118137155.

doc
POVODI Ritual "slavljenja istorije" kao jubileja ili godinjice okruglog broja, skoro je potpuno mimoiao jednog od najveih srpskih slikara, Ivana Tabakovia1. Moda nije sluajnost da se, povodom 75 godina od nastanka slike Genius i 27 godina nakon odrane retrospektivne izlobe, Ivan Tabakovi vraa u Novi Sad. Meutim, najbolji povod za jo jedan pokuaj objanjenja, razumevanja i slavljenja ivota i dela Ivana Tabakovia jeste on sam, "nadmona duha i stvaralake sabranosti." Sloeno delo Ivana Tabakovia (1898-1977) koje nastaje u periodu od 1918. do 1977. godine, bilo je predmet svakovrsnih, uglavnom fragmentarnih izuavanja, analiza i kritikih osvrta sa brojnih, veoma razliitih, metodolokih i ideolokih pozicija.2 Vee studije, pionirskog karaktera, pojavile su se tek znatno nakon Drugog svetskog rata. Meu takvima je za sadanje istraivae nezaobilazna, studija Miodraga B. Protia Ivan Tabakovi nacrt, graa, teze iz 1977. godine3. Ona je proirena tekstom Saznanje i tajna objavljenim u knjizi Slika i utopija, 1985. godine. Dalji prilog periodizaciji i sistematizaciji sloenog opusa Ivana Tabakovia daje Dragana Vrani, predgovorom za katalog izlobe Legata Ratislave Tabakovi, odrane u Muzeju savremene umetnosti u leto 1985. godine. Ovde su katalogizovani i popisani radovi (413 ukupno) koje je udovica Ivana Tabakovia poklonila gradu Beogradu 1983. godine. Dragocene, premda parcijalne, doprinose daju i mnogobrojni drugi tekstovi, studije, ogledi i kritike o Ivanu Tabakoviu: od prvih, Kamila Tompe i Josipa Dragania, napisanih u Zagrebu povodom izlobe "Groteske" 1926. godine, preko dugog niza likovnih kritiara poput Rastka Petrovia, Branka Popovia, Dragana Aleksia, Mihaila Petrova do velikog broja uglednih autora sa teritorije bive Jugoslavije koji su o Tabakoviu pisali u periodu posle 1954. godine.4 Tabakovi je kao nezaobilazna figura jugoslovenske meuratne i poratne scene, prisutan i u svim vanim pregledima umetnosti tog perioda.5 Doprinos daljem izuavanju daju i prilozi Vere Jovanovi, kako u monografiji Spomen zbirke Pavla Beljanskog, tako i u knjizi Ivan Tabakovi, Nedeljko Gvozdenovi, zapisi i prepiska, objavljenoj 1980. godine, koja poseduje sistematizaciju dela grae: dnevnika, pisama roditelja i prepiske sa Nedeljkom Gvozdenoviem. etrnaest Tabakovievih pisama Hegeduiu, koje je, uz komentare Uvod u itanje (tuih) pisama, objavio Igor Zidi u Zagrebu 1983, kao i delovi Tabakovievih dnevnika objavljenih u asopisu Knjievnost 1993. pomau u daljem analiziranju i razumevanju Tabakovieve fascinantne linosti. Vredan izvor svakog istraivanja ini i graa iz zaostavtine Ratislave Tabakovi, koju je sistematizovala Gordana Harai, i koja se nalazi u Arhivu Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti. Radna i ivotna biografija Ivana Tabakovia je, u odnosu na postojee, proirena i dopunjena, dok su neki nejasni ili netani podaci ispravljeni. Posebnu celinu ivotnog dela Ivana Tabakovia predstavlja njegov umetniki rad u tehnici keramike, u kojoj je dao izuzetne rezultate i dobio vie prestinih nagrada. 6 Namera ove monografije je da, tekstom Biljane Vukoti, osvetli ovaj deo Tabakovievog rada, ali i da konano integrie njegov rad u keramici sa ostalim celinama njegovog likovnog dela. Tekst Daleki ciljevi Ivana Tabakovia samo je delimino izrastao na postojeem, lapidarnijem, Delo kao model: decentriranje ideologije, integralnom poglavlju moje doktorske teze iz 1999. godine.7 Tada je posleratno delo Ivana Tabakovia razmatrano kao posebna nadideoloka celina unutar korpusa srpskog modernog slikarstva, kao celina
1

