IDEOLOKI MODELI

II Totalitarni model
Umetnost i vlast

L. MERENIK

U jugoslovenskoj umetnosti posle 1945. soc. realizam je tipini primer politike umetnosti dogmatski nastavlja i naslednik levih tendencija socijalno angaovane umetnosti tridesetih godina i idejno politike orjentacije grupe ivot. To je bila prvenstveno umetnost ideala socijalne pravde i estoke socijalne kritike. Naglaeno je sueljavanje sa umetnou ruske avangarde dvadesetih i apstrakcijom, kao i dokumentarno predstavljanje stvarnih prizora. U vremenu posle proglaenja Zakona o zatiti drave 1929. i naroito zbog mnogobrojnih hapenja komunista i suenja, u Kraljevini Jugoslaviji javlja se talas antireimskih umetnikih tendencija koje e kulminirati u socijalno angaovanoj umetnosti tridesetih godina. U srpskom slikarstvu ideje socijalno angaovane umetnosti zaivele su u grupi levo orjetnisanih umetnika razliitih socijalnih i umetnikih provenijencija, od nadrealista preko Lubarde do Kujaia. Kao nova tema najvie je odgovarao realizam sa moralnom tendencijom. Posle 1945. nova vlast u potpunosti menja itavu ikonosferu, to se najbolje oitavalo u brisanju gotovo svih oznaitelja predhodnog reima, dravnog ekonomskog i drutvenog ureenja i kulturnog modela perioda od 1941. a konkretna umetnika praksa predhodne drave najpre je mono manifestovana u formama spomenike skulpture. Spomenika skulptura je ini se najmonumentalnija i najsugestivnija kao paradigmatski produetak politike, vlasti i moi bila jedina istinska skupocena investicija u kulturi ovog perioda. I izdvaja se tako kao najsugestivniji medijum otelotvorenja ideologije socijalistikog realizma i koncepta umetnosti i vlasti unutar posleratne Jugoslavije i ostaje tako najblia isticanom sovjetskom uzoru. Grafika masovna upotreba ovog medija govori o karakteru jugoslovenskog socijalistikog realizma. tampa, budui neelitistika i neelitna po svom karakteru, postaje svojevrsna biblia pauperum novog perioda, time se uvodi i proces masovne produkcije unutar ideje laiciziranja umetnikog. Druga sekundarna injenica doputa dalje zakljuivanje o brojnoj nadmoi nemonumentalnih ak skromnih formata i naina izvedbi i materijala, to sa izuzetkom Ilievih i Lubardinih slika, gotovo bez izuzetaka moe rei i za slikarstvo. Organizacija umetnikog ivota preuzima matricu partijske strukture i hijerarhije. U svojoj sutini totalitarna, ideologija socijalistikog realizma utemeljena je u nekoliko negacija. Na prvom mestu je ruenje simbola stranih uticaja buruarske graanske sfere negacija gotovo celokupnog zapadnog umetnikog naslea, i didaktiko ukazivanje na prihvatljivi model sovjetske umetnosti. U to vreme se piu veoma otre kritike na raun zapadne umetnosti, pa tako Grgo Gamulin pie otru kritiku Venecijanskog bijenala... , zatim je loe ocenjena Izloba vojvoanskih likovnih umetnika odrana u Zrenjaninu, sa loim kritikama prolazi i Konjovieva slika Izgradnja mosta u Bogojevu... Znaaj ljudske figure u slikarstvu soc realizma je prioritet, i ona pre nego sam sie slike transparentni nosilac idejnosti. Zauzvrat deformacija lika je shodno svim totalitarnim retorikama ne samo otro kritikovana, ve je smatrana i za izopaenu. *Slikarstvo soc. realizma je imalo dva toka. Prvi je kolosek etvrte ideologije , iji su glavni predstavnici ore Andrejevi Kun i Boa Ili, oni su predstavnici soc. realizma koji, kada je re o slikarstvu, nije imao brojnu umetniku produkciju, a njihova dela su ostala bez istinskih sledbenika. Ipak svoje doprinose soc. realizmu je dalo dosta umetnika meu kojime su ure Teodorovi, Petar Lubarda, Milo Milunovi, Marijan Detoni, Zlatko Prica, Ismet Mujezinovi, Slavko Pengov... Mnogi od ovih autora su se uglavnom posvetili partizanskom anru, koji, budui pre svega memorijalnog karaktera, nije presudan oznaitelj umetnosti novog doba, kao to su to teme obnove i izgradnje, najsugestivnije saoptene u delima Boe Ilia. Boa Ili ako je srpski soc. realizam imao svoju ikonu onda je to svakako slika Boe Ilia 1919. 1993. Sondiranje terena na Novom Beogradu. 1948. Njegov umetniki autoritet je stvoren na osnovu trenutnih politikih i ideolokih potreba, a tako kasnije i potroen. Bio je slikar najmlae poratne generacije, koji biva, voljom patrijskih okolnosti i ideolokih imperativa, u pravom smislu te rei etabliran. On postaje, zaslugom i potrebom tih okolnosti prvi oficijelni slikar munjevite karijere, prvi jugoslovenski predstavnik na Bijenalu u Veneciji 1950. Milunoviev uenik, Ili zavrava Akademiju 1945. njegov uspon obeleava slika Sondiranje terena na Novom Beogradu, slika sadri ne samo elemente konstruisanja prostora koji ukazuju na Milunovia, nego i neke elemente Kurbeovog slikarstva. Ova kao i slika Omladina gradi prugu, one su vrhunski primeri nove ideoloke ikonografije i predstavljaju nove mitove drutva izgradnja novih gradova i saobraajnica simbole novog poretka.

