Boja - etrvrta decenija

L. Trifunovi

Mladi slikari su poetkom etvrte decenije poeli da se vraaju iz Pariza, puni znanja i iskustva, taj povratak je znaio zavretak kolovanja, eksperimenata i lutanja, i poetak zrelog stvaralakog doba. U etvrtoj deceniji umetniki ivot se naglo razvio, socialni poloaj umetnika je izmenjen.To novo interesovanje za srpsku umetnost je proizalo iz novog polaaja srpske buroazije, ona je novano ojaala pa je prirodno pred njom stajao zadatak da izgradi svoj ukus, ideologiju, estetske poglede. Duboke promene su zahvatile i teoriju kritike. Rastko Petrovi je predvodio novi talas u kritici etvrte decenije. U vodeem toku srpske umetnosti nastao je poseban period izmeu 1926.1930.kada je slikarstvo prelazilo sa tonske na koloristiku koncepciju slike, najosetljivije mesto u ovom procesu je predstavljao odnos forme i boje. U tom periodu je boja ulazila u sliku postepeno i time oslobaala oblik plastine modelacije i stabilne konstrukcije, donela je svetliju atmosferu, punu materije slobodan i iv potez, koji se odvajao od forme i poeo da ivi nezavisno. Takav preokret je dobrim delom uslovila i kriza novog realizma, u koju je on zapao posle avangardne faze, kad je put do starih majstora i klasike sigurno i surovo pokazao da budunost slikarstva nije u prolosti, ma koliko ona bila velika podsticajna, ve u novovm svetu koji tek treba izgraditi na delovima postojeeg i pre svega u samom umetniku. Jovan Bjeli Prvi znaci promena u njegovom slikarstvu pojavili su se posle boravka u Parizu 1925. u obliku sitnih gusto slikanih valeskih prelaza, poto u njegovu sliku boja nije ula direktno, ve zaobilaznim putem doneo ju je valer enski akt, Naga ena sa crvenom kapom, Kupaica. Geometrije vie nema, ak ni asocijacije na nju, mada je modelacija izvedena pomou valerskog sistema, plastina forma je do te mere materijalizovana i natopljena pastom da je sasvim izmenila svoj lik. Izvedena noem i irokim etkama, nova modelacija je podvukla lepotu fakture i slikane materije. Ovaj razvoj tako jasan u grupu aktova imao je svoj uporedni tok i u drugim slikama iz ovog prelaznog perioda, mada su se u njima teavali i drugi problemi Kozja uprija, Motivi iz Topidera, Devojka sa knjigom, Dvorite, Kamenika ulica... Sava umanovi I zelenoj fazi su stvoreni svi uslovi za promenu stila, i to nakona njegovog drigog boravka u Parizu, Bio je to poetak razlaza izmeu njegovog unutranjeg sveta i vremena u kojem je iveo, raskorak koji je doveo do line nesigurnosti i kasnije do ludila. Nove slike nisu donele novu postavu svetla, ve drigaiju paletu, nov nain slaganja boja, koloristike odnose koji su se razvijali iz slike u sliku iz godine u godinu. Bela vaza umanovi je tih godina preivljavao ozbiljnu duevnu krizu, ali slike nisu pokazivale ni jedan znak te unutranje borbe, ali upravo u to vrme su raane njegove najveselije slike. Dva monumentalna dela Doruak na travi, Pijani brod, pokazuju kako je boja osvojila celu sliku i postala osnovna likovna tema. Izmeu ove dve slike razdoblje je kratko, svega par meseci, a likovne razlike su tako velike da je to najbolja ilustracija sazrevanja novog stila. Posle bolesti, boravka u Sremu, uspele izlobe u Parizu 1928. na kojoj su sve slike prodate, doao je novi boravak u Parizu koji je bio za njega jedan od najboljih. Tada on poinje sa slikanjem predela, a u ateljeu je izradio nekoliko umetniki zrelih slika Mrtva priroda, Crveni ilim, Atelje, enski akt, gde je kompozicija slike pregledna, boja ima plemenit zvuk, pasta je gusta... Taj prelaz od tonskog do koloristikog slikarstva koji je ispunio i stilski obeleio drugi period njegovog stvaralatva od 1926. 1930. praen je otrim razvedravanjem. Kada bi se uporedile slike iz ovog i iz idskog perioda uoila bi se tolika razlika , da je gotovo teko poverovati da ih je radila ista ruka. Kada se 1930. bolest pogorala, Sava umanovi je morao da napusti Pariz u koji se nikada vie nije vratio, prvo se nekoliko meseci leio u Beogradu a zatim je otiao u id, gde sledi jedno potpuno novo slikarstvo. Milo Milunovi kod njega je ovaj prelaz zapoeo naputanjem veza s ekspresionizmom, figuralnom kompozicijom i literarnim obelejem motiva, pejzai i mrtve prirode postaju skoro iskljuive teme, naroito se istiu predeli iz Boke. Uporedo tee i plastina evolucija koja je obeleena razvedravanjem palete i isticanjem poteza i fakture. U ovim slikama tamni ton je neznatno povien, kompozicija je postala stroija nego ranije. Ceo ovaj period od 1927. 1932. ispunjen je delima koja sa Bjeliem, Dobroviem, umanoviem, ine najsvetlije trenutke srpskog slikarstva, meu njima su najizrazitije Mrtva priroda, Enterijer s torzom, Mrtva priroda sa violinom, Bula. Ono to je zanimljivo jeste da se Milunovi vratio Sezanu onda kada su ga svi napustili, od njega je preizeo kontrast u modelaciji, racionalizam u izgradnji kompozicije. Meutim Milunovi je imao i druge uzore, antiku i nau srednjevekovnu umentost. Milan Konjovi od 1927. 1930. njegovo slikarstvo zahvata prelazna faza postkubistika ili uvod u plavi period , to je u sutini bio uvod za njegovo pravo strasno i razmaknuto slikanje. Crveni sto, Ema u kuhinjii u grupi mrtvih priroda kontura je snano naglaena a boja je tu da bi istakla materiju. U to vreme, pod uticajem Braka i Pikasa on eksperimetnie, u boju mea pesak, pepeo ugalj... To eksperimetnisanje traje neke tri godine, kada se on vraa svom temperamentu jer su tu leali pravi izvori njegovog slikarstva. Prelaz sa tonskog na koloristiko slikarstvo dovijalo se od 1926. 1930. i u stvaralatvu drugih umetnika Petra Dobrovia, Ignjata Joba, Zore Petrovi, Marka elebonovia, Ivana Radovia, Veljka Stanojevia... ali je najistiji izraz imao u delima Bjelia, Joba, umanovia, Milunovia, Konjovia, Dobrovia. Taj prelaz u kom je odumrla jedna a nastala druga estetika dostigao je kulminaciju 1929. i 1930., kada su nastala remek dela

