo da bude nesavreno. Iz savrenstva, proistie savrenstvo. Sve religije sveta kau da je Bog savren. Ja to ne govorim. Ja kaem da je Bog celovit, Bog je posveen, Bog je potpun - ali nije savren. Iako se moda jo uvek trudi... Kako moe da bude savren? Da jeste, svet bi do sada bio mrtav. im je neto savreno, dolazi do smrti jer tu nema budunosti, nema puta. Drvee i dalje raste, bebe se i dalje raaju - stvari idu svojim tokom. A on se popravlja. Zar ne primeujete poboljanje? On je u svemu sve bolji. To je smisao evolucije: stvari se unapreuju. Majmuni su postali ljudi - to je napredak. ovek e postati Boanski i Bog - to je evolucija. Tejlard d' arden kae da postoji jedna omega taka u kojoj e sve biti savreno. N e m a takve take. Nema omega take. Ne moe da bude. Svet je uvek u procesu; tu je evolucija; mi se sve vie pribliavamo, ali ne doseemo, j e r k a d a se jednom dostigne -gotovo. Bog se i dalje trudi na razliite naine, popravlja se. Jedno je sigurno: on je zadovoljan svojim delom, inae bi ga napustio. On jo uvek uliva svoju energiju u njega. Kada je Bog srean, ista je glupost da vi budete nesreni. Budite i sami sreni. Neka srea bude krajnja vrednost. Ja sam hedonista. Uvek zapamtite da je srea merilo. Sta god radili, budite sreni, to je sve, Nemojte brinuti da li je to savreno ili nije. Odakle ta opsednutost savrenstvom? Tada ete biti napeti, teskobni, nervozni, uvek nespokojni, brini, u sukobu. Engleska re "agonija" potie od korena koji znai: biti u sukobu. Neprekidno se rvati sa samim sobom - to je smisao agonije. Biete u agoniji ako niste u miru sa samim sobom. Ne traite nemogue, budite prirodni, smireni, volite sebe, volite druge. I zapamtite, onaj ko ne moe da voli sebe zato to stalno osuuje, ne moe vole ti nikog drugog. Perfekcionista nije samo perfekcionista
239

DANS DANS DOKO DANS

prema sebi, ve i prema drugima. ovek koji je surov prema sebi mora da bude surov i prema drugima. Njegovi zahtevi su nemogui. U Indiji je samo pre nekoliko godina iveo Mahatma Gandi, perfekcionista, gotovo neurotian A bio je i vrlo strog prema svojim uenicima - nije im dozvoljavao ak ni aj. aj! Jer u njemu ima nikotina. Kada bi nekog otkrili da u aramu pije aj, bio bi to veliki greh. Ljubav nije bila dozvoljena. Ako bi se neko zaljubio u nekog, to je bio tako veliki greh kao da e zbog toga itav svet da bude poplavljen. On je neprestano pijunirao svoje uenike, uvek je sedeo pored kljuaonice. Ali, on je bio takav i prema sebi. Prema drugima moete da budete samo onakvi kakvi ste prema sebi. Ipak, takvi ljudi postaju velike vode jer kod drugih stvaraju mnogo krivnje. to vie krivice moete da stvorite u drugima, to vei voda moete da postanete. Jer ljudi sve vie i vie oseaju, da jeste, vi moete da im pomognete da postanu savreni. Oni su nesavreni, pa vi moete da im pomognete da postanu savreni. Ja nisam ovde da vam pomognem da postanete savreni; ne bavim se nikakvim besmislicama. Ovde sam samo da bih vam po mogao da budete to to jeste. Ako ste nesavreni, divno; ako ste savreni, i to je divno. Nemojte se truditi da postanete nesavreni jer i to moe da postane ideal! Moda ste ve savreni - onda moete sebi stvoriti probleme ako me sluate! Ovaj ovek kae da budemo nesavreni! Nema potrebe. Ako ste savreni, prihvatite i to! Nastojte da volite sebe. Ne osudujle. Kada oveanstvo bude poelo duboko da prihvata, sve crkve e nestati i svi politiari i svetenici e nestati. uo sam. Jedan ovek je pecao u Nord Vudsu, i jedne noi uz logorsku vatru, njegov vodi mu je priao o vremenima kada je vodio Harija Emersona Fosdika na pecanje. "Da," rekao je vodi, "bio je dobar ovek, osim to je psovao." "Ali, sluajte," rekao je ribolovac, "neete valjda da kaete da je dr Fosdik psovao?" "O, ali, jeste, gospodine," protestovao je vodi. "Jednom je uhva tio lepog grgea. T a m a n kad je trebalo da ga ubaci u amac, riba se otkaila sa udice. Z a t o sam ja rekao doktoru, To je prokleta teta!', 240

