Univerzitet u Novom Sadu Prirodno Matematiki Fakultet Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo

SEMINARSKI RAD

PSIHOLOGIJA OBRAZOVANJA

DAROVITI UENICI

Profesor: Dr Petar Milin Asistent: Tamara Jovanovi

Student: Nikolina Andri 61m/10

Novi sad, 2012.

SADRAJ

UVOD
Nosioci ljudskog napretka, kako ovecanstva u celini tako i svake zemlje posebno, su ljudi stvaraoci, inovatori, naunici. To je jedan manji deo ljudi, koji nosi najvei deo humanog napretka. U svakom obliku ljudskih aktivnosti istiu se takvi ljudi. Njihove opte odlike su visoka inteligencija, kreativnost, a zajedniko im je da su te sposobnosti pokazivali vrlo rano, u detinjstvu. Ovakve osobe se kao deca istiu svojom bistrou, naprednija su od ostalih vrnjaka, dobri su uenici, ali postoji i veliki broj onih koji zbog nekih sporednih faktora ne uspeju da se iskau i razviju svoje sposobnosti ili ak postanu i problem za drutvo. Zbog svega ovoga nastoji se da se takve osobe jo u detinjstvu identifikuju kako bi im se pruili to bolji uslovi za njihov razvoj i napredak to e se sredini koja o njima vodi brigu i ulae mnogostruko vratiti. Prvi koji moraju uticati na identifikaciju i dalji odgovarajui razvoj darovite dece su svakako sami roditelji, zatim nastavnici, pedagozi i drugi struni saradnici. Biografski podaci govore nam da neki izuzetno daroviti pojedinci kao deca nisu bili primeenii, a imali su tekoa i tokom kolovanja (npr. H. C. Andersen ili A. Ajntajn). Tu nam se otvaraju nova pitanja o tome ta bi bilo s njima da su u detinjstvu bili podsticani, odnosno koliko je darovite dece koja zbog delovanja razliitih faktora ne mogu realizovati svoje potencijale. Ko su darovita deca, kako ih prepoznati, kako podsticati njihovu darovitost, kako s njima raditi, najee su postavljena pitanja vezana za podruje darovitosti kod dece. Ba zbog svih tih pitanja sam odabrala ovu temu, kako bih i sama kao budui prosvetni radnik, ali i roditelj znala kako i ta raditi sa darovitom decom.

POJAM DAROVITOSTI
Britanac Ejnan Kouli ima 9 godina i ivi u Singapuru sa porodicom, studira hemiju na koledu. Diplomu srednje kole dobio je u sedmoj godini. Smatra se da je ovo dete jedno od najpametnijih na svetu. Ejnan moe da "izrecituje" broj Pi do 518. decimalnog mesta, kao i periodni sistem. Njegov otac Valentajn Kouli kae da Ejnana interesuju fizika, biologija, a posebno hemija (www.blic.rs). Darovitost je u istoriji obrazovanja razliito definisana. Kako se menjalo i napredovalo saznanje o darovitosti, menjala se i njena definicija. Pojam darovitosti je u poetku podrazumevao samo visoku optu inteligenciju, prema kojoj su se darovitim smatrale osobe sa koeficijentom inteligencije (IQ) veim od 130. Ovaj pristup uveo je Lewis Terman poetkom dvadesetih godina prolog veka (Vizek Vidovi i dr., 2003). Darovitost je odreivana i isticana kao neko znaajno postignue pojedinca u nekoj aktivnosti, u neemu, to ga odvaja od prosenosti. Prilino uproenu, ali prihvatljivu definiciju o darovitosti dao je Ivan Koren (1989, 9). On darovitost tumai kao svojevrstan sklop osobina na osnovu kojih je pojedinac u jednome ili vie oblasti ljudske djelatnosti sposoban trajno postizati izrazito visok natprosean rezultat. Darovitost je jedan kvalitet linosti koji povezuje osobine uenja, stvaralatva, motivacije, socijalnih interakcija. Darovitost nije pojam koji je identian inteligenciji ili, s druge strane, kreativnosti. Inteligencija se meri testovima i ne moe se poistovetiti sa darovitou koja je daleko slonije ponaanje. Kreativnost je originalno nalaenje reenja za neko iskustvo ili misaoni problem. Darovitost ukljuuje inteligenciju i kreativnost, ali i neto vie. Po miljenju istraivaa darovitosti veoma je vano da se oceni opta sposobnost i posebne sposobnosti darovitog deteta i vrsta motivacije. Do sada najprihvaeniji model definisanja darovitosti dao je Renzuli, predstavivi je pomou tri kruga, kao proizvod interakcije i meuzavisnosti tri elementa: natprosene sposobnosti, motivacije i kreativnosti (Mili, 2010).

