UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATIKI FAKULTET

ARABLJANSKA MATEMATIKA

PROFESOR dr. Zoran Lui

STUDENTKINJA Miladinovi Naa

BEOGRAD, jun 2004

SADRAJ

1. Uvod 2. Poeci 3. Znaajni prevodi 4. Abu Dafar Muhamed Ibn Musa Al Horezmi 5. Dostignua u trigonometriji 6. Rezime 7. Literatura

UVOD

Naa zapadna kultura i civilizacija u velikoj meri se razvijala kao manje vie prirodni nastavak bogate grko-rimske tradicije. Posmatrano sa strane prostorne dimenzije, nekadanje Rimsko Carstvo inilo bi se najprirodnijim prenosiocem bogatog naslea Stare Grke i Helenizma na Evropu, samim tim i nauke, pa i matematike. Meutim, starogrka matematika je stigla u Evropu i rairila se njome vrlo zaobilazanim putem koji, gledajui geografsku kartu, verovatno ne bismo oekivali. Naime, Arapski matematiari su je doneli preko Mavarske panije! tavie, ima prilian broj klasinih dela koja na grkom originalu uopte nisu ni sauvana, ve su nam poznata tek iz njihovih prevoda na arapski jezik. U relativno kratkom razdoblju od priblino jednog veka Arapi su nakon Muhamedove smrti zavladali velikim prostranstvima evroazijskog kontinenta: mestimino sve od reke Ebra u paniji na zapadu, pa do reke Inda u Indiji na istoku, ukljuujui i znatne delove severne Afrike. Povremeno neprijateljstvo prema ranijim domorodakim kulturama tog podruja Arapi su ubrzo zamenili irokim zanimanjem za sve to je u tim kulturama bilo stvoreno. Tako je islam vrlo rano postao tolerantan prema nosiocima nauke drugih religija, posebno, hrianske i jevrejske, i asimilirao je gotovo sve naune grane tih podruja, a posebno i nadasve matematiku i astronomiju. Razdoblje od, recimo osmog do petnaestog veka posebno je vano i znaajno u istoriji arapske matematike upravo po tome to je ona tada delovala kao srednjevekovna spona izmeu starogrke matematike koja je bila najdominantnija u starom veku, i matematike novog veka kada je centar matematikog stvaranja bio u Evropi. Istovremeno, sazrevala je i matematika misao arpskih mislilaca, donosei nova originalna dela.

POECI

Najvei procvat muslimanska drava je postigla u periodu kalifata u Damasku i Bagdadu, a mongolska najezda ju je sutinski unitila. Iako je Islam i danas jedna od najveih svetskih religija, njegov civilizacijski i kulturni vrh, period u kome je dao relativno najvei doprinos oveanstvu jeste period ta dva kalifata, okvirno izmeu osmog i trinaestog veka. Evrocentrina istorijografija nadahnuta hrianskim elitizmom sklona je da islamskoj kulturi, prepie puko uvanje, u najboljem sluaju transfer miljenja i ideja. Stvari, meutim, ne stoje tako. Bar u periodu damaskog, a posebno bagdatskog kalifata, dok je islam bio nacionalna religija Arapa, moemo sasvim pouzdano govoriti o autentinoj kulturi. Ona se, razume se, naslanjala na prethodne, ali je dala i svoj originalni doprinos. Jedna od glavnih intelektualnih disciplina koja je cvetala u arabljanskom periodu islama bila je - matematika.
1

Njeni poeci se mogu smestiti na prelasku iz osmog u deveti vek u bagdadski kalifat u poetku vladavine Abasida. U tom periodu su vladali peti kalif Harun al-Raid (roen 763. ili 766., vladao od 786. do 809.) i njegov sin, esti kalif Al Mamun (roen 786., vladao od 809.do833.). Njih dvojica oliivaju civilizacijske i kulturne vrednosti vezane za arabljanski period islama. Al-Raid je Bagdad svoje epohe doveo do prestonice sveta. Ostao je zabeleen u istorijografiji ali i u usmenoj mitologiji kao mecena kulture i ekstravagantan vladar. Kalif iz uvenih Prie iz 1001 noi upravo je on. Njegov sin Al Mamun bio je znatno ozbiljniji vladar. On je osnovao u Bagdadu Kuu mudrosti- ekvivalent Aleksandrijskog muzeja. Kua mudrosti ( Bejt al-hikma ) imala je svoju biblioteku i opservatoriju. Dok je otac bio preteno mecena umetnik, sin je imao naglaenu sklonost ka nauci. U periodu njihove vladavine poinje intezivno prevoenje grkih antikih tekstova iz raznih oblasti ali, interesantno, sa akcentom na prirodne nauke i pre svega matematiku.

