Projekat iz predmeta Digitalna upravljaka elektronika

-Automat za paljenje svetla-

Mentori: Prof. Dr Milo ivanov Vladimir Rajs

Student: Slobodan Mijailovi h268

Sadraj 1. Uvod 2. Analiza problema 3. Opis realizovanog predmeta projekta 3.1. Detaljan opis svih elemenata sistema 3.1.1. Senzor 3.1.1.1. Tipovi senzora 3.1.1.2. Poredjenje optikih senzora i izbor svetlosnog senzora 3.1.1.2.1. Fotodioda 3.1.1.2.2. Fototranzistor 3.1.1.2.3. Fotootpornik 3.1.2. Kuite 3.1.3. Aktuator 3.1.3.1. Elektrina sijalica sa uarenim vlaknom 3.1.3.2. Kompaktna fluorescentna svetiljka 3.1.3.2.1. Integrisane KFS 3.1.3.2.2. Neintegrisane KFS 3.1.3.3. Poreenje klasinih sijalica i KFS 3.1.3.3.1. Vek trajanja 3.1.3.3.2. Stepen iskorienja 3.1.3.3.3. Cena 3.1.3.3.4. Vreme paljenja 3.1.3.4. Ekoloki problemi 3.1.3.4.1. Uteda energije 3.1.3.4.2. ivine emisije 3.1.3.4.3. Odlaganje upotrebljenih KFS 3.1.3.5. Konstrukcijski problemi KFS 3.1.4. Relej 3.1.4.1. Princip rada releja 3.1.4.2. Delovi releja 3.1.4.3. Radni napon i struja 3.2. Slike zavrenog ureaja 4. Zakljuak 5. Literatura 6. Reference 6.1. Tipovi senzora- detaljnija podela 6.2. Izbor stepena zatite kod ABS IP kutija 6.3. Elektrina ema i ema za tampanu ploicu 3 4 5 5 5 5 5 5 6 6 10 11 11 12 13 14 15 15 15 15 15 15 15 16 16 16 17 17 18 18 19 20 21 22 22 24 26

1. Uvod Tema ovog projekta je da se isprojektuje ureaj za automatsko paljenje svetla kada, u ovom sluaju, padne mrak. Predmet projekta je projektovanje i izrada elektronike za svetlosni automat,prikaz i izbor senzora, pogodnog potroaa i potrebnog zatitnog kuita. Projekat se sastoji iz vie poglavlja, kao to su: - analiza problema U analizi problema smo opisali zato smo se opredelili za ovu temu, koje smo aktuatore analizirali, kao i mogue zatitne kutije za elektroniku. - opis realizovanog predmeta projekta U opisu realizovanog predmeta projekta dat je detaljan opis konkretnih izabranih komponenti i opisani su svi elementi sistema. Date su eme svih delova sistema i opisan je nain njihovog rada. - Zakljuak U zakljuku je dat kratak rezime projekta.

2. Analiza problema Opredelili smo se za ovu temu rada iz razloga to mnoge vikendice su daleko od vlasnikove kue i one zbog toga ostaju ne osvetljenje nou ili su uvek osvetljenje, preko celog dana. Pomou ovog ureaja mogue je da se da do znanja eventualnom provalniku da u kui ili oko nje ima nekoga ko se brine o njoj i samim tim umanjujemo mogunost provale. Ovo nije konano i jedino reenje da se tako neto sprei, ali je dobar poetak ka spreavanju. U radu smo dali mogua reenja za izbor razliitih aktuatora (u ovom sluaju svetlosnog upozorenja). Kao i reenja za zatitnu kutiju u kojoj se nalazi izraena elektronika.

3. Opis realitovanog predmeta projekta

3.1. Detaljan opis svih elemenata 3.1.1. Senzor Senzor je ureaj koji meri fizike veliine i konvertuje ih u signal koji je itljiv posmatrau i/ili instrumentu. Senzori imaju iroku primenu u svakodnevnom ivotu: kod ekrana osetljivih na dodir, kod vrata i elevatora u javnim objektima, kod osvetljenja i alarma i mnogih drugih ureaja: automobila, aviona, medicinskih ureaja, robota, industrijskih maina i drugde. Tehnoloki napredak omoguio je izradu senzora sa mikroskopskom preciznou. Oni koriste MEMS tehnologiju i nazivaju se mikrosenzori. 3.1.1.1. Tipovi senzora

Senzori su vrsta konvertora (pretvaraa). Oni jednu fiziku veliinu pretvaraju u drugu. Zbog toga se oni mogu klasifikovati po tipu energije koju prenose (detaljniji opis je na Str.22.) Toplotni Elektromagnetni Mehaniki Hemijski Optiki Jonsko zraenje Akustiki Ostali tipovi

3.1.1.2.