SOSPOVO,

VAMA

mm

UUSAV

a Dok je uzvratio, 'Da, jeste!' Ali, to je jedini put da sam ga uo da koristi takve izraze." Eto, to je um perfekcioniste. Doktor nije nita rekao. On je samo kazao, "Da, jeste." Ali i to je perfekcionisti dovoljno da mu nade manu. Perfekcionista je neurotian. I ne samo daje neurotian, on oko sebe stvara neuroze. Z a t o nemojte da budete perfekcionista, a ako je neko u vaoj okolini perfekcionista, beitc to dalje i to bre od njega, pre nego to vam zarazi um. Sav perfekcionizam je vrsta dubokog ego tripa. Samo razmiljanje o sebi u pojmovima ideala i savrenstva nije nita drugo nego kienje ega do krajnjih granica. Ponizan ovek prihvata da ivot nije savren. Ponizan ovek, istinski religiozan ovek, prihvata da smo mi ogranieni, da postoje ogranienja. Gledajte ... to je moja definicija poniznosti. Ne truditi se da bude savren je biti ponizan. Ponizan ovek biva sve potpuniji jer nema ta da porekne, nita da odbaci. On prihvata sve to jeste, dobro, loe. A ponizan ovek je i veoma bogat jer prihvata svoju celovitost; svoju ljutnju, svoj seks, svoju pohlepu - sve se prihvata. U tom dubokom prihvatanju odi grava se velika alhemijska promena. Sve stoje runo malo po malo nestaje samo od sebe. ovek postaje sve uskladeniji, sve celovitiji. Ja nisam za sveca, ali jesam za svetog oveka. Svetac je perfek cionista; sveti ovek je sasvim drugaiji. Zen Uitelji su sveti ljudi; katoliki sveci su sveci. Sama re "svetac" je runa. Ona potie od rei "sanctos" - neko kome je vlast dala potvrdu da je svetac. Ko moe da ovlasti bilo koga da bude svetac? Je li to neka vrsta poasti? Ipak, hrianska crkva nastavlja da radi tu budalastu stvar. ak se dodeljuju i posthumne poasti. Moda je svetac umro pre tri stotine godina, onda Crkva ponovo razmatra njegove ideje, ili se svet promenio, i posle tri stotine godina Crkva mu odaje posthumne poasti - potvrdu da je taj ovek bio pravi svetac, koji u svoje vreme nije bio shvaen. A moda je ba crkva ubila tog oveka. Tako je Jovanka Orleanka postala svetica. Ubili su je, ali su se kasnije predomislili. Ljudi su malo po malo bili sve blii Jovanki Orelanki, pa je bilo teko ne prihvatati je. Prvo su je ubili, a onda su joj se klanjali. Posle nekoliko stotina godina, njene kosti su pronaene i ukazana im je slava. Spalili su je isti ti ljudi, ista Crkva. 241

VANS DAHS DOKO DAM

Ne, re "svetac" nije dobra. Sveti ovek je sveti ovek zbog sebe samog, ne zato to neka crkva odluuje da ga nagradi svetatvom. uo sam. Jakobson, star devedeset godina, preiveo je progone u Poljskoj, koncentracione logore u Nemakoj, i na desetine drugih antisemit skih iskustava. "O Gospode!", molio se u sinagogi. "Zar nije tano da smo mi tvoj izabran narod?" A sa neba je dopirao glas: "Da, Jakobsone, Jevreji su moj od abrani narod!" "Pa, onda," jadikovao je starac, "nije li vreme da izabere nekog drugog?" Perfekcionisti su od Boga odabran narod, zapamtite. U stvari, onoga dana kada shvatite da zbog svojih ideja sami stvarate sopstveni jad, raskinuete sa svim idejama. Tada ete jednostavno iveti iz sopstvene stvarnosti - ta god ona bila. To je veliki preobraaj. Z a t o nemojte da se trudite da budete Boiji odabrani ljudi, samo budite ljudski. Za ime Boije, samo budite ljudi!