srpskog slikarstva: Crveni ilim, Kupaica, Devojka sa knjigom, Most na Seni, Crveni ilim, Enterijer sa torzom, Mrtva priroda sa viloinom, Porodica...Pariz je bio mesto gde su se zatekli nai umetnici, kada se dogodilo to kljuno i dramatino paljenje koloristikih vatri. Boja kao samostalna realnost slike za takvo slikarstvo su upotrebljeni razliiti nazivi: fovizam, ekspresionizam, , upravo zbog toga to ovom toku srpske umetnosti pripadaju umetnici razliituh profila i temperamenata Dobrovi, umanovi, Bjeli, Konjovi, Zora Petrovi, Job, Petrov, Vukovi, erban, Josi, Vlaji, Huter, i Blelievi aci Graovac, Vlaji, Vasi, ore Popovi... U sutini u naoj umetnosti, kada se upotrebe termini fovizam, ekspresionizam, nikada to ne oznaava pokret, ve prisustvo fovistikog ili ekspresionistikog duha kod tih slikara ili kod nekih njihovih slika. Na prvo mesto je stavljena samostalnost boje, i boja je izmenila sredstva i metode u izgradnji slike. Crte je postao griba kontura koja se odvaja od oblika, deformie ga i menja sa ciljem da to vernije izrazi linu umetnikovu viziju sveta. Sava umanovi To je period njegovog boravka u idu, u vreme njegove sve tee bolesti, njegovo slikarstvo je potpuno izmenjeno boja je konano osvojila sliku i postala njena osnovna tema. On je u ovom periodu potpuno raskinuo sa ranijim nainom slikanja, potpuno je zaboravio sve to je ranije uio i radio stvorio je svoj potpuno novi stil. Slikao je pejzae, ali i aktove koje slika gustim nanosima boje koja je poprilino mrtva, razbijena gustim nanosima belim svetlosnim efektima, ali te slike, moda i vie nego Gliieve italijanske slike nagovetava period enformela koji dolazi. Taj ciklus sedeih aktova sam umanovi je nazvao zverske slike , one se sastoje od gustih naslaga boje kje su postale gotovo reljef, ali one zapravo imaju neku metafiziku poruku, stvarane su u umanovievoj najteoj fazi njegove strane bolesti. Za razliku od aktova idski pejzai slikani u isto vreme pokazuju jedno drugaije shvatanje slike. Sneg u idu, Pejza pod snegom u kojima su ve postavljeni elementi novog slikartsva smirene harmonije, emajlirana pasta, velike iste povrine. Izmeu 1933. 1935. nastale su slike prve faze idskog perioda, slikane u prolee i u jesen one poseduju neobinu sveinu, materija je jedra i bojom dovoljno natopljena. Izmeu 1938. 1942. u drugoj fazi idskog perioda koncepcija slike je neto izmenjena Stara trenja, Bagremovi kraj potoka, svetlost je zaslepljujua, povrine iroke, crte lak. U poslednjim godinama ivota bio je opsednut prostorom, dubinom horizonta, putevima...Put u id, Most na idini, Adaevaki drum, Iloki drum zimi. Pred kraj 1940. on poinje da slika seanja na okolinu Pariza, gde nije pravio razliku u odnosu na idske pejzae. , imaju isti postupak i atmosferu kao i idski. U idskom periodu on nije slikao samo pejzae, pored mrtvih priroda, njega je privlaila i kompozicija sa enskim aktom. Imao je samo jednog modela sa kojim je naslikao u periodu izmeu 1935. 1939. nekoliko ciklusa, meutim ipak dolazi do ponavljanja kompozicionih reenja, u kojima je ponekad nedostajalo nadahnua, tako da se najslabiji radovi iz ove decenije nalaze u ovom periodu. Stare slike i crtei nastali u pariskom periodu, neki jo iz Lotove kole, bili su neposredni povod za ciklus ianki. Ovde se pojavljuje izuzetno naglaena kontura, jer je svetlost pretila da izoblii formu i rastopi boju. Poslednji desetogodinji period njegovog slikarstva je ustvari i najznaajniji, jer u tom periodu se umetnik oslobaa od svih uticaja i veza sa tuim delima. Sam umetnik je ovaj stil nazivao realistiki, to on u sutini nije bio. Jovan Bjeli za razliku od umanovia, Bjeli se nalazio u centru svih deavanja u prestonici, jedan od osnivaa Oblika, on je kao linost u velikoj meri doprineo popularnosti moderne umetnosti u Beogradu. Na pragu etvrte decenije bio je izgraen i zreo slikar, sa delima koja su ga unela u prve redove modernih umetnika. Od 1930. 1941. njegovo slikarstvo je dostiglo svoj zenit, i moe se podeliti u dve faze, 1. svetla i koloristiki poletna faza od 1930. 1935.

2. ekspresivna i dramatina faza od 1935. 1941. Prelaz sa tonskog na koloristiko slikarstvo, koji se odvijao u grupi aktova i u seriji portreta i pejzaa, zavren je 1930. i boja je konano postala trajna tema Bjelievih slika. Na samom poetku etvrte decenije se nalaze slike Mrtva priroda, Mrtva priroda sa ribom. 1. period esto se za ovaj period upotrebljava termin ista boja, meutim Bjeli nikada nije slikao istom bojom, bojom iz tube, pa ak ni u svom najtemperamentnijem periodu on nije na platna stavljao sirovu boju, kao to su to radili recimo Dobrovi, Konjovi, Job...svaki njegov potez je bio pripreman na paleti pre nego to je stavljen na platno. On je razvio jo jednu osobinu svoga kolorita, kada je u snanoj boji zadrao njenu valersku vrednost. To je bilo isticanje jedne boje dodavanjem bele i crne, a konanost forme je postizao valerskim kontrastom i linijom na mestima gde igra valera posustane. Linija ne spaja ve deli forme, definie oblik a zbog toga to se smenjuje sa valerom ona nije mogla da preraste u konturu, kao recimo kod umanovia, Konjovia... Njegove slike su usled takvog naina slikanja neto tamnije game u odnosu na recimo slike umanovia i Konjovia. Najpoznatije slike iz tog perioda su Devojka u crvenom, Portret Edena Gajia, Mrtva priroda s papagajem, Kue u pristanitu, Dubrovnik i Sarajevo. Sa slikama iz 1932. on je bio najblii fovizmu, ali ne karakterom svoje boje, nego odnosom prema motivu. Vrhunska dostignua ovog ciklusa su dve slike Devojica u kolicima i U kafani, on se ovde ne ustee da razvije ekspresionistiku formu koju je slikao istim slikarskim sredstvima.