: , 1998; 1999. . . , - 1977. . , . , . , . , . , . , . , . , . , . , . ,., . , . , . . . . , . . , . , . . . , , 1988, , , (1898-1977), : 50 , 1998, 3840. . Lidija Merenik, Ideoloki modeli: Srpsko slikarstvo 1945-1968, Beograd 2001.

2 3 4

5 6

-1-

118137155.doc
koja se na kraju uspostavila kao poseban i jedinstven primer - model, neintegrisana u vladajue i etablirane umetnike tokove i neadekvatno prepoznata ili ignorisana u vreme svog nastajanja. Iako je ovaj tekst, proiren i dopunjen novim uvidima, posveen kompletnom opusu Ivana Tabakovia, on zadrava taj prethodno izneti zakljuak o jedinstvenosti njegovog dela - modela u kontekstu srpskog slikarstva druge polovine veka, pokuavajui da analizom njegovog meuratnog dela otkrije osnovne zakonitosti metoda i njegove idejne, jezike i etike temelje. U odnosu na postojee, periodizacija je u izvesnoj meri pojednostavljena i poremeena zbog usredsreenosti na idejnoproblemske celine ili na celine generiuih i formativnih perioda. Sama klasifikacija8 je prilagoena tako postavljenoj strukturi teksta i usmerena na otkrivanje sutinskih konceptualnih, tematskih ili ideolokih tipova ili kategorija koji se razvijaju u Tabakovievom delu, kao i na nepravolinijske putanje razvoja Tabakovievih ideja i stavova o umetnosti. Stoga, ali i zbog Tabakovievog obiaja da se esto vraa prethodnim temama, sadrajima ili skicama, ne insistira se na precizno omeenim periodima, ve na dominatnim celinama i idejama u opusu. S obzirom na to da je u dosadanjoj relevantnoj literaturi Tabakovievo posleratno delo izazivalo veu panju istraivaa od njegovog meuratnog opusa, ovaj tekst se jae usredsreuje upravo na njegova dela iz dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, koja se danas ne mogu potceniti formalistikim argumentima i koja pruaju brojne mogunosti interpretacija. Tabakoviev posleratni modernizam, naglaeno drugaiji ne samo od savremenika iz grupe "estorica", ve i, u konceptualnom i jezikom pogledu, iznenaujue drugaiji od njegovog doratnog stvaralatva, uslovio je njemu primerene metode interpretacije u ovom tekstu. Sloeni, lavirintski, u stalnom traenju i nemiru stvaran Tabakoviev opus ne omoguava ni jednostavne naine tumaenja, ni jedinstvene zakljuke. Traenje jedne istine i jedinog odgovora, nametanje jednog ugla itanja opusa, bilo bi ne samo besmisleno, ve i nemogue - zbog oiglednog naelnog nedostatka jedinstvenog "stila" u Tabakovievom delu. S druge strane, ovakav model postavlja pred istraivaa Tabakovievog dela niz prepreka u pokuaju ralanjavanja pojedinih segmenata ili fragmenata opusa, koji se ciklino pojavljuju i nestaju tokom godina, a zatim povezuju sa nekim drugim idejama ili fragmentima. Stoga je i neopravdano (a i nemogue) uspostavljanje preciznih hronolokih - formalnih - idejnih celina. Tabakoviev stvaralaki sistem je brz, necentralizovan, policentrian i nelinearan: "u toku stvaralake evolucije, svako DA znai usporavanje odluke, svako NE predstavlja jedan zakljuak." "Linearno jedinstvo"9 je prekinuto na vie naina. Prekinuto je u razvitku stila ili poetike; u ideji pravolinijskog napretka. Olieno je u uspostavljanju ciklinog ili spiralnog kretanja u smislu ideje veitog vraanja; i u uspostavljanju ideje ili kulture fragmenta. Metod je olien u naelu "povezivanja i heterogenosti", gde se bilo koja taka moe povezati sa ma kojom drugom i u naelu "neoznaavajueg prekida", jer prekid na bilo kom mestu, moe da se nastavi po ovoj ili onoj liniji i po drugim linijama.10 Model rizoma se uspostavlja kao suprotnost modelu drveta: za razliku od drveta - genealokog modela - koren-stablokronja, rizom je dinamini model: "a sve njegove osobine ne upuuju nuno na druge osobine iste prirode, ve uvode u igru veoma razliite sisteme znakova, pa ak i stanja ne-znaenja."11

