Antibiotici

Antibiotici su produkti metabolizma nekih mikroorganizama koji nepovoljno deluju na rzavoj ili razmnoavanje drugih mikroorganizama. Antibiotici predstavljaju jedno od najvedih otkrida moderne medicine. Mogu biti I sintetski preparati. Antibiotici deluju iskljuivo na bakterije, gram pozitivne i gram negativne. Nemaju nikakvog uticaja na viruse. Antibiotici se mogu primenjivati oralno i parenteralno, lokalno I td. Oralni oblici su najedi i najpoeljniji, jer su i najjednostavniji. Parenteralna primena je kod nekih antibiotika neizbena zbog nestabilnosti istog u digestivnom traktu ili slabe resorpcije. Mikroorganizmi mogu razviti rezistenciju na antibiotike. Ona moe biti prirodna i steena. Pod prirodnom se podrazumeva prirodna karakteristika mikroorganizma, koju druge bakterije nemaju i zbog koje odreeni antibiotik ne moe normalno da deluje. Steena rezistencija se prenosi sa bakterije na bakteriju i ubrzo neki antibiotik gubi vanost kakvu je imao po izlasku na trite. Nekad se ta rezistencija stvara brzo, a nekad sporo, zavisno od toga kojom brzinom odreeni soj bakterije uspeva da razvije modificirane enzime na koje odreeni antibiotici ne deluju. Rezistencija se moe razvijati selekcijom koja podrazumeva enzimsku varijabilnost meu pojedinim sojem. Prema mehanizmu delovanja dele se na: One koji ometaju biosintezu delijskog zida: beta-laktamski, bacitracin, cikloserin, vankomicin. One koji ometaju sintezu proteina (veu se na pojedine ribosome,ribosomi bakterija imaju razliite podjedinice u odnosu na oveka, oni su manji I nazivaju se 70S I imaju podjedinice 50S I 30S a ribosomi oveka nazivaju se 80S, zato ovi antibiotic I ciljano deluju na bakterije a delije oveka ne oteduju): aminoglikozidi, amfenikoli, tetraciklini, makrolidi, linkozamidi... One koji ometaju sintezu nukleinskih kiselina: grizeofulvin, rifampicin, antibiotici citostatici. () ( ). .! Najznaajnije klase antibiotika su: Beta laktamske antibiotike (penicilini i cefalosporini)- Makrolide (eritromicin, azitromicin, klaritromicin...)-50S subjedinica ribozoma blokira se Aminoglikozide (streptomicin, amikacin, gentamicin, rifampicin, neomicin..)-30S subjedinica Linkozamide (linkomicin i klindamicin) 50S subjedinica ribozoma blokira se Glikopeptide (vankomicin i teikoplanin) Tetracikline (doksiciklin, oksitetraciklin...)- 30S subjedinica ribozoma blokira se Kinoloni (fluorokinoloni)- inhibicina sinteze nukleinskih kiselina Sulfonamidi- inhibicija sinteze folne kiseline Ketolidi-50S subjedinica ribozoma blokira se Streptogramini-50S subjedinica ribozoma blokira se Oksazolidini

-
- (- ) - . - , : , , , , - ( , ) .

- ( ) . , . , , . , , . - - (. Penicillin-binding protein PBP) . - , , . , , -

. , - - !, Streptococcus, Peptostreptococcus, B. anthracis, Actinomyces, Corynebacterium, Listeria. Neisseria, Treponema.,. - , - , ,,, G+.

 , . 8 ( ) . , , , , , . : 1. 2. (,) 3. (,,). . (- ) Penicilin G -i.v/i.m. Penicilin V -p.o. Benzathine penicillin- i.m. Procaine penicillin-i.m. Aktivni protiv: Streptococcus,Peptostreptococcus, B. anthracis, Actinomyces, Corynebacterium, Listeria, Neisseria, Treponema palidum . Aktivni protiv: Streptococcus,Peptostreptococcus, B. anthracis, Actinomyces, Corynebacterium, Listeria, Neisseria, Treponema. Aktivni protiv: Staphilococcus aureus

AMPICILIN -p.o. Ampicilin/sulbactam AMOKSICILIN (Sinacilin) -p.o. AMOKSICILIN + KLAVULANSKA KISELINA-p.o. (Klavocin, Augmentin, Amoksiklav, Klava,Panklav) Meticilin, nafcillin, oksacilin, KLOKSACILIN (Orbenin), meticilin serija se retko koristi zbog toksinosti Kloksacilin lijek izbora za stafilokokne infekcije

