Anda di halaman 1dari 7

Abreakcija je namerno ili spontano oivljavanje i pranjenje" afekata koji su bili povezani sa potisnutim predstavama i sedanjima na neki traumatski

doivljaj koji je imao patogeno dejstvo. Dovodi do smanjenja ili otklanjanja emocionalne napetosti. Abreagovanje je redovno pradeno jakim emocionalnim izlivima, uzbuenosti u ponaanju i govoru. Mada do abreagovanja dolazi i spontano, obino se javlja tokom psihoterapije. Vedina terapeutskih postupaka psihoanalitike orijentacije ukljuuje provokaciju i voenje abreakcije (psihoterapija, psihodrama, sociodrama, grupni rad i sl.).

Agnozija je nesposobnost prepoznavanja i shvatanja vizuelnih, taktilnih i slunih sadraja koji su prethodno bili poznati. U psihijatriji izraz agnozija se koristi za osobe koje su izgubile sposobnost prepoznavanja okoline zbog emocionalnih smetnji. Agrafija (ili disgrafija) je nemogunost pisanja i komuniciranja sa okolinom pomou pisanih znakova. Moe biti senzorna i motorna. iste agrafije su relativno retki sindromi, ee se nailazi na pojedinane smetnje u pisanoj komunikaciji te se u takvim sluajevima govori o disgrafiji. Adaptivni kapacitet je fleksibilnost koja osobi omoguava bolje psiholoko i socijalno prilagoavanje novim izazovima kakvi su ivot u novom susedstvu, roditeljstvo, gubitak blinjeg ili loe zdravlje. Takoe, to je mogunost da se promeni ponaanje, stil ivota, pogled na svet, vrednosti i kulturna orijentacija kako bi se efektivnije ivelo u drugaijem okruenju. Akatezija je stalni obrazac nervoznih pokreta poput vrtenja nogu, ljuljanja, tapanja rukama ili nogama ili nemogunosti da se na due vreme zadri ista pozicija. Ovaj obrazac ponaanja moe biti posledica simptoma anksioznosti, zloupotrebe supstanci ili izazvan terapijom lekovima. Akting aut je izraavanje snanih emocija kroz ponaanje pre nego kroz rei. Umesto da pria o svojim strahovima, eljama i konfliktima, klijent ih odigrava" u stvarnosti, to je supstitucija potisnutih prolih dogaaja i odnosa. Akting aut predstavlja ponavljanje prolih iskustava u aktuelnoj stvarnosti to omoguava realizaciju terapeutskih procedura i ciljeva. Alocentrizam je orijentacija misli, oseanja, obiaja i vrednosti ka drugima pre nego prema sebi. Tenja pojedinca da u sredite panje i interesovanja stavlja druge ljude, vodei rauna o njihovim potrebama, a zapostavljajui svoje. Ambivalentnost (ili podeljenost) je istovremeno postojanje u jednoj linosti sasvim suprotnih emocija, tenji i stavova u odnosu na neki objekt (osobu, predmet, ideju ili situaciju). Ambivalencija, pored univerzalnog ispoljavanja, naroito je izraena u sluajevima delovanja jakih emocija (ljubav mrnja, potinjavanje pobuna, povlaenje napad i sl.). U sluajevima patoloke ambivalencije, izvesne osobe su potpuno sputane u donoenju bilo kakve samostalne odluke i preuzimanju odgovornosti[1] Amotivacioni sindrom je obrazac ponaanja koji se esto susree kod klijenata koji su patili od ekstenzivne zavisnosti od supstanci. Oni izgledaju kooperativno i pruaju malo otpora intervenciji, pokazuju malo interesovanja za razreenje njihove zavisnosti ili imaju druge emotivne i socijalne probleme izazvane, pre svega, nedostatkom motivacije