2. - period postavio je novi tip pejzaa karakteristinog za celu ovu fazu. To su ubogi, zabiti, irealni predeli napete atmosfere, puni tamnih i olovnih oblaka, sa razbacanim kuicama. Slikani su u Beogradu u ateljeu po seanju. Odstupanje od prirodnih oblika dovelo je do jo zvunije palete, cela ova faza ima izrazito ekspresionistiko obeleje. ovek sa utim alom, ali je ipak ekspresionizam najbolje izrazio u predelima koje je slikao u Beogradu u ateljeu i to je upravo nagovetavalo umetnost koja dolazi, kada e stari majstor slikati dela koja se nalaze na granici apstrakcije. Dobrovi Posle puta u Pariz, pred slikama Van Goga i Matisa, putovanja po Azurnoj obali sazrelo je njegovo ineresovanje za boju i njeno mesto u slikarstvu. Samostalnost boje je najizrazitija u njegovim pejzaima, u njima su koloristiki elemetni najistije izraeni. Prema razvoju boje u njegovim slikama, njegovo slikarstvo se deli na dva perioda 1. od 1927. 1934. obeleavaju tri ciklusa pejzaa, dalmatinski, sa francuske obale, i holandski Veliki maslinjak, Terasa u Mlinima, Dalmatinski pejza, Kamenice, Dubrovaki Stradun,Barbun i meso, Mrtva priroda sa slikom Modiljanija. U svim slikama do 1934. on je bio ushien bojom koja je blistavo ista reana u gustoj pasti i debelom namazu. 2. od 1935. 1942. kada nastaje opte smirivanje, bunost je zamenila snaga, opti ekspresivni ton je ustupio mesto osetljivoj lirici, kontura je nestala, gusta pasta se izgubila, potez je sada lak i prozraan, a povrine velike i dekorativne. Dobrovi je u ovom periodu slikar lirske inspiracije Seoska mesarnica, Stara luka u Dubrovniku, Trg Sv. Marka, Konji na crkvi Sv. Marka, Venecija, Dvorite Dudeve palate. Sada dolazi serija enskih aktova, kompoziciju je uprostio i sveo na odnos forme akta i pozadine Akt plave devojke, ivka. enski akt sa papuama, Mali akt. Dobrovi je negovao jo jednu oblast portret, sa kojim je dao zantan doprinos slikarstvu izmeu dva rata. Bjeli i Dobrovi su uspeli da razviju irazrade moderni koloristiki portret i da tom prilikom ree mnoge probleme svoje umetnosti. Prostiranje boje i njena samostalnost u slici, nisu podnosili detalj i psiholoku studiju, ali je Dobrovi uspeo da uspostavi ravnoteu izmeu karaktera linosti i likovnih zakona koje je stil nametao. Autoportret, Redakcija asopisa Danas. Ignjat Job Psle 1931. i izlobe u Splitu, njegovo slikarstvo je krenulo u drugom pravcu, prelo je sa tonskog na koloristiko, oslobodio se tamne palete, prenaglaene literature, prie i objektivizma forme. Na takvu promenu ga je doveo dolazak u Dalmaciju, njegovu paletu je zahvatila jaka dalmatinska svetlost boje su poele da blistaju novim sjajem i da ive novim intenzivnim ivotom. Svetlost Dalmacije je odigrala znaajnu ulogu u slikarstvu Joba, i pomogla mu da doe do saznanja o vrednosti intenzivne boje. Sa njim se desilo isto ono to i sa Milieviem, prihvatio je jedan stil ije izvore nije nikada temeljno upoznao i zbog toga njegova veza sa Van Gogom ima neka posebna obeleja. Izmeu ova dva slikara postojala je neka udna podudarnost i slinost u njihovim ivotima. Job je bio na najizrazitiji i reklo bi se jedini ekspresionistiki slikar. Jobov ekspresionizam nije rezultat uticaja, programa ili nekog drutvenog ili politikog opredeljenja, ve njegovog linog doivljaja ivota i prirode, neoteenog bilo kakvom namerom. Bez nekog velikog slikarskog znanja, bez posebne likovne tehnike, oh je slikao ono to je video i kako je video, to njegovom ekspresionizmu daje jedan rudimentaran, primitivan , narodski karakter. Pravo i veliko slikanje trajalo je veoma kratko od 1931. 1935. Tada je naslikao nekoliko ciklusa, oni se meusobno stilski ne razlikuju ali je upadljivija tematska podela na figuralne kompozicije i pejzae. Figuralne kompozicije Nedelja, Veera na obali, Bahanal, Na alu figura je u ovim slikama svedena na simbol, na odreenu koloristiku masu koja uestvuje u izgradnji kompozicije. Pejzai Velika glavica, Gripe, Dvorite, Dalmatinski pejza, Kameni sto, Zalazak sunca njegovo remek delo , reklo bi se da je ovde sumorna atmosfera izraena uzbudljivije nego u Procesiji. U njegovim slikama nema patetike, prazne retorike, nametenog gesta, mada je sve dramatino, uskovitlano, preokrenuto, zakovitlano. Milan Konjovi i on je u etvrtoj deceniji ostvari svetlo i koloristiki razueno slikarstvo. On je u etvrtu deceniju uao kao zreo sliakar, sa bogatim iskustvima koje je steko ivei u raznim centrima srednje i zapadne Evrope. Najznaajniji je njegov boravak u Parizu u kome je proveo osam godina od 1924. 1932. gde je stvoren njegov stil i lini i slikarski rukopis. Najvei kavliteti njegovog slikarstva su - izrazita neposrednost u pristupu temi, sloboda u interpretaciji, intenzivna boja. Meu razliitim sredstvima najveu panju je posvetio, konturi, neutralnom tonu, istobojnom potezu i fakturi. Kontura masivna i gruba daleko je od deskripcije oblika: njena funkcija je da dri strukturu mase, da odvoji povrine intenzivne boje, razdeli na planove i time ostvari sugestiju prostora i dubine. Ali kod njega kontura ima jo jednu ulogu, u trenucima odvajanja ir azilaenja sa oblikom, ona postaje samostalni likovni element arabeska ije kretanje, nestajenje i pojavljivanje usmerava panju do onih mesta na kojima je grupisan glavni akcenat slike. Takvu ulogu konture je detaljno razradio or Ruo, ije slike je Konjovi imao prilike da vidi u Parizu. Neutralni tonovi koji su priguili razorno dejstvo boje ali i istakli lepotu njenog zvuka, obeleili njenu snagu Ema i Veroka gde je precizno izraeno smenjivanje funkcija konture i neutralnnog tona. Na prvi pogled slikarska tehnika Konjovia deluje prosto i jednostavno, ali kasnije vidimo da je ona zapravo izuzetno sloena, a likovno znanje bogato i provereno velikim iskustvom. Njegovo slikarstvo u etvrtoj deceniji je podeljeno na dve faze:

 plavu fazu od kraja 1929. 1932. gde su ve svi karakteristini elementi slikarstva etvrte decenije ve formirani kontura, neutralni tonovi, obojeni crte, faktura. 1930. plava boja i hladni tonovi ulaze u prvi plan, zajedno sa jednom sugestijom melanholije, koja se najbolje vidi u slici Moj Atelje, remek delu ove faze. 2. crvenu fazu od 1933. 1941. gde postupak i metod izgradnje slike ostaju isti, s tim to crvena ostaje vodei ton, a plava akcenat koji istie njegovu vrednost. Ova faza slikarstva zapoinje kada Konjovi naputa Pariz u stalno se nastanjuje u Somboru. U ovom periodu dolazi do jasne tematske opredeljenosti tako da se izdvajaju dva ciklusa: predeo i figuralna kompozicija. Predeo u ovoj fazi dolazi do punog izraaja ito, Pijana ulica, Ulica u Vojvodini, etva...U ovoj fazi osnovno mesto zauzima ljudska figura, koja postaje cilj slike u kome je izraena namera da se izrazi uzbudljiv ljudski sadraj. Izrazite slike crvene faze Ema u bati, Ema i Veroka, Slikar i model, Pero Konavljanin, Tonika na pivu. Pored ovakvih dela, nastale su u ovo doba i portretske figuralne slike u kojima je akcenat na motivu, na karakteru, na psihologiji. U njima je kontura gruba, kolorit snaan, crte doveden do karikature Mali ministrant, Potar Mate, Penzioner, Seja, Kovanica Konjovievo slikarstvo je psiholoka projekcija njegovog unutranjeg sveta, pokuaj da se on dokae rehabilituje postavi u prostor... Zora Petrovi od dvojice svojih savremenika Joba i Konjovia, znatno se izdvaja kako po optim idejnim opredeljenjima, tako i po likovnim sredstvima koje upotrebljava. U periodu od 1929. 1937. koji se moe nazvati tamnom fazom, zbog toga to ona nije izraziti kolorista ili ne istog tipa kakvi su Job, Konjovi, Bjeli. Njena paleta je u to doba tamna, tonovi mukli i niski, ali je u takvom tonalitetu bilo daleko vie svetlosti nego boje. Ona je u Parizu bila godinu dana 1925. 1926. i napustila ga je kad joj je bio najpotrebniji, dok su umetnici njene generacije pratili povratak boje u sliku, ona je pokuavala da sama rasvetli svoju paletu i svoju emociju. Prva njena dela sa poetka etvrte decenije su Odmor i Naga ena, sa ova dva akta, a njima predhode i neki raniji, poela je da stvara svoje motivsko jedinstvo, slino onome koje je umanovi pokuao u ciklusu ianki. Ljubav za nagu ensku figuru Zora je stekla joa za vreme studija u Maarskoj i to je ostalo njeno trajno interesovanje. U njenom shvatanju figure i enskog akta naziru se uticaji Andre Favorija i Otona Frieza. Niz aktova Ciganki, Leei akt pokazuje da je kontura dobila formu crtea,. Akt sa utim arapama od ove slike tamna faza gubi svoje oznake, Dupli portret, Devojka sa korpom jabuka ovde vidimo sve vei broj koloristikih akcenata koji dovode u pitanje valersku organizaciju slike, i sada sivo plavi ton zamenjuje mrki. Od 1937. paleta je svetla a intenzivna boja prisutna kao dugooekivani fenomen Slovakinja, Bremenita ena. Novi preobraaj njenog slikarstva je doao posle njenog drugog boravka u Parizu, ta nova svetla faza izmeu 1937. 1941. ima prelazni karakter i ini uvod u posleratni koloristiki period. U to vreme je ona izgradila i nov odnos akta i pozadine, raniju statinost je zamenila dinamina veza, koju je postigla stavljanjem odreenih predmeta u pozadinu ili izvesnom minimalnom radnjom koji akt obavlja. Genezu svetle faze sama Zora je objasnila prouavanjem srednjevekovnih fresaka. Zora Petrovi je slikala cvee, po koju mrtvu prirodu, i pejza, ali je prevashodno slikala enske figure i ensko telo i to ne tela nabrekla od jedrine i poude, ve tela obinog, deformisanog i istroenog ivotom, neuglaenog, neidealizovanog!!! Samo je ena valjda smela tako da slika enu, otvoreno direktno bez ode i patetike. Preskoene str. 182, 183, 184, 185, 186, Duan Vlaji, Nikola Graovac Boja kao akcenat u valerskoj organizaciji slike Predstavlja zajedno sa koloristikim slikarstvom, drugi osnovni tok izmeu 1930. 1941. Kod ovih majstora koji su istu boju doiveli samo kao akcenat Milunovi, Radovi, Aralica, Tabakovi, Hakman, elebonovi, Gvozdenovi, Milosavljevi, - valerska obrada forme nosi sliku. Kontura se skoro izgubila, to je razumljivo jer je modelacija izvedena valerskom obradom oblika. Time je svetlost ponovo vraena u sliku, a boji pripada uloga akcenta koji istie mesta gde se svetlost spaja sa materijom. Struktura intimistike slike prilagoena je drugaijoj temi i sadrini. Dve vrste motiva predstavljaju osnovu ovog slikarstva: graanski enterijer i gradski predeo. Predmet sada dobija vanu funkciju jer je s njim umetnik mogao da stvori svojevrsnu ikonogarafiju, idejno uslovljenu i probranu, - delovi enterijera, figure u enterijeru, pozorita, mostovi, krovovi, fasade. Smireni odnos prema prirodi i ivotu, zavisio je u velikoj meri od temperamenta samih umetnika, njihovog karaktera i obrazovanja. Milan Milunovi 1932. 1941. ovaj, trei period zapoinje kada on dolazi u Beograd 1932. i kada se zavrilo vraanje iz Pariza jedne ovee grupe umetnika koji su se kasnije okupili u grupi Dvanaestorica. Te godine je zapoela puna zrelost etvrte generacije. Trei period Milunovievog stvaralatva je od mnogih kritiara oznaen kao impresionistiki ili sezanovski. U etvrtoj deceniji kada su Sezana svi napustili, Milunovi mu se vratio, pa je modelacija forme onako kako ju jeshavtio Sezan jedna od osnovnih sredstava Milunovievog slikarstva U ateljeu, Knez Mihajlova ulica. Koloristike osobine svoga slikarstva sam Milunovi je vezivao za srednjevekovnu umetnost i pompejsku fresku. U etvrtoj deceniji ova iskustva su prela u sloeniji postupak jer inspiraciju Milunovi nije vie traio samo u koloritu fresaka ve u njihovoj patini, koja se idealno uklapala u njegovu tenju da sliku pretvori u zanimljivu valersku igru. Zato se i pojavljuju naslikana proputena mesta na kojima izbija materija platna, te se time stvara utisak kao da je slika grebana. On je traio duh stare freske da ga stvaralaki preobrazi a ne da kopira motive i detalje. On je smatrao da umetnici iz naih srednjevekovnih fresaka mogu

1.