Izvor: Cvetkovi Lay, 2002

Na emi se moe odmah uoiti da to je vei nivo preklapanja ova tri faktora, i darovitost je na viem nivou, i obrnuto, ako preklapanje ne postoji, onda ne postoji ni darovitost. Od ova tri elementa, sposobnost je najmanje podlona promenama, dok su kreativnost i motivacija uslovljene nekim drugim faktorima i menjaju se. U populaciji dece ranog uzrasta mali je procenat onih koji poseduju sva tri faktora podednako, naroito u fazi potencijalne darovitosti. Na tom uzrastu, uglavnom se ispoljava intelektualna darovitost, dok se motivacija i kreativnost postepeno razvijaju i kasnije dolaze do izraaja. Ukoliko je sredina podsticajna i dete raste u atmosferi prihvatanja, tolerancije, razumevanja i ohrabrenja, onda postoji vea mogunost da se razviju kreativnost i motivacija. Darovita deca su ona koja zbog svojih izuzetnih sposobnosti mogu oekivati visoka postignua, a identifikovana su od strunjaka (3-5% kolske populacije). Pokazuju potencijal u nekom od sledeih podruja (prema Vizek Vidovi i dr., 2003): Opte intelektualne sposobnosti Specifine akademske sposobnosti Kreativne sposobnosti Sposobnosti voenja i rukovoenja Umetnike sposobnosti Psihomotorne sposobnosti Vrste inteligencije Darovito ponaanje predstavlja interakcija tri osnove ljudske osobine: natprosena inteligencija, visoka usmerenost na zadatak i visok nivo kreativnosti. Darovitost je kombinacija sposobnosti i osobina linosti. U kojim e oblastima ljudske aktivnosti uenici postii zapaene rezultate, uz obezbeivanje drugih uslova, zavisi od stepena razvijenosti sposobnosti u okviru sledeih vrsta inteligencije: verbalno lingvistika inteligencija: odnosi se na govorno izraavanje, govornu fluentnost, kao i na sve oblike tog izraavanja (poezija, proza, gramatika, metafora, humor, itanje, pisanje, apstraktno i simboliko miljenje), a njom se odlikuju pisci, pesnici, dramski i drutveno-politiki radnici itd. logiko matematika inteligencija: tie se sposobnosti upravljanja sekvencama procesa miljenja, prepoznavanja relacija izmeu elemenata, na sposobnost apstrakcije, poev od pojma broja, varijabilne dimenzije funkcije varijabli, i na sposobnost kritikog stava, u smislu da se neka injenica prihvata samo onda kad se dokae njena istinitost, a njom se odlikuju nauni radnici, matematiari, ekonomisti, kompjuterski programeri itd. vizuelno prostorna inteligencija: odnosi se, uglavnom, na likovno izraavanje, crtanje, slikanje, modelovanje, uoavanje oblika i dimenzija predemeta u prostoru, a njom se odlikuju likovni umetnici, vajari, arhitekti, kartografi i drugi koji su sposobni da mentalno anticipiraju prostorne odnose i promene.

 telesno kinestetika inteligencija: odnosi se na sposobnost dobre kontrole sopstvenih pokreta i na sposobnost izraavanja emocija (plesovi, igre, sportske discipline, na ledu i vodi, telesni signali i sl., a njom se odlikuju igrai, glumci, gimnastiari itd. muziko ritmika inteligencija: obuhvata sposobnosti za muziki sluh, oseaj za ritam i oseaj za melodiju, a njom se odlikuju muziari, kompozitori, igrai itd. Volfgang Amadeus Mozart je, prema oceni mnogih, najgenijalniji kompozitor u istoriji muzike. udo od deteta, deak koji je pre poznavao note nego slova i koji je ve s tri godine poeo pisati jednostavne pjesmice, a s pet odravati koncerte. Sa sedam godina Amadeus odrava senzacionalne klavirske koncerte irom Evrope. Nekoliko godina posle, po seanju i po sluhu, bez greke e reprodukovati kompoziciju Allegria ije su se note krile za iskljuivu upotrebu vatikanskog zbora, a koja se peva ak u devet glasova. S devet godina pie prvu operu Bastien i Bastiena, a s 13 dobija mesto koncertnog majstora u orkestru salzburkog nadbiskupa. (www.sh.wikipedia.org) interpersonalna inteligencija: sadri sposobnost adekvatne procene emocionalnog upravljanja eljama, intencijama i mogunostima drugih, sposobnost empatije i interakcije sa drugima, a njom se odlikuju socijalni radnici, nastavnici, terapeuti, politiari, verski lideri itd. intrapersonalna inteligencija: odnosi se na sposobnosti sopstvenog naina funkcionisanja i funkcionisanja drugih i na adekvatan odnos prema sopstvenim emocijama, interesima i sposobnostima, a njom se odlikuju filozofi i drugi ljudi koji moralne vrednosti razumeju kao internalizovane stavove. naturalistika inteligencija: odgovorna je za sposobnosti osobe da identifikuje i klasifikuje ablone u prirodi, za osetljivost na promene u vremenskim obrascima, na zatitu okoline, a njom se odlikuju prirodnjaci, planinari, ekolozi itd. (Nekovi, 2005).

Vrste darovitosti Istraivai ovog problema ukazali su da postoje dve vrste darovite dece. Neka darovita deca pokazuju svoje sposobnosti u koli. Druga vrsta darovitosti kod dece ispoljava se van kole u linom ivotu ili na nekim javnim poslovima (Avramovi, Vujai, 2009). Obe vrste su vane, jer meu njima postoji interakcija. Najbolje bi bilo sprovoditi programe kojima e se razvijati obe vrste. kolska ili reproduktivna darovitost podrazumeva nadarenost u uenju prvenstveno u reavanju testova. Sastoji se od sposobnosti razumevanja, pamenja i doseanja odreenog materijala. Iako je vana, sama po sebi nije produktivna, ve je receptivna i reproduktivna. Meri se IQ testovima i testovima znanja. Sposobnosti izraene IQ-om ili testovima postignua jesu ono to najee trae u kolama i drugim tradicionalnim sistemima obrazovanja. Ova vrsta darovitosti se najee koristi za selekciju uenika u posebne i napredne programe. Temelji se na reproduktivnosti, a ne produktivnosti. Izuzetne rezultate ne daju oni nadareni pojedinci koji su neproduktivni ili reproduktivni. Alisa je student koja postie izuzetne rezultate na testovima i odline ocene. Nastavnici je doivljavaju izrazito pametnom. Meutim, kada se zaposlila nije se dobro snala. Imala je potekoa u nezavisnom miljenju, kreativnosti i stvaranju vlastitih ideja (udina Obradovi, 1990 prema Sternberg, 1997). Kreativna ili produktivna darovitost ima naglasak na razvoju originalnih materijala i proizvoda, ideja koje imaju svoju svrhu i vrednost. Dakle, naglasak je na produkciji. U ovom sluaju uenik nije samo pasivni primalac informacija ve i korisnik. Nastava koja se odnosi na ovu vrstu nadarenosti naglaava problemsko uenje (korienje informacija, znanja i vetina s ciljem reavanja nekog realnog problema). Za produktivnu darovitost karakteristina je praktina primena sposobnosti, rad na realnim problemima i podrujima koje imaju vanost za pojedinca (udina Obradovi, 1990). Barbara kao uenica nije bila toliko dobra u testovima ali je kasnije dobila preporuku od ranijih kola i nastavnika zbog svojih izuzetnih kreativnih i intuitivnih vjetina. Zaposlila se na kreativnim radnom mjestu te se pokazala vrlo kvalitetnom u kreiranju novih ideja (udina Obradovi, 1990 prema Sternberg, 1997).

