Anda di halaman 1dari 11

Filozofski fakultet u Beogradu

Seminarski rad Iz Arheologije

Tema: Arheomagnetizam

Student: Sredojevi Filip 21/11

Beograd, 04.06.2012.g.

Sadraj:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Uvod Planeta Zemlja kao magnet Magnetno polje Zemlje Magnetit Hematit Zakljuak Literatura

UVOD

Arheomagnetizam je fizika tehnika datovanja uz iju pomo se moe odrediti starost predmeta poput ognjista obeleenih glinom, pei, glinenih posuda ovrslih u vatri, podova i zidova koji su goreli.... Ova metoda datovanja se zasniva na magnetnim mineralima, oksidima gvodja, (od kojih su za arheologiju najvaniji magnetit i hematit jer su najei oksidi gvoa u glini) i magnetnog polja zemlje. Ti oksidi se namgnateu u pravcu, smeru i proporcionalno intenzitetu magnetnog polja na odredjenoj temperaturi. Tada taj magnetni zapis biva zabaleen sauvan u tom oksidu. Mogue je izbrisati taj zapis samo zagrevanjem na temperaturama veim od dotadanjih, odnosno dovoenjem temperature predmeta do take kristalizacije. Kada se telo zagreje na takvoj ili veoj temperaturi dolazi do potpunog brisanja namagnetisanja kod zagrejanog minerala. Za element gvodja taka kristalizacije je 770 stepeni Celzijusovih, a za jedinjenje magnetit je 580 stepeni Celzijusovih. Drugi bitan oksid gvodja arheomagnetiarima i arheolozima je hematit, njegova taka kristalizacije je 670 stepeni Celzijusovih.

Planeta Zemlja kao magnet

Da je zemlja jedan veliki prirodni magnet, verovalo se sve do 19. veka, tanije do 1820. godine kada je Hans Kristijan Ersted (Hans Christian Oersted) primetio da se magnetska igla kompasa pomera kada se priblii provodniku kroz koji tee struja. Otkriveno je da se u okolini prostora, oko kruno namotanih navojaka kroz koje tee struja, javlja magnetsko polje, po prirodi jednako onom koje se javlja kod prirodnih magneta.Sve nedoumice vezane za poreklo Zemljinog magnetskog polja otklonjene su zahvaljujui radu poznatog fiziara Pjera Kirija (Pierre Curie).On je, zajedno sa svojom suprugom Marijom Kiri (Maria Scladowska Curie), krajem 19. veka, vrio eksperimente i utvrdio da feromagnetski materijali gube svoja magnetska svojstva kada dostignu odreenu temperaturu. Danas je ona poznata kao Kirijeva temperatura i za gvoe iznosi 750C. (Ovaj par naunika je 1903. godine dobio Nobelovu nagradu iz fizike za rad delimino zasnovan na ovom otkriu.) Temperatura Zemlje se poveava sa dubinom, i ve na 25 km se premauje Kirijeva temperatura svih feromagnetskih materijala. To je veoma tanak sloj Zemljine kore, ako se ima u vidu da njen poluprenik iznosi 6345 km. Ovaj povrinski sloj je dobro ispitan i ne pokazuje prisustvo jake magnetizacije. Zemljino magnetsko polje je zato jedan ogroman elektromagnet koji je posledica struja koje krue unutar njenog jezgra. Sigurno najvanija uloga ovog polja jeste to to nas ono titi od pogubnog uticaja solarnog vetra i kosmikog zraenja. Veoma je sabijeno na strani okrenutoj Suncu, usled pritiska estica solarnog vetra. Uticaj polja je takav da na njih deluje normalno na pravac talasnog fronta ime se ove estice skreu i zaobilaze povrinu nae planete. Zemljino magnetsko polje je jedna od prvih izmerenih fizikih veliina. To je uradio nemaki matematiar Karl Fridrih Gaus (Carl Freidrich Gauss) 1835. godine, novom matematikom metodom koju je razvio upravo za tu potrebu. Izraunata je vrednost magnetskog momenta (M), fizike veliine koja u potpunosti opisuje magnetsko polje. Njegova veliina se prati ve 170 godina i u tabeli se mogu videti izmerene vrednosti i imena naunika zaslunih za njihovo dobijanje. Tabela pokazuje da se Zemljino magnetsko polje ponaa kao i svaki drugi elektromagnet u odsustvu spoljnjeg izvora energije, tj. da njeno magnetsko polje eksponencijalno opada. Brzina ove promene se najslikovitije moe opisati vremenom poluivota koje iznosi oko 1400 godina. To znai da se jaina Zemljinog magnetskog polja smanjuje za dva puta svakih 1400 godina. Najnovija merenja uraena od strane Meunarodne Unije

Geodezije i Geofizike (International Union of Geodesy and Geophysics - IUGG) potvruju ove podatke. Oni su mnogo preciznijim merenjima u poslednjih 35 godina zakljuili da Zemljino magnetsko polje gubi polovinu svoje ukupne energije svakih 1465 godina. Rezultati ovih merenja dostupni su pod nazivom International Geomagnetic Reference Field (IGRF). U pitanju je najnoviji matematiki model Zemljinog magnetskog polja koji je u irokoj upotrebi u naunim istraivanjima i koji je dovren u decembru prole godine. Prihvaen zbog neoborivih dokaza od strane svih naunih krugova, ovaj podatak je iznenaujue malo poznat u javnosti obzirom na njegov znaaj. Razlog tome su moda direktne implikacije koje proizlaze iz injenice da magnesko polje Zemlje veoma brzo opada. Kalkuliui o budunosti mogu se predvideti brojne promene na naoj planeti koje e biti primarna ili sekundarna posledica ovoga. Verovali ili ne, mnogo su vaniji zakljuci koji se dobijaju sagledavanjem prolosti. Tu su odgovori na pitanja koja su prisutna u ljudskom rodu od samih poetaka razvijanja logikog razmiljanja i filozofije, o naem poreklu nas, poreklu nae planete i celog svemira. Kada se jaina Zemljinog magnetskog polja ekstrapolira unazad u vremenu, zakljuuje se da je pre 8000 godina ono trebalo da bude jednako polju magnetske zvezde, to je nemogue. Pre samo 20.000 godina, magnetsko polje bi bilo dovoljno jako da indukuje struje koje bi sasvim sigurno spreile postojanje bilo kakvog ivota na Zemlji. Pre 50.000 godina magnetsko polje bilo bi jednako polju pulsara, najsnanijem emiteru energije u svemiru.

Magnetno polje Zemlje

Za magnetno polje Zemlje, u svakom trenutku definisane su tri mere: ugao deklinacije, ugao dubine i magnetni intenzitet. Kada je igla postavljena tako da se moe kretati u svim smerovima, i kada je magnetizovana, pretpostavljamo sklonost ka horizontalnom pravcu. Ugao koji igla ini sa horizontalom naziva se magnetna padina. Magnetna padina je u snanoj koreleaciji sa irinom, koja varira od 0na magnetnom ekvatoru do 90 na magnetnim polovima. Pored nagiba, igla e izlagati odredjene pravce u horizontalnom planu. Pravci definisane igle nazivaju se magnetni sever i magnetni jug. Ugao izmedju magnetnog severa i geografskog severa naziva se ugao deklaracije. Istom iglom fiksiran je put ka horizontalnoj osovini koja predstavlja centar gravitacije, sa osovinom usmerenom ka magnetnom zapadu-severu, tako da igla moe slobodno da se kree. Ukoliko bi neko okrenuo iglu 90 ka osovini, magnetni momenat bi je spreavao da se vrati u svoj prvobitni ugao, to bi bila mera magnetnog intenziteta. Magnentni intenzitet je takodje u velikoj meri zavistan od geografske irine. Magnetni intenzitet je upola manji na magnetnom ekvatoru u odnosu na magnetne polove.