etvrto pitanje: Pre neki dan si rekao da je napor opasan, ali da je u meditaciji neophodno da se teko radi U mom nemakom umu, napor je isto to i teak rad Da li postoji teak rad bez napora? Smisao je vrlo delikatan. Napor je uvek bezvoljan, napor je uvek delimian. Radi neto zato to ne vidi nijedan drugi nain da postigne rezultat svoje elje ako to ne uradi. Da ima nekog naina, odbacio bi napor i priskoio na zavrnicu. ovek nikada nije pot p u n o u svom naporu, ne moe da bude, zbog ideje o budunosti, o krajnjem ishodu. Napor je okrenut ka budunosti, ka rezultatu. Neto se radi samo zbog nekog budueg rezultata, dobiti, pohlepe, dobre isplate. Zato Uitelji zena kau da je potreban beznaporni napor. ta oni podrazumevaju pod beznapornim naporom? Oni kau da je potreban teak rad, ali on ne treba da bude usmeren ka budunosti. 242

SOSPODO,

VAMA

nm

UUBAV

Treba da uivate u njemu. Ne zbog nekog spoljanjeg cilja - a k i ako time nita ne postignete, to je lepo samo po sebi. A to je neto najtee za ljudski um. Zato ja to zovem tekim radom. Najtee je neto raditi zbog njega samog, pevati pesmu radi nje same, meditirati zbog same meditacije, vole ti zbog same ljubavi. To je za ljudski um najtee, zato to je um okrenut ka budunosti. On kae, "Radi toga samog? Pa zato onda? ta e iz toga ispasti?" Dolaze mi ljudi i pitaju, "Moemo da meditiramo, ali ta emo postii? Moemo da postanemo sannvasini; ali ta time dobijamo?" To jc um - uvek pohlepan. Da vam ispriam... Jednoga dana Mula Nasrudin je kroz prozor gledao na ulicu i ugledao je poverioca koji se uputio kod njega. Znajui zato taj prikan dolazi, Mula je pozvao enu i rekao joj da ona izae na kraj sa posetiocem. Shodno tome, ena je otvorila vrata i rekla, "Da, gospodine, znam da jo uvek nismo platili. A iako Mula nije trenutno kod kue, on danonono smilja naine kako do doe do novca i plati vam dug. ak je i od mene traio da pazim na ulicu i kad god proe neko stado ovaca, izaem i pokupim parie vune koji su se moda zakaili za bunje. Tako emo, kada budemo sakupili dovoljno vune, moi da je upredemo, napravimo nekoliko alova, prodamo ih i tim novcem vam otplatimo dug." Kada je dola dotle, ovek je poeo da se smeje, na ta je Mula izaao iz svog skrovita i rekao, "Ti, lupeu, im si namirisao novac, poeo si da se kezi." Um je taj lupe. im dobije i nagovetaj neke budunosti, on poinje da se kezi. O d m a h skae na to, odmah to grabi --vie niste sada ovde. Med itacija je zbog sebe same, kao to je i ljubav zbog sebe same. Upitajte ruu zato cveta. O n a jednostavno cveta. Tako je lepo cvetati. U tome nema nikavog motiva. Upitajte ptice zato pevaju. O n e naprosto pevaju. O n e uivaju, blaene su u tome, tu nema nikakvog motiva. Odbacite um i motiv nestaje. Z a t o bar nekoliko sati na dan radite stvari zbog njih samih: pleite, pevajte, svirajte gitaru, sedite sa prijateljima, ili samo posmatrajte nebo. Bar nekoliko sati posvetite svoje vreme sutinskim aktivnostima. Te aktivnosti su teak rad. A 243

