Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P.

Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

49
UDK: 616.89-008.445 159.964.28 159.97:2

NEZAOBILAZNI SADRAJI VEZE IZMEU MAGIJE, RELIGIJE I PSIHIJATRIJE

Petar Opali1, Milana Ljubii
1

Institut za mentalno zdravlje, Beograd

Apstrakt: Posle uvodnog dela analizirana je detaljnije religioznost u vezi sa pojedinim psihopatolokim stanjima. Potom je dat osvrt na posebne psihopatoloke oblike religioznosti. Zatim su detaljno izloene forme magijskog i religijskog tretmana mentalnih poremeaja: amuleti, ritualni ples, egzorcizam, korienje biljaka, kultnih obreda, rtvovanje i druge u vie pojavnih oblika. Ukazano je na kraju na prisustvo magijskih i religioznih elemenata u psihijatrijskoj i psihoterapijskoj praksi. Kljune rei: magija, religija, psihijatrija, psihoterapija

50

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

Uvod Na temu odnosa izmeu magije i religije s jedne, i psihijatrije s druge strane, mogla bi se napisati vie nego jedna knjiga. Relacije izmeu ovih drutvenih kategorija i jedne preteno medicinske struke su viestruke, slojevite i vrlo sloene. U ovom radu e ovi odnosi biti obraeni tako to emo da predstavimo samo kljune sadraje te relacije [1] bez detaljne socioloke, antropoloke, ili pak psiholoke, odnosno psihopatoloke analize. Opirnije emo se pozabaviti, naime, samo onim, po naem miljenju, nezaobilaznim odnosno najupeatljivijim aspektom odnosa izmeu psihijatrije i navedenih fenomena. To je: odnos izmeu religioznosti i glavnih psihopatolokih stanja, primena odreenih magijskih i religijskih obreda i postupaka u tretmanu psihiki poremeenih i prisustvo magijskih i religijskih sadraja u rutinskom psihijatrijskom i psihoterapijskom radu. Zbog vrste, gotovo arhetipske isprepletenosti terapijskog aspekta u religijskim i magijskim fenomenima, kao i prikrivenog prisustva magijskog, ponekad i religijskog aspekta u psihijatrijskom terapijskom inu, neophodno je neprestano kritiko osveavanje ove relacije da bi se shvatila sloenost prirode psihijatrijske delatnosti i znaaj magijskih i religijskih fenomena za psihijatriju. Iako ima stanovita po kojima se magija bitno ne razlikuje od religije, mi smo prihvatili stav da razlika izmeu njih postoji, kao to su to smatrali veliki socijalni antropolozi D. Frejzer i E. Tajlor. Zapravo, pored slinosti u prihvatanju sistema mitova, dogmi, obreda i ceremonija, sutinska razlika izmeu magije i religije lei u tome to u magiji nema produbljenih spekulacija, to je ona preteno usmerena utilitarnim ciljevima, i to iza magije ne stoji institucija, makar ne tako sloena kao to je, na primer, crkva. Magijski je zapravo svaki obred koji nije deo nekog organizovanog kulta [2]. Religija kao razvijeniji oblik (iracionalne) drutvene svesti, pored toga to sadri verovanje u apsolutnu mistinu mo Boga, tj. u realnost natprirodnog, svetog i natulnog, ima funkciju saznajne prirode (objanjava poreklo oveka i sveta). Ona ima komunikacijsku ulogu (sa prirodom, sobom, drugim ljudima, ukratko, sa znaajnim drugim u ovekovom svetu), a takoe, ega u magiji uopte nema, nudi okvir za lini i kolektivni identitet [3]. Religija, takoe znatno vie nego magija, integrie ne samo pojedica, nego i drutvene zajednice (religare lat. = povezivati), i zadovoljava ljudsku potrebu za orijentacijom u neodreenom i nesigurnom svetu. Upravo u tom smislu ona je nezaobilazni faktor psihike, individualne i kolektivne integracije oveka. To je ini neizbenom temom rasprava u psihijatriji. Svakako da je religiozno miljenje daleko manje nego magijsko vezano za, kako tvrde psihoanalitiari, primarne procese, za nesvesno koje dominira u ranim periodima individualnog i razvoja drutvene zajednice. Zbog svega toga se i magijsko i religijsko iskustvo u psihijatriji, a i medicini uopte, odavno ne tretira kao ontoloki i gnoseoloki manje vredan sadraj psihikog i psihopatolokog iskustva. S tim u vezi izloen je ak stav

