Jovan Bjeli 1884. 1964.

Termini vezani za njegovo delo su mnogobrojni, impresionizam, sezanizam, futurizam, kubizam, ekspresionizam, klasini realizam, fovizam, nadrealizam, apstrakcija, enformel. I on sam je govorio da su na njega uticali Bonar, Sezan, Van Gog, Gogen, Matis, Rembrant, Delakroa, Tintoreto, da je bio kubist, futurist, apstrahist... Tako su njegovi rani radovi ocenjivani kao poslednji odblesci impresionizma koji se u poetku meaju da bi kasnije bili potpuno potisnuti slikarstvom zasnovanim na postulatima Sezana. Ve 1912. u Aktu deaka Bjeli prati Sezanov nain izraavanja. Mladalaka nesigurnost, direktan kontakt sa Parizom i njegovom atmosferom kolevke impresionizma dovee ga godinu dana kasnije do pokuaja oivljavanja ovog slikarskog izraza. Na slikama Bulevar u Parizu i Trijumfalna kapija, atmosfera treperi, svetlost kupa sliku. Vraanja na Sezana i na njegovo uenje bie stabilan kurs razmiljanja u narednih nekoliko godina. Pejzai, aktovi, mrtve prirode pokazuju detaljno prouavanje naina rada ovog umetnika. Sa teorijom da se sve u prirodi modeluje kao kupa, lopta i valjak, Bjeli i lino eksperimentie. Njegove slike nastale polovinom druge decenije preuzimaju i sezanovsko odsustvo klasine perspektive, vrstu konstrukciju i harmoniju boja. Zaokret ka ekspresionizmu oznaie platno Prometej, biblijske i mitoloke scene prvi put ulaze u njegovo delo. Sudei po stilskim karakteristikama moe se nagaati da je imao prilike da vidi dela Eriha Hekela. Ovo platno jasno svedoi o Bjelievoj potrebi da eksperimentie sa novim. Ubrzo e se pojaviti jedan tematski dosledan ekspresionizam u seriji radova nastalih kao elaboracija prizora iz sarajevske duevne bolnice. Svakako najupeatljivije platno iz te grupe slika je Idiot, realni svet koji ga okruuje, predstavljen kroz ljudske fizionomije pred kojima se zatvaraju oi, pojavljuje se na Bjelievim slikama groteskno iskrivljen, kao svedoanstvo deformacije ivota. Logino je bilo da je rat doneo taj ekspresionistiki nemir u njegov likovni izraz. Ono to je do tada razumeo i oseao samo do granice likovnog, sada je psiholoki postalo jasno, proirivi se na taj nain ka sutinskom stanovitu ekspresionizma ekspresiji samoj. Sada su mu tehniki napredak i surovo razaranje koje je sa sobom nosio, otvorili oi i za pojave koje su i pre rata bile prisutne. Otuda biblijske teme stradanja, mitoloke pouke, mentalno zaostali i sline scene. Iako neelaborirane kao naturalistike opservacije razaranja, ova dela jesu metaforike predstave rata. Nekadanji mir bosanske varoice smenila je kataklizma i to je moralo da se odrazi i na Bjelievim slikama. Poruku koju je pokuao da uputi okolina nije razumela, zagrebaka izloba je pokazala da ekspresionizam izdvojen iz svoje prirodne, germanske sredine postaje teko razumljiv. Ipak malobrojni intelektualci shvatili su nata cilja Bjelievo delo. Beograd Prelazak u Beograd i pristupanje Grupi umetnika opredelie Bjelia jo jae za aktivno uvoenje savremenih evropskih razmiljanja i jedan kosmopolitski pristup umetnosti. Kraj rata, polet i optimizam obnove, elja da se vrati u ivot, dovee do raskida sa pesimistikim i destruktivnim raspoloenjem. Kao rezultat on naputa jedan i prilazi drugom tipu ekspresionizma. Tromeseni studijski boravak u Nemakoj omoguie mu neposredne kontakte sa dadaistima, kolaima Hansa Arpa, i delima Maksa Ernsta. Ostaje nezainteresovan za