Nedostatak alegorije i populizam ine jugoslovenski soc. realizam najbliim sovjetskom. On uvodi motiv nove svakidanjice neku vrstu hiperpolitizovanog pop arta. U sliaju nedostatka alegorijskog, figure su anonimne, ali ne i beznaajne, one predstavljaju bezimene heroje novog poretka. Slika Boe Ilia kao i uostalom i sovjetski primeri ali i veina jugoslovenskih, istie se izrazitim izostavljanjem erotinosti u prikazivanju bilo enskog bilo mukog tela. Telo je aseksualni rudimentarni simboliki nosilac snage, volje, entuzijazma, vere i poslunosti. Samo uvoenje kurbeovskih uticaja, vidnih i kod Ilia, za socijalni realizam nije neprihvatljivo. ore Andrejevi Kun 1904. 1964. je sinonim stvaraoca revolucionara, patrijarh socijalistikog realizma. Nagli zaokret se dogodio 1934. kada on postaje angaovani slikar i revolucionar. Posle evropskog kolovanja, zavrava Umetniku kolu u Beogradu, bio je zapaen lan drutva Oblik, nakon toga se deava nagli zaokret u njegovoj karijeri, i on postaje dosledni i ubeeni nosilac sovjetskih politikih, ideolokih i umetnikih uticaja u srpskoj sredini. Ali njegovo dobro predhodno obrazovanje mu omoguava da stvara promiljena klasno osveena ali vizuelno sofistifikovana dela ee u grafici, a neto ree, ali ne i manje uspeno u slikarstvu. Svedoci uasa, No pasaran, 14. Decembar raena sa oiglednim poznavanjem i ugledanjem na Goju. Umetnici poput Mila Milunovia, Marka elebonovia, Ivana Tabakovia, Milana Konjovia, u soc. realizmu su boravili privremeno i ini se bez istinskih ubeenja, tako da su oni prihvatili nove teme ali zadrali raniji stari jezik nain rada. Kao posebna pojava se javlja uglavnom kratkotrajni politiko umetniki avanturizam. Oni unutar programski i ideoloki prihvatljivog sadraja posredno rehabilituju meuratni slikarski izraz, blizak intimistikoj figuraciji, to je oigledno kako i tretmanu plohe, valerskoj upotrebi boje, tako i u korienju uglavnom malih formata slike. Vaan jezik spomenikog i monumentalnog neguje i Petar Lubarda Bombai, Seanje na 1941. godinu patnje naroda. Jako su vane njegove slike velikog formata u kojima se otvara njegov iroki gest i sklonost efektu grandioznog, mitskog i epskog... Interesantne su i slike Marka elebonovia, ena u hrvatskoj narodnoj nonji, Seoska kompozicija, koje su svojom temom kako i nainom saoptavanja usko vezane za to doba. S druge strane tri mrtve prirode koje nastaju 1954. izvan su prihvaenih vremenskih granica vladavine soc. realizma - Mrtva priroda sa belim lukom, Mrtva priroda sa kukuruzima i bundevom, Mrtva priroda sa guskom i vilama, uraene u formatima nekarakteristinim za intimistiki anr mrtve prirode. Iako je Milo Milunovi kompozicijom Ustanak, Portremarala Tita, Devojka sa Kosova tipini slikar soc. realizma , njegove druge slike kao Posle pobede, Kompozicija sa klavirom danas se ine kao kombinacija soc realizma i ironine didaktike. Ovde simboliki repertoar povezuje simbole starog i novog sveta na sasvim direktan nain, na jednu sasvim klasinu mrtvu prirodu, ili postavku, dodati su prislonjeni, zastava, puka i verovatno injel. Ovde soc. realizam nije vidljiv u jeziku i samoj izvedbi nego pre svega temi koja zapravo u samom suprostavljanju simbola saoptava o moguem spoju suprotnosti, ili sa druge strane pita da li je takav spoj uopte mogu, moda je on cinian i neprirodan. ini se da je najmanje srodno nametanom jeziku socijalistikog realizma delo Milana Konjovia, predstavljeno delima Izgradnja mosta u Bogojevu,slike sa izlobe Ljudi, Badnje vee kod Fedora, Popovi. Ovde jedino tema slike poput izgradnje mosta spaja sasvim ekspresivni jezik sa moguim soc. realizmom. Zbog toga ali pre svega zbog estokog ekspresiovnog gesta i modelacije forme u duhu Konjovievih predratnih modernih slika, njegova samostalna izloba Ljudi, je prednjaila u izvlaenju srpskog slikarstva iz dogmatskih modela socijalistikog realizma , to je do danas nedovoljno priznato u srpskoj istorijografiji. Jeziki model socijalistikog realizma u srpskom slikarstvu je trebalo da pokae implicitnu ili eksplicitnu kritiku naslea modernizma, kao najireg objedinjujueg faktora kako zapadne umetnike tradicije XX veka, tako i meuratnih avangardnih ili modernih strujanja u srpskoj umetnosti. Ali je to uinjeno samo delimino, vie u tekstovima partijskih ili umetnikih ideologa, nego u samom slikarstvu. I ini se da je ovaj politiki model umetnosti bio prihvatljiviji za likovnu kritiku nego za same umetnike i da ga je likovna kritika doslednije prihvatila. Pa u tom pogledu soc. realizam i njegova ideologija su temeljno bez ostatka antimodernistika pojava. Sovjetski model daleko je prihvatljiviji za poreenje sa jugoslovenskim soc. realizmom kada je re o skulpturi, o emu govore pre svega grandiozna dela memorijalne i spomenike skulpture kao i memorijalnih celina.