DAROVITA DECA
Uma Gradac je jedno od 10% nadarene i kreativne dece u Hrvatskoj. Uma ima pet i po godina i ve je osmislila vie od deset izuma. Ona zna ta je periodni sistem elemenata, DNK, dijafragma, ta su halucinacije i fotosinteza, kojim jezikom govore u Peruu, vadi korene iz brojeva, a poslednjih dana nastao je i novi izum - poruka koju eli poslati u svemir, a ona sadri sve ono to bi oni koji ive na drugim planetama trebali znati o Zemlji. Guta enciklopedije, a eli biti biohemiarka ili forenziarka. Ima spisak ljudi koje voli i onih koje ne voli: Od istorijskih linosti volim Ajntajna, Kopernika, Lavoazjea i Gandija. Ne volim Nikolu Teslu zato to on ne voli ene. Rekao je da su enine oi samo svetlo u praznoj glavi. Ajntajna volim jer je bio zaluen naukom ba kao i ja. Jedva ekam da ispravim Aleksandra Fleminga kad postanem biohemiarka. Otkrio je penicilin, ali nije mislio kako je nama kad pijemo antibiotik pa osetimo gljivice kao nuspojavu. Ja u otkriti neki antibiotik koji e imati neka svojstva penicilina i jogurta da istodobno ubije i gljivice. Volim Lavoazjea. Teta u vrtiu zadala je zadatak da nacrtamo neto s poetnim slovom naeg prezimena. Ja sam imala G pa sam odluila nacrtati giljotinu. Teta se udila zato. Odgovorila sam zato to je Lavoazje pogubljen na njoj samo zato to je znao vie od drugih. A nije on otkrio kiseonik, kiseonik je stalno u nama, on mu je samo dao ime pria Uma (www. indigodeca.blogspot.com). Identifikacija darovitih uenika Jedini nain spreavanja moguih problema u razvoju darovite dece je osiguranje individualnog pristupa u radu sa svom decom i pravovremena identifikacija darovitosti. To je izuzetno teak posao i ne postoji jedinstvena strategija, razlikuje se od drave do drave, a u veini zemalja nikakva strategija i ne postoji. Prema podacima MENSE u optoj populaciji visoko inteligentnih (IQ 148 Katelova skala) ima 2%, ali nemaju svi oni razvijene karakteristike darovitih, pa ih moemo smatrati potencijalno darovitim. Od porodice, kole i brige drutva zavisi koliko e potencijalno darovitih razviti svoj potencijal, tako da ta cifra varira (od 0,1 do 1% populacije). S obzirom na nisku zastupljenost u optoj populaciji, jasno je da je veoma teko detektovati, a samim tim i usmeravati razvoj darovite dece. Pri otkrivanju i identifikovanju pojave darovitosti razlikuju se dva osnovna pristupa. Prvi pristup se zasniva na spontanom opaanju, registrovanju i opisivanju darovitosti, kad je uenik na neki nain ispolji. Drugi se odvija organizovano, sistematski, utvrivanjem indikacija darovitosti pojedinca ili grupe uenika, bez obzira da li su te indikacije na pojavnom ili latentnom nivou. Prvi postupak koristi metodu procenjivanja, a drugi metod testiranja. U prvom pristupu primenjuju se dva oblika procene: procenjivanje razvijenosti odgovarajuih osobina i procenjivanje vrednosti duhovnih i materijalnih proizvoda 8

posmatranog pojedinca koji stvaralaki, uspeno vri odreenu delatnost. U procenjivanju osobina i indikativnih oblika ponaanja uenika koriste se raznovrsni postupci, kao to su: opaanja i imenovanja nastavnika i kolskih saradnika, izvetaji roditelja i staratelja, izvetaji voditelja klubova, sekcija, drutava, ocene drugova i poznanika, samoprocene i sl. Takoe se analiziraju i procenjuju proizvodi (produkti) uenika, kao to su: uspeni radovi ili nastupi u okviru redovne i dodatne nastave, sekcija, drutava i klubova, takmienja, smotri i drugih vidova materijalnog i duhovnog postignua. U drugom pristupu otkrivanja i identifikacije darovitih uenika koriste se razliiti merni instrumenti, uglavnom testovi za utvrivanje osobina uenika: testovi inteligencije, testovi posebnih sposobnosti (npr. verbalnih, perceptivnih, spacijalnih, mehanikih, numerikih itd.), testovi kreativnih sposobnosti, testovi linosti, testovi znanja i postignua i sl (Nekovi, 2005). Karakteristike darovite dece Darovita deca pokazuju neke visoke sposobnosti lakog i brzog uenja. Ona su bistra, izuzetna u razumevanju i reavanju problema. Naravno, sposobnosti su razliite: intelektualne, praktine, socijalne, umetnike, sportske, a to znai da se darovitost vezuje uvek za odreenu oblast drutvenih aktivnosti ili posebnu profesiju matematika, jezik i knjievnost, umetnost, drutvene nauke. Kada je re o deci onda bi trebalo primetiti da su neka deca izuzetno sposobna, ali nemotivisana. Kod druge dece darovitost se manifestuje na ranom uzrastu, a kod drugih kasnije, u zrelim godinama. Za neku decu su vani socijalni i porodini uslovi, a za drugu nisu. Ima dece koja pokazuju darovitost za jedan predmet ili grupu predmeta, dok za ostale predmete pokazuju nedarovitost (Avramovi, Vujai, 2009). U istraivanjima darovitosti ukazuje se na sledee osobine darovitih uenika: bogatiji renik; lako operisanje apstraktnim simbolima; prihvatanje diskusije i rasprave; smisao za imaginaciju; lako otkrivanje sloenijih odnosa i veza izmeu pojava; iroka interesovanja; jaka motivacija za uspehom i saznanjem; plastino reavanje sloenih problema; upornost u radu; samostalnost u miljenju. Prouavajui obimnu literaturu i internet izvore vezane za ovu temu, pronaen je jedan izvetaj sa pedagoke radionice, pod nazivom Unapreivanje rada s darovitim uenicima u srednjokolskom odgoju i obrazovanju, odrane u decembru 2005. godine u Crikvenici. Ovde e biti navedene osobine darovitih uenika koje su nastavnici-uesnici radionice naveli kao osobine koje olakavaju i koje oteavaju rad.