Anksiozna reakcija je funkcionalni poremeaj koji se sastoji od difuznog oseanja neodreenog straha, zebnje, bojazni praenom napetou, uznemirenou, oseanjem ugroenosti, hronine zabrinutosti i bespomonosti pred nekom u budunosti oekivanom nesreom. Anksiozna reakcija je esto povezana sa izvesnim telesnim simptomima (srana aritmija, drhtanje, vrtoglavica, eludane smetnje itd.). Anhedonija ( an- + gr. hdon - zadovoljstvo) je emocionalno stanje u kome pojedincu nedostaju puni kapaciteti da iskusi zadovoljstvo u inae prijatnim ivotnim aktivnostima, kao to su jelo, socijalna ili seksualna interakcija. est je simptom kod osoba koje pate od depresije. Apraksija je gubitak sposobnosti da se izvedu namerne ili nenamerne radnje. U zavisnosti od razloga koji lee u osnovi nemogunosti izvoenja kompleksnih, koordinisanih, svrsishodnih pokreta, razlikuju se amnestika, ideomotorna i ideaciona apraksija.[1] Asinhroni razvoj je rast deije fizike, mentalne i emocionalne zrelosti u varirajuim stepenima progresa tako da npr. pojedinac hronoloki moe biti star 11 godina, emotivno 8, fiziki 14 i intelektualno 12. Ovaj pojam je takoe poznat kao disinhronativni razvoj. Afekt je nagao, buran i snaan emocionalni doivljaj praen izrazitim telesnim promenama. Afekti predstavljaju jake dinamike sile koje mogu pokrenuti javljanje prijatnih oseanja (ljubav, portvovanje, altruizam, zadovoljstvo, ponos), ali i neprijatnih oseanja (strah, stid, gaenje, ljubomora, oseanje krivice, strepnja, alost, gnev, destruktivnost i sl.) Afektacija je teatralno, izvetaeno, naglaeno emotivno ponaanje koje se izvodi s namerom da se ostavi utisak na okolinu. Verbalizacija je proces kojim se razliita psiholoka dogaanja kod pojedinca formuliu u verbalnom obliku, odnosno opisuju svojim reima. Prema psihoanalitikom shvatanju tek kada klijent uspe da verbalizuje svoje doivljaje ili probleme stvara se mogunost razumevanja nesvesnih fenomena, odnosno promene u linosti koja vodi terapiji. Granino intelektualno funkcionisanje je funkcionisanje pojedinca na granici mentalne ometenosti ili retardacije. Povremeno se moe dijagnostifikovati laka ometenost, ali kako ona esto nije izazvana biolokim ili genetskim poremeajem, mogue je prevazii odreenim tretmanom. Prema savremenim definicijama, ometenost (u koju granini sluajevi povremeno potpadaju) obuhvata ogranienja u primeni adaptivnih vetina komunikacije, brige o sebi, socijalnim vetinama, upotrebi resursa u zajednici, samousmeravanju (npr. planiranju karijere), brizi o zdravlju i sigurnosti, pravilnom korienju slobodnog vremena i odnosu prema radu. Degeneracija je proces propadanja pojedinih funkcija usled nekih (organskih ili psihikih) patolokih uzroka, ali i propadanje psihofizikih sposobnosti i funkcija tokom starenja. U psihijatriji oznaava patoloki proces, propadanja psihikih i neurolokih struktura, koji je uslovljen konstitucionalnom slabou ili neotpornou organizma. Dezintegracija je najoptije, ruenje celine, rastakanje, poremeaj ravnotee. Takoe, naruavanje potpunosti, celovitosti, jedinstva sloene celine, sposobnosti ili funkcija (miljenja, pamenja, uenja, motorike), nekog kompleksa funkcija ili linosti u celini.

Dezintegracioni procesi su najei pokazatelji poremeaja i tekoa u socijalnom funkcionisanju linosti. Dekompenzacija je neuspeh u kompenzaciji kao mehanizama odbrane, to dovodi do provale do tada latentnih patogenih procesa i do pogoranja psihikog zdravlja. U klinikoj psihologiji i psihijatriji govori se o neurotinoj i psihotinoj dekompenzaciji. Progresivan gubitak normalnog mentalnog funkcionisanja, odbrambenih mehanizama i koherentnih misaonih procesa Zabluda ili deluzija je netano, ali ukorenjeno verovanje koje se odrava uprkos objektivnim dokazima u suprotno i uprkos kulturnim normama koje ne podravaju ovo verovanje. esto je deo psihoza i paranoidnih ideacija a osnovne vrste su deluzija veliine i proganjanja. koje moe kulminirati u psihozu. Demencija je progresivno i nepovratno propadanje intelektualnih sposobnosti i viih mentalnih funkcija (inteligencije, miljenja, govora, pamenja, uenja, imaginacije itd.) usled odreenih organskih uzroka. To dovodi do poremeaja linosti i odnosa sa fizikom i socijalnom

