Prenik Alefa iznosi oko dva-tri santimetra, ali kosmiki prostor bio je tamo u nesmanjenoj veliini. H. L.

BOKHES

Broj 6

Januar 1988 900 din.

SADR AJ Re urednika .................................................. ..............................................................................2 Pisma

................................................................................. 3

Dek
5

Vans:

POSLEDNJIZAMAK

........................................................... Portret pisca Dek Vans

................................................................................. 42

Dek

Mekdevit:

HOLANDANIN

................................................................................. 43 Erik Frank Rasel: DIJABOLOGIKA .':

........................................................... ...........................................................
59

Branko

Gradinik:

KAZNA

................................................................................. 73

Roman koji dolazi: ENDEROVA IGRA

................................................................................. 80

Gregori Benford: TVRDA NAUNA FANTASTIKA U SVETU STVARNOSTI

................................................................................. ................................................................................. 84

Intervju
95

Vilijam

Gibson

........................................................... Marko Fanovi: HARLANA OPASNE VIZIJE ELISONA

................................................................................. 100

Knjige
................................................................................. 102 Oglasi................................ .............................................103

Vesti
................................................................................. 104

ANKETA
................................................................................. 106

Filip Hose RASUTIM

Farmer:

IDITE

SVOJIM TELIMA

................................................................................. 108

Odgovorni urednik: Milorad Preojevi Urednik: Boban Kneevi Likovni urednik: Dragoljub Stankovi Naslovna ivkovi strana: Dobrosav Bob

Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights

Izdaje:

NlSRO

DNEVNIK,

OOUR NOVI

IZDAVAKA DELATNOST 21 000

SAD, Vojvoanskih brigada 7/VI Kao to smo i predvideli, dolo je do zakanjenja prolog broja Alefa. Razlozi su isto tehnike prirode: naa tamparija je preoptereena pred Novu godinu i predvieno malo zakanjenje pretvorilo se u vrlo veliko, to je izazvalo mnotvo reakcija italaca. Stigla su brojna pisma sa pitanjem ta je s Alefom?* a redakcijski telefon neprestano je zvonio. Sada, kada imate i ovaj broj u rukama, nadamo se da ste konano prestali da strahujete nad sudbinom naeg i vaeg SF asopisa. Dodue, zakanjenja e povremeno biti i ubudue, ali nastojaemo da vie ne budu ovako drastina. Dnevnik namerava da u ovoj godini posebnu panju posveti naunoj fantastici. Pored Alefa, koji e nastaviti svojim tempom izlaenja i kvalitetom, planira se poveanje kvaliteta romana u X100 ediciji (ve smo imali nekoliko zapaenijih imena u drugoj polovini prole godine: Strugacki, Laumer, Karter, Nolan...), a biblioteka Supernova, za razliku od prvog kola sastavljenog od novela i pria,

predstavie vam est romana, od kojih su dva izuzetnog kvaliteta: Razoreni ovek nedavno preminulog Bestera i Jeka oko njegovih kostiju Tomasa Dia, a ni ostali (Zelazni, Haj-nlajn, Simak i braa Strugacki) ne zaostaju mnogo. Posebna poslastica za ljubitelje SF-a, obavetavamo itaoce Alefa da je Dnevnik otkupio autorska prava za objavljivanje trenutno najveeg amerikog SF hita. U pitanju su tri romana Orsona Skota Karda koji ine Ender trilogiju: Enderova igra, Govornik u ime mrtvih i, jo nenapisan, Ender izdajnik. O svim ovim izdanjima biete naknadno, ali na vreme i podrobno informisani. Za sada toliko, koliko da znate ta da oekujete od nas. to se ovog broja Alefa tie, pripremili smo meavinu starih i novih pria (najstarija je objavljena pre vie od dvadeset godina, a najsveija pre samo jedanaest meseci). Jugoslovenske autore ovoga puta predstavlja Branko Gradinik, jedan od najboljih slove-nakih i jugoslovenskih SF pisaca, a u intervjuu Vilijam Gibson nam otkriva karte demistifikacija kiberpanka. Jo od prvih brojeva planirali smo da uvedemo godinje glasanje italaca za najbolje prie i priloge u Alefu. Opirnije o svemu tome moete proitati na sto estoj strani. Cilj ovakve ankete je, pre svega, da steknemo to podrobniji i iri uvid u vaa interesova-nja, SF orijentaciju i ukus. A sve to, naravno, da Alef'bude jo bolji. Boban Kneevi

PISMA
Potovani urednice, estitam vam ovaj ureivaki potez. Alef je bio potreban naoj SF-sceni. On dolazi kao pravo osveenje. Moda sa Alefom moemo biti manje skeptini u pogledu budunosti SF-anra kod nas. Dva SFmagazina su nekakav optimum za nae SFpodneblje. Napokon smo dobili dijalektiku u SF-magazinima. Alef kupujem, razumljivo, od prvog broja i pretpostavljam da shvatam vau ureivaku koncepciju (da ne kaem viziju). Za svaku pohvalu je raznovrsnost pisaca

zastupljenih u Alefu. Samo nastavite tako. Graanin galaksije je bio interesantno tivo. Dobro je to ste za prvi roman odabrali Hajnlajna. Mag, kao to je Haj-nlajn, nije mogao zakazati. Jedva ekam Farmera. O Riverworldu sam uo dosta toga pohvalnog ali eto, nikako mi nije dolazio pod ruke. Mislim da je predlog druga Horvata vredan razmatranja. to ne biste romane objavljene u Alefu objavili, recimo, u ediciji Supernova? Farmera objavite, ako ve objavljujete, u malo luksuznijem izdanju. Do Alefa broj 3 sve mi je bilo jasno! U Alefu 4 ne znam ni ko je nacrtao naslov-njak (je li to Michael Wheelan?). Mogli biste s vremana na vreme da napiete koji redak o SF-ilustracijama. Neu vie nita da predlaem, jer mi se Alef, kakav je sad, svia. Poboljane korice u etvrtom broju Alefa su vam promaena investicija! Prva tri broja Alefa kupovao sam u dva primerka; jedan da proitam a drugi da sauvam. etvrti broj Alefa sam kupio u jednom primerku. Moda biste mogli uvrstiti koju priu Priesta u nekom od sledeih brojeva, naravno, pod pretpostavkom da ih taj ova uopte i ima. Iskreno va,

920 02 tip Nije Majki Velan. Autor naslovne strane Alefa 4 \ e zasad i nama nepoznat. Neobjavljivanje imena ilustratora naslovne strane propust je koji nam se, verovatno, vie nee desiti. Takoe, nastojaemo da ubudue koristimo radove domaih autora, ukoliko bude dovoljno kvalitetnih, naravno. Pisaemo i o ilustratorima, i o svemu drugom. Ali ne odjedanput i ne u jednom broju. Malo strpljenja, dragi itaoci, mnogo toga je pred nama.

Draga redakcijo, Zaista sam se uplaio kada se ALEF nije pojavio na kiosku u predvieno vreme. Nisam znao za onu ameriku statistiku, ali mi je neto dolo hladno oko srca. Onda, dan za danom, ista slika: ja pred kioskom i raspitujem se za tamo neki ALEF. Gotovo sam se pomirio sa sudbinom. Sreom, sudbina nije bila toliko okrutna. Sada, poto smo svi zajedno pregrmeli famoznu krizu prva tri broja, ponovo mogu da se, sa olakanjem, vratim svakodnevnoj tematici: pohvalama, kritikama, predlozima. Prvo u poeti sa pohvalom. Bitno ste popravili povez i korice. To zasluuje sve estitke. Samet ALEF se vie ne raspada prilikom itanja, a plastificira-ne korice daju mu sjaj dijamanta meu

ostalim asopisima na kiosku. To mu i prilii. Hm, zato ba sve pohvale moraju biti pomalo patetine? Kritika e biti vie. Ne znam da li ih sve zavreujete, ali su sve upuene u najboljoj nameri. U poslednja dva broja, posebno etvrtom, kvalitet tampe na unutranjim stranicama bitno je opao. Ponegde je toliko lo da se ne moe deifrovati ono to je napisano. Ima i delova gde se slova uopte ne vide. Ovo moe biti povezano sa kritikom 1. Kvalitet papira je lo. Ako je mogue, koristite kvalitetniji papir. Neka cena bude i drastino poveana. Kolekcionarima bi to moglo puno da znai. 3) Odmah po izlasku prvog ALEFA, poslao sam jednu svoju priu na recenziju. Jo ne znam rezultat. Bez obzira na to, uskoro u poslati jo jednu. Ipak, nadam se da e recenzija bre stizati do autora. Ako nita drugo, neka to budu samo kratke informacije, kao one u SIRIUSU. eleo bih da podrim predlog drugarice Vande Kraf. Sigurno bi DOPRINELO razvoju autorskog SF-a kod nas pokretanje jednog takvog konkursa. Nagrade mogu biti zaista simboline. Dovoljno bi bilo i samo objavljivanje pobednikog romana na stranicama ALEFA. Moda bi konkurs

1.

mogao biti pokrenut ve od sledeeg broja, a promocija bi mogla biti poetkom sledee (1989) godine. Mnogo ljubitelja SF-a kod nas okualo se u pisanju pria. Mnogi od njih oprobali bi se i u pisanju romana. Razmislite, moda je medu nama neki novi Klark, Asimov, Legvinova... Na kraju, svim ljubiteljima SF-a u Jugoslaviji elim srenu i uspenu 1988. G O R A N P O P O V I C Z E M U N P O L J E Pre svega, morate shvatiti i prihvatiti da je Alef namenjen najiroj italakoj publici, a ne samo kolekcionarima. Drastino poveanje cene uz kvalitetan papir sasvim sigurno bi i drastino smanjilo broj kupaca Alefa, to bi na kraju dovelo do njegovog gaenja. To ne elimo. Ni mi ni vi. Poneto se moe poboljati i bie uinjeno im se za to ukae prilika... Pokrenuli ste pitanje recenzija domaih pria, koje u Alefu za

2.

sada izostaju, a po svoj prilici, morae da budu uvedene. Mnogi, medu kojima ste i vi, trae podrobnije odgovore. Tu se javljaju odreeni problemi. Veliki broj pria je izuzetno loeg kvaliteta, veina otkriva potpune antitalente za pisanje i kako to saoptiti autoru? Kako rei mladom piscu da mu je pria apsolutni promaaj, ili da nema nikakvih knjievnih vrednosti. Ako tako napiete, neko e se razoarati i napustiti sve, a moda bi posle deset ili petnaest godina rada postao znaajan pisac. Ako nekom antitalentu ulijete lanu nadu, on moe da napusti kolu i posao i posveti se skribomaniji sa dubokim uverenjem da e dobiti Nobe-lovu nagradu za knjievnost. Jasno je, takode, da ne moemo ostaviti mlade pisce u nadi i neizvesnosti mesecima i godinama poto nam poalju radove. Sistem koji za sada primenjujemo, a koji e se ipak morati izmeniti je sledei: autore ije prie odaberemo za objavljivanje izvetavamo o tome u roku od tri me-seca od prispea prie... osim ako je ne objavimo pre toga. Znai, za sada su samo oni koji su napisali neto dobro (po naim merilima), mogli da uju koju re o svom delu. Drue urednice, Bio sam zateen novim i kvalitetnijim izgledom Alefa. Ve sam ga i otpisao jer se dugo nije pojavljivao. A onda se pojavio (kao

Feniks) i... i postao legenda. Bila bi stvarno velika teta da se ugasio kao to je ugasnula i Andromeda. Djela koja objavljujete vrlo su kvalitetna, a to koliko je koja pria dobra, ovisi 0 linom ukusu itaoca. Jer, o ukusima ne treba raspravljati. Usput, imam jedan prijedlog. to ne bi otvorili rubriku gdje bi se nala lista najboljih pria iz svih brojeva Alefa? Tako bismo imali uvid u ono to se itaocima svia, a to ne. O romanu Graanin Galaksije nemam neko visoko miljenje i smatram da ste mogli objaviti neko remekdjelo koje jo uvijek nije objavljeno kod nas. Uinite to to prije. Takoer, ne slaem se s itaocem koji je rekao da samo tampanje u dvoredu obezvrijeuje djelo 1 da je to svojevrsna oznaka za und. Djelomino se ne slaem ni sa Vama, drue urednice, kad kaete da je tako djelo lake itati. Smatram da, ako je djelo dovoljno jako i zanimljivo da privue itaoca, nema veze kako se ono tampa. Vano je ono to to djelo nosi u sebi. Djelo moe biti tampano i u vrlo gustim redovima i, ako je zanimljivo itaocu, moe se vrlo lako pratiti. elio bih kontaktirati sa SF-kolegama sa podruja cijele Jugoslavije pa stoga objavite moju adresu: Sinia Brnad, Barev trg 14, Utrina, 41020 Novi Zagreb.

Dek Vans

POSLEDNJIZAMAK

Pri kraju olujnog letnjeg popodneva, kad se sunce napokon poelo probijati kroz
iskrzane crne kine oblake, zamak Danil je pao a njegovo stanovnitvo uniteno. Gotovo do poslednjeg trenutka klike medu klanovima zamka gloile su se kako da se dostojno sretnu sa Sudbinom. Gospoda od ugleda i asti izab-rae da ignoriu sve nedostojne okolnosti i posvetie se svojim uobiajenim aktivnostima, ni vie ni manje pedantno nego obino. Nekoliko kadeta, oajnih do take histerije, uzee oruje i behu spremni da se odupru zavrnom juriu. Ostali pak, otprilike etvrtina celokupnog stanovnitva, ekali su pasivno, spremni gotovo sreni da okaju grehe ljudske rase. Na kraju, smrt doe jednako za sve; i svi izvukoe onoliko zadovoljenja u svom umiranju koliko taj sutinski nemilosrdan proces moe pruiti. Oni ponosni sedeli su okreui stranice svojih divnih knjiga, ili su razmatrali svojstva vekovima starih napitaka, ili su milovali svog omiljenog Fana,-Umrli su bez poniavajueg obaziranja na injenice. Usijane glave su pojurile uz blatnjavu strminu koja se, protivno zdravom razumu, nejasno ocrtavala nad bedemima Danila. Veina bee pokopana pod klizeim kamenim otpacima, ali nekolicina je stigla do grebena da puca, see, ubada, sve dok i sami nisu bili ustreljeni, smrvljeni poluivim teretnim kolima snage, iseeni ili izbodeni. Oni skrueni ekali su u klasinom poloaju okajava-nja, na kolenima, pognutih glava, i stradae u, kako su verovali, procesu u kome Mekovi behu simboli, a ljudski greh realnost. Na kraju svi behu mrtvi: gospoda, dame, Fani u paviljonima, Kmetovi u talama. Od svih onih koji su naseljavali Danil, samo ptice preivee, stvorenja neprijatna, nezgrapna i podmukla, zaboravna u ponosu i veri, brinui vie da sauvaju itavu kou, nego dostojanstvo svog zamka. Dok su Mekovi u rojevima nadirali preko bedema, Ptice napustie svoje visee postelje. Vritale su kretave uvrede dok su leprale na istok prema Hagedornu, sada poslednjem zamku na Zemlji. etiri meseca ranije, Mekovi su se pojavili u parku pred Danilom, tek pristigli sa masakra Morskog Ostrva. - Penjui se na tornjeve i balkone, u laganoj Veernjoj Promenadi, sa bedema i branika, gospoda i dame Danila, ukupno nekih dve hiljade, gledali su dole na smedezlatne ratnike. Njihovo raspoloenje bilo je sloeno: raz-veseljena ravnodunost, lakomislen prezir, povrh meavine sumnji i zlih slutnji. Sva ta raspoloenja bila su plod triju osnovnih okolnosti: njihove sopstvene izvanredno prefinjene civilizacije, sigurnosti obezbedene zidovima Danila i injenica da nisu mogli smisliti nita to bi izmenilo okolnosti. Mekovima Danila trebalo je dugo dok nisu otili da se pridrue revoltu. Ostali su samo Fani, Kmetovi i Ptice, od kojih se oblikovalo ono to bi moglo biti parodija kaznene sile. U poetku je izgledalo kao da nema potrebe za takvom silom. Danil je smatran neosvojivim. Zidovi, dve stotine stopa visoki, bili su od crnog istopljenog kamena u mreama od srebrnoplave eline legure. Solarne elije obezbedivale su energiju za sve potrebe zamka, a u sluaju nude hrana je mogla biti sintetisana iz ugljendioksida i vodene pare, kao i sirup za Fane, Kmetove i Ptice. Potreba za tako neim nije bila nezamisliva. Danil je bio sam sebi dovoljan i bezbedan, iako bi neprijatnosti mogle nastati kad bi se mainerija pokvarila, a ne bi bilo Mekova da je poprave. Situacija je tada bila uznemirujua, ali daleko od oaja. Tokom dana, gospoda su izne-la energetske pitolje i sportske puke, te pobila toliko Mekova, koliko je krajnji domet dozvoljavao. Po mraku, Mekovi su dovukli teretna kola snage i pokretae zemlje, i poeli dizati nasip oko Danila. Narod iz zamka je gledao ne shvatajui, sve dok nasip nije dostigao visinu od pedeset stopa i prljavtina poela da se prosipa niz zidove. Tada je strana namera Mekova postala oigledna i bezbrinost je ustupila mesto turobnim slutnjama. Sva gospoda Danila bila su obrazovana u bar jednom podruju znanja. Neki su bili matematiki teoretiari, drugi su se bavili detaljnim prouavanjem fizikih nauka. Neki od njih, uz nekoliko Kmetova za puku fiziku upotrebu, nameravali su da dovedu energetski top u upotrebljivo stanje. Na nesreu, top nije bio odravan na pravi nain. Pojedini delovi su vidno korodirali ili bili oteeni. Verovatno bi ti delovi mogli biti zamenjeni u me-kovskim radionicama na drugom podnivou, ali niko iz grupe nije znao rae-kovsku nomenklaturu ili sistem skladitenja. Vorik Medensi Arban (to bi znailo Arban od Medensijevih iz Vorikovog klana) predloio je da radna snaga Kmetova

10

istrai skladite. Ali, obzirom na ograniene mentalne kapacitete Kmetova, nita nije bilo uinjeno i ceo plan o popravci energetskog topa je propao. Plemstvo Danila opinjeno je posmatralo kako se blato gomila oko njih, u krunom nasipu nalik na krater. Leto se bliilo kraju, i jednog oblanog dana blato i kamenje pojavie se iznad branika, i stade se prosipati preko na dvorita i trgove. Danil e uskoro biti pokopan, a sve u njemu ugueno. Tada je grupa impulsivnih mladih kadeta sa vie elana nego dostojanstva, uzela oruje i pojurila na nasip. Mekovi su obruili zemlju i stenje na njih, ali nekolicina ih je stigla do grebena, gde su se borili u zastraujuem nadahnuu. Petnaest minuta je borba besnela i zemlja se natopi krvlju. U jednom velianstvenom trenu, kadeti poistie greben. Da veina njihovih drugova nije bila izgubljena pod kamenjem, sve bi bilo mogue. Ali Mekovi se pre-grupisae, navalie napred. Ostade deset ljudi, onda est, pa etiri, pa jedan, pa nijedan. Mekovi umarirae niz padinu, prikupie se na bojitu, i s mranom estinom pobie sve to zatekoe. Danil, koji sedam stotina godina bese boravite plemenite gospode i otmenih dama, postade beivotna olupina. Mek, stojei kao primerak u muzejskoj vitrini, bee stvorenje oveku nalik, potiui, u svojoj prvobitnoj verziji, sa planete Etamina. Njegova vrsta tamnobronzana koa svetlucala je metalnim sjajem, kao da je nauljena ili uglaana voskom. Bodlje koje su izbijale iz lobanje i vrata sijale su poput zlata i behu pokrivene zatitnim bakarnohromiranim slojem. ulni organi bili su mu grupisani na mestu ovekovih uiju. Njegovo lice bee nabrani mii, slian ljudskom mozgu. Njegov eludac, vertikalna nepravilna pukotina pri dnu lica, bee zastareli organ zbog kese za sirup koja je bila uvedena pod kou ramena, te su organi za varenje, prvobitno korieni za izdvajanje hrane iz trule movarne vegetacije i mekuaca, atrofirali. Mekovi obino nisu nosili odeu osim, moda, radnu pregau ili pojas za alat, te bi na dnevnom svetlu njihova crvenkasto-bronzana koa pruala lepu sliku. To je bio Mek, stvorenje sutinski delotvorno kao i ovek, moda ak i vie, zahvaljujui svom izvanrednom mozgu koji je funkcionisao i kao ra-dio-primopredajnik. Radei u masama, na hiljade njih, delovao je manje zadivljujue, manje sposobno; hibrid oveka i bubavabe. Neki ljudi od znanja, posebno D.R. ardin od Morninlajta i Salonson od Tuanga smatrahu Mekove blagim i flegmatinim, no ueni Klaghorn iz zamka Hagedorn tvrdio je drugaije. Emocije Mekova, govorio je Klaghorn, razliite su od ljudskih, i samo nejasno shvatljive ljudima. Posle opsenog istraivanja, Klaghorn je izdvojio desetak mekovskih emocija. Uprkos takvim istraivanjima, revolt MekOva je doao kao potpuno iznenaenje, ne manje za Klaghorna, D. R. ardina i Salonsona nego za sve ostale. Zato, pitali su se svi. Kako je do tada pokorna grupa mogla da skuje tako smrtonosnu zaveru? Najrazumnija pretpostavka bila je takode i najjednostavnija: Mekovi su mrzeli ropstvo i Zemljane koji su ih preselili iz njihove prirodne sredine. Oni koji ustae protiv ove teorije tvrdili su da ona projektuje ljudske emocije i stavove na neljudske organizme, te da su Mekovi imali sve razloge da oseaju zahvalnost prema gospodi koja ih oslobodie uslova koji su vladali na Etaminu Devet. Zato bi prva grupa pitala: Ko sad projektuje ljudske stavove?, odgovor njihovih protivnika bio bi: Poto niko ne zna zasigurno, jedna projekcija nije apsurdnija od druge.

2
Zamak Hagedornzauzimao je vrh crne dioritne litice nadnosei se nad irokom dolinom ka jugu. Vei i velianstveniji od Danila, Hagedorn je bio zatien zidovima
prenika jedne milje, tri stotine stopa visokim. Branici su bili punih devet stotina stopa iznad doline, a ak i vie behu tornjevi, kule i osmatraka gnezda. Dve strane litice, istona i zapadna, sputale su se strmo u dolinu. Severna i juna strana, neznatno manje strme, bile su terasaste, sa sadnicama groa, artioka, kruaka i narova. Drum koji se dizao iz doline vodio je u krug oko stene i prolazio kroz glavnu kapiju direktno na glavni trg. Prekoputa se nalazila velika Rotunda, a do nje sa svake strane behu visoke Kue dvadeset osam porodica. Prvobitni zamak, sagraen odmah po povratku ljudi na Zemlju, nalazio se na mestu sadanjeg trga. Deseti Hagedorn je prikupio svu silu Kmetova i Mekova da podignu nove zidove, posle ega je sruio stari zamak. Dvadeset osam Kua poticalo je iz tog vremena, od pre petsto godina. Ispod trga su se nalazila tri servisna nivoa: tale i garae na dnu, zatim mekovske radnje i mekovske stambene etvrti, a na sledeem su bile razliite ostave,

magacini, i specijalizovane prodavnice i radionice: pekaca, pivara, kamenorezac, arsenal, riznica i slino.

Sadanji Hagedorn, dvadeset esti po redu, bee Klaghorn od Overvilsa. Njegov izbor bio je povod opteg iznenaenja, jer O.K. arli, kako su ga zvali pre njegovog uzdignua bee gospodin ne ba izuzetnog drutvenog statusa.
Njegova elegancija, ugladenost i obrazovanje behu sasvim obini; nije bio poznat ni po kakvoj znamenitoj originalnosti ili misli. Bio je skladno graen: lice mu je bilo etvrtasto i koato, sa malim i pravim nosem, sa dobroudnim, blizu smetenim oima. Obino je izgledao pomalo rasejano njegovi protivnici bi upotrebili izraz prazan. No, bee dovoljan samo mig, mali pokret markantnih svetlih obrva, pa da to lice postane tvrdoglavo i nabusito, detalj koga O.K. arli nije bio svestan. Poloaj, u situacijama koje ne iziskuju upotrebu zvaninog autoriteta, bee privlana i poeljna stvar, te je svako eleo da bude gospodin Hagedorn. Stoga je izbor Hagedorna bilo pitanje od ne male vanosti, predmet stotinu razmatranja, i behu retki oni koji su otpali zbog nekih starih ispada, povreda etikecije ili protokola, to bi bilo razmatrano sa vrlo neprijatnom otvorenou. I dok bi se kandidat trudio da pobije sumnje, prijateljstva bi bila nepovratno prekinuta, ogorenost narasla, reputacije unitene. Uspon O. K. arlija predstavljao je kompromis izmeu dve klike u Overvilsima, klanu kome je pripala ast izbora. Gospoda, izmeu kojih je O. K. arli predstavljao kompromis, behu izuzetno cenjeni, ali su se razlikovali u potpuno suprotnim stavovima prema ivotu. Prvi je bio plemeniti Gar iz porodice Zubeld. Predstavljao je tradicionalne vrline zamka Hagedorn; bio je izuzetno prefinjen ovek, oblaio se sa apsolutnom elegancijom, uvek ispeglan i sa tradicionalnom rozetom Overvilsa u savrenom poloaju. Bio je meavina nonalantnosti i elegancije. Duhovitostima je potkrepljivao briljantne aluzije i igre rei. Kad je bio uzbuen postajao je potpuno sarkastian. Mogao je citirati svako znaajnije literarno delo, briljantno je svirao na lutnji sa devet ica, i bio nenadmaan u Prikazivanju Drvenih Tunika. Bio je prouavalac starina ogromnog znanja i mogao je oznaiti mesto svih glavnih gradova stare Zemlje, ili raspravljati satima o istoriji davnih vremena. Njegovoj vojnoj vetini nije bilo ravne u Hagedornu, i merio se samo sa D. K. Megdehom iz zamka Delora, moda i sa Bruamom od Tuanga. Mane? Slabe take? Moglo bi se nai nekoliko: sitniavost, usled koje bi esto pravio otre, ak neprijatne primed-be, i svojeglavost koja se graniila sa razumom. Za O. Z. Gara se nije moglo rei da je dosadan ili neodluan, a njegova hrabrost bila je iznad svake sumnje. Dve godine ranije, lutajua banda Nomada upala je u dolinu Lusern, ubijala Kmetove, krala stoku, ak su se usudili da odapnu strelu u grudi jednom isetskom kadetu. O. Z. Gar je odmah sakupio kaznenu etu Mekova, ukrcao ih na tuce teretnih kola snage i krenuo u potragu za Nomadima, stigavi ih blizu Suve reke, pored ruevina vorsterove katedrale. Nomadi su bili neoekivano jaki i lukavi, nimalo raspoloeni da podviju rep. Za vreme bitke, O. Z. Gar je pokazao najprimernije ponaanje, komandujui napadom sa sedita svojih kola, sa po jednim Mekom sa svake strane koji su titovima odbijali strele. Sukob se zavrio rasulom Nomada. Za sobom su ostavili dvadeset sedam razbacanih trupina u crnim ogrtaima, dok je samo dvadeset Mekova izgubilo svoje ivote.

O.Z . Garov protivnik na izborima bio je Klaghorn, stareina porodice Klaghorn. Kao i

O. Z. Gar, i Klaghorn je bio olienje hegedornskog drutva i tradicije. Nije bio manje obrazovan od O. Z. Gara, mada ne tako mnogostran. Njegovo glavno polje prouavanja bili su mekovi, njihova psihologija, govor i drutveni obrasci. Klaghornovi govori su bili dublji, ali manje zabavni i ne tako jezgroviti kao O. Z. Garovi. Retko se koristio neuobiajenim frazama i aluzijama kojima su se odlikovale Garove diskusije, govorei stilom lienim kitnjastih ukrasa. Klaghorn nije drao Fane. O. Z. Gar je pak imao etiri nadopunjujue Pauinaste Divote koje su bile udo od lepote. Znaajna razlika medu njima bila je u njihovim filosofskim pogledima. O. Z. Gar, tradicionalista, pravi primerak svoga drutva, usvajao je njegove principe bez rezerve. Nisu ga muile ni krivica ni sumnja; nije eleo da me-nja uslove koji su priutili ivot pun bogatstva za preko dve stotine dama i gospode. Klaghorn, iako nije bio Pokajnik, bee poznat po tome to nije bio zadovoljan optim ustrojstvom ivota u zamku Hagedorn, i branio je svoje stavove tako uverljivo da su mnogi odbijali da ga sluaju, ne elei da izgube oseaj lagodnosti. Ali mutno nezadovoljstvo se irilo, i Klaghorn je imao mnogo uticajnih pomagaa. Kad je dolo vreme za otvaranje glasakih kutija, ni O. Z. Gar ni Klaghorn nisu

12

bili skupili dovoljno glasova. Na kraju je na poloaj doao gospodin koji to, ni u svojim najoptimistikijim proraunima, nije oekivao: gospodin uljudan i ponosan, no bez preterane dubine; ozbiljan, tanije bez ivahnosti: drutven ali ne i sposoban da iznudi saglasnost sa zakljukom sa kojim je teko sloiti se: O. K. arli, novi Hagedorn. est meseci kasnije, u tamnim asovima pre svitanja, Mekovi Hage-dorna su ispraznili svoje etvrti i otili, nosei sa sobom teretna kola snage, alat, oruje i elektriarsku opremu. Akcija je oito dugo bila pripremana, jer su istovremeno i na potpuno isti nain otili Mekovi iz osam drugih za-maka.

Prva reakcija u Hagedornu, kao i svuda uostalom, bila je neverica, zatim bes, a potom kad se razmislilo o posledicama oseanje nasluivanja i nevolje. Novopostavljeni Hagedorn, vode klanova, i nekoliko uglednika koje je odabrao Hagedorn nali su se u zvaninoj dvorani za zasedanje Vea, da razmotre problem. Sedeli su oko velikog stola prekrivenog crvenim somo-tom: Hagedorn na elu; Ksanten i Izet sa njegove leve; Overvil, Ori i Bedri sa njegove desne strane-, zatim

ostali, ukljuujui O. Z. Gara, I. K. Lajnusai A. G. Bernala, izuzetno sposobnog matematikog teoretiara, B. F. Vajasa, vrlo sposobnog istraivaa starina koji je utvrdio poloaje mnogih gradova davnine: Palmire, Libeka, Eridua, Zanesvila, Bartona na Trentu i Ma-silije, izmeu ostalih. Stareine porodica popunie vee: Marun i Bodun od Orija; Kvaj, Rozet i Idelsea od Ksantena; Judius od Izeta, Klaghorn od Overvilsa. Sedeli su u tiini desetak minuta, sreujui svoje misli u nemom inu psihikog prilagodavanja. Napokon je Hagedorn progovorio: Zamak je iznenada sluen od svojih sopstvenih Mekova. Nije potrebno rei da ova neprijatna situacija zahteva da bude reena to je pre mogue. Ovde emo se, siguran sam, svi sloiti. Pogledao je na sto. Svi gurnue napred svoje ploice od slonovae da potvrde saglasnost svi izuzev Klaghorna, koji nije mnogo drao do formalnosti. Iset, ozbiljan sedokosi gospodin izuzetno lepe spoljanosti, uprkos svojim sedamdesetim godinama, progovorio je mranim glasom. Ne vidim svrhu u umovanju i odlaganju. Jasno je ta moramo uiniti. injenica je da su Kmetovi slab materijal od koga bi se pravila oruana sila. Pa ipak, moramo ih okupiti, opremiti sandalama, odeom i orujem tako da nas ne osramote, i dati im dobro vodstvo: O. Z. Gara ili Ksantena. Ptice bi mogle uoiti skitare, mi emo ih slediti dotle, narediti Kmetovima da ih dobro iz-mlate, pa poterati kui po jo. Ksanten, tridesefpetogodinjak, neuobiajeno mlad za stareinu klana, i notorni podbunjiva, zatresao je glavom: ideja je privlana, ali nepraktina. Kmetovi se, jednostavno ne mogu nositi sa Mekovima, bez obzira kako ih mi istrenirali. Tvrdnja je oito bila tana. Kmetovi, mala andromorfna stvorenja po-reklom sa Spike Deset, nisu bila toliko plaljiva, koliko nesposobna da na-nesu zlo. Teka tiina se spustila na sto. Konano je progovorio O. Z. Gar: Psi su ukrali naa teretna kola snage, inae bih se izvezao i tu bagru pojurio s biem kui. Ono to me brine, rekao je Hagedorn, je sirup. Prirodno, poneli su ga sa sobom koliko su mogli. Kad se to iscrpe ta onda? Hoe li umreti od gladi ? Njima je nemogue da se vrate na svoju prirodnu hranu ta to bee, movarno blato? E, Klaghorne, vi ste strunjak za te stvari. Mogu li Mekovi da se vrate na ishranu blatom? Ne, rekao je- Klaghorn. Organi starijih su atrofirali. Ako bi mladune poelo sa takvim reimom ishrane, verovatno bi preivelo. Ba kao to sam i pretpostavljao. Hagedorn je natmureno pogledao u svoje sklopljene ruke, ne bi li time prikrio potpuni nedostatak bilo kakvih konstruktivnih predloga. Gospodin u tamnoplavoj odei Bedrijevih pojavio se na ulazu, stao, podigao visoko svoju desnu ruku, i naklonio. Hagedorn je ustao. Pridi, B. F. Robarte, kakve nam vesti donosi? To bee znaenje naklona pridolice. Vest je poruka emitovana iz Halikona. Mekovi su napali; zapalili su grad i ubijaju. Radio je prekinuo pre jednog minuta. Svi su se pokrenuli, neki skoie na noge. Ubijaju? hrapavim glasom upita Klaghorn. Siguran sam da sada Halikona nema vie. Klaghorn je sedeo buljei u prazno. Drugi su komentarisali strane vesti glasovima punim uasa.