to je bio konvencionalni naziv za islamsku kulturu u periodu kalifata u kojima su dominirali Arapi, iako su sami stvaraoci neretko bili Jevreji i hriani

Podsticaj za ovakvo interesovanje nije skroz poznat. Predpostavlja se da su arabljanski intelektualci, oslukujui ideoloki glas svojih mecena, koje su istovremeno bile i verski poglavari, zakljuili da je uputnije izuavati grka nauna dela koja su za razliku od knjievnih i filozofskih svakako sadravala manju duhovnu opasnost i rizik po uenje Muhameda. Drugi razlog zainteresovanosti ba za prirodne nauke i matematiku je to to je razvoj trgovine doveo Arape ak do Indije.Tamo su naili na neka drugaija nauna i matematika dostignua, koja su mogla da uporede i poveu sa grkim i vavilonskim.

ZNAAJNI PREVODI

S obzirom na potpuno ieznue grke kulture i matematike u Evropi, arabljanskoj matematici smo pre svega zahvalni na prevodima grkih matematikih tekstova. Mnogi od njih su nam poznati samo zahvaljujui tim prevodima poto su originali i prepisi odavno nestali. tavie, nekoliko vekova kasnije kada je u Evropi konano osvanula renesansa, arapski matematiki tekstovi, ili pak prevodi grkih prevoda na arapski bili su osnovni matematiki izvor poto je jo bilo matematiara koji su mogli prevesti sa arapskog na latinski, dok je broj poznavalaca grkog bio zanemarljiv. Na samim poecima bagdadskog kalifata Al Raid je finansirao izvesnog Al Hadada da prevede Eukledove ElementeI. Zanimljivo je da je jo jedan prevod nainio Ibn Iak (808-873), po narudbi Al Mamuna. Ovaj prevod je postao popularniji od prvog, i kasnija izdanja su poivala na njemu. Prvu redakciju je krajem devetog veka nainio Ibn Kurah, dok je u trinaestom veku obavljena jo jedna redakcija koju je uradio at-Tusi.2
2

Nasir ad-Dina at-Tusi ( 1201-1274 ), mongolski vladar, izgradio, nakon to su Mongoli opustoili Bagdad (posle 1256.),nov nauni centar blizu Marghinske opservatorije. Bitan je i to je od astronomije odvojio trigonometriju u samostalnu nauku. Njegovi pokuaji da dokae peti Euklidov postulat, pri emu je sledio tok misli Omara Hajama , velikog arapskog mislioca i pesnika ( 1048-1131), pokazuju da je cenio teorijsku metodu Grka. U Rimu je 1594. godine tampana rasprava ' Euclidis Elementorum libri tredecim ex traditione doctorissimi Nasaridini Tusuni ', koja se pripisuje at-Tusiju. Njegov uticaj se osea u Evropi u vreme renesanse, a ak je 1651. i 1663. Don Valis ( 16161703) koristio Nasirove radove o uvenom Euklidovom petom postulatu.

Evropa je Elemente upoznala upravo preko ovih arapskih prevoda. Adelar iz Bata , engleski sholastiki filozof iz dvanaestog veka, prvi je preveo, pretpostavlja se negde oko 1120., sa arapskog na latinski Elemente i snabdeo ih ak komentarima a nainio je jedno skaeno izdanje. Ovaj njegov prevod je potom vekovima bio glavni evropski udbenik geometrije, pa i svekolike matematike. Inae, prvi direktan prevod Elemenata sa grkog, bez korienja arapskog posrednikog teksta nainjen je tek etiri veka kasnije - 1505. godine. Objavio ga je na latinskom, u Beu, Bartolomeo Zamberti.
3