PIPERACILIN, (Ticarcilin, Carbenicilin) PIPERACILIN+TAZOBAKTAM (Tazocin), tazobaktam (inhibitor betalaktamaze)

Aktivni protiv: Pseudomonas, E.coli, Klebsiella, Enterobacter, Serratia, B. fragilis Slabija aktivnost prema gram + bakterijama esto se kombiniraju s gentamicinom u terapiji pseudomonasnih infekcija

 (- ) *1+ ( +) (Palitrex -p.o.) Spektar: Vedina gram pozitivnih koka, E. coli, Proteus, Klebsiella * * (Alfacet p.o.) Povedana aktivnost protiv Hemophilus, Enterobacter, Neisseria, Proteus roteus , E. coli, Klebsiella lebsiella M catarrhalis ,anaerobi

( +, -)

( -)

Spektar djelovanja: gram (Longaceph negativni i.m./i.v.) : (+) iroki spektar djelovanja

( + -)

: (+) (-)

Makrolidi
Makrolidi podela: Azitromicin Klaritromicin Diritromicin Eritromicin Roksitromicin Telitromicin

Nain delovanja:
Blokiraju 50S subjedinicu ribozoma bakterija I deluju bakteriostatski, znai bakterija se tako redi uspavljuje I na kraju umire.

Indikacije
Makrolidi se koriste za tretiranje infekcija uzrokovanih gram pozitivnim bakterijama (e.g. Streptococcus pneumoniae) i Haemophilus influenzae, kao to su infekcije respiratornog trakta i mekih tkiva. Antimikrobni spektar makrolida je neto iri od penicilina, i stoga su makrolidi esta zamena kod pacijenata alerginih na penicilin. djelotvorni protiv intracelularnih bakterija noviji makrolidi (azitromicin, klaritromicin) pokazuju poboljanu aktivnost i farmakoloka svojstva alternativa penicilinu u terapiji streptokoknih infekcija, no rezistentni sojevi su esti! vani u terapiji atipinih pneumonija, klamidijalnih infekcija i infekcija urogenitalnog trakta

Kontraidikacije i neeljeni efekti

Kontraindikacije retke a neeljeni efekti su muka,dijareja,grevi u stomaku (GIT) naruito kod azitromivina, klaritromicina.

Aminoglikozid
Aminoglikozid je molekul ili deo molekula koji se sastoji od amino-modifikovanog edera. Aminoglikozidi su : amikacin, arbekacin, gentamicin, kanamicin, neomicin, netilmicin, paromomicin, rodostreptomicin, streptomicin, tobramicin apramicin

Nain delovanja:
Blokiraju 30S subjedinicu ribozoma bakterija . Aminoglikozidi inhibiraju sintezu proteina bakterije. Dejstvo je baktericidno i pojaano je lekovima koji ometaju sintezu delijskog zida. Ne resorbuju se iz GIT-a pe se primenjuju i.m i i.v!. Ne prolaze krvno-modanu barijeru, prodiru kroz staklasto telo oka i dostiu visoku koncentraciju u sekretima i telesnim tenostima, ali ne i u zglobovima i pleuralnoj tenosti. Takoe prolaze placentnu barijeru. esto se kombinuje sa penicilinima i tetraciklinima(tako se pokriju i pozitivne i negativne bakterije)!

Indikacije
Aminoglikozidi su efikasni protiv mnogih aerobnih Gram negativnih! i nekih Gram pozitivnih organizama. Ovi antibiotici se pre svega koriste za leenje infekcija izazvanih Gram-negativnim bakterijama kao to su Escherichia coli, Klebsiella, Enterobacter, Proteus mirabilis, Pseudomonas aeruginosa i druge Najvie se koriste protiv Gram negativnih crevnih organizama i sepse. Mogu se davati zajedno sa penicilinom kod infekcija koje izazivaju streptokoke, pseudomonas i listerija. Gentamicin je najede korideni aminoglikozid, mada je tobramicin omiljeni lek iz dve grupe za infekcije uzrokovane pseudomonasom. Amikacin ima najiri antimikrobni spektar dejstva i zajedno sa netilmicionm deluje na infekcije uzrokovane organizmima rezistentnim na gentamicin i tobramicin.