Hagedorn je jo jednom doveo vee u red. Svakako, ovo je ekstremna situacija; najozbiljnija, verovatno, u celoj naoj istoriji. Biu iskren da kaem kako ne mogu predloiti neki odluujui protivkorak. Overvil je zapitao: ta je sa ostalim zamkovima? Jesu li bezbedni? Hagedorn se okrenuo ka B. F. Robartu: Hoete li, molim vas, da putem radija pozovete sve ostale zamkove. i obavestite nas o njihovom stanju? Ksanten je rekao: Drugi su ranjivi isto kao i Halikon-, posebno Morsko Ostrvo i Delora, moda i Marival. Klegorn se prenu iz zamiljenosti: Gospodo, po mom miljenju, trebalo bi razmotriti primanje izbeglica u Danil ili ovde dok se ta pobuna ne obuzda. Ostali za stolom ga pogledae iznenaeno i zbunjeno. O. Z. Gar je upitao najmekim moguim glasom: Vi zamiljate plemstvo ovih zamkova kako juri u zbeg pred tim smenim epurenjem niih slojeva? Svakako, ukoliko uspeju da preive, odgovorio je Klaghorn utivo. Gospodin u poznim srednjim godinama, Klaghorn je bio krupan, snaan, prosede crne kose, upeatljivih zelenih oiju, izgleda koji je sugerisao veliku unutranju snagu pod vrstom kontrolom. Beanje po definiciji zahte-va izvesno smanjenje dostojanstva. Ukoliko O. Z. Gar moe izloiti elegantan nain za beaniju, bie mi drago da ga nauim, i svi ostali bi trebalo da budu tako obazrivi, jer bi nam to u danima koji dolaze moglo biti od velike koristi. Hagedorn se umeao pre no to je O. Z. Gar mogao uzvratiti. Ne skreimo sa teme. Priznajem da ne vidim kraja svemu cvome. Mekovi su se pokazali kao ubice. Kako moemo ponovo uzeti ubice u svoju slubu? Ali, ukoliko to ne uinimo, da tako kaem, uslovi e biti asketski sve dok ne pronaemo i obuimo novu radnu snagu za tehniare. Svemirski brodovi!, dreknuo je Ksanten. Moramo se odmah posta-rati za njih. ta, kako?, poeo je Bedri, gospodin tvrdih crta lica, Kako to misli ,da se postaramo'? Moraju biti zatieni od oteenja. ta bi drugo bilo? Oni su naa veza sa zaviajnim svetovima. Mekovi iz odravanja verovatno nisu napustili hangare, stoga, ukoliko ree da nas istrebe, htee da nas lie svemirskih brodova. Moda elite da odmarirate sa skrpljenom vojskom Kmetova i stavite hangare pod vrstu kontrolu? pitao je O. Z. Gar nadmenim glasom. Duga istorija rivalstva i obostrane mrnje postojala je izmeu njega i. Ksantena. To moe biti naa jedina nada, rekao je Ksanten. Ipak kako se neko bori sa gomilom Kmetova? Bolje da se privuem hangarima i ispitam situaciju. U meuvremenu, vi, i ostali sa vojnim iskustvom, moete primiti na sebe regrutovanje i obuku kmetovske milicije. S obzirom na to, poeo je O. Z. Gar, saekau razvoj nae tekue diskusije. Ako se pokae da tu lei optimalni smer, prirodno je da u maksimalno primeniti svoje sposobnosti. Ukoliko se vae sposobnosti najbolje ogledaju u pijuniranju Mekova, nadam se da ete biti dovoljno ljubazni da to isto i uinite. Dva gospodina su streljali oima jedan drugog. Prole godine njihovo neprijateljstvo gotovo da je kulminiralo dvobojem. Ksanten, lepo graen, visoki gospodin, nervozno aktivan, bee obdaren sa puno stila, ali se zbog preterane plahovitosti nije mogao smatrati apsolutno elegantnim. Tradicionalisti su ga smatrali brljivim, ukazujui na manire pokvarene jedva primetnom aljkavou i nedostatkom pedantnosti: ne ba najbolji izbor za vodu klana. Ksantenov odgovor O. Z. Garu bee blag i utiv: Bie mi drago da taj zadatak preuzmem na sebe. Poto je brzina od velike vanosti, rizikovau da me proglasite prenagljenim i otii u odmah. Nadam se da u se sutra vratiti sa izvetajem. Podigao se, izveo ceremonijalni naklon Hagedornu, uputio opti pozdrav veu i otiao.

3
Poao je do Kue Esleduna gde je imao stan na trinaestom nivou: etiri sobe sa
nametajem u stilu poznatom kao Peta Dinastija, nazvanom tako po epohi iz istorije Zaviajnih Planeta Altara, sa kojih se ljudska rasa vratila na Zemlju. Njegova sadanja drubenica, Araminta, gospa iz porodice Onvejn, bee izala

14

da obavi neke svoje poslove, to je sasvim odgovaralo Ksante-nu. Poto bi ga dobro ispitala, ne bi poverovala njegovom jednostavnom objanjenju, te bi ga radije osumnjiila za neki randevu u njegovom letnji-kovcu. Stvarno, postajalo mu je dosadno sa Aramintom, i sa razlogom je verovao u njena slina oseanja ili joj moda njegov visok poloaj nije omoguio da uestvuje u blistavim drutvenim dogaanjima onoliko koliko je oekivala. Nisu imali dece. Aramintina kerka iz prethodne veze bila je dodeljena njoj. Njeno drugo dete bi stoga moralo biti dodeljeno Ksante-nu, spreavajui ga da bude otac jo jednog. Ksanten je skinuo tradicionalnu utu odoru venika. Uz pomo jednog mladuneta Kmeta, obukao je tamnoute lovake pantalone sa crnim obrubom, crnu jaknu i crne izme. Stavio je crnu kapu od mekane koe, o rame okaio torbu u koju je strpao oruje: izuvijano seivo i energetski pitolj. Izlazei iz stana pozvao je lift i spustio se u oruaru na prvom podni-vou, gde bi ga obino usluio Mek inovnik. Sada je Ksanten, na svoje veliko gnuanje, bio primoran da proe iza tezge, i pretura tu i tamo. Mekovi su odneli veinu sportskih puaka, sve izbacivae kuglica i teke energetske puke. Teka situacija, pomislio je Ksanten. Na kraju je pronaao elini bi za bacanje, rezervno punjenje za svoj pitolj, komplet zapaljivih bombi i snaan durbin. Vratio se u lift, krenuo ka najviem nivou, zabrinuto razmiljajui o dugom penjanju u sluaju nekog kvara na mehanizmu, a bez Mekova da ga poprave. Pomislio je na zajapurena lica zadrtih tradicionalista kao to je Bedri i iscerio se. Burni dani dolaze! Stigavi na vrh krenuo je ka branicima i skrenuo ka sobi gde je bio radio. Obino su tri Mekovska strunjaka sedela prikljuena na aparaturu icama privrenim za njihove bodlje i beleila primljene poruke. Sada je pred ureajem stajao B. F. Robart, nesigurno petljajui po prekidaima, i nezadovoljno krivio usta. Ima li novosti? upitao je Ksanten. B. F. Robart mu se kiselo nasme-i. Izgleda da se oni sa druge strane razumeju u ovu prokletu zbrku isto kao i ja. Tek povremeno uhvatim glasove. ini mi se da Mekovi napadaju zamak Delora. Klaghorn je uao u sobu iza Ksantena. Da li sam vas dobro uo? Uniten zamak Delora? Jo nije uniten, Klaghorne. Ali kao da jeste. Delorini zidovi su neto malo bolji od ivopisnih mrvica. Gadna situacija! promrmljao je Ksanten. Kako razumna bia mogu da poine takvo zlo? Koliko u stvari malo znamo o njima, i posle svih ovih vekova! Jo dok je govorio shvatio je neumesnost svoje primedbe; Klaghorn je puno vremena posvetio prouavanju Mekova. in sam po sebi nije zapanjujui, rekao je Klaghorn kratko. To se dogaalo hiljadu puta u ljudskoj istoriji. Blago iznenaen time to Klaghorn ljudsku istoriju uzima za primer u sluaju niih bia, Ksanten je upitao: I nikada niste bili svesni ovog opakog aspekta mekovske prirode? Ne. Nikada. Zaista nikada. Klaghorn je delovao neskladno oseajan, mislio je Ksanten. Razumljivo, sve u svem'u. Klaghornove temeljne postavke iznete na zasedanju Ha-gedorna nikako nisu bile jednostavne, i Ksanten ih nikada nije niti shva-tao, niti potpuno odobravao ono to je trebalo da budu Klaghornovi stavovi;, no, bilo je jasno da je pobuna Mekova izmakla Klaghornu tlo pod nogama. Verovatno na gorko zadovoljstvo O. Z. Gara, koji je sigurno oseao svoje tradicionalistike stavove potvrenim. Klaghorn je saeto rekao: ivot kakav smo vodili nije mogao veno da traje. udo je da je i ovoliko potrajao. Verovatno je tako, ree Ksanten mirnim glasom. Uostalom, nije vano. Sve se menja. Ko zna? Kmetovi moda planiraju da nam zatruju hranu... Moram ii. Naklonio se Klaghornu, koji mu uzvrati odsenim pozdravom, i B. F. Robartu, i izaao iz sobe. Uspeo se spiralnim stepenitem gotovo merdevinama do gnez-da gde su ptice ivele u neopisivom neredu, zaokupljene kockanjem i svadanjem u svojoj varijanti aha, ija pravila behu neshvatljiva svakom gospodinu koji bi pokuao da ih razume. Zamak Hagedorn je drao stotine Ptica, za koje se brinula grupica napaenih Kmetova, veno izloena silnom ptiijem preziru. One behu dreava i brbljiva stvorenja crvene, ute i plave boje, sa dugim vratovima, trzaju-im radoznalim glavama, i sa uroenim bezobrazlukom koga ni najtvra disciplina ni nadzor nisu

mogli iskoreniti. Gledajui Ksantena, isputale su pravi hor kretavih pogrda: Neko hoe da se vozi! Opa, bato! Zato ti na-lickani dvonoci ne uzgajaju sami sebi krila? Drue moj, nikad ne veruj ptici. Podii emo te visoooko, a onda te utnuti dole gde pripada! Tiina! dreknuo je Ksanten. Treba mi est brzih, tihih Ptica za jedan vaan zadatak. Ima li sposobnih za tako neto? Cuj ti njega, ima li sposobnih! Ra, ra ra! Niko od nas nedelju dana nije leteo! Tiina? Dae-mo ti mi tiinu, ti uti i crni! E, onda doi. Ti. Ti. Ti, mudrooki. Ti tamo. Ti sa podignutim rame-* nom. Ti sa zelenom ubom. Ka koari. Ptice koje behu odreene poee da proklinju, vredaju, psuju Kmetove, pustie da im se napune kese za sirup, a zatim odlepetae do sedita ispletenog od prua gde ih je ekao Ksanten. Idemo u svemirsku luku kod Vinsene, rekao im je. Letite visoko i tiho. Tamo je neprijatelj. Moramo vi-deti kolika je teta na brodovima, ukoliko je uopte ima. U luku, hajde! Svaka Ptica je epala komad ueta zakaen za krovne grede iznad njihovih glava-, sedite bee podignuto sa iznenadnim trzajem sraunatim daKsantenu kljocnUjZubi, i tako odletee, cerei se, pro-klinjui se meusobno zbog zabuavanja u noenju tereta, verovatno se na taj nain navikavajui na zadatak. Letele su koordiniranim zamahivanjem trideset est pari krila. Na Ksantenovo olakanje, njihova dreka prestade; tiho su klizili ka jugu brzinom od pedeset ili ezdeset milja na sat. Popodne je prolazilo. Drevni seoski predeo, poprite tolikih dolazaka i odlazaka, tolikih trijumfa i tolikih propadanja, bee proaran dugim crnim oblacima. Gledajui nanie, Ksanten je pomislio kako Zemlja, iako je ovek poreklom sa ovog tla, i mada su njegovi direktni preci bili tu ve sedamsto godina, ipak izgleda kao strani svet. Razlog tome nije uopte bio tajanstven ili paradoksalan. Posle rata est Zvezda, Zemlja je tri hiljade godina leala sprena, nenaseljena izuzev aice izmuenih jadnika od kojih potekoe poluvarvarski Nomadi. A onda, pre sedam stotina godina, nekoliko bogatih Lordova Altara, podstak-nutih politikim nesuglasicama, ali i kapricom, odluie da se vrate na Zemlju. To je bilo poreklo devet velikih centara, plemstva koje ih je naseljavalo i radne snage specijalizovanih andromorfa. Ksanten je leteo iznad podruja gde su prouavaoci starina organizo-vali otkopavanja, i otkrili trg poploan belim kamenom, polomljeni obelisk, oborenu statuu. Prizor je, igrom asocijacije, podstakao Ksantenov um do zapanjujue vizije, toliko jednostavne pa ipak toliko velike, da je on sve oko sebe video novim oima. Vizija je bila Zemlja ponovo naseljena ljudima, zemlja obraena. Nomadi oterani nazad u divljinu. Sledeeg trenutka vizija izblede, i Ksanten je, posmatrajui kako nejasni obrisi stare Zemlje klize ispod njega, razmiljao o mekovskoj pobuni koja je tako naglo i neoekivano izmenila njegov ivot. Klaghorn je dugo tvrdio da nijedna ljudska organizacija ne moe trajati veno, sa zakljukom da to je organizacija sloenija, to je podlonija promenama. U tom sluaju, sedamstogodinji ustaljeni red u zamku Hagedorn toliko izvetaen, preteran i zamren koliko sam ivot moe biti postaje zapanjujua okolnost sama po sebi. Klaghorn je razradio ove teze. Poto je promena bila neizbena, govorio je da bi gospoda trebalo da ublae udarac preduhitrivi i kontroliui promene i ta doktrina bee vatreno napadana. Tradicionalisti su nazvali Klaghornove ideje proverenim zabludama, i ukazivali su na veliku stabilnost ivota u zamku kao na dokaz njegove odrivosti. Ksanten je naginjao prvo jednoj, pa drugoj strani, ne ulaui emocije u ijednu od njih. Ako nita drugo, O. Z. Garov tradicionalizam ga je gurnuo na Klaghornovu stranu. Sada je izgledalo da su dogaaji potvrdili Klaghorna. Promena je dola sa udarom maksimalne surovosti i nasilja. Naravno, bilo je jo pitanja na koja je trebalo odgovoriti. Zato su Mekovi izabrali ba ovaj trenutak za pobunu? Uslovi se nisu bitno promenili za poslednjih petsto godina i Mekovi nikad ranije nisu ispoljili nezadovoljstvo. U stvari, nisu nikada pokazali ikakvo oseanje mada ih niko nije ni pitao izuzev Klaghorna.

Ptice su skrenule ka istoku kako bi izbegle planine Balarat, na ijoj su zapadnoj strani stajale ruevine velikog grada, nikad pravilno identifikovanog. Ispod je leala Lucernska dolina, nekada davno bogata plodnom zemljom. Ako bi neko vrlo paljivo posmatrao, mogao je tu i tamo videti obrise

16

nekadanjih parcela. Napred su se videli hangari, u kojima su Mekovski tehniari odravali etiri svemirska broda koji behu zajedniko vlasnitvo Hagedorna, Danila, Morninlajta i Marivala, iako, zbog mnotva razloga, brodovi nisu nikada bili upotrebljeni. Sunce je zalazilo. Narandasto svetio je svetlucalo i treperilo na metalnim zidovima. Ksanten je dao instrukcije Pticama: Kruite nadole; sletite iza onog drvoreda, ali letite nisko tako da nas niko ne moe videti. Ptice sa ukruenim krilima krenue u spirali, sa est nezgrapnih vratova uperenih ka zemlji. Ksanten se pripremio za udarac. Ptice izgleda nisu bile sposobne da lagano slete kad god bi nosile gospodina. Kad je teret bio neto to je njima lino bilo vano, spustile bi se meko kao pahuljica. Ksanten je vesto zadrao ravnoteu, umesto tumbanja i kotrljanja koje su izvele ptice. Sve imate sirup, rekao im je. Odmarajte se: nemojte dizati buku; nemojte se svaati. Ukoliko se ne vratim do sutra uvee, vratite se u zamak Hagedorn i recite da je Ksanten ubijen. Nemaj straha! zakretae Ptice. ekaemo zauvek! U svakom sluaju do sutra uvee! Ako zapreti opasnost, ako te pritisnu ra, ra, ra! Samo pozovi Ptice! Ra! Gadne smo kad se naljutimo! Voleo bih da je tako, ree Ksanten. Ptice su najcrnje kukavice, to je opte poznato. Ipak, cenim nameru. Zapamtite moja uputstva, i nadasve budite tihe. Ne elim da me prepadnu i izbodu zbog vae dreke. Ptice ispustie uvreene zvuke: Nepravda, nepravda. Tihe smo k'o kamen! Dobro. Ksanten se brzo udaljio, inae bi urlale nove savete i ohrabrenja za njim.

4
Prolazei kroz umu, stigao je do ravne livade na ijem se kraju, oko stotinu
jardi dalje, nalazio zadnji deo prvog hangara. Stao je da razmisli. Nekoliko injenica je odluivalo. Prvo, Mekovi iz odravanja, sa metalnom strukturom koja ih je titila od radio-kontakata, moda jo nisu bili svesni pobune. Malo verovatno, zakljuio je, s obzirom na sve ostale paljivo razraene delove plana. Drugo, Mekovi su se, u stalnom meusobnom kontaktu, ponaali kao zajedniki organizam. Skup funkcionie bolje od svojih delova i pojedinac nije bio sklon preduzimljivosti. Stoga, budnost izgleda da nije bila na najviem nivou. Tree, ukoliko su oekivali da iko pokua da im direktno prie, sigurno bi najbriljivije osmatrali put kojim je on nameravao da proe. Ksanten je odluio da saeka u senci jo desetak minuta, kako bi zalazee sunce iza njegovih leda moglo zaslepiti eventualnog osmatraa. Deset minuta je prolo. Hangari, sjajni u poslednjim zracima sunca, izgledahu dugaki, visoki, potpuno tihi. Na livadi se dugaka zlatna trava talasala i povijala na sveem povetarcu. Ksanten je duboko udahnuo, podigao svoju torbu, proverio oruje i iskoraio. Nije mu palo na pamet da puzi kroz travu. Dospeo je do zadnjeg dela bez problema. Naslonivi uvo na metal nije uo nita. Doao je do oka, provirio: ni traga ivotu. Ksanten je slegnuo ramenima. Pa dobro, idemo ka vratima. Hodao je pored hangara, dok je zalazee sunce bacalo dugaku sen-ku ispred njega. Doao je do vrata koja su vodila u hangarske administrativne prostorije. Poto se oklevanjem nita ne bi dobilo, Ksanten je gurnuo vrata u stranu i uao. Kancelarije su bile prazne. Stolovi, za kojima su pre mnogo vekova sedeli nii inovnici, obraunavajui fakture i tovarne liste, behu prazni, uglaani, bez praine. Kompjuteri i banke informacija, crni emajl, staklo, beli i crveni prekidai izgledali su kao jue instalirani. Ksanten je priao prozoru koji je gledao ka unutranjosti hangara, zaklonjen siluetom broda. Nije video Mekove. Ali na podu hangara, poredani u pravilne redove i gomile bili su delovi i ureaji brodskog kontrolnog sistema. Servisne ploe su bile uklonjene i rupe su zjapile duboko u trup broda otkrivajui odakle su ureaji skinuti. Ksanten je iz kancelarije preao u hangar. Svemirski brod je bio onesposobljen, stavljen van upotrebe. Ksanten je zagledao vesto sloene

redove delova. Uglednici iz raznih zamkova su bili eksperti za prostorno vremenski transfer-, S.X. Rozenhoks od Maravala je ak izveo skup jednaina koje bi, primenjene na ureaje, ponitile problematini Hamusov efe-kat. Ali nijedan gospodin, makar u toj meri zaboravio na svoju ast te spustio ruku na alat, ne bi znao kako da zameni, povee i uklopi ureaje naslagane po podu hangara. Kada je zlehudi posao bio uraen? Nemogue je bilo odrediti. Ksanten se vratio u kancelariju, izaao napolje u sumrak i otiao do sledeeg hangara. Ni ovde nije bilo Mekova; i ovde je svemirskom brodu bio uklonjen upravljaki mehanizam. Ksanten je produio do treeg hangara, gde je situacija bila ista. U etvrtom hangaru uo je slabane zvuke neke aktivnosti. Uavi u kancelariju i pogledavi kroz prozor, zatekao je Mekove koji su radili sa svojom uobiajenom tedljivou u pokretima, u gotovo potpunoj tiini koja je bila zastraujua. Ksanten, ve iznerviran zbog svog kukavikog unjanja kroz umu, postade razjaren prizorom hladnokrvnog razaranja njegove imovine. Zakoraio je pravo u hangar. Pljesnuvi se po butini kako bi privukao panju, povikao je otrim glasom: Vratite te delove na svoje mesto. Kako se usuujete, gamadi jedna, da se tako ponaate? Mekovi su okrenuli svoja bezizraajna lica, prouavajui ga crnim grozdovima soiva smetenim sa obe strane svojih glava. ta? Ksanten povika. Vi oklevate? Izvukao je svoj elini bi, obino vie simbolini dodatak nego kazneno sredstvo, i pucnuo njime o pod. Izvrite! Ovoj smenoj pobuni doao je kraj. Mekovi su i dalje oklevali i napetost je visila u vazduhu. Bili su tihi, iako su meusobno razmenjivali poruke, procenjujui situaciju, donosei zakljuke. Ksanten im to nije mogao dopustiti. Poao je napred, vitlajui biem, udarajui na jedino mesto gde su Mekovi oseali bol: njihovo vorno-vato lice. Na posao, urlao je. Fina ste mi vi ekipa za odravanje. Bolji ste kao ekipa za unitavanje. Mekovi se oglasie svojim karakteristinim tihim zvidukanjem koje je moglo znaiti bilo ta. Popadali su unazad, i tad Ksanten uoi jednog koji je stajao na vrhu stepenita koje je vodilo u brod: Meka veeg od ijednog Ksantenu do tada poznatog, i unekoliko drugaijeg. Taj Mek je nianio iz-bacivaem kuglica u njegovu glavu. Ksanten je odmerenim pokretom oi-nuo Meka koji je skoio napred s noem, i bez nianjenja opalio i unitio Meka na vrhu stepenica, dok mu je kuglica prozujala pored glave. Uprkos tome, drugi Mekovi se odluie za napad. Mirno se kreui pored trupa broda, Ksanten ih je prezrivo obarao onako kako su pristizali, pomerivi se jedanput kako bi izbegao komad metala, i drugi put zgrabivi baeni bode i zabivi ga u lice vlasniku. Mekovi ustuknue i Ksanten je pretpostavljao da se dogovaraju o drugoj taktici: moda da se povuku po oruje, ili da ga ukljete negde u hangaru. U svakom sluaju, ovde se nita vie nije dalo uiniti. Poigrao se biem i raistio sebi put do kancelarije. Dok su alatke i metalne poluge udarale o prozor iza njega, on se proetao kroz kancelariju i izaao u no. Nije se osvrtao. Dizao se pun mesec, veliki uti krug, mutnog afranskog sjaja, kao starinska lampa. Mekovske oi nisu bile dobro prilagoene gledanju po mraku i Ksanten je ekao pored vrata. Mekovi poee da izlaze i Ksanten ih je sekao po vratovima onako kako su nailazili. Mekovi se povukoe u unutranjost hangara. Briui seivo, Ksanten je krupnim koracima krenuo putem kojim je doao, ne gledajui ni levo, ni desno. Zastao je. No je tek bila poela. Neto mu je zagolicalo um: prisetio se Meka koji je pucao iz izbacivaa. Taj je bio vei, verovatno i tamnije bronzan, ali, to je bilo vanije, ispoljio je nekakvu sigurnost, gotovo autoritet iako je takva re, upotrebljena u vezi sa Mekovima, bila neprilina. S druge strane, neko je morao isplanirati pobunu, ili bar zapoeti taj proces. Moda bi vredelo nastaviti izvianje, iako je prvobitni zadatak bio obavljen. Ksanten se okrenuo i poao preko sletne piste ka barakama i garaama. Opet je, mrtei se od nezadovoljstva, osetio potrebu da se ponaa po sopstvenom nahoenju. Kakva su to vremena kad se gospodin mora unja-ti da bi izbegao takve kao to su Mekovi. Prikrao se garaama, gde je est teretnih kola snage dremuckalo. Ksanten ih je pregledao. Sva su bila iste vrste, metalni ram sa etiri toka i otricom za pomeranje zemlje na prednjem delu. Tu blizu mora da se nalazilo

18

skladite sirupa. Ubrzo je naao sanduk u kome je bilo puno kontejnera. Natovario je desetak na oblinja kola i izbuio ostale svojim noem, tako da je sirup iscurio na zemlju. Mekovi su se koristili sirupom neto drugaijeg sastava, i njihov trebalo je da bude na drugom mestu, verovatno u barakama. Ksanten se popeo na teretna kola, okrenuo klju za buenje, pritisnuo dugme, kreni povukao ruicu za kretanje tokova unazad. Teretna kola su pola. Ksanten ih je zaustavio i okrenuo tako da su gledala prema barakama. Isto je uinio i sa trima preostalim kolima, i sva ih pokrenuo, jedna za drugim. Krenue uz buku. Noevi su prosekli metalne zidove baraka, krov se nagnuo. Teretna kola snage su nastavila, drobei sve na svom putu. Ksanten je zadovoljno klimnuo glavom, i vratio se do kola koja je sauvao za svoju upotrebu. Popevi se na sedite, ekao je. Nijedan Mek nije izaao iz baraka. Oito su bile prazne, sa elom ekipom uposlenom u han-garu. Ipak, skladite sirupa bilo je uniteno. Mnogi e poumirati od gladi. Iz pravca hangara doao je jedan Mek, sigurno privuen zvucima lomljave. Ksanten se pognuo na seditu dok je ovaj prolazio, obavio mu bi oko masivnog vrata i snano povukao. Mek se sruio na zemlju. Ksanten je skoio dole i uzeo Mekov pitolj. To je bio jo jedan veliki Mek, i sada je Ksanten video da je ovaj bez kese za sirup Mek u prirodnom stanju. Zapanjujue! Kako je stvor preiveo? Iznenada je iskrslo mnogo pitanja, a moglo se odgovoriti na malo njih. Stojei iznad Mekove glave, Ksanten je odsekao dugake antenske iljke koji su izbijali sa Mekovog te-mena. Sad je stvorenje bilo odvojeno od ostalih; situacija koja bi i naj: vreg Meka sigurno bacila u oajanje. Ustani! naredio je Ksanten. Penji se na zadnji deo kola! Pucnuo je biem radi naglaavanja. U poetku se inilo kao da je Mek nesposoban da ga razume, onda je zazvidao jednom ili dvaput i posluao. Ksanten se popeo na sedite, pokrenuo kola i poao ka severu. Ptice nee biti u stanju da prenesu i njega i Meka ili bi u svakom sluaju kukale i alile se tako kretavo, da je bolje bilo poverovati u to odmah. One e moda ekati, a moda i nee, do dogovorenog vremena sutra uvee. Po svojoj prilici, prenoie na drvetu, probuditi se vrlo neraspoloene i odmah odleteti nazad u Hagedorn. Cele noi su teretna kola angrljala, sa Ksantenom na prednjem seditu i njegovim zarobljenikom uurenim pozadi.

5
Plemstvo iz zamkova, sigurnosti radi, nije volelo da luta nou u prirodi, iz razloga
koje su neki, ismevajui ih, nazivali praznovernim strahovima. Putnici koje bi no uhvatila medu raspadnutim ruevinama priali bi o potonjim vizijama: udnoj muzici koju bi uli, o cviljenju kad nema meseine, o udaljenim trubama avetinjskih lovaca. Drugi bi videli bleda svetla, prikaze koje dugakim koracima jure kroz umu-, i Hod Opatija, sada vlana rui-na, bee poznata po beloj vetici i upozoravajuoj zvonjavi koju je proizvodila. Bilo je poznato na stotine takvih sluajeva. Dok su se tvrdoglavi pod-smevali, niko nije nepotrebno putovao tim krajevima nou. Zaista, ako su stvarno duhovi poseivali te predele tragedije i jada, onda bi predeli stare Zemlje morali biti dom bezbrojnim duhovima i avetima; posebno taj region gde se Ksanten vozio, gde svaka stena i livada, svaka dolina i brdo behu vrsto nabijeni ljudskim iskustvom. Mesec se podigao visoko. Teretna kola snage su tandrkala po drvenom putu, ispucale betonske ploe bile su blede pod meseinom. Dvaput je Ksanten video treperava narandasta svetla sa strane, a jednom mu se uinilo da vidi visoku, mirnu priliku, koja ga je utke posmatrala dok je prolazio. Uhvaeni Mek je, Ksanten je to nasluivao, sedeo smiljajui neku pakost. Bez svojih antena mora da se oseao obezglavljeno i pometeno, ali je Ksanten sebi rekao da ne srne dremati. Put je vodio kroz grad, ije su pojedine zgrade jo uvek stajale. ak ni Nomadi tu nisu nali sklonite, plaei se ili ustajalog vazduha ili atmosfere jada. Mesec je dostigao zenit. Pejza se irio u stotinama tonova srebrne, crne i sive boje. Gledajui oko sebe, Ksanten je razmiljao kako, i pored svih zadovoljstava civilizovanog ivota, ipak ima neto da se kae i za prostranstvo i jednostavnost nomadske zemlje... Mek se pritajeno pokrenuo. Ksanten se nije ni osvrnuo. Pucnuo je biem kroz vazduh. Mek se umirio. Celu no su teretna kola snage ila po starom putu, dok je mesec tonuo ka

zapadu. Horizont na istoku je zasijao zelenom i utom bojom, i uskoro, dok je bledi mesec nestajao iza udaljene linije planina, izae sunce. U tom trenutku Ksanten sa desne strane spazi pramen dima. Zaustavio je kola. Stojei na seditu ispruio je vrat i spazio nomadski kamp otprilike etvrt milje udaljen. Mogao je razaznati trideset ili etrdeset atora razliitih veliina, tuce dotrajalih teretnih kola snage. Uinilo mu se da na atamanovom visokom atoru vidi poznati crni znak. Ako je tako, onda je ovo trebalo da bude pleme koje je, ne tako davno, ulo na hage-dornski posed, i kojeg je O. Z. Gar odbio. Ksanten je seo, popravio svoju odeu, stavio kola u pogon i usmerio ih ka kampu. Stotinu ljudi u crnim ogrtaima, visokih i tankih kao lasice, posmat-rahu njegov dolazak. Tuce njih je skoilo i uperilo strele u napetim lukovima ka njegovom srcu. Ksanten ih je oinuo kratkim nadmonim pogledom, dovezo kola do atamanovog atora i stao. Ustao je. Atamane, pozvao je. Da li si budan? Ataman je razmakao platno koje je zatvaralo njegov ator, piljio za kratko, i izaao. Kao i ostali, i on je nosio odeu od mlitave crne tkanine, koja je pokrivala i glavu i telo. Njegovo lice se promolilo kroz etvrtasti otvor: plave oi blizu smetene, groteskno dug nos, brada izduena, kriva i iljata. Ksanten ga pozdravi otrim klimanjem glave. Gledaj ovo. Pokazao je palcem ka Meku u zadnjem delu kola. Ataman je skrenuo pogled, prouavao Meka desetak sekundi, i vratio se paljivom posmatranju Ksantena. Njegova vrsta se pobunila protiv gospode, rekao je Ksanten. U stvari, ubijaju sve ljude na Zemlji. Zato mi iz zamka Hagedorn inimo ovu ponudu Nomadima. Doite u zamak Hagedorn. Hraniemo vas, obui i naoruati. Nauiemo vas disciplini i vetini formalnog ratovanja. Tada emo unititi Mekove isterati ih sa Zemlje. Posle te akcije, nauiemo vas tehnikim vetinama, i moi ete ostvariti unosne i zanimljive karijere u slubi Zamka. Ataman u prvom trenutku nije nita odgovorio. A onda se njegovim vetrom izbrazdanim licem rairi divlji osmeh, i on progovori glasom koji iznenadi Ksantena izvrsnom modulacijom. Znai, vae zveri su konano krenule da vas raskomadaju. teta to su tako dugo ekale. U redu, sve to ide nama u korist. I vi i oni ste stran svet i pre ili kasnije pocrkaete zajedno. Ksanten se pravio da ne shvata. Ako sam vas pravilno razumeo, vi tvrdite da se, suoeni sa napadom stranaca, svi ljudi moraju boriti zajedno; a onda, posle pobede, da i dalje saraduju do svog zajednikog napretka; jesam li u pravu? Atamanov osmeh se nije izgubio. Vi niste ljudi. Samo smo mi, sa tla Zemlje i vode Zemlje, ljudi. Vi i vai uvrnuti robovi ste zajedno stranci. elimo vam uspeh u obostranom klanju. U redu, zakljuio je Ksanten, uo sam vas dobro. Apeli vaoj lojalnosti nemaju efekta, to je bar jasno. A kako stoji stvar sa vaim interesima? U sluaju da Mekovi ne uspeju da unite plemstvo u zamkovima, okrenue se protiv Nomada i pobiti vas bez po muke. Ako nas napadnu, ratovaemo protiv njih, rekao je ataman. U suprotnom, pustiemo ih da rade ta im je volja. Ksanten je zamiljeno pogledao u nebo. Mi bismo, i pored svega, bili voljni da primimo grupu Nomada u slubu zamka Hagedorn, da budu jezgro iz koga se vea i svestranija grupa moe oformiti. Jedan Nomad sa strane se oglasi napadno uvredljivim glasom: Ti e priiti na svoja leda kesu gde e moi da sipa sirup, a? Ksanten mu odgovori mirnim glasom: Sirup je vrlo hranljiv i zadovoljava sve telesne potrebe. to ga onda sam ne koristi? Ksanten ga nije udostojio odgovora. Ataman je progovorio: Ako elite da nas snabdete orujem, uzeemo ga, i upotrebiti protiv onog ko nas bude napao. Ali ne oekujte da emo vas braniti. Ako se plaite za svoje ivote, napustite zamkove i postanite Nomadi. Plaimo za svoje ivote? uzviknuo je Ksanten. Kakva glupost. Nikada! Zamak Hagedorn je neosvojiv, kao i Danil, a i veina drugih zamko-va. Ataman je odmahnuo glavom. Moemo zauzeti Hagedorn kad god to poelimo, i sve vas papagaje pobiti na spavanju. ta? povikao je uvredeno Ksanten. Je V ti to ozbiljno? Sigurno. Po mrklom mraku poslali bismo oveka na velikom zmaju, i spustili ga na bedem. Dobacio bi nam konopac, pridrao merdevine i za petnaest minuta zamak bi bio zauzet. Ksanten se poeao po bradi. Pametno, ali nepraktino. Ptice bi otkrile takvog

20

zmaja ili bi vetar opao u kritinom trenutku.... No, sve to nije vano. Mekovi ne lete zmajevima. Oni planiraju da krenu na Hagedorn i Danil a onda, ne uspevi, poi e da love Nomade. Ataman se pomerio za korak unazad. Pa ta? Preiveli smo sline napade ljudi iz Hagedorna. Sve same kukavice. Kad bismo imali isto oruje, naterali bismo vas da jedete prainu kao to i prilii bednim psima. Ksanten je podigao obrve u elegantnom preziru. Bojim se da se zaboravljate. Obraate se vodi klana iz zamka Hagedorn. Samo me umor i dosada spreavaju da vas kaznim ovim biem. Bah, rekao je ataman. Mahnuo je prstom ka jednom svom strelcu. Proburazi ovo bezobrazno lordovsko stvorenje. Strelac je odapeo strelu, ali Ksanten je bio spreman. Opalio je iz energetskog pitolja, unitavajui strelu, luk i streleve ruke. Rekao je: Vidim da vas moram nauiti osnovnom potovanju radi vaeg dobra; to znai bi. epavi atamana za glavu, obavio je vesto bi jednom, dvaput, triput oko uskih ramena. Ovo je dovoljno. Ne mogu vas prisiliti na borbu, ali bar mogu da zahtevam dostojno potovanje od prljavih smrdljivih buba. Sko-id je na tlo i, zgrabivi atamana, ubacio ga u kola pored Meka. Zatim je, kreui kola, napustio kamp bez ijednog pogleda preko ramena, dok mu je naslon sedita titio leda od strela atamanovih oamuenih podanika. Ataman se slomljeno pridigao, potegao svoj bode. Ksanten lagano okrenu glavu. Pripazi se ili u te vezati za kola, pa e trati po praini. Ataman je oklevao, pljucnuo kroz zube, povukao se. Pogledao je svoj bode, okrenuo ga i mrmljajui vratio u korice. Kuda me vodi? Ksanten je zaustavio kola. Dovde. Samo sam eleo da napustim tvoj kamp dostojanstveno, bez izvrdavanja i izbegavanja kie strela. Moe da sides. Verujem da jo uvek odbija da stavi svoje ljude u slubu zamka Hagedorn? Ataman jo jednom pljucnu kroz zube. Kada Mekovi unite zamko-ve, mi emo unititi Mekove. Zemlja e biti oiena od stvari sa zvezda jednom zauvek! Vi ste banda neposlunih divljaka. Vrlodobro, vrati se u svoj kamp. Promisli dobro pre no to sledei put pokae nepotovanje vodi klan i/ zamka Hagedorn Bah, promrmljao je ataman. Skoivi sa kola, uputio se nazad ka svom kampu. Nije se osvrtao.