Samo ova zasluga prenoenaj Elemenata i premoavanja evropskog mranog doba bila bi sasvim dovoljna da arabljansku matematiku upie zlatnim slovima u istoriju matematike. Osim ove znamenite knjige Arapi su preveli skoro sve to im je od grke matematike dolo do ruku, pristupajui tom poslu vrlo savesno i predano. Podatak da je Ptolomejev4 Veliki zbornik astronomije tj. Velika sintaksa postao opte prihvaen pod nazivom Almagest ukazuje na uticaj arpskih prevoda na Zapad (spajanjem arapskog 'al' sa grkim 'megiste'). Kao i Euklidove Elemente i ovaj prevod je sainio Al-Hadad, sve prema sirijskim verzijama u koje je bio veoma upuen ( poznavao je sirijski jezik, ali je imao i saradnika, jednog hrianskog svetenika iz Edese ). Osim ova dva kapitalna dela Arapi su preveli sva znaajnija Euklidova dela, meu njima i Podatak, Optiku, Fenomene i O deljenjima. Arhimed je, iz nejasnih razloga, bio manji popularan i prevedena su mu samo O sferi i cilindru i O merenju kruga. Prevedena su sva Apolonijeva dela, a od Diofanta i Menelaja, od prvog Aritmetika, od drugog Sferika. I manje vani grki matematiari i manje vana dela rado su prevoena! Prevedeni su Dioklov traktat o ogledalima, Dionizijeva Sferika, Papov rad o mehanici, Ptolomejev Planisferijum, Hipiskusov traktat o regularnim politopima,

Adelar je slavu stekao prevodima sa arapskog. Za sobom je, osim neto ne posebno originalnih filozofskih tekstova, ostavio 76 rasprava o najrazliitijim oblastima znanja, koje su se uglavnom zasnivale na arabljanskoj nauci. Pre nego to se 1125. nastanio u Batu u Engleskoj, i postao uitelj budueg kralja Henrija II, proveo je 15 godina putujui po Francuskoj gde se i kolovao ( studirao muziku na Sorboni ), i po Italiji, Siriji, Palestini i paniji, koja je tada bila pod vlau Arapa. Predanje tvrdi da se maskirao u Arapina i da je studirao na njihovim univerzitetima. Pretpostavlja se da je do primerka Elemenata , koji je preveo sa arapskog, doao upravo na nekom univerzitetu u paniji. Inae, preveo je i al-Madritijeve astronomske tablice. Kod ovog prevoda je bitan deo koji je preuzet od al-Horezmija 4 Ptolomej, Klaudije ( iveo od oko 100 do oko 178 ) bavio se prouavanjem teorije paralelnih. Proklo (oko 410485) kaze da je dokazivao da prava koja see dve disjunktne prave jedne ravni, sa svoje strane, sa njima zahvata podudarne uglove

koji je dugo smatran za XIV i XV knjigu Elemenata, da bismo tek u novijoj epohi saznali da je to originalan rad, ekstenzija Euklidovog. Pored prevodioca i prevedenih matematikih dela treba pomenuti i alDauhurija, odlinog i prvog komentatora Elemenata. Nastojao je da sveki red velikog Grka razume tako to ga prvo podvrgne sumnji, a potom tek, poto se sumnja raspri, prihvati kao svoj. Zna se da je od 829. - 833. uestvovao u astronomskim posmatranjima u Bagdadu i Damasku. Njegovi komentari su u mnogome slini Simplikiljevim. Polazei od tvrenja da postoji prava koja sadri proizvoljnu taku unutar otrog ugla i see krake tog ugla, on dokazuje V postulat.

ABU DAFAR MUHAMED IBN MUSA AL HOREZMI

Jedan od prvih, meu arapskim matematiarima najznaajniji, bio je Al Horezmi (oko 770 - oko 850.) koji je iveo u Bagdadu i stvarao u Kui mudrosti (roen na teritoriji dananjeg Uzbekistana). Lina biografija nije nam poznata ali iz posveta dva njegova glavna dela jasno je da mu je kalif Al Mamun bio mecena. Kako god, on je svakako bio originalan matematiar, ali ne neko ko bi se mogao meriti sa zlatnim dobom grke matematike. Meutim, s obzirom na okruenje i skoro potpun mrak u koji je zapala Evropa, Al Horezmi zauzima vrlo znaajno mesto. Zapravo, on je prvi matematiar posle skoro pola milenijuma, od poznog helenizma, ije ime uopte vredi pominjati. Posle al-Fazarija dolazi na mesto glavnog bibliotekara u Kui mudrosti, i tu e funkciju s potovanjem obavljati sve do svoje smrti. On je bio centar oko koga su se okupljali naunici, istoriari i pesnici, kojima je delio poslove i zaduenja, sve vreme posveujui se pisanju. Dela, ne usko vezana za matematiku * Ako se, najpre, po strani ostave delaoja su ga proslavila, onda se treba prisetiti knjiga koje su u ono vreme, moda, bile traenije od algebarskih rasprava. Prema Ptolomejevoj Geografiji, koju je preveo skupa sa drugim znalcima sirijskog jezika, napisao je svoju Sliku zemlje