IZBOR "Slatka majko! Evo me kao 'moler'". Ovo su rei sa poleine jedne sepija fotografije-dopisnice poslate iz Arada u Zagreb avgusta 1910. godine. Na poleini se jo nalazi crte dve stabljike kukuruza u saksiji: "Pokai Mili njegov kukuruz". Fotografija pokazuje mravog, urednog
8

, , . . il Delez, Feliks Gatari, Rizom, Knjievna kritika 1, januar-februar 1990. . .

9 10 11

-2-

118137155.doc
dvanaestogodinjaka obuenog u radni mantil svetle boje, sa kistom u desnoj i paletom u levoj ruci. On je okrenut tako da gleda pravo u kameru, ni malo zbunjen, pomalo pognut. Na improvizovanom tafelaju je moda njegova prva slika. Sve je tu: scenografija postavljena, scenario je ve napisan. Deak je Ivan, sin Milana Tabakovia, uglednog arhitekte iz Arada i Julijane-Julke12, ija je raskona neobarokna porodina kua krasila ugao dve ulice u centru grada. Porodica je imala petoro dece, koja su posle prvog svetskog rata, kada je Arad pripao Rumuniji, jedno za drugim preli da ive u Jugoslaviju. U to vreme, od 1913. do 1918, mladi Ivan Tabakovi vodi dnevnik na maarskom. Neki najraniji dnevniki pasai ivo opisuju porodinu atmosferu: "9. oktobar 1913./ Straan dan, dernjava i amaranje (...) Na sve strane nered i zbog toga veliko spremanje, veliko pranje. U podne, za vreme ruka, Marica je dobila itav redosled grdnji od mame. Tata je ustao od stola (...) Predvee je ve raspoloenje mirnije, koje samo dernjava posluge upola prekida. Docnije, atmosfera e opet biti napeta, jer na energian zahtev mame posluga nije dola gore i zbog toga je opet nastala svaa. Veera je protekla u miru. Zatim sam legao, zaspao i sanjao da sam uao u prirodopisni kabinet atornjija i pregledao ta se tamo nalazi."13 Interesantne su i beleke o vremenu koje sa starijim bratom Saom provodi u Veneciji, gde ih je zatekao rat: "etao sam ulicama Venecije, ali se upliv rata i ovde osetio. Na kanalu Grande vie nema zaljubljenih parova. Vojni obveznici uplaenih lica ili su od jednog do drugog konzulata. Nestali su gosti. Ceo Lido prazan i devalvirao je maarski novac. Sluali smo razliite vesti, u Trstu masa oloa je napala srpski konzulat i unitila unutranjost, ne znam koliko su Srba obesili. I mi smo otili da ne bismo tamo ostali (...)"14 Najranije dnevnike beleke, najee usredsreene na