mnogo nauiti: ta su mase, kompozicije, rad u draperijama, istinski pokret ruku u raznim akcijama, ...Ovakav pristup fresci bio je od velike koristi za njegov rad, a to je spajanje starog i novog, dok u uljima prihvata iskustva starih fresaka i njih prenosi u graansku tematiku, u freskama koje je radio unosi elemente modernog slikarstva. Meu osobenostima njegovog slikarstva je i nain na koji on komponije sliku. Za njegove vrnjake klasina umetnost je bila prolazna kola, za njega put ka venosti, ka trajnom, univerzalnom slikarstvu. Stojan Aralica On je bio minhenski ak a uenik Francuza, nastavio je da stufira u Pragu...U etvrtoj deceniji oslobaa se tamne palete i raznih lutanja, ciklusi pejzaa pokazuju da je impresionizam bio jedan od vanih izvora njegovog slikarstva, ali sa izvesnim saimanjima boje Kua sa venjakom, Enterijer. U delima posle 1935. dolo je do razvijanja i proirivanja tematike uvoenjem enterijera, pogleda sa balkona, figura u enterijeru i intimnih svakodnevnih scena koje su obavijene atmosferom zadovoljstva, tihe radosti i uivanja na suncu. ena sa slamnatim eirom slika koja je zaminjena kao nenamerni iseak iz ivota u kome su predmeti nenamerno naglaeni, bez teita, bez odvajanja glavnog od sporednog. Ivan Radovi Kada se 1927. stalno nastanio u Beogradu napustio je tamni i vrsto konstruisani stil novog realizma, u prelaznom periodu koji traje sve do 1932. on se naglo okrenuo vojvoanskom selu, rasvetlio paletu uneo u nju ist koloristiki zvuk. udno je za njega bilo to da kada je iveo u Somboru slikao je velikovaroke svetske teme mitoloke boginje u pejzau, ekspresionistiki napete aktove, finu gospodu, apstraktno razlomljene i dinamine kolae a kada je doao u Beograd postao teniski ampion i automobilista, on se vratio selu slika seljake, pastire, seoske kockare, i to ih slika bolje istinitije od bilo kog naeg slikara izmeu dva rata. Iako je bio odlian crta i uen, on naputa sva pravila i sve to je ranije nauio i za crte uzima liniju sa tkanica i vezova pa to jo vie deformie, crta kao dete, a to se kolorita tie uzima ga sa isto izvora iz seoskih soba, tanjra, ilima. Njegove najznaajnije slike su nastale u ovoj fazi Selo u Vojvodini pod snegom, Seljak, uti enterijer, Rumunski seljak u vagonu tree klase. Kada je zanren ovaj prelazni period 1927. 1931. njegovo slikarstvo nagovetava nivu umetniku orjentaciju , koja se prvi pt pojavila na izlobi 1932. Ove umetnike promene pratilo je i odluno svoenje tematike na seoske i gradske pejzae i enski akt u enterijeru. Od 1932. atmosferu izgrauje istim likovnim sredstvima, pre svega blagim treperenjem svetlosti u prostoru, obojene i valerski razvijene. Na terasi, Naga ena u enterijeru, Vojvoansko selo su najznaajnija dela ovog etvrtog perioda. Ivan Tabakovi 1930. je podelila ivot i slikarsto na dva dela, prvi je vezan za Zagreb, drugi za Novi Sad i Beograd, u jednom njegovo delo proima ppesimizam i socijalna angaovanost, u drigom atmosfera mirnog ivota i. Studirao je u Peti i Zagrebu, a zatim u privatnoj koli Hansa Hakmana u Minhenu, ali je za njegovo umetniko shvatanje bio presudniji rad u antomskom institutu gde je precrtavao histoloke iseke i primerke. 1926. je izloio poetak ciklusa Satirina antomija ljudske gluposti i mizerije, Iz takvog ambijenta je izraslo njegovo remek delo Genius 1929. . Nakon nastanke te slike jedno kratko vrme je bio lan gripe Zemlja u Zagrebu. Za njegov dalji razvoj odluujui trenutak predstavlja dolazak u Novi Sad 1930. tada se otkriva njegova priroda nenog liriara i senzibilnog slikara. Apsolutizovanje unutranjeg doivljaja je vrlo karakteristino za slikarstvo etvrte decenije posebno nakon njegovog boravka u Parizu, kada su veze Bonarom i Vijarom najvidljivije Plava soba. Njegovo slikarsvo je posle boravka u Parizu sigurnije, u koncepciji odreenije, u izrazu gue, u koloritu istije. Devojka s belim arapama, ima ve poseban nain komponovanja, koji se oslanja na sluajne iseke enterijera, i na podjednako akcentovanje svih elemenata u slici. Sa slikom Plava kovana zapoeo je uspon u ovom periodu, kontura je izrazito naglaena. Pozorite, gde ide dalje i sliku gardi u jednom tonu gde je razvijena bogata analiza svetlosti. Senjak pod snegom Mrtva priroda sa tanjirom pasulja, Limunovi, Alati... Kosta Hakman krakovski ak, lan Oblika i DvanaestoriceU etvrtoj deceniji se postepeno oslobaao tonskog slikanja i svoje interesovanje sveo na tri teme: pejza, mrtvu prirodu i enterijer Predeo, Pogled kroz prozor, U ateljeu. On je u slikama etvte decenije razvio isto slikarsko oseanje smisao za kompoziciju, valerske odnose i vrednost svakog tona. Stvorio je tako akvarelski prozrana dela puna tihe poezije i prostora. Nedeljko Gvozdenovi - pokazuje izuzetnu sklonost ka obinom i svakodnevnom motivu. On nije zavrio nikakvu kolu ni akademiju, nego je otiao u Minhen kod Hansa Hofmana, koji je imao privatnu kolu. Njegovo slikarstvo etvtre decenije se deli na dve faze, koje deli njegov odlazak u Pariz 1936. Do odlaska u Pariz on neguje bledu paletu sa razlivenom svetlou. U prvoj fazi u ulju smenjuju se dva motiva predeo i mrtva priroda. On slika prave gradske pejzae, ulice, trgove, parkove, tramvajske stanice. On je stvorio poseban i svoj tip predela: pejza gledan visoko sa prozora, sa uzdignutom takom posmatranja i podignutim horizontom. Meutim osnovni cilj ovih pejzaa je bio u njihovom lirskom raspoloenju Prodavac leda, Slavija, Ulica, Zgrada u ulici Kneza Miloa. Meutim u nekim delima je stvorio stroiju konstrukciju Pejza sa crvenim zidom, pa ak i grubu vizuelnu armaturu Deje igralite u parku. Meso i Zeija koa predstavljaju klasian primer transformacije motiva, kad jedna obina tema prerasta u uzbudljivu sliku koja ima svoj novi i drugaiji likovni svet. U drugoj fazi 1936. 1945. poto se vratio iz Pariza, morao je da rei nekoliko problema od kojih je zavisila dalja budunost njegove slike. Tematsko svoenje je izrazito, on naputa mrtvu prirodui predaje se predelu i figuri u enterijeru. U pejzau je dogradio i uvrstio tip slike sa podignutom takom posmatranja Pogled iz mog ateljea, Plavi prozor, uveo u oblik vrstu strukturu i upotrebio isti i kompaktniji potez.