Munkove grafike i ulja, dopadaju mu se i privlae panju radovi Maksa Pehtajna, oduevljen je kolorizmom Hajnriha Kampandokina, iju jednu sliku u potpunosti kopira. Posebno su mu bliski autori Plavog jahaa Franc Mark i Vasilj Kandinski. Kao neposredna opservacija nastaju slike Apstraktni predeo isto kao i kod Marka, slika deluje na prvi pogled potpuno razgraena ali ona nosi u sebi i poneki detalj prepoznatljive forme. Na prvi pogled se ne vidi nita, ali intenzivnim fokusiranjem samo jedne take itava slika se otvara pred oima posmatraa, Borba dana i noi 1921 posebno se istue inovativnou, sve organsko je napustilo sliku ostavljajui samo konstruisano, Planinski predeo - oigledni su uticaji Franca Marka i njegovog naina graenja slike. Slika Apstraktni predeo se nala na izlobi Booni i njegovo doba u milanskoj Palaco Reale 1973. , izbor Gvida Bala pokazuje da je Bjeli iao stazama evropskih avangardnih kretanja, koja su u zavisnosti od sredine u kojoj nastaju trpela razliite promene u izrazu. Ipak, u gradu i atmosferi u kojoj je iveo i stvarao, Bjeli nije mogao da slika apstrakciju unutranje nunosti, zato se lagano vratio prepoznatljivoj formi. Onoj koja je predhodila njegovom eksperimentu sa poetka dvadesetih. Takvog prelaznog karaktera je slika Ljubavnici u pejzau , 1921. sa pozadinom markovskih formi ali podreenom figurama u prvom planu.Neloginosti nedoslednosti upliva modernih slikarskih stremljenja u jugoslovensku sredinu jasno pokazuje ovaj Bjeliev eksperimentalni period. Evropsku praksu prema kojoj se kubizam postepeno razgrauje do take apstrakcije, on primenjuje u suprotnom smeru. Iz apstrakcije se vraa geometrizovanim volumenskim formama, koje doivljava kao svojevrsni kubizam. Svoja dela nastala sredinom dvadesetih naziva kubizmom stvorenim u naem kvatroentu. Stvarni kubizam nije odgovarao ni njihovim potrebama, ni naoj sredini, jo nespremnoj da ga prihvati i podri, to je period kada se u naem drutvu tek mogao ozakoniti impresionizam, poto je predhodno bio napadan i odbaen. Bjeli nije imao hrabrosti da napravi jo jedan korak napred i da se upusti u jo jednu avanturu sa poetka decenije. Uostalom on se tu dosta pribliio sopstvenoj sredini koja stvara u okvirima tog konstruktivnog meustila koji nije lako definisati. Novi realizam, postkubizam, konstruktivizam sve su to pokuaji da se prema evropskim kriterijumima svrsta slikarstvo dvadesetih godina. Iako u Bjelievom delu postoje izvesni elementi stilizovane geometrizacije ne moe se, konstatovati da je slikar primenio kubistiku doktrinu. Teko da bi Matis pred ovim radovima uzviknuo sve sami kubovi. Ove slike ne gube punu formu i trodimenzionalnost, predmet ne gubi volumen i teinu, i ono to je jo vanije kod njega ova kubistika slika nije produkt racionalno primenjenog spektra pravila. Njegovi radovi Vizije uprije kod Sarajeva, Pejza sa mostom, Manastir Rakovac, predstavljaju pojednostavljenu verziju kubizma. Posle lutanja i traganja, eksperimenta i i razmene ideja, Bjeli se sredinom tree decenije ponovo vraa Sezanu, vienog drugim oima od onih poetnikih zrelije, ali sa podjednakih oduevljenjem. O teme svedoi itav niz mrtvih priroda Mrtva priroda sa voem, Mrtva priroda sa fetiom. I ponovo taj nelogian smer umesto od Sezana ka kubizmu, Bjeli ide od kubizma ka Sezanu. Stabilne forme kompozicije, odsustvo centralne perspektive i bilo kakvog oblika iluzionizma, vode ka sutinskoj osobini slike potenciranju njene dvodimenzionalnosti. Voe koje kao da e svakog