6
Oko podneva je Ksanten stigao u Udaljenu dolinu, granicu hagedor-nskog poseda. U blizini je bilo selo Pokajnika, buntovnih i neuresteninih po miljenju plemstva iz zamka, i udne grupe u svakom pogledu. Neki od njih su u svoje vreme bili izuzetno cenjeni i obrazovani ljudi, na visokim poloajima, dok drugi pak behu osobe bez asti i reputacije; a priklanjali su se najekstremnijoj i najudnijoj filosofiji. Sada su svi radili teke poslove, nimalo razliite od onih namenjenih Kmetovima, i izgledalo je da nalaze neko perverzno zadovoljstvo u onome to bi po standardima zamka bila beda, prljavtina i degradacija. Kao to se moglo i oekivati, njihovi stavovi uopte ne behu homogeni. Neki bi bili bolje opisani kao, 'nekonformisti', a drugi pak, manjina, za-lagahu se za dinamian program. Izmeu zamka i sela bilo je malo saradnje. Povremeno bi Pokajnici trampili voe ili obraeno drvo za alat, eksere, lekove; ili bi plemstvo dolo na izlet da posmatra Pokajnike u pesmi i igri. Ksanten je bio u selu vie puta prilikom takvih izleta i bio je privuen prirodnim armom i neformal-nou igara tog sveta. Sada, prolazei blizu sela, Ksanten je skrenuo na stazu koja je vodila kroz visoku kupinovu ivicu. Izbio je na mali proplanak gde su pasle ovce i goveda. Ksanten je zaustavio kola u senci i video da je meina sa sirupom puna. Pogledao je nazad ka svom zarobljeniku. ta je sa tobom? Ako ti treba sirup, napuni se. Ali, ne ti nema kesu ime se onda hrani? Blatom? Ogavna hrana. Bojim se da nita unaokolo nije dovoljno bljutavo za tvoj ukus. Sisaj sirup ili vai travu, kako ve hoe. Samo nemoj da odluta predaleko od kola, jer te paljivo drim na oku Mek, sedei pogrbljen u uglu, nije davao znake da je shvatio, niti se pomakao da iskoristi Ksantenovu ponudu. Ksanten je otiao do vedra s vodom. Drei ruke pod mlazom koji je izbijao iz olovne esme, umio se i otpio gutljaj iz skupljenih aka. Okrenuvi se, video je da mu se pribliilo desetak ljudi iz sela Jednog je dobro znao, oveka koji je mogao postati Godalming, ili ak Ori, da se nije zarazio

pokajnitvom. Ksanten je utivo pozdravio. O. G. Filidore. To sam ja, Ksanten. Ksanten, naravno. Ali ovde nisam vie O. G. Filidor, dovoljno je i Filidor. Ksanten se naklonio. Moje izvinjenje. Zanemario sam punu .strogost vae neformalnosti. Potedi me svoje mudrosti, ree Filidor. Zato nam dovodi tog os-trienog Meka? Da ga usvojimo, pretpostavljam? Ovo je bila aluzija na praksu plemstva da dovodi prekobrojnu decu u selo. Ko sada mudruje? Ali jo niste uli novosti? Novosti ovde poslednje stignu. Nomadi su bolje obaveteni. Pripremite se za iznenaenje. Mekovi su se pobunili protiv zamkova. Halikon i Delora su uniteni, svi pobijeni, a moda i drugi do sada. Filidor je odmahnuo glavom. Nisam iznenaen. Pa, onda, zar niste zabrinuti? Filidor je razmislio. Donekle. Nai planovi, nikad lako izvodljivi, postaju ostvarivi tee no ikad do sad. ini mi se, rekao je Ksanten, da se suoavate sa ozbiljnom i neposrednom opasnou. Mekovi sigurno nameravaju da ljudima zatru svaki trag. Neete izbei. Filidor je slegnuo ramenima. Razumljivo da postoji opasnost... Ve-aemo i odluiti ta da uinimo. Izneu predlog koji e vam moda zazvuati primamljivo, ree Ksanten. Naa prva briga, naravno, jeste suzbijanje pobune. Postoji najmanje tuce pokajnikih komuna, sa ukupno dve do tri hiljade ljudi moda i vie. Predlaem da regrutujemo i obuimo vrhunski disciplinovanu jedinicu, opremljenu iz arsenala zamka Hagedorn, vodenu hagedornskim najboljim vojnim teoretiarima. Filidor je buljio u njega sa nevericom. Vi oekujete da emo mi, Pokajnici, postati vai vojnici? Zato da ne? upitao je Ksanten iskreno. I vai ivoti su u pitanju, kao i nai. Niko ne umire vie no jednom. Sad je Ksanten pokazao zaprepaenje. Kako? Moe li ovo govoriti bivi gospodin Hagedorna? Je li to lice koje ovek od ponosa i hrabrosti okree opasnosti? Da li je ovo as istorije? Naravno da nije. U ovome ne treba da vas savetujem obrazovani ste kao i ja. Filidor je klimnuo glavom. Znam da istorija oveka nisu njegovi tehniki trijumfi, njegova ubijanja, njegove pobede. To je sklop, mozaik trilio-na komadia, sporazum svakog oveka sa svojom saveu. To je prava istorija rase. Ksanten je napravio lagan pokret. O. G. Filidore, silno uproujete. Smatrate li me glupim? Postoje mnoge vrste istorije. One se nadopunjuju. Vi istiete moralnost. Ali u temeljnoj postavci morala nalazi se opstanak. Ono to pomae opstanku je dobro, ono to povlai smrt je loe. Lepo reeno! kazao je Filidor. Ali dopusti mi da izloim parabolu. Treba li narod od milion bia da uniti jedno stvorenje koje e u suprotnom sve njih zaraziti smrtonosnom boleu? Da, rekao bi ti. Jo jednu. Deset izgladnelih zveri te juri, da bi mogle jesti. Da li e ih ubiti da spase svoj ivot? Da, kazae ti opet, iako e ubiti vie nego to e sauvati. Jo jednu: ovek ivi u kolibi u usamljenoj dolini. Stotine svemirskih brodova slete s neba, i pokuaju da ga unite. Treba li on da uniti te brodove u sa-moodbrani, iako je on jedan, a njih je stotine hiljada? Verovatno e rei da. ta onda ako ceo jedan svet, cela rasa stvorenja, krene protiv jednog oveka? Treba li sve da ih pobije? ta ako su napadai ljudi kao i on? ta ako je on stvorenje iz prethodnog primera, koje e ih u suprotnom sve zaraziti? Vidi, nema podruja gde samo jedno merilo vredi. Tragali smo i nita nismo nali. Stoga, rizikujui greh protiv Opstanka, mi u krajnjem sluaju ja; mogu govoriti samo u svoje ime biram moralnost koja me bar ostavlja mirnog. Ja ne ubijam nikog. Ja ne unitavam nita.., Bah, ree Ksanten prezrivo. Ako vod Mekova ue u ovu dolinu i pone da ubija vau decu, vi ih neete braniti? Filidor je stegao usne, okrenuo se. Drugi ovek je progovorio. Filidor je definisao moralnost. Ali ko je apsolutno moralan? Filidor ili ja, ili vi moe u takvom sluaju napustiti svoju'moralnost. Filidor je rekao: Pogledaj oko sebe. Ima li ikog koga poznaje? Ksanten je zagledao lica. U blizini je stajala devojka izuzetne lepote. Nosila je beli haljetak a u tamnoj kovrdavoj kosi, koja joj je padala na ramena, nosila je crveni cvet. Ksanten je klimnuo glavom. Vidim devojku koju je O. Z. Gar eleo da uvede u svoje kuno vlasnitvo u zamku.

22

Tano tako, ree Filidor. Sea li se okolnosti? Vrlo dobro, zaista, ree Ksanten. Bila je primedba od strane Vea uglednika ako ni zbog eg drugog, ono zbog pretnje naim zakonima populacione kontrole. O. Z. Gar je nameravao da prekri zakon zbog svojih interesa. Ja drim Fane, rekao je. Kad drim est ili ak osam niko ne izusti ni re protesta. Nazvau ovu devojku Fanom i drau je medu ostalima. Ja i ostali smo protestovali. Gotovo da je i dvoboj izbio oko toga. O. Z Gar je bio primoran da ostavi devojku. Bila je data meni na uvanje i ja sam je doveo u Udaljenu dolinu. Filidor klimnu glavom. Sve je tano. Pa mi smo pokuali da odvratimo Gara. Odbio je da bude odvraen, i pretio nam svojom lovakom silom od moda trideset Mekova, Stajali smo po strani. Da li smo moralni? Da li smo jaki ili slabi? Ponekad je bolje, ree Ksanten, ignorisati moralnost. ak iako je O. Z. Gar Gospodin, a vi Pokajnici... Slino kao u sluaju Mekova. Oni unitavaju zamkove, i sve ljude na Zemlji. Ako moralnost znai slepo pri-hvatanje, onda se moralnosti treba odrei. Filidor se kiselo nasmei. Kakve li situacije. Mekovi su ovde, kao i Kmetovi i Ptice i Fani, svi izmenjeni, transportovani i porobljeni radi ljudskog zadovoljstva. Zaista, to je injenica koja ini nau krivicu, koju moramo okajati. A sad traite od nas da uveamo svoju krivicu Pogreno je previe mozgati nad prolou, rekao je Ksanten. Ipak, ako elite da sauvate svoju mogunost za mozganje, predlaem da sada napadnete Mekove, ili da bar naete utoite u zamku. Ja ne, ree Filidor. Moda e ostali odluiti da urade tako. ekaete da budete ubijeni? Ne. Ja i mnogi drugi nai emo utoite u udaljenim planinama. Ksanten se pope na teretna kola snage. Ukoliko se predomislite, doite u zamak Hagedorn. Otiao

je.

Drum je nastavljao kroz dolinu, savijao oko brda, preao greben. Daleko napred, ocrtan naspram neba, izdizao se zamak Hagedorn.

7
ICsanten je podneo izvetaj veu.
Svemirski brodovi se ne mogu koristiti. Mekovi su ih uinili potpuno neupotrebljivim. Svaki plan da izmolimo pomo Zaviajnih Svetova je lien smisla. To su tune vesti, namrteno ree Hagedorn. U redu, toliko o tome Ksanten je nastavio. Vraajui se teretnim kolima snage sreo sam pleme Nomada. Pozvao sam atamana i objasnio mu prednosti sluenja zamku Hagedorn. Nomadi, plaim se, oskudevaju i u ljubaznosti, i u poslunosti. Ataman je tako nabusito odgovorio da sam otiao sa zgraavanjem. U Udaljenoj dolini posetio sam selo Pokajnika, i predloio slino, ali bez veeg uspeha. Oni su toliko idealisti koliko su Nomadi prostaci. I jedni i drugi imaju nameru da bee. Pokajnici su priali o izbeglitvu u planinama. Nomadi e se verovatno povui u stepe. Bedri je frknuo. Kako e im bekstvo pomoi? Moda e dobiti nekoliko godina ali Mekovi e sigurno pronai i poslednjeg od njih; metodini su. U meuvremenu, mrzovoljno se javio O. Z. Gar, mogli smo ih orga-nizovati u sposobne borbene trupe, u korist svih nas. Pa dobro, neka propadnu. Mi smo na sigurnom. Na sigurnom da, ree Hagedorn mrano. Ali ta kad nestane energije? Kad se liftovi pokvare? Kad cirkulacija vazduha stane pa se budemo ili guili ili smrzavali? ta tada? O. Z. Gar je strogo odmahnuo glavom. Moramo se oeliiti za nedolina sredstva za nevolju. Naravno, i tu emo se drati dostojanstveno. Ali maine u zamku su neoteene i ja oekujem mala pogoranja ili kvarove za otprilike pet ili deset godina. Do tada se svata moe dogoditi. Klaghorn, koji je sedeo nezainteresovano zavaljen u svom seditu, napokon je progovorio: U sutini, to je pasivan program. Kao i povlaenje Nomada i Pokajnika, i on gleda vrlo malo iza sadanjeg trenutka. O. Z. Gar je progovorio paljivo utivim glasom. Klaghorn dobro zna da ni zbog koga ne odstupam od utive iskrenosti, kao i optimizma i direk-tnosti: ukratko, suta sam suprotnost pasivnosti. Ali odbijam da udostojim glupu malu nezgodu ozbiljne panje. Kako on moe oznaiti taj postupak pasivnim? Da li cenjena i vredna glava

Klaghornovih ima predlog koji efektnijej odrava na status, nae standarde, nae samopotovanje? Klaghorn je lagano klimnuo glavom, sa blagim polusmekom koji se O. Z. Garu uinio gnusno samozadovoljnim. Postoji jednostavan i delotvo-ran metod pomou kojeg se Mekovi mogu poraziti. U redu! povika Hagedorn. emu oklevanje? ujmo ga! Klaghorn je pogledao po stolu presvuenom crvenim somotom, zagledajui sva lica: ravnoduni Ksanten; Bedri, sa miiima ukoenim u podrugljivom smeku na krupnom, krutom licu; stari Izet, zgodan, uspravan i vitalan kao najivahniji kadet; Hagedorn, izmuen, natmuren, sa vidljivom unutranjom zabrinutou; elegantni Gar; Overvil, koji besno razmilja o neprilikama u budunosti; Ori, to se igra svojom tablicom od slonovae, dosaujui se, snuden i poraen: ostali su pokazivali razliite aspekte sumnji, zlih slutnji, oholosti, duboke mrnje, nepanje; a u sluaju Floja, blagi smeak ili imbecilni kez, kako ga je Izet kasnije nazvao smiljen da pokae njegovu totalnu nepovezanost sa elom dosadnom tematikom. KlaghorrNje razmotrio sva lica, i odmahnuo glavom. Ne elim da u. ovom trenutku povedemo raspravu o planu, poto se bojim da ne bi uspeo. Ali moram naglasiti da, ak i ako preivimo napad Mekova, zamak Hagedorn ne moe biti kao pre. Bah! progunda Bedri. Gubimo dostojanstvo, postajemo smeni, ak i zato to raspravljamo o zverima. Ksanten se uzbudio. Neprijatna tema, ali upamtite: Halikon je uniten, i Delora, i ko zna ko jo? Ne zabijajmo glave u pesak. Mekovi nee ieznuti samo zato to ih ignoriemo. U svakom sluaju, ree O. Z. Gar, Danil je siguran i mi smo sigurni. Drugim ljudima, ukoliko ve nisu pobijeni, bilo bi dobro da nas posete dok traju neprijatnosti, ukoliko mogu pred sobom opravdati ponienje bega. Ja lino verujem da e nam Mekovi uskoro doi na kolenima, eljni da se vrate svojim poslovima. Hagedorn je snudeno odmahnuo glavom. Teko mi je da poveru-jem u to. U redu, zakljuiemo sastanak. Radio-komunikacioni sistem bio je prvi u velikom nizu hagedornskih elektrinih i mehanikih sprava koji se pokvario. Kvar je izbio tako brzo i potpuno da su neki teoretiari, posebno I. K. Hard i Jugeus, pretpostavljali sabotau od strane Mekova u odlasku. Ostali su napominjali da sistem nikada nije bio apsolutno pouzdan, da su i sami Mekovi bili prinueni da stalno neto majstoriu sa strujnim kolima, tako da je kvar jednostavno bio posledica loeg odravanja. Hard i Jugeus su pregledali glomaznu maineriju, ali uzrok kvara nije otkriven. Posle pola sata dogovaranja sloili su se da bi svaki pokuaj da se popravi sistem za-htevao kompletno preureenje i prepovezivanje, to bi pak iziskivalo konstrukciju novih mernih i kalibracionih sprava, i proizvodnju potpuno nove vrste komponenata. To je jednostavno nemogue, tvrdio je Jugeus u svom izvetaju veu. ak bi i najjednostavniji upotrebljiv sistem zahtevao nekoliko godina tehnike obuke. Ne postoji nijedan raspoloivi tehniar. Stoga moramo saekati mogunost nabavke obuenog i raspoloivog osoblja. Kad pogledamo unazad, rekao je Izet, najstariji medu stareinama klanova, jasno je da u mnogo sluajeva uopte nismo bili predostroni. Nije bitno to to su ljudi sa Zaviajnih Svetova prostaci. Neko otroumniji od nas bi odravao vezu meu svetovima. Nedostatak otroumnosti i predostronosti nije bila injenica koja nas je odvratila, rekao je Klaghorn. Komunikacija je zapostavljena jednostavno zato to rani lordovi nisu eleli da Zemlja bude pretrpana skorojeviima sa Zaviajnih Svetova. Jednostavno zato. Izet se iskaljao i spremao se da odgovori, ali je Hagedorn brzo nastavio. Na nesreu, kako nam je Ksanten ispriao, svemirski brodovi su van upotrebe. Dok neki medu nama imaju opirno teoretsko znanje, opet dolazimo do rukovanja alatom. ak i kad bi hangari i brodovi bili pod naom kontrolom. O. Z. Gar je istupio. Dajte mi est vodova Kmetova i est teretnih kola snage opremljenih tekim energo-topovima i povratiu hangare. Nee biti potekoa. Bedri je rekao: Pa, evo poetka, napokon. Pomagau u obuci Kmetova, i iako nita ne znam o rukovanju topom, raunajte na svaki savet koji mogu dati. Hagedorn je pogledao po grupi, namrtio se, protrljao bradu. Postoje tekoe u tom programu. Prvo, raspolaemo samo jednim teretnim kolima snage kojima se Ksanten vratio sa svog izvianja. Onda, ta je sa naim energo-topovima? Da li ih je

24

iko pregledao? Mekovi su bili zadueni za odravanje, ali je mogue, ak i verovatno, da su i tu nainili tetu. O. Z. Gare, vi ste priznati kao ekspert vojne teorije. ta nam moete rei u vezi sa tim? Do sada nisam izvrio inspekciju, rekao je O. Z. Gar. Dananje, Prikazivanje Drevnih Tunika e nas zaokupiti sve do, asa Procene Sutona'. Pogledao je na svoj sat. Verovatno je sada vreme da zakljuimo sastanak, dok ne budem u mogunosti da obezbedim detaljne informacije u vezi s topovima. Hagedorn je klimnuo svojom krupnom glavom. Zaista je krajnje vreme. Da li vai Fani nastupaju danas? Samo dva, odgovorio je O. Z. Gar. Lazul i Jedanaesta Misterija. Ne mogu pronai nita prikladno za Pauinaste Divote niti za moju malu Plavu Fej, a Glorijani jo uvek treba starateljstvo. Danas bi trebalo Variflora-ma B. Z. Makselvejnova obratiti punu panju. Da, ree Hagedorn. Ve sam uo neke opaske o tome. U redu, onda do sutra. Ah, Klaghorne, vi imate neto da kaete? Da, zaista, ree Klaghorn blago. Imamo premalo vremena na raspolaganju. Treba bolje da ga iskoristimo. Ja ozbiljno sumnjam u efikasnost trupa Kmetova; oni su kao zeevi protiv vukova. Ono to nam treba, pre nego zeevi, su panteri. O, da, ree Hagedorn neodreeno. Da, zaista. Gde se, onda, mogu nai panteri? Klaghorn je radoznalo gledao po stolu. Zar niko ne moe predloiti izvor? teta. Pa dobro, ako se panteri ne pojavljuju, pretpostavljam da e zeevi morati. Hajdemo stoga da pretvaramo zeeve u pantere, i to odmah. Predlaem da odloimo sve priredbe i spektakle dok se oblik nae budunosti ne ukae jasnije. Hagedorn je podigao obrve, otvorio usta da progovori, zatvorio ih. Gledao je pomno u Klaghorna da utvrdi da li se ovaj ali ili ne. Zatim je sumnjiavo pogledao unaokolo. Bedri se pomalo bezobrazno nasmejao. Izgleda da ueni Klaghorn iri paniku. O. Z. Gar se prikljuio: Sigurno, sa dunim potovanjem, ne smemo dozvoliti drskosti naih slugu da izazove tako buan alarm. Posramljen sam ak i utoliko to moram raspravljati o tome. Ja nisam posramljen, ree Klaghorn sa puno zadovoljstva, to je silno iznerviralo O. Z. Gara. Ne vidim razloga zato biste vi to bili. Nai ivoti su u opasnosti, a u tom sluaju malo posramljenosti, ili ieg drugog, postaje od drugorazrednog znaaja. O. Z. Gar je ustao, otro pozdravio u Klaghornovom pravcu, sraunato da to izgleda uvredljivo. Klaghorn, diui se, pozdravi slino, ali tako ozbiljno i zakomplikovano da je obojio Garovu uvredu burlesknim tonovima. Ksanten, koji je mrzeo O. Z. Gara, nasmeja se glasno. O. Z. Gar je oklevao, a onda, oseajui da bi svaki dalji razvoj situacije bio ocenjen kao bedan potez, krupnim koracima izae iz dvorane.

Prikazivanje Drevnih Tunika, godinja sveana povorka Fana u raskonim odorama,

odravala se u velikoj Rotundi, severno od glavnog trga. Verovatno polovina gospode, ali manje od etvrtine dama, drahu Fane. Bila je to vrsta poreklom iz prostranih peina meseca Albirea Sedam; posluna stvorenja, razigrana i nena, koja su posle nekoliko hiljada godina selektivnog uzgajanja postala nimfe pikantne lepote. Zaogrnuta finom gazom koja je izbijala iz pora iza njihovih uiju, du gornjih udova, niz leda, behu najbezazlenija bia, uvek eljna da zadovolje, nevino prazna. Veina plemstva se prema njima odnosila sa ljubavlju, ali su ponekad kolale glasine o damama koje bi posebno omraenog Fana kvasile tinkturom amonijaka, to bi zamutilo sjaj njihove koe i zauvek unitilo osetljivu gazu. Gospodin zaluen Fanom bio bi predmet zabave. Fan, iako tako paljivo odgajan da izgleda kao nena devojka, ukoliko bi se upotrebio seksualno, postajao bi smeuran i ispijen, gaza bi gubila boju i oputala se, te bi svako znao da je taj i taj gospodin zloupotrebio Fana. U tom pogledu su ene iz zamkova napokon mogle ispoljiti svoju superiornost. To su inile ponaajui se tako ekstravagantno i provokativno da su Fani u poredenju sa njima izgledali kao najvispreniji i najkrhkiji vilenjaci. Njihov ivotni raspon bio je oko trideset godina, od kojih su se poslednjih deset, poto bi izgubili svoju lepotu, skrivali u ogrtae od sive gaze i radili rune poslove u budoarima, kuhinjama, ostavama, obdanitima i garderobama. Prikazivanje Drevnih Tunika bilo je vie prilika za prikazivanje Fana nego tunika, iako su ove, satkane od gaze Fana, bile udesno lepe same po sebi.

Vlasnici Fanova sedeli su u niim redovima sedita, napeti od ponosa i nade, likujui kada bi neki izveo posebno uspean nastup, tonuli bi u crne dubine ukoliko je ritualna figura bila izvedena sa neim to nije ljupkost i elegancija. Tokom svakog nastupa, strogo formalnu muziku svirao je na lutnji gospodin iz klana suprotnog vlasnikovom. Vlasnik nikada nije svirao lutnju prilikom nastupa svog Fana. Prikazivanje nikada nije bilo zvanino takmienje i nije bilo dozvoljeno glasno odobravanje i klicanje, ali bi se po-smatrai odluivali za najzabavnijeg i najdraesnijeg medu Fanima, i ugled vlasnika bi time bio uvean. Sadanje Prikazivanje bilo je odloeno gotovo za pola sata usled nedostatka Mekova i neke brze improvizacije su nuno uinjene. Ali plemstvo zamka Hagedorn nije bilo raspoloeno da kritikuje i nije se obaziralo na povremena odstupanja dok se tuce mladih Kmetova trudilo da obavi nove dunosti. Fani behu zabavni kao i uvek, uvijajui se, ljuljajui, njiui se uz duboke odjeke akorda lutnje, treperei prstima kao kia, iznenada se pognuvi, klizei, potom skoivi uvis kao arobni tapii, konano se po-klonivi i skoivi sa platforme. Na pola programa, jedan Kmet se trapavo uunja u Rotundu, i brzim pokretima i mrmljajui obrati se kadetu koji je priao da utvrdi o emu se radi. Kadet je smesta krenuo ka Hagedornovoj kabini od crnog kriljca. Hagedorn ga je sasluao, klimnuo glavom, progovorio nekoliko jezgrovitih rei i seo mirno u svoje sedite, kao da poruka nije bila od vee vanosti i plemstvo u publici bi umireno. Zabava se nastavila. O. Z. Garov skladni par imao je lep nastup, ali je opte miljenje bilo da je Lirin, mladi Fan koji je pripadao Izetu Floju Gazu-netu, po prvi put na programu, izveo najprivlanije Prikazivanje. Fani se pojavie poslednji put, zajedno igrajui poluimprovizovani menuet. Onda su izveli zavrni polu-veseo, polu-tuan pozdrav, i napustili Rotundu. Gospoda i dame jo su neko vreme ostali u svojim kabinama, pijuckajui komentariui nastup, ugovarajui posete i poslove. Hagedorn je sedeo mrtei se, krei ruke. Iznenada je ustao. Rotunda najednom postade tiha. Ne volim da neprijatnim vestima prekidam tako prijatan skup, ree Hagedorn, ali upravo sam dobio novosti, i trebalo bi da ih svi znamo. Zamak Danil je napadnut. Tamo je velika sila Mekova, sa stotinama teretnih kola snage. Okruili su zamak nasipom koji spreava svaku upotrebu Da-nilovog energo-topa. Trenutno nema opasnosti za Danil, i teko je shvatiti ta Mekovi ele da postignu. Zidovi Danila su dve stotine stopa visoki. Vest je svakako neprijatna, i znai da bismo i mi morali da oekujemo slian napad iako je jo tee zamisliti kako bi Mekovi mogli da nas ugroze. Vodu dobijamo iz bunara ukopanih duboko u zemlji. Imamo velike zalihe hrane. Energiju dobijamo od sunca. U sluaju nude, moemo kon-denzovati vodu i sintetisati hranu iz vazduha bar me je tako uveravao na poznati biohemijski teoretiar X.B. Lejdisnejm. Ipak to su novosti. inite s njima ta god hoete. Sutra e zasedati Vee uglednika.