Identitet umetnosti izvan socijalistikog realizma Zadarska grupa Rana etapa preporoda i izlaska iz izolacije umetnosti zasniva se u individualnom otporu i borbi za slobodu izraavanja, kritici socijalistikog realizma i njemu bliske klime na beogradskoj Likovnoj akademiji. Zadarska grupa Mia Popovi, Petar Omikus, Kosara Bokan, Vera Boikovi, Milorad Bata Mihajlovi, Ljubinka Jovanovi, Mileta Andrejevi, Borislav Mihajlovi Mihiz, Bora Gruji, u Zadru borave 1947. a funkcioniu od 1946. 1950. To je bila grupa mladih buntovnika, ali grupa, ipak, pored odbacivanja soc. realizma nije odgovorila nekim drugim ubedljivim metodama izvan jezika realizma, pa je zato ostala po strani u odnosu na neke druge pokrete koji su se javili kasnije. Vie nego pejzai kojima je do sada poklanjana najvea panja, za dekodiranje amblema kojima se grupa slui traei definiciju sopstvenog identiteta, indikativniji su autoportreti i portreti koji nastaju u okrilju grupe. U tom pogledu u centru panje se mogu nai tru autoportreta i tri autorska iskaza i poetike Mie Popovia i Petra Omikusa i Milorada Bate Mihajlovia. Slika P. Omikusa Tabakovi i studenti Tri dela Autoportret sa maskom 1947. Mie Popovia, Autoportret sa ajkaom 1947. Petra Omikusa, i Autoportret sa eirom 1948. Milorada Bate Mihajlovia, govore o buntu mladih umetnika. Mia Popovi upisao se na Akademiju 1946. i bio prvo u klasi Nedeljka Gvozdenovia, da bi iste godine preao u Tabakovievu klasu. Njegove omiljene teme su autoportret, portret i pejza od njegovih autoportreta najznaajniji su Autoportret, Autoportret sa maskom, Seanje na Goju. Slika - Profesori, Petra Omikusa, 1949. slika je amblem dogaaja i atmosfere popovratku iz Zadra. Autoportreti mladih Popovia, Omikusa i Mihajlovia su manifestni nosioci kritike pravoverne ideologije slikarstva socijalistikog realizma.