Depersonalizacija je patoloki proces gubitka oseanja linog identiteta i oseanje otuenja od sebe samog koji se javlja u sklopu tekih duevnih oboljenja. U egzistencijalistikoj i humanistikoj psihologiji izraz se koristi metaforino, da opie stanje obezlienosti normalnog" pojedinca u savremenom (dehumanizovanom) drutvu. Oseaj bivanja u nerealnoj situaciji u smislu da sopstvo ili telo jeste odvojeno od neposredne okoline. Ovo iskustvo je esto kod osoba koje su izloene velikoj koliini stresa ili su u krizi, kao i kod pojedinaca koji pate od specifinih mentalnih poremeaja poput neuroza i psihoza. Depersonalizacija (poremeaj) je vrsta disocijativnog poremeaja koju karakterie borba individue sa unutranjim konfliktima i anksioznou kroz psiholoko odvajanje (detament) ili oseanje bivanja u nadrealnim situacijama. Depersonalizacija i derealizacija su glavni simptomi, ali pojedinci mogu iskusiti depresiju i hipohondriju. Derealizacija je disocijativni simptom u kojem neija percepcija spoljnjeg sveta postaje udna ili nerealna. Pojedinac moe videti druge kao njemu nepoznate ili robotolike i moe percipirati izmene u veliini ili obliku objekata koje posmatra. Derealizacija je esto simptom paninih napada i depersonalizacije. Dipsomanija je periodina neodoljiva udnja za konzumiranjem alkohola, koje se zavrava besomunim pijenjem i drastinim poremeajem ponaanja. Za razliku od hroninog alkoholizma, kod dipsomanije potreba za pijenjem javlja se kratkotrajno, retko i povremeno (posle duih intervala od vie meseci u kojima nema te elje), u vidu napada, kojem prethodi relativno kratkotrajna anksioznost i uznemirenost. Dispozicija je pretpostavljena, relativno trajna, neuropsihika struktura koja predstavlja osnovu za neko svojstvo ili delatnost organizma. Ispoljava se kao uroena ili steena spremnost, tendencija ili sklonost ka odreenom tipu reagovanja u odreenim situacijama.

Jokastin kompleks je psihoanalitiki pojam koji je dobio naziv po Jokasti, eni tebanskog kralja Laja, koja se, prema grkoj mitologiji, u neznanju udala za svog sina Edipa. Jokastin kompleks je libidonozna fiksacija majke prema sinu, odnosno, latentna (i uglavnom podsvesna) erotska usmerenost ene prema mlaem mukarcu i sklonost ka izboru onog partnera koji je u psihofizikom smislu podsea na sina. Jokastin kompleks ukljuuje i majinu ljubomoru (pa i latentnu, a ponekad i realizovanu agresivnost) prema eni s kojom se sin vezuje. Po psihoanalizi, to je jedan od stadijuma psihoseksualnog sazrevanja (koje, u stvari, traje itav ivot) i ne moe mu se davati epitet perverznog, osim u retkim ekstremnim sluajevima, kada navedena fiksacija moe dobiti i obeleja incestuoznog ponaanja, ali i neprikrivene agresivnosti prema snahi ili sinovljevoj devojci. Klinika slika je ukupna impresija o klijentu zasnovana na uoenim simptomima, trenutnim zdravstvenim problemima, rezultatima testova i drugim izvorima podataka, ukljuujui i klijentovu samoprocenu.