26

redu, ree Hagedorn Veu, Hajde da bar jednom preskoimo formalnosti. O.Z. Gare, ta je sa naim topom? O.Z. Gar, nosei velianstvenu sivu i zelenu uniformu Overvilskih Zmajeva, paljivo je poloio svoju kacigu na sto, tako da je perjanica stajala uspravno. Od dvanaest topova, etiri rade dobro. Na etiri je uinjena sabotaa presecanjem uvodnika energije. etiri su oteena na neki nain koji nisam uspeo da utvrdim. Komandovao sam estorici Kmetova koji su pokazali malo tehnikih sposobnosti, i uputio ih u detalje. Trenutno su zauzeti spajanjem uvodnika. To su moja trenutna obavetenja u vezi sa topom. Umereno dobre vesti, ree Hagedorn. ta je sa predvienim trupama naoruanih Kmetova? Radi se na tome. A.F. Mil i I.A. Berzelius sada ispituju Kmetove za potrebe regrutacije i obuke. Ne mogu dati najpotpuniju procenu vojne efektive takvih trupa, ak i ako ih obuimo i vodimo A.F. Mil, I.A. Berzelius i ja. Kmetovi su blaga i bezopasna vrsta, sazdani prvenstveno za argatova-nje oko itarica, i bez kuranosti potrebne za borbu. Hagedorn je pogledao po veu. Ima li drugih predloga? Bedri je progovorio hrapavim, ljutitim glasom: Da su nam samo ostavili teretna kola snage, mogli bismo postaviti energo-topove na njih. Kmetovi bar to mogu. Onda bi se mogli odvesti do Danila i razbiti pse od pozadi. Ti Mekovi su pravi avoli ree Ori. ta u stvari oni imaju na umu? Zato su, posle svih ovih vekova, morali odjednom poludeti? I sami se to pitamo, ree Hagedorn. Ksantene, vi ste se vratili sa izvianja sa zarobljenikom. Da li ste pokuali da ga ispitate? Ne, rekao je Ksanten. Istinu govorei, nisam pomislio na njega sve do sada. Zato ne pokuati sa ispitivanjem? Moda nam moe dati neki putokaz. Ksanten je sa odobravanjem klimnuo glavom. Mogao bih pokuati. Mada ne verujem da u ita saznati. Klaghorne, vi ste ekspert za Mekove, ree Bedri. Da li biste pomislili da ta stvorenja, sa svojim sposobnostima, mogu skovati zaveru? ta oekuju da dobiju? Nae zamkove? Oni su svakako sposobni za precizno i metodino planiranje, ree Klaghorn. Njihova surovost me iznenauje, verovatno vie nego to bi trebalo. Nisam znao da su ikada udeli za naim materijalnim dobrima, i ne pokazuju tendenciju ka onome to smatramo sastavnim delovima civilizacije: finom razdvajanju opaaja i slinom. esto sam spekulisao neu toj udnoj ideji dati status teorije da je strukturalna logika mozga od mnogo vee vanosti nego to mi smatramo. Nai vlastiti mozgovi su poznati po potpunom nedostatku racionalne strukture. Posmatrajui nasumini nain po kome se nae misli formiraju, registruju, obeleavaju i prizivaju, svaki racionalni akt postaje udo. Moda smo mi nesposobni za racionalnost. Moda je svaka misao skup impulsa koje pravi jedna emocija, odraava druga, proverava trea. Nasuprot tome, mozak Mekova je udo koje izgleda kao paljiv inenjering. On je grubo kockast, i sastoji se od mikroskopskih elija, povezanih organskim vlaknima, konastim molekulima zanemarivog elektrinog otpora. Svaka elija ima omota od silicijuma, i flu

27

8
id promenljive pro vodljivosti i dielektrinih svojstava, produkt sloene me-avine metalnih oksida. Takav mozak je sposoban da uskladiti ogromnu koliinu informacija u pravilnim nizovima. Nijedan podatak se ne gubi, ukoliko nije namerno zaboravljen, to je sposobnost koju Mekovi imaju. Mozak takode funkcionie kao radioprimopredajnik, verovatno i kao radarski odailja i detektor, mada je ovo samo pretpostavka. Ono gde je Mekov mozak nepotpun jeste odsustvo emocija. Jedan Mek je potpuno nalik drugom, bez ikakve line razlike pojmljive nama. Ovo je, jasno, posledica njihovog sistema komuniciranja. Bilo bi nezamislivo da se pojedinana linost formira pod tim okolnostima. Sluili su nam dobro i kako smo mislili odano, zato to nita nisu oseali o svojim us-lovima, ni ponos zbog uspeha, ni mrnju, ni stid. Apsolutno nita. Niti su nas voleli, niti mrzeli. Nama je teko da pojmimo taj emocionalni vakuum, kad svako od nas osea neto o svaemu. Mi ivimo u haosu emocija. Oni su sputani emocijama kao i kocka leda. Bili su hranjeni, smeteni pod krov, odravani na zadovoljavajui nain. Zato su se pobunili? Dugo sam razmiljao, i odgovor koji mogu dati izgleda tako groteskno i nerazumno da odbijam da ga uzmem za ozbiljno. A ako je to ipak tano objanjenje... Njegov glas je otplovio. Da? zapovedniki je upitao O.Z. Gar. ta onda? Onda svejedno je. Oni hoe da unite ljudsku rasu. Moja razmiljanja nita ne menjaju. Hagedorn se okrenuo Ksantenu. Sve vam ovo moe pomoi pri ispitivanju. Ba sam hteo da predloim Klaghornu da mi pomae, ukoliko eli, ree Ksanten. Kako hoete, ree Klaghorn, iako su po mojoj proceni informacije, kakve god bile, nevane. Trebalo bi da brinemo kako da ih odbijemo i spa-semo svoje ivote. I osim sile pantera koju ste pomenuli na prethodnom zasedanju ne moete smisliti nikakvo vispreno oruje? zamiljeno je pitao Hagedorn. Spravu koja im zbrka elektrine rezonance u mozgu, ili neto slino? Neizvodljivo, ree Klaghorn. Neki organi u mozgu stvorenja fun-kcioniu kao osigurai. Mada je tano da za to vreme ne bi bili u stanju da komuniciraju. Posle trenutka razmiljanja dodao je ivlje: Ko zna? AG. Bernal i Jugus su jaki teoretiari u toj oblasti. Moda bi oni mogli konstrui-sati jedan takav ureaj, ili ak nekoliko, ukoliko ih ustreba vie. Hagedorn je sumnjiavo klimnuo glavom, i pogledao ka Jugusu. Da li je to mogue? Jugus se namrtio. Konstruisati? Mogu da napravim nacrt takvog ureaja. Ali delovi gde ih nai?. Razbacani u onoj papazjaniji u skladitu, neki ispravni, drugi ne. Da bih tu neto postigao, morao bih postati obian egrt, Mek. Razbesneo se, i glas mu je postao grublji. Teko mi je da poverujem kako sam prisiljen da o ovome razgovaram. Znai vi i mene, i moje sposobnosti smatrate tako bezvrednim? Hagedorn je pourio da ga razuveri. Naravno ne! Ja prvi nikad ne bih pomislio da unizim vae dostojanstvo. Nikad! sloio se Klaghorn. Pa ipak, tokom ove pobune videemo da nam dogaaji nuno nameu uvredljive zadatke, ukoliko ih mi sami sebi odmah ne nametnemo. Vrlo dobro, rekao je Jugus, dok mu je veseli osmeh lebdeo na usnama. Vi ete poi sa mnom u skladite. Ja u pokazati delove koje treba do-neti gore i sklopiti, a vi ete raditi. ta kaete na to? Kaem da, vrlo rado, ukoliko e to biti od prave koristi. Ali, ja teko mogu uraditi posao za koji je potrebno tuce razliitih teoretiara. Hoe li mi neko pomoi? Niko nije odgovorio. Tiina je bila potpuna, kao da je svaki prisutni Gospodin zadrao dah. Hagedorn je poeo da govori, ali ga je Klaghorn prekinuo. Izvinite, Hagedorne, ali evo nas konano kod temeljnih principa, i to moramo sada raistiti. Hagedorn je oajniki gledao po veu. Ima li neko primedbu vezanu za ovo? Klaghorn mora postupiti kako mu njegova priroda nalae, javio se O.Z Gar najmekim glasom. Ne mogu mu nareivati. to se mene tie, nikada neu moi da zaboravim svoj status gospodina od Hagedorna. Taj stav mi je prirodan koliko i disanje; ako bih pristao na kompromis postao bih karikatura gospodina, groteskna maska samoga sebe. Ovo je zamak Hagedorn, i mi predstavljamo kulminaciju ljudske civilizacije. Tu svaki kompromis postaje degradacija. Svako umanjenje naih standarda, makar i iz nude, postaje neasno. uo sam upotrebljenu re ,nuda'. Oznaiti pacovsko kretanje i krgutanje zubima takvih kao to su Mekovi reju .nuda' po meni nije dostojno gospodina iz Hagedorna! amor odobravanja zau se sa Stola.

28

Klaghorn se zavalio u svoje sedite, sa bradom na grudima, kao da se odmara. Njegove bistre plave oi prelazile su preko lica, potom se vratile na O.Z. Gara, posmatrajui ga mirno i zainteresovano. Oito su te rei upuene meni, rekao je, Cenim njihovu zlobu. Ali to je sitnica. Skrenuo je pogled sa O.Z. Gara i upiljio se u masivni luster od smaragda i dijamanata. Vanije je to to, uprkos mojim najozbiljnijim uveravanjima, vee u celini odobrava vau taku gledita. Ja ne mogu vie da podstiem, ubedujem i nagovaram, i sada u napustiti zamak Hagedorn. Ova me atmosfera gui. eleo bih da preivite napad Mekova, mada sumnjam u to. Oni su pametna i snalaljiva vrsta, neoptereena sumnjama i predrasudama i dugo smo ih potcenjivali. Klaghorn je ustao sa svog sedita, ubacio tablicu od slonovae u futrolu. Ostajte zbogom. Hagedorn ie skoio sa svoje stolice i moleivo ispruio ruke. Ne idite u besu, Klaghorne! Razmislite! Treba nam vaa mudrost, vaa strunost. Svakako da vam treba, ree Klaghorn. Ali je pree da posluate savete koje sam vam dao. Do tada mi nemamo dodirnih taaka, i svako dalje premiljanje je uzaludno i zamarajue. Posle kratkog opteg pozdrava, napustio je salu. Hagedorn je lagano seo. Ostali su se nelagodno vrteli, nakaljavali se, buljili u luster, prouavali svoje ploice od slonovae. O.Z. Gar je mrmljao neto B.F. Vajsu koji je seeo do njega, a ovaj je dostojanstveno klimao glavom. Hagedorn je progovorio kontrolisanim glasom: Nedosta-jae nam Klaghornovo prisustvo, njegov britki i elastini um... Postigli smo malo toga. Jugeusu, verovatno ete razmisliti o projektoru o kome smo priah. Ksantene, vi ete ispitati uhvaenog Meka. O.Z. Gare, vi ete se nesumnjivo postarati za opravku topova... Pored ovih sitnica, ini se da nismo utvrdili nikakav generalni plan akcije, da pomognemo i nama i Dani-lu. Maran je progovorio: ta je sa drugim zamkovima? Da U jo postoje? Nemamo nikakvih novosti. Predlaem da poaljemo Ptice u svaki zamak, da vide u kakvom su stanju. Hagedorn je klimnuo glavom. Da, to je mudar potez. Verovatno ete se postarati za to, Morane? Uiniu tako. Dobro. Sada emo zakljuiti sastanak. ^^arun od Ora je poslao ptice, i one su se vraale jedna po jedna. Njihovi izvetaji bili su slini: Morsko Ostrvo je pusto. Mermerni stubovi su isprevrtani po plai. Dom Bisera je uniten. Tela plutaju u vodenom vrtu. Maraval zaudara na smrt. Gospoda, Kmetovi, Fani svi mrtvi. ak su i Ptice otile! Delora: ra, ra, ra, neprijatan prizor. Nema ni traga ivotu. Alum je pust. Velika drvena vrata su razbijena. Veni Zeleni Plamen je ugaen. Nema nieg u Halikonu. Kmetovi su baeni u jame. Tuang: tiina. Morninlajt: smrt.

9
Tri dana kasnije, Ksanten je upregao est Ptica u stolicu za letenje. Naredio
im je da prvo u irokom krugu oblete Zamak, a zatim krenu ka jugu, prema Udaljenoj dolini. Ptice su otpoele sa svojim uobiajenim primedbama, zatim su velikim nespretnim trzajevima drmusale sedite, to je pretilo da izbaci Ksantena na plonik. Napokon se vinue u vazduh, letei u spirali. Zamak Hagedorn je postao zamrena minijatura daleko ispod, svaka kua oznaena jedinstvenim grozdovima kula i tornjeva, svojim neobinim linijama krovova, dugakim lepravim trouglastim zastavama. Ptice su obletele nareeni krug, oeale litice i borove Severnog grebena. Zatim, iskrivivi krila na uzlaznoj struji, otplovie prema Udaljenoj dolini. Preko prijatnih Hagedornovih poseda letee Ptice i Ksanten: preko vonjaka, polja, vinograda, kmetovskih sela. Preleteli su jezero Mos sa svojim paviljonima i dokovima, preleteli su preko livada na kojima je pasla hagedornska stoka, i uskoro stigoe do Udaljene doline, na samoj granici hagedornske zemlje. Ksanten je pokazao gde eli da sleti. Ptice, koje su elele sletite blie selu odakle bi sve mogle posmatrati, mrmljale su, gnevno kretale i spustile Ksantena tako grubo, da bi se on, nepripremljen, sigurno izvrnuo nagla-

29

8
vake. Ksanten se doekao bez elegancije, ali ipak na noge. ekajte me ovde, naredio je. Ne lutajte; ne pokuavajte nikakve kitnjaste trikove sa kaievima sedita. Kad se vratim, hou da vidim est mirnih ptica u pravilnoj formaciji, kaieve ispravljene i uredne. Bez svaanja, opominjem vas. Bez dreke, da ne brukate zamak. I neka sve bude kao to sam rekao. Ptice se nadurie, zatoptae nogama. Nakrivile su vratove i mrmljale uvrede, dodue neto tie no to bi ih Ksanten mogao uti. Ksanten se okrenuo, jo jednom ih prostrelio pogledom, i poao stazom koja je vodila ka selu. Grozdovi zrelih kupina su se povijali, i nekoliko devojaka iz sela punilo je korpe. Meu njima je bila i devojka koju je O. Z. Gar hteo da prisvoji za svoju linu upotrebu. Prolazei, Ksanten je zastao i utivo pozdravio. Mi smo se ve sreli, ako me pamenje ne vara. Devojka se nasmeila, polualosno, polustidljivo. Pamenje vas dobro slui. Sreli smo se u Hagedornu, gde sam bila zatoena, i kasnije, kada ste me sproveli ovde, po mraku, iako nisam mogla videti vae lice. Pruila je svoju korpu. Da li ste gladni? elite li jesti? Ksanten je uzeo nekoliko bobica. Tokom razgovora saznao je da se devojka zove Glis Medousvit, da nije znala ko su joj roditelji, ali su verovatno bili iz zamka Hagedorn, te su ve ispunili svoju zakonsku kvotu dece. Ksanten ju je zagledao paljivije nego ranije, ali nije nalazio slinosti ni sa jednom porodicom Hagedorna. Moda potiete iz zamka Delora. Ukoliko postoji neka porodina slinost koju mogu otkriti, to je sa porodicom Kon-sanzas od Delore porodicom poznatom po lepoti svojih dama. Vi niste u braku? upitala je jednostavno. Nisam, kazao je Ksanten, i zaista je prethodnog dana prekinuo svoju vezu sa Aramintom. A vi? Odmahnula je glavom. Ne bih skupljala kupine da jesam. Taj posao je rezervisan za devojke. Zato ste doli u Udaljenu dolinu? Iz dva razloga. Prvo da vidim vas. Ksanten je iznenaen uo sebe kako ovo izgovara. Ali bilo je to istina, shvatio je sa drugim malim okom iznenaenja. Nikada nisam sa vama popriao, i uvek sam se pitao da li ste armantni i veseli, kao to ste lepi. Devojka je slegnula ramenima i Ksanten nije bio siguran da li joj je drago ili ne, ponekad komplimenti Gospodina postavljaju tlo za alosne posledice. Dobro, nije vano. Takode sam doao da priam sa Klaghor-nom. On je tamo, rekla je bezbojnim glasom, hladnim ak, i pokazala: On ivi u toj kolibi. Vratila se branju kupina. Ksanten se naklonio i produio do kolibe koju je devojka pokazala. Klaghorn, u irokim akirama od grubog sivog materijala, koje su mu dopirale do kolena, sekirom je cepkao drva za potpalu. Spazivi Ksantena, prekinuo je posao, naslonio se na sekiru, obrisao znoj sa lica. O, Ksante-ne. Drago mi je da vas vidim. Kako je narod u zamku Hagedorn? Kao i ranije. Ima malo toga da se kae, iako sam doao da bih vam ispriao novosti. Zaista, zaista? Naslonjen na dralju sekire, Klaghorn je bistrim plavim oima premeravao Ksantena. Na poslednjem sastanku, poeo je Ksanten, sloio sam se da ispitam uhvaenog Meka. Poto sam to obavio, ao mi je to niste bili tu da mi pomognete, jer biste mogli uoiti izvesne nejasnoe u odgovorima. Priajte, rekao je Klaghorn. Moda u moi to sada da uinim. Odmah posle zasedanja vea spustio sam se do ostave gde je bio dran Mek. Nije imao hrane; dao sam mu sirup i vedro vode koju je tedljivo srkao, a zatim je zatraio seckane koljke. Pozvao sam kuhinjsku poslugu, poslao ih po traeno, i Mek je pojeo nekoliko pinta. Kao to sam rekao, bio je to neobian Mek, stojei visok kao ja, i bez kese za sirup. Sproveo sam ga u drugu prostoriju, skladite za smed pliani nametaj, i naredio mu da sedne. Gledao sam u Meka i on je gledao u mene. Antene koje sam uklonio ponovo su izrasle; verovatno je napokon mogao da kontaktira s drugim Mekovima. Izgledao je kao mona ivotinja, ne pokazujui ni pokornost ni potovanje, i odgovarao je na moja pitanja bez oklevanja. Prvo sam izloio: .Plemstvo zamkova je zapanjeno pobunom Mekova. Smatrali smo da je va ivot bio zadovoljavajui. Gde smo pogreili?' .Evidentno'. Siguran sam da je to bila dojavljena re, iako nikada nisam mislio da su Mekovi sposobni za visprenosti bilo koje vrste. ,U redu', rekao sam. ,U emu?' .Sigurno da je oito. Nismo vie eleli da radimo po vaim nareenjima. eleli smo da uredimo svoje ivote po vlastitim tradicionalnim standardima.'

30

Odgovor me je iznenadio. Nisam bio svestan da Mekovi imaju ikakve standarde, a kamoli tradicionalne. Klaghorn je klimnuo glavom. I ja sam bio slino iznenaen irinom mekovskog mentaliteta. Upitao sam Meka: ,Zato ubijate? Zato unitavate nae ivote da biste poboljali vlastite?' im sam postavio pitanje, shvatio sam da je bilo nesreno sroeno. Mek je, ini mi se, shvatio isto, ipak, u odgovoru je vrlo brzo rekao neto kao: .Znali smo da moramo odluno postupiti. Vai postupci su to uinili nunim. Mogli smo se vratiti na Etamin Devet, ali nam se svia ovaj svet Zemlje, i uiniemo ga svojim, sa naim velikim kazalitima, bazenima i rampama za sunanje.' To je izgledalo prilino jasno, ali sam osetio da postoji neto skriveno. Rekao sam: .Shvatljivo. Ali zato ubijati, zato unitavati? Mogli ste otii u druge krajeve. Ne bismo vas mogli uznemiravati.' .Nemogue, po vaem razmiljanju. Svet je isuvie mali za dve vrste koje se nadmeu. Nameravali ste da nas vratite na Etamin Devet!' .Smeno!' rekao sam. .Fantazija, apsurd. Smatra li me budalom?' ,Ne', kazao je stvor. ,Dva uglednika iz zamka Hagedorn htela su najvii poloaj. Jedan nas je uveravao da e, ako bude izabran, to biti njegov ivotni cilj!' .Groteskni nesporazum', rekao sam mu. Jedan ovek, luak, ne moe govoriti u ime svih ljudi!' ,Ne? Jedan Mek govori za sve Mekove. Mi mislimo jednim umom. Zar ljudi nisu takvi?' ,Svako misli za sebe. Luak koji vas je uverio u tu budalatinu je zao ovek. Ali su konano stvari jasne. Ne nameravamo da vas poaljemo nazad na Etamin Devet. Hoete li se povui iz Danila, otii u udaljene krajeve i ostaviti nas na miru?' ,Ne. Stvari su otile predaleko. Sada emo unititi sve ljude. Istina je jasna: jedan svet je mali za dve rase.' ,Onda te, na tvoju nesreu, moram ubiti', rekoh mu. ,Tako neto mi nije milo, ali bi ti, ako bi se ukazala prilika, ubio to vie moe ljudi. Tada je stvorenje skoilo na mene i ubio sam ga, mirnije nego da sam to uradio dok je sedelo i buljilo u mene. Sada sve znate. Izgleda da ste ili vi ili O. Z. Gar izazvali kataklizmu. O. Z. Gar? Malo verovatno. Nemogue. Onda vi Klaghorn, vi. Taj teret pada vama na duu! Klaghorn je namrteno gledao u sekiru. Teret, da. Krivica, ne. Iskrenost, da-, zloba, ne. Ksanten se odmakao. Klaghorne, vaa me mirnoa zapanjuje. Ranije, kada su vas O. Z. Garu slini zlobnici smatrali ludim... Polako, Ksantene!, iznervirano povika Klaghorn. Ovo preterano
2* ALEF 6

33

busanje u prsa postaje neumesno. Gde sam pogreio? Moja krivica je u tome to sam hteo previe. Neuspeh je tragian, ali je ono to nas u budunosti eka jo gore. Da sam postao Hagedorn, poslao bih robove kui. Izgubio sam, robovi su se pobunili. Stoga neemo vie o tome. Muna mi je tema. Ne moete zamisliti koliko me vae izbuljene oi i povijena leda pritis-kaju. Muno vam moe biti, povika Ksanten. Vi nipodatavate moje oi, moja leda ali ta sa hiljadama mrtvih? Koliko dugo bi iveli u svakom sluaju? ivoti su jeftini kao ribe u moru. Predlaem da svoje prekore sauvate za buduu upotrebu i posvetite toliku energiju svome spasenju. Da li svatate da postoji nain? Buljite be-lo u mene. Uveravam vas da je tako, ali ga od mene nikada neete saznati. Klaghorne, ree Ksanten, doleteo sam dovde nameravajui da oduvam tu arogantnu glavu sa vaeg tela... Ali se Klaghorn, ne obazirui se vie, vratio cepanju drva. Klaghorne! povika Ksanten. Ksantene, budite tako ljubazni pa se derite na nekom drugom mes-tu. Protestujte svojim Pticama. Ksanten se okrenuo na petama, odmarirao niz stazu. Devojke koje su brale kupine gledale su ga upitnoi i pomerile se u stranu. Ksanten se zaustavio, osvrnuo se po stazi. Nije mogao videti Glis Medousvit. Nastavio je jo benji. Ubrzo se zaustavio. Na oborenom drvetu, stotinu stopa od Ptica, sedela je Glis Medousvit, prouavajui vlat trave kao da je to zapanjujua rukotvorina iz davnina. Ptice su ga nekim udom posluale i ekale u savrenom redu. Ksanten je pogledao prema nebu, utnuo jedan busen. Udahnuo je duboko i priao Glis Medousvit. Primetio je da je zatakla cvet u svoju dugu, rasputenu kosu. Posle sekunde-dve pogledala je navie i ispitala njegovo lice. Zato si tako ljut? Ksanten se pljesnuo po butini, seo pored nje. Ljut? Ne. Izludeo sam od brige. Klaghorn je brbljiv kao kamen. Zna kako se zamak Hagedorn moe spasiti, ali nee da otkrije tajnu. Glis Medousvit se nasmejala lagan, veseo zvuk, kakav Ksanten nikada nije

31

8
uo u zamku Hagedorn. Tajna? Kad je ak i ja znam? Mora da je tajna, rekao je Ksanten. Nee da mi kae. Sluaj. Ako se plai da e Ptice uti, aputau. Pogovorila je nekoliko rei u njegovo uvo. Moda je slatki dah omamio Ksantenov um. Ali se otvorena sutina otkria nije udomila u njegovoj svesti. Kiselo se nasmeio. Tu nema tajni. Samo ono to su stari Skiti nazivali .bathos'. Neasno za Gospodina. Da li mi sluimo Ptice vinom i raspravljamo sa njima o lepoti naih Fana? .Neasno' znai? Skoila je na noge. Onda je takode neasno za tebe da pria sa mnom, da sedi ovde sa mnom, da daje smene predloge! Nisam davao nikakve predloge!, protestovao je Ksanten. Sedim ovde sasvim pristojno... Previe pristojnosti, previe asti! Sa strau koja je zapanjila Ksantena, Glis Medousvit je iupala cvet iz kose, bacila ga na zemlju. Evo. Zato! Ne, ree Ksanten, iznenada skruen. Sagao se, podigao cvet, poljubio ga, vratio njoj u kosu. Nisam preponosan. Potrudiu se. Stavio je svoje ruke na njena ramena, ali ih je ona sklonila. Reci mi, pitala je veoma zrelo i strogo, ima li neku od tih udnih ena insekata? Ja? Fane? Nemam Fane. Tada se Glis Medousvit opustila i dozvolila Ksantenu da je zagrli, dok su Ptice kokodakale, grohotom se smejale i pravile vulgarne trljajue zvu-ke svojim krilima.

10
Leto je prolazilo. Tridesetog juna Danil i Hagedorn proslavie Praznik cvea iako se
nasip dizao visoko oko Danila. Ubrzo potom, Ksanten je sa est odabranih Ptica po noi odleteo u zamak Danil i predloio veu da se to je vie mogue stanovnitva evakuie pomou lanca Ptica ukoliko ele da odu. Vee ga je saslualo kamenih lica i bez komentara odbilo. Ksanten se vratio u Hagedorn. Postupajui krajnje obazrivo, ubedu-jui samo proverene prijatelje, Ksanten je prikupio trideset ili etrdeset kadeta i gospode, mada neminovno nije mogao sauvati kao tajnu osnovne teze svog programa. Prva reakcija tradicionalista bilo je ismevanje, zatim optube za kukaviluk. Na Ksantenovo insistiranje, izazovi nisu bili ni pruani ni prihva-tani od strane njegovih uzavrelih saveznika. Uvee 9. septembra zamak Danil je pao. Novosti su u zamak Hagedorn donele uzbuene Ptice koje su sve histrinijim glasovima ponavljale stranu priu. Hagedorn, sada ispijen i umoran, automatski je sazvao skup vea: iz-neo je mrane injenice. Znai, mi smo poslednji zamak! Mekovi nam ne mogu nauditi: mogu praviti nasipe oko naeg zamka dvadeset godina i samo pocrkati od napora. Mi smo na sigurnom, ali ipak je to udna i strana pomisao da ovde, u zamku Hagedorn, ive poslednji Gospoini nae vrste! Ksanten je progovorio glasom punim ozbiljne osude: Dvadeset godina pedeset godina ta je to za Mekove? Kad nas jednom opkole, kad se jednom rasporede oko nas, mi smo gotovi. Shvatate li da je sada jedina prilika da pobegnemo iz velikog kaveza koji e zamak Hagedorn postati? ,Pobei', Ksantene? Kakve li rei! Sramota!, osuo je pogrdama O Z Gar. Skupi svoju jadnu bandu i bei. U stepe ili movare ili tundre. Idi kud hoe sa svojim poltronima, ali budi tako dobar pa prestani sa svojim stalnim uzbunama! Gare, pronaao sam uverenje od kako sam postao, poltron'. Opstanak je dobar moral: to sam uo iz usta jednog uglednika. Bah! Kao na primer? A. G. Filidora, kad ve morate sve da znate. O. Z. Gar se pljesnuo po butinama. Mislite li na Filidora Pokajnika? Taj je stvarno udna sorta, Pokajnik koji okajava sve ostale. Ksantene, molim vas budite razumni. Godine su pred nama svima, ree Ksanten drvenim glasom, ako se oslobodimo iz zamka. Ali zamak je na ivot! izjavio je Hagedorn. U sutini, Ksantene, ta bismo bili bez zamka? Divlje ivotinje? Nomadi? Bili bismo ivi. O. Z. Gar je prezrivo frknuo i okrenuo se da posmatra slike na zidu. Hagedorn je sumnjiavo i zbunjeno vrteo glavom. Bedri je podigao ruke u vazduh. Ksantene, vi nas sve rastrojite. Doete ovde i unesete taj zastraujui oseaj hitnosti, ali zato? U zamku Hagedorn smo sigurni kao u majinom naruju. ta dobijamo odbacivi sve ast, dostojanstvo, udobnost, civilizovane manire samo zato da bismo se unjali po divljini? Danil je bio siguran, rekao je Ksanten. ta je sada sa njim? Smrt,

32

plesniva odea, ukiseljeno vino. Ono to dobijamo .unjanjem' jeste sigurnost opstanka. A ja planiram mnogo vie od .unjanja'. Postoje stotine situacija kada je smrt bolja od ivota! odseno je rekao Izet. Moram li umreti u bedi i nemilosti? Zato moje poslednje godine ne bi prole dostojanstveno? U sobu je uao B.F. Robart. Gospodo venici, Mekovi se pribliavaju zamku Hagedorn. Hagedorn je divlje pogledao po sali. Postoji li saglasnost? ta da inimo? Ksanten je podigao ruke. Svako mora da ini ono to smatra najboljim. Neu vie iskutovati, zavrio sam. Hagedorne, hoete li zakljuiti sednicu, da se posvetimo svojim poslovima? Ja u svome .unjanju'. Sednica je zakljuena, rekao je Hagedorn, i svi su poli na bedeme. U zamak su kroz aveniju umarirali Kmetovi iz okolnih sela, sa zaveljajima preko ramena. Preko doline, na rubu Bartolomeove ume, vide-le su se takice teretnih kola snage i amorfna smede-zlatna masa-. Mekovi. Ori je pokazao na zapad. Gledajte eno ih, dolaze preko Dugog polja. Okrenuo se, upiljio ka istoku. A gledajte ka Bambridu: Mekovi! Svi se utke okrenue da pogledaju i Severni greben. O.Z. Gar je pokazao na mirnu liniju smede-zlatnih oblika. Tamo ekaju, gamad! Priko-vali su nas unutra. Dobro, neka ekaju! Okrenuo se, spustio se liftom na trg, uao u Kuu Zumbelda, gde je ostatak popodneva proveo radei sa svojom Glorijom, od koje je puno oekivao. Sledeeg dana, Mekovi su organizovali opsadu. U velikom krugu oko zamka Hagedorn videla se aktivnost Mekova: hangari, skladita, barake. Unutar tog kruga, van dometa energo-topa, teretna kola snage su gurala hrpe zemlje. U toku noi te se hrpe pruie ka zamku, takode i sledee noi. Na kraju je svrha tih humki postala jasna: bile su zatitni pokriva prolazima ili tunelima koji su vodili ka steni na kojoj je poivao zamak Hagedorn. Sledeeg dana nekoliko humki dospelo je do osnove litice. Iznenada sa udaljenih izlaza pokuljae kolone teretnih kola snage natovarenih zemljom i kamenjem. Izruie terete, i opet uoe u tunele. Napravljeno je osam podzemnih tunela. Iz svakog su iznoene beskrajne koliine zemlje i stenja, izrovane ispod litice na kojoj je bio zamak Hagedorn. Gospodi koja se tiskala na bedemu svrha tog posla napokon je postala jasna. Nemaju nameru da nas zatrpaju, rekao je Hagedorn. Oni e jednostavno da potkopaju stenu pod nama! estog dana opsade, veliki segment litice je zadrhtao, strovalio se, i vrh stene koja je dopirala gotovo do podnoja zidova je pao. Ako se ovo nastavi, mrmljao je Bedri, potrajaemo krae od Danila. Hajdemo onda, pozvao je O.Z. Gar sa iznenadnom energijom. Neka osete nae energo-topove. Razneemo njihove bedne tunele, a ta e bagra onda? Otiao je do najblieg postolja, i povikao dole Kmetovima da skinu ciradu. Ksanten, koji se zadesio u blizini, ree: Dozvoli mi da ti pomognem. Svukao je ciradu. Pucaj sada, ako eli. O.Z. Gar je buljio u njega sa nerazumevanjem, onda je skoio napred, okrenuo top, nanianio u humku. Pritisnuo je prekida; vazduh je zapucketao ispred prstenaste njuke, ustalasao se, zablistao purpurnim iskrama. Podruje cilja je poelo isparavati, postalo crno, zatim tamnocrveno, a onda se izdubilo u zaaren krater. Ali je zemlja ispod, dvadeset stopa debela, pruala preveliku izolaciju; istopljena lokva se belo usijala, ali se nije irila ni produbljivala. Iznenada je u topu puklo kad je izbio kratak spoj kroz istrulelu izolaciju. Top je stao. O.Z. Gar je besno i razoarano pregledao mehanizam. Onda se, sa izrazom odvratnosti, okrenuo. Topovi su oito bili daleko ispod svoje pune moi. Dva asa kasnije, na istonoj strani grebena, jo jedan veliki komad litice je pao, a pred zalazak sunca slina masa se odvojila sa zapadne strane, gde se zid zamka uzdizao u gotovo pravoj liniji sa stenom ispod. U pono su Ksanten i njegovi istomiljenici, sa svojom decom i drubenicama, napustili zamak Hagedorn. est ekipa Ptica saobraalo je izmeu uzletno-sletne platforme zamka i livade blizu Udaljene doline, i pre zore su prenele celu grupu. Nije bilo nikoga da im kae zbogom.

11

33

8
Nedelju
dana kasnije, otiao je jo jedan deo istonog grebena, odnosei i deo potpornih stubova sa sobom. Na izlazima iz tunela, hrpe iskopanog uta su postale alarmantno velike. Terasasta juna strana grebena bila je najmanje oteena; katastrofalna oteenja su bila na istonoj i zapadnoj. Iznenada, mesec dana posle poetka napada, ogroman deo terasastog zemljita se uruio, ostavljajui nepravilnu urvinu koja je presekla put i progutala statue nekadanjih uglednika koje su u razmacima bile postavljene na balustradi. Hagedorn je sazvao skup vea. Okolnosti se, rekao je neuspelo vedrim glasom, nisu poboljale. Naa najpesimistikija oekivanja su se ispunila. Tuna situacija. Priznajem da ne uivam u mogunosti da poginem uruavajui se medu svojim smrvljenim stvarima. Ori je napravio oajniki izraz lica. I mene progoni slina misao. Smrt pa ta? Svi moramo umreti. Ali kad pomislim na svoje dragocene stvari, bude mi zlo. Moje knjige iscepane. Moje krhke vaze razbijene. Moje tunike pocepane. Moji ilimi pokopani. Moji Fani zadavljeni. Moji naslede-ni lusteri razbacani. To su moji komari. Vae dragocenosti nisu vrednije od ma ijih drugih, rekao je Bedri kratko. Ipak, one nemaju vlastiti ivot; kad mi umremo, koga e biti briga ta se sa njima zbiva? Marun se trgao. Pre godinu dana sam odloio dvesta flaa vrhunskog pia, sto etrdeset boca Zelene Kie, i po trideset Baltazara i Fejdora. Pomislite na to, ako elite da pojmite tragediju. Da smo samo znali povikao je Ori. Ja bih ja bih... glas mu je utihnuo. O. Z. Gar je nestrpljivo tapkao nogom. Prestanimo sa jadikovkama. Imali smo ansu, seate se? Ksanten nas je nagovarao da beimo-, sada se on i njemu slini unjaju i pljakaju na svom putu prema severnim planinama sa Pokajnicima. Izabrali smo da ostanemo, bilo dobro ili loe, i na nesreu dogodilo se loe. Moramo to primiti kao Gospoda. Sa tim se vere melanholino sloilo. Hagedorn je izneo bocu neprocenjivog Ramadanta, i nalivao sa rasipnou koja bi ranije bila nezamisliva. Poto nemamo budunost nazdravimo naoj velianstvenoj prolosti!

Te noi su bili primeeni neredi tu i tamo po obruu Mekova: plamenovi na

etiri razliite take, udaljeni zvui promukle vike. Sledeeg dana se inilo kao da je tempo aktivnosti malo opao. Ali tokom popodneva veliki segment istone litice se odvalio. Trenutak kasnije, kao po velianstvenoj promiljenosti, visoki istoni zid se raspolutio i pao, ostavljajui leda est velikih kua izloena nebu. as posle sumraka grupa Ptica sletela je na platformu. Ksanten je skoio sa sedita. Strao je spiralnim stepenicama do bedema, doao do trga ispred Hagedornove palate. Hagedorn, kome je jedan roak preneo Ksantenov poziv, priao je i iznenaeno buljio u Ksantena. ta radite ovde? Oekivali smo da ste bebedni na severu sa Pokajnicima! Pokajnici nisu na sigurnom severu, rekao je Ksanten. Pridruili su nam se. Mi se borimo. Hagedornova vilica se opustila. Borite? Gospoda se bore sa Mekovima? to ee moemo. Hagedorn je u udu odmahnuo glavom. I Pokajnici? Razumeo sam da ele pobei na sever. Neki su tako i uradili, ukljuujui A.G. Filidora. I meu njima postoje frakcije, kao i meu nama. Neki su uzeli svoja teretna kola snage i pobegli. Ostali fanatino ubijaju Mekove. Sino ste videli na rad. Zapalili smo etiri magacina, unitili tankove za sirup, pobili vie od sto Mekova, kao i desetak teretnih kola snage. Pretrpeli smo gubitke, to nas je pogodilo, jer nas ima malo a Mekova mnogo. Zato sam doao. Treba nam vie ljudi. Doite da se borite za nas! Hagedorn se okrenuo, poao ka velikom centralnom trgu. Pozvau ljude da izau iz kua. Obratite se svima.