III Modernistiki model

Tranzicija
Raskid sa socijalistikim realizmom ne bi bio mogu da nije bilo zvaninog politikog raskida sa Informbiroom, SSSR om i zemaljama istonog bloka. Krajem etrdesetih i poetkom pedesetih godina ukazala se politika prilika da se jugoslovenska umetnost ponovo ukljuin u evropski kontekst. Preskoene str. 48 58

Rani radovi
Najvei istorijski doprinos zadarske grupe je u tome to je ona pokrenula mnoge budue promene. Posle zadarskog perioda jasnije e se definisati i slikarstvo Kosare Bokan - koja pokazuje jako interesovanje za bojenu strukturu slike, Milorada Bate Mihajlovia kod njega do izraaja dolaze ekspresivne odlike i oslobaanje dinaminog gesta, Petra Omikusa njegovi rani radovi poseduju posebnu strast i dramatiku, on e tokom pedesetih godina postii visoke domete unutar sopstvenog opusa. Dubrovnik, Vagoni, Kompozicija V, Crveno crno, Plavi ritam u kojima dominira gestualno mreasto tkanje snane fakture. Ovako uspostavljen most sa ranijim idejama o izgradnji modernistike slike ubrzo e odvesti ove umetnike ka daljim radovima: elementima apstraktnog ekspresionizma u sluaju pariske grupe, te enformela u sluaju Mie Popovia, i Vere Boikovi. Drugi korak u ovoj ranoj fazi borbe za slobodu individualnog stvaralakog izraza je izloba Mie Popovia otvorena 1950. Trei vaan korak u ovom prelaznom periodu ka dominaciji modernistikog modela slike, predstavlja izloba Petra Lubarde, 1950. i ona se u istoriografiji tumai kao prelomni dogaaj, taka posle koje se nije moglo nazad u socijalistiki realizam Bomba slika koja ima oigledne znake stvaralakog kolebanja, on nikada nije tvrdio da je svoje soc. realistike slike radio pod bilo kakvom prinudom. Promena u njegovom delu, od dramske vizije ostvarene u modelu socijalistikog realizma, do dramatike modernistikog gesta, bila je nagla i neoekivana. Lubarda prostor slike organizuje kao rasklopljenu plohu vie centara idikativna je jedna njegova reenica Rasklapam bregove. Dramsko oseanje sveta Lubarda je uveo u svoju sliku jo u meuratnom periodu. On je bojenim nanosima i konturama zamenio crte, time poljuljavi osnovnu konstrukciju slike.Boja se utopila u tekoj materiji koja je karakteristina za njegove slike, u gustoj fakturi, i u jednom trenutku njegovog stvaralatva, ustupila mesto svetlosti, kao prvenstvenom elementu slike. Svetlost ili elementi njenih kvaliteta koji probijaju kroz strukturu slike, ostae zadrani i u Lubardinom poratnom delu. Postojae i u trenucima kada on koristi svetle i rasvetljene boje koje postiu svojevrsni fresko efekat, uistinu se ne zna kako je Lubarda stigao do ovog efekta. On tokom pedesetih godina stvara verovatno najizrazitiji estetski zaokret u odnosu na sopstvene slike meuratnog perioda, ali i na dostignua stvaraoca itave predratne generacije. Predeo je polazini

motiv ovog Lubardinog obrta Fantastini predeo, Zubata stena, Suvo drvo, Kamena puina.. .Meutim ovu njegovu fazu ne moemo nazvati apstraktnom. Kasnija njegova dela Bombai, Kosovski boj, Guslar, Konji, ta njegova kasnija dela iz pedesetih godina su vana zbog njegovog okretanja izgradnji modernistike slike u sredini koja, tradicionalno nije bila u stanja da, ni u meuratnom periodu, a jo manje u periodu socijalistikog realizma, prihvati radikalizam moderne slike. On je primorao sredinu da drugaije percipira umetnost, i to reciprono porastu svog umetnikog renomea, autoriteta i svoje oigledne umetnike harizme. Bogoljub Jovanovi njegovo delo je jo jedan iskorak i odvajanje od aktuelnog umetniko ideolokog stanja. Maioniari, Poslovice, neke ilistracije. Ovi Jovanovievi prikazi straha, uasa i komara, povezuju se sa Gojinim Kapriosima i Uasima rata. Na njega su sigurno uticali posleratni dogaaji iji je svedok bio Jovanovi.

Ureeni svet Decembarska grupa

U sazreloj klimi pluralizacije umetnikog ivota 1955. osnovana je Decembarska grupa, ona je sinonim za umetniku liberalizaciju druge polovine pedesetih godina. Ona je prvi nosilac estetskog racionalizma. Grupa je i vaan nosilac sutine francuskog uticaja na razvoj modernistikog modela srpskog slikarstva. Milo Baji Kotor I, Kotor II on ovde poinje eksperiment sa aluzivnom apstrakcijom. Sam navodi da period apstrakcije kod njega traje od 1955. 1967. posle traumatskog iskustva zarobljenitva i kao i posle perioda angaovanog slikarstva u duhu soc. realizma. Na Novu godinu, Horizontalni ritam, Varijanta u tamnom. On ulazi u decembarsku grupu sa ve steenim iskustvom vizuelnog miljenja koje je otvoreno ka apstrakciji i koje se odvaja od predmetnog. Kod njega kao i kod elia, kompozicija i konstrukcija je zasnovana dominaciji linearnog osnova na kojoj se dalje razrauje koloristiki zapis. Kompozicija 1957. je jedan od najboljih primera ovakvog ekspresivno apstraktnog dinaminog minjelja slike. Kasnije tokom ezdesetih Baji stvara meusobno razliite tipove slika; tip gestualne, lirske apstrakcije Vertikalna struktura, driping enformel Aprilska varijanta, strukturalna mozaika nizanja koja svoje korene imaju u slikama poput Kotora Unutranja struktura, ali i redukovane i ekspresivno figuralno predmetne kompozicije autobiografskog i memorijalnog karaktera u koje uvodi sugestivnu upotrebu brojeva, asocijacije na logorake brojeve. Stojan eli Portret Nikole Jankovia pokazuje autora koji se nije mogao zadovoljiti tek pukim usvajanjem tradicija modernog. Na ovoj slici moe se primetiti traenje koje e elia odvesti dalje, ka vrednim ostvarenjima slikarske apstrakcije u srpskoj posleratnoj umetnosti. Kronje, Koutnjak, najvie se bavio portretom i pejzaom. Temelj njegovih slika su japanski crtei koje on prouava, zatim Van Gogovi crtei zatim srpsko vizantijsko srednjevekovno slikarstvo, pa i slikarstvo italijanske rane