Razvojna disleksija Ona prati usporen psihomotomi i govorno-jeziki razvoj deteta.

U ovu gmpu disleksiara spadaju i deca koja su prenatalno, perinatalno i postnatalno pretrpela modane povrede. U razvojne disleksije spadaju sledee:
a)

Disleksija koja nastaje usled nezrelosti psihomotornog sistema iji je uzrok jo uvek nedovoljno definisan. Nezrelost psihomotomog sistema iskljuuje hereditet i neuroloke povrede, ali ukljuuje ukrtenu lateralizovanost, dislateralizovanost i eventualno nedostatak neuroimpulsa zbog neadekvatnih biohe- mijskih procesa. Disfazina disleksija koja se javlja kao posledica patoloki nerazvijenog govomo- jezikog sistema (razvojna disfazija) moe imati traumatoloku, neuroloku osnovu. Smetnju predstavlja nedostatak nekih glasova, agramatizam, suena leksika, semantika i sintaksa, odnosno opta nezrelost za funkciju govora. Disleksija nastala kao posledica povreda C.N.S.-a (s neurolokim znacima) i usled minimalne modane disfunkcije (MMD) ak iako je govorno-jeziki sistem intaktan. Razvojna disleksija se odnosi na stanje gde inae inteligentna deca neoekivano imaju neuspeh

b)

c)

kod uenja itanja. Nekada izgleda da se sasvim dmgaije dogaa, to znai da zaostalo retardirano dete razvije iznenaujuu i neoekivanu sposobnost da naglas ita. Ovaj fenomen je nazvan terminom "hiperleksija". Hiperleksini deficit se ogleda u smanjenju sposobnosti da se poveu eme rei sa njihovim znaenjem. ita se na glas uz pomo direktnih veza izmeu vizuelnih i auditivnih seanja. Ukoliko ostavimo hiperleksiju po strani moemo istai etiri razliita virijeteta razvojne disleksije, a to su: razvojna duboka disleksija, razvojna povrinska disleksija, razvojna fonoloka disleksija, razvojno itanje slovo-po-slovo. Razvojna disleksija je uzrokovana relativnom neefikasnou modula iz leve hemisfere dok steena disleksija nastaje povredivanjem tih istih modula. Veina razvojnih disleksiara potpada pod povrinski ili fonoloki tip ili pokazuje kombinaciju ovih simptoma. Razvojni povrinski disleksiari su loi kod direktnog vizuelnogprepoznavanja i u velikom stepenu se oslanjaju na foniko rekodiranje i medijaciju. Razvojni fonoloki disleksiari ili disleksiari itave rei mogu nauiti da prepoznaju po videnju, ali imaju jako slabe rezultate kod fonikog rekodiranja i medijacije. Mitter (1982) slabe itae deli na:

1) Tip

itave rei (prepoznavanje itave rei po videnju, ekvivalentni razvojnoj fonolokoj

disleksiji);
2)

Tip rekodiranja (oslanjaju se na foniku medijaciju; itai rekodiranja su ekvivalentni razvojnoj povrinskoj disleksiji, tanije itaju pravilne nego nepravilne rei, dok disleksiari itave rei nisu ovde pravili razlike). Boder (1973) razlikuje disejdetike i disfonetike disleksije:

a)

povrinski (dekodirajui) tip slabog itaa, sa disejdetikom disleksijom ita mukotrpno, kao da svaku re po prvi put vidi. To je analitiki tip koji ita po sluhu kroz proces fonetike analize i sinteze izgovarajui kako poznate tako i nepoznate kombinacije slova; tip itave rei (fonoloki) sa disfonetikom disleksijom pravi semantike greke. Oni poseduju ogroman vizuelni renik, vizuelnim putem prepoznaju re, a slabi su kod fonikog dekodovanja. Postoje individue sa normalnom sposobnou direktnog vizuelnog prepozna- vanja rei, ali sa

b)

veoma loim foninim vetinama. Takva individua ipak se ne bi mogla okvalifikovati kao disleksiar, zato to se itaki uzrast normalno procenjuje kod itanja stvarnih rei. Takvu osobu Baron i Stroson (1976) zovu "Kineski ita", onaj koji se potpuno oslanja na vizuelnu identifikaciju itave rei. Oni su identifikovali podgrupu normalnih fenianskih itaa, koja se vie nego obian ita oslanja na foniku medijaciju. Normalna forma podrazumeva da je neka osoba dobra, osrednja ili slaba pri obradi itave rei i pri foninoj obradi.