porodicu i kolu, neretko na snove ili na razmiljanja o ljubavi, pisane su priljeno, uglavnom jezgrovito i jasno, nekada sa puno slikovitih opisa situacija, nekada uznemirenog tona i vrlo oseajno, dok povremeno provejava, tipino adolescentsko, pozivanje na omiljene citate ili iskaze. Na jednom mestu, 23. aprila 1915, zapisuje: "Nikome ne mogu da iskaem misli i oseanja, pa urim da uhvatim papir i da ih nacrtam, oseanja."15 Deaki dnevnici ine jedinstvenu celinu sa kolskim i dejim crteima. Tata navija sat (1915) jedan je od najranijih Tabakovievih crtea, pored deijih Igranka i Slikar (1908). I Slikar, donekle karikiran, kao da prejudicira kasnije satire, pojaava scenaristiko znaenje fotografije mladog Ivana. "Jest, jo u mojim prvim godinama, olovka i bela hartija primamile su me iz meni nepoznatih razloga da s olovkom po beloj hartiji kao sa tapom vandrokaa krenem belim drumom u neto primamljivo, nepoznato i beskrajno, to neki ne znam po emu i zato oznaavaju formulom umetnost. Krenuo sam i beleio usput ono to sam video, eleo i razmiljao. To su bili deiji crtei, matanja - slikarije. Tako sam prvi put ugledao plavetnilo neba i svetlost banatske ravnice, ljude i dogaaje, obine, lepe, rune ili smene."16 Rani Autoportret sa paletom (1919), nastao je iste godine kada Ivan upisuje Kraljevsku akademiju za umjetniki obrt u Zagrebu17, po zavrenoj Realki i prvom stupnju umetnikog kolovanja na Akademiji likovnih umetnosti u Budimpeti. Autoportret produbljuje mladalaku samouverenost i kostimiranje sa one rane fotografije. I postavka slike je scenaristika, a Ivan Tabakovi je sebi dodelo ulogu maestra: "Evo me kao slikar!" Iz atmosfere slike provejava petansko-minhenski devetnaestovekovni romanticizam i ideal virtuoznosti, tajne stvaranja, nadahnua, imaginacije. Okrenut poluprofilom, dok druga polovina lica ostaje u senci, svetlost naglaava tri programska centra slike: lice, ruku sa kistom, paletu. Obuen u tamni mantil, gleda vas pravo u oi. Uprkos injenici da je ovaj autoportret tek plod poetaka slikarskog kolovanja, on je, kao i fotografija, konstitutivan. Sve ubudue to bude raeno, naroito potonji autoportreti, bie preispitivanje te, tako postavljene, aradsko-petanske odluke.
12 13 14

, , 1, 4. . 08. 12. 1914, . . , -, 24. 1957. , .