renesanse. Prolaz, Zeleni predeo, Predeo sa oblacima Slika ah polja , 1958. je najbolji primer lirske apstrakcije u srpskom posleratnom slikarstvu. Oko 1959. on uvodi melanholinu paletu tee kombinacije sivih, mrkih, sivo i mrkozelenih. U to vreme kada Decembarska grupa i formalno prestaje da postoji, eli prelazi u svet sumornog lirizma, zadrava takvu ravnoteu elemenata koja se i dalje moe nazvati derivatom lirske apstrakcije. to se tie njegovih slika iz ezdesetih godina one bi mogle da budu oznaene kao melanholino preispitivanje liruzma iz pedesetih godina, ali u smislu njegove dalje racionalizovane razrade. Predeo varijanta V, transparentan, sofistikovanog kolorita oznaava izlazak iz asocijativnog. Obala je po svim elementima ista apstrakcija ... Miodrag Proti Lauta Lokvanj, Kompozicija sa akvarijumom ovde su prisutni skoro svi elementi strukture jedne modernistike slike. Horizontalna kompozicija sa koljkama istrauje granice predmetnog, ne odvajajui se od njegove naznake , ali dalje neutraliui drugi plan do efekta osnovne slike po kojoj koljke u nizu deluju tek kao aplikacije. Ideja prolosti postala je glavna opsesija u postipku izgradje modernistike slike kod autora kao to su Aleksandar Tomaevi i Lazar Vozarevi. Aleksandar Tomaevi Iako svoja najdragocenija ostvarenja za razvoj srpskog modernizma daje tokom ezdesetih godina, njegov rad u vreme Samostalnih a zatim i Decembarske grupe pokazuje traenja koja e ga odvesti do geometrijskih kompozicija i slika objekata. Bio je posveeni konzervator, i kako je i sam rekao kopiranjem fresaka je mnogo nauio, bio je i kolekcionar etno predmeta tako da je on prirodno unosio takve predmete u jezik slike. Vaze iz pei gde on preuzima i replicira jedan detalje ivopisa, zatim slike Dve Brakove jabuke, Enterijer gde on koristi neke elemente Brakovog slikarstva. Ribe - ... U periodu decembarske grupe Tomaevi putem jedne osobene spiritualnosti, sinteze srednjevekovnja i

modernog jezika, tei novom izrazu koji e postii tokom ezdesetih godina, u oblicima nealuzivne apstrakcije. Lazar Vozarevi neprikosnoveni uzor mu je Pikaso, to je karakteristino za njegov rani period Devojka sa putenom kosom, Materinstvo. Posle 1955. predstava i figure postaju kompleksnije ali im je i dalje Pikasov crte daleki uzor. Kada je re o njegovom odnosu prema tradiciji srednjevekovlja, vano je napomenuti da se taj odnos u ovom periodu Decembarske grupe ogleda vie preko tematskih a manje preko samih likovnih sadraja slike. Pieta predstavlja prvi korak ka usvajanju vizantijskih uticaja. Poslednju zajedniku izlobu Decembarska grupa je imala 1960. posle ega prestaju zajedniki nastupi umetnika okupljenih u njoj. Decembarska grupa nije donela umetniku revoluciju ona nije imala ni predispoziciju ni ambiciju avangarde. Grupa je odigrala istorijsku ulogu u razradi posleratnog modernizma u srpskom slikarstvu i bila simbol liberalizacije umetnosti. Ravanja