Drugi motiv akt sa figurom je potpuno nov u uljanim slikama i karakteristian za ovu fazu taj tip enterijerske slike, Gvozdenovi radi potpuno drugaije od npr. Hakmana, Radovia, Tabakovia, elebonovia, kod njih je enterijer komponovan tako da deluje kao nenamerni iseak sobe, bez centralnog kompozicionog jezgra, kod Gvozdenovia je to jezgro naroito istaknuto, poto on odvaja glavno od sporednog i paljivo odreuje odnos figure prema drugim predmetima. Njegov enterijer nije pretrpan predmetima, nego je proien ena kraj stola, Portret ene u belo plavom. U drugoj fazi analiza svetlosti je produbljena i precizno usmerena ka stvaranju atmosfere prostora, zbog ega su valerski odnosi izgraeni, bogati, rasporeeni kao fino tkanje koje zahvata celu povrinu. Na uglu ulice valersko odnosi su toliko reducirani da je, radi definicije forme, slikar morao da se poslui blagom konturom, sredstvom koje mu poprirodi nikada nije odgovaralo. Pea Milosavljevi ni on nije proao kroz redovno kolovanje jer je prve slikarske pouke stekao od Jovana Bjelia, to mu naravno nije bilo dovoljno i on odlazi u Pariz 1936. 1941. Pre dolaska u Pariz njegova boja je akvarelski prozrana svetle game Enterijer, ena sa violinom, Beli prozori. Dolaskom u Pariz sklonost ka slikanju starih fasada i krovova dobila je trajniji oblikkoji prate izvesne promene u paleti i u strukturi slike. Potez se smiruje postaje iri, boja je sjajna, glatka, bogata u fakturi kako to poakazuje Cliny. Dimnjaci i rue, Notre Dame, Te dve komponente ljubav za starinu i lirsku predanost trenutku nemogue je odvojiti u njegovom slikarstvu. ore Andrejevi Kun, Peta generacija ( Bara Baruh, Vera ohadi), grupa Desetorica ( Graovac i Vlaji, Bogdan uput, Danica Anti, Milivoje Nikolajevi, Bora Gruji, Ljubica Soki, Duan Risti, Aleksa eLebonovi, Jurica Ribar ). Str. 212, 213, 214, Marko elebonovi roen u Beogradu, a svoje zrele stvaralake dane je proveo uglavnom u Parizu i Sen Tropeu. Prvo je poeo da studira skulpturu u Burdelovom ateljeu ali je to brzo napustio i predao se slikarstvu. Ambijent u kome se rodio presudno je uticao na njegove slike, ambijen graanskog ivota, oasnovnu temu svoje umetnosti on nije morao da trai, jer je imao da naslika ono to je video i nosio i s im je iveo itavog ivota. U njegovom slikarstvu postoje tri faze

1.

mrka faza 1928. 1932. karakteristina je za stabilaciju koncepcije i utvrivanje osnovnih komponenata na kojima e se razviti njegovo slikarstvo. Ovo prelazno stanje trajalo je veoma kratko, tako da su ve 1930. 1931. nastala dela u kojima je lini stil potpuno odreen Figura u enterijeru, Globus, Atelje, Porodica. Termin mrka faza, najvie opravdava jedan mrki ton, boja peene zemlje, ugaenocrvena, . zelena faza 1933. 1936. u atmosferi je vie svetlucanja i odsaja, ona je bogatija ali i hladnija ah, u vazduhu kao da ima neke ledene izmaglice. Sa ovom fazom naglo se razvijao portret kao tema, i elebonovi je stvorio briljantne psiholoke analize i studije ermen Rije, Autoportret sa paletom, Autoportret, Marsela, erman i Beninger, ovek sa staklenim okom.

2. 3.

srebrna faza 1937. 1946. slika je koloristikiji ivlja i svetlijaposle hladnog zelenot tona iz predhodne faze, u sliku se vraatopli hromatski registar. To su uglavnom mrtve prirode i enterijeri, kroz koje se kao neki ikonografski simbol provlai gipsana glava, ije znaenje nije samo likovno. Enterijer sa figurom i gipsanom glavom sa kojom poinje ova faza. ena sa globusom, Dugaka mrtva priroda, Kvadratna slika sa bistom, Akt starca. Izmeu dva rata elebonovi je slikar ljudskih sudbinai graanskog ivota. Vie nego drugi iz njegove generacije on je graanski ivot pretvorio iz iste pikturalne atraktivnosti u sloeni ljudski problem, za predmet svojih slika on nije uzeo sloj poletne buruazije u usponu, nego venaj u opadanju, optereen prolou i neumitnom sudbinom, opkoljen nasleenim stvarima , pritisnut obiajima. Petar Lubarda njegovo kolovanje je karakteristino za generaciju kojoj je pripadao, uio je neto manje od godinu dana u beogradskoj Umetnikoj koli, a onda je 1926. otiao u Pariz u kome je ostao sve do 1932. Kada je poeo da slika predele, prvo pariske a onda i crnogorse, njegovo slikarstvo se proiava, stil postaje gust, kondentovan, emocija napeta. Odmah na poetku opredeljuje se za valersko slikarstvo zelenosrebrnkastog tona, koji e on vremenom da menja. Posle 1933. u prvi plan dolazi svetlost, s njom i materija, koloristiki zvuk je postao dublji, gama tamnija, a pasta gua. Ono to je izgubljeno nestankom linija nadoknaeno je uvoenjem svetlosti. Motiv iz Crne Gore, Predeo sa ruevinama. U tim ubogim i zabitim predelima, sa turobnim nebima i osenenim klisurama Lubarda je naao plodno tle mna kome je razvio svetlosnu dramu slike i proeo je linim dramskim oseanjem. Cvee, Rue, Proelje Sv. Vlaha, Pejza sa crkvom. to se bliila kraju etvrte decenije drama svetlo tamnog postaje u Lubardinom slikarstvu sve uzbudljivija, u njoj je bilo vie slutnji i vie nagovetaja. Zaklano jagnje. Ubijeni fazan, zank jednog filozofskog oseanja, izraen u isticanju mrtve materije koja sluti kataklizmu drugog svetskog rata. U obe faze njegovo stvaralatvo ima izrazit dramski karakter i tom svojom osobinom se znatno odvojilo od intimistikog kruga i od stvaralatva onih umetnika koji su svoj izraz zasnivali na valerskoj organizaciji slike. Kod Lubarde slikarstvo je poivalo na dramskom preobraaju prirode i njega je pratila vrela emocijateka i bogato slikana materija... Zbog toga zbog takve svoje sadrine njegove slike deluju izolovano , one se samo sredstvima dodiruju sa slikarstvom svoje epohe. Sve je dobilo novu vrednost ton, materija, svetlost, boja, linija, sve to svaki taj inilac u Lubardinoj slici ima tri znaenja likovno, psiholoko, metafiziko. On je bio svakako prvi koji u nae slikarstvo unosi jednu vanvremensku dimenziju i svoje slike pretvara u moderne metafizike ikone.

Preskoene str. 224, 225, 226, 227 Tema - Nadrealizam, Socijalna umetnost, Socijalistiki realizam Oko 1930. slikarstvo je ulo u mirne i sigurne vode, tako da je u potpunosti zamro njegov kritiki odnos prema ivotu. etvra decenija je posebno negovala likovnu kulturu slike tako da je tematika potisnuta u drugi plan, i svedena na mrtvu prirodu, enterijer, pejza. Takvu umetnost su odbacili politiki napredni slikari, pa su se okrenuli temi slike jer su u njoj videli pravo i jedino sredstvo da izraze svoj angaovani stav u svakodnevnom ivotu. Drutveno i politiki angaovana umetnost se pojavila u tri vida: kao nadrealizam koji je u naim uslovima predloio metod psihikog automatizma, kao socijalna umetnost, i kao socijalistiki realizam. Nadrealizam U almanahu Nemogue, programsku izjavu jedino je potpisao samo jedan profesionalni slikar, Radojica ivanovi Noe, ime je odreen karakter pokreta i odnos snaga u njemu. To je pre svega bilo bratstvo pisaca i pesnika, ali za razliku od uloge i doprinosa u literaturi, srpski nadrealizam u slikarstvu nije izgradio svoj umetniki izraz. Njegov cilj je bio da obori graansku estetiku i graansku umetnost mrtvih priroda i pejzaa, ali sa jednim profesionalnim slikarem i sa jednom jedinom nadrealistikom slikom koja je od njega ostala Privienje u dimu 1932. nije mogao da se stvori ni slikarski pokret ni umetniki program. Ono to nije uradio on pokuali su da uine pesnici Marko Risti, Duan Mati, Vane ivadinovi Bor, Milan Dedinac, Aleksandar Vuo, ore Kosti, ore Jovanovi. Pariski dnevnik Marka Ristia, to je svojevrsni zbornik kolaa, koji u formi automatskog lepljenja razliitih iseaka donosi karakteristinu atmosferu dvadesetih godina. Kola je inae bio omiljena tehnika Marka Ristia, koji je godinama razvijao, punio predmetima i pretvarao u ansamblae u neobinu zajednicu boksera i sladunjavih lepotica, Camela i Drina, bez nikotina... Njegov Ansambla iz 1939. predstavlja reprezentativno delo ovog metoda, iako po svom duhu vie podsea na ameriku neo dadu, nego na iste nadrealistike eksperimente. Zajedniki rad je bio visoko cenjen u krugu beogradskih nadrealista, zajedniki ansamblai, magini predmeti, ankete... Str. 235. 236 Radojica ivanovi Noe jedini profesionalni slikar nadrealistike beogradske grupe, pripada ovom pokretu vrlo kratko manje od tri godine. U almanahu Nemogue, objavio je reprodukciju svog Autoportreta i preko njega prevukao putau kao znak da je odbacio staro slikarstvo i realizam .Pre svega je bio crta i ilustrator, to se vidi iz njegovih priloga za Nemogue i Nadrealizam danas i ovde, Samoubica ili sanjar, Drvo oiju . Privienje u dimu je njegovo jedino ulje, i istorijska slika srpskog nadrealizma. Nadrealizam je bio prava umetnika vokacija ovog slikara, kada ga je napustio i poeo da slika u stilu Sezana i u klasinom maniru, hladne mrtve ptirode, njegova umetnost je usahla. Izraz iz krize je pokuao da pronae u grupi ivot, borei se kao marksista za socijalni umetnost, i on kao ogoreni borac protiv umetnikog slikarstva zavrio je svoje slikarsko stvaralatvo u onome protivu ega se borio, u sentimentalnim i bezkrvnim pejzaima i mrtvim prirodama. U srpskom slikarstvu izmeu dva rata, nadrealizam je fragmentarna pojava, jer pesnici nisu mogli da stvore novo slikarstvo. Nadrealisti nisu priredili ni jednu izlobu. Milana Pavlovi Barili uenica beogradske Umetnike kole, i minhenskih profesora Franca tika i Huga Habermana, ona je za ivota u Beogradu priredila samo jednu samostalnu izlobu. U njenom stvaralatvu su jasno ocrtana tri perioda minhenski 1928. 1932. prolazi u znaku kolskih pouka i uitelja, otrog dekorativnog crtea Drag. Stojanovia i bizarne tematike Franca tuka to je po stilizaciji, napregnutom gestu i romantinoj atmosferi tipian primer zakasnele secesije. Kada se odvojila od Srbije, ona prvo odlazi u paniju, Italiju, izlagala je po sntrima Evrope, u Rimu, Parizu, Londonu, njena umetnost kroz druenje sa umetnicima, sa evropskom avangardom, dobijanjem priznanja, njena umetnost doivljava preporod i ona otkriva nov poetsko fantastini svet.

1.

2.

antiki period 1932. 1936. to je prva epoha novog stila. Ona je uspela da u svom slikarstvu spoji nekoliko razliitih kultura, patrijahalno srpsku i poetsko mediteransku, mada se ini da ipak duhovni izvor njenog stvaralatva pre svega treba traiti u paniji i u Italiji kada je imala prilike da vidi arobnu, bizarnu realnost panskih majstora od Velaskeza do Goje. Zatim ona u paniji upoznaje najznaajnija dela Boa. Dalje, Italija i De Kirikova metafizika su doli prirodno, kao dalja nadgradnja. Ikonografija ovog perioda je nerazgovetna, izvor inspiracije je nejasan, poruka enigmatina, to nije dovoenje dva predmeta u neoekivan, u prirodno nemogu odnos, kao kod francuskih nadrealista, ve igra i kombinacija istih simbola kojima se izgrauje fantastino poetski svet. Renesansni period 1936. 1945. pokazuje krupne promene. San je dublji, melanholija osvaja, boja je gusta, gama tamnija, forma vrsta na sliku sleu leptirovi, lae su potonule a katarke se lome, iz Venerinog oka teku suze. Atmosfera ovih slika se razlikuje u odnosu na antiki period. Venera sa lampom ovde kao da je saeto itavo stvaralatvo ove umetnice.

3.