(Surat al-Ard ) koja je dugo sluila kao osnov za mnogobrojne geografske studije. U ono vreme njegovo geografska karta sveta bila je najsavrenija. Jo jedan njegov spis je imao velikog znaaja u islamskom svetu -njegova rasprava o sunanom asovnikua, on je sastavio jednu raspravu o astrolabu u kojoj je, pored detaljnog opisa ovog korisnog instrumenta za opservatorijska posmatranja, dao i druga korisna uputstva. Al Horezmi je na osnovu Ptolomejevog Almagesta sastavio dobre i za ono vreme najpouzdanije astronomske tablice, poznate pod nazivom Zid al-Horezmi ili Zid al-Mamuni, prema vladaru za koga je radio. Pitagorina teorema * U formulaciji Al Horezmija Pitagorina teorema glasi ovako: "Znaj da, u svakom pravouglom trouglu, ono to se dobija mnoenja dveju najkraih strana, svake sa njom samom, i pravei zbir, jednako je onom to se dobije mnoenjem najdue strane sa njom samom". On dokazuje teoremu u specijalnom sluaju pravbouglog jedakokrakog trougla. Taj dokaz je slian ve poznatim dokazima u Indiji i Grkoj. U oblasti ravnih figura izuava trouglove, i to: pravougle, sa otrim isa tupim uglovima. Kao karakteristiku tog razlikovanja on navodi odnos odgovarajuih jednakosti odnosno nejednakosti meu kvadratima na najveoj strani i zbira kvadrata na drugim dvema stranama. Razlikuje pet vrsta etvorouglova: kvadrate, pravougaonike, rombove ( 'koji imaju oblik oka' ), paralelograme ili etvorougle 'koji lie na romb', i napokon etvorougle koji imaju strane i uglove 'potpuno jednake'. Najvanija dela * Kljuno delo Al Horezmija je: Hisab al-dabr val mukabala. To je traktat o algebri i znai ' knjiga o svoenju i dvostrukom oduzimanju'. U odnosu na relevantne radove i rezultate grke matematike, Hisab... je prepoznatljiv korak napred. Dok su se alksandrijski nastavljai Euklida bavili teorijom brojeva i iracionalnostima, koji su donekle bili produeni radovima Diofanta, Al Horezmi zaista zasniva ono to se danas naziva - ALGEBRA. Ta knjiga , algebra , iji se arapski tekst sauvao, postala je poznata na Zapadu preko latinskog prevoda, a re ' al-dabr ' se poela upotrebljavati kao sinonim za celokupnu algebru. Naslonjen na grku tradiciju , ali oigledno i indijska saznanja koje su u Bagdad doneli putnici iz ddaleke Azije, Al Horezmi sistematski zasniva ono to