Kompenzacija je prema Adleru, mehanizam nadoknaivanja nekog (stvarnog ili fiktivnog) telesnog, psihikog ili drutvenog nedostatka ili neadekvatnosti. Svaki pojedinac, u skladu sa svojim ivotnim planom, na svoj nain kompenzuje osedanje inferiornosti. Prema Karl Gustav Jungu, spontana tenja da se nerazvijena svesna funkcija nadoknadi razvojem u nesvesnom. Jedan od mehanizama odbrane kod koga uspehom na jednom polju, osoba nadoknauje osedanja neuspeha u drugom. Kompenzacija van psihologije podrazumeva pladenu nadoknadu za pruene usluge. Kompulzija je prisilna, naizgled besmislena radnja koju osoba, usled neodoljivo snane potrebe, ini, kako bi se oslobodila strepnje ili osedanja krivice. Tipine kompulzivne radnje su: prisilno pranje ruku, prisilno brojanje, kucanje u drvo, dodirivanje dugmeta, izgovaranje magijskih formula ili vrenje nekih ritualnih radnji. Konfabulacija je dopunjavanje praznina u sedanju izmiljenim detaljima i fiktivnim epizodama odnosno prianje izmiljenih, fantastinih pria kao istinitih. Srede se u sluajevima gubitka pamdenja, usled modanog otedenja i demencije. Za razliku od dece, konfabulacija kod odraslih slui odravanju samopotovanja u situacijama frustracije. Latentan je proces, koji je trenutno skriven, dat samo u potencijalnom vidu, ali de se kasnije, eventualno, razviti i manifestovati. Konflikt moe biti latentan (npr. stanje netrpeljivosti pred izbijanje graanskog rata) ili odreene psihoseksualne karakteristike mogu biti potisnute (npr. latentna homoseksualnost). Latentni sadraj je prema Frojdu, postoji latentan i manifestan sadraj sna. Latentan sadraj otkriva se analizom manifestnog dela pri emu je metoda slobodnih asocijacija najbolja metoda. Latentni sadraj sna predstavlja potisnute, podsvesne i nagonske elje koje se u snu najede javljaju u obliku simbola jer se podsvesne ili nesvesne elje transformiu prema zakonima cenzure sna u simbole koje je teko, ali mogude razumeti i tumaiti. Maladaptacija je ravo prilagoavanje, neuspela reakcija na sloene uslove ivota bilo u psiholokom, socijalnom ili psiho-socijalnom pogledu. Takoe, kod ivotinja nemogudnost prilagoavanja na klimatske i druge uslove neke sredine.

Nadkompenzacija je mehanizam odbrane od osedanja manje vrednosti kojim linost, ne samo da stie osedanje sigurnosti i vrada narueno samopotovanje, ved i prividno dobija osedanje nadmodi ili superiornosti nad ljudima. Nadkompenzacija se obino javlja u istoj oblasti u kojoj linost oseda nedostatak koji je doveo do osedanja inferiornosti, a nekada je to i prikriveno ispoljavanje kompleksa manje vrednosti. Negativizam je iracionalna sklonost da se osoba ponaa suprotno od oekivanog ili traenog, ak i kada je to ponaanje protiv interesa tog lica. Kod dece od druge do etvrte godine javljanje negativizma predstavlja normalnu i prolaznu razvojnu pojavu. Negativizam se takoe upadljivo manifestuje u adolescenciji, kao apriorno suprotstavljanje svakoj vrsti autoriteta i zabrana, i kao antikonformizam. Neurastenija je funkcionalni poremedaj, bez poznatog organskog uzroka, kod kojeg dominira opta slabost, stanje nervne iscrpljenosti, nesanica, brzo umaranje, nervoza, nedostatak interesa, slaba koncentracija, pritisak u glavi, znojenje, tahikardija, zujanje u uima i sl. U nekim zemljama termin neurastenija zamenjuje savremena klasifikacija neurotini poremedaji depresivnog tipa. Neuroza je termin oznaava laki, funkcionalni oblik duevnog oboljenja, kod kojeg nije naen organski uzrok. Za neurotine poremedaje specifino je da su psihogeni, pa se neuroze jo nazivaju psihoneuroze i neurotini poremedaji. Neurozu karakteriu napadi uznemirenosti, odreeni oblici depresije, hipohondrija, histerine reakcije, opsesivno-kompulzivni poremedaji, fobije, razliite seksualne disfunkcije i neki tikovi. Tradicionalno se smatra da je uzrok neuroze emocionalni konflikt u kome blokirni impuls pokuava da se ispolji kao maskiran odgovor ili simptom. Bihejvioristiki psiholozi smatraju ih nauenim, neodgovarajudim odgovorom na stres. Neurotina linost je psihiki nestabilna linost, kod koje je slab ego, a izrazito jak neurotiki konflikt. Kod nje postoje snane fiksacije na infantilne oblike ponaanja i miljenja, kao i sklonost ka estom koridenju mehanizama odbrane. Zahvaljujudi toj sklonosti, osoba nema realnu procenu stvarnosti, ved je njeno opaanje pod snanim uticajem vlastitih elja, strahova i nada. Neurotini karakter je prema Adleru, sklop crta karaktera i obrazaca ponaanja koji ine osobeni vid odbrane od kompleksa manje vrednosti. Sledede osobine ine jezgro neurotinog karaktera: nepoverenje, egoizam, vlastoljublje, ljubomora, zavist, pakost, tvrdiluk itd. Koriste se i u znaenju neurotina linost. Neurotini konflikt je unutranji konflikt antagonistikih tenji koji otkriva dubok, patoloki rascep u linosti. U neurotinom konfliktu se, prema psihoanalizi, sukobljavaju infantilni seksualni nagoni sa odbranama ega. Da bi konflikt izmeu ega i nagona ida postao neurotiki, potrebno je da nagonske potrebe budu dovoljno snane, a da ego nema dovoljno snage da im se suprotstavi i da ih kontrolie. Neurotini strah je iracionalan strah od neke nepoznate opasnosti iza koje se, po pravilu, skriva strah od nagonskih zahteva ida. To je strah od navale zabranjenih, snanih i nesvesnih nagonskih impulsa, odnosno strah od kazne koja je povezana sa njihovim zadovoljenjem. Javlja se u vidu strepnje, fobikog straha i napada straha. Za razliku od realnog, neurotiki strah je strah od nepoznate, a esto i beznaajne opasnosti.