Poredjenje optikih senzora i izbor svetlosnog senzora

3.1.1.2.1.

Fotodioda

Fotodioda je dioda sa PN spojem koji je pristupaan svetlosti. Pri padu svetlosti na PN spoj dolazi do toka elektrona. Bitna osobina foto-diode je da vri samo (izuzetno brzu) detekciju, a ne vri ulogu pojaavaa, za razliku od foto tranzistora. Izuzev su lavinske foto diode. Koristi se za primenu u optoelektornici, gde je brzina rada najvanija.

Prednosti: Mana: Odsustvo pojaanja; 3.1.1.2.2. Fototranzistor Niska cena; Veoma brz rad;

Fototranzistor je tranzistor ija se kolektorska struja menja pod uticajem svetlosti koja padne na njega. Bitna osobina je da osim detekcije, vri i ulogu pojaavaa. Koristi se za primenu u optoelektornici, gde je brzina rada najvanija. Prednosti: Mana: Neto sporije vreme reakcije od fotodiode; 3.1.1.2.3. Fotootpornik Niska cena; Veoma brz rad u odnosu na fotootpornik;

Senzor koji smo koristili za ovaj projekat je LDR 07. Njegov izgled je prikazan na Sl.3.1. To je otpornik ija se otpornost menja pod uticajem intenziteta svetlosti koja pada na njega. Izrauju se od kadmijum sulfida (CdS), kadmijum selenida (CdSe), kadmijum sulfoselenida (CdSSe), cink sulfida (ZnS), a za oblast infracrvenog zraenja od olovo sulfida (PbS), indijum antimonida (InSb), kadmijum telurida (CdTe), itd.

Slika 3.1. Izgled LDR-a; 6

Osnovne karakteristike i svojstva fotootpornika su: 1. Statika strujno-naponska karakteristika predstavlja zavisnost jednosmerne struje koja protie kroz fotootpornik od napona na njemu pri konstantnom osvetljaju, Sl.3.2.a. Razlika izmeu struje koja protie kroz fotootpornik kada je on osvetljen i struje neosvetljenog fotootpornika (struje tame) zove se fotostruja. Strujno-naponska karakteristika fotootpornika je u veini sluajeva linearna ili bliska linearnoj, Sl.3.2.a.

Slika 3.2. a Strujno-naponska karakteristika fotootpornika; b promena otpornosti dva fotootpornika sa osvetljajem [ 4 ]; 2. Promena otpornosti sa osvetljajem, Sl.3.2.b., meri se pri razliitom osvetljenju otpornika svetlou sloenog spektralnog sastava. Ova promena otpornosti iznosi 104105 puta. 3. Svetlosna karakteristika predstavlja zavisnost fotostruje IF od osvetljenosti E, pri konstantnom naponu, Sl.3.3.

Slika 3.3. Svetlosna karakteristika fotootpornika [ 4 ]; 7

4. Spektralna karakteristika, Sl.3.4., izraava relativnu promenu fotostruje u zavisnosti od talasne duine svetlosti koja pada na fotootpornik. Karakteristino je za sve fotootpornike da postoji talasna duina opt, zavisno od materijala od koga je sainjen fotootpornik, pri kojoj je najvea promena fotostruje. To je tzv. maksimalna spektralna osetljivost.

Slika 3.4. Spektralna karakteristika fotootpornika [ 4 ]; Njegove ostale karakteristike su: - Opseg otpornosti u zavisnosti od intenziteta svetlosti je od 4 do 11 k - Maksimalan napon 150 V - Maksimalna snaga 90 mW - Temperaturni opseg od -20 do +70 oC Prednosti: niska cena pouzdan rad relativno velika prijemna povrina Jedina mana mu je to je relativno spora reakcija, ali nama to nije od znaaja i zbog toga smo se opredelili da koristimo ovaj optiki senzor, konkretno za na projekat. Da bi smo iskoristili dobre osobine fotootpornika, sami smo projektovali automat za svetlo. Izgled eme se vidi na Sl.3.5. Na Str.24. objedinili smo elektrinu emu i emu za tampanu ploicu sa raspodelom elemenata.