Ptice su, gorko se alei na nemogue uslove rada, transportovale gospodu

koji su, otrenjeni predstojeim unitenjem zamka, sada bili spremni da odbace sve skrupule i da se bore za svoje ivote. Zadrti tradicionalisti su i dalje odbijali da prave kompromise sa svojom au, ali im je Ksanten dao vedro jemstvo: Ostanite onda tu, njukajui po zamku kao pacovi. Uteite se injenicom da ste bezbedni; budunost malo toga uva za vas. I mnogi koji su ga uli udaljie se sa zgraavanjem.

34

Ksanten se okrenuo ka Hagedornu. ta je sa vama? Dolazite li ili ostajete? Hagedorn je duboko uzdahnuo, gotovo jauknuo. Zmaku Hagedornu se blii kraj. Vie nita nije vano. Idem sa vama. Situacija se iznenada promenila. Mekovi, organizovani u irokom krugu oko zamka Hagedorn, raunali su na mali otpor iz zamka i* nikakav iz pozadine. Izgradili su barake i skladita ne razmiljajui o njihovoj odbrani; stoga su napadake grupe mogle da priu, uine tetu i povuku se pre no to pretrpe ozbiljnije gubitke. Mekovi stacionirani du Severnog grebena bili su neprestano napadani,i konano sterani dole uz velike gubitke. Obru oko Hagedorna postao je polukrug; zatim, dva dana kasnije, posle unitenja jo pet skladita sirupa, Mekovi su odbaeni jo dalje. Nabacujui zemlju ispred ulaza dva tunela, koji su vodili pod junu stranu litice, uspostavili su kakvo-takvo uporite, ali su se, umesto da dre opsadu, sami pod njom nali. Unutar tog podruja Mekovi su sabrali preostale koliine sirupa, alata, oruja, municije. Podruje van tunela bilo je osvetljeno po noi i uvano od strane Mekova naoruanih izbacivaima kuglica, to je svaki frontalni napad inilo beskorisnim. Jedan dan su gonioci, zaklonjeni okolnim vonjacima, razmatrali novu situaciju. Tada se pokualo sa novom taktikom. Bilo je improvizovano est laganih paketa i napunjeno mainama punim lako zapaljivog ulja, sa privrenim zapaljivim granatama. Za svaki od tih paketa bilo je vezano po deset Ptica, i u pono su poletele, nosei za svaki paket i po jednog oveka. Klizei visoko kroz tamu, Ptice nadletee poloaj Mekova, gde su zapaljive bombe bile baene. Tlo je buknulo. Vatra je zahvatila skladite sirupa; teretna kola snage, probuena plamenom, kretala su se panino napred-nazad, gazei Mekove, lomei barake, sudarajui se meusobno, poveavajui efekat vatrene stihije. Mekovi koji preivee sakrie se u tunelima. Pogasie se svetla na mekovskoj teritoriji i, koristei se pometnjom, ljudi napadoe. U kratkoj i tekoj borbi ljudi pobie sve straare i zauzee ulaze u tunele u kojima se sada krilo sve to je preostalo od makovske armije. inilo se da je pobuna Mekova suzbijena.

12
Plamenovi zamree. Ljudski ratnici tri stotine mukaraca iz zamka, dve stotine
Pokajnika i oko tri stotine Nomada prikupie se oko ulaza u tunele, i ostatak noi razmatrahu ta da ine sa zatvorenim Mekovima. U zoru, mukarci iz zamka Hagedorn, ija su deca i drubenice jo uvek bili u zamku, odoe da ih dovedu. Uz njih je, u povratku, dola i grupa gospode iz zamka: medu ostalima i Bedri, O. Z. Gar, Izet i Ori. Pozdravili su svoje nekadanje prijatelje kratko, uzdrano i hladno, to je znailo da su ratnici izgubili dostojanstvo borei se sa Mekovima kao sa sebi ravnima. Sta e se sada dogoditi? Bedri je upitao Hagedorna. Mekovi su u zamci ali ih ne moete isterati. Nije nemogue da unutra imaju sirup za teretna kola. Lako bi mogli poiveti mesecima. O. Z. Gar, razmatrajui situaciju kao vojni teoretiar, iznese plan akcije. Snesite dole top ili neka to uine vai potinjeni i stavite ga na teretna kola snage. Kad se gamad iscrpe, dovezite unutra top i pobijte ih sve osim radne snage za Zamak. Ranije smo imali etiri stotine Mekova, i mislim da e to i sada biti dovoljno. Ha! povikao je Ksanten. Veliko mi je zadovoljstvo da ti saoptim da toga nee biti. Ako neki Mekovi preive, popravie nam svemirske brodove, nauiti nas tehnici, i tada emo njih i Kmetove vratiti na njihove sveto-ve. Kako onda oekuje da odravamo svoje ivote? upitao je hladno Gar. Imate generator sirupa. Opremite se kesama i pijte ga. Gar je zabacio glavu i prezrivo se upiljio u Ksantena. To je tvoj glas, samo tvoj, i tvoje uvredljivo miljenje, treba uti i ostale. Hagedorne, je li to i va stav, da civilizacija treba da odumre? Ne treba da odumre, ree Hagedorn, ukoliko svi i vi i mi radimo za nju. Ne moe vie biti robova. Ubeden sam u to. O. Z. Gar se okrenuo na petama i poao nazad putem u zamak, praen naj zagrize ni j im tradicionalistima iz svoje grupe. Nekoliko ostalih se odvojilo sa strane i tiho prialo meu sobom, povremeno mrko pogledajui Ksantena i Hagedorna. Iznenada se sa zidina zamka zaue krici: Mekovi! Zauzimaju zamak. Puni su ih donji nivoi. Napadaju, pomozite nam. Ljudi u dolini su zaprepaeno gledali. Kapije zamka se zatvorie. Kako je mogue? upitao je Hagedorn. Zakleo bih se da su svi uli u tunele. Savreno je jasno, gorko ree Ksanten. Dok su bili zatvoreni, prokopali su tunele do donjih nivoa. Hagedorn je krenuo napred kao da eli sam da napadne liticu, potom je stao.

35

8
Moramo ih isterati. Nezamislivo je da nam pljakaju zamak. Na nesreu, ree Klaghorn, sada ih zidovi tite, kao nekad nas. Ptice mogu preneti vojsku. Kad se prikupimo, moemo ih istrebiti. Klaghorn je odmahnuo glavom. Oni mogu ekati na bedemima i sletnim platformama i pucati na Ptice dok prilaze. ak i kad bismo utvrdili uporite na bedemu, bilo bi silnog krvoprolia na svakog njihovog ubijenog ginuo bi po jedna na. A ima ih tri-etiri puta vie. Hagedorn je zastenjao. Smui mi se kad pomislim da divljaju medu mojim stvarima, epure se u mojoj odei, lou moja pia. Sluajte, ree Klaghorn. Odozgo su se uli promukli krici ljudi, puc-ketanje energo-topova. Neki od njih se ipak dre na bedemima. Ksanten je priao oblinjoj grupi Ptica koje su, pometene dogaajima, utueno posmatrale. Podignite me iznad zamka, van dometa kuglica, ali tako da mogu da vidim ta Mekovi rade. Pazi se, pazi! zakretala je jedna Ptica. Lude stvari se dogaaju u zamku. Nema veze. Ponesite me gore, iznad bedema. Ptice ga ponese, u irokom luku obidoe stenu i na bezbednoj visini preletee zamak. Iza onih topova koji su jo funkcionisali stajalo je tridesetak mukaraca i ena. Izmeu velikih Kua, Rotunde i palate, svuda gde topovi nisu-mogli gaati, vrveli su Mekovi. Trg je bio prekriven leevima: gospode, dama, njihove dece svih koji izabrae da ostanu u zamku Hagedorn. Za jednim topom stajao je O. Z. Gar. Urliknuo je spazivi Ksantena, okrenuo top, ispalio munju. Ptice su vritei pokuale da skrenu ali munja raznese dve. Ptice, nosiljka i Ksanten su padali u kovitlacu. etiri preostale ptice su hvatale ravnoteu izbezumljeno stenjui od napora, nekim udom su usporile pad, nesigurno lebdele, i tresnule o zemlju. Ksanten se iskobeljao iz sedita. Ljudi su dotrali. Jesi li itav? upitao je Klaghorn. itav, da. A tek uplaen! Ksanten je duboko uzdahnuo, i seo na stenu koja je virila iz zemlje. ta se deava tamo gore? pitao je Klaghorn, Nekoliko je ivih, ree Ksanten, svi ostali mrtvi. Gar je poludeo. Pucao je na mene. Gledajte! Mekovi na bedemima. uzviknu A. L. Morgan. Tamo! povika neko drugi. Ljudi. Oni skau . . . Ne, gurnuti su! Neki su bili ljudi, neki Mekovi koje ljudi povukoe sa sobom-, uasno sporo su se prevrtali ka svojoj smrti. Niko vie nije pao. Zamak Hagedorn bio je u rukama Mekova. Ksanten je posamtrao sloenu siluetu, "najednom i poznatu i stranu. Ne mogu se odrati. Treba samo da unitimo solarne elije, i oni nee moi da sintetiu sirup. Uradimo to odmah, ree Hagedorn, pre nego to se oni toga dosete i ne poprave topove. Ptice! Prjao je da im izda nareenja, i etrdeset Ptica, svaka u kandama nosei kamen veliine oveije glave, zaleprae preletee zamak i vratie se da jave da su solarne elije unitene. Ksanten ree: Sad nam ostaje da zaepimo izlaze iz tunela kako bismo se obezbedili od iznenadnog juria i budemo strpljivi. ta sa Kmetovima ustajama- iFanima? setno je upitao Hagedorn. Ksanten je lagano odmahnuo glavom. Ko ne bee Pokajnik, mora to postati sada. Klaghorn promrmlja: Mogu poiveti najvie dva meseca ne vie. Ali dva meseca prodoe, pa tri meseca, pa etiri meseca. Onda se jednog jutra velika kapija otvori, i istetura mrav i iscrpljen Mek. Ljudi: mi umiremo od gladi. uvali smo vae dragocenosti. Dajte nam ivote ili emo unititi sve pre nego to umremo. Klaghorn je odgovorio: Ovo su nai uslovi. Pustiemo vas da ivite. Morate oistiti zamak, odneti i pokopati tela. Morate popraviti svemirske brodove i nauiti nas svemu to znate o njima. Tada emo vas transportovati na Etamin Devet. Prihvatamo vae uslove. 1 . i is b. '. Pet godina kasnije Ksanten i Glis Medousvit, sa svoje dvoje dece, krenue iz svoje kue blizu Peane reke na putovanje prma severu. Bila je to prilika da posete zamak Hagedorn, u kome je sada ivelo tridesetak ljudi, meu njima i Hagedorn. Ostario je, inilo se Ksantenu. Kosa mu je posedela; njegovo lice, nekada krepko i srdano, postalo je ispijeno, kao od voska. Ksanten nije mogao da odredi njegovo raspoloenje.

36

Stajali su u senci oraha, dok se zamak na visokoj steni ocrtavao iza njih. Ovo je sada veliki muzej, rekao je Hagedorn. Ja sam kustos, i to e biti funkcija svih Hagedorna posle mene, jer tu ima neprocenjivog blaga a uvanje i Odravanje. Oseaj drevnog se ve uvukao u zamak. U Kuama ive duhovi. esto ih viam, posebno u prazninim noima . . . E, Ksantene, to su bili dani, zar ne? Jesu, zaista, ree Ksanten. Zagrlio je svoju decu. Ipak, ne elim da se u njih vratim. Sada smo ljudi, na naem svetu, kakvi nikada ranije nismo bili. Hagedorn se s tugom sloio. Pogledao je ogromno zdanje, kao da ga prvi put vidi. Ljudi u budunosti ta li e oni misliti o zamku Hagedorn, njegovim dragocenostima, knjigama, tunikama? Dolazie i divie se, ree Ksanten. Kao i ja danas. Ima puno toga za divljenje. Hoe li ui, Ksantene? Ima jo boca plemenitog pia. Hvala, ne, ree Ksanten. Previe toga budi stare uspomene. Poi emo, i to odmah. Hagedorn je tuno klimnuo glavom. Vrlo dobro razumem. Ja lino esto sanjarim o tim danima. Pa dobro, zbogom, i lepo putujte. Hoemo, Hagedorne. Hvala vam i zbogom, ree Ksanten i okrenu se od zamka Hagedorn prema svetu ljudi.

PORTRET SF PISCA
DEK VANS
Dek Vans je danas postariji gospodin ispred tekst-procesora: ugledni profesionalni pisac, paljiv i smiren, koji godinje izbacuje stotine hiljada rei i tako stvara svoje najnovije romane. Ali nije tako poeo; bio je, nekada davno, klinac koji je proitao neke ruske bajke i odluio da pokua da napie neto slino; pa je bio srednjokolac koji na asu mater-njeg jezika, kad je trebalo neto napisati, pokuava sa naunom fantastikom i prolazi sasvim loe, jer ga svi samo kriti-kuju-, onda je bio ovek koji objaljuje mnogo ali se tako malo pojavljuje u javnosti, i toliko vesto krije, da su mnogi sve do 1970. godine tvrdo verovali da je Dek Vans samo jo jedan od brojnih pseudonima Henrija Katnera. Vans je roen 1920. godine. Na Kali-fornijskom univerzitetu studirao je prvo za rudarskog inenjera, pa za fiziara, pa onda za novinara. Za vreme drugog svetskog rata sluio je u trgovakoj mornarici. Njegova prva objavljena pria, Mislilac sveta (The World Thinker) pojavila se 1945. godine, u asopisu Thrilling Wonder. Objavio je nekoliko serija romana; veini je zajedniko to to se deavaju u vasioni daleke budunosti, gde je nauka toliko odmakla da se po svojim efektima ponekad blii arobnjatvu, i gde ljudi ive u neobinim drutvima; njegova interesovanja za sociologiju, lingvistiku, komunikaciju i temu besmrtnosti pojavljuju se na mnogo mesta. Verovatno najpoznatiji mu je roman Jezici Paoa (1958), a uz Vavilon 17 Dilenija, 1984 Orvela i neke radove Ur-sule Legvin predstavlja vrhunski doprinos lingvistikoj naunoj fantastici. Svoju prvu nagradu HUGO Vans je dobio za kratki roman Gospodari zmajeva (1963), a duplu krunu (HUGO i NEBULA) osvojio je 1965" godine upravo za novelu Poslednji zamak koju vam ovde predstavljamo. Vans je jo uvek vrlo aktivan kao pisac, ali stie se utisak da je svoja najznaajnija dela, po kojima emo ga pamtiti, ve ostvario pre dvadeset i vie godina.

37

Dek Mekdevit

HOIANAMN* 1987. Jack McDevitt: DUTCHMAN,

Prevod s engleskog: Dr Milan uljak

38

Dok

i e izranjao iz mraka, objekt nije bilo mogue razlikovati od blistavih zvezda. Nema nikakve sumnje, ree Karmodi. U orbiti je. Hju, Mekajres progovori ne podiui pogled sa svoga ekrana, jeste li sigurni da nije mogao doi sa nekog nebeskog tela? U to vreme ni svet ni njegovo sunce nisu jo imali imena. Bili smo tada hiljadu svetlosnih godina iza Zastrte Ledi, dvanaest dana od najblie isturene stanice. Bio je to redak dragulj, ta planeta, jedna od nekoliko koje smo otkrili, a ija su klima i geoloki uslovi omoguavali neposredno ljudsko nastanjenje. Njen jedini kontinent opkoraio je severni polarni krug koji se rastoio ispod gleera na izmaku ledenog doba. Ali to je bio i svet niza ostrva i prozirnih okeana naikanih visokim granitnim bregovima. Nigde nije bilo jedinstvene kopnene mase, sem one u arktikom podruju, koja bi omoguavala znaajniji razvoj zemaljskih ivotinjskih vrsta. Ne, rekao sam, nema tu nikoga. Pojavljuju mi se pravilni otkucaji na detektoru, ree Karmodi. Mekajres obuhvati akom svoju bradicu i zagleda se u sliku na monitoru. Opozovite ekipe, naredi ona deurnom oficiru, i procenite koliko e potrajati njihovo prikupljanje. Hteo sam da protestujem, ali se sve zavrilo na tome to sam ustao sa svoga sedita. Njene vilice bile su stegnute; lice joj je bilo mirno, bez ikakvih promena. Nemojte sada, Hju, ree ona tiho. Pravila su jasna i moraju se potovati u ovakvim situacijama. Ona pomaknu ruicu na svom naslonu za ruke. Govori kapetan. Moda e doi do susreta. Tenandrom je od sada na reimu pripravnosti Dva. To za vas koji se nalazite u ekipi gospodina Skota, na to pogleda prema meni, znai da moe doi do iznenadnog ubrzanja, bez upozorenja, ili sa kratkom najavom neposredno pred promenu brzine. Budite, prema tome, pripravni. Karmodi je bio nagnut nad svojom konzolom, oiju razrogaenih od iznenaenja. To nije prirodni objekt, ree on, u to sam siguran. Dimenzije? zatrai Mekajres. Priblino sto dvadeset metara dugaak, moda nekih trideset pet u preniku na svom najirem delu, koji je otprilike neto ispred sredine. Mogunost greke: etiri posto. Velik je otprilike kao teretnjak tipa Ordvej, dodade deurni oficir. Jesmo li sigurni da se vie nita nee pojaviti? Nita, kako nam se ini, odgovori Mekajres usredotoujui svoju panju ponovo na komandni ekran. Prebacite sliku i ton na pomone monitore, naredi ona. Nisam bio siguran kome je izdala tu naredbu, ali bio sam joj zahvalan: moji ljudi barem nee morati da lee na svojim skuenim lea-jima pitajui se ta se kog vraga tu deava. Otiao sam do nje i stao tako da smo mogli razgovarati da nas drugi ne uju. Ovo e nam oduzeti mnogo vrmena, rekao sam. A verovatno emo izgubiti i neto od opreme. Zato ne bismo stvar dobro ispitali pre opoziva sveg ljudstva? Mekajres je bila jednostavna ena, sa jakim vilicama i blago proaranom koom kao posledicom duge borbe sa Travisonovom boleu, koja je, u vreme kad ju je ona imala, bila obino smrtonosna. Po navici jemirkala, a oi su joj bile mutne i beivotne, izuzev u onim retkim prilikama kada je bila prisiljena da iskae svoje ne male sposobnosti. I tada, tek za trenutak, one bi bile u stanju da se zaare. Ako bude iznenaenja, ree ona, neemo se moi zadrati ovde dan-dva da biste prikupili svoje ljude. Poinjem neto da razaznajem, ree Karmodi. Isfiltrirao je veinu bleska, smanjio kontrast i eliminisao zvezdano polje. Ono to je ostalo bila je samo jedna taka belog svetla. Posmatrali smo kako menja oblik: postepeno se irila u zdepasti teki valjak, debeo u sredini, zaobljen na jednom kraju, a proiren na drugom. To je jedan naih-, ree Mekajres, ne mogavi potpuno sakriti svoju iznenaenost. Ali stari tip! Pogledajte samo konstrukciju. Bio je malen i nezgrapan, neodreeno poznat, uspomena na prohujala vremena. Bio je to jedan od onih brodova koji su dosegli zvezde tokom ranih dana Armstrongove ekspedicije, onih koji su nosili Dezirea, T a n i j a m a i Bajbl Bila u svetove koji e kasnije ui u Konfederaciju. Pripadao je onoj vrsti brodova koji su uestvovali u istrebljivakim ratovima i koji su u onim trenucima odsudnim za oveanstvo odbili Aijurce. Neko vreme svi su utali. Brod se stalno poveavao. Kapetane, oglasi se deurni oficir, prihvatna sluba procenjuje da e prikupljanje potrajati dvadeset osam sati. Imamo njegovu orbitu, ree Karmodi sa oiglednim zadovoljstvom. Najmanje rastojanje izmeu nas i objekta, od oko dve hiljade i esto kilometara, dostii emo za otprilike tri sata. Mekajres primi k znanju obavetenje. Pratite ga i dalje. elela bih znati ima li na njemu ikakvih znakova ivota. Bio je to lep vasionski brod. Na jarkom suncu presijavao se srebrnom i plavom bojom. Linije su mu bile blago zaobljene: delovao je dekorativno, to nije sluaj sa hladno-sivim brodovima modernog doba. Parabolini pramac sa svojim stegom, levkaste raketne cevi, pokretni

od

most, saonice za ateriranje sve bi to imalo praktinu svrhu u atmosferskoj navigaciji. Imao sam udan oseaj kao da mi je taj brod odnekud poznat; podseao me je na doba moje mladosti. ta je to na trupu? upita neko preko interne veze. Karmodi je usmerio Tenandromove dubinske teleskope prema brodu, na skup slova ispod mosta, koja jo nismo uspevali da razaznamo. Meutim, ispred njih je bio neki znak, blie pramcu, ba na srebrnastom metalu. On pokua da ga uvea, ali se slika razli, tako da smo morali priekati da se brodovi malo vie priblie. Prihvatna sluba javlja da su dve istraivake ekipe na putu prema brodu. Ostalo je jo est drugih, ali one e morati da priekaju dok ne promenimo orbitu. Neke od njih su ve bile na vezi i zahtevale da uju ta se to deava. Holtmejer se raz-besneo kad sam pokuao da mu objasnim situaciju. (A to je bilo manje-vie tipino za Holtmejera, mada bi se, kao opravdanje, ovog puta moglo uzeti to to je upravo sedeo na jednom gleeru gde mu se inilo da je u ledu otkrio neke ogromne fosile.) Mekajres je neto naula od naeg razgovora, a moda je ula i itav razgovor, jer se na kraju umeala. Hju, ree ona preko veze koju drugi nisu mogli da uju, ako hoete, moete mu rei da je to ratni brod. Neto mi je objanjavala u vezi sa teleskopskim sankama za prizemljenje, ali sam ja odjednom prestao da sluam, jer se u tom trenutku oznaka blizu pramca ukaza sasvim jasno, to je izgleda jo neko iza mene primetio, poto mu se ote kratak, ne ba otmen izraz iznenaenja. Bio je to svima poznat simbol: crna vetica sa rairenim krilima preko dugakog i uskog polumeseca. U trenutku kad ugledah njene oi i kande shvatih zato mi je brod izgledao poznat. Nije mogue, uzdahnuvi, izusti oficir osmatra. Izgled broda sugerisao je jednostavnije doba, bolja vremena. Moda je sam brod bio takav, a moda je to bila posledica nekih asocijacija koje je izazivao. Video sam Markrosov velianstveni prikaz broda vie puta, u glavnom holu Narodnog doma na Rimveju, uokvireno portretima Kristofera i Tarijena Sima, herojske brae, koji su se gotovo sami suprotstavili Aijuru. I svako dete u svim svetovima Konf'ede- racije znalo je za jednostavni natpis urezan u mramoru u podnoju centralnog dela slike: NIKAD VIE. Za ime boje, uzviknu oficir osmatra, glasom jedva neto jaim od apata: Pa to je KORSARIJUS. Posle izvesnog vremena, brod se poeo udaljavati od nas; detalji su postali mutniji, da bi uskoro zatim potpuno nestali. Tenandrom je bio u visokoj, geosinhronoj orbiti: na brod smo upravo primili svoju prvu ekipu kad je tajanstveni brod zapoeo svoje drugo sputanje prema nonoj strani. Karmodijevi teleskopi su ga jo uvek drali u centru monitora i ja sam provodio vreme naizmenino ga posmatrajui i prebirajui podatke, koje smo imali u biblioteci, o njegovim podvizima. Sve vasionske letelice u delakondskoj eskadrili Kristofera Sima imale su simbol crne vetice, surove grabljivice koju su ljudi u tom planinskom svetu veoma potovali; meutim, samo je komandant imao pravo na simbol sa polumesecom da bi neprijatelj sigurnije naleteo na nju. Posmatrali smo kako Korsarijus polako tonem nebo, u sumrak: nekada pojam moi i slave, a sada predmet legende i istorije. Naposletku, kad je ve sve izgledalo izgubljeno i kad se samo nekoliko preostalih brodova delakondske eskadrile suprotstavilo svemonom osvajau, njegova posada ga je napustila. Tada je Kristof'er Sim siao do barikada i sklonita izgubljenog Abonaja, gde je naao sedam bezimenih ljudi i ena koji su krenuli sa njima u onaj poslednji i velianstveni napad na crne brodove Aijura. Navigatorovi prsti igrali su po dirkama komandne table. Namrtio se i pogledao kapetana. Mekajres je gledala svoj vlastiti ekran i klimala glavom. ta je to? upitao sam. Aksijalni pomak je oko deset stepeni, ree ona. I obre se. Rekla bih da se tu nalazi ve due vreme. Slika je treptala na komandnom ekranu, naroito zavrni delovi, komunikacioni blokovi i linije sa naglaenim elementima. Da li je to ono to izgleda da jeste? upitao sam. Ona slee ramenima, ali u tom pokretu bilo je i neke zebnje. Sim i njegov brod stradali su kod Rigela pre dva veka. Objekt se sada gubio brzo, propadajui kroz zatamnjenje na ekranu i klizei prema terminatoru. Na sve tamnijoj pozadini liio je na usijanu loptu. Posmatrao sam ga tih nekoliko poslednjih trenutaka pre no to se na njemu izgubio i poslednji Sunev odsjaj, i ekao da vidim nee li moda nailazak jutra pokazati da je to bilo samo neko nono privienje bez ikakvih tragova u stvarnosti. Predmet je odjednom nestao im se spustio ispod planetarne senke. Jo uvek ga vidim, oglasi se navigator, a oi mu se iznenada ispunie strahom. Bio je zaista jo vidljiv, kao bleda tajanstvena prikaza. Oseao sam kako me podilazi jeza pa sam se osvrnuo oko sebe da vidim da li ak i ovde, na komandnom mostu modernog vasioriskog broda, lanovi posade kao obina ljudska bia reaguju na nedokuive izazove natprirodnog.

40

Odakle, do avola, dolazi taj odsjaj? upita Karmodi. Meseci nisu na tom nebu. To su njegovi vlastiti farovi, ree Mekajres. Ima upaljene farove. Mekajres je ostala na komandnom mostu i tokom vremena predvienog za spavanje. Ne znam da li je mislila da bi nam se neto moglo dogoditi; neto priunja-ti u mraku, ili je imala neke druge misli, ali injenica je da su svi bili pomalo prenapregnuti. Iz uvidavnosti, dodelili su mi jedno od pilotskih sedita, ali ja sam u njemu samo dremuckao. Probudivi se usred noi, oseao sam ukoejiost i hladnou po elom telu. Kapetan Mekajres mi je nasula kafu i zapitala kako se oseam. U redu je, odgovorio sam. Kako napredujemo? Rekla je da idemo dobro, da smo pokupili dve prve ekipe, da sada menjamo orbitu kako bismo doli u poloaj za prikupljanje ekipa u severnoj tropskoj zoni i da e se oseati mnogo bolje kad svi budu ponovo na brodu. ta mislite o tome? upitao sam. O tome napolju. Nije odmah odgovorila. Na brod je plovio manje-vie sa ukljuenim sistemom za automatsku navigaciju. Komandni most je bio u polumraku, a samo je oficir osmatra morao biti budan. Nekolicina ostalih, koji su obino neophodni nou, spavali su u svojim odeljcima. Mada je bilo malo sumnje u to d a je onaj brod samo naputena lutajua olupina, Mekajres nije htela d a ita rizikuje. Nismo vie bili n a reimu Dva, ali napetost se jo uvek oseala. Svetlost instrumenata odsijavala se u njenim oima i na njenoj tamnoj koi. ulo se kako die. Njeno disanje kao da je bilo deo pulsa broda, koji se ispoljavao u naizmeninim prekidima priguenih i piskavih signala kompjutera, te povremenog kripanja metalnih pregrada i oplata broda to se bune protiv manjih promena brzine ili kursa, i hiljada drugih zvukova koji se uju nou u zvezdanim prostorima. Stalno razmiljam, ree ona, o predanju prema kom e se on vratiti u tekim asovima za Konfederaciju Ona se malo spusti u stolici i primaknu oljicu ustima. Ova nije sa FUmveja. ree ona, mislei na kafu. Sigurna sam da ne biste mogli pogoditi. Logistika je malo pomeala stvari pa se moramo zadovoljiti sa onim to nam poalju. Sadi, upitao sam, ta sada nameravate? Pogrenu stvar, odgovori ona. Hju, ako biste mogli udesiti da svako zaboravi ono to je video, ja bih izbrisala zapis sa trake, otila nekud drugde, i nikad se ne bih vratila. Ta stvar tamo vani, ne znam ta je zapravo, niti kako moe biti to to izgleda da jeste, ali znam da ne pripada ovom nebu, a ni nekom drugom. Ne elim da ita uinim u vezi s tim. Ipak, ne da vam mira, rekao sam. Paljivo je posmatrala sliku ukletog broda koji je obiao planetu i sada nam se ponovo pribliavao. Proitala sam njegovu knjigu noas. Simsovu? upitao sam. Bila je to naravno knjiga ovek i Olimpijac, njegova istorija antike Grke, u kojoj se obraduje period od persijskih ratova do smrti Aleksandrove. Da, odgovori ona. Bila je to veoma sloena linost. Ne bih mogla rei da se uvek i u svemu slaem s njim, ali me impresionira nain na koji iznosi svoje stavove. O Sokratu ima sasvim drukiji, kritiki otriji stav. O Sokratu?! upitao sam, udei se. Njene usne se razvukoe u poluosmeh. On misli da su sudac i porota bili u pravu: da je on, u stvari, podrivao atinsku dravu sistemom doktrina koje su, mada same po sebi divne vrednote, ipak na koncu dovele do poremeaja u ivotu Atine. To je suluda ideja, rekao sam. Tako kau i kritiari. Sim ih je kasnije zbrisao, u drugoj knjizi, koju istina, nije stigao da zavri. Ona se nasmei. Tarijen je negde rekao da nema nita protiv kritike sve.dok| ima.mogunosti da njegova re bude poslednja. Ona se nasmeja. teta to u kolama nikad ne prikau i ovu drugu njegovu stranu. Kristofer Sim, kakvog deca naue da vide, ispada savrena, neustraiva i reita linost. Njene se obrve nabrae: Velela bih da znam ta bi on u ovakvoj situaciji uinio sa fantomskim brodom? On bi se ukrcao na njega. Ili, ako se ne bi mogao ukrcati, on bi ekao da dobije vie informacija, rekao sam, a u meuvremenu naao bi neto drugo o emu bi se moglo razmiljati. Ona ustade i udalji se, a ja zatraih da mi bibilioteka da oveka i Olimpijca. Bila je to standardna klasika koju vie niko nije itao, izuzev studenata na prvim godinama studija, kao neku vrstu opteg pregleda. Moj utisak o toj knjizi, koji sam verovatno stekao povrnim itanjem pre tridesetak godina, bio je da se njegov ugled zasniva prvenstveno na injenici da je ono delo jedne uvene linosti. Stoga sam se sada zavalio u jastuke, privukao blie ekran i pripremio za spavanje, jer sam vero-vao da e me ponovo uljuljkati u san. Ali Simova Helada bila je i suvie ivotna da bi dozvolila tako neto: njene poetne stranice bile su pune Kserksesovog besa (O gospodaru, seti se Atinjana), Te-mistoklovog dravnitva) i hrabrosti ratnika koji su se borili u Termopilima. Bio sam iznenaen, ne samo jasnoom i vrstinom stavova u knjizi nego i saoseajnou koje je provejavala. Nije to bilo ono to bi italac

normalno oekivao od jednog ratnog komandanta. No, istina je da Sim nije zapoeo svoju karijeru kao vojnik: kad su nastala teka vremena, bio je uitelj. I onda, ima tu neke ironije, dok je on stekao veliki ugled kao taktiar vasionskog ratovanja, njegov brat Tarijen, koji je zapoeo kao oficir, postao je veliki dravnik tog doba. Njegovi pogledi bili su u sutini olimpijski: italac odmah oseti da Kristofer Sim pie za istoriju, i ako njegova perspektiva nije uvek istovetna sa uglom posmatranja njegovih prethodnika, ipak nema neizvesnosti u pogledu krivog sagledavanja injenica. Njegova re je uvek poslednja. Simovo tivo ima kvalitet koji itaoca tera na razmiljanje o razaranju Atine i nepotrebnim ljudskim rtvama za vreme pogrenog pokuaja da se brani Partenon. Ako sam uopte i bio spreman za spavanje, svojim raspravljanjem i razlozima za an-gaovanje Spartanaca u Termopilima on me je potpuno razbudio. Heleni su ve godinama pre toga znali da Perzijanci dolaze i, u svakom sluaju, imali su blagovremena obavetenja o prikupljanju invazionih snaga-, a ipak nisu nita uinili da sklope savez radi zajednike odbrane, sve dok se poplava ve nije sruila na njih. I onda su poslali Leonidu sa njegovim ljudima, i aicom njihvih saveznika da svojim ivotima iskupe nebrigu i glupost politiara. Bila je to udna koincidencija: te rei su napisane pre nego to su Aijurci zapoeli svoj napad i, u irem smislu, Simu je zapala dunost da odigra ulogu Leonide. On je vodio zaprene bitke na granicama svetova, dok je Tarijen dizao narod na otpor i zapoinjao veliki posao na stvaranju saveza koji e biti u stanju da se uhvati ukotac sa Aijurcima. Ne znam da li sam tada uopte uspeo da malo odspavam. Sve mi se pomealo, Perzijanci i ostali, tak odjednom sam pred sobom ugledao lice Mekajresino sa udnim sjajem u oima. Rukom je dotakla moje rame. Hju, rekla je, danas u uputiti tamo jednu izviaku ekipu. Okej, odgovorio sam. Imam nekoliko ljudi koji e poi. Ne, Hju. Ja elim da grupa bude mala: samo vi i ja. Posmatrao sam je, pitajui se da li ona to govori ozbiljno. Kapetani brodova ne vode ekipe za posedanje drugih letelica. Zato? upitao sam. Njeno lice liilo je na masku, ali odsjaji koji su igrali po njemu davali su mu promiljen izraz. Ne znam, zaista, rekla je. Moda se plaim onoga to bismo tamo mogli nai. Usta joj se malo otvorie otkrivajui red otrih belih zuba. Trup broda je bio opaljen, pun izboina i ulubljen. Na njemu su se videli tragovi krpljenja, jer su se neke ploice razlikovale od drugih. Kupole za navigaciju i komunikaciju bile su izgrebane, a titnici na zadnjem delu broda iskrivljeni, dok je pogonsko kuite nedostajalo, tako da se videla Armstrongova jedinica. Ali ipak, odgovori Mekajres na moje primedbe o stanju broda, nigde ne vidim neko vee oteenje. Mada, jedna stvar izgleda dosta udna. Bili smo u jednom modulu i prilazili smo brodu odozgo i otpozadi. Pogonsko kuite je demontirano; nije odvaljeno. Nedovrena opravka, rekao sam. Da. Ili opravka izvrena u urbi; ni u kom sluaju onako kako bih ja pripremila brod za borbeno dejstvo. Meutim, izgleda dosta upotrebljiv. Ispupeni farovi kroz koje je Korsarijus isijavao svetio isticali su se nekako hladno i kruto u itavom nizu raznih otvora. Da, takvi su, dodade ona. Ali studen prolosti oseala se posvuda. Mekajres je sedela u pilotskom seditu, a lice joj poprimi zamiljen izgled, rekao bih, ak pronicljiv. Viekanalni prijemnik je radio hvatajui frekvencije koje su nekad bile dodeljene Korsarijusu, ali je iz njega dolazio samo ist amor zvezda. Istorije ne moraju uvek biti istinite, rekao sam. Oigledno je da nije bio uniten kod Rigela. Podesila je kontrast na monitorima. Jedan od kompjutera na Tenandromu je analizirao karakteristike i funkcije broda na bazi starih Korsarijusovih podataka, razlaui ih neprestano iznova do najsitnijih detalja. Volela bih da znam gde li su samo pogreili, ree ona. Pretpostavimo da je Sim preiveo Rigel, rekao sam. Zato bi onda hteo da nestane bez traga? U svakom sluaju, zato bi se naao ovde? I kaite, kapetane, da li bi Korsarijus bio u stanju da izvade takav let? O, da; kako da ne, odgovori ona. Radijus svakog od ovih brodova ogranien je samo koliinom provijanta koji se u njega moe ukrcati. Da, da, takav let su svakako mogli izvesti; pitanje je samo zato bi hteli da ga izvedu. Odmerila je pogledom hrbat borda. Ja sam uvek mislio o Korsarijusu kao o velikom brodu, i kasnije sam uo da je to i bio u ono vreme: fregata (to je bila i njegova zvanina kategorija). Ali u poredenju sa etvrtastim dinom kakav je bio Tenandrom, on je bio igraka. Pitam se, nisu li moda nekako Sim i njegov brod dopali aka Aijurcima? Proli smo iznad pramca, ispred besnih oiju i kljuna vetice, a zatim pored naikanih skupova razliitih orua smetenih u prednjem delu broda. Mekajres je izvela jednu usku petlju,

42

tako da se trup naas izgubio, a na naem vidiku se ukaza plavetnilo suncem oblivenog planetarnog prostora. A onda i to nestade u beskraju zvezdama posutog crnog neba. Mekajres je govorila Tenandromu ravnim i bezoseajnim glasom, opisujui svoje utiske. I dok je govorila, Korsarijusov pramac se ponovo pojavi na naim ekranima. U sluaju da imate nekih sumnji, rekla je, govorei i dalje preko zajednike interfonske veze, ali sad podigavi malo glas da pobudi moju panju, brod je slep i mrtav. Njegovi senzori nisu ni pokuali da nas otkriju i da nas prate. Neka udna cerulijska slova, ispisana na trupu, promakoe pored nas. sasvim blizu: oznake broda. Slae se, zau se Karmodijev glas, To je Korsarijus.