Uoeno je da ima nekoliko osobina koje mogu i olakaati, ali i oteati rad. O tome hoe li olakati ili oteati rad zavisi od linosti nastavnika ili prirodi nastavnog predmeta, kao i konkretne situacije u razredu.

Osobine darovitih uenika koje olakavaju rad: radoznalost, samostalnost, upornost, takmiarskii duh, elja za znanjem, proizvodnja ideja, upotreba novih izvora znanja, saradnja, kreativnost, predanost, motivisanost, dobro pamenje, izvrsno logiko zakljuivanje, koncentrisanost, pomo u nastavi, postavljanje pitanja, lov na greke profesora, emocionalna osetljivost, radna energija, entuzijazam

Osobine darovitih uenika koje oteavaju rad: radoznalost, jaka individualnost, hiperaktivnost, nezainteresiranost za pojedina podruja dosaivanje, visoki kriterijumi, neitak rukopis, tvrdoglavost, uenje unapred, prevelika oekivanja, lov na greke profesora i drugih uenika, perfekcionizam, takmienje s profesorom, insistiranje da rade po svom, nestrpljivost, odbacivanje autoriteta, puno pitanja

Radoznalost se na primer navodi kao osobina koja u nekim situacijama oteava, a u drugim olakava rad. Pretpostavlja se da nastavnici kao strunjaci za svoj premet vole uenike koji ele da znaju vie, ali s druge strane, verovatno se u tome i preteruje, a samim tim nastavnik nije u mogunosti da vodi as onako kako je isplanirao. Meutim, nastavnik je duan da radoznalom ueniku odgovori na pitanja, jer je veliki uspeh zainteresovati uenika za odreenu tematiku, a pogotovo ako se radi o ueniku kojeg posebno interesuje odreeni predmet ili oblast. Meutim, problem e u tome to je taj uenik najverovatnije sam u svojoj radoznalosti, nastavnik treba da dri panju i koncentraciju celokupnog razreda. Jedno od reenja ovakvih situacija je organizovanje dodatne nastave za zinteresovane uenike ili pak primena jednog od programa obrazovanja za darovitu decu, o kojima e biti vie rei u daljem tekstu.
.

10

Razvoj darovitosti Razvoj darovitosti kod pojedinca sloeni je proces u kojem je teko navesti sve uticaje, ali se moe rei da dominantnu, odnosno najvaniju ulogu imaju porodica, kola i sam pojedinac. Uticaj porodice na razvoj darovitosti Jasno je da u optem razvoju, a naroito u razvoju darovite dece, veliku vanost imaju roditelji. Istraivanja Roedella, Jacksona i Robinsona dovela su do zakljuka da je za razvoj darovitosti vaniji aktivan angaman roditelja u vaspitanju dece nego njihov stepen obrazovanja ili ekonomske moi. ("Roditelji koji provode dosta vremena sa svojom decom, olakavaju razvoj njihovih interesa, odgovaraju na njihova pitanja i osiguravaju toplinu i podrku njihovim intelektualnim istraivanjima, stimulisae razvoj deje darovitosti bez obzira da li je porodica siromana ili bogata, uiva li drutveni ugled ili ne."). Efikasna porodina okolina mora osigurati zadovoljenje etiri osnovne potrebe darovitog deteta: potrebu za ljubavlju i sigurnou potrebu za novim iskustvima potrebu za postizanjem uspeha potrebu za oseajem odgovornosti i nezavisnosti. Dakle, u fazi razvoja stvaralake sposobnosti roditelji imaju veliku odgovornost da stvore takvu okolinu za uenje i razvoj koja e u prvom redu potpomoi razvoj motivacije. Od specifinih, "obrazovnih" postupaka ini se da su najefikasniji pre svega itanje, zatim razgovor, kao i zajednike aktivnosti. Prema Bloomu, vanost roditelja je u prvom redu u njihovoj percepciji izuzetnosti deteta. Budui da roditeljska percepcija zavisi prvenstveno od njihovih vlastitih osobinama, roditelji e najbolje percipirati signale sposobnosti s kojima imaju iskustva, koje potuju ili sami poseduju. Uticaj vrtia, kole i nastavnika na razvoj darovitosti Osim roditelja, u toku razvoja darovitosti znaajnu ulogu imaju vaspitai, uitelji, nastavnici i opte karakteristike vaspitno-obrazovne ustanove. Kada se razmatra uloga nastavnika u razvoju darovitosti, razlikuje se nekoliko znaenja rei nastavnik: 1. Nastavnik kao stvaralac atmosfere pogodne za razvoj darovitosti mora razviti takvu atmosferu koja e omoguiti uenicima slobodu i ohrabrivati ih u samostalnom miljenju i postupcima, omoguiti zadovoljavanje radoznalosti i njeno dalje razvijanje, omoguiti savladavanje osnovnih znanja i vetina, omoguiti i osigurati ponavljanje radi potpunog usvajanja osnovnih znanja i vetina, podsticati i nagraivati divergentno miljenje, matu i perceptivno predoavanje. Nastavnik ne mora biti kreativan stvaralac, samo je potrebno 11