DANS DANS DOKO DANS

ja znam, um je veoma lenj. On voli da sanja, nee da radi, zato sve vreme misli na budunost. Ali u m j e veoma lenj. On samo misli na budunost tako da bi izbegao sadanjost i da bi izbegao izazove sadanjosti. uo sam jednu anegdotu. Hodajui obalom rukavca, neki ovek je naiao na mladia koji je lenjo leao ispod drveta sa pecarokim tapom u vodi, na kome se plovak mahnito trzao. "Hej, neto se upecalo!", rekao je. "Aha," otegao je pecaro. "Da li bi hteo da to izvue napolje?" Samo stoje eta to uradio, kad gaje onaj to se izleava zamolio, "Hoe da skine ribu, stavi novi mamac i ponovo zabaci tap u reku?" I to je u r a e n o , a onda je ovek prokomentarisao u ali, "Kad si toliko lenj, trebalo bi da ima decu koja e to da rade za tebe." "Nije loa ideja," prozevao je pecaro. "Jel' zna moda gde da naem neku trudnicu?" Takav je um; on ne eli nita da radi. On se jednostavno nada, eli, odlae. Budunost je varka da se odloi sadanjost; budunost je varka da se izbegne sadanjost. Ne radi se o tome da ete u budunosti neto da uradite, ne - jer opet e isti um biti tu i on e rei sutra, sutra. Umreete a neete uraditi nita, samo ete razmiljati. A to razmiljanje vam pomae da sauvate obraz: ne oseate se lenji jer toliko mislite o radu, uvek o obavljanju znaajnih stvari, sanjate o velikim stvarima i ne radite one male koje zapravo treba da se urade upravo sada. Teak rad znai da ste prisutni i da radite ono to vam je sadanjost donela kao izazov. Pre neki dan si rekao da je napor opasan, ali da je u meditaciji neophodno da se teko radi. Da, teak rad - jer morae da ide protiv uma. Teina nije u radu - rad je prekrasno jednostavan, rad je vrlo lak - teina potie od injenice da zato to si tako zamagljen umom, mora da izae iz njega. Umom nemakom umu, napor je istoto i teakrad Torazumem - ali svi umovi su nemaki. Z a t o su svi u takvoj nevolji, zato svako nalazi svoj faizam, svoj nacizam, svog Adolfa Hitlera, Svako to radi. Um je faista i um neprestano trai vode, nekog da povede. itav svet se iznenadio kada je Nemaka upala u zamku Adolfa Hitlera. 244

60SP0V0, VAMA TREBA UUBAV

Niko nije mogao da poveruje u to, to je bilo gotovo nelogino. Tako divna rasa sa velikom tradicijom uenja, uenih ljudi, velikih filozofa, Kanta, Hegela, Fojerbaha, Marksa ... Takva kultura sa tako prefinjenim intelektom; kultura velikih naunika, velikih muziara, velikih pisaca i pesnika; zemlja filozofa i profesora ... "Profesor" nije nigde bila tako potovana re kao u Nemakoj. ta se desilo sa tako inteligentnom rasom pa je pala u ruke priglupog oveka, gotovo idiota, Adolfa Hitlera? Ali ovo mora da se shvati: svo uenje, ako je povrno, ako potie od uma, nee pomoi. Uenje ostaje samo na povrini - duboko u sebi ostajete detinjasti. Ti profesori, ak i ovek kao to je Martin Hajdeger - veliki filozof, moemo rei najvei koga je proizveo ovaj vek - ak je i on postao sledbenik Adolfa Hitlera. ta se desilo tim divovima te su sledili tog skoro ludog oveka? To mora da se razume; tako neto moe da se dogodi, oduvek se to deavalo. Veliki umovi su veliki samo na povrini, duboko u svom biu oni su detinjasti; odrastao je samo njihov intelekt, oni nisu odrasli. Um Martina Hajdegera je bio veoma odrastao, njegovo bie vrlo detinjasto. Njegovo bie je detinjasto; ono eka da ga neko povede. Istinski zrela osoba ne prebacuje svoju odgovornost ni na koga drugog; ona postaje odgovorna za sopstveno bie. itava ta zemlja naunika, filozofa, profesora, pesnika, dinovskih intelektualaca, pala je kao rtva veoma obinog, mediokritetnog oveka. I taj ovek je njome vladao. To mora da pomogne svakom da bi shvatio glupost intelekta. Intelekt je povran. ovek mora da odraste u biu inae je uvek sklon, uvek je naklonjen da postane rtva takvih ljudi. Oni se uvek dogaaju. Um je uslovljen spolja; njime moe da se vlada spolja. Morate da odrastete u ne-um, jedino tada vama nee moi da se upravlja spolja. Jedino je ovek ne-uma slobodan, nezavisan. On nije ni Nemac, ni Indijac, ni Englez, ni Amerikanac - on je jednostavno slobodan. Amerikanac, Indijac, Nemac... to su nazivi vaih zatvora, to nisu neba vae slobode. To nisu neba d a se njima leti, to su tamnice da se u njima ivi. Slobodan ovek pripada samo sebi i nikom drugom. Slobodan ovek je jednostavno energija bez imena, bez oblika, bez rase, bez nacije. Dani nacija i rasa su proli, dani pojedinaca dolaze. U boljem 245