Slika 3.5. ema automata za svetlo; Na neinvertujui ulaz integrisanog komparatora LM393N dovodimo napon sa razdelnika napona koga ine otpornik R1 i LDR 07, ime smo postigli zavisnost ulaznog napona komparatora od intenziteta spoljanje svetlosti koja pada na prijemnu povrinu LDR a. Potenciometrom P1 podeavamo prag komparacije i time odreujemo osjetljivost automata. Za napajanje automata smo iskoristili integrisani stabilizator napona 7805T, na iji ulaz smo doveli napon od 9V sa transformatora, preko Grecovog spoja i na ijem smo izlazu dobili stabilan napon od 5V, na Sl.3.6. vidimo emu toga.

Slika 3.6. ema napajanja i stabilizatora napona;

3.1.2. Kuite Senzor je smeten u razvodnu kutiju koju moemo da vidimo na slici Sl.3.7. Razvodna kutija nosi oznaku ABS IP55.

Slika 3.7. Razvodna kutija ABS IP55 [ 8 ];

ABS znai da je napravljeno od ekolokog materijala (Acrilonitril Butadien Stirena) sa veoma malom emisijom tetnih materija za razliku od PVC traka koje imaju visoku emisiju tetnih materija pa su u Evropskoj Uniji izbaene iz upotrebe. ABS saete katakteristike: Temperaturni opseg: -20 do +80 C; Taka topljenja: +105 C; Tenziona vrstoa: 4.300 psi; Tvrdoa: R110; UV otpornost: slaba; Specifina gustina: 1.04; ABS otpornost na razliite agense: Odlina (ABS ne menja svojstva): na glicerin, neorganske soli, baze , mnoge kiseline, veinu alkohola i hidrokarbonate; Ograniena (ABS otporan samo u kratkom periodu izloenosti): na slabe kiseline; Loa (nije preporuljivo koristiti sa): jakim kiselinama i rastvaraima, ketonima, aldehidima, etrima i nekim hlorisanim hidrokarbonatima;

10

Standardom MSZ EN 60529:2001 se detaljno utvruje i propisuje nain klasifikacije, oznaavanja i tipsko ispitivanje stepena zatite. Potrebna IP zatita za elektrine proizvode se uvek usaglaava sa standardom EN 60529, prema zahtevima pojedinih proizvoda. Vise o izboru zatite kod ABS IP kutija na Str.24. 3.1.3. Aktuator 3.1.3.1. Elektrina sijalica sa uarenim vlaknom Elektrina sijalica sa uarenim vlaknom, u daljem tekstu klasina elektrina sijalica, je vetaki izvor svetlosti koja nastane kada elektrina struja prolazei kroz tanku nit zagreje nit do usijanja, koja zatim pone da emituje svetlost. Emisija svetlosti prouzrokovana je zapravo toplotom. Stakleni balon spreava da bi metalna nit dola u dodir sa kiseonikom iz okolnog vazduha, te na taj nain, bila brzo unitena. Izgled klasine sijalice je prikazan na Sl.3.8.

Slika 3.8. Izgled klasine sijalice [ 11 ]; Klasina sijalica se proizvodi razliitih napona i veliina, od 1,5 volta (V) do oko 300 volti (V). Jednostavne su konstrukcije i zato imaju vrlo nisku proizvodnu cenu. Rade vrlo dobro i na naizmeninu i jednosmernu struju. Sijalica je nala iroku primenu, kako u kunoj tako i industriskoj, komercialnoj upotrebi. Zbog toga to prozvodi i prilinu koliinu toplote, upotrebljava se u raznorazne svrhe gde je pored svetlosti potrebna i manja koliina toplote, npr. inkubatori, kod mlade peradi, procesi suenja itd. Danas se uveliko javlja tendencija zamene ovih sijalica sa tzv. kompaktnim fluorescentiim svetiljkama, uglavnom zbog manje potronje elektrine energije. Neke drave idu toliko daleko, da planiraju potpunu zabranu upotrebe klasinih sijalica, zbog potrebe da se utedi na potronji elektrine energije.

11

Klasina elektrina sijalica sastavljena je iz staklenog balona sa volframovom arnom niti kroz koju protie elektrina struja. Kontaktne ice koje prolaze kroz stakleno postolje povezane su sa arnom niti. Potporne ice usaene u staklenu osnovu dre volframovu nit. Stakleni balon je napunjen sa inertnim gasom kao to su argon, s ciljem da se smanji isparavanje arne niti. Elektrina struja zagreje volframovu nit do oko 2.000 K to 3.300 K, dosta nie od volframove take taljenja, 3.695 K. Temperatura niti zavisi od oblika i veliine niti te jaine struje koja protie kroz nit. Uarena nit emituje svetlo priblino stalnog spektra. Najee snage sijalica koje su na tritu su: 25, 40, 60, 75, 100 vati (W). Naravno, raspon snage sijalica koje se proizvode je dosta vei, 0,1 do 10.000 (W). Konstrukcija klasine sijalice se vidi na Sl.3.9.