15 16 17

-3-

118137155.doc
Na Realki u Aradu nastaje crte Moj prvi atelje (1915) koji ini sastavni deo ove odabrane strategije mladog Tabakovia: Ja sam umetnik. Uz Autoportret sa paletom, 1919. godine radi i Portret oca, Portret moje sestre, Portret O.I, Portret devojice i ajnik svedoanstva o talentovanim, nadahnutim, ali kolski odmerenim, racionalnim, opreznim poecima i uzorima u Raiu, Beciu ili Kraljeviu. Godinu dana ranije nastaje izuzetan crte Most na Moriu u Aradu - prvi i najraniji prototip brojnih crtea mostova koji e u Tabakovievom opusu javljati s vremena na vreme. Jednostavnost, paljiva kompozicija i svedeni, gotovo redukcionistiki crte, ukazuju na Tabakovievu, kasnije usavrenu, sklonost ka minimalizovanju formalnih sredstava i racionalnom komponovanju. Kontrolisano osloboeni potez i jednostavno, sintetisano modelovanje prenosi se i na dela poput portreta devojice. Izbor tema i modela, uglavnom porodice, u ovom ranom periodu umetnikog kolovanja ukazuje na Tabakovievu sklonost intimnim, privatnim prostorima, kao i izvesnu romantiarsko-melanholinu crtu njegovog graanskog miljea, sadranu naroito u pomenutom autoportretu, kao i portretu sestre. Ovo rano majstorstvo je verovatno usmereno i ka razbijanju porodine predrasude o slikaru-moleru. U porodici tipinog devetnaestovekovnog patrijarhalnog graanskog duha, u kojoj je na ceni bio, pre svega, istrajan rad, nije se smatralo da je umetnost profesija od koje moe ili treba da se ivi. Slikarstvo, kao izbor ivotnog poziva, nije bilo kompatibilno tim idealima. Zato ni otac ni majka nisu bili sreni sinovljevim izborom, iako su, gotovo bez rezerve, verovali u njegov dar: "...Ukratko si napomenuo da e ii da mala neku kupolu, al gde to ne znam. Kad e odneti slike? Ve jedva ekamo, moda bi dobili malo novaca da se okrpimo..."18. U jesen 1922. odlazi u Minhen, prekinuvi, privremeno, studije u Zagrebu. Pohaa dva semestra na Umetnikoj akademiji kod profesora Bekel-Gundela i odlazi u privatnu kolu Hansa Hofmana. U Minhenu druge decenije, pa i nakon zavretka Prvog rata i ranih dvadesetih, vanije su konsekvence avangardnog delovanja Plavog jahaa i Kandinskog, opti uticaj duha Vajmara, pa i same veoma liberalne, antiakademske Hofmanove kole, no to je to duh uvene Akademije - prestonice slikara Carstva. Prelomni i dugoseni umetniki dogaaji odvijali su se u samom Vajmaru, Berlinu, Drezdenu ili Desau. Godina Tabakovievog boravka u Minhenu, 1922, iako "zlatna godina ekspresionizma" i burnih politikih previranja, kao da nije, sa izuzetkom Hofmanovih pouka, ni dodirnula mladog Tabakovia. Na jednom mestu u pismu majka Julka uzvraa na Ivanovu opservaciju iznetu u pismu: "...E, sad jo da ti reem, radujemo se da mrzi 'dadaiste' (...) Jako nam je nepravo to te na akademiju ne primaju..."19. Izgleda da Minhen nije bio preterano prijatno ni gostoljubivo mesto za junoslovenske, srpske studente. Iz njega prijatne utiske ne nose ni Gvozdenovi, ni Tabakovi. Neprijatno iskustvo Jefte Peria i Ivana Tabakovia, sukob sa profesorom Beker-Gundelom, samo je pojaalo utisak ksenofobinog Minhena kao centra umetnikog i budueg centra politikog konzervativizma. Na pitanje koje je Beker uputio Tabakoviu i Jefti Periu, "Odakle ste?", oni su odgovorili: "Iz Kraljevine SHS". "Dakle, iz ehoslovake?", "Ne, mi smo iz Jugoslavije". "Vi ste, znai, stranci? Doli ste znai da nas pljakate?." Tabakovi je odgovorio: "Doli smo da neto nauimo, ali posle ovoga to ste vi rekli, ne bih znao ta bismo mogli da nauimo!".20 Otac Milan pie: "(...) To je strano, da se tako ta dogoditi moglo! (...) Ja, u interesu tvom, bi pokuao, ma na kakav nain, u akademiji ostati! - Srbi su tolerantni naspram vabe, predusretljivi, usluni, da i oni mogu sa puno prava zahtevati, da se sa srbskim dravljanima bolje postupa! (...)"21 Naavi se u kovitlacu politiko-nacionalnih netrpeljivosti i, poput mnogih drugih srpskih slikara, pred neprobojnim zidom stranih birokratija, Ivan kao da svoje jedino utoite pronalazi u Hofmanovoj koli, u kojoj je po svemu sudei osetio liberalni i kosmopolitski duh koji je sobom doneo Hans Hofman, vrativi se sa kolovanja u Parizu. Verovatno
18

" , , , ". . , "... ...", , 02. 01.1923. , , , - , 1980, 67-68, 65, 13. , , 20.12.1922. , . , 65. Miodrag B. Proti, Ivan Tabakovi nacrt, graa, teze, katalog retrospektivne izlobe, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1977, 39. , , 21.12.1922. , . ,67.