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

51

[4], da je u XIX. veku dolo do svojevrsne patologizacije i religijskog i magijskog iskustva, koja je imala za posledicu razvoj civilizacijski tetnog naunog prozelitizma ili scijentizma u javnom ivotu, drutvenim naukama, kao i u psihijatriji, oslonjenoj u to vreme iskljuivo na bioloke nauke. Kako je jedno davnanje istraivanje u SAD [5] pokazalo, kod vie od polovine mentalno obolelih (51.5%) nema tragova verskog uticaja, kod 20.5% psihiki poremeenih uticaj vere vidljiv je u tragovima, a tek je kod 17.2% psihiki obolelih religiozni uticaj jasno obojio detinjstvo vernika i vezan je za njihov odnos sa roditeljima, dok je samo kod 10.3% ustanovljeno temeljno ukorenjenje poremeaja u religiji. Vrlo verovatno da bi se slini rezultati dobili u istoj sredini i danas. Kada je, meutim, naa sredina u pitanju, rezultati bi po svemu sudei bili drugaiji, makar onda kad bi se hipotetiki kompariralo stanje vezano za ovaj problem danas i pre dvadeset godina. Naime, u poslednje dve decenije dolo je u Srbiji do snanog razvoja religioznosti, kako njenih spoljanjih socijalnih manifestacija tako, vrlo verovatno, i njene unutranje, subjektivne strane. Treba svakako rei da postoje brojna istraivanja koja potvruju pozitivan uticaj religije na mentalno zdravlje. Tako su rezultati jednog, ne tako davnog istraivanja u Holandiji, [6] pokazali ve ranije uoenu vezu izmeu stepena religioznosti i smanjenja depresivnosti, naroito kod starih ljudi i onih koji ive u manjim drutvenim zajednicama. B. Grom [7] je, na metaanalizi 200 radova koji su se bavili odnosom izmeu psihijatrije i religije, potvrdio pozitivnu korelaciju izmeu stepena religioznosti i dobro integrisanog duevnog stanja. On je naime, naao da religioznost pozitivno uplivie na zadovoljstvo ivotom i sreu, na samopotovanje i nadu, te da takoe utie povoljno na sposobnost kontrole nagonskih impulsa i spremnost vernika da savladaju negativna ivotna iskustva. Religioznost podstie pozitivne efekte psihoterapije. Ona redukuje strah, i to je vrlo zanimljivo, poboljava sposobnost za uenje (ono po modelu, kao i uenje putem instrukcija), naroito ako su vernici aktivno ukljueni u ivot svoje konfesionalne zajednice. Istraivanja su izmeu ostalog potvrdila da autentina religioznost predstavlja dobru predohranu suicidnog ponaanja, u najmanju ruku kad je u pitanju religioznost ena sa sela iz Irske, kako su nali Klark, Benon i Denihen [8]. I sociolozi koji su prouavali ovo pitanje (recimo Galager [9]), konsultujui brojnu literaturu, zakljuili su da religiozni ljudi ive due od neverujuih, da lake savladavaju stresne situacije i nedae u ivotu uopte. Grosart-Matiek [10] je na uzorku od nekoliko desetina hiljada ispitanika, tokom vie decenija epidemiolokog praenja, utvrdio da je duhovnost ispitanika na vrhu liste zatitnih crta linosti u prevenciji najrairenijih psihosomatskih poremeaja, malignih i kardiovaskularnih oboljenja.

52

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

Religioznost i pojedina psihopatoloka stanja Outs [11] je davno konstatovao da se patoloka religioznost moe prepoznati kao tzv. delirantna opsednutost grehom, kao sklonost krutim predrasudama vezanim za seksualni ivot (koje neretko vode seksualnim poremeajima), zatim kao otuivanje od drugih ljudi (sve do razvijanja neprijateljskih oseanja), i na kraju, kao doivljaj stapanja vlastitog Ja sa Bogom (koji opet moe da bude uvod u religiozne sumanutosti ili mesijanske deluzije). Uvaavajui kriterijum patoloke religioznosti koja dominira u klinikoj slici obolelog, isti autor je uoio tri specifine forme psihijatrijski izmenjenog verskog ponaanja i doivljavanja: 1. religioznost neprijateljstva (kakva se razvija, na primer, kod satanista i nekih slinih sekti); 2. vera zavisnosti (uklapajui se u podelu patolokih oblika religioznosti, ne moemo se oteti asocijaciji da su moda S. Frojd i K. Marks imali na umu upravo ovaj oblik religioznosti kada su religiju definisali, prvi kao prisilnu neurozu, a drugi kao opijum za narod); 3. religioznost duhovnog siromatva (slepa vera bez kognitivne eshatoloke utemeljenosti). Ovim oblicima religioznosti Outs suprotstavlja autentinu religioznost, veru Duha, u kojoj su sve tri komponente religioznosti (oseajna ili ljubav, spoznajna ili znanje o veri i komponenta ponaanja tj. uvaavanje rituala i ivot u religioznoj zajednici) u meusobnom skladu. Po nama, dominantna ostaje eshatoloka komponenta religioznosti, koja u kognitivnom aspektu vere sublimira i aktivnost individue u raznim oblastima ivota, i ljubav vernika prema blinjem, i naravno, prema Bogu. Na najugledniji psihoterapeut i psihijatar (i pastirski psiholog uz to), Vladeta Jeroti [12] opisao je vezu izmeu pojedinih patolokih struktura linosti i naina ispoljavanja verskih ubeenja, odnosno oseanja u populaciji Srba, pravoslavnih vernika. Tako opsesivne linosti (sklone inae magijskom miljenju i proveravanjima) u veri preterano upranjavaju rituale. Narcistika linost (poznata po sklonosti uvredljivom reagovanju, distanci od drugih ljudi, usamljenosti i emocionalnoj hladnoi) u religioznosti se neretko priklanja istonjakim sektama. Depresivno strukturisana linost (tuna, usporena, sklona samooptuivanju) je i u veri mlaka, bez nade i ljubavi prema blinjima i prema Bogu. Za razliku od njih, histerine linosti (povrne, sugestibilne, nestalne) su u religioznom ivotu sklone patetici i brzom oduevljavanju, ali i verskoj izopaenosti (meajui neretko erotina i religiozna oseanja), spremne da olako poveruju u uda. Idealno-tipska zdrava linost je samosvesna i u harmoniji sa sobom i svetom, iri mir i blagost oko sebe, a takva je u svojoj religioznosti, pre svega u neposesivnoj ljubavi i prema blinjima i prema Bogu.