Socijalna umetnost za razliku od zagrebake situacije, u kojoj je zahvaljijui Zemlji, socijalna umetnost imala vrstu organizacijui naprednu umetniku orjentaciju, u Beogradu je ovaj pokret bio daleko heterogeniji, emu je u velikoj meri doprinela drugaija taktika. Beogradski umetnici su polu ilegalno delovali u postojeim ilegalnim organizacijama pa je tako i dolo da grupa ivot, kao jedino organizovano jezgro socijalne umetnosti u Beogradu, nikada nije odralo ni jednu samostalnu izlobu, to je umanjilo njenu efikasnost. Mirko Kujai na njegovoj samostalnoj izlobi se pojavio prvi prodor socijalnih tendencija, on je izloio i jednu uramljenu cokulu sa potpisom Zimski motiv. Rezervisano za Muzej humanih drutava Ova slika kao i manifest koji e on neto kasnije pripremiti delovala je okantno. Kujaieva izloba je ustalasala duhove, tako da se ubrzo osetila potreba za udruenim istupanjem, zbog ega je 1934. stvorena grupa ivot. Poto je njen rad bio poluilegalan postoji malo dokumentacije o njenom radu. ure Teodorovi je bio osniva, a sama grupa je bila oformljena u u ateljeu Mirka Kujaia na sastanku kome su prisustvovali ore Andrejevi Kun, Mirko Kujai, Dragan Baja Brankoviu, Noe ivkovi, Piperski i Teodorovi. Kao osnov su im sliile ideje koje je Kujai izneo u svom manifestu, tu je dogovoreno da se pridobije to vei broj znaajnih slikara, da se stvaraju dela sa socijalnom tematikom, u obavezi je bilo aktivno izlaganje slika socijalne sadrine na izlobama koje je prireivalo udruenje Cvijeta Zuzori. U ivotu grupe su izuzetno vana dva dogaaja, kontakti sa Zemljom, i organizovanje bojkota Cvijete Zuzori 1936. koji je doveo do Salona nezavisnih koji e se pojaviti 1937 u Ininjerskom domu na kojoj su uestvovali i lanovi udruanja ivot. ...srt. 246 U samom jezgru socijalne umetnosti delovalo je nekoliko slikara razliite stilske orjentacije. Vrlo dinamina linost u ovom pokretu Stevan Bodnarev, negovao je intimistiku umetnost, minijaturne portrete i osetljivo slikane pejzae. Ciganka. Dragan Berakovi je bio socijalno i programski daleko izrazitiji ali sa prenaglaenim literarnim naglaskom Hleb ure Teodorovi je pokuao da likovno oplemeni socijalnu tematiku Veernja etnja, slikana u reminiscenciji na Kurbeove Tucae kamena, koju je policija skinila pre samog otvaranja izlobe, privukla je panju likovne kritike svojom plemenitom fakturom. Odmor koja ima isto toliko ilustrativnosti ore Andrejevi- Kun politiki inicijator i voa ove grupe. Na izlobi Oblika 1932. izloio je Loionicu, sliku koja se bitno razlikovala od tonski slikanih mrtvih priroda i aktova. U rudokopu, Krvavo zlato, Za mir i slobodu, . U uljanim slikama Kun je ostvario svoj stil, u kome postoji nesumljivi napor da se ilustrativnost socijalne teme odri u ravnotei sa likovnom obradom. U tome je uzore traio kod starih majstora Kujna br. 4, Majka. U eliji je njegovo programski najpotpunije delo. Socijalna umetnost u Srbiji nije se razvijala samo u grupi ivot i u Salonu nezavisnih, tu je bilo njeno jezgro ali je ona dodirivala i stvaralatvo drugih umetnika koji su eleli da svoju umetnost proire dogaajima i fizionomijama iz svakodnevnog ivota. Takav je sluaj sa Konjoviem, elebonoviem, Zorom Petrovi, Gvozdenoviem, dok je izrazito socijalnu boju u jednom momentu dobilo slikarstvo Lubarde. Znaajan prilog socijalnoj umetnosti je dao Vinko Grdan Pijaca u Negotinu, U grad, Pred vratima, spadaju meu najuspelije slike koje je stvorila socijalna umetnost u Srbiji. Socijalno slikarstvo u Srbiji roeno je pre svega kao vid borbe politiki levo orjentisanih umetnika protiv ureenja stare drave i socijalnih nepravdi starog drutva. to se njihovog umetnikog programa tie, on se izgravao u reakciji na likovni esteticizam pariskih aka i cele etvrte decenije. Izdvajaju u prvi plan temu slike , slika je za njih odraz stvarnosti i pravog ivota, ona vie ne slui zabavi graanske klase, ve borbi progresivnih snaga, ona ne stoji pasivno prema ivotu, ona hoe da ga menja i da utie na njega. Zbog toga se ona sva usmerila prema temi !!! Socijalistiki realizam - u Jugoslaviji pa i u Srbiji nije se usavravao u teorijskom , estetskom i filozofskom smislu, jer se zadovoljio rezultatima sovjetske teorije, tako da je vie bio zaokupljen prenoenjem odreenih teza i u njihovom praktinom primenom, nego izgradnjom nekog svog samostalnog puta u razvoju umetnosti i estetskih teorija. 1946. odrana je izloba Slikarstvo i vajarstvo naroda u Jugoslaviji u XIX i XX veku, koja je prikazana i u socijalistikim zemljama. Za uzo novoj , revolucionarnoj, proleterskoj umetnosti postavljeno je kao uzor graansko slikarstvo Paje Jovanovia i Uroa Predia, u kome je ostvarena zanatska i tehnika vetina ideologija koja je odluno proklamovala neodoljivo jedinstvo sadraja i forme smatrala je da se nove revolucionarne teme mogu izraziti starim likovnim jezikom. Novi sistem je dobio zadatak da izumeni ivot i promeni oveka ,i u tom procesu umetnost je dobila dinaminu i aktivnu ulogu. Funkcija slike je postala politika, slavila je drutvo i veliala sistem, budila optimizam i uvrivala veru u pobedu, uzdizala lepe i herojske osobine kod oveka, sluila optim idealima. Socijalistiki realizam je obnovio kult starog akademskog zanata i majstorstva, veristike kole preciznog crtea, jasne kompozicije i realistike forme. Umentost koja je toliko govorila o oveku i njegovoj veliini isnazi, u praksi je odbacila oveka umetnika, njegov lini doivljaj ivota i njegov unutranji svet, slobodni izraz ljudskuh ideala i misli. Umetnika ostvarenja u vreme socijalistikog realizma se mogu podeliti u dve grupe tri grupe

1.

sainjavaju dela doratne socijalne umetnosti, ovde su se nala dela umetnika koja su ovu ideologiju branili jo u etvrtoj deceniji, Kuna i Teodorovia u slikarstvu, a otre i Karamatijevia i grafici. Kun elija i Svedoci uasa, 14 decembar, u tim slikama se nalazilo sve to to je teorija socijalistikog realizma predviala ugledanje na velike majstore, tehnika virtuoznost, patetiki pokret.

2. 3.

mladi posleratni narataj, Boa Ili, koji je bio najtalenovaniji, zato to nije nosio nikakva ranija optereenja, njemu je u sutini i odgovarala takva umetnost. Vjazma, Sondiranje terena na Novom Beogradu, spadaju u najznaajnija ostvarenja koja je u Srbiji ostavio socijalistiki realizam

najbrojniju, slike koje predstavljeju prilagoavanje tree, etvtre, pete generacije socijalistikom realizmu. Lubarda Bomba, Milunovi Okupator odlazi, Radovi Ovuda su proli Nemci, Konjovi Izgradnja mosta kod Bogojeva, elebonovi Seoska kompozicija, Gvozdenovi Graevina, Krojaka radionica, Milosavljevi Pogled na Novi Beograd u izgradnji... 4. Teme su za njih bile nove ali je sve drugo, ostalo staro, ime je socijalistiki realizam prilagoen naelima graanske umetnosti. Socijalistiki realizam je izmorio jednu epohu i depresivno delovao na najznaajnije umetnike, tako da je njegov pad vratio veru u slobodno stvaralatvo i prave stvaraoce izveo iz apatije i povuenosti u kojoj su iveli nekoliko godina. Kritiku socijalnog realizma podrala je pre svega mlada generacija. . Akademija u Beogradu koja je u posleratnim godinama bila proeta dogmatizmom, podelila se na dva dela; jedan deo je odluno stao na stranu socijalistikog realizma, dok je drugi bio protiv njega, tako da je napustio ili je bio izbaen sa Akademije. U toj grupi znaajno mesto je zauzimao Mia Popovi, u katalogu njegove izlobe iz 1950. objavio je jedan tekst koji je izuzetno znaajan jer je u njemu prvi put, odbaen socijalistiki realizam kao teorijska zabluda i predloen je nov odnos prema umetnosti u svetu. Nova umetnost se pojavila na izlobi Petra Lubarde u Beogradu 1951.