1. Stakleni balon 2. Inertni gas pod niskim pritiskom (argon, neon, azot) 3. Volframova nit 4. Kontaktna ica (izlazi iz osnove) 5. Kontaktna ica (ide u osnovu) 6. Potporne ice 7. Osnova (stakleno postolje) 8. Kontaktna ica (izlazi iz osnove) 9. Navojna kapica 10. Izolacija 11. Elektrini kontakt

Slika 3.9. Konstrukcija klasine sijalice [ 11 ]; Metalna kapica na uem delu staklenog balona pojavljuje se u obliku navoja ili tzv. bajonet osnove. Male cevaste sijalice mogu imati kontakt na oba kraja. Kontakti u sijalinom grlu omoguuju da elektrina struja doe preko sijaline metalne osnove dalje preko dva iana kontakta do arne niti. Da bi se poveala korisnost tj. postigao vei stepen iskorienja, arna nit je u obliku tanke spirale. Razvuena spirala 60 vatne sijalice od 120 volti, dugaka je 58 cm. Sa ovakvim dizajnom smanjeno je isparavanje volframa. 3.1.3.2. Kompaktna fluorescentna svetiljka Kompaktna fluorescentna svetiljka (KFS) (eng: compact fluorescent lamp (CFL)), takoe poznata pod imenom tedna sijalica (eko sijalica) je vrsta fluorescentne svetiljke. Napravljene su sa namerom da zamene klasine sijalice sa uarenom niti tako da direktno mogu da se uvrnu u sijalino grlo klasine sijalice. KFS troe manje elektrine energije, imaju dui vek trajanja, ali su zato dosta skuplje. Izgled KFS vidimo na Sl.3.10.

12

Kao sve fluorescentne svetiljke, tako i kompaktna fluorescentna svjetiljka ili sijalica (KFS) sadri ivu koja je veoma toksina, i zbog toga su velike komplikacije sa odstranjivanjem upotrebljenih sijalica, jednom rijeju, nisu prijatne za okolinu. KFC sijalice zrae drugaiji svetlosni spektar od sijalica sa arnom niti tj. klasinih sijalica. Svjetlo od KFC sijalice je hladnije od svetla klasinih sijalica.

Slika 3.10. Izgled KFS sijalice;

Najvaniji tehniki napredak bio je zamena elektromagnetnog balasta sa elektronskim balastom, koji je odstranio veinu treperenja te sporog paljenja, karakteristino za fluorescentne svetiljke. Elektrina struja iz balasta dolazi do gasa gdje prouzrokuje emitovanje ultravioletnog svetla. Ultravioletno svetlo zatim uzbudi fosforni sloj unutar cevi, koji pone da emituje vidljivu svetlost. Elektronski balast sadri mali elektroniki krug (ispravlja, filter, tranzistore), prikljuen na rezonantni visoko-frekventni (40 kHz) invertor (pretvara) (DC AC). Kod standarnih KFS, poto pretvara nastoji da stabilizuje struju svetiljke, a samim tim i proizvedenu svetlost, za raspon ulaznog napona, ove svetiljke nisu pogodne za kontinuisanu regulaciju jaine svetlosti od nule pa do pune svetlosti svetiljke. Proizvode se i za jednosmjernu i naizmjeninu struju. 3.1.3.2.1. Integrisane KFS Integrisane svetiljke sadre oboje, balast i cijev u jednom delu (otuda ime integrisana KFS), koji ima navojni ili bajonetni prikljuak. Ove svetiljke se direkto mogu uvrnuti u sijalina grla klasinih sijalica.