trenutka da padne stolnjaci zaustavljeni u trenutku pokreta postavljanja, predmeti bez zajednikog ugla gledanja na njih, ponavljaju se iz slike u sliku . Krajem dvadesetih pod uticajem Francuske i Italije Bjelieve slike poinju da dobijaju jedan klasiniji ton, posle putovanja u Italiju gde se sreo sa delima velikih slikara njihova monumentalnost i znaaj celokupnog slikarstva nisu mogla da ga ostave hladnim. I bez obzira na sklonost ka modernom, morao je slikarski da preivi klasike. Kod naih slikara koji nisu imali prilike da se ranije upoznaju sa velikim slikarima, odnosno da vide njihove slike epizoda klasike kod njih ne postoji na poetku karijere. Mala Dubravka, Kupaica, Sedei akt, Devojka sa knjigom samo su od nekih slika koje pokazuju koliko je Bjeli mogao da bude dobar u ovakvom pristupu slici. Novi realizam dostie vrhunac u njegovim delima sa kraja tree decenije i otvara mu put ka koloristikim tendencijama etvrte. Sada se konano oslobaa tamnog tona stroge discipline forme, opsesije geometrijom i konsrtukcijom, u odnosu na stare majstore Bjeli se razlikuje i po fakturi gustoj i upadljivoj koja vie ne moe da zaustavi zapoet prodor boje. etvrta decenija Po miljenju nekih istraivaa Bjeli se ponovo vraa ekspresionizmu koji se sad ne ogleda u temi, kao krajem druge decenije, ni u nainu izraavanja i likovnim formama na poetku tree, nego u samom inu stvaranja. Dakle, unutranjem nagonu, instinktu, emociji koji se u trenutku izbacuju na platno. Okree se radu bez daha radu za jedan dan, radu po inspiraciji, bez pauze i korekcije. Moe se smatrati da je u ovoj deceniji njegovo slikarstvo dobilo autentinu formu posle godina eksperimetnisanja i traenja... Kada je to shvatio Bjeli je ponudio umetnikoj sceni dela koja su mogla evropski da govore ali su istovremeno nosila i jedan jak nacionalni doivljaj. Mrlje formiraju sliku koja tera posmatraa da sopstvenom vizijom sagleda nagovetenu celinu. Boja tiranski deformie oblike da se jedva moe raspoznati, on razara tradicionalne realistike forme. Sahat kula u Travniku, Izvor Bune kod Mostara Bosanski pejza, U njegovim delima sa poetka etvrte decenije neki autori prepoznaju fovizam. Sam umetnik priznaje da je bio fovist u mnotvu pravaca na koja se ugledao, bar onako kako on shvata fovizam. Koroenje termina fovizam treba uzeti veoma oprezno, jer fovizam ovde oslikava vie snagu ekspresije boje nego sutinu ovog stilskog fenomena. Iako u slikama Dama sa buketom, Mrtva priroda sa papagajem, Violinista, U baru, vidno oduevljenje i ushienje bojom, oigledno je i odstupanje od istog fovizma. Bjeli nikada nije predmetu pripisao boju koje u prirodi nema, pojaavao ju je do granica mogueg,ali granicu nikada nije preao.Boja kao potpuno samostalan likovni element, dovoljna sama sebi i sama sebi svrha nije se pojavila na njegovim slikama. Isto tako Bjeli nikada nije radio istom bojom, u njegovom delu korienje mogunosti tona jedne boje dostiglo je vrhunac. Dama u crvenom na slikovit nain pokazuje koliko je crvenih Bjeli mogao da razradi iz jedne crvene. Ali ni u jednom segmentu crvena nije ista crvena iz tube. On je do slikanja bojom na podlozi iste te boje doao preko Sezana koji je to saznao iz Delakroovog dnevnika. Odreene slike iz etvrte decenije nose uticaje jo jedno