Kontraidikacije i neeljeni efekti

Ototoksinost i nefrotoksinost!. Ototoksinost obuhvata progresivno otedenje sluha i dovodi do destrukcije senzornih delija vestibularnog kohlearnog aparata. Posledice su obino ireverzibilne. Moguda je pojava vrtoglavice, ataksije i poremedaja ravnotee u sluaju vestibularnog otedenja i poremedaja sluha, ukljuujudi gluvodu, u sluaju kohlearnog otedenja.

Nefrotoksinost je posledica otedenja tubula bubrega i moe biti spreena obustavom leka. Retka, ali opasna toksine reakcija je paraliza prouzrokovana neuromuskularnom blokadom

Linkozamidi
U ovu grupu spadaju: klindamicin i linkomicin.

Nain delovanja
Linkozamidi spadaju u grupu antibiotika inhibitore sinteze proteina bakterija. Klindamicin se moe primeniti oralno ili parenteralno i iroko se raspodeljuje po tkivima (ukljuujudi i kosti) i telesnim tenostima, ali ne prolazi krvno-modanu barijeru. Aktivno se preuzima u leukocite

Indikacije
Predstavnik je klindamicin. Delotvoran je protiv Gram pozitivnih koka, ukljuujudi mnoge penicilinrezistentne stafilokoke!, i mnoge anaerobne bakterije kao to je Bacteroides species. Klinika primena se odnosi na infekcije uzrokovane Bacteroides organizmima i za stafilokone infekcije kostiju i zglobova. Takoe se primenjuje i lokalno, kao kapi za oi, u terapiji stafilokoknog konjunktivitisa.

Kontraidikacije i neeljeni efekti

Neeljena dejstva su uglavnom gastrointestinalne tegobe. Moe se javiti i potencijalno latentno stanje, pseudomembranozni kolitis!. Ovo akutno inflamatorno oboljenje debelog creva uzrokuje nekrozitirajudi toksin koji stvaraju sojevi bakterije rezistentne na klindamicin, Clostridium difficile, koji moe biti deo normalne flore.

Glikopeptidni antibiotici
Glikopeptidne antibiotike nazivamo i rezervni antibiotici - njihova se primena maksimalno odlae jer na njih uglavnom nema rezistencije.! Glikopeptidni antibiotici su: Vankomicin Teikoplanin

Nain delovanja
Glikopeptidni antibiotici inhibiraju sintezu muraminske kiseline vanog sastojka zida vedine bakterija i time ih unitavaju.Deluju baktericidno.

Indikacije
Deluju i na aerobne i na anaerobne bakterije. Vankomicin je glavni glikopeptidni antibiotik. Vankomicin je baktericid (osim protiv streptokoka) i deluje tako to inhibira sintezu delijskog zida. Efikasan je uglavnom protiv Gram pozitivnih bakterija i koristi se protiv meticilin-rezistentnih stafilokoka!. Vankomicin se ne apsorbuje iz creva i primenjuje se oralno samo u sluaju terapije gastrointestinalne infekcije uzrokovane Clostridium difficile. Parenetralno se primenjuje intravenskim putem i ima poluvreme eliminacije iz plazme od oko 8 sati. Klinika primena vankomicina ograniena je uglavnom na pseudomembranozni kolitis i terapiju nekih multirezistentnih stafilkokoknih infekcija. Takoe je dragocen kod ozbiljnih stafilokoknih infekcija, kod pacijenata alerginih na penicilin i cefalosporine kao i kod nekih formi endokarditisa. Teikoplanin je baktericidni antibiotik, koji nastaje fermentacijom Actinoplanes teicomyceticus. Efikasan je protiv aerobnih i anaerobnih Gram-pozitivnih bakterija.

Daju se u tekim Gram-pozitivnim infekcijama!

Kontraidikacije i neeljeni efekti

Neeljena dejstva obuhvataju groznicu, osip i lokalni flebitis na mestu primene injekcije. Mogu se javiti ototoksinost i nefrotoksinost!. Reakcija preosetljivosti javlja se povremeno.

Tetraciklini
Tetraciklini su antibiotici irokog spektra dejstva. Ovu grupu ine: tetraciklin, oksitetraciklin, doksiciklin, minociklin, metaciklin i demeklociklin.

Nain delovanja
Tetraciklini deluju tako to inhibiraju sintezu proteina Tetraciklini deluju bakteriostatski. Tetraciklini se obino daju oralno, ali se mogu dati i parenteralno. Apsorpcija vedine lekova iz creva je nepravilna i nepotpuna, a poboljava se u odsustvu hrane. Poto tetraciklini sa metalnim jonima (kalcijum, magnezijum, gvoe, aluminijum), formiraju neresorptivne helatne komplekse, resorpcija je smanjena u prisustvu mleka, antacida i preparata gvoa!.