13

3.1.3.2.2. Neintegrisane KFS Neintegrisane svetiljke imaju posebno zamenljivu sijalicu i permanentno instalisani balast. Starter je obino smeten u bazi same sijalice. Poto je balast smeten u samom sijalinom grlu (kuitu), on je vei i trajniji u poreenju sa balastom integrisanih KFS. Samo kuite je zato skuplje ali i naprednije izvedbe jer nudi manje treperenja, bre paljenje, regulaciju svetlosti itd. Neintegrisane svetiljke su popularnije za profesionalne korisnike, kao to su hoteli, kancelarijske zgrade itd. Druga izvedba neintegrisanih svetiljki je takva, gdje poetni sistem ima kuite baze te posebno cev. Kasnije se samo cev menja. Primjeri takvih svjetiljki su recimo: Thorn 2D, prikazana je na Sl.3.11. ,

Slika 3.11. Izgled Thorn 2D neintegrisane svetiljke [ 9 ];

te neke Philips PL varijante, prikazuje Sl.3.12.. Rijetko se ve mogu nai, jer su ih zasenile jeftinije, integrisane svjetiljke.

Slika 3.12. Izgled Philips PL neintegrisane svetiljke [ 10 ];

14

3.1.3.3.

Poreenje klasinih sijalica i KFS

3.1.3.3.1. Vek trajanja Proseni vek trajanja KFS je od 8-15 puta dui od klasinih. Tipino imaju naznaen vek trajanja izmeu 6000 i 15000 sati, dok klasine imaju 750 ili 1000 sati. Vek trajanja KFS je znaajno krai ako se ukljuuju da rade samo nekoliko minuta. Naprimer, ako su periodi ukljuivanja i iskljuivanja dugi samo 5 minuta, vek trajanja KFS moe da bude krai i do 85%, tako da im se nulira prednost nad klasinim sijalicama. to su starije KFS proizvode manje svjetlosti nego na poetku, kad su nove. Pri kraju svog veka, moe se oekivati da e KFS da proizvode oko 70-80% originalne poetne koliine svetlosti.

3.1.3.3.2. Stepen iskorienja Za dati nivo osvetljenja, KFS troe izmeu jedne treine do jedne petine elektrine energije ekvivalentne klasine sijalice. Poto na elektrino osvetljenje otpada oko 9% kune potronje elektrine energije (podatak za SAD 2001. godine), znai prilina uteda u potronji elektrine energije se moe postii upotrebljavajui KFS umesto klasinih sijalica.

3.1.3.3.3. Cena Poetna investicija je dosta vea jer je cena KFS tipino 3 10 puta vea od klasinih sijalica. Ali dui vek trajanja te nia potronja elektrine energije pokrije viu poetnu cenu. U komercijalnim zgradama KFS su veoma efikasne, jer se ogromni prostori osvetljavaju skoro celo radno vreme. 3.1.3.3.4. Vreme paljenja Dok se klasine sijalice pale praktino istovremeno kada se ukljui prekida, KFS je potrebno neko vreme dok ne dostignu puni sjaj. Pri niskim temperaturama, to traje jo due. 3.1.3.4. Ekoloki problemi

3.1.3.4.1. Uteda energije Poto fluorescentne svetiljke troe manje elektrine energije za istu koliinu proizvedene svetlosti, nego klasine svetiljke sa uarenom niti, KFS sniavaju neto potronju elektrine energije, znai doprinose okoline u tom pogledu.

15

Meutim, dok KFS troe manje elektrine energije, na drugoj strani, vie elektrine energije je potrebno za njihovu proizvodnju, nego za klasine sijalice. To je opet ublaeno s tim da KFS imaju dui vek trajanja.

3.1.3.4.2. ivine emisije Kao i sve fluorescentne svetiljke tako i KFS, imaju odreenu koliinu ive, oko 4,0 mg na sijalicu, to predstavlja problem za zemlju, vazduh i vodu. Jedni proizvoai proizvode KFS sa manjom koliinom ive 1,0 mg do 1,5 mg na sijalicu. U podrujima gdje je puno termoelektrana na ugalj (iva se oslobaa prilikom loenja uglja), KFS mogu doprineti smanjenju negativnom uticaju na okolinu. 3.1.3.4.3. Odlaganje upotrebljenih KFS Dosadanja istraivanja u SAD od strane Maine DEP te takoe Braun Univerziteta (Brown University) iz 2008. godine, potvruju da koliina ive osloboena iz polomljenih KFS uveliko premauje EPA (U.S. Environmental Protection Agency) sigurnosne standarde. Upotrebljene svetiljke bi trebalo reciklirati na pravilan nain. Naalost, procjenjuje se, da je samo oko 3 % KFS pravilno odlagano ili reciklirano. U Evropskoj uniji KFS podleu direktivi eme za otpadnu elektrinu i elektronsku opremu (Waste Electrical and Electronic Equipment Directive (WEEE)). U maloprodajnu cenu ukljuen je i iznos za reciklau, s tim, da su proizvoai i uvoznici duni da sabiraju i recikliraju upotrebljene KFS. U veini zemalja, posebne upute za rukovanje sa KFS trenutno nisu ispisane na pakovanjima KFS za kunu upotrebu.