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

53

V. Jeroti [12] opisuje takoe pet markantnih psihopatolokih fenomena vezanih za religiozne ideje odnosno verska doivljavanja. To su najpre religiozne ekstaze (kod paranoidnih ili katatoninih shizofrenih pacijenata) koje, kao vrsta psihotine depersonalizacije, vode potpunoj promeni linosti obolelih. Slede zatim religiozne sumanutosti i halucinacije, uglavnom kod shizofrenih pacijenata. Kako je pokazalo jedno novije istraivanje u Manesteru [15], religiozne sumanutosti se susreu kod 24% shizofrenih, i to tee obolelih pacijenata. Autori ovog istraivanja podseaju da je u Japanu sa istim fenomenima svega 7% pacijenata obolelih od shizofrenije. Zatim slede, po Jerotiu, depresivne religiozne sumanutosti (deluzije krivice ili grenosti i hipohondrijsko-nihilistike sumanutosti), koje se javljaju kod depresivnih psihoza, a vode poreklo, kako tvrde psihoanalitiari, iz bolesnog, sadistiki strogog Nad-Ja, koje se razvijalo kroz religiozno vaspitanje. etvrto su, po istom autoru, religiozne sumanutosti u uem smislu, tzv. teomanije (sumanutost pacijenta da je on sm Bog), ili deluzije misionarskog (mesijanskog) karaktera, nerealne ideje koje se javljaju kod paranoja ili parafrenija. Ovaj autor opisuje i tzv. stigmata, znakove (samo)povreivanja kod pacijenta koje, recimo oboleli hrianin, doivljava kao Hristove rane na svom telu. Javljaju se kod histeriara, hipnotiziranih, ali i kao autentini religiozni doivljaji, preteno kod katolikih verskih mistiara. Poslednja skupina religioznih psihopatolokih poremeaja po Jerotiu [13] su vizije, koje se takoe javljaju i kao religiozni doivljaj u uem smislu. Kao to je poznato u psihopatologiji vizije su zasnovane na pogrenoj percepciji stvarnog izvora opaanja, dok kod halucinacija nema realnog izvora percepcije. Autentine religiozne vizije dovode do novog duhovnog saznanja, imaju snanu moralnu poruku i okolina ih prihvata, to se ne via kod vizija koje su izazvane uzimanjem droge, nesanicom, dugim izgladnjavanjem postom i slino. Kada su i magijski i religiozni fenomeni dananjice u pitanju, posebno kombinovani sa psihopatolokim fenomenima pojedinca, podsetili bi na stav Melekana, ruskog religioznog psihijatra [14], da je dunost duhovnika (ispovednika) da upozori ljude koji imaju takva i slina (naroito halucinogena ili mesijanska) doivljavanja, da je njihova religioznost bolesna i da potie iz psihikog poremeaja, zbog kojeg je potrebno da se obrate prevashodno strunjaku, a tek tada duebriniku. Analizirajui obimnu literaturu posveenu ovom problemu, B. Grom [7] zakljuuje da nema specifine religiozne neuroze, tj. da se simptomi neurotine religioznosti (strah od Boga, oseanje krivice zbog greha, prisilini religiozni rituali) uklapaju u klinike slike ve poznatih neurotinih poremeaja. Verske ideje i simboli samo su specifini simptomski obrazac odgovarajueg psihikog poremeaja, ak i kad su u pitanju religiozne halucinacije i sumanutosti. Kod teih psihikih poremeaja, treba rei, blokirano je i obraanje veri kao nainu savladavanja nastalih psihikih problema.

54

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

Oblici magijskog i religijskog tretmana mentalnih poremeaja U skladu sa magijskim verovanjima postojali su i brojni magijski, odnosno prednauni iscelitelji, kako somatskih tako i psihikih poremeaja. Ime srpske slave za neke zdravstvene ustanove u Srbiji Sv. Vrai, govori u tom smislu smo po sebi, tj. sugerie vezu izmeu leenja i vraanja. Ova, ne sluajna, jezika i znaenjska slinost izraza vra i lekar zadrala se i do dananjeg dana u ruskom jeziku. Vraevi uivaju i danas nepodeljen drutveni presti u nekim manjim drutvenim zajednicama Indijanaca, Arapa, Afrikanaca, Haiana i drugih nacionalnih grupa. Neki od njih, kao sibirski amani, upranjavaju ponaanje na granici izmeu psihotinog i neurotinog s jedne, i magijskog sa druge strane. U svom pregledu magijskih terapijskih postupaka u psihijatriji K. Wajnberg [16] je uoio, da se, pomaui duevno poremeenima, najvie koriste u magijske svrhe: trave (u 50% sluajeva), tzv. native doctors, zatim magijska tumaenja sudbine (u 43%), te magijsko korienje predmeta, nekih vrsta fetia (u 7% sluajeva). Podudarnost izmeu verovanja u poreklo mentalnih oboljenja i uloge amana u njihovoj terapiji, dobro se vidi u tzv. vudu-fenomenima na Haitima. Vudu-vra naime, veruje da svojim reima, usmerenim ka glavi obolelog, utie na njegovo miljenje i tako otklanja tetne efekte mranih sila, prekidajui ili smanjujui psihiku patnju. Slian odnos izmeu duevno obolelog i magijskog iscelitelja zapaen je i u Indiji, i to izmeu magijskih lekara hakima ili vede i psihiki obolelog. Magijskom leenju naroito su sklone histerine linosti, te pojedinci sa niskim stepenom obrazovanja, ali i deo oajnih roditelja psihotino obolele dece, nemonih da shvate ili prihvate osnovnu prirodu oboljenja deteta, ponaanje obolelog deteta ili vlastitu ulogu u duevnom problemu svoje dece. Prikazaemo detaljnije glavne naine magijskog leenja psihikih poremeaja, koji se samo jednim delom uklapaju u religijske obrede, na koje se nailazi u razliitim kulturama u kojima velike svetske religije nisu jo prihvaene u potpunosti. Naveemo ih u fenomenolokoj formi sa minimumom komentara, budui je njihova pojava inspirativna, ne samo za najea, psihoanalitika tumaenja, nego i za interpretacije u okviru niza drugih teorijskih (antropolokih, etnolokih, psiholokih itd.) pristupa. Re je o sedam naina, iji je ui smisao najee magijski, dok se iri smisao nekih od njih moe uklopiti i u religijski koncept. To je: 1. noenje amajlija i izgovaranje magijskih formula, 2. ritualni ples, 3. egzorcizam, 4. korienje biljaka i droga u magijske svrhe, 5. upranjavanje kultnih obreda, 6. ritualno rtvovanje i 7. molitva.