Indikacije
Spektar antimikrobnog delovanja tetraciklina veoma je irok i obuhvata Gram pozitvne i Gram negativne bakterije: Mycoplasma, Rickettsia, Chlamydia spp., spirohete i neke protozoe (amebe). Minociklin je takoe efikasan protiv N.meningitidis i koristi se za eradikacije ovih organizama iz nazofarinksa. Meutim, mnogi sojevi mikroorganizama postali su rezistentni na ove lekove i to je smanjilo njihovu efikasnost. Klinika primena: tetraciklini su antibiotici prvog izbora u terapiji infekcija prouzrokovanih rikecijama, mikoplazmama, hlamidijama, kao i za terapiju bruceloze, kolere, kuge i Lajmske bolesti. Veoma su korisni u terapiji meovitih infekcija respiratornog trakta i u terapiji akni.

Uobiajeni neeljenei efekti su gastrointestinalni poremedaji prouzrokovani u poetku direktnim nadraajem, a kasnije modifikacijom crevne flore. Javlja se deficit kompleksa vitamina B kao i superinfekcija. Poto obrazuju helate sa jonom kalcijuma, nakupljaju se u kostima i zubima u razvoju, uzrokujudi obojenost zuba i ponekad dentalnu hipoplaziju i deformitete kostiju. Primena ovih lekova je zato strogo kontaraindikovana kod dece, trudnica i dojilja. Druga opasnost za trudnodu je hepatotoksinost.

Kontraidikacije i neeljeni efekti

Fototoksinost (preosetljivost na sunevu svetlost) karakteristina je kod primene demeklociklina!. Visoke doze tetraciklina mogu smanjiti sintezu proteina u deliji domadina antianaboliki efekat koji moe izazvati otedenje bubrega. Dugotrajna terapija moe dovesti do otedenja kostne sri, zubi.

Sulfonamidi i trimetorpim
Primeri za sulfonamide u klinikoj praksi su: sulfadiazin, sulfadimidin, sulfametoksazol, sulfametopirazin, sulfasalazin , sulfametoksazol (zajedno sa trimetoprimom ine kotrimoksazol)- Baktrim.

Nain delovanja:
Sulfonamidi su sintetski antimikrobiotici koji deluju bakteriostatski, inhibiraju sintezu folne kiseline, kao i sintezu nukleotida. Prisustvo gnoja i proizvoda raspada tkiva ponitava dejstvo sulfonamida, poto oni sadre timidin i purine, koje bakterija koristi da bi izbegla potrebu za folnom kiselinom.

Vedina sulfonamida lako se apsorbuje iz gastrointestinalnog.Obino se primenjuju lokalno, zbog rizika od razvoja preosetljivosti i alergijskih reakcija. Lek prolazi u zapaljenske eksudate i prolazi placentnu i krvno-modanu barijeru.

Indikacije
Klinika primena sulfonamida: u kombinaciji sa trimetroprimom (klotrimoksazol) kod Pneumocystis carnii, u kombinaciji sa pirimetaminom kod malarije rezistentne na lekove i kod toksoplazme; kod inflamatornih bolesti creva; kod inficiranih opekotina, kod nekih infekcija koje se prenose polnim putem (trahom, hlamidija, ankroid); kod nekih respiratornih infekcija (Nocardia); kod infekcija urinarnog trakta (retko).

Kontraidikacije i neeljeni efekti

Blaga do umerena neeljena dejstva su nauzeja, povradanje, glavobolja i mentalna depresija. Cijanoza uzrokovana methemoglobinemijom moe se javiti i nije tako alarmantna kao to izgleda. Ozbiljni neeljeni efekti zbog kojih je neophodno prekinuti sa terapijom su . PS. Trimetoprim je efikasan lek protiv vedine uobiajenih patogena i takoe je bakteriostatik. Ponekad se daje u smesi sa sulfametoksazolom i ova kombinacija zove se klotrimoksazol. Trimetoprim primenjen oralno . Klinika primena: terapija infekcija urinarnog i respiratornog trakta, za infekcije izazvane Pneumocystis carnii. Neeljena dejstva su munina, povradanje, poremedaji krvne slike i ospa. Nedostatak folne kiseline,jer je i blokira, uzrok megaloblastne anemije i toksini efekat primene trimetoprima, moe se spreiti primenom folne kiseline.