DANS

DANS

DOKO

DANS

svetu nee biti Nemaca, Indijaca, hindusa, hriana -postojae samo isti pojedinci, savreno slobodni, koji ive svoj ivot na svoj nain, ne uznemiravajui ivot nikog drugog i ne doputajui da ma ko uznemirava njihov ivot. Inae, u m j e detinjast a ipak domiljat. On moe da postane rtva bilo kog Adolfa Hitlera, bilo kog oviniste, bilo kog luaka koji je dovoljno hrabar ... a ljudi su hrabri, nikada ne oklevaju. U tome je bila privlanost Adolfa Hitlera. On je bio toliko hrabar da je bio apsolutno hrabar. Nikada ne bi oklevao, bio je apsolutno siguran. A ljudi koji su u svom biu nesigurni, odmah nalaze duboku privlanost kod takve osobe. To je ovek koji je tako siguran u odnosu na istinu da mora da je dosegao istinu. Poinju da se postrojavaju uz njega. Zbog svoje nesigurnosti postajete rtva nekoga koje lud. A ludi ljudi su uvek sigurni, samo vrlo, vrlo budni i svesni ljudi oklevaju. Njihovo oklevanje pokazuje njihovu svesnost i sloenost ivota. A u m j e veoma domiljat. On moe sve da racionalizuje. uo sam. Berger, koji se zajedno sa svojom enom krio od nacista u skrivenom berlinskom potkrovlju, odluio je da malo udahne sveeg vazduha. Dok je etao ulicom nabasao je na Adolfa Hitlera. Nemaki voda je izvadio pitolj i pokazao na gomilu konjske balege na ulici. "Hajde, Jeo!", povikao je. "Pojedi to ili u da te ubijem!" Drhtei, Berger je uradio kako mu je nareeno. Hitler je poeo tako da se smeje da mu je ispalo oruje. Berger gaje podigao i rekao, "Sada Ujedi balegu ili u pucati!" Firer je klekao i poeo da jede. Dok je on bio zauzet time, Berger se iskrao, pretrao ulicu, preskoio ogradu, i zadihano se uspeo stepenicama do mansarde. Zalupio je vrata, zakljuao ih i namakao rezu. "Hilda! Hilda", dozivao je svoju enu. "Pogodi sa kim sam danas ruao!" Um produava da daje racionalna objanjenja. ak i ako jedete konjsku balegu, on to moe da pretvori u ruak - i "Hilda, Hilda, pogodi s kim s a m danas ruao"! Pazite na zamke uma. A to vie budete budni, to ete vie moi da ivite u trenutku, u inu, potpuno. Tada nema motivacije: vi neto radite zato to uivate u tome. Zato to ja zovem najteim radom. Izai iz uma je najtei posao. Ali, to nije napor, to je svesnost; to nije napor, to je intenzivna svesnost. 246

SOSPOVO, VAMA TRtBA U UBAV

Poslednje pitanje: Da li je za prosvetljenje neophodno ljudsko telo. Zar pas ili dno koje je u cvatu ne mogu da se pros\ etle?
,

Dang, dang, doko dang, doko dang.

247

OOSHU

O s h o je r o e n u Kuevadi, Madija Prade, Indija, 11. d e c e m b r a 1931. Od njegovog najranijeg detinjstva bio je buntovni i nezavisni d u h , insistirajui na linom iskustvu istine vie od slepog prihvatanja znanja i verovanja primljenih od drugih. Posle prosvetljenja u svojoj dvadeset i prvoj godini, O s h o je zavrio svoje a k a d e m s k e studije i proveo nekoliko godina p r e davajui filozofiju na Univerzitetu u a b a l p u r u . Istovremeno je p u t o v a o Indijom i d r a o predavanja, izazivajui o r t o d o k s n e r e ligiozne voe na javne p o l e m i k e , ispitivao tradicionalna verovanja, i sretao ljude svih ivotnih pravaca. Intenzivno je itao sve to je m o g a o da p r o n a e , n e p r e k i d n o teei da usavri svoje znanje o verovanjima i psihologiji savremenog oveka. Krajem ezdesetih godina ovoga veka, O s h o je p o e o da razvija svoju jedinstvenu D i n a m i k u Meditaciju. M o d e r n i ovek, govorio j e , previe je o p t e r e e n zastarelim tradicijama prolosti, k a o i t e s k o b a m a m o d e r n o g ivota, tako da m o r a da proe kroz duboki proces proienja pre no to se moe p o n a d a t i da e otkriti bezmisaonost - o p u t e n o stanje meditacije. U skladu sa svojim r a d o m , O s h o je govorio o skoro svakom aspektu razvoja ljudske svesti. Proistio je sutinu onoga to je znaajno za spiritualnu potragu s a v r e m e n o g oveka, zasnovanu ne na i n t e l e k t u a l n o m razumevanju, ve isprobanu svojim linim egzistencijalnim iskustvom. 251

OSHO

On ne p r i p a d a nijednoj tradiciji - "Ja sam poetak p o t p u n o n o v e religiozne svesnosti", r e k a o je. "Molim vas, ne povezujte me sa prolou - o n a ak nije ni vredna pamenja." Njegovi govori uenicima i tragaocima irom sveta su o b javljeni u vie od est stotina tomova, i prevedeni na p r e k o trideset jezika. K a o to O s h o kae, "Moja poruka nije doktrina, niti filozofija. M o j a p o r u k a je zapravo alhemija, n a u k a transfor macije, t a k o da j e d i n o oni koji su spremni da u m r u takvi kakvi jesu i b u d u r o e n i p o n o v o u neem tako novom da ga sada ne m o g u ak ni zamisliti.... jedino takva nekolicina hrabrih ljudi e biti s p r e m n a da slua, jer sluanje postaje riskantno." "Sluajui p r e d u z i m a t e prvi korak ka tome da b u d e t e p r e p o r o e n i . T a k o , to nije filozofija od koje jednostavno m o e t e napraviti o g r t a i hvalisati se s njom. To nije doktrina u kojoj m o e t e nai u t e h u za uznemiravajua pitanja. Ne, moja p o r u k a nije n e k a v e r b a l n a komunikacija. O n a je m n o g o riskantnija. O n a nije nita m a n j e od umiranja i ponovnog roenja." O s h o je n a p u s t i o svoje telo 19. j a n u a r a 1990. Njegova pros t r a n a K o m u n a u P u n i , Indija, nastavlja da b u d e najvei c e n t a r za spiritualni rast na svetu, privlaei hiljade m e u n a r o d n i h posetilaca, koji dolaze da uestvuju u njenim meditacijama, terapijama, r a d u na telu i kreativnim programima, ili da j e d n o s t a v n o iskuse prisustvo u polju Bude (buddhafield - engleska kovanica k o j o m se opisuje K o m u n a u Puni).