danas nazivamo ddecimalnim brojevnim sistemom, i njegovim zapisivanjem u pozicionom sistemu sa oznakama za svaku cifru.Kroz njegovo delo zasnovano je ono to danas nazivamo arapskim brojevima. Mnogi istraivai sa pravom naglaavaju da treba govoriti o indijskim brojevima, poto je odande potekla forma dekadnog brojnog sistema kakvu danas koristimo. injenica je da je do nas ovaj sistem doao preko Arapa, te se pridev arapski i zadrao.5 Algoritam* Osim to nam je podario ime za jednu od glavnih oblasti savremene matematike, Al Horezmi je i svoje vlastito ime , nekoliko vekove kasnije, ucrtao u osnove matematike. Naime, kad je poetkom 12. veka na latinski 6 preveden jedan Al Horezmijev aritmetiki prirunik pod nazivom Al Horezmi o indijskoj vetini raunanja, on je na latinskom dobio naziv Algoritmi de numero indorum. Prirunik je zatim, vekovima korien u itavoj Evropi, i mnogi koji su kasnje uili iz njega aritmetiku, nisu ni znali da je Algoritmi zapravo latinizovano Al Horezmijevo ime, pa su taj postupak poeli da upotrebljavaju za postupak, proceduru uopte. Otuda i u savremenoj matematici naziv za postupak kojim se, u konanom broju koraka, sistematski , stie do reenja problema zove - algoritam. Prvo delo koje nam je danas poznato,u kojem se objanjavaju decimalni pozicioni brojni sistem i operacije u tom sistemu, jeste jedan prevod Al Horeznijeve knjige koji se uva u biblioteci Univerziteta u Kembridu. Prepis ovog dela vrvi od praznih mesta i greaka, ali je ipak slavan. On poinje reima: "Dixit Algortmi", to znai "Algoritmi je rekao", i prekida se usled jednog primera o mnoenju razlomaka. Na njemu nema nikakvih drugi oznaka koje bi upuivale na autora rada. Ipak se on zna zahvaljujui drugim radovima koji su sauvani. Al Horezmi se koristi tzv. istonjakim arapskim znacima, pomou njih pie u manuskriptu broj 326, i te brojeve nalazimo rairene u istonoj Evropi u 12. i 13. veku. Da bi pokazao kako se neki broj ita, on uzima jedan zastruujue veliki broj: 1 180 703 051 492 863, i ita ga na sledei nain: hiljada hiljada hiljada hiljada hiljada (pet puta) i jedna stotina hiljada hiljada hiljada hiljada (etiri puta) i zatim osamdeset hiljada hiljada hiljada hiljada (etiri puta) i zatim sedam stotina hiljada hiljada hiljada (tri puta) i tri hiljade hiljada hiljada hiljada (tri puta) i predeset i jedna hiljada hiljada (dva puta) i etiri stotine hiljada i devedeset i dve
5

Slino je sa aditivnim sistemom zapisivanja brojeva koje danas zovemo rimski iako se zapravo raadi o grkoj tehnici, jedino su grka slova zamenjema latinskim. 6 Po nekim izvorima prevod je Fibonaijev, dok opet mnogi istoriari to spore, jer u Evropi za taj prrevod znalo mnogo pre Fibonaijevog roenja

hiljade i osamstotina ezdeset i tri. Ovako opiran nain itanja brojeva dugo se zadrao u Evropi i na istoku. Al Horezmi uvodi deljenje sa dva za koje preporuuje, suprotno drugim operacijama, da se raunu prstupi od pozicija koje zauzimaju najnii rang prema onima iji je rang najvii. U sluaju neparnog broja on uzima jedinicu od ovog poslednjeg, koji pokazuje kao polovinu u obliku seksegezimalnog razlomka 30/60. Posle deljenja sa dva objanjava se mnoenje sa dva, latinski reeno duplicatio. Potom se ide na mnoenje. Al Horezmi zna da e njegovu knjigu itati poetnici, pa prvo treba nauiti napamet jedan puta jedan i tako redom do devet puta devet. Pored ostalog treba imati na umu da se i nulom mnoi7. Tako da je 0 x N = 0 i N x 0 = 0. Opisujui mnoenje, Al Horezmi kae neto to e ponoviti etiri veka posle njega Leonardo Fibonai. Da bi se pokazalo mnoenje prema Al Horezmiju treba pogledati primer koji delimino stoji u manu skriptu. Mnoe se brojevi 2 3 2 6 sa 2 1 4. Potpiu se tako jedan pored drugih, da krajnji znak jednog inioca doe pred prvi znak drugog inioca: 2326 212 mnoi se prvo dva koji u mnoenju zauzima najvie mesto, sa brojevima prvog inioca, to daje 4 2 8. Taj se broj napie iznad 2 1 4 na liniju drugog inioca, gde prvo treba izostaviti znak dva. Potom se premeta mnoenje za jedno mesto u desno: 428326 214 mnoi se znak tri pod kojim se nalazi broj koji zauzima manji rang od prvog inioca sa 2 1 4, to daje 6 4 2. Dodaje se 64 na 28 to daje 92. Pie se taj broj iznad 21. to se tie broja dva ona se pie namestoonog znaka koji e se izbrisati. Istovremeno se prvi inilac premeta za jedno mesto udesno: 492226 214 Ponovlja se na isti nain postupak sa znakom 2 koji se nalazi iznad 4, pa piemo: 496486 214 Napokon se ista operacija obavlja sa brojem 6 gornjeg broja. Tada se na tablici u gornjem redu dobija rezultat 4 9 7 7 6 4.
7

Najstariji pisani dokument sa znakom za nulu potie iz IX veka, Indija. Postoji verovatnoa da je znak "0" za nulu nastao pod grkim uticam ("ouden" je grka re koja znai nula).