da osigura slobodni razvoj interesa, da ne zakoi emotivni kreativni sklop i da individualiziranim pristupom u razredu potie razvoj interesa i stjecanje baze znanja, koji su usklaeni s vrstom i razvijenou sposobnosti uenika. 2. Nastavnik - roditelj u smislu da preuzima ulogu roditelja u aktivnostima koje se odnose na opaanje znakova darovitosti i uticaj na njihovo razvijanje. On treba detetu omoguiti pristup izvorima specifinog znanja (odreene knjige, asopise, ustanove, drutva, organizacije...), instrumentima (raunar, teleskop...), strunjacima iz odreenog podruja. Nastavnik treba razvijati ljubav i trajni interes za odreene aktivnosti i podruja, uestvovati u dejem napretku i pruati podrku, savete i pomo. Isto tako dunost nastavnika je da uspostavi saradnju s roditeljima darovitog deteta i ukljuiti ih na irenju i podravanju potporne mree koju je nastavnik zapoeo; 3. Nastavnik identifikovanih darovitih uenika- duan je s njima organizuje rad po nekom unapred osmiljenom programu. Programi za razvoj opte darovitosti polaze od specifinih interesa dece, ali se koriste i za razvijanje optih karakteristika potrebnih darovitom pojedincu: iroka baza znanja, emotivni kreativni sklop, motivacija, vetine logikog i divergentnog miljenja, vetine prikupljanja i korienja podataka, kao i vetine izraavanja rezultata stvaralakog procesa. Nastavnik mora dobro poznavati sadraj programa, a posebno principe razvoja darovitosti. Njegov rad nije deo redovnog kolskog programa. 4. Nastavnik - mentor je strunjak u svom podruju, koji poznaje procese razvoja motivacije i vrlo ih vjeto primjenjuje. Njegova je uloga voenje darovitog pojedinca u savladavanju sve sloenijih vetina i usvajanju sve apstraktnijih oblika reprezentacije znanja. Uloga samog pojedinca u razvoju darovitosti Do sada se uglavnom smatralo da najveu ulogu pri stvaranju darovitog pojedinca ima okolina. Meutim, uloga samog deteta je itekako znaajna. injenica je da kod neke dece postoji otpornost na negativne uticaje vea ili manja osetljivost na uticaje okoline, pa se darovitost najee razvija u skladnom odnosu s povoljnom okolinom, ali se ponekad razvije i iz bunta prema toj okolini (npr. najpovoljniji za razvoj je demokratski odnos roditelja, ali su maksimalni razvoj postigle keri autoritarnih majki; potrebni su sigurni i slobodni odnosi u obitelji, ali su esto najkreativniji sinovi s izrazitom edipovskom ovisnou o majci). Potreba da se uzme u obzir i uloga pojedinca u vlastitom razvoju ne umanjuje vanost naglaavanja uloge okoline.

12

Problemi darovitih Analizirajui kolski uspeh darovitih uenika, dolo se do zanimljivih rezultata (prema Pavkovi, 2005).
Grafikon 1. kolski uspeh darovitih uenika prema stepenu inteligencije
Krajnje visoka inteligencija 81 68 Visoko iznadprosena Iznadprosena

41 32 17 9 4 9 3 dobar 2 1 1 0 1 0

odlian

vrlo dobar

dovoljan

nedovoljan

Uspeh uenika na kraju kolske godine

Iz priloenog grafikona moe se zakljuiti da meu obdarenim uenicima ima i onih sa izuzetno slabim prosekom (oznaeni ljubiasto), koji imaju iznadprosenu inteligenciju, pa ak ima i jedan uenik sa nedovoljnim uspehom, a da je pritom na tesu inteligencije identifikovan kao visoko iznadprosean. O emu se ovde radi? Oznaavanje darovitosti kao rezultat procesa prepoznavanja i identifikacije moe imati razliite posledice. Slika o sebi kao pojedincu koji je sposoban da ostvari izuzetna postignua moe dodatno motivisati darovite, poveati njihovu elju da postignu to vie, da ulau to vee napore u ono to rade. Osim toga, tokom vremena moe doi, usled velike sposobnosti razumevanja i svesti o svojoj izuzetnosti, do veeg oseanja darovitosti itd. Meutim, oznaavanje ili etiketiranje jedne osobe kao darovite moe imati i niz negativnih posledica: arogantnost prema ostalima koje doivljava kao inferiorne u odnosu na sebe, narcisoidnost i egoizam, kao i tendencija ka odvajanju i udaljavanju od drugih. Daroviti drugovi i nastavnici, naroito ako manifestuju neke od pomenutih negativnih posledica, tee da oznaavaju kao osobenjake, udake i sl., da ih izoluju i da oseaju neprijateljstvo prema njima. Stoga treba uzeti za ozbiljno upozorenje strunjaka da oni koji organizuju i izvode ispitivanje darovitosti duni su da obezbede da efekti predviene akcije ne budu manji od loih posledica etiketiranja darovitih uenika (Grandi, Leti, 2008). 13

Uopteno se smatra da e nadareni uspeti u koli i da su nadareni visoko motivisani. Meutim, prema statistici, vie od 50% uenika sa natprosenim sposobnostima ne prolaze dobro u koli. Oni predstavljaju veliku grupu talentovanih uenika koji nisu identifikovani, koji su podcenjeni ili zanemareni. Neki talenti mogu biti zamaskirani emocijama, linou, niim postignuem, niskim samopotovanjem, specifinim tekoama u uenju. Izvanredni potencijali mogu biti neprimeeni ako uslovi za uenje ne osiguravaju ueniku priliku da demonstrira ili razvije svoj talent. Neuspeh natprosenih uenika izvor je velikih furstracija za uitelje, roditelje i strunjake. Ovde e biti navedeno istraivanje vreno u nekoliko beogradskih gimnazija, na uzorku od 434 uenika drugog i treeg razreda. Prosena starost ispitanika je 16.5 godina. U uzorku se nalo manje mladia (176 odnosno 40.2%) nego devojaka (262 odnosno 59.8%). Korieni testovi sposobnosti su: a) Test kombinovanih reenja koji se sastoji od dvadeset testovnih zadataka i od ispitanika se zahteva da izabere onu kombinaciju ponuenih polja koja na najbolji nain upotpunjuje matricu zadataka. Broj tano izabranih polja varira u rasponu od jedan do tri. Vremensko ogranienje za reavanje ovog testa je petnaest minuta. b)Subtestovi Verbalne serije Borislava Stevanovia -Sposobnost verbalnog rezonovanja procenjena je zadavanjem dva subtesta ovog instrumenta. Prvi od njih, Analogije (subtest etiri), sastoji se od trideset testovnih stavki, a vreme reavanja je ogranieno na dva minuta. Od ispitanika se zahteva da uvidi odnos izmeu dva prikazana elementa (npr. obua i noga) i na osnovu analogije odabere odgovarajui pojam. U drugom subtestu (subtest pet), nazvanom Ispremetane reenice, od ispitanika se trai da uvidi smisao reenice u kojoj su rei ispremetane i da u skladu sa razumevanjem odgovori na postavljeno pitanje. Test ima dvadeset pet zadataka, a ispitanik na raspolaganju ima pet minuta.
Tabela 1. Struktura uzorka Grupa Broj uenika Prosek ocena Daroviti 26 4,48 Daroviti podbacivai 81 2,30 Ostali 332 3,27 Ukupno 439