Postavlja se praktino pitanje-da li se uzorci mogu izdvojiti bez prekidanja. Kada je je odabrano najbolje podruje uzoraka, sledei korak je da se izoluje niz gusto rasporedjenih, tankih stubova spaljene gline, koja moe da se rasporedjuje 2 po 2 ina. Ovo je dugotrajan proces, zbog toga to se ovakvi stubovi moraju vaditi iz okoline, okolnog materijala. Zadatak se mora obaviti oprezno, kako ne bi dolo do prekida ili do izbacivanja uzoraka koji su izolovani. Alat sa iljkom, noevi, dleta i drugi manji runi alati su

od kljunog znaaja za ovaj proces. Pri tom je izgorela glina matrica od koje se polazi veoma teka i dodatno oteava posao. Ekstrakcija jig je tada spremna za uramnjivanje, preko svakog izolovanog uzorka. Mesing ram se paljivo postavlja preko stubia, i uz pomo gline paljivo se izravna ( uz pomo ugradjenih mehuria za nivelisanje) Orijentacija se vri pomou Brunton kompasa, koji se postavlja na vrh jig-a. Stomatoloki malter se onda sipa u okvir, i opkruuje i pokriva stub gline. Zatim se malter ravno izglana sa vrha okvira mesinga, dok je jo uvek mokar. Kada se malter osui (u pitanju je nekoliko minuta), instrument za seenje se paljivo uvue ispod okvira, i baza tankog stuba se isee iz okvira. Uzorak se sad moe pomeriti. Uzorak se okree naopako i sipa se dodatni gips preko dna, i izglana ravan sa dnom. Kada se osui, okvir se uklanja i ostaje savrena kocka belog maltera. Notacije su ispisane na povrini ove kocke i ukazuju na orijentacije. Kada kocke pristignu u laboratoriju, one se proiste od viskoze, od hemijskih i izotermalnih magnetizacija, putem toplotne demagnetizacije sa temperaturom od 60 do standardne sobne temperature.

Magnetit

Magnetit je feromagnetni mineral hemijske formule Fe3O4, jedan od nekoliko oksida gvoa i lan grupe spinela. Hemijsko IUPAC ime mu je gvoe(II,III) oksid, a uobiajen hemijski naziv je fero-feri oksid.[1] Formula magnetita moe se napisati i kao FeOFe2O3, iji jedan deo vustit (FeO) a drugi hematit (Fe2O3). Ovo ukazuje na razliite naine oksidacionih stanja gvoa u okviru jedne strukture, ne vrstog stanja.

Magnetiti je najmagnetiniji prirodni mineral na Zemlji.

Zahvaljujui svojim magnetinim svojstvima, odnosno "pamenju", na osnovu magnetita ustanovljeno je da je tokom geoloke istorije dolazilo do promene smera Zemljinog magnetskog polja. Magnetit ima dominantnu ulogu u odnosu na sve druge minerale po pitanju magnetnog zapisa u stenama a ta njegova osobina koriena je u paleomagnetizmu, nauci zaslunoj za otkrie i razumevanje tektonike ploa i za istorijske podatke za magnetohidrodinamiku i druge naune oblasti.

HEMATIT

Hematit je oksid mineral gvoa , hemijska formula -Fe2O3, najstabilniji je i najrasprostranjeniji od svih oksida gvodja.

Ime hematit izvedeno je od grke rei haima to znai krv, a odnosi se na crvenu boju ovog minerala. Hematit je glavni lan hematitove grupe minerala koju ine etiri minerala identine kristalne strukture s optom hemijskom formulom R2O3 gdje je R = Al3+(korund), V3+(karelianit), Cr3+(eskolait) ili Fe3+.

Zakljuak

Arheomagnetizam ima nekoliko mana, na primer ako se Hematit zagreje na 670 stepeni Celzijusovih, on e uzeti novo namagnetisanje, menja se njegova atomska struktura, odnosno namagnetie se ka najjaem izvoru magnetnog polja. Upravo zbog toga je ova metoda datovanja neprecizna za one predmete za koje se zna da su bili podloeni velikim zagrevanjima. Dakle ako se magnetit zagreje do temperature 580 stepeni Celzijusa onda se preanje informacije briu I zamenjuju ih pravac, smer I intenzitet magnetnog polja Zemlje koje Zemlja poseduje u novom trenutku zagrevanja. Postoji jo nekoliko problema kod preciznosti arheomagnetizma. U nekim sluajevima glina se zagreva I menja pravac magnetnog polja I na manjim temperaturama od temperature kristalizacije. Jedan od najveih problema je to to se ova metoda odreivanja starosti moe primenjivati u geografskim podruijima i vremenskim periodima za koje se zna relativna pozicija magnetnog polja Zemlje

Literatura

1. Joseph W. Michels-Dating methods in Arheology-Joseph W. Michels 2. Anthony Clark -Seeing beneath the soil 3. www.fizika.info