ZA DALJE INFORMACIJE: M n o g e O s h o v e knjige su prevedene i objavljene na razliitim jezicima irom sveta. Za informacije o Oshu, njegovim meditaci j a m a , knjigama, k a s e t a m a i o adresama Oshovih centara na jbliih v a m a (najpoznatiji O s h o centri u Jugoslaviji se nalaze u N o v o m Sadu i S u t o m o r u , a postoje i u Hrvatskoj i Sloveniji), kontaktirajte:

252

OSHO

Osho Commune International 17 Koregaon Park Pune 411011 (MS) india Tet: +91 (0)212 628 561 Fax:+91 (0)212 624 181 E-mail: osho-commune@osho.org (Elektronska pota preko Interneta)

Osho International 24 St James s Street London SVV1A1HA UK Tel: +44 (0) 171 9251900 Fax:+44 (0)171 9251901 E-mail: osho_int@osho.org (Elektronska pota preko Interneta)

Osho America P O Box 12517 Scottsdale, AZ 85260 USA Tel:+ 1 602 905 2612 Orders: 800 777 7743 Fax:+ 1602 905 2618 E-mail: osho_america@osho.org (Elektronska pota preko Interneta) http://www.osho.org O v o j e s v e o b u h v a t a n w e b p r o s t o r n a I n t e r n e t u , koji p r e d stavlja k o m p l e t a n k a t a l o g O s h o v i h knjiga i kaseta, j e d n u turu k r o z O s h o v u K o m u n u u P u n i , Indija, listu Oshovih c e n t a r a za informisanje i r o m sveta, k a o i izbor iz Oshovih govora.

253

OSHO

MEUNARODNA

OSHO KOMUNA

M e u n a r o d n a O s h o K o m u n a u Puni, Indija, koja je v o e n a vizijom prosvetljenog uitelja O s h a , moe se opisati kao labora torija, e k s p e r i m e n t u stvaranju "Novog oveka" - ljudskog bia koje ivi u harmoniji sa s a m i m s o b o m i svojim okruenjem, i koji je s l o b o d a n od svih ideologija i sistema verovanjakoje d a n a s dele oveanstvo. Multiverzitet (kovanica koja oznaava skup vie uni verziteta) O s h o v e K o m u n e n u d i stotine seminara, grupa i tren inga, k o g a predstavljaju devet razliitih fakulteta: OSHO KOLA ZA USREDITENJE l ZEN BORILAKE VETINE OSHO KOLA ZA KREATIVNE UMETN0ST1 OSHO MEUNARODNA AKADEMIJA ZA ISCEUTEUSKE VETINE OSHO AKADEMIJA ZA MEDITACIJU OSHOV INSTITUT ZA LJUBAV I SVESNOST OSHO KOLA MISTICIZMA OSHOV INSTITUT ZA TIBETANSKO PULSIRAJUE LEENJE OSHO CENTAR ZA TRANSFORMACIJU OSHO KLUB ZA MEDITACIJU: KREATIVNA DOKOLICA Svi ovi p r o g r a m i su uoblieni da p o m o g n u ljudima da p r o n a u sutinu meditacije: pasivno svedoenje misli, emocija i akcija, bez prosuivanja ili poistoveenja. K a o nijedna d r u g a od m n o g i h tradicionalnih istonih disciplina, meditacija u M e u n a r o d n o j O s h o K o m u n i j e nerazdvojni d e o svakodnevnog ivota - rad, druenje ili j e d n o s t a v n o prisutnost. Rezultat toga je da se ljudi ne odriu sveta, ve uvode u njega d u h svesnosti i slavlja, kroz d u b o k o oboavanje ivota. 254

OSHO

V r h u n a c svakog d a n a u K o m u n i je okupljanje Oshovog Bratstva Belih O d o r a . O v o dvosatno slavlje kroz muziku, ples i tiinu, sa O s h o v i m p r e d a v a n j e m sa videa, je jedinstveno - pot p u n a meditacija u sebi, k a d a se hiljade tragaa, po Oshovim recima, "rastapaju u m o r u svesnosti."

255