Grci nisu tako raunali ve Indijci, to jo jednom podvlai vezanost arapskih matematiara za njihovo naslee. Najveu slavu Al Horezmi je stekao u algebri. U oksfordskoj biblioteci uva se jedan manuskript iz godine 1342. Arapski tekst ima puni naslov Al-kitab alMuhtasar min hisab al-dabr va-l-mukabala (Kratka knjiga o algebarskom raunu i Almukabali). Tekst je podeljen na tri dela: 1) algebarski deo, kome prethodi kratko poglavlje o ugovorima sainjenim pomou prostog pravila trojnog, koji su upotrebljavali Indijci; 2) vrlo kratko poglavlje o geometriji gde se koristi algebra u vezi sa merama; 3) opirniji deo o testamentima i nasleivanju. U aritmetici, kae Al Horezmi, susreu se obini brojevi. U algebri imamo tri vrste brojeva: jednostavne brojeve ili dirham (dirham od grke rei drahmanovana jedinica), dizr (koren, u ranijem znaenju koren biljke) ili aj (stvar) i mal (dobro, ukupan zbir, ali takoe i kvadrat). Mal je proizvod od dizr sa samim sobom dok je dizr jedna veliina koju treba esto mnoiti sa samom sobom . Mal slui kao nepoznata veliina u problemima gde se koriste linearne jednaine. Kasnije je mal dobilo znaenje kvadrata da bi se dao suprotan izraz korenu - dizr. Re aj je verovatno bila izabrana zbog svog smisla da bi oznaila veliinu, stvar mnoenja. Re dizr je prevod sanskritske rei mula koja oznaava koren drveta ili biljke; i nalseivanju ona je osnov, element, poreklo. U istoriji matematike veoma je znaajna Al Horezmijeva sistematizacija est kanonskih oblika jednaina prvog i drugog stepena. Tu se uvode dve raunske operacije kao nain reavanja tih jendaina: dabra imukabala. U kanonskim oblicima ovi lanovi treba da se pojavljuju kao aditivne veliine, zbog toga ih psotoji samo est. To su: 1) kvadrati su jednaki korenima ax2=bx 2) kvadrati jednaki broju ax2=c 3) koreni jednaki broju ax=c 4) kvadrati i koreni jednaki broju ax2+bx=c 5) kvadrati i broj jednaki korenima ax2+c=bx 6) koreni brojevi jendaki kvadratima bx+c=ax2. Al Horezmi nastavlja tradiciju operisanja sa pozitivnim brojevima i jednaine ( linearne i kvadratne ) svodi na raznovrsne oblike kako bi sa obe strane znaka jednakosti imao pozitivne sabirke. Naravno, u to vreme nema znaka

jednakosti kao ni bilo kog drugog matematikog simbola, osim oznaka za brojeve. Sve se izlaze prirodnim jezikom, to ak i jednostavne dokaze ini veoma dugim i teko razumljivim. 'Al-dabr' i 'al-mukabl' su zapravo operacije, postupci kojima se ovo svoenje obavlja. U savremenoj notaciji kada se, recimo, jednaina x2 = 40x - x2 svodi na jednainu 5x2 =40x, primenjuje se al-dabr (svoenje, ureivanje) a kada se jednaina 50+3x+ x2 =29+10x svodi na jednainu 21+ x2 = 7x dva puta se primenjuje "al-mukabala" koja znai uravnoteivanje, a zapravo se misli na oduzimanje s obe strane jednaine, odakle je i potekao evropski prevod "dvotruko oduzimanje". Al Horezmi daje i formule koje doputaju da se u praktine svrhe izrauna zapremina prizme, cilindra, piramide, kupe, zarubljene piramide kvadratne osnove, ija su osnova i visina poznati. Ova poslednja zapremina bila je posmatrana kao razlika zapremina dve cele piramide ije su visine prvo bile date. Lopta. kod Al Horezmija, nije bila razmatrana.