3.1.3.5.

Konstrukcijski problemi KFS

Postoje mnogi konstrukcijski problemi KFS koje klasine elektrine sijalice nemaju. Neke od njih su: veliina, regulacija jaine svetlosti, hladna svetlost, negativan uticaj na kvalitet elektrine struje, sporo pstizanje punog osvetljenja, brujanje, iridescencija (prelivanje boja), neke ne rade na niskim temperaturama, slabljenje inteziteta. Na sastanku Ekodizajn regulacionog komiteta (Ecodesign Regulatory Committee) u Briselu, decembra 2008, lanice EU su odobrile predlog postepenog ukidanja klasinih sijalica poevi odmah od 2009. godine pa do 2012. godine.

16

3.1.4. Relej

3.1.4.1. Princip rada releja Relej je naprava koja se koristi za prekidanje ili uspostavljanje strujnog kola putem elektromagneta koji otvara i zatvara strujne kontakte. Elektromagnet se obino sastoji od mnogobrojnih namotaja bakrene ice na eleznom jezgru. Kada struja tee kroz icu (primarno strujno kolo), oko elektromagneta se stvara magnetno polje koje privlai eleznu kotvu. Kotva nosi na sebi elektrine kontakte, koji onda otvaraju ili zatvaraju sekundarno strujno kolo (strujni krug). Kada se prekine struja kroz elektromagnet, elektromagnet vie ne privlai eleznu kotvu, i ona se vraa u poetni poloaj, obino uz pomo opruge. Time elektrini kontakti prekidaju ili uspostavljaju strujno kolo, u zavisnosti od tipa kontakata (NO/NC).

Slika 3.13. Princip rada releja; Na Sl.3.13. slikovito je prikazan princip rada releja. Na gornjoj slici relej je iskljluen. Kontakti blie elektromagnetu (uti cilindar) su zatvoreni (normalno zatvoren kontakt - NC) a kontakti dalje od elektromagneta su otvoreni (normalno otvoren kontakt - NO). Na donjoj slici relej je ukljuen. Elektromagnetno polje privlai kotvu koja pomera srednji kontakt koji sad uspostavlja vezu sa desnim, a prekida vezu sa levim. Na Sl.3.13. je dakle prikazan relej sa naizmeninim kontaktima. Na Sl.3.13. se takoe vide i delovi releja: 1) elektromagnet, 2) kotva, 3) kontakti.

17

3.1.4.2. Delovi releja Ram na sebi dri elektromagnet koji kada se prikljui na napajanje privlai eleznu kotvu. Kotva uspostavlja ili prekida set elektrinih kontakata, a vraa se u polazni poloaj uz pomo opruge kada kroz elektro magnet vie ne tee struja. Delovi tipinog releja su: Kotva Opruga Ram Kontakti elektromagnet 3.1.4.3. Radni napon i struja Na relejima su obino dati podaci slini ovima: 12 Vdc, 120 Vac, 3 A. To znai da je radni napon elektromagneta 12 V jednosmjernog napona, a kontakti su predvieni za prekidanje naizmeninog napona od 120 V, pri emu je struja ne vee od 3 A. esti radni naponi elektromagneta (zavojnice, primarnog kola) releja su 5, 12, 24 V. esti radni naponi kontakata su 12 i 24 V istosmjernog napona, i 120 i 220 V naizmeninog napona.

18

3.2. Slike zavrenog ureaja

Izgled gotovog automata za svetlo prikazan je na Sl.3.14. i na Sl.3.15. Na ovim slikama se vidi raspored elemenata i potrebnih delova za izradu ovog automata, kao i veze izmedju elemenata.

Slika 3.14. Pogled sa gornje strane;

Slika 3.15. Pogled sa donje strane;

19

4. Zakljuak

U ovom projektu je uraeno sve to je bilo definisano projektnim zadatkom. Uraena je detaljna analiza problematike projektnog zadatka i svih segmenata sistema. Takoe su data idejna i praktina reenja za realizaciju zadatka. Radi testiranja i prezentacije projekta napravili smo funkcionalni model senzora to nije zahtevano projektnim zadatkom. Prilikom izrade projekta proirili smo naa teorijska znanja i stekli dragoceno praktino iskustvo. Tokom izrade projekta javile su nam se ideje za proirenja i budua unapreenja. Uvideli smo slinosti i razlike izmeu aktuatora koje smo prdstavili i za ovaj projekat smo se odluili za klasinu elektrinu sijalicu, kako iz ekolokih razloga, tako i iz konstrukcionih problema KFS.