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

55

1. Noenje magijskih amajlija i izgovaranje ili ispisivanje magijskih formula, koriste se u preventivne i terapijske svrhe kad su u pitanju telesna, ali i psihika obolenja. Magijske formule se izgovaraju u odreenim prilikama ili ispisuju na papiru, a s ovim se dalje postupa po pravilima magije (stavljanje na odreena mesta u kui, na deo tela, potapanje u vodu, pijenje itd.). Slian magijski postupak koriste hode i dervii u islamskoj medicini, preko sura (citata iz Kurana) u savetovanju svojih vernika sa psihikim problemima. Istovetnu svrhu imaju kod nas bajalice-basme [17]. Psihoterapijski efekti postiu se zapravo zahvaljujui snanom magijskom ili religijskom sentimentu i vrlo vrstom uverenju u umee i dobru nameru vraa, odnosno svetenog lica, tako da detalji iz verskog uenja, obreda i naina primene basme, amajlije ili sure, mogu da odigraju kljunu preventivnu, ili ak terapijsku ulogu. 2. Sledei magijski postupak je ritualni ples. Kao prvo pomenuemo tarantizam ili masovno, vie ili manje spontano igranje na javnim mestima, koje se pojavilo u Italiji, u Apuliji, kao magijski nain da se tamonje stanovnitvo, bez prisustva vraa, oslobodi realnog ili anticipiranog straha od tarantula. Docnije se tarantizam proirio u gotovo epidemijskoj formi i u drugim zemljama Evrope. Neki ovaj fenomen smatraju nastavkom grke kulturne tradicije vezane za dionizijske igre. Ples ima, naravno, i orgazmika obeleja, a slui pre svega socijalizaciji seksualnog nagona. Slini fenomeni zapaeni su u jugozapadnom delu Severne Amerike, meu Indijancima (Navaho, Apai i Pueblo), koji se skladno uklapaju u tradicionalnu kulturu pomenutih plemena. U obiaju iz Istone Srbije (selo Duboka i okolina) pod nazivom rusalje ili padavice u ritualnom plesu vea grupa, veruje se nadarenih ena, dugo plee, pa uz grenje, pevanje i vrisku pada u trans, i na kraju u nesvest. Bude ih tri kraljice (devojke), tri kralja (mladia) i gajda uz prigodnu muziku koja se izvodi samo za tu priliku. Ako u tome ne uspeju nose ih do reke i pokuavaju probuditi posipanjem siretom, belim lukom ili jednostavno vodom. Veruje se da rusalje imaju dar da u transu komuniciraju sa duhovima predaka, mukaraca preteno, prenosei im poruke ivih i reavajui pri tom, kako pie upurdija [18], ranije nereene psihike probleme, edipalne prirode ili one vezane za odnose sa autoritetom. Slian ritual izvodi se nad neurotino obolelim ovekom u Meksiku, koji sedi u za tu priliku posebno ukraenoj stolici (sa palmama, perlama i sl.) punih 36 sati [19]. Svaka tri sata oboleli se postepeno uvodi u dijalog sa plesaem. Zatim i sam poinje da igra, sve ivlje i ivlje, dok ne upadne u neku vrstu transa. Tokom zanosa, veruje se, psihiki oboleli se oslobaa uticaja zlog duha. U toku ceremonije prisutni mu nude hranu, obraajui mu se sledeim reima: Pogledaj, ovo je za tebe, napusti svoje mesto, verujui da preko njega komuniciraju sa duhom. Pri tom oboleli moe da izgovara mantru, magijsku re karakteristinu inae za hindu religiju, ali i za magijsko mi-