velikog evropskog umetnika Modiljanija, njegove devojke iskrivljenih vratova nastale su po uzoru na slike italijanskog autora. Devojka sa eirom, devojica u kolicima, Devojka, Devojka sa bokalom, svojom stilizacijom kao i specifinim karikaturalnim deformitetima vrlo su bliske Modiljanijevom delu. Pariski timung se osea i u malom broju aktova nastalih tokom tridesetih godina. Ako je suditi prema izvedenim radovima njihov mali broj ne moe se pripisati umetnikovoj nezainteresovanosti za temu, ve pre cenzuri malograanskih moralista. Leei akt 1931. u modernizovanom pristupu ovom tradicionalnom kompozicionom reenju, Bjeli zadrava i dozu rokajne putenosti. Naravno za konzervativnu kritiku on je previe slobodan ustvari daleko prevazilazi njihove skromne mogunosti sagledavanja. ovek sa utim alom nastaje 1937. koji stoji na prekretnici ka novom mranom Bjeliu. Snaga ekspresije je sve jaa, svoenjem palete na manji broj tamnijih i zagasitijih boja on dodatno pojaava dramatiku izraza. Minimalizam slika Zaselak, Sa sela, Tamni predeo, pokazuje vrhunac Bjelievih mogunosti da sa tek nekoliko ovla povuenih poteza doara atmosferu zamiljenog kraja. U svojoj svedenosti ove predstave Bosne, izgledaju kao halucinantne drame ili razdraujue i uznemirujue vizije, kao teki nemaki ekspresionizam koji tei za pariskim zamahom i lakoom. Sredinom pedesetih Bjeli e ponovo, iz osnova promeniti svoj slikarski izraz . Ciklus Oluja, 1955. dovee ga ponovo do apstraktne umetnosti, ali u potpuno drugaijem obliku od onoga kome se priklonio u mladosti. Intelektualno i konstruktivno smenilo je spontano i slobodno, lirska apstrakcija suprostavljena je geometrijskoj. Pejzai sa dve treine olujnog neba koje zauzima sliku ostavljaju mu dovoljno prostora da na platnu pokae autentinu apstrakciju prirode. Neki autori analizirajui ovo slikarstvo Bjelia povezuju sa enformelom i slikarstvom akcije. Meutim ovi radovi su potpuno drugaije intonacije. Bjelieva autorska linost u posleratnom razdoblju stoji kao potpuno samostalana pojava koja se ne moe tumaiti u okvirima razvoja likovnog izraza koji u tom trenutku promoviu znatno mlai umetnici. Jeste in stvaranja nekoltrolisan, slika nastaje brzo oigledno je odsustvo predhodnog razmiljanja, ali u odnosu na enformel Bjelievo delo nudi poptuno drugaiju psiholoku intonaciju i poruku. Slinog stilskog konteksta su i slike iz njegovog poslednjeg perioda, tada se konano potpuno okree istoj apstrakciji koja ni u svojim krajnjim instancama, pa ak ni u naslovu slike nije mogla dozove prepoznatljivo Improvizacija br. 3, Kompozicija IV, Kretanje materije, Apstraktna kompozicija, ( ezdesete godine). Sve to je doneo iz Evrope i kao pionir primenio, svrstava Jovana Bjelia meu utemeljivae srpske moderne umetnosti, ali tek ono to je potpuno samostalno stvorio, primenjujui svoje bogato iskustvo kroz sopstvenu slikarsku viziju uinilo ga je velikanom te umetnosti. Teio je da upozna sve umetnike pravce, a da na kraju ostane izvan njih i da istovremeno kroz ta traganja i prouavanja, stvori jedinstven Bjelievski stil. Njegov celokupni opus se moe podeliti u dve faze: stvaralatvo od 1930. period kada u nacionalnim okvirima razvija evropske karakteristike, i posle 1930. period kada evropskom nainu razmiljanja nudi autentino obeleje svoga podneblja. Znaaj jedne i druge faze je podjednak, tek zajedno ine celinu posebne vrednosti.