Kao indikatori kolskog postignua koriena je prosena ocena na kraju prethodne kolske godine. Na ovaj nain istraivai su uspeli da identifikuj 26 podbacivaa od ukupno 439 gimnazijalaca koliko je sainjavalo uzorak (tabela 1).

14

Daroviti podbacivai i daroviti uenici se ne razlikuju po svom skoru na testovima inteligencije. S druge strane, izraena je razlika u kolskom uspehu na kraju godine izmeu darovitih podbacivaa (2.30) i darovitih (4.48). Pored toga, postoji i razlika izmeu darovitih podbacivaa i grupe ostalih uenika (3.27) na faktoru kolskog postignua. Dakle, prema ovom istraivanju daroviti podbacivai imaju loiji kolski uspeh ak i od uenika koji su proseno inteligentni. Stoga, postavlja se pitanje: kako dete koje je inteligentno, i zna da je inteligentno, moe istovremeno da ima relativno nizak skor na proceni kolske sposobnosti i kolskog postignua, akademskom samopouzdanju, motivaciji i samoregulaciji, a da pri tom nema problem? U ovakvoj konstelaciji nalaza problem podbacivanja darovitih ini se jo kompleksnijim. Dodatno, sam izbor uenika da podbacuje, iako moe biti stvaran i svestan, moe se istovremeno tumaiti kao prinudan, tj. nastao kao rezultat toga to sama kola ne nudi adekvatne mogunosti za punu realizaciju uenikovih potencijala (Grupa autora, 2010). Prema istraivanjima MENSE o 20% darovite dece (IQ vei od 160) ima emocionalnih i socijalnih problema dok je meu optom populacijom ovaj broj dvostruko manji. Darovita deca sa specifinim talentima i sa IQ od 125-145 imaju manje problema u prilagoavanju sredini. Daroviti ue bre i na drugaiji nain od vrnjaka, kreativni su i tvrdoglavi i esto se teko prilagoavaju drutvenim konvencijama. Ova dece skoro po pravilu nisu omiljena meu vrnjacima koji ne mogu da ih slede zbog apstraktnog miljenja i neuobiajenih interesovanja. Daroviti rano poinju da sumnjaju u autoritete i jasnije uoavaju roditeljsku nekompetentnost ili nedoslednost nastavnika. Ponekad nastavnici nemaju razumevanja za darovitu decu koju doivljavaju kao prezahtevnu ili napornu u svakodnevnom radu. Mnogobrojna istraivanja dece sa visokim sposobnostima dokazala su da to su sposobnosti vie, to su izraenije i specifinosti koje ovu grupaciju dece ine izuzetno osetljivom na neadekvatan vaspitno-obrazovni sistem. Najnovija istraivanja ukazuju da nesklad usled frustracije zbog nezadovoljenih socijalnih i vaspitno-obrazovnih potreba, ovu decu ini rizinom za kasnija asocijalna i devijantna ponaanja. Upravo zato rad sa darovitima ima dvostruku korist.

15

OBRAZOVANJE DAROVITE DECE

Kad bi nas moglo odgajati neko vie bie, onda bi se tek videlo ta moe da bude od oveka. Immanuel Kant

U naim kolama razred se sastoji od uenika razliitih sposobnosti, od kojih veina ima prosene sposobnosti. Natavni plan i program je upravo prilagoen uenicima prosenih sposobnosti. Nastavnici se fokusiraju uglavnom na decu koja postiu slabije rezultate, dok se najmanje bave darovitom decom. S obzirom na ovu injenicu, zahtevi koji se postavljaju darovitoj deci su ispod njihovih sposobnosti i potreba, samim tim oni se dosauju i razvijaju loe navike uenja. Da bi se negativne posledice izbegle, u kole se uvode razliiti obrazovni programi koji pokuavaju odgovoriti na potrebe darovitih (Vizek Vidovi i dr., 2003). Obrazovne programe namenjene darovitoj deci mogue je provoditi metodama obogaivanja nastave, metodom akceleracije (raniji polazak u kolu i/ili preskakanje razreda) kao i grupisanjem uenika prema sposobnostima. Ni jedan od navedenih programa nije u potpunosti adekvatan svim darovitim uenicima, stoga kole najee upotrebljavaju sve tri navedene metode. Akceleracija Akceleracija je savladavanje obrazovnog programa bre i/ili u mlaem uzrastu nego to je to uobiajeno. Poiva na tri temeljne pretpostavke (prema Vizek Vidovi i dr., 2003): Daroviti uenici bre ue Bre savladavanje redovnih programa zadovoljava potrebe datovitih Sadraji nastavnih programa odgovaraju i darovitima ali im nisu direktno dostupni zbog uzrasne/razredne barijere Postoji vie vrsta akceleracije: Prevremeni upis, Preskakanje razreda, Akceleracija u predmetu - deo kolskog dana uenik provodi u viem razredu sluajui jedan ili vie premeta Saimanje predmeta - uenik naui predmet u manjem broju sati (npr. celo gradivo u jednom polugoditu) Vankolsko obrazovanje - letni programi kola koje im onda daju dodatne bodove za upise ili ih oslobaaju nekih ispita. U naim kolama su omoguene dve vrste akceleracije-raniji polazak u kolu i preskakanje razreda, dok se ostale jo ne primenjuju.