19 20 21

-4-

118137155.doc
najznaajniji podatak iz Tabakovieve rane biografije ini pohaanje ove privatne kole od 1922. do sredine 1923. godine. Hans Hofman (1880-1966) se kolovao u Parizu u jednom od najvanijih formativnih perioda rane Moderne, od 1903. do 1914. Tu se upoznao sa simbolizmom, neoimpresionizmom, fovizmom i kubizmom. Saraivao je sa Matisom, a druio se sa Pikasom i Deloneom. U Minhen se vratio po izbijanju Prvog svetskog rata. 22 Njegova, po sastavu i duhu internacionalna kola, osnovana 1915. godine, bila je verovatno "prva kola moderne umetnosti" uopte.23 Najnaprednija kola svoga doba, bila je daleko od akademizma i izolacionizma u koji je Minhen tonuo dvadesetih godina, u previranjima izmeu konzervativnih ideala Carstva i modernizma koji se oblikuje u Vajmarskoj republici. Sam Hofman pre je bio prenosilac onih umetnikih ideja koje je upoznao i prihvatio u Parizu, nego onih koje je mogla nuditi Akademija. Kao zagovornih individualizma i inovativnih metoda nastave, Hofman je svakako morao privui i Tabakovia i, po svemu sudei, uticati na njegove docnije pedagoke i umetnike metode. Hofmanovo je pedagoko delovanje bilo utemeljeno u uenjima Sezana, kubizma i Kandinskog, ali i u njegovim afinitetima prema umetnosti Matisa i Klea: "Kreacija zahteva empatijske sposobnosti. Ja ne prouavam prirodu, ali me njene tajne i misterije potpuno obuzimaju, a to ukljuuje i tajne i misterije stvaralakih sredstava..."24 Tabakovieva docnija istraivanja likovnih sredstava, naroito ona posle 1954, mogu da ukau i na elemente Hofmanovog pedagokog metoda i njegov umetniki credo "unutranje veliine". Pisma koja Nedeljko Gvozdenovi pie prijatelju Ivanu Tabakoviu, pokazuju da su obojica raspravljali upravo o nekim od sutinskih pitanja vezanim za formalne probleme slikarstva, kao i pokuavaju da veoma precizno uspostave kljunu razliku izmeu imitacije i kreacije, o emu ih poduava Hofman. Nedeljko Gvozdenovi je u koli proveo vie vremena od Tabakovia, od 1922. do 1924. godine: "to se tie Hofmana, upadljivo je, da neprestano trai formu. A mene je terao, da se pozabavim kompozicijom... Ali sada razumem kako se ima raditi, razumem ta je to istrajnost. Istrajnost je tvrdoglavo nepoputanje od one slike ili utiska to ga imamo pred bilo kakvim Vorgang-om u prirodi...25" Verovatno je da u minhenskom razdoblju nastaje Autoportret (oko 1922) - jer ne oznaava samo znaajnu promenu formalno-jezikog plana, ve i usavravanje ranije naznaene samosvesti, samopouzdane (samo)reprezentacije. On u potpunosti korespondira sa nainom reavanja crtea i sintetisanja forme u grupi geometrizovanih crtea mukih aktova, te crteima ena sa kapom i Portret Mice Todorovi, iz prve polovine 1923, vezanim, pre svega, za Hofmanove pouke iz Minhena. Sredinom 1923. Tabakovi se vratio u Zagreb, da zavri studije na Kraljevskoj akademiji za umjetniki obrt, kod profesora Ljube Babia.26 Iz pisama Ivanove majke, Julke Tabakovi, saznajemo da je Ivan esto bivao "student pesimist", s razlogom ili ne. U vreme incidenta sa Beker Gunelom: "...Tvoja deperatna tri pisma primili smo ba prvi dan kat. Boia, te ti mogu kazati da nam je sve preselo!" 27 U vreme kada treba da pone da radi na Anatomskom institutu: "...Tata ti je novce poslao te si zacelo dobio i time ti je neprijatnost otklonjena, nadamo se da e i tebi ve jedared dan svanuti te nee morati toliko patiti..."28 Godine 1926. Ivan Tabakovi, "apsolvent Umjetnike akademije" postavljen je za honorarnog crtaa na Anatomskom institutu Medicinskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu. Bila je to velika prekretnica u oblikovanju linog moralnog kodeksa, sistema vrednosti i filozofije Ivana Tabakovia, dvadesetestogodinjeg slikara koji je u Zagrebu teko iveo. Rad crtaa na Anatomskom institutu mu je koristio
22 23 24 25 26

H. B. Chipp, Theories of Modern Art, University of California Press, 1973, 511. . Dore Ashton, The New York School, a cultural reckoning, London 1979, 82-84. , , 02. 06. 1924. , . , 85. 1922. , . , . , . . . "Tabakovi je svakako meu svima najjai, a ako to ne najrazvijeniji ili reeno jo tanije najrazgovetniji talenat u svojim radovima". - Lunaek, Iz umjetnikog svijeta, Obzor, Zagreb, 22. VI 1922. . , . , 67-68. , 16. 10. 1926, , . , 69.

27 28

-5-

118137155.doc
verovatno onoliko koliko ga je muio: "...Danas dobismo tvoje pismo koje nas je porazilo!... Ja te potpuno razumem, videti oko sebe stalno nitavilo, izgubi ovek veru u ivot, sadanjicu, budunost. Nije svaki stvoren za medecinara, premda bi mi mnogo milije bilo da si sad svren doktor, lake bi ivio, nego ovako..."29 I sam je Tabakovi ovaj posao doivljavao kao jednu od vornih taaka svoga privatnog, duhovnog i javnog, umetnikog oblikovanja: "...Sedeo sam kraj mikroskopa i posmatrao za mene nov velianstven i zapanjujui svet... presek modanog tkiva sa ivanim putevima. Crtao sam za studente i medicinare udne geografske karte ljudskih misli i oseanja... U meni se dizao glas: a kuda je nestao ovek, njegova misao i ivot, kome je sve to pripadalo?" 30 Nova saznanja o prolaznosti materijalnog sveta, drugaija od svega to je do tada video ili nauio, Tabakovia su vodila dalje ka konanim zakljucima i idejama, koje, utisnute u konceptualne osnove njegovog dela, nikada nee napustiti. To potpuno novo iskustvo definisao je kao "latentnu svest." Ujedno, ono je poetak njegovog asketskog dranja, ivotne meditacije o krajnjem besmislu pohlepe i udnje za posedovanjem stvari koje su koren svakog konflikta, svake agresije. U Indiji su budistiki uenici esto odlazili do mesta na kojima su spaljivani mrtvi da posmatraju tela onih ije porodice nisu bile dovoljno imune da pokojnike spale na lomai. "Ovo su radili da bi iz sebe isterali pohlepu i elju za svetovnim dobrima. Nakon toga posvetili bi se razmiljanju o savrenom oveku i savrenom drutvu." 31

29 30 31

, 18. 10. 1928, , . , 70-71. . , ? , , 24.11.1957. Tomas Kliri, Predgovor za: Sun Tzu, Umee ratovanja, Beograd 2002.

-6-