Nozofobija oznaava strah pred boledu uopte, odnosno bilo koje bolesti. Moe biti patoloki strah pred nekom boledu koja ne postoji. Takav strah moe dovesti do teih oblika prisilne neuroze odnosno hipohondrinih psihotonih stanja. Onirizam je pojava budnog snevanja i doivjaja razliitih vizija u budnom stanju. Psihiki poremedaj kod kojeg dominira izmenjeno stanje svesti u kojem budna osoba ima vizije i vrlo upeatljive, ive prizore objektivno nepostojedih stvari, bida i pojava. U onirikom delirijumu, nastalom usled toksina (esto alkohola), kod bolesnika se javljaju disocijacija svesti, dezorijentacija, halucinacije i veoma ive, mune ili stravine vizije, koje mogu dovesti i do zloina. Posle buenja iz ovog stanja, meaju se snovidno i realno a esto se javlja amnezija. Onihofagija je vrsta poremedaja ponaanja, ispoljena u grickanju noktiju, posebno u situacijama frustracije i psihike napetosti. Javlja se relativno esto u detinjstvu i mladosti, ali se ponekad ova navika upranjava i u zrelom dobu. Opsesivni karakter je karakteristino ponaanje osoba koje su sklone preterano krutom dranju, perfekcionizmu, preteranoj urednosti i savedu. Crte opsesivnog karaktera, kao to su sklonost ka redu, ka istodi i tvrdoglavost, predstavljaju reaktivne formacije na impulse za prljanjem i pokoravanjem, a opsesivna nenost je maska za potisnute sadistike tenje. Crta ureddnosti je paradigma svih mera odbrane kod opsesivnih. Oralni karakter je tip karaktera koji nastaje usled fiksacije na oralni stadijum u razvoju libida. Crte oralnog karaktera nastaju preradom oralnog nagona mehanizmima pomeranja, sublimacije i reaktivne formacije i ispoljava se uvek kada je u pitanju davanje uzimanje. Te crte, kada je osoba iskusila intenzivno zadovoljstvo na oralnom stadijumu su: samopouzdanje, velikodunost, veselost i optimizam ili, u sluaju frustracije oralnog nagona: nesigurnost, sumnjiavost, cinizam i pesimizam.

Panja je voljna mentalna usmerenost i usredsreenost na odabran broj relevantnih elemenata koji imaju sredinje mesto u svesti, uz zanemarivanje mnotva ostalih, irelevantnih. Tokom procesa panje, poveana je napetost miia, poveana cirkulacija krvi u mozgu, irenje zenica i sl., iji je smisao bolji prijem drai i jasnije opaanje.Danas se smatra da je za budnost odgovorna nervna struktura retikularna formacija.Ona brojnim ipulsima odrava mozak u budnom stanju. Panja ima nekoliko svojstava od kojih su najvanije usmerenost i selektivnost. Usmerenost je prilagoavanje organizma za bolji prijem drai,a selektivnost posledica jasnije svesti na drai na koje smo usmerili panju. Kriterijumi panje:

obim, trajanje, fluktuacija, intenzitet.

Panja je svojstvo svih psihikih procesa.

Paramimija je neodgovarajudi odnos izmeu mimikog izraza i raspoloenja. Najede se javlja kod razliitih duevnih smetnji, ali i kod osoba koje neuspeno pokuavaju da sakriju svoje pravo raspoloenje neadekvatnom mimikom. Parastezija je halucinacija u oblasti ula dodira koja se sastoji u pogrenoj lokalizaciji mesta bockanja ili u doivljaju senzacije svraba, peckanja, gamizanja mrava ili golicanja u odsustvu delovanja odgovarajudih drai na receptore. U patolokom vidu srede se u nekim sluajevima histerije, hipohondrije ili kod psihoza. Parafazija je poremedaj govora ispoljen u nevoljnom, nesvesno pogrenom izgovaranju rei, odnosno zamenjivanju slogova i itavih rei, ili u deformisanju poznatih rei. Rigidnost je nefleksibilnost stavova, ponaanja, kretanja i adaptivnog kapaciteta. Osoba manifestuje istrajnost u identinom ponaanju ili idejama ak i kada su one socijalno neprikladne. Drutvena rigidnost postoji kada je slaba socijalna mobilnost, sporo i neefikasno donoenje zakona i njihova primena u upravljanju drutvom. Simbolika funkcija je specifina ljudska sposobnost predstavljanja pomodu simbolikih sredstava (re, slika, mimika, pokret itd), neeg drugog, to je razliito od njih samih i to je odsutno. Simbolika reprezentacija je osnovna funkcija svesti. To je opta sposobnost sticanja i koridenja znakova, semiotikih sistema i izvoenja semiotikih operacija. Oigledne manifestacije simbolike funkcije su snovi, mentalne predstave, ritualne radnje, odloena imitacija, simbolika igra, gestovi, mimika i jezik. Simulacija je namerno i svesno obmanjivanje okoline zdravog pojedinca da je bolestan ili hendikepiran, kako bi sebi pribavio materijalne i nematerijalne privilegije, stekao neke olakice i izbegao negativne posledice. Simulaciju treba razlikovati od bekstva u bolest. Simptom je u medicini, svaka telesna promena koja predstavlja znak nekog patolokog stanja ili procesa u organizmu. U psihologiji i psihoterapiji, bilo koji tetni ili nekorisni mentalni ili telesni znak neke psihike bolesti koju osoba nastoji da savlada, a dovodi do stalnog troenja duevne energije, do slabosti, umora i apatinosti. U socijalnom radu, simptom moe biti koristan signal da je potrebno neto sutinski izmeniti u nainu ivota klijenta. Za bihejvioriste, simptom nije znak patolokog mentalnog stanja, ved je sam poremedaj, te se uklanjanjem simptoma, uklanja i poremedaj, koji je ustvari pogreno naueno ponaanje. Sindrom je u medicini, psihijatriji i klinikoj psihologiji, sloaj meusobno povezanih simptoma koji ine jednu koherentnu nozoloku celinu (npr. anksiozno-depresivni sindrom, paranoidni sindrom, Korsakovljev sindrom). U psihologiji linosti i socijalnoj psihologiji, sklop empirijski i smisaono povezanih crta linosti koje se javljaju zajedno u nekoj linosti i obrazuju odreenu relativno vrstu strukturu. Hipomimija je znatno umanjenje i osiromaenje mimike koje daje ukoen i neprirodan izraz lica. U ekstremnom vidu srede se kod katatone shizofrenije, gde je lice bolesnika kameno, ukoeno.