16

Raniji polazak u kolu i preskakanje razreda darovitoj deci omoguuje prelaenje na vii stepen obrazovanja od onog koji je odreen njihovom uzrastu. Meutim, ovakav tip obrazovanja retko se primenjuje jer ga mnogi ne odobravaju zbog zabrinutosti da e darovita deca koja se drue sa starijom decom emocionalno patiti. Uprkos tim nedostacima, brojna istraivanja pokazuju da deca kojoj se dopustilo uenje u vlastitom ritmu imaju bolje miljenje o sebi, da su motivisaniji i kreativniji, da imaju vie ciljeve i da ih lake ostvaruju u socijalnom okruenju. Smetanje deteta u sredinu s intelektualnim vrnjacima vanije je od smetanja deteta u sredinu s vrnjacima po uzrastu. Istraivanja su pokazala da su deca koja su ranije krenula u kolu, kao i ona koja su tokom kolovanja preskoila jedan razred - zadrala odlian uspeh. Iz toga proizlazi da je akceleracija dobra mera u sluaju intelektualno napredne dece, a najveu potporu akceleraciji pruaju istraivanja u podruju. Istraivanja su takoe dokazala jednako ili bolje postignue i socijalnu prilagoenost akceleriranih uenika u poreenju s uenicima istih sposobnosti ije kolovanje nije ubrzavano (Cvetkovi-Lay, 2002). U kojim se sluajevima preporuuje preskakanje razreda? Istraivai zakljuuju da se akceleracija tj. preskakanje razreda moe smatrati prikladnom obrazovnom intervencijom za potporu darovitim uenicima u sluajevima kad:uenik ima dosledno visoko kolsko postignue, ui bre od ostalih uenika i ima visoku motivaciju za uenje, iskazuje neki izraziti talent, pokazuje socijalnu i emocionalnu zrelost, osea izolovanost od strane vrnjaka u razredu i kad sam uenik eli preskoiti razred i promeniti sredinu. Programi obogaivanja nastave Programi obogaivanja nastave su meu najeim programima namenjenih darovitoj deci. Ova program ukljuuje ideje vezane za akceleraciju, ali se smatra da ona nije dovoljna, jer uenici opet pohaaju kolu po redovnom planu iprogramu, samo bre zavravaju, dok njihova potreba nije zadovoljena. Stoga, programi obogaivanja nastave su osmiljeni kao zamena ili proirivanje redovnog kolskog programa s ciljem pomaganja uenicima u reavanju problema i savladavanju vetina razmiljanja vieg stepena, kao to su analiziranje, stvaranje i procenjivanje. Kao to je ve naveeno, kolski programi su prilagoeni uenicima prosenih sposobnosti i zbog njihovih potreba iz programa su izostavljeni brojni zanimljivi sadraji. Darovitima se treba omoguiti upravo dostupnost tih sadraja. Poduavanje treba ii u veu dubinu, tj. sadraj treba obraditi detaljnije, svestranije nego uobiajeno. Iako postoji mnogo tumaenja izraza obogaivanje, sam pojam obogaene sredine podrazumeva zanimljivo, raznoliko i podsticajno okruenje za dete. Takva sredina prua detetu izazove i podie standarde njegove uspenosti. Obogaivanje je aktivnost koja je u funkciji nastavnike fleksibilnosti, osetljivosti na individualne potrebe, oseaja za vreme i njegovog poznavanja predmetnog podruja (Milutinovi, Zukovi, 2008). Neki od oblika obogaivanja programa su kursevi na viim nivoima kolovanja, letnji programi, razni dodatni kursevi izvan kole, mentorski programi, kao i grupisanje uenika. 17

Grupisanje uenika po sposobnostima Prepoznavanje darovitosti trebalo bi biti vezano uz specifino podruje, pa bi tako izrazito darovitoj djeci od posebne koristi bilo grupisanje po sposobnostima. Predmet u kojem uenik ima proseno znanje pouavao bi se u redovnom razredu, dok bi se npr. posebna nastava iz matematike mogla nameniti onim uenicima koji su za nju talentovani. Meutim, neki autori veruju kako zajedniko grupisanje darovitih uenika teti ne samo onima koji ostaju izvan te grupe, nego i darovitima koji su za tu grupu odabrani. Prema tom miljenju, odvajanje najboljih uenika i njihovo smetanje u vlastiti razred moe voditi jedino ka bahatosti i elitizmu. U tom bi se sluaju ostala deca u razredu mogla oseati manje vrednima jer se njima dodeljuju neiskusni nastavnici. Niska oekivanja koja nastavnici imaju prema prosenim uenicima itekako bi mogla uticati na njihovu motivaciju u uenju, kao i na konaan uspeh. Iako grupisanje po sposobnostima ima dosta nedostataka, njegovo ukidanje vodilo bi prilagoavanju standarda najniim stepenima, pa obrazovanje koje bi iz toga proizlazilo nikako ne bi uspelo zadovoljiti potrebe natprosenih uenika. Stoga se kolama predlae, da ako ve ne mogu osigurati napredne asove za darovitu decu, da barem organizuju izvannastavne aktivnosti u matematici, prirodnim naukama,muzikoj i likovnoj umetnosti i dr. Takoe, nadarenoj deci bi se svakako moralo pristupati individualno te im davati tee i zahtevnije zadatke s vie materije. Ipak, od kole se ne moe oekivati da e sve sama uiniti. Otuda se javlja potreba za partnerstvom izmeu kole i porodice. Naime, kola i porodica predstavljaju bazine koncepte za funkcionisanje deteta, i u tom smislu imaju potencijal, ali i odgovornost, da kroz strateko partnerstvo podsticajno deluju na razvoj svakog pojedinanog deteta. U situacijama kada je dete prepoznato kao darovito, ta odgovornost se poveava sa obe strane. Roditelji zapoinju rad sa detetom tako to prepoznaju darovitost, uestvuju u razvoju odreenih interesovanja, motivacije, ali se njihove obaveze ne zavravaju sa polaskom deteta u kolu. kola preuzima jedan deo odgovornosti za obezbeivanje odgovarajuih znanja, ali nastavnici i roditelji treba da udruenim snagama podravaju i razvijaju darovito dete i njegove potencijale (Milutinovi, Zukovi, 2008). Ukratko reeno, kola treba da obezbedi darovitoj deci pedagoku podrku, a roditeljima da prui voenje i savetovanje o tome kako da nastave tu podrku kod kue, da ohrabruju deju kreativnost i intelektualni rast.