DOSTIGNUA U TRIGONOMETRIJI

Arapska astronomija se posebno interesovala za trigonometriju. Re sinus je latinski prevod sanskritske rei ' dija ' napisane na arapski nain. Vrednosti sinusa odgovaraju polutetivama udvostruenih uglova ( Ptolomej je uzimao celu tetivu ) i tretiraju se kao dui, a ne kao brojevi. Znaajan deo trigonometrije sadran je u radovima al-Batanija ( Albategnius, 858-921 ), koji je bio jedan od najveih arapskih astronoma. On kae: " Prenik EC, koji na dva jednaka luka deli luk AB deli slino tetivu AB na dva jednaka dela, AD i DB, koji su polutetive dvostrikog luka AB. No tetiva je sa dijametrom kao polutetiva sa polupreniko u odnosu. Tako kad se ima jedan luk AB, umesto da se udvaja da bi mu se traila tetiva AB, moe se prihvatiti jednostavni luk i posmatrati polutetivaAD ili Dbkoje su sa jedne ili sa druge strane prenika. Te polutetive mi uvodimo da nam slue u naem raunu, gde je zaista nepotrebno da se udvostruava luk.Ptolomej se sluio celom tetivom samo u cilju olakavanja dokazivanja, ali mi smo ve uzeli te polu tetive dvotrukih lukova u celoj irini etvrtoddela kruga i ve smo pisali te polu tetive direktno poreed svkog od lukova, od 0 do 90,polustepen po polustepen." Njemu pripadaju i tablice kotangensa za svaki stepen . Takoe je razradio i brojne relacije meu osnovnim trigonometrijskim funkcijama. Znao je i za kosinosnu teoremu za sferni trougao. Al-Batani je u svijim proraunima, vezanim za astronomiju gde je takoe ostavio veliki trag, koristio iskljuivo trigonometriju, ane geometriju kao njegovi helenistiki prethodnici. Sainio je katalog od oko 500 zvezda i znatno poporavio Ptolomejeva merenjea duine godine. Takoe, je primetio da postoje ne samo totalna nego i anularna 8pomraenja Sunca. Time je bio na dobrom putu da shvati da se Zemlja okree oko Sunca ( rastojanja Sunca od Zemlje se menja u toku godine ). Ali, izgleda da je Ptolomejev uticaj na sredjevekovne naunike bio tako veliki da se nisu usuivali da revidiraju njegov geocentrini prikaz sveta.

Prstenasta,od latinske rei anullum to znai prsten

Al-Batanijevi radovi pokazuju da Arapi nisu bili samo prepisivai. Abu-lBafa ( 940 - 997 ) izveo je sinusnu teoremu sferne trigonometrije, sainio je tablice sinusa sa intervalom od 15' u kojima su vrednosti tane do osme desetine cifre. Uveo je dui koje odgovaraju sekansu i kosekansu i izveo mnogo razliitih gometrijskih konstrukcija pomou estara sa konstantnim otvorom. On je, takoe poao putem grkih naunika u izuavanju jednaina 3. i 4. stepena.

REZIME

Iako se smatra da su Arapi u dostignuima nauke, i naravno matematike, bitni jedino kao sakupljai i prenosioci tekovina starih naroda ipak nije tako. Poevi od VIII veka oni stupaju na scenu i zauzimaju svoje mesto pored znaajnih naunika kako u Evorpi tako i na Dalekom Istoku. Ako posmatramo Evropu u tom istom periodu nai emo samo nekoliko orginalnih umova u domenu matematike. Broj arapskih, persijskih i turskih uenjaka se poveava i njihova dostignua postaju sve znaajnija. Samo je u periodu od 1200 do 1400 evropska matematika bila u prednosti, ali ak i tada je arapski uticaj bio jedan od dominantnih pokretaa. Pravedno bi bilo priznati da su tokom est vekova arapski matematiari premaivali svoje savremenike kako na istoku tako i na zapadu i bili podjednaki u svojim originalnim delima.

LITERATURA

 M. Boi, Pregled istorije i filozofije matematike, Zavod za udbenike i

nastavna sredstva, Beograd, 2002.

T.L. Heath, A History of Greec Mathematics, vol II, Dover, New York,
1981.

Z. Lui, Euklidska i hiperbolika geometrija, Total Design i Matematiki

fakultet, Beograd, 1997.

D. Nelson, The Penguin Dictionary of Mathematics, third edition, Penguin

Books

R. Risojevi, Slavni Arapski matematiari, Nolit, Beograd, 1988. D.J. Strojk, Kratak pregled istorije matematike, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 1991.