Fluorohinoloni
Fluorohinoloni su grupa antibiotika irokog spektra dejstva: ciprofloksacin, levofloksacin, ofloksacin, norfloksacin, akrosoksacin i pefloksacin; i ueg spektra dejstva, koji se koriste za terapiju urinarnih infekcija: cinoksacin i nalidiksinska kiselina.

Nain delovanja
Ovi lekovi inhibiraju topoizomerazu II (DNK girazu), enzim koji proizvodi negativni supernamotaj DNK i na ovaj nain se omogudava transkripcija i replikacija. Fluorohinoloni se dobro apsorbuju posle oralne primene

Vedina ne prelazi krvno-modanu barijeru, sa izuzetkom perfloksacina i ofloksacina, koji dostiu u cerebrospinalnoj tenosti 40% (penfloksacin) i 90% (ofloksacin) od njihovih serumskih koncentracija.

Indikacije
Ciprofloksacin je predstavnik i najede je korideni fluorohinolon. On je antibiotik irokog spektra dejstva, efikasan protiv Gram-pozitivnih i Gram-negativnih organizama. Ima izvanredno dejstvo protiv enterobakterija, ukljuujudi i mnoge druge organizme rezistentne na peniciline, cefalosporine i aminoglikozide, a takoe je veoma efikasan protiv H.influenzae, N.gonorrhoeae, Campylobacter spp. i pseudomonasa. Od Gram pozitivinih organizama, streptokoke i pneumokoke se slabo inhibiraju i veoma je visoka incidenca stafilokokne rezistencije. Ciprofloksacin bi trebalo izbegavati kod meticilin rezistentnih stafilokoknih infekcija. Klinika primena fluorohinolona: komplikovane infekcije urinarnog trakta, respiratorne infekcije izazvane sojevima Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cistinom fibrozom, invazivni otitis spoljnjeg uva uzrokovan P. aeruginosa, hronini osteomijelitis izazvan gram negativnim organizmima, eradikacija kod kliconoa salmonele, gonoreja, bakterijski prostatitis, cervicitis, antraks.

Kontraidikacije i neeljeni efekti

Neeljena dejstva su retka, veoma blaga i nestaju sa prestankom primene leka. Uglavnom su to gastrointestinalni poremedaji i osip po koi. Artropatija je karakteristina za mlae osobe. Javljaju se i CNS simptomi, glavobolja i vrtoglavica, a ree konvulzije, koje su povezane sa CNS patologijom ili istovremeno primenom teofilina ili nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Streptogramini
lanovi familije streptogramina su: Kvinupristin i dalfopristin

Nain delovanja:
Deluju tako to inhibiraju sintezu proteina .Lek se vezuje za subjedinicu na bakterijskom ribozomu. Pojedinano, kvinupristin i dalfopristin pokazuju veoma skromnu bakteriostatsku aktivnost, ali ako se primene zajedno, u obliku intravenske injekcije, deluju protiv mnogih Gram-pozitivnih bakterija.

Indikacije
Kvinupristin / dalfopristin efikasan je nain za terapiju ozbiljnih infekcija, obino kada drugi antibiotici nisu podesni. Ova kombinacija je efikasna protiv sojeva Staphilococcus aureus osetljivih na meticilin i takoe protiv vankomicin-rezistentnih sojeva Enterococcal faecium. Mehanizam dejstva je inhibicija sinteze proteina.. Dalfopristin menja strukturu ribozoma, to olakava vezivanje kvinupristina i verovatno objanjava poboljanu aktivnost lekova kada se primene zajedno.

Kontraidikacije i neeljeni efekti

Neeljeni efekti obuhvataju inflamaciju i bol na mestu primene infuzije, artralgiju, mialgiju i nauzeju, povradanje i dijareju (proliv). Trenutno, rezistencija na kvinupristin i dalfopristin ne predstavlja veliki problem.

Ketolidi
Ketolidi su nova klasa antibiotika koji su strukturno srodni sa makrolidima. Oni se koriste za tretiranje infekcija respiratornog trakta uzrokovanim bakterijama otpornim na makrolide. Ketolidu su posebno efektivni, jer imaju dva mesta vezivanja ribozoma. Noviji fluoroketolidi imaju tri ribozomna mesta interakcije. Ketolidi:

Telitromicin Cetromicin SolithromIcin - prvi fluoroketolid Spiramicin - koristi se za tretiranje toksoplazmoze Ansamicin Oleandomicin Karbomicin Tilosin