56

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

ljenje u celini, budui da joj se pridaje mo da menja stvarnost, naroito onu subjektivne prirode. Primera ove vrste magijskog tretmana psihikih poremeaja ima u literaturi ponajvie. 3. Egzorcizam je vrlo poznati magijski postupak leenja psihiki obolelih. Tehnike egzorcizma sa elementima emotivno katarktikog i motorno psihodramatskog pranjenja najee se koriste u tretmanu histerinih poremeaja, dok su za druge vrste smetnji u upotrebi, ini se, neto pasivnije tehnike magije, kao to je recimo pevanje, ili samo igranje. Ova magijska tehnika utkana je u postupak tzv. isterivanja avola, koji se izvodi u katolikoj crkvi. U tretmanu susto u Meksiku, na primer, vraevi mole i izvode simbolike pokrete nad obolelim, ne bi li isterali zlog duha iz tela obolelog. U Meksiku je zabeleen [19] jo jedan slian magijski postupak. U kui pacijenta, oboleli legne na pod ispruenih ruku i nogu. Majka obolelog potom iskopa rupu ispod njegove glave. Zatim stavi neto vode u nju i tu prljavu vodu potom uspe u vazu, kojoj doda prsten i etiri lista palme. Vazu obavije crvenom trakom. Zatim poinje da isti obolelog vodom i listovima. Ako hladna voda izazove drhtanje tela bolesnika, to je znak da je egzorcizam uspeo, tj. da je zao duh izaao iz tela obolelog u posudu sa vodom. U leenju semangat-a, konverzivnog poremeaja sa motornom oduzetou, opisanog u ena muslimanki u Maleziji [20], koristi se tzv. main puteri postupak, amanska ceremonija koja ukljuuje elemente egzorcizma, sloenu ceremoniju isterivanja zlog duha iz tela, kombinovanog sa itanjem tekstova iz Kurana. 4. Korienje delova biljaka i njihovih ekstrakta tj. droge, raireno je u nizu kultura u svrhu postizanja magijskih efekata otklanjanja psihikih problema. Magijski efekat je ponekad vezan za verovanje u samu biljku, a ee slui da uvede obolelog u neku vrstu transa kojemu se pripisuju magijska svojstva. Neki uroenici iz J. Amerike veruju da sam Bog ili Veliki Duh obitava upravo u kokainu. Biljka pejotl koristi se u religioznim ritualima nekih plemena iz Meksika, ali i kod indijanskih plemena u Severnoj Americi (Apai, Omaho, Komani). Uinci ove droge su takvi da se njeni halucinogeni efekti (vizije, oseaj snage i svemoi) doivljavaju kao sredstva uticaja na neke natprirodne sile [19]. Na slian nain se koriste i neki narkotici (alkaloidi) i sedativi (morfijum iz maka), koji suavaju svest, dok halucinogene droge proiruju polje doivljajnosti. Uzimanje droge u pravilu je vezano i za odreeni ritual. Stoga se biljne supstance najee koriste u grupnim ceremonijama, uz pevanje ili igranje koje pojaava farmakoloke efekte aktivnih biljnih sastojaka. Meskalin i druge halucinogene droge, naroito marihuana, koriste se za redukciju psihike inhibicije u grupnim ceremonijama i individualno. Pos-

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

57

redstvom rituala, a verovatno i zahvaljujui efektu droga, oboleli postaju sugestibilniji, samim tim otvoreniji za psihiku promenu. Rauvolfia serpentina i sline droge koriste se u prevenciji psihikih poremeaja (u sluaju smrti, teke fizike bolesti bliskog lana porodice) u Tasmaniji, Indiji, Pakistanu, na Cejlonu, Tibetu, Formozi i drugde. 5. Upranjavanje sloenih kultnih obreda spada u vrlo rairene magijske naine prevencije, leenja i rehabilitacije psihikih poremeaja. Naveemo neke od njih. Umbanda kult u Brazilu tie se magijskog postupka razdvajanja dobrog i zlog duha u telu psihiki poremeenog. Tokom ovog obreda mukarci iz brazilskog plemena Ebado, obueni u odeu ene, pleu sa drvenim maskama, ne bi li se magijski odbranili, kako smatraju psihoanalitiari, od uticaja stroge i kastrativne majke, opasne ene, koju na kraju ritualno ubijaju. Slian prethodnom je kult tzv. lanog lica kod indijanskog plemena Irokeza. Psihiki obolela osoba dobija savetnika, prijatelja, koji ju lei tumaei njene snove. Prijatelj, obino starija osoba, obolelom pomae da postigne unutranju samokontrolu tj. da postane hrabra osoba, to je vrhunski ideal u drutvenom ponaanju Irokeza. Sofono kult kod plemena Jaruba iz Nigerije slui, da se u nekoj vrsti karnevala, koji se odrava jednom godinje, predohrani histerino ponaanje, inae vrlo raireno u ovom plemenu kod mladih ena. U ovoj ceremoniji starija ena (majka) obuhvata rukama mlau i glasno poziva duha da napusti telo opsednute. Potom, sledea tri sata, sa drugim enama, u laganom plesu prolazi kroz selo. I amanistiki obredi isterivanja duhova, ponekad kombinovani sa upotrebom biljnih preparata, ukljuuju sloen ritual koji izvodi aman u veoj ili manjoj grupi, koja obolelog uvodi u trans, tj, kako istiu Kalianin, Lei-Toevska i Petkovi [17] do stanja u kojem se lake izraavaju emocije i konflikti iz interpersonalnih relacija, i tako poveavaju anse otklanjanja psihijatrijskih simptoma bez stvaranja uvida u psihoanalitikom smislu rei. 6. rtvovanje kao magijski postupak ima najee preventivni karakter u odnosu na psihika oboljenja, kao to je i u funkciji opte socijalne integracije. Magijski doivljeno zlo, koje se manifestuje u vidu nesloge, sukoba, fizikih ili psihikih oboljenja, rtvovanjem se prenosi na ivotinju, tako to se povreivanjem ili usmrivanjem rtve u stvari ranjava, ubija ili umiloava uzrok zla. rtvovana ivotinja (jagnje, ovca, pile, pevac i sl.) je dakle prelazni zastupnik zla. Muslimani ritualno kolju ovcu, tako da u tom, kao i u ostalim sluajevima, rtvovanje unosi vie stabilnosti i solidarnosti u drutvenu zajednicu, indirektno prevenirajui psihike poremeaje lanova zajednice. Smisao rtvovanja se ponekad naglaava stavljanjem krvi rtvovane ivotinje na elo oveka koji ima glavobolje ili neki drugi psihiki problem u