18

ZAKLJUAK
Darovita deca predstavljaju jako mali procenat populacije. Meutim, njihov znaaj je izuzetan. Ukoliko se pravovremeno identifikuju, pravilno razvijaju i usmeravaju, daroviti postaju izuzetno uspeni u odabranoj struci. Mautim, upravo zbog neprepoznavanja darovitosti, daroviti pojedinci su esto u sukobu s okolinom. Smatraju se neprilagoenima, a neretko ih ocenjuju "prezahtevnima", "dosadnima" ili "agresivnima". Nesklad unutar njih samih i frustracije zbog nezadovoljenih prirodnih drutvenih, kao i vaspitno-obrazovnih potreba - darovitu decu ini posebno rizinom populacijom za kasnija asocijalna i devijantna ponaanja, od kojih su podbacivanje u kolskom uspehu i ukupnom obrazovanju samo manji problem. Zapravo, jedina preventiva je osiguravanje odgovarajueg vaspitno-obrazovnog programa (individualnog pristupa) za svu decu ukljuujui i darovitu, a naroito pravovremena identifikacija darovitosti. Edukacija vaspitaa i uitelja, koji prepoznaju darovitost i koji su obueni da pravilno usmeravaju razvoj deteta, od izuzetnog je znaaja. Meutim, u veini drava ne postoji takva strategija, pa se ve prilikom upisa u kole ne vodi rauna o interesima darovite dece. U pojedinim dravama se tei da razred bude prosean, tj. ako se u jednoj kolskoj generaciji pojave dva izuzetno inteligentna deteta, obino zavravaju u dva razliita odeljenja. to je veoma pogreno. Kako emo razvijati darovitost kod dece koja je poseduju kada se u naim kolama ne vri nikakva identifikacija. Daroviti se zaboravljaju, iako treba da predstavljaju segment drutva koji najvie treba uvati, podsticati i razvijati. Zar nisu nai veliki naunici otkrili mnogobrojne dobre stvari kojima se danas mi sluimo i bez kojih ne bismo mogli zamisliti sopstveni ivot? Kako je u prirodi oveka da olako shvata sve, tako je sluaj i sa darovitou. Meutim, darovita deca zaista zasluuju posebnu panju. Na ovu injenicu pre svega treba ukazati roditeljima, ali i vaspitaima i nastavnicima, koji najvie vremena provode sa decom. Paljivo ih treba prouavati i usmeravati. Najlake je usmeriti nekog ko je voljan da prati, meutim potekoe se javljaju u sluaju povuenih, osamljenih darovitih pojedinaca. Stoga, mi kao roditelji i prosvetni radnici moramo vie panje posvetiti deci. Na cilj je napraviti prave ljude, a kada su u pitanju darovita deca, od njih napaviti naunike i strunjake u odreenoj oblasti.

19

LITERATURA
Avramovi, Z., Vujai, M. (2009): Odnos nastavnika prema darovitin uenicima, Pedagoka stvarnost, br.55, str.878889, Institut za pedagoka istraivanja Beograd Vizek Vidovi, V. i dr. (2003): Psihologija obrazovanja, IEP-VERN, Zagreb Cvetkovi Lay, J. (2002). Darovito je, to u sa sobom? - prirunik za obitelj, vrti i kolu, Alinea i centar Bistri, Zagreb udina-Obradovi, M. (1990): Nadarenost, razumijevanje, prepoznavanje, razvijanje, kolska knjiga, Zagreb Grandi, R., Leti, M. (2008): Pedagoka strategija podsticanja darovitosti, Pedagoka stvarnost, br.54, str.865-881, Filozofski fakultet, Novi Sad Grupa autora (2010): Daroviti podbaciva u koli: neko ko ima problem, ili buntovnik koji pravi problem?, Psihologija, br.43, str.263-279, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu Koren, I. (1989). Kako prepoznati i identificirati nadarenog uenika, kolske novine, Zagreb Maksi, S. (2006): Podsticanje kreativnosti u koli, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd Mili, S. (2010): Identifikovanje darovitih uenika u osnovnoj koli i rad sa njima, Nova kola br.7, Pedagoki fakultet, Bijeljina Milutinovi, J., Zukovi, S. (2008): Razumevanje i razvoj darovitosti:znaaj porodice, Zbornik br.14, str.424-434, Odsek za pedagogiju, Filozofski fakultet, Novi Sad Nekovi, S. (2005): Daroviti uenici u nastavnom procesu, Radovi Filozofskog fakulteta 6-7, str.257-285, Filozofski faklutet, Pale Pavkovi, V. (2005): Pogled ka metodici otkrivanja darovitih, Zbornik br.51, str.375-386, Via kola za obrazovanje vaspitaa, Aleksinac Sturza Mili, N (2008): Da li je distinkcija izmeu darovitosti i talenta neophodna?, Zbornik br.54, str.219229, Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, Vrac www.blic.rs/Vesti/Svet/76065/Cudo-od-deteta-Sa-devet-godina-studira-hemiju www. indigodeca.blogspot.com www.portalalfa.com/mambo/index.php?option=com_content&task=view&id=286 &Itemid=183&show=1 www.sh.wikipedia.org) wiki/Wolfgang_Amadeus_Mozart

20