20

5.

Literatura

[ 1 ] Ljiljana ivanov, Primena senzora i aktuatora, FTN, Novi Sad, 2008. [ 2 ] Spasoje Lj. Tei, Dragan M. Vasiljevi, Osnovi elektronike (komponente, pojaavaka kola, impulsna kola, digitalna kola) [ 3 ] Laslo Na, Materijal za pripremu ispita iz predmeta Mikrosenzori i aktuatori, FTN, Novi Sad, 2002. [ 4 ] Stojan Risti, Elektronske komponente, Elektronski Fakultet, Ni, 2011. [ 5 ] -, datasheet for LM393n, www.datasheetcatalog.org [ 6 ] -, datasheet for L7805T, www.alldatasheet.com [ 7 ] -, Objanjenje o izboru aktuatora, www.lighting-equipment.com [ 8 ] -, Razvodna kutija ABS IP55, www.minor.co.rs [ 9 ] -, www.lamptech.co.uk [ 10 ] -, www.lampspecs.co.uk [ 11 ] -, www.wikipedia.com

21

6. Reference 6.1. Tipovi senzora- detaljnija podela Toplotni Temepraturni: termometar, termostat, bimetalni termometar; Toplotni: kalorimetar, senzor protoka;

Elektromagnetni Senzori elektrinog otpora: ommetar, multimer; Senzori elektrine struje: galvanometar, ampermetar; Senzori elektrinog napona: voltmetar, elektroskop; Senzori elektrine snage: kilovat-sat mera; Magnetni senzori: magnetni kompas, magnetometar; Radar;

Mehaniki Senzori pritiska: barometar, barograf, manometar, mera pritiska, indikator brzine vetra; Senzori protoka fluida: senzor protoka, gasni senzor, presostat; Senzori gustine i viskoznosti fluida: viskozimetar, hidrometar; Mehaniki senzori: senzor rastojanja, senzor ubrzanja, senzor naprezanja, senzor prekida; Senzori vlage: higrostat; Senzori nivoa tenosti: nivostat;

Hemijski Senzori hemijskih elemenata: senzori kiseonika, jon-selektivne elektrode, pH staklene elektrode, detektori ugljen-monoksida;

Optiki Svetlosni senzori, ili fotodetektori, ukljuujui poluprovodnike kao to su foto-elija, foto-dioda, foto-tranzistor, CCD, senzor slike i dr; Infracrveni senzori (IC) koriste infracrvene zrake za detekciju predmeta u okruenju i izvora toplote; Senzori blizine tip senzora rastojanja ali mnogo precizniji i sloeniji. Detektuje samo odreena rastojanja. Moe biti optiki - kombinacija foto22

elije, LED diode ili lasera. Koristi se kod mobilnih telefona, detektora papira kod ureaja za fotokopiranje, funkcije uspavljivanja kod prenosnih raunara i drugih ureaja; Laserski skener uzak snop svetlosti se emituje na prostor preko ogledala. Senzor foto-elije postavljen na odreenom rastojanju prima svetlost koja se odbija od objekta koji se nae na tom prostoru i koji se na taj nain detektuje. Posebnim metodama (triangulacija) moe se izraunati i rastojanje objekta od ciljane lokacije; Fokus Velika industrijska soiva mogu biti fokusirana na servo sistem. Rastojanje fokusiranog elementa odreuje se podeavanjem soiva; Binokular Dve slike dobijene sa iste poetne linije preklapaju se sistemom ogledala i prizmi. Njihovo podeavanje koristi se za utvrivanje rastojanja; Interferometar Interferencija snopova poslatih i reflektovanih talasa svetlosti dobijene iz koherentnog izvora kao to je laser se meri i na osnovu dobijenih parametara izraunava se rastojenje sa izuzetno visokom preciznou; Skintilometar meri koliinu rasipanja svetlosti u atmosferi; Fiber optiki senzori;

Jonsko zraenje Senzori zraenja: Gajgerov broja, dosimetar, detektor neutrona, broja iskri; Senzori subatomskih ostataka: Detektor ostataka, oblana komora, atomska komora;

Akustiki Akustiki: koriste vremensko kanjenje prostiranja ultrazvunih UV talasa. Korieni su sredinom XX veka kod polaroid kamera i robota za merenje daljine; Zvuni senzori: mikrofon, hidrofon, seizmometar;

Ostali tipovi Senzori pokreta: radarski pitolj, brzinometar, takometar, senzor prolaza vozila, koordinator okreta; Senzori orijentacije: iroskop, vetaki horizont, iroskop sa leserskim prstenom; Senzori rastojanja (beskontaktni) magnetostrikcija;

23

6.2. Izbor stepena zatite kod ABS IP kutija Zatita od opasnog napona dodira, od dodira pokretnih delova, kao i zatita elektrine opreme od prodora vrstih tela. Prvi Broj 0 1 Stepen zatite Kratak opis Nema zatite Zatita od vrstih tela (predmeta) veih od 50 mm Definicija Ne postoji nikakva posebna zatita osoba odnosno opreme. Zatita od sluajnog prodora u kuite pod naponom veih delova ljudskog tela (npr. ruka). Zatita od prodora u kuite vrstih tela prenika preko 50 mm. Zatita od prodora u kuite prstima. Zatita od prodora u kuite vrstih tela prenika preko 12,5 mm. Zatita od prodora u kuite alata, ice i sl. ili debljine preko 2,5 mm. Zatita od prodora u kuite vrstih tela prenika preko 2,5 mm. Zatita od prodora u kuite ice ili trake debljine preko 1,0 mm. Zatita od prodiranja u kuite vrstih tela prenika preko 1,0 mm. Potpuna zatita od dodira delova pod naponom, od dodira pokretnih delova. Prodiranje praine nije potpuno onemogueno, ali je koliina praine koja je ula u kuite nedovoljna da izazove smetnje u radu (pogonu) opreme. Potpuna zatita od dodira delova pod naponom, od dodira pokretnih delova. Praina uopte ne prodire u kuite.

Zatita od vrstih tela veih od 12,5 mm Zatita od vrstih tela veih od 2,5 mm Zatita od vrstih tela veih od 1,0 mm Zatite od praine

Potpuna zatite od praine

24

Stepen zatite od prodiranja vode. Drugi Broj 0 1 2 Stepen zatite Kratak opis Nema zatite Zatita od kapljica vode Definicija

4 5

Ne postoji nikakva posebna zatita. Kapljice vode koje padaju vertikalno ne smeju imati tetno delovanje na opremu. Zatita od kapljica vode koje Kapljice vode koje padaju vertikalno ne smeju padaju pod imati tetno delovanje na opremu kad je maks. uglom od 15 kuite nagnuto u oba pravca pod bilo kojim uglom do 15o u odnosu na svoj normalan poloaj. Zatita od kie Prskana voda u obliku kie na kuite postavljano pod uglom do 60o u odnosu na vertikalu ne sme imati tetno delovanje na poremu. Zatita od prskanja vodom Voda kojom se prska kuite sa svih strana ne sme imati tetno delovanje na opremu. Zatita od mlaza vode Voda kojom se prska kuite pomou mlaznice sa svih strana ne sme imati tetno delovanje na opremu. Zatita od jakog mlaza vode Jak mlaz vode kojom se prska kuite sa svih strana ne sme imati tetno delovanje na opremu. Zatita od posledice povremenih tetna koliina vode ne sme prodirati u kuite uronjavanja uronjeno u vodu pri odreenom pritisku u vodu i vremenu po propisima standarda da izazove oteenja opreme. Zatita od produene (trajne) tetna koliina vode ne sme prodirati u kuite uronjenosti u vodu uronjeno u vodu u takvoj koliini da izazove oteenja opreme. Oprema je pogodna za produenu uronjenost u vodi pri uslovima koje navodi proizvoa. Uslovi su stroiji nego u taki br.7. Zatita od jakog pritiska vode ili Voda ili para kojom se prska kuite pomou vodene jakog mlaza sa svih strana ne sme imati tetno pare sa kojim se isti oprema. delovanje na opremu. Pritisak vode do: 100 bari. Temperature vode: 80 C.

25

6.3. Elektrina ema i ema za tampanu ploicu

Na Sl.6.1. prikazana je elektrina ema, a na Sl.6.2. prikazana je ema za izradu tampane ploice.

Slika 6.1. Elektrina ema;

26

Slika 6.2. Izgled eme za tampanu ploicu; Koristili smo i SMD (Surface Mounted Devices) tehniku, koja oznaava da se elementi povrinski montiraju. Sa ovim smo uspeli da smanjimo prostor i sam izgled i veliinu tampane ploe.

27