58

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

nekim plemenima June Afrike. Na Haitiju, u Kongu i Kamerunu rtvuju pile da bi spreili uticaj zlih sila na psihiko stanje obolelih. Po miljenju, i Frojda i Frejzera, rtvovanjem se uspostavlja fantazmatska veza izmeu boanstva i onog ko mu se obraa. To se vidi i u hrianstvu, primanjem priea u kome hlepi simbolizuje telo Hristovo koje se rtvuje. Psihoanalitiari smatraju da se rtvovanjem zadovoljavaju nesvesne agresivne fantazije, naroito ona koja se tie uvene Frojdove pretpostavke, iz njegove knjige Totem i tabu, o oceubistvu. Drugaije reeno, konflikt izmeu agresivnih nagonskih impulsa i zahteva Nad-Ja moe da izazove oseanje krivice, koje se potom spreava ili otklanja putem postupka rtvovanja, imitacijom ili simbolikom kastracijom. Mogu se, nema sumnje, primeniti i drugi magijski postupci, iji je krajnji efekt bolja kontrola seksualnih, i jo ee, agresivnih pulzija. 7. Molitva. Mada je ovaj postupak teko izdvojiti od sveukupne religioznosti obolelog, pominjemo je kao odvojenu tehniku intervencije, budui da u sebi sadri smisao vezan za celokupni religiozni kompleks, zavisno od toga kome se vernik u molitvi obraa, zbog ega i ko mu molitvu propisuje i koliko veruje u deavanje uda kao efekt molitve. Pri tome je preporuljivo ukljuiti u psihoterapiju, odnosno savetovanje i sveteno lice, ne samo da bi se osnaio efekt molitve, zahvaljujui njihovom pastirskom znanju, nego da bi se iskljuile i patoloke forme religioznosti, kod kojih nije indikovana ova vrsta pomoi u reavanju psihikih problema. Magijsko i religiozno u psihijatrijskoj i psihoterapijskoj praksi Magijski postupci, posebno oni koji ukljuuju igru i pevanje, podstiu katarzu i acting out psihiki obolelog. Kao i propisane dijete (vezane, pre svega, za tabue u pogledu hrane), imaju odgovarajue psihoterapijske, a jo vie preventivno psihijatrijske kapacitete. Sloeni magijski postupci, naroito oni u grupi, izazivaju neku vrstu transferne neuroze, koju psihoanalitiari inae podstiu tokom psihoterapije, kao prelaznu fazu kroz koju prolazi neurotini pacijent na putu do zdravog stanja. Zapravo, postupci magova pojaavaju svesne i nesvesne psihike mehanizme koji slue kao odbrana od pojave neuroze. Ono neophodno korektivno emocionalno iskustvo, koje pominju i psihoanalitiari i psihoterapeuti drugih orijentacija kao nezaobilazan psihoterapijski inilac, javlja se redovno i u magijskim terapijskim postupcima. Istraujui alternativno leenje psihijatrijskih pacijenata u Junoj Indiji, Kempion i Burga [21] su zakljuili da gotovo polovina bolesnika odlazi kod religioznih iscelitelja hrianske, muslimanske i hindu vere, i da im je to u 30% sluajeva oigledno pomoglo. Najee se obraaju za pomo duebrinicima oni, kako smatraju ovi autori, sa dijagnozom shizofrenija i afektivni poremeaji, a neposredni povod je obino konflikt sa lanom porodice ili sa nekim iz bliske drutvene sredine, kao i finansijski problemi. Pri tom u

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

59

ritualu hrianskih iscelitelja dominira leenje svetom vodom (lustracija), kod hindusa mantrom (u tehnici transcendentalne meditacije obino), a kod islamskih iscelitelja terapija koja se oslanja na zapise iz Kurana (sure). Istraivanje u protestanskoj populaciji Norveke [22] pokazalo je da psihijatrijsku pomo svetenika u reavanju psihikih problema podjednako trae ljudi sa sela i iz grada, i da ona nije u neposrednoj vezi sa nezadovoljstvom psihijatrijskom slubom, odnosno lekarom opte prakse. Vie je izraz spremnosti pacijenata da sami sebi pomognu traenjem alternativnog naina reavanja psihikih problema ukljuujui, naravno, i pomo duhovnika. H. Rapaport [23] se poziva na studiju sa 31 pacijentom sa emocionalnim problemima, koji su bili podvrgnuti tretmanu magijskih iscelitelja iz Tanzanije. Vraevi su u naelu zauzimali prema obolelim stav koji je, po miljenju ovog uglednog psihoterapeuta, bio vrlo blizak psihoterapijskom. Slina zapaanja u vezi sa intervencijama svetenika islamske vere imao je u Egiptu B. Levin [24]. Kako je pokazao jedan iscrpan pregled istraivanja terapijskog uticaja hoda na turske psihijatrijske pacijente u Nemakoj [25], ovi islamski svetenici su se potvrdili kao tumai islama, ali i kao edukatori uopte i, to je vano, i kao medicinski neobrazovani ili obrazovani terapeuti, naroito vieni za otklanjanje posledica uticaja zlog duha, urokljivog pogleda, crnih ini i slino kod pacijenata koji im se obraaju. Hode reavaju brane i porodine, ekonomske i profesionalne, a najee psihike probleme. Njihovi klijenti su uglavnom roeni na selu, nieg su opteg obrazovanja i esto bez zanimanja. Autori su zakljuili da hode svoje efekte postiu magijskim amuletima (sure iz Kurana) i savetima, koji su potkrepljeni visokim autoritetom koji uivaju kod pacijenata i njihove rodbine. I sami smo [26,27] bili svedoci psihoterapijske darovitosti i efikasnosti islamskih hoda, magijskih (psiho)terapeuta u savetovanju turskih gastarbajtera, pacijenata sa konverzivno-neurotinim poremeajima i porodinim problemima u Nemakoj. Hode su koristile sure sa tekstom iz Kurana, koje su ceremonijalno stavljali na odreeni deo tela ili na neko mesto u stanu, koje je na svoj nain bili u simbolikoj vezi sa psihikim problemom. Sure daju dodatnu snagu savetima koje hoda, sa puno intuicije i saoseanja, nudi svojim pacijentima tj. vernicima. Dodajmo i to da je religiozni tj. eshatoloki aspekt prisutan naroito u egzistencijalistiki orijentisanim psihoterapijskim pravcima (daseinsanaliza, logoterapija, egzistencijalna analiza), posebno u psihoterapiji depresija i teko somatski obolelih pacijenata. Dodirno podruje im je smisao ivota [28] koji, nema sumnje, veliki broj ljudi (u Srbiji se 95% izjanjava kao verujui) moe da uspeno nae u veri praotaca, i tako uvrsti svoj psihiki integritet. Bez sumnje ne treba zaboraviti na magijske aspekte psihoterapijskog odnosa u kojem pacijent divinizuje psihoterapeuta, u kojem, kako kae Jeroti [1], kao uostalom u svakom oveku koji ima prilike da ispolji pred nekim svoju mo, negde ui skriveni lani prorok i arlatan. S druge strane, potre-

60

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

bno je psihijatrijske pacijente upozoriti na rizike preputanja iskljuivoj brizi jo uvek prisutnih i u nas i u svetu magijskih spasilaca unesreenih ljudi kao to su astrolozi, gatare, raznorazni crni i beli magovi i slini. U vezi sa celokupnom temom ovog rada pomenimo, da u svetu odavno pri velikim verskim konfesijama funkcioniu savetodavni i psihoterapijski centri, uspeno kombinovani sa duebrinitvom. U Beogradu je upravo proslavio jedanaestogodinjicu vie nego uspenog rada Pravoslavni pastirsko-savetodavni centar, u kome sarauju svetenici, psihoterapeuti, psihijatri i psiholozi, reavajui duevne probleme svih onih koji im se obrate za pomo. Umesto zakljuka Magijski postupci (kao, uostalom, i prokaeni postupak ispiranja mozga brain washing) zapravo najpre oslabi ego pojedinca, inei ga spremnim da prihvati drugaije, tj. zdravije obrasce ponaanja, oseanja i miljenja, kao sutinske pretpostavke jaanja psihikog integriteta pojedinca. Slino se naime, zapaa i u placebo efektu pri leenju lekovima koji je, vie nego izvesno, magijski relikt leenja, zaostao i u naunoj medicini, pod uslovom da pacijenti bezrezervno tj. magijski veruju u dejstvo leka. Magijski su ostaci u medicini, a samim tim i u psihijatriji, nazivi lekova sa oznakom ameriki (ili ranije ruski), ime se sugerie mo, efikasnost i snaga medikamenata, magijski preneta iz sfere politike i vojne moi na medikamente, a naroito na adjuvantnu terapiju. Zapravo, postavlja se pitanje nije li magijskog porekla i povratak psihijatrije na bioloku i farmakoterapiju u novije vreme, kao rezultat kraha verovanja u inioce mentalnog zdravlja i obolenja socijalnog porekla, koji je bio vezan za drugaiju atmosferu u ovoj struci u sedamdesetim i osamdesetim godinama prolog veka. Tome treba dodati i entuzijazam s kojim savremena vlast u zdravstvu i psihijatriji obnavlja aparaturu, zgrade, uvodi kompjutere i slino, a zanemaruje razvoj humanih potencijala leenja (pre svega briljivo i sistematsko negovanje psihoterapijskog stava prema svim kategorijama bolesnika), kome se u ve pomenutom periodu posveivala kljuna panja. Sa takvom politikom, rame uz rame, uvode se autoritarni odnosi u drutvo, zdravstvo i psihijatrijske ustanove permanentni proizvoai straha, u kojima opet magijsko osvaja prostor u dui nemirnog, uplaenog i apatinog oveka, nasuprot racionalnom verovanju, poverenju i razumnoj saradnji. Primera radi pomenimo politiki izraz lustraciju, koji je uao u svakodnevni javni govor u naoj zemlji, kao vrsta proienja od starih vrednosti i stavova, ali i od predstavnika vrednosti iz prethodnog reima. Da li je on samo ponuen iz arsenala magijskih rituala u hrianstvu ili predstavlja trijumf magije u politikom delovanju onih snaga koje svoju mo temelje na teroru bombardovanja, sugestivnosti bogatstva i drutvene moi najmonije zemlje na svetu, ostae otvoreno pitanje. Magijski, a i religiozni slojevi bia oveka,

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

61

da zakljuimo, menjae verovatno svoje konkretne sadraje, ali ontoloka struktura ljudskog bia u kojoj oni, po svemu sudei, participiraju oduvek, bie prepoznatljiva i ubudue, kako u svakodnevnom ivotu, tako i u psihopatolokim fenomenima, a jo vie u praksi ukazivanja pomoi ljudima sa psihikim problemima.

62

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

UNAVOIDABLE CONTENS OF THE CONECTIONS BETWEEN RELIGION, MAGIC AND PSYCHIATRY

Petar Opalic1, Milana Ljubicic
1

Institute of Mental Health, Belgrade

Abstract: After introductory is analysed religiousness in relation to individual psychopathological conditions subsequently in more detail. Special psychopathological forms of religiousness are than reviewed. Also, forms of magic and religious treatment of mental disorders are presented in detail: amulets, ritual dance, exorcism, use of plants, cult rituals and sacrifices, with examples of several manifestations. Finnaly, it was pointed at the presence of magic and religious elements in psychiatric and psychotherapeutic practice. Key words: magic, religion, psychiatry, psychotherapy

Psihijat.dan./2007/39/1/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

63

References 1. Jeroti V. Psiholoko i religijsko bie oveka. Novi Sad: Beseda; 1994. 2. Petrovi S. Magija. U: Mimica A. Bogdanovi M. (pr.) Socioloki renik. Beograd: Zavod za udbenike; 2007:294-5. 3. unji . Religija. U: Mimica A. Bogdanovi M. (pr.) Socioloki renik. Beograd: Zavod za udbenike; 2007:488-90. 4. Hayward R. Demonology, neurology and medicine in Edwardian Britain. Bulletin of History of Medicine. 2004; 78:37-58. 5. Dominger S. Religion and Human Behavior. New York; 1954. 6. Braam AW, Beekman ATF, van Tilburg TG, Deeg DJ, van Tilburg W. Religions involvement and depression in older Duch citizens. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 1997; 32:284-91. 7. Grom B. Religiositt und subjektives Wohlbefinden. Psychotherapie, Psychosomatik und Medizinische Psychologie. 2000; 50:187-92. 8. Clarke CS, Bannon FJ, Denihan A. Suicide and religiosity Masaryks theory revisited. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 2003; 38:502-6. 9. Gallagher B. The sociology of Mental Illness. New Jersey: Prentice Hall; 2002. 10. Grossarth-Maticek R. Autonomietraining. Berlin-New York: W. de Gruyter; 2000. 11. Oates WE. Religious Factor in Mental Illness. New York; 1955. 12. Jeroti V. Religija i psihijatrija. U: Kalianin P, Eri Lj. (ur.) Psihijatrija Okviri. Beograd: Medicinski fakultet; 1999:309-38. 13. Jeroti V. Mistika stanja, vizije i bolesti. Gornji Milanovac: LIO; 2000. 14. Jeroti V. Pribliavanje Bogu. Ni: Prosveta; 2002. 15. Siddle R, Haddock G, Tarrier N, Faragher B. Religious delusions in patients admitted to hospital with schizophrenia. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 2002;37:130-8. 16. Weinberg K. The Sociology of Mental Disorders. Chicago: Aldine Publishing Co; 1967. 17. Kalianin P, Lei Toevski D, Petkovi I. Tradicionalna i nauna medicina. Beograd: Institut za mentalno zdravlje; 1993. 18. upurdija B. Antropoloko prouavanje rituala Pristup rusaljskom ritualu, Marksistika misao. 1984; 6:79-96. 19. Kiev A. Transcultural Psychiatry. New York: The Free Press. London: Collier-Macmillan L; 1972.

64

Psihijat.dan./2007/39/1/49-64/ Opali P. Nezaobilazni sadraji veze izmeu magije, religije i psihijatrije

20. Razali SM. Conversion disorder: A case report of treatment with the Main Puteri, a Malay shamanastic healing ceremony. European Psychiatry. 1999; 14:470-2. 21. Campion J, Bhugra D. Experiences of religions healing in psychiatric patients in South India. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 1997; 32:215-21. 22. Srgaard KW, Srensen T, Sandanger I, Ingebrigtsen G, Dalgard OS. Religiosity and help-seeking in a rural and an urban area. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 1996; 31:180-5. 23. Rappaport H. The tenacity of folk psychotherapy: A functional interpretation, Social Psychiatry. 1977; 12:127-32. 24. Lewin B. Der Einfluss magischer und religser Vorstellungen auf der Pathoplastik reaktiver und endogener Strungen in gipten. Zeitschrift fr Psychotherapie und Medizinische Psychologie. 1956; 6:60-75. 25. Assion HH, Dana I, Heinemann F. Volksmedizinische Praktiken bei psychiatrischen Patienten trkischer Herkunft in Deutschland, Fortschrifte der Neurologie und Psychiatrie. 1999; 67:12-20. 26. Rder E, Opali P. Der Einfluss der Hodschas (magischer Heiler) auf trkische psychiatrische Patienten in Bundesrepublik Eine Auswertung klinischer Fallbeispiele. Psychiatrische Praxis. 1987; 5:157-63. 27. Opali P, Rder E. Existentialanalytische Psychotherapie konversionsneurotisch erkrankter Arbeitsmigranten. Psychotherapie, Psychosomatik, Medizinische Psychologie. 1993; 43:402-7. 28. Opali P. Tema smrti u egzistencijalistikoj psihoterapiji spona sa hrianstvom. Religija i tolerancija. 2007; 7:17-26.

_________________________ Prof. dr Petar OPALI, Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu,

psihoterapeut i neuropsihijatar Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu

Prof. Petar OPALIC, MD, PhD, Psychotherapist, Neuropsychiatrist, Faculty of Philosofy University of Belgrade, Institute of Mental Health, Belgrade

E-mail: popalic@f.bg.ac.yu