Zasun se okrenuo u poloaj 'otvoreno' kad ga je Mekajres dodirnula, nato se ukazalo uto svetio oko njegovih rubova. Uli smo lebdei u vazdunu zaprenu komoru. Crvene sijalice su svetlele na bogato ispunjenoj komandnoj tabli, smetenoj u pregradnom zidu. Izgleda da sve funkcionie, rekao sam. Brod radi sa minimumom snage, odgovori ona. Nema gravitacije. Izgleda da rade samo sistemi za odravanje! Ukljuila je svoje none magnete, pa sam i ja to uinio. Kad smo uli u prvi odeljak, zasun se za nama zatvori a sijalice promenie boju u narandastu i vazuh poe glasno itei da ulazi u kabinu. Karmodi nas je pitao da li ga ujemo i poeleo nam sve najbolje. Zapornjaci na unutranjem zasunu iskliznue iz svojih leita, alarmno svetio postade belo, a vrata se neujno otvorie na podmazanim arkama. Zavirili smo u polumranu prostoriju. Zidovi su bili obloeni plakarima i vasi-onskim odelima. Dve radionike klupe i jedna inenjerska polica bile su privrene za krov. Mekajres pogleda na merni instrument na svojoj ruci. Kiseonika ima dovoljno u vazduhu, rekla je, malo je razreden, ali se moe disati. Temperatura je neto ispod tri stupnja. Malo je prohladno. Oslobodila je kope na svom skafandru, podigla kacigu i obazrivo udahnula. . Iskopali su grejanje, rekao sam, skidajui svoju kacigu. Da, saglasi se ona. U tome je moda i deo objanjenja zagonetke. Oni su, po svoj prilici, napustili brod s namerom da se vrate. I oigledno je da se nisu vatili. Hodala je nespretno po kabini, a zatim zastala da namesti izme. Potom izbroja vasi-onska odela. Bilo ih je osam. Sva su tu, ree ona. Rekao sam da bi se odgovor, ako ga uopte ima, mogao moda nai na komandnom mostu. Odmah emo, Hju. Rekavi to, ona se uputi du hodnika. Stajao sam nekoliko trenutaka razmiljajui o tim zatamnjenim prolazima i teini dugih godina. Ormarii su bili natrpani raznim oscilatorima, mernim instrumentima, kablovima, generatorima. U jednom od njih naao sam knjigu pesama pisanu na cerulijskom U drugom holografiju neke mlade ene sa detetom. Sve je bilo sreeno, u zaveljajima, fasciklama ili sloeno u pretincima. Oprema je bila ista i izglaana, kao da je odloena dan ranije. Upravo sam posmatrao holografiju kad se ona vratila, pa, rekla je, jedna pretpostavka otpada. Koja? Mislila sam da su se spustili na tlo planete i da je tamo dolo do nekog ne-srenog sluaja, ili da im se modul pokvario, pa da nisu mogli nazad. K vragu, Sejdi,rekao sam odbacujui tu pretpostavku. Ne bi valjda svi napustili brod. Ne bi. Ali ako ih je veina otila, ostali su mogli ostati zatoeni ovde. No, sad je sve to u svakom sluaju nevano: modul je na svom mestu. To znai da je u itavu stvar umean neki nepoznati brod koji ih je nekuda odveo. Ili, dodade ona, da su jo uvek ovde negde. Neka svetla nisu funkcionisala. Nijedan lift nije radio, a u vazduhu se oseao ozon, kao da je neki od kompresora bio pregrejan. Jedan odeljak je dopola bio ispunjen razlivenom vodom; drugi je bio opaljen zbog poara na elektrinoj instalaciji. Odnekud iz dubine broda uli su se slabi, nerazgovetni otkucaji.koji su se postepeno pojaavali kako smo dublje prodirali u unutranjost. To se sklopka ukljuuje i iskljuuje, objasni ona. Jedan od mrenih sistema ne radi kako treba. Napredovali smo sporo. Kretati se po nultoj gravitaciji je veoma nezgodno, a sva klizna vrata bila su zatvorena. Veina ih se otvarala kad bismo pritisnuli dugme, ali smo neka morali otvarati na silu. Mekajres je bezuspeno pokuala da uspostavi normalno napajanje strujom iz jednog pomonog agregata. Zelena svetla su se upalila, to je bio znak da su komande primljene, ali nita se dalje nije deavalo. Tako srni i dalje buljili kroz odeljke muei se povremeno sa ponekim vratima. Jedna brava se tvrdoglavo opirala naim nastojanjima da je otvorimo tako da smo pomislili da iza nje mora biti vakuum, mada su instrumenti pokazivali da je sve normalno. Na kraju smo se spustili za jedan nivo i takoje zaobili.

Nismo mnogo govorili za vreme istraivanja Korsarijusa. Nije imalo ni ta da se kae, ini mi se. Ali kad smo neto rekli, inili smo to uvek apatom, kao da je ta-mo^bio jo neko ko bi nas mogao uti. Karmodi na Tenandromu je to verovatno oseao , jer kad bismo povremeno zauli njegov glas i on je bio tih i priguen. 1 Prolo je ve mnogo godina od te Mekajresine i moje etnje po Korsarijusu. Zebnju koja nas je tada obuzimala oseam i danas u svojim besanim noima. Nikad nisam gubio ivce i, u stvari, esto sam se hvalio kako sam bio hladnokrvan u svim situacijama u kojima bih se naao obavljajui svoje dunosti na Surveju. Ali takve stvari se nikad nisu dogodile ni ranije ni kasnije. Pribliavali smo se mostu i zbog onog to se tada desilo morao sam itavog svog ivota docnije da budem obazriv ovek. Navikao sam se bio na svakojake komande i instrumente na brodovima klase Survej. tako da isprva nisam shvatio prirodu i funkciju komandnog mosta na brodu Kristofera Sima. Tu su bile samo tri jedinice, a vei deo preostalog prostora bio je* ispunjen kompjuterima. Zastarela oprema, rekla je Mekajres. Pogledala je za trenutak komandnu stolicu, mesto sa kog je Sim upravljao operacijama koje e postati predmet legende. Oi joj zasvetlee. A onda se zamiljeno uputi medu konzole i ugledavi ono to je traila, dodirnu dugme na ploi svojim dugim kaiprstom: Jedan agregat izgleda radi, Hju, rekla je pritiskajui dugmad jedno za drugim, da bi se zatim namrtila kad se nita nije dogodilo. Pokuala je ponovo: ovog puta neto je u zidovima zakripalo, zapucketalo i zastrujalo. Osetio sam kako mi se krv, unutranji organi i kosa diu prema tavanici. Ukljuila sam sada i grejanje, objavi ona. Kapetane, rekao sam, mislim da je vreme da ujemo ta kapetan Sim ima da kae o sebi. Ona klimnu glavom i prekinu vezu sa Tenandromom. Ne znam ta emo uti, rekla je nadnosei se nad komandnom konzolom. Mislim da bismo mogli otpoeti sa poslednjim celovitim zapisom u brodskom dnevniku. Morala je malo da manipulie ureajima dok nije nala ono to je traila. Dok je to radila, zabavljao sam se razgledanjem jednog komandnog centra kog su pro-jektovali ljudi sa nesumnjivo dubokom i trajnom naklonou prema luku, krivulji i paraboli. Bila je to ista ona geometrija koja je krasila unutranjost broda: bilo je gotovo nemogue nai negde pravu liniju. Okej, Hju, uspela sam. Ona se uspravi, upirui samouvereno prstima o tastere. Sledei glas koji sluate . . . . . . Nije zaelo bio glas Kristofefa Sima. Nula-est etrnaest-dvadeset dva, govorio je glas, Abonaj etiri. Opravke kategorije jedan i dva zavrene danas. Op-ravke kategorije tri specificirane su programom. Sistem naoruanja potpuno pretre-sen. Korsarijus spreman za dejstvo. Bio je to oigledno tonski zapis nainjen dok je brod jo bio u pristanitu, verovatno od strane kontrole servisa. Pogledao sam Mekajres. To je i sada uobiajena praksa, rekla je. Pristanite uvek saini zapisnik prilikom primopredaje broda kapetanu. Trebalo bi jo neto da bude. I bilo je: Kristofer Sim nije nikada drao govore, nije govorio u parlamentu i nije iveo toliko da bi imao priliku za oprotajni govor. Za razliku od Tarijenovog, njegov glas nije nikad postao poznat kolskoj deci u Konfederaciji. No i pored toga ja sam ga odmah prepoznao. Nula-estetrnaest-trideset sedam, govorio je dubokim baritonom. Korsarijus je primio po radnom nalogu dva-dva-tri kapa. Neka se vodi rauna o tome da prednji transformatori povuku na devet-estzarez-tri-sedam, to nije prihvatljiv nivo za borbeno dejstvo. Komanda shvata da su pristanine mogunosti u ovom trenutku ograniene. Ipak, ako sluba odravanja nije u stanju da zavri opravke kako treba, ona treba barem da je svesna tog nedostatka. Korsarijus se ovim vraa pristanitu. Komandujui Kristofer Sim. Sledei niz podataka govorio je o uspostavljanju snage transformatora, to je Simov odluan glas prihvatio bez primedbe. Ali ak i pored toga to su od tada prohujala dva veka, u njegovom glasu se moglo osetiti zadovoljstvo. Poslednja re opet, pomislio sam, bila je aljiva. To bi bio zavretak popravki u Abonaj u, rekao sam, neposredno pre pobune posade. Da, datumi se slau. Zaboga, rekoh, Pobuna, sedmorica, pa sad imamo sve. Dajte ostatak dnevnika! Ona se okrenu polako prema meni, a na usnama joj je titrao uplaen osmeh. To je poslednji zapis, rekla je. Nema nita posle njega. Glas joj je bio bezbojan, a iznad gornje usne pojavie joj se grake znoja, iako je vazduh jo uvek bio hladan. Neko mora da je izbrisao ostatak! rekao sam malo preglasno. Ovo je brodski dnevnik, Hju. On se ne moe izbrisati, ne moe se doterivati, ne moe se ni na koji nain izmeniti, a da ne ostane trag o tome. Proveriemo to u arhivu, ali sumnjam da je bilo nekog prepravljanja. To ne bi imalo nikakve svrhe. Ali Korsarijus je uao u borbu uskoro posle toga! Moralo bi o tome biti nekog zapisa u brodskom dnevniku! Da rekla je. Po zakonu bi tako trebalo da bude; sada, a i onda je tako bilo. Iz nekog razloga, Sim je za posadu regrutovao dobrovoljce za najveu bitku svog ivota, a o tome nije

44

ostavio ni re u svome dnevniku. Moda ga je neto u tome spreilo, dobacio sam. Hju, ona odvrati, to se nije moglo dogoditi. Otkako smo doli, ona se sada prvi put spusti u kapetansku stolicu i otipka nova uputstva kompjuteru. Da vidimo ta emo dobiti ako odemo malo unazad. Glas Kristofera Sima se ponovo zauo. Sim nije posedovao oratorske sposobnosti svoga brata. Ali imao je dobar glas, obdaren izvesnom ivotnou, zbog ega je bilo teko poverovati da je njegov vlasnik ve odavno mrtav. . . . Nema nikakve sumnje u to da e unitenje dveju borbenih krstarica svratiti neprijateljsku panju na malu vasionsku bazu u Dimonidesu II i bazu u ipevi. Drukije ne moe biti. Te poloaje e otkriti neprijatelj kao kost u svom grlu i napasti im mu pode za rukom da prikupi dovoljne snage. Aijurci e za tu svrhu izdvojiti svoju glavnu borbenu grupu... Mislim da je to zapis sa poetka rata, rekao sam. Da, dobro je to bar znamo da je vodio dnevnik. Sluali smo kako Sim procenjuje snagu i sastav neprijateljskih formacija koje je oekivao, uputajui se u detaljan opis psihologije neprijatelja i njegove mogue napadake strategije. Mekajres je sa divljenjem prokomentarisala injenicu da su njegove procene bile, uglavnom, tane. Potom je ustala i krenula prema vratima. Ima jo stvari koje moram pogledati, Hju. Hoete li da poete sa mnom? Ostau ovde, rekao sam. Voleo bih da ujem jo neto od ovoga. A moda je trebalo da poem. Kad je otila, sedeo sam u polumraku sluajui analizu energetskih potreba i komentar o neprijateljskoj tehnologiji i povremene krae izvetaje o ratnim operacijama Simovih borbenih grupa prilikom napada na neprijateljske komunikacije. Postepeno sam ulazio u svu tu dramatiku davnanjih bitaka i video te avolske aijur-ske formacije oima komandanta koji je stalno uspevao da ih rasturi, ili bar odbije sa svega desetak lakih fregata. Poeo sam da shvatam da je Simovo glavno oruje bila njegova sposobnost da prikuplja informacije koje su emitovale neprijateljske stanice i da izbegava neprijateljske ureaje za otkrivanje letelica. Aijurski komandanti, kako se ispostavilo, nisu bili u stanju da se brane od Simovog intelekta. Pojedini izvetaji su se ponavljali. Kod Sanusara Delakendijci su, uz pomo nekoliko saveznikih brodova, doekali u zasedi i unitili dva teka razaraa, izgubivi pri tom samo jednu fregatu. Blizu Spinerza, u sreditu aijurskih linija snabde-vanja, Sim je opustoio i razorio jednu neprijateljsku bazu, poto je prethodno namamio njene branioce u sumanutu i bezuspenu potragu. Ali ljudska bia se nisu mogla neprestano boriti: iz bitke u bitku. Sim je bio prinuen da se povue, jer su mu nedostajale jae snage kojima bi mogao dotui neprijatelja. Tako sam postepeno poeo da uviam, prvo iz tona njegovog glasa, a potom iz njegovih komentara, kako je oaj rastao sa svakom od njegovih pobeda i svakim povlaenjem koje bi zatim usledilo. Delakonda je uskoro bila izgubljena, i kad je uo tu vest Sim je samo uzdahnuo, pomenuvi ime svoje supruge. Jedan za drugim pali su spoljni svetovi, a on se morao ograditi od kratkovi-dosti Rimveja, Toksikona i Zemlje koji su smatrali da su bezbedni jer je neprijatelj daleko i da ih on nee dirati ako ga ne budu izazivali. Sem toga, iscrpljivali su svoje snage duboko usaenom ljubomorom i meusobnim sumnjienjima, umesto da su zajedniki pruili otpor osvajakim hordama 1 kad ga je srea napustila kod Grand Salinasa, gde je izgubio vei deo svoje eskadrile i jedan razara sa dobrovoljcima iz Toksikona, on je samo mogao da konstatuje: izgubili smo nae najbolje i najhrabrije. A zbog ega? Iza toga sledila je duga pauza, zatim je rekao neto to se nije moglo zamisliti: Ako oni ne dou, onda je vreme da se sami izmirimo! Njegovo raspoloenje postajalo je sve mranije sa nastavkom povlaenja. I kad je izgubio jo dva broda iz svoje ve okrnjene eskadrile kod Komo Desa, bes, koji je on do tada potiskivao, postao je oigledan, naroito zbog gubitka ljudstva. Bie Konfederacije i u budunosti, Tarijene, doviknuo je svome bratu, ali je ne treba izgraivati na telima mojih ljudi! Bio je to isti onaj glas koji je optuivao Spartance.

*
Na Tenandromu je bilo razliitih nagaanja: jedni su bili miljenja da su Sima i njegovu posadu odveli Aijurci, a Korsarijus ostavili da krui, to bi trebalo da bude neka vrsta njihove ale. Drugi su se opet pitali da se moda brod nije sastojao od dva dela, to bi bila lukava igra da se zavara neprijatelj i stvori predstava o natprirodnom protivniku. Ako je Mekajres imala miljenje o svemu tome, ona ga je uvala za sebe. to se mene tie, ja nisam mogao istisnuti iz misli sliku Kristofera Sima kako oajava. Nikad mi ni na pamet nije palo da je on pre svih drugih mogao posumnjati u konani ishod. Bila bi to luda pomisao, a ipak, po svemu sudei, bilo je tako Sim je, kako se sada inilo, bio kao i ostali

ljudi. I u svom oajanju, u brizi za sudbinu svojih drugova i naroda koji je pokuavao da zatiti, ja sam naslutio odgovor na zagonetku naputenog broda. Ali to je bio odgovor koji ni sam nisam eleo sasvim da prihvatim. Poeo sam da itam o Aijurcima sve do ega sam mogao doi: o ratu, o Kor-sarijusu i naroito o rigelskoj akciji. U toj poslednjoj bici, Sim je usko saradivao sa Kudasaijem, jednom bojnom krstaricom na kojoj je bio i njegov brat. Korsarijus je uao u bitku da dotue jedan nosa, priao mu suvie blizu i bio zahvaen eksplozijom. Ali ovog puta, u tom poslednjem okraju, Simova strategija se udno razlikovala: do tada on je uvek predvodio Delakondijce lino. Kod Rigela, meutim, on je pratio Kusadia za vreme glavnog napada dok su njegove fregate zabijale no u bok neprijateljske flote. Ima neke ironije u tome da je taj isti Kusadai odneo njegovog brata u smrt samo nekolko nedelja kasnije, kod Nimroda. Ali Tarijen je iveo jo toliko da sazna da su njegovi diplomatski napori urodili plodom. Zemlja i Rimvej su se udruili, obavezali se na meusobnu pomo, a Toksikon je trebalo svakog asa da objavi da e podrati svoje stare neprijatelje. Voleo bih da su mi bile dostupne navigacione beleke kako bih doao do zakljuka o konanoj sudbini sedam lanova posade koji su napustili Korsarijus uoi bitke kod Rigela. Ali, sem navigatora Ludona Talinosa, niko se nije ponovo pojavio u istorijama toga doba. Pitao sam se nisu li oni moda bili kanjeni, a inilo mi se i udnim da to niko nikada nije pomenuo. Prvi formalni napadi na njih pojavili su se tek trideset godina kasnije. Od tada, naravno, oni su popularna meta optuivanja. Talinos, navigator, obreo se za kratko na Rimveju, gotovo pola veka posle rata, tek toliko da tamo umre i zaslui pomen u dnevnim vestima. Zanimljiva je njegova tvrdnja da je uestvovao u bici kod Rigela, istina ne na Korserijusu, nego na krstarici. Nije bilo nikakvih pojedinosti o tome, a ta izjava se pripisivala borbi koju je vodio sa svojom saveu itavog ivota. Bio sam posebno zainteresovan za sudbinu sedmorice bezimenih heroja reg-rutovanih u srcu Abonaja te kobne noi uoi aijurskog napada Kako se moglo desiti da niko nita ne zna o njima? Dali je to bila puka sluajnost da jedini i najbolji mogui izvor podataka, dnevnik Korsarijusa, ne govori nita o njima i, konano, ni o samoj bici? Nije mi iz glave izlazila primedba Sejdi Mekajres: To se nije moglo dogoditi! I nije, zaista. Ujutro sam pitao Mekajres ta namerava. Ve sam napravila izvetaj. Ostaviemo Korsarijus tu gde jeste, i ako vie vlasti ele da dodu i pogledaju ga. neka to uine. Tako, znai! Zato? Eto, tako. Ne verujem da vam mogu dati odgovor koji e vas zadovoljiti, Hju, sem da je to otkrie koje nikoga nee uiniti srenim. Kristofer Sim, bez obzira kako je poginuo, predstavlja jedan od stubova Konfederacije. Ovo mesto ovde, ovaj svet, u izvesnom smislu je groblje: groblje sa nekom grenom tajnom, u koju ja ne elim da zalazim dublje. Oi joj se malo smanjie. 'elela bih da odem odavde, to pre. Da, rekao sam, u pravu ste. Ali groblje, ega?

*
Prikupili smo nae ekipe i uprkos Mekajresinoj neodlunosti ponovo ih poslali na tlo planete. Posmatrao sam sve to bez naroitog zanimanja, a sve to vreme sen-ka onog drugog broda i dalje je lebdela nad nama. Tokom dana koj su sledili, razgovor sa Mekajres mi se stalno vrteo po glavi. Do vraga i groblje: kakvo groblje, kad tu nema nikakvih tela? Nema tela, nema imena, nema ni brodskog dnevnika. A Korsarijus, kog bi trebalo da nemali dalje krui oko ovog sveta kao kazaljka na asovniku, pravei krug svakih est sati i jedanaest minuta. Oni su nameravali da se vrate, rekao sam Mekajresi. Ali se nisu vratili, odgovori ona. Zato? Tokom itavog perioda helenske civilizacije, nije se desio, koliko znam, nijedan crnji ni svirepiji zloin nego to je bilo nepotrebno rtvovanje Leonide i njegove herojske druine kod Termopila. Bolje bi bilo da je Sparta propala nego to su takvi ljudi izginuli. Da, rekao sam, ali gde su tela? Duboko dole na povrini planete, kroz pukotine u oblacima, videlo se svetlu-cavo more.

Otiao sam dole sa Holtmejerovom grupom u nameri da pomognem u razjanjavanju nekih pitanja u vezi sa njegovim fosilima. Ali, umesto toga, provodio sam vreme upravljajui letelicom, koju sam snabdeo hranom i vodom, ne posluavi Me-kajresin savet da nema nikakve svrhe dalje istraivati, jer su oni ve odavno mrtvi. Ipak, mislio sam, istina mora da ima neku vrednost nezavisno od toga. A tu je bio i Talinos, uveni navigator, ije je ime sada bilo sinonim za strah, koji je verno sluio svom kapetanu i svome svetu, a onda, na kraju, umro ojaen i pun gorine na Rimveju. Izvesno je da njemu, a i drugima, neto dugujem. Holtmejerovi ljudi su jo uvek pravih sklonita kada sam se polako uzdigao iznad drvea i

46

poleteo prema zapadu u suncem isprano nebo. Na hiljade ostrvaca bilo je bukvalno rasuto po planetarnom okeanu. Sva se, dabome, nisu mogla pretraiti; ali jasno je bilo da je posada napustila Korsarijus. Da li su hteli da ga mue prisustvom broda, ili su brod ostavili kao potvrdu namere da se vrate po njega, injenica je da su ga napustili i ja sam se samo pitao da ga, moda, nisu ostavili negde du putanje broda, odmah ispod njegove orbite. Uneo sam podatke o kursu u memoriju letakog kompjutera, podesio brzinu tek neto ispod brzine zvuka i spustio se na tri hiljade metara. Onda sam obavestio Tenandrom o svojoj poziciji i prepustio se razmiljanju. Ispod mene,- more je bilo glatko i prozirno i veoma plavo. Takav bi po svemu mogao biti i okean na Rimveju, Zemlji ili Fibolu. Jedna grupa nekih velikih stvorenja crnih tela igrala se odmah ispod povrine. Nebom, du zapadnog horizonta, plovile su ogromne kule sivih kumu-lusa. Bio je to, sve u svemu, divan svet. Proao sam iznad grupe peskovitih nepoumljenih ostrva povrno ih osmot-rivi. Kao i sve obale na ovoj planeti i ove su bile bez galebova, koji su inae obavezni stanovnici obale poznatih okeana. (Ptice se ovde kao vrsta nisu razvile, a prema Jespersenovom miljenju, nikada i nee.) Kruio sam iznad jednog poumljenog arhipelaga u severnoj umerenoj zoni. Stenoviti kraci uma, koji su zadirali u kristalnu povrinu mora, prelazili su postepeno u sve sitnije rtove prema severo-zapadu. Ali niega sem granita i drvea tu nije bilo pa sam, posle kraeg zadravanja, odleteo dalje. Kasno po podne preao sam u junu hemisferu i pribliio se jednom vulkanskom ostrvu u obliku slova Y, neposredno pred zalazak sunca. Bilo je to raskono tropsko mestance prepuno purpurno--zelenih paprati i ogromnih belih rascvetanih biljaka. U glatkim jezercima odslika-valo se nebo, a potoii su krivudali i kotrljali se niz usamljenu planinu. Bilo bi to, pomislio sam, idealno mesto. Spustio sam se na obalu, izaao i priredio veeru, a zatim posmatrao Korsarijus kako prolazi iznad mene kao mutno bela zvezda na smraenom nebu. Tenandrom me je obavestio da Mekajres eli hitno da govori sa mnom, to je znailo da je zbog neega ljuta. Rekli su mi, takode, da je Jespersen doao do uzbudljivog otkria, U pitanju je bila neka vrsta slina vodozemcima, ali niko nije imao po jma ta bi to moglo da bude. Zamolio sam ih da mu isporue moje estitke, a potom se pripremio za spavanje. Vazduh je bio ist i prohladan, a um vode vie nego uspavljujui. Zaspao sam sa otvorenom haubom, suprotno propisima o bezbednosti, to bi sigurno razjarilo kapetana. Ujutro sam letelicom satima istraivao ostrvo uzdu i popreko, ali nita posebno nisam video, pa sam se ponovo otisnuo u beskrajne prostore nepreglednog okea-na. Nena kiica rominjala je po njegovoj povrini, a malo kasnije, kad sam zaao dublje u juna mora, jaka oluja me je prisilila da uzmem veu visinu. Moji instrumenti su pokazivali da je ispod mene samo voda, pa sam slobodno leteo iznad nje. Tamno nebo se poelo razvedravati i ja odluih da se spustim kroz kinu zavesu punu, najudnijih na svetu, loptastih cvetova, do iznenaujue tihog okeana. Ruao sam na jednom dugakom i uskom vlanom sprudu, koji je, verovatno, za vreme plime bivao sav u vodi. (Dva povelika meseca, u zdruenoj fazi, vukui u istom pravcu, bila su u stanju da izazovu plimu.) Bio sam sav ukoen od dugog sedenja u letelici, pa sam odluio da malo pro-etam obalom uivajui u moru i samoi. Neka siuna stvorenja sa mekom isprese-canom ljuturom pojavljivala su se na obali sa svakim talasom; veina ih se ukopavala u pesak, dok su neka hitala preko spruda i ponovo se bacala u okean na drugoj strani. Posmatrao sam ih oaran, primeujui da su svi njihovi pokreti usmereni u jednom pravcu. To mi se uinilo veoma udnim. A takode, kad sam malo usporio hod, u nameri da bolje osmotrim, imao sam utisak da se njihovi pokreti ubrzavaju. Druga neka vrsta, tulastih nogu, nalik na rakove, stvorenja koja nije lako opisati, izvirala je batrgajui se iz talasa u sve veem broju i kretala se preko uskog spruda da bi ponovo nestala u valovima. Sve mi je to bilo zagonetno dok nisam primetio neku smeu biljnu mrlju u vodi, koja je plutala prema meni. Upravo se bila nala iza povlaeeg talasa kad sam je prvi put ugledao, dok se kretala prema talasu, kada je pena izgubila svoju snenu belinu, a valovi poprimili gusti maslinasti izgled. Dve blistave crne gromade se dokotrljae na obalu. Jedna zastade kao da je iznenada postala svesna moga prisustva: odjednom se rasvori i masa ivih tamnih paprati se polako (i rekao bih, ljutito) rasprostre izmeu mene i letelice. Na svoj iznenadni uas shvatih da neu biti u stanju da je se bezbedno doepam. I tada, brzim, gotovo gracioznim pokretom, paprat se ponovo povue u svoj oklop i oba stvorenja nastavie preko ala prema okeanu. Trgnuh se tada iz svoje obamrlosti i poeh sve jasnije da shvatam da se neto dogaa. Krenuo sam brzim, nervoznim koracima prema letelici, ali me jedan iznenadan otar pisak ukopa u mestu. Neko stvorenje, nalik na kornjau, udari u obalu upravo ispred mene. iroki talas se potom lagano dokotrlja obuhvativi ga kipei sa svih strana, kao da hoe da ga povue na otvoreno more. Stvorenje me pogleda svojim velikim pametnim oima i ja ponovo zauh onaj pisak i ugledah strah u njima. Potra zatim prema pesku, kao da eli da se otrgne iz zagrljaja

okeana. Ali ovog puta ga zaas zaustavi neka nevidljiva sila. I sve na kraju preli jedan dugaki i teki blatnjavi talas. Nae oi se sretoe u obostranom uasu. Debela i rastegljiva vodena masa se zakotrlja preko njegovih leda i ono nestade. Potom se obalom razli duboka smea plima. Stajao sam paralizovan onim to sam video i traio pogledom neki trag tog delfinskog stvorenja. Postepeno sam postajao svestan dveju injenica: reke morskih ivotinja na peanom sprudu je nestalo. Nekoliko ih se jo batrgalo u mutnoj vodi, ali druga vie nisu izlazila na obalu. Druga stvar koju sam zapazio bila je da se obala opasno smanjila. Ponovo sam se uputio prema letelici, ali ovog puta paninim trkom. Pretrao sam tek nekoliko koraka kad mi ostatak jednog talasa u povlaenju zapljusnu izme nekim, rekao bih, bestidnim sisavim zvukom. Ustuknuo sam ali me je dohvatio po nogama i oborio. Odmah se ubitana plima ustremi prema meni. Na sreu, brzo sam se iskobeljao, skoio i pobegao. Do letelice je bilo jo nekih stotinak metara, a preko sredinjeg dela spruda ve su se probijali potoii. Ona stvar u vodi, ta bila da bila, nastojala je da pree preko obale. Letelica je bila parkirana na najirem delu spruda, ali pored nje su se ve stvarala jezerca, u koje je plima nasipala vodu i stalno ih irila. Trao sam koliko su me noge nosile. Letelica je izgledala beznadeno daleko, a pesak je sve vie oteavao moje napredovanje. Nisam mogao doi do daha. Pao sam po drugi put. Voda me je malo dohvatila po levoj ruci: osetm bolan ubod koji mi izazva suze u oima. Protrljao sam odmah ruku o neku stenu, ali tako snano da mi se koa ogulila i prokrvarila. Na to se dadoh ponovo u trk. Ispred mene su se stvarali kovitlaci, a voda je ve zahvatila stajni trap i lestve. Sad sam ljapkao po vodi, kreui se jo sporije, jer sam s naporom izvlaio izme iz muljevitog tla pri svakom novom koraku. Strahovao sam da se ta neman ne popne uz lestve. Probijao sam se oajniki tih nekoliko poslednjin metara. Voda je stalno rasla i ve je dodirivala donje delove uniforme. Skinuo sam koulju i zamahnuo snano njome ne bih li se doepao lestvi. Teina tela me je nabacila na njih i ja stegnuti grevito aku oko preke, ali ostadoh tako visei u neizvesnosti ta e biti sa mnom ako se ponovo naem dole. Na kraju sam ostao bez obe svoje izme. I zadrhtah pri pomisli na Kristofera Sima i njegove ljude. Posle dva sata, dok sam obazrivo krstario sivim, natmurenim nebom, na monitorima se pojavi izreckana linija preko duge krivulje horizonta. Opet je poela kia, ali ovog puta bez vetra. Okean je postajao sve buniji, a iz magle sa moje desne strane pojavi se granitni vrhunac, otar kao igla, ispran vetrom i kiom, na kom nije bilo mesta gde bi se ovek mogao bar ponadati da stane. Nastavio sam let. Bilo je i drugih; jedan lanac vrhova koji su izbijali iz okeana gotovo uporedo sa putanjom Korsarijusa. Svi su bili konini, mada su se neki polomili i stropotali u okean, kao preseeni nekim unutranjim razdiranjem. Oblici su bili toliko geometrijski pravilni da se nisam mogao oteti utisku da posmatram neko umetniko delo. Znao sam, takode, da su ljudi koji su poli sa Simom morali izabrati ovo mesto za utoite, ako su spoznali opasnosti koje su ih vrebale iz mora. Zavukao sam se medu vrhunce, idui za strujom i pratei ritam stena i talasa to su o njih udarali. Bilo je to prostrano podruje. Ni po emu se jedna oblast nije razlikovala od druge, pa sam teko mogao zakljuiti da li sam u nekoj od njih ve bio. Vremenom se smrailo, a ja sam bio umoran. Zato sam se spustio na jedan skresani vrhunac; ali razumeete me kad kaem da jo dugo nisam mogao zaspati. Ta stvar u moru mi nije izlazila iz glave, pa sam dugo leao gledajui u nebo, sve do kasno iza ponoi. Vetar je rasterao maglu, a zvezde su izronile sijajui se kao brilijanti na granitnim kulama i u ogledalu mora. Ovog puta sam zatvorio haubu na letelici. Crvenkasto sunce ve je uveliko bilo odskoilo na nebu kada sam se probudio. Vazduh je bio ist i hladan. Javio sam se Tenandromu. Rekli su mi da im je potrebna moja letelica na Holtmejerovoj lokaciji i da e mi kapetan biti zahvalan ako je vratim. Sada je ovaj stenama naikani pejza izgledao nestvarniji nego nou. Stoga sam se na tlu oseao neprijatno, i bilo mi je drago to sam opet u visinama. Ali, dok sam plovio iznad tih glatkih sivih formacija, neopozivo sam shvatio da sam u vezi sa Simom bio u pravu. I da su dokazi ovde. Tu negde. I zamalo da proem pored njih. Mislio sam da su morali izabrati jedan od vrhova iji su iljci odrubljeni. Ali dokaze sam naao na jednoj relativno uskoj zaravni, negde otprilike na polovini izmeu vrha i mora. Bilo je to jedno zasvodenje zemljane boje, potresno po svome kuevnom izgledu sred sve te divljine. Ali bilo je, u stvari, jezivo malo i hladno i, dok sam prilazio, shvatih da sam strano pogreio; odjednom, u trenu mi je postalo jasno zato sedmorica nisu imali imena. Blagi boe pa oni su ga ostavili ovde samog. Kruio sam jo pola sata bavei se kojeim, pregledajui svoje sledovanje, razmiljajui da li da pozovem Mekajres i usput navodei sebi razloge da bi moda najbolje bilo da se sve ostavi

48

legendi kakva jeste. Ali ve sam bio otiao predaleko. Sa dva veka zakanjenja spustio sam se kroz slani vazduh do tog mesta. Vetar je duvao niz strminu-, tlo pod nogama bila je vrsta stena. Nikakvog ras-tinja naokolo i nikakvo stvorenje tu ne bi sebi podizalo dom, na toj otroj litici. Nekoliko veih oblutaka nalo se odnekuda tu, a bilo je i neto rasturenih otpadaka. Gotovo na samoj ivici rta nekoliko kamenih ploa stajalo je kao polomljeni zubi. Zarav-njeni vrh se nadvio odozgo sa stranama gotovo okomitim. Dole je bio okean, nekih ezdeset metara, hladan. Stajao sam ispred tog kubeta, u arapama, nesiguran, procenjujui praktinost njegovih linija, improvizovanu antenu privrenu za krov, prazne prozore sa sputenim zavesama. More je neprestano udaralo o podnoje stene, tako snano da sam i na toj visini oseao estice rasprene vode. Nisam imao utisak da je tu neko skoro boravio, kao to je izgledalo na Korsa-rijusu. Ta oronula koljka ami na svom uskom sedalu ve itavu venost. Vreme je odavno izbrisalo njenu pravu boju, a bila je i malo naherena, verovartno zbog toga to se stena ispod nje malo pomerila. Grobnica Kristofera Sima. Nije to ba bio elegantan zavretak, na toj granitnoj litici, pod belom zvezdom broda koji ga je nekada pouzdano nosio kroz mnoge poduhvate. Mislim da su imali nameru da dou po njega kad se rat okona, ali to posle nije vie imalo neke svrhe. 1 moda su ostavili Korsarijus kao potvrdu svog obeanja da e se vratiti. Ali stvari su krenule naopako. Ugledao sam stolicu, u stvari, dve stolice, sto, nekoliko povezanih knjiga, pisai sto i dve lampe. Pitao sam se da li je na to dugo putovanje poao iz Abonaja, da li je do poslednje oajnike borbe dolo tamo izmeu dva brata ili moda u ovoj sobi. Da li ga je Tarijen preklinjao da nastavi borbu? Verovatno je to bila strana dilema: ljudi su imali premalo vere, a trenutak je zahtevao da se sve stavi na kocku. Nisu mu mogli dozvoliti da presedi bitku (kao to je uinio Ahil). Na kraju je Tarijen morao uvideti da nema izbora nego da uzapti brata i rasturi njegovu posadu nekom izmi ljenom priom. (Ili je moda razljueni Kristofer Sim uinio to sam, pre nego to se sastao sa Tarijenom.) I onda su izmislili priu o sedmorici, isplanirali unitenje Kor-sarijusa, i, kad su neprijateljstva prola, doneli njega i njegov brod ovamo. Tarijen se sigurno nameravao vratiti ovamo. Ali je poginuo nekoliko nedelja posle tih dogaaja, a moda i svi ostali koji su bili posveeni u tu tajnu. Ili su se moda plaili, u pobedi, gneva svoje rtve. Stajao sam na vratima i pitao se koliko li je godina ova skuena sobica bila njegov dom. On bi shvatio, pomislio sam, i kad bi mogao saznati da nije bio u pravu, da je Rimvej doao, i Toksikon, pa ak i Zemlja, bio bi smiren. Na kompjuteru nije bilo niega. To mi je izgledalo udno; oekivao bih da vidim poslednju poruku, moda eni na dalekoj Delakondi, moda narodu za koji se borio. Ali nikakvog glasa iz njega. Posle izvesnog vremena, shvatio sam da tu nema vie ta da se trai, te sam otiao na galeriju koja je predstavljala granicu njegovog postojanja. U tunom i mranom raspoloenju napravio sam jedan krug, idui ivicom litice do severnog kraja, senkom koju je pravila stena, a vratio se rubom ponora. Pokuao sam da zamislim sebe ostavljenog za kaznu na ovom mestu, potpuno samog u ovom svetu, hiljadu svetlosnih godina daleko od ikoga sa kim bih mogao razgovarati. Okean mora da je izgledao veoma privlano. Gore iznad mene kruio je Korsarijus. I on ga je tako morao gledati svake veeri kad je nebo bilo bistro. A onda sam ugledao slova, urezana u steni upravo iznad moje glave. Bila su duboko useena u granit, sa otrim ivicama koje su jasno odraavale bes, ali jezik na kom su ispisana nisam razumeo. > roroV. d' AJJ/IOT&'PI)?! Kasnije sam protumaio: bio je to paroksizam bola i tuge. Poslednja re prizivala je Demostena, velikog atinskog govornika, iji je britki jezik krotio Egejce. Sim je ostao klasik do poslednjeg asa. Kompjuter nije bio pogodan da primi poslednji vapaj Kristofera Sima. Bio je upuen, bez sumnje, njegovom zlatoustom bratu. Ali mene je pogodio zato to to nije bio uzvik besa, nego bola. Kasnije su se s time sloili i naunici. Na kraju krajeva, rekli su, nijedan ovek u takvoj situaciji ne bi ostao na obinom podsmehu. Prizivanje atinskog dravnika predstavljalo je spoznaju (verovatno posle dugog razmiljanja u njegovom alosnom poloaju) da je Tarijen izabrao pravi put. Stoga je poruka na steni mogla da ima samo znaenje pratanja, koje je iz svoje konane bezizlaz-nosti upuivao jedan odani i privreni brat. Ugled brae nije nikad bio ozbiljnije doveden u pitanje i, u stvari, u jednom prosveenom drutvu razumljivo je to su Kristofer i Tarijen uzdignuti na pijedestal traginih heroja. Dramski pisci i romansieri obraivali su s vremena na vreme sukob izmeu njih dvojice, a scene njihovog zagrljaja i rastanka sa suzama postale su deo folklornog blaga. Ali, razmiljajui o svemu tome, ja sam doao do zakljuka da te rei imaju drugo znaenje.

itao sam dosta o Demostenu, posle tog dana, kad sam stajao ispred te poruke isklesane u steni: taj prepredeni lisac upotrebio je sve svoje govornike sposobnosti da ubedi svoju nesrenu zemlju da zarati sa Aleksandrom Velikim. Zato mislim da je poslednja re bila re Kristofera Sima.

50

Erik Frank Rasel

DIJABOLOGIKA Eric Frank Russel: DIABOLOGIC

Prevod s engleskog: Regina Vasiljevi

apravio je jo jedan krug oko planete da bi otklonio svaku sumnju. To je bila uobiajena tehnika svemirskog izviaa; pogleda jednom tokom pribliavanja, pogleda jo jednom svuda unaokolo. Cesto se deavalo da drugi, blii utisci, budu suprotni prvim, daljim utiscima. Zbog nekog nastranog faktora u redosledu verovatnoe, esto se tek na drugoj strani planetarnog lica javljao pakosni osmeh. Samo, ne ovoga puta. Ono to je zapazio pribliavajui se video je i kruei oko planete. Ovaj svet je bio nastanjen ivotom visokog stepena inteligencije. Svuda je bilo nepogreivih znakova u obliku brodogradilita, elektrinih vodova za elezni-cu, centrala, svemirskih luka, kamenoloma, fabrika, rudnika, stambenih naselja, mostova, kanala i stotina drugih znakova ivota koji buja brzo i mono. Posebno su vane bile svemirske luke. Izbrojao ih je tri. U trenutku kad je pre-letao visoko iznad njih, ni u jednoj nije bilo broda spremnog za poletanje, ali se u jednoj od njih nalazio brod na popravci: dugaka, crna, nosata stvar koja je po veliini i obliku liila na teretni brod sa linije Zemlja Mars. Sigurno ne tako velika ni trkaki nastrojena kao putniki brod sa linije Sol Sirijus. Dok je posmatrao kroz neprobojni prozori kontrolne kabine, znao je da e ovo biti veoma znaajan susret. Tokom dugih, dugih vekova irenja ljudske vrste, vie od sedam stotina naseljivih svetova je otkriveno, ucrtano u mape, ispitano i u nekim sluajevima eksploatisano. Na svim tim svetovima bilo je ivota. Na malom broju njih bilo je inteligentnih bia. Ali do tog trenutka jo niko nije otkrio drugi oblik ivota dovoljno razvijen da se eta meu zvezdama. Naravno, teorijski je razmatrana mogunost takvog otkria. ovekov avanturistiki duh stvorio je istraivaku sferu koja se irila u kosmosu. Pre ili kasnije, pretpostavljali su, ta sfera mora jednom da dodirne drugu sferu u nekoj taki medu zvezdama. Svi su nagaali ta e se tada dogoditi. Moda e se spojiti, inei vei, sjajniji, dvostruki mehur. Ili e moda oba mehura da se rasprsnu. U svakom sluaju, izgleda da je doao as dodira. Da je bio u opsegu hvatanja pogranine prislune stanice, poslao bi im signal sa detaljnim opisom svog otkria. ak ni sad nije bilo suvie kasno da putuje nazad sedamnaest nedelja da bi dospeo u opseg prijema. Ali to bi znailo traganje za stanicom sa gorivom u toku puta. U brodu ga, jednostavno, nije bilo dovoljno za dvostruki put i povratak kui. Tamo dole su imali goriva. Moda bi mu dali malo i moda bi gorivo odgovaralo mainama. Ali bilo je isto tako verovatno da bi se pokazalo beskorisnim. Za sada je imao dovoljne rezerve energije za sputanje i za eventualni povratak u bazu. Bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Zato je nagnuo brod i uleteo u nepoznatu atmosferu upuujui se ka najveoj od tri svemirske luke. Nije se nimalo brinuo zbog onoga to ga je moda ekalo na tlu planete. Dananji Zemljani nisu oni nervozni i bojaljivi Zemljani iz sumorne prolosti kad su bili vezani za Zemlju. Zbliili su se sa svemirom. Nauili su da tumaraju naokolo sa bezbrinim osmehom i da puste ostale ivotne oblike da brinu. Time su odavali utisak autoriteta, to je uvek palilo. Nita ne zastrauje vie od idiotskog osmeha na licu nekoga za koga je dokazano da nije idiot. Veoma korisno oruje iz dijabologikog arsenala bio je sveznajui osmeh. Njegovo sputanje izazvalo je zadovoljavajui utisak. Planetina masa od devet desetina Zemljine mase omoguavala mu je da pokae malo vie vetine u upravljanju brodom. Ustremio se nanie, skrenuo navie, spustio se unazad, stajao na rairenim vrhovima repa, smanjio koioni udar i prizemljio se tako da ne bi promaio rairenu maramicu za vie od deset ina. Izgledalo je da izviru iz zemlje kao to ljudi to ine kad se automobili sudare na naputenom putu. Desetine njih, stotine. Bili su nieg rasta, najvii nije premaivao pet stopa. Osim toga, nisu se razlikovali od njegove vrste ruiastog lica i plavih oiju vie nego to bi se razlikovali Kinezi prekriveni finim sivim krznom. Napravivi krug van domaaja njegovih mlaznica, oni su buljili u brod, priali, gestikulirali, gurkali se laktovima, prepirali se, slegali ramenima, i, uopte, ponaali se poput radoznale gomile koja je pronala duboku, tamnu jamu iz koje izviru udni zvui. Iz njihovog ponaanja bilo je uoljivo da se ne boje, niko nije pokuao da se udalji, bilo otvoreno, bilo potajno. Jedino zbog ega su bili oprezni bila je mogunost iznenadnog udara iz ugaenih mlaznica. Nije se odmah pojavio. To bi bila greka a eprtlje ne biraju za pilote izviakih brodova. Pravilo broj jedan pri izlasku je da vazduh mora da se ispita. Ono to je odgovaralo gomili napolju moda njemu ne bi prijalo. U svakom sluaju, ispitao bi vazduh ak i da je njegova roena majka puila cigaru u prvom redu meu posmatraima. rajberovom analizatoru je trebalo etiri minuta da usisa uzorak kroz cev, da ga razloi, ispita delie, izbroji bakterije i kae da li je taj vazduh dostojan da ga njegov gospodar udahne. Dok je analizator odluivao, on je strpljivo sedeo. Na kraju je igla na njegovom pola crvenom, pola belom brojaniku oklevajui domilela do sredine belog. Brzo pomeranje igle bi znailo da je atmosfera drutveno prihvatljiva. Sporost je bila rajberov nain da saopti da e mu se plua sirotinjski provesti. Analizator je oduvek bio robot-snob koji je atmosfere rangirao po kastinskom sistemu. Najbolji i najistiji vazduh bio je Bramin, isti Bramin. Najgori je bio nedodirljiv, ii Iskljuivi ga, otvorio je unutranja i spoljanja hermetiki zatvorena vrata i seo u njihov otvor klatei nogama osamdeset jardi iznad tla. Iz svog povoljnijeg poloaja mirno je posmatrao gomilu, sa izrazom nekoga ko moe da pljune, ali koga drugi ne mogu a pijunu. esti dijabologiki zakon tvrdio je: to vie, to rede. Dokaz: galebovo taktiko preimustvo nad

52

ovekom. Siobzirom da su bili inteligentni, oni koje su nesrene okolnosti postavile osamdeset jardi dublje u gravitacionom polju, ubrzo su procenili vertikalnu nepo-voljnost svog poloaja. Budui da nisu mogli da prevrnu brod, ni da se popnu u njegovu uglaanu povrinu, pilot im je bio van domaaja. Oni nisu ni eleli da ga dohvate iz neprijateljskih razloga. Ali elje postaju tim snanije im je manje verovatno da e biti zadovoljene. I tako su oni eleli da on sie, da se suoi sa njima, samo zato to im je bio van domaaja. Da bi stvar bila jo gora, on se okrenuo na bok i sad je leao u okviru, sa jed nom nogom savijenom i rukama obavijenim oko kolena, a zatim je nastavio da ih posmatra sa oiglednim zadovoljstvom. Oni su morali da stoje. I morali su da gledaju nagore po cenu koenja vrata. Druga mogunost bila je da podese glavu i oi na visinu bezopasnu za vrat i da trpe da ih gleda neko koga oni ne mogu da gledaju. Sve u svemu, avolski neprijatna situacija. to je due trajalo postajalo je sve neprijatnije. Neki su vikali na njega piskutavim glasovima. Njima je uputio dobroudni osmeh. Drugi su gestikulirali. Uzvratio im je na isti nain i najbistriji meu njima nisu ba bili sreni zbog toga. Ko zna iz kojih razloga se nijedan naunik jo nije potrudio da ispita zbog ega izvesni pokreti prstiju stimuliu posebne lezde u bilo kom delu kosmosa. Osnovna dijabologika obuka ukljuivala je i kurs takozvanog skretanja signala pomou kog se jednim pokretom ruke moglo ukloniti jezgro stranog ega. Gomila se izvesno vreme nemirno komeala grickajui sivo krzno na svojim prstima, mrmljajui i povremeno mrzovoljno gledajui nagore. Jo uvek su se drali podalje od opasne zone, oigledno pretpostavljajui da primerak naslonjen na okvir moda ima saputnika za komandama. A zatim su postali potiteni, zadovoljavajui se da besciljno i smrknuto gledaju u vrhove repova. Ovo stanje stvari potrajalo je sve dok nije stigao konvoj tekih vozila iz kojih su se iskrcale trupe. Pridolice su nosile pendreke, pitolje i uniforme boje blata u kom se valjaju svinje. Formiravi tri reda, okrenuli su se nadesno i, po komandi, krenuli napred. Gomila se razdvojila da im napravi prolaz. Naoruani vojnici su struno formirali krug, odvojivi brod od horde posmat-raa. Trojica oficira su paradirali naokolo ispitujui vrhove repa i ne prilazei vie nego to je bilo neophodno. Zatim su se povukli unazad i zagledali u okvir hermeti-kih vrata. Predmet njihove panje posmatrao ih je sa akademskim zanimanjem. Najvii oficir potapao se po grudima u blizini srca, zatim se sagnuo i potapao zemlju dajui svom licu nevini izraz dok je ponovo gledao u pridolicu gore visoko. eir mu je pao zbog trzaja glavom i on ga je zgazio okreui se da ga dohvati. Ovaj sitni incident je izgleda zadovoljio onog na visini od osamdeset jardi, jer se nasmejao, pustio nogu koju je drao i nagnuo se da bolje osmotri rtvu. Pocrve-nevi ispod krzna, oficir je jo jednom izveo masau stomaka i zemlje. Onaj drugi je ovoga puta razumeo. Klimnuo je glavom graciozno i odobravajui i nestao u komori. Nekoliko sekundi kasnije najlonske lestvice su se izvile niz stranu broda i osvaja je siao spretno poput majmuna. Tri stvari su pogodile i trupe i gledaoce im je stao ispred njih i to: njegovo golo lice i ruke, njegova velika visina i teina i injenica da nije nosio nikakvo vidljivo oruje. udan oblik i izgled su mogli i da oekuju. Na kraju krajeva, i oni sami su pomalo lutali svemirom i znali su i neobinije forme ivota. Ali kakvo bi stvorenje moglo da ima mozga da sagradi brod, a da bude tako nerazumno da ne nosi oruje? Oni su u sutini bili logini ljudi. Jadnici. Oficiri nisu ni pokuali da razgovaraju sa ovim primerkom iz velikog nepoznatog sveta. Nisu bili telepate i svemirsko iskustvo ih je nauilo da su sami zvui iz usta beskorisni sve dok jedna ili druga strana ne naui njihovo znaenje. Zato su mu znacima pokazali da ele da ga odvedu u grad, gde e sresti ostale predstavnike njihove vrste sposobnije da uspostave kontakt. Bili su dosta vesti u objanjavanju rukama, to je i prirodno za jedini drugi oblik ivota koji je otkrio nove svetove. . Sloio se s tim u istom maniru plemia koji opti sa niima od sebe, to je bilo uoljivo od samog poetka. Moda je rajber isuvie uticao na njega. Jo jednom je gomila napravila prolaz dok ga je straar sprovodio do kamiona. Proao je pored hiljada oiju udostojivi ih omalovaavajueg pokreta broj sedamnaest, klimanja glavom kojim je priznavao njihovo postojanje i tolerisao njihovu vulgarnu zaintereso-vanost za njega. Kamioni su se otkotrljali, ostavljajui brod sa otvorenim kapkom, lestvicama koje su se klatile i preostalim trupama koje su i dalje stajale oko repa. Svi su zapazili taj detalj. Nije se potrudio da onemogui pristup brodu. Nita nije moglo da sprei strunjake da ga razgledaju i da ukradu ideje od druge rase iz svemira. Nijedna osoba takvih sposobnosti ne bi mogla da bude tako kriminalno nesmotrena. Znai, to nije mogla da bude nesmotrenost. ista logika je ukazivala na to da po stranevom miljenju nije bilo vredno ispitati konstrukciju broda, jer je bila odavno zastarela. Ili je nju moda bilo nemogue ukrasti, jer je bila nerazumljiva za nia bia? ta do avola on misli, ko su oni? Tako im Crnog Kasovog Sveta, pokaza-e mu! Mlai oficir se popeo uz lestve, ispitao unutranjost broda, siao dole i izjavio da unutra nema vie stranaca, ak ni domaih ivotinja, nieg. Stranac je stigao sam. Ova informacija je kruila kroz gomilu. Nije ih ba previe zanimalo. Mogli bi da shvate posetu flote ratnih brodova sa deset hiljada ljudi. To bi bila demonstracija snage dostojna njihove veliine. Ali leeran dolazak

jednog jedinog posetioca podse-ao je na upadanje misionara medu neznaboce u spojenim svetovima Morantije. U meuvremenu su kamioni napustili svemirsku luku, provezli se dvadeset milja dugim putem kroz prirodu i uli u grad. Tu se elno vozilo odvojilo od ostalih, uputilo se ka zapadnim predgraima i stiglo do tvrave okruene ogromnim zidovima. Stranac je siao i smesta je ubaen u tamnicu. Rezultat ove akcije je takode bio udan. Trebalo je da prui otpor zatvaranju, iji cilj mu niko jo nije objasnio. Ali, nije. Tretirajui lepo presvuen krevet u svojoj eliji kao luksuz kojim su mu priznata prava, ispruio se koliko je dug sa sve izmama, duboko uzdahnuo i zaspao. Sat je drao blizu uha, da bi nadoknadio neprekidno kucanje automatskog pilota, bez koga spavanje u svemiru nikad nije bilo kompletno. U toku sledeih nekoliko sati straari su esto dolazili da ga pogledaju i da provere da ne rastura brave ili dezintegrie reetke uz pomo neke nepoznate tehnike. Nisu ga pretresli, pa su zato bili oprezni. Ali on je spavao kao zaklan i hrkao, ravnoduan prema uzbunjujuem amoru koji se irio svemirskim carstvom. Jo uvek je spavao kad je stigao Parmit sa tovarom slikovnica. Parmit, star i kratkovid, sedeo je pored kreveta i ekao dok i njegovi kapci nisu postali teki tako da je poeo da prouava udobnost tepiha. Tada je odluio da mora ili da pone da radi ili da legne. Probudio je onog drugog drmusanjem. Poeli su sa knjigama. Ah kao ahmud koji se igra u travi Aj kao ajsid koji se dri pod aom. Um kao um-tuk koje se nalazi na mesecu. Uhm, kao uhmlak, klovn ili veseljak. 1 tako dalje. Ceo dan su proveli u tome prekidajui samo da bi jeli, i napredak je bio brz. Parmit je bio prvoklasan uitelj, onaj drugi odlian dak sposoban da shvati zapanjujue brzo i da nita ne zaboravi. Na kraju prve duge seanse bili su u stanju da se upuste u kratak i jednostavan razgovor. Ja se zovem Parmit. Kako se ti zove? Vejn Hilder. Dva imena? Da. Kako se zove tvoje mnotvo? Zemljani. Mi se zovemo Vardi. Razgovor je prestao usled nedostatka rei i Parmit je otiao. Posle devet sati vratio se u drutvu Gerke, mlaeg primerka koji je specijalizovao recitovanje rei i izraza, i to ponovo i ponovo sve dok slualac nije bio u stanju da ih savreno ponovi. Nastavili su sa poslom jo etiri dana, radei do kasnih veernjih sati. Ti nisi zatvorenik. Znam, ree Vejn Hilder, utivo samouveren. Parmit je izgledao nesigurno. Otkud zna? Ne biste se usudili da me zatvorite. Zato ne? Ne znate dovoljno. Zbog toga traite zajedniki jezik. Morate da uite od mene i to brzo. Ovo je bilo suvie oigledno i Parmit nije ni pokuao da protivurei, nego je rekao: Procenio sam da e ti biti potrebno oko devedeset dana da teno progovori. Izgleda da e ti dvadeset biti dovoljno. Ne bih bio ovde da moja vrsta nije veoma pametna, istakao je Hilder. Gerka je ispoljio nemir, Parmit je bio zbunjen. Mi ne poduavamo nijednog Varda, dodao je nadmeno. Jo niste stigli do nas. Parmit ree uurbano: Moramo da nastavimo izvrenje svog zadatka. Vana komisija eka da te saslua im bude mogao lako i jasno da razgovara. Ponovo emo pokuati prefiks ft koji nisi ba savladao. Evo jedne teke vebe. Sluaj Gerku. Fton deas ftleman ftangaft, deklamovao je Gerka, muei svoju donju usnu. Futong deas... Fton, ispravi ga Gerka. Fton deas ftleman ftangaft. Bolje zvui na civilizovanom jeziku. Vlane veeri su bez buba. Futong... Fton! insistirao je Gerka, pravei katapult od svojih usta. Komisija je sedela u ukraenoj dvorani sa deset polukrunih stepenastih redova sedita. Bilo je etirti stotine prisutnih. Nain na koji su im se uvari i nii oficiri dodvoravali ukazivao je na veliku vanost ovog skupa. I bio je vaan. Ove etiri stotine predstavljale su politiku i vojnu silu koja je stvorila carstvo proireno na niz solarnih sistema i koja je kontrolisala dvostruko vie planeta. Sve doskora bili su uvereni da su gospodari stvaranja. Sad su se javile neke sumnje. Morali su da ree ozbiljan problem. Kasnije e neki istoriar sa Zemlje taj problem bez imalo potovanja nazvati spornom takom. Prestali su da razgovaraju izmeu sebe kad su straari uveli Hildera i doveli ga do stolice okrenute prema redovima sedita. etiri stotine pari oiju ispitivalo je stranca, neke radoznalo, neke izazivaki, mnoge sa neskrivenim neprijateljstvom.

54

Sedajui, Hilder ih je razgledao kao to bi gledao u neki od smrdljivijih kaveza u zoolokom vrtu, sa lakim gaenjem. Neno je kaiprstom protrljao nos i mrknuo. Omalovaavajui pokret broj dvadeset dva, pogodan za upotrebu uiprisustvu veeg broja predstavnika vlasti. Postigao je svoj briljivo proraunati cilj. estorica najra-tobornijih su ga streljali oima. Starac dlakavog lica ustade mrtei se i obrati se Hilderu kao da recituje dobro uveban govor. Niko osim bia visoke inteligencije i savrene logike ne moe da osvoji vasionu. S obzirom da ste vi, oigledno, predstavnik takve vrste, ceniete na poloaj. Samo vae prisustvo nas primorava da razmotrimo krajnje alternative saradnje ili suparnitva, mira ili rata. Nikad ne postoje samo dve mogunosti, izjavi Hilder. Postoje belo i crno i hiljade medunijansi. Postoje da i ne i hiljade ako, ali i moda. Na primer: mogli biste da se odselite dalje, izvan domaaja. Navikli na sreen tok misli, nisu ba uivali posmatrajui kako neko mrsi nit njihove logike. Niti im se dopao rezultujui vor u vidu krajnjeg predloga. Starac se jo vie namrtio, a glas mu je postao otriji. Takode, treba da ocenite i sopstveni poloaj. Vi ste jedan medu bezbrojnim milionima. Nezavisno od toga kolika je snaga vae vrste, vi, lino bespomoni ste. Zato smo mi ovde da pitamo, a vi da odgovarate. Da je na poloaj obrnut, tada bi istina bila suprotna. To je logino. Da li ste spremni da odgovarate na naa pitanja? Spreman sam. Neki su bili iznenaeni ovim. Drugi su bili pomireni sa sudbinom, prihvataju-i zdravo za gotovo da e on pruiti informacije po sopstvenom nahoenju i zadrati ostale za sebe. Zauzevi ponovo svoje mesto, starac dade znak Vardu svoje leve strane i ovaj ustade i ree: Gde je va glavni svet? Trenutno ne znam. Ne znate? Njegov izraz je pokazivao da je oekivao neprijatnosti od samog poetka. Kako moete da se vratite ako ne znate kuda? Kad uem u njegov radio-opseg, pratim signal radio-fara. Zar vam vae svemirske mape ne omoguavaju da ga naete? Ne. Zato ne? Zato, ree Hilder, zato to nije vezan za svoju primarnu planetu. On luta naokolo. Izraavajui nevericu, ovaj drugi ree: Hoete da kaete da je to planeta odvojena od Sunevog sistema? | Nikako. To je izviaka baza. Sigurno znate ta je to. Ne znam, odsee ispitiva. ta je to? Siuni, kompaktni svet opremljen svim neophodnim skalamerijama. Veta,-ka sfera koja slui kao pogranina straarska stanica. Krijui svoje misli, ispitiva je nastavio, vi to definiete kao pograninu stra-arsku stanicu. To nam ne kazuje gde se nalazi va roeni svet. Niste me pitali o mom roenom svetu. Pitali ste me o mom glavnom svetu. uo sam sopstvenim uima. Onda gde vam je roeni svet? Ne mogu da vam pokaem bez mape. Da li imate mape nepoznatih oblasti? Da, ovaj drugi se nasmejao poput zadovoljne make. Izneo ih je i razvio dramatinim pokretima. Nali smo ih na vaem brodu. Veoma ljubazno od vas, re-3 Hilder, razoaravaj ue zadovoljan. Naputajui svoje mesto, stavio je prst na kartu na vrhu i rekao: Ovde! Stara dobra Zemlja! Zatim se vratio nazad i seo. Vard je buljio u pokazanu taku, zatim je pogledao svoje sunarodnike kao da hoe neto da primeti, ali se predomislio i nita nije rekao. Izvadio je pero, obeleio kartu i savio je u trubu sa ostalim kartama. Ovaj svet koji nazivate Zemljom je poetak i centar vaeg carstva? Da. Planeta-majka vae vrste? Da. Dobro, nastavio je odluno, koliko ima pripadnika vae vrste? To niko ne zna. Zar ne kontroliete sopstvenu brojnost? Jesmo, nekada davno. Ali sada smo suvie ratrkani naokolo. Hilder je malo razmislio i dodao: Mogu da vam kaem da nas ima etiri milijarde na tri planete u naem Sunevom sistemu. Broj onih koji su izvan tih planeta moe samo da se nagaa. Delimo se na one sa korenom i one bez korena, a ovi drugi se ne mogu izbrojati. Ne dozvoljavaju da budu prebrojani, jer bi neko mogao da ih oporezuje. Uzmite da je ukupni zbir vei od milijarde. To nam nita ne govori, protestovao je ovaj drugi. Ne znamo koliko vei. Ni mi, ree Hilder, vidljivo zastraen tom milju. Nekad nas to plai. Obuhvatio je pogledom publiku. Ako se niko do sada nije uplaio od tog vika, sad je vreme. Mrko gledajui, ispitiva je pokuao drugaije da sagleda stvar. Kaete da ste ratrkani. Na koliko svetova? Sedamstoetrnaest, prema poslednjem izvetaju. To je ve zastarelo. Svaki iz-vetaj

zaostaje za osam do deset planeta. I gospodarite tim ogromnim brojem? Ko je ikad gospodario planetom? Pa mi jo nismo doprli do srca sopstvene planete i sumnjam da emo ikad dopreti. Slegnuo je ramenima i zavrio:.Ne, mi se samo muvamo naokolo i gnjavimo ih pomalo. Isto kao i vi. Hoete da kaete da ih vi eksploatiete? Kako god vam se svia. Zar nikad niste naili na protivljenje? Slabo, prijatelju, slabo, ree Hilder. ta ste tada radili? To zavisi od okolnosti. Neke smo ignorisali, neke smo izlupali, a neke smo poveli ka svetlu. Kakvom svetlu? upita onaj drugi zbunjeno. Takvom da vide stvari na na nain. To je bilo suvie za debeljukasti primerak u treem redu. Diui se na noge, on progovori kiselim tonom. Da li i od nas oekujete da vidimo stvari na va nain? Ne odmah, ree Hilder. Moda nas smatrate nesposobnim da. . Starac koji je prvi govorio ustade i umea se: Ovo ispitivanje moramo da nastavimo logino ili nikako To znai: jedan po jedan pravac ispitivanja i jedan po jedan ispitiva. Autoritativno je dao znak Vardu sa kartama. Nastavi, Tormine.
3* ALEF 6

65

Tormin je nastavio jo puna dva sata. Oito, bio je strunjaK za astronomiju, jer su se gotovo sva njegova pitanja odnosila na to. Traio je detalje o razdaljinama, brzinama, solarnim klasifikacijama, uslovima na planetarna i o nizu slinih stvari. Hilder je revnosno odgovarao sve to je mogao, i tvrdio je da ostalo ne zna. Napokon je Tormin seo i koncentrisao se na svoje beleke kao neko ko je zaokupljen osnovnom istinom. Nasledila ga je osoba strogog pogleda po imenu Grasud, koja se nestrpljivo vrpoljila tokom poslednjih pola sata. Da li je vaa letelica najnoviji tip? Ne. Ima i boljih modela? Da, sloi se Hilder. Mnogo boljih? Ne bih znao, s obzirom da mi jo nije dodeljen neki. udno, zar ne, ree Grasud vano, da nas stariji model broda otkrije, a da savrenijim tipovima to nije uspelo? Nikako. To je bila ista srea.Sluajno sam krenuo ovamo.Drugi izviai, u starim ili novim brodovima, krenuli su drugim putevima. Koliko ima pravaca duboko u svemiru? Koliko poluprenika ima sfera? S obzirom da nisam matematiar, ja... Da ste matematia, upade Hilder, znali biste da je taj broj oblika 2n. Pogledao je publiku i dodao kao da ih poduava. Faktor dva se odreuje iz dokazane injenice da je poluprenik polovina prenika, a 2n se definie kao najmanji broj koga se ovek grozi. Grasud se zgrozio pokuavajui da shvati, a zatim je odustao i rekao: Znai ukupan broj vaih istraivakih letilica je istog reda veliine? Ne. Ne moramo da ispitamo svaki pravac. Neophodno je krenuti samo ka vidljivim zvezdama. Ali zar nema zvezda u svakom pravcu? Ako se zanemari razdaljina, da. Ali razdaljina nije za zanemarivanje. Treba krenuti ka najbliem jo neistraenom solarnom sistemu jer se tako broj uzastopnih putovanja razumno smanjuje. Izbegavate sutinu, ree Grasud. Koliko brodova vaeg tipa je zaista aktivno? Dvadeset. Dvadeset? zvualo je kao razoaranje. I to je sve? Dovoljno, zar ne? Koliko dugo oekujete da zadrimo u slubi antikne modele? Ne pitam za zastarele brodove. Koliko izviakih brodova svih tipova funkci-onie? Stvarno ne znam. Sumnjam da iko to zna. Kao dodatak flotama sa Zemlje, neke od najnaprednijih kolonija imaju sopstvene ekspedicije. Sem toga, neki srodni ivotni oblici nauili su poneto od nas, zarazili se i krenuli da njukaju naokolo. Ne moemo vie da vodimo evidenciju ni o brodovima ni o ljudima. Prihvatajui ovo bez protivljenja, Grasud nastavi; Va brod nije veliki prema naim standardima. Nesumnjivo imate i veih. Nagnuo se napred, fiksirajui. Koliko puta je vei va najvei brod? Najvei koji sam video bio je ratni brod Koplje, etrdeset puta vee mase od mog broda.

56

Koliko ljudi nosi? Ima posadu od est stotina ljudi, ali u nevolji moe da preveze tri puta toliko. Znai, znate za bar jedan brod iji je kapacitet u sluaju potrebe oko dve hiljade? Da. U publici je opet bilo komeanja i mrmljanja. Ne obraajui panju na njih, Grasud je nastavio, kao da je odluio da sazna najgore. Imate li jo tako velikih ratnih brodova? Da. Koliko? Ne znam. Rekao bih vam da znam. ao mi je. Moda imate i veih? Sasvim mogue, priznade Hilder. Ako ih i ima, ja nisam video nijedan. Ali to nita ne znai. ovek proivi ceo ivot i ne vidi sve. Ako proraunate broj postojeih vidljivih stvari i oduzmete broj ve vienih , ostatak predstavlja broj onih koje jo treba videti. I ako ih prouavate brzinom od jedne stvari u sekundi, bie vam potrebno. .. Ne zanima me, odsee Grasud, odbijajui da bude uvuen u udnu raspravu. Trebalo bi, ree Hilder. Jer beskonano minus bilo koji broj daje beskonano. to znai da moete da uzmete deo celog, a da celo ostane netaknuto. Moete da pojedete kola i da ga imate. Zar ne? Grasud se skljokao na svoje mesto i smrknuto se obratio starcu. Traim informacije, a ne razmetljivo negiranje logike. Njegov govor me zbunjuje. Neka ga preuzme ahding. Oprezno priavi, ahding je naeo temu oruja, njihovu konstrukciju, nain rada, domet i efikasnost. Odluno se drao ovog toka ispitivanja i izbegavao je sva iskuenja da skrene. Pitanja su mu bila lukava i pronicljiva; Hilder je odgovarao sve to je znao, slobodno, bez oklevanja. Znai, na kraju je prokomentarisao ahding, izgleda da vi polaete nade u polja sila, naroito zrake za paralisanje nervnog sistema, u bakterioloke metode, pokazivanje brojnosti i snage, kao i u veliku mo ubedivanja. Vaa balistika ne moe da bude mnogo napredna posle tolikog zanemarivanja. Ona ne moe nikako da napreduje, ree Hilder. Zato smo je i napustili. Iz istih razloga smo prestali da se bakemo lukovima i strelama. Nikakav poetni udar ne moe da nadmai kontinualni, produeni pritisak. Samo dovde e stii, dalje ne. A zatim je dodao, kao da je jo malo razmislio: U svakom sluaju, mogue je dokazati da nijedan metak ne moe da stigne oveka. Glupost! uzviknu ahding, koji je i sam jednom izbegao koji metak. Dok metak stigne do mesta sa kog je ovek krenuo, ovek se ve povukao sa njega, ree Hilder. Metak sad mora da prede i tu razdaljinu, ali otkriva da se ovek dalje povukao. On i to prelazi, ali samo da bi opet otkrio da ovek nije tu. I tako dalje i tako dalje. Prednost se svaki put smanjuje, sve dok ne prestane da postoji, ismeja ga ahding. Svako uzastopno napredovanje traje konaan vremenski interval, bez obzira koliko mali, naglasi Hilder. Koliko god puta da deli razlomak, ne moe da dobije nulu kao rezultat. Red je beskonaan. Beskonaan red konanih vremenskih perioda daje beskonano vreme. Izraunajte sami. Metak ne pogaa oveka jer ne moe da stigne do njega. Reakcija je pokazala da publika do tada nije naila na ovaj dokaz, niti je sama smislila ita slino. Niko nije bio toliko glup da to prihvati kao ozbiljnu potvrdu injeninog stanja. Svi su bili dovoljno inteligentni da prepoznaju logiku ili pseudo--logiku negaciju neega to je bilo oigledna i dokazana istina. Smesta su poeli da love greku u ovom udnom rezonovanju diskutujui tako buno, da je ahding bio prisiljen da stojei u tiini saeka da prekinu. Stajao je deset minuta kao kip dok je graja dostizala vrhunac. Grupa iz prvog reda je napustila svoja mesta, kleknula i poela da crta dijagrame po patosu, jo uvek se buno i estoko svaajui. Izgledalo je da e se nekoliko Vardova u zadnjem redu potui. Najzad su starac, ahding i jo dvojica istovremeno dreknuli: Tiina! Istrana komisija se oklevajui vratila na mesto, jo uvek mrmljajui, gestikulirajui i pokazujui crtee na komadima papira. ahding je ljutito skrenuo panju na Hildera, i zaustio da zakljui. Pretekavi ga, Hilder nemarno ree: Zvui glupo, zar ne? Ali, sve je mogue, apsolutno sve. ovek moe da se oeni sestrom svoje udovice. Nemogue, izjavi ahding, spreman da to rei bez komplikovanog raunanja. Mora da bude mrtav da bi ona bila udovica. ovek se oeni enom koja zatim umre. Zatim se oeni njenom sestrom. On umre. Zar nije njegova ena bila sestra njegove udovice? ahding povika: Nisam ja ovde da bi me obmanjivao i kinjio uvrnuti strani um. Naglo je seo i gnevno rekao svom susedu: Dobro, Kadina, moe da ga preuz-me i nazdravlje. Siguran i samouveren, Kadina je ustao i autoritativno pogledao unaokolo. Bio je visok za Varda i nosio je dobro skrojenu uniformu sa tamnocrvenim epoletama i obrubima rukava. Bilo je tiho, po prvi put posle izvesnog vremena. Zadovoljan efektom koji je izazvao, okrenuo se ka Hilderu i progovorio glasom dubljim i manje pis-kavim od ijednog koji se do tada uo. Nezavisno od sitnih problema kojima ste zbunili moje sunarodnike da biste se zabavili, poe on u laskavom maniru, bez oklevanja ste davali iskrene odgovore na naa pitanja. Pruili ste dosta informacija korisnih sa vojnog aspekta. Drago mi JB $o vi to cenite, ree Hilder.

Cenimo. Veoma, Kadina mu pokloni surov osmeh u kome je bilo neeg zlokobnog. Meutim, jedna stvar zahteva da bude razjanjena. A ta to? Da je sadanja situacija obrnuta, da je usamljeni Vard izvia podvrgnut intenzivnom unakrsnom ispitivanju pred skupom vae vrste, i da kao vi spremno prui informacije... Utiao se dok mu je pogled postajao stroi, a zatim zaurlao. Smatrali bismo ga izdajnikom svoje vrste. Kazna bi bila smrt. Kako sam srean to nisam Vard, ree Hilder. Nemojte prerano da estitate sebi, uzvrati Kadina. Smrtna presuda ne znai nita samo onima koji su ve osueni na smrt. Na ta ciljate? Pitam se da niste teak kriminalac koji trai utoite kod nas. Moda postoji i neki drugi razlog. ta god da je, ne oklevate sa izdajom sopstvene vrste. Ponovo mu je na licu bio isti osmeh. Bilo bi lepo da saznamo zato ste bili tako spremni da sa-raujete. To je lako, ree Hilder, smeei se na nain koji se Kadini nije dopao. Ja sam notorni laov. Izrekavi to, on napusti svoje mesto i hrabro odeta do izlaza. Straari ga od-vedoe do njegove elije. Tamo je proveo tri dana, jedui redovne obroke i uivajui u njima sa razdra-ujuim apetitom, zabavljajui se crtanjem figura u mali notes, srean kao legendarni svemirski izvia po imenu Lari. Kad su prola ta tri dana, jedan zamiljeni Vard mu je doao u posetu. Ja sam Bulak. Moda me se seate. Sedeo sam na kraju drugog reda za vreme vaeg sasluanja. Bilo vas je etiri stotine, podseti ga Hilder. Ne mogu svih da se setim. Samo onih koji su stradali. Gurnuo je stolicu napred. Ali nema veze. Sedite i dignite stopala, ukoliko imate stopala u tim smenim izmama. ta mogu da uinim za vas? Ne znam. Sigurno ste doli zbog neega. Bulak je ojaeno izgledao. Ja sam izbeglica iz magle. Kakve magle? One koju ste vi svuda rairili. Protrljao je dlakavo uvo, prouio svoje prste i zagledao se u zid. Glavni cilj komisije bio je da odredi relativne standarde inteligencije i da rei primarno pitanje da li je pamet vae vrste vea, manja ili jednaka naoj. Od toga, i samo od toga zavisi naa reakcija na susret sa drugim osvajaima svemira. Sve sam uinio da pomognem, zar ne? Da pomognete? ponovi Bulak kao da je to nova, nepoznata re. Pomo? Vi to tako zovete? Pravi test bi pokazao da li je vaa logika stigla dalje od nae, da li su se vae premise razvile do naprednijih zakljuaka. Pa? Vi ste na kraju sasvim pogazili logike zakone. Metak ne moe nikog da ubije. Posle tri dana njih pedeset jo uvek raspravljaju o tome, a jutros je jedan od njih dokazao da je nemogue popeti se uz merdevine. Prijatelji su se otuili, roaci ne mogu da vide jedan drugog. Preostalih trista pedeset su u malo boljem stanju. ta ih mui? upita Hilder zainteresovano. Diskutuju o istini sa svakim osim sa zidovima, obavestio ga je Bulak, i to kao da je prisiljen da izgovori prostu re. Vi ste notorni laov. To znai da je sama ta tvrdnja la. Znai, vi niste notorni laov. Zakljuak je da moete da budete notorni laov samo ukoliko niste notorni laov. Samo, ne moete da budete notorni laov ako niste dosledni. To je loe, sauestvovao je Hilder. Jo je gore, uzvrati Bulak. Jer, ako ste stvarno notorni laov to je logiki kontradiktorno samo sebi nijedna od vaih izjava nije vredna vree trulih semen-ki mune. Ako ste govorili istinu sve do kraja, onda je i poslednja tvrdnja da ste laov takode tana. Ali, ako ste notorni laov, nita od toga nije tano. Udahnite duboko, posavetova ga Hilder. Ali, nastavi Bulak, duboko uzdahnuvi, s obzirom da ta poslednja tvrdnja mora da bude netana, sve ostalo bi moglo da bude tano. U oima mu se pojavilo neto divlje i poeo je da mlatara rukama. Ali zahtev za doslednou ini nemoguim da se ijednom iskazu prie kao tanom ili netanom, jer se pri analizi nailazi na nereivu kontradikciju da... Hajde, hajde, ree Hilder tapui ga po ramenu. Prirodno je da oni koji su vii zbunjuju one koji su nii. Problem je u tome to vi jo niste dovoljno uznapredovali. Nain razmiljanja vam je ostao malo primitivan. Oklevao je i dodao kao da hrabro nagaa; U stvari, ne bi me zaudilo da vi jo uvek logino razmiljate. U ime Velikog Sunca, uzviknu Bulak, kako drugaije moemo da razmiljamo? Kao mi, ree Hilder. Kad budete mentalno razvijeni. Dvaput se proetao po eliji i dodao posle sanjalakog razmiljanja. Vi sad ne biste mogli da izidete na kraj sa problemom: zato mi kad se vrti. Zato mi kad se vrti? papagajski ponovi Bulak obesivi vilicu. Ili da probamo neto lake, problem koji bi resilo svako dete na Zemlji. Koji? Po definiciji, ostrvo je komad zemlje potpuno okruen vodom? Da, to je

58

tano. Onda pretpostavimo da je cela severna hemisfera ove planete kopno, a da je cela juna hemisfera voda. Da li je severna polovina ostrvo? Ili je juna polovina jezero? Bulak je razmiljao pet minuta. Zatim je nacrtao krug na listu hartije, podelio ga, zasenio gornju polovinu i prouavao rezultat. Na kraju je stavio papir u dep i ustao. Neki od njih bi vam rado prerezali vrat da ne postoji mogunost da vaa lukava vrsta zna gde ste i da hoe da vas osveti. Drugi bi vas uz poasti poslali kui, ali nee da se izlau riziku da se klanjaju niem od sebe. Jednog dana e morati da odlue, prokomentarisa Hilder, odbijajui da pokae zabrinutost zbog mogueg ishoda. U meuvremenu, nastavi Bulak morbidno, morali smo da pregledamo va brod koji moe da bude nov ili stari, u zavisnosti od toga da li ste lagali ili ne. Videli smo sve osim motora i daljinskih upravljaa, sve osim vanih stvari. Da bismo utvrdili da li su vai brodovi bolji od naih, morali bismo da rastavimo va brod, da ga unitimo i uinimo vas zarobljenikom. Pa, ta vas spreava? injenica da ste vi moda mamac. Ako je vaa vrsta veoma mona i trai kavgu, potreban joj je samo povod. Ako bismo vas zarobili, dali bismo joj povod. Varni-cu koja potpaljuje bure baruta. On napravi beznadean pokret. ta moe da se postigne kad se radi u potpunom mraku? Moe da se pokua reavanje pitanja da li zeleni list ostaje zeleni list u potpunom odsustvu svetlosti. Dosta mi je, izjavi Bulak, kreui prema vratima. Vie nego dosta. Ostrvo ili jezero? Idem da posetim Mordafu. Rekavi ovo on ode, krei prste dok mu je krzno na licu podrhtavalo. Nekoliko straara je uznemireno virilo kroz reetke, kao neko ko je odreen da pazi na opasnog manijaka. Mordafa se pojavio sledeeg popodneva. Bio je mrav, stariji i neto mudriji primerak sa neodgovarajue mladalakim oima. Prihvatajui stolicu, prouavao je Hildera i progovorio sa blagom promiljenou. Iz onoga to sam uo, iz svega to su mi ispriali, ja izvodim osnovno pravilo koje se odnosi na ivotne forme koje se smatraju inteligentnim. Vi ga izvodite? Moram. Nema izbora u vezi te stvari. Svi ivotni oblici koje smo do sada otkrili nisu bili istinski inteligentni. Neki su to bili samo prividno, ali ne stvarno. Oigledno je da ste vi imali iskustava koja e pre ili kasnije stii i do nas, ali jo nisu. to se toga tie, moda smo imali i sree, jer vidimo da su rezultati takvog susreta veoma spekulativni. Nema naina da se to utvrdi. A kakvo je to pravilo? Da e upravno telo bilo koje forme ivota sline naoj biti sastavljeno od ljubitelja vlasti pre nego od strunjaka. Pa zar nije? Na alost, jeste. Upravljanje pada u ake onih koji ele autoritet i izbegava one sa drugim interesima. Zastao je, pa nastavio. to ne znai da su oni koji upravljaju nama glupi. Oni su veoma bistri u sopstvenom domenu masovne organizacije. Ali, na isti nain, toliko nemaju pojma o drugim oblastima da je to prosto dirljivo. Znajui to, vaa taktika je da iskoristite njihovo neznanje. Nedostatak autoriteta je takav da ne moe da bude umanjen, a da zadri svoju snagu. Igrati na kartu neznanja znai oslabiti glas koji nareuje. Hm! Hilder ga je posmatrao sa sve veim potovanjem. Vi ste prvi od svih koje sam upoznao koji vidi dalje od svog nosa. Hvala, ree Mordafa. Sama injenica da ste reskirali da se spustite sami i da ste zatim zbunili nae vode, dokazuje da je vaa vrsta razvila tehniku za prilago-davanje datom skupu uslova i, verovatno, itavu seriju tehnika za razliite uslove. Nastavite, podsticao ga je Hilder. Takve tehnike moraju da se stvaraju empirijski, pre nego teorijski, nastavi Mordafa. Drugim recima, one su rezultat mnogih iskustava, ispravljanja mnogih greaka, traganja za izvodljivim reenjima, napora da se minimalnim ulaganjima dobiju maksimalni rezultati. Pogledao je svog sagovornika. Da li sam za sada u pravu? Sasvim. Do sada smo uspostavili uporita na etrdeset dve planete, a nismo morali da savladamo nikog osim primitivnih oblika ivota. Moda emo nai neprijatelje dostojne nae snage na etrdeset treem svetu, kadgod da ga otkrijemo. Ko zna? Hajde da, diskusije radi, pretpostavimo da inteligentna bia postoje na svakoj etrdeset treoj nastanjivoj planeti. Kuda nas to vodi? upade Hilder. Pretpostavljam, ree Mordafa zamiljeno, da je potrebno iskustvo kontakta sa najmanje est inteligentnih ivotnih oblika da bi se razvile tehnike ophoenja prema drugim slinim oblicima. Znai, vaa vrsta je morala da otkrije i ispita vie od dvesta pedeset svetova. To je minimalna procena. Taan broj bi mogao da bude onaj koji ste vi naveli. I nisam notorni laov? upita Hilder, smeei se. To nije bitno ukoliko nae vode zadre prisustvo duha dovoljno dugo da to shvate. Moda ste i izvrtali injenice i preterivali zbog nekih svojih ciljeva. Ako je tako, mi tu nita ne moemo da

uradimo. Osnovna injenica da su vai svemirski poduhvati bili mnogo opseniji od naih je nepobitna. Znai, vi ste stariji, napredniji i brojno nadmoniji. To je sasvim logino, sloi se Hilder irei svoj osmeh. Ne poinjite sa mnom, zamoli ga Mordafa. Ako me nasamarite nekom logikom zabludom neu se smiriti dok je ne ispravim. Od toga nijednom od nas nee biti dobro. Ah, znai vaa namera je da meni bude dobro? Neko mora da odlui, s obzirom da vrhovne vode to vie nisu u stanju. Pred-loiu im da vas puste uz najbolje elje i potvrde prijateljstva. Mislite da e se obazirati na to? Dobro znate da hoe. Na to sve vreme raunate. Mordafa ga je lukavo gledao. Zgrabie savet da bi povratili samopotovanje. Ako uspe, oni e biti zasluni. Ako ne uspe, okrivie mene. Razmiljao je nekoliko sekundi i upitao sa neskrive-nom radoznalou, Da li nailazite na isto i na drugim mestima, meu drugim narodima? Potpuno isto, potvrdi Hilder. I uvek je tu Mordafa da sredi stvari na isti nain. Mo i rtvena jagnjad idu zajedno kao mu i ena. Voleo bih da jednog dana upoznam svoje nepoznate dvojnike. Ustajui, on krenu prema vratima. Da nisam naiao, koliko dugo biste ekali da se smrzne vaa psiholoka meavina? Sve dok neko slian vama ne upadne unutra. Ako ne dode po sopstvenoj elji, vlastodrci izgube strpljenje i dovuku ga. Katalizator izvuen iz sopstvene vrste. Autoritet ivi jedui svoje organe. To je paradoksalno izloeno, primeti Mordafa, tako da je zvualo kao blagi prekor. Zatim je otiao. Hilder je stajao iza vrata i gledao kroz gornju polovinu reetaka. Dva straara naslonjena na suprotni zid uzvraali su mu pogled. On im se obrati sa prijateljskom umilnou: Maka koja ima osam repova je nepostojea. Svaka maka ima jedan rep vie od nepostojee. Znai, svaka maka ima devet repova. Prevrnuli su oima i namrtili se. Impresivna delegacija ga je odvela nazad do broda. Svih etiri stotine bili su tu, oko etvrtina njih u blistavim uniformama, ostali u najboljim nedeljnim odelima. Naoruani straari su po komandi onglirali pukama. Kadina je odrao sladunjav govor pun bratske ljubavi i uzvienih stvari koje e tek doi. Neko je Hilderu poklonio buket smrdljivog bilja i on zapazi razliku u ulu mirisa. Penjui se osamdeset jardi do vrata, Hilder pogleda dole. Kadina mu uputi zvanian pozdrav. Gomila je uzvikivala Ura! u komandovanom ritmu. On dunu nos u maramicu; bio je to omalovaavajui pokret broj devet, zatvori vrata i sede za kontrolnu tablu. Iz cevi se ula potmula grmljavina. Digao se oblak pare i rasprio prainu po gomili. Ovo je bilo sluajno i nije bilo zabeleeno u knjizi. teta, pomisli on. Sve treba da bude po spisku. Sa ovakvim stvarima treba da budemo sistematini. Prskanje prainom treba da bude dostojno zabeleeno pod naslovom Oprotaj svemirskog putnika. Brod zagrme ka nebu, ostavljajui svet Varda daleko iza sebe. On ostade za upravljaem sve dok se nije oslobodio gravitacionog polja celog sistema. Tad se uputi ka podruju radio-farova i prikljui automatskog pilota da dri taj kurs. Izvesno vreme je sedeo zamiljeno gledajui u tamu osutu zvezdama. Onda uzdahnu i zabelei u svom dnevniku: Kocka K49. Sektor 10, solarni stepen D7, trea planeta. Ime: Vard.Oblik ivota po imenu Vardi, stepen kosmike inteligencije BB, putuju po svemiru, etrdeset dve kolonije. Napomena: razmekani. Pogleda na svoju siunu biblioteku privrenu za elinu pregradu. Nedostajala su dva toma. Zdipili su ona dva puna dijagrama i ilustracija. Ostale su ostavili, jer nisu imali Kamen iz Rozete za deifrovanje tampanih znakova. Nisu ni dotakli najblie izdanje pod naslovom: Dijabologika, nauka izludivanja ljudi. Ponovo uzdahnuvi, on uze papir iz fioke i zapoe svoj stoti, dvestoti, ili moda tristoti pokuaj da smisli Alef broj vei od A, ali manji od C. Uvrtao je kosu dok nije trcala na sve strane poput iljaka i, mada on to nije znao, nije izgledao sasvim uravnoteeno.

60

Branko Gradinik

KAZNA
Prevod sa slovenakog: Milorad Predojevi

ordinaciji su sedeli pacijent i lekar. Na zidovima su visili portreti koje su nasli kali bolesni umetnici. Vazduh je lagano njihao zavesu ispred prozora. Ve je palo vee; sve je izgledalo kao pod vodom, jer se zgunjavala napetost u tom istom i mranom prostoru, gde se nisi imao ega prihvatiti a morao si da govori, da se napree, gleda u oi. Pacijentove ride vlasi mutno su svetlucale; lekareve enice prekrivao je tanak film mraka i oni kapci su mu nervozno podrhtavali. Seate li se ta se deavalo s vama? pitao je lekar. Bolje da vam proitam. .. Pokretom koji je napola nudio a napola pozivao, podigao je zdravstveni karton. Pacijent se zagledao negde u svoje papue. Proitajte, gotovo gunajui ree posle krae pauze. Ko zna zato, lekar nije upalio svetio. Nadneo se nad zelenkastim kartonom, koji je vremenom ve izgubio boju, i s naporom razaznavao rei. Uostalom, mogue je i da je sve ve znao napamet... Doveli smo vas ovde pre tri dana jer ste hteli da se bacite kroz prozor. U rap-tusu ste ispoljavali motorini nemir, katatoninu smuenost, umrtvljenost duevnih funkcija. U poetnoj fazi leenja neurolepticima, malko ste se umirili. Obuzela vas je melanholija. Kod prvog razgovora ste utali, kad ve ionako sve znamo'. U drugom razgovoru priznali ste da ste, na onom svetu ubili enu', to ve nismo mogli doznati. Jo uvek vas je muila melanholija, s napadima kajanja i

samooptuivanjem. enu niste hteli da primite, tvrdei da biste joj uinili neto neprijatno i, da je ve mrtva'. Posle dodatnog leenja acetilholinom, simptomi su se povukli. Ovo je na trei razgovor. Lekar je podigao lice iznad kartona i pogledao ravno u pacijenta. Ako vam je, dakle, dobro, rekao je i odloio karton, nita neu skrivati pred vama. Rei u vam istinu. Vi mi, pak, kaite svoju. Prolo je nekoliko trenutaka kao da je sav svet na njih zaboravio, iza zavese dopirali su "uzvici bolesnika koji su trali za loptom; boja na portretu iza lekarevih leda najednom se narandasto zaarila; u sobu je prodro snop svetlosti. Pacijent se sagnuo napred, a ipak nije progovorio. Pogledajte, rekao je lekar, ne znam zato bi ovek utao. Pa, na kraju krajeva, sve je tako jednostavno. Hteli ste kroz prozor jer se oseate krivim za eninu smrt. To je razumljivo. Ali ne razumem zato ne pomislite kako njoj mora biti kad svaki dan uzalud dolazi i eka da je pustite kod sebe. Kad izidem napolje, vidim je kako sedi medu golubovima u parku, onako tiho i plaljivo bie, potpuno mirna i puna nade. Zbilja, ta ridokosa je vaa ena, zar ne? U mraku zidovi su se pribliili pacijentu. Osetio je kako ga pritiska prostor, kako ga nagoni da progovori.

oboje ste ridokosi? Pacijent je klimnuo glavom. Zato onda ne elite da je vidite? Kad ve sedi tamo, u parku? Zato neete da je vidite. Pa, vi nju volite? Da, drugaije se ne biste kajali? Zato? Pacijent je odmahnuo rukom. Ako je jo nisam ubio, onda hou, rekao je kao da se u njemu neto kidalo. I zato ste se bacili kroz prozor? Da se to ne dogodi? ekajte, rekao je pacijent i bezvoljno se pomerio, sve to skupa su gluposti. Postoje dva sveta, da? Tako, na onom sam je ubio, a na ovom nisam. To je sve. Lekar je izvukao tabakeru i ponudio ga, dodue onim neodreenim pokretom, koji je ovoga puta otiao nekud uprazno, kao da mu je svejedno... Pacijent je uzeo cigaretu; pripalili su. Eto, vidite, rekao je lekar i ugasio plameni; od njega je u prvom trenutku ostao samo glas i tek kasnije su se izdvojili obrisi belog mantila. Vidite, uzeli ste cigaretu, puite, razgovarate. Znate, dakle, o emu se radi... Kaite mi sve... Kakav je taj drugi svet? ta se tamo dogaa? Kako ulazite u njega? To je svet riokosih, s otporom je rekao pacijent. Onaj drugi svet je svet ri-dokosih. A ipak se dogaa uvek isto. Dogodilo se toliko puta da bih vam mogao ispriati svaku sitnicu, od trenutka kad se tamo naem, pa sve dok je... dok je ne bacim. . .Kod tih rei je prebledeo, zinuo i nekako se nespretno pridigao sa stolice, kao da mu je telo najednom otealo. Lekar se nije pomakao. To su snovi? upitao je. Snovi... ? Zato to se ponavljaju, zato to se dogaa uvek isto? Pacijent je slegnuo ramenima. U poetku sam i sam govorio da su snovi, ali sam potom uvideo da to uopte nije vano. Ja sam ipak neprestano ovde, u ovoj koi, ovo sam ja... Otvorenim dlanovima dotakao je grudi i elo. Ovo sam ja, ovde unutra, i u snovima takode. Jo vie se sagnuo, kao da eli da nekako drukije oseti svoje telo ispod pidame. Pa nisam valjda budala. I sam sam sebi govorio da to nije istina. Zatim me je to prestalo uznemiravati. Ne radi se o onom svetu, pa makar bio toliko istinit. to se mene tie, moe postojati i hiljadu svetova. Mui me jedino enina smrt, to me mui; kaite mi, zato je ubijem, zato je mrzim, kad je toliko volim?
Pa,

Nemojte tako, rekao je lekar. Naravno da vam je draga. Dodue, plaite se da je u stvarnosti, u onoj drugoj stvarnosti koja vam se otkriva u snovima, ne om-rznete, da se tamo obelodanjuje va pra\o" meusobni odnos. Nego, zar se ne seate? Bilo je to na eleznikoj stanici, nema tome ni nedelju dana, kako ste reskirali svoj ivot da biste je spasli ispred voza? Samo udom ostali ste ivi... Ona nam je sve ispriala. .. Mogue je da sam tada pokuao da se ubijem, iznenada se sasvim razgovet-no nasmejao pacijent. Ne, o tim stvarima znam vie nego to biste vi ikad mogli saznati. Ako mi dozvolite da uopte ita saznam, morate mi rei ta se sve dogaa na onom svetu. Obrazovan ste ovek, umetnik, s vama se moe otvoreno razgovarati... itavog ivota nastojite da pronaete odgovor, i ba zato ne smete popustiti. I da nema niega drugog, moralo bi vas interesovati kakva je zvanina istina, kakvo je nauno objanjenje vaih snova... Pacijent se ponovo zasmejao i odmah se opet uozbiljio. Ne znam,

62

rekao je na kakvo priznanje biste eleli a me pripremite. Da mi se onaj svet, dok sam u njemu, ini realnijim od ovoga ovde, to za snove nije nita neobino. Ali radi se o mojoj eni... Razume se, svakako, klimnuo je lekar. Ali, otkud da su tamo sve sami ridokosi? Zato samo ridokosi? Ako ba hoete... kako bih rekao... To je drugi svet, drukiji svet, uopte nije slian naem... Ja to znam samo kad se probudim, kad sam ovde-, kad sam tamo, izgleda mi da je sve na svom mestu. To je svet
riokosih, i ja sam takode ridokos, tako... Takav je to svet... I sve mi izgleda normalno. Pa kakav je onda taj svet? opet je pitao lekar. Zar vam nisam rekao, drukiji. Od naega se razlikuje brojnim pojedinostima, pa ak i po osnovnim karakteristikama. Neto vie ne mogu vam rei, jer pore-denje uopte nije mogue... Potpuno razliite stvari nije mogue uporedivati... Bilo bi jo najbolje kad bih rekao da su zajedniko za ova dva sveta jedino ljudi, samo to su tamo svi ridokosi... Priajte mi. Priajte... No, dobro. Nebo je zeleno. Plonici su prostrti kao da su ilimi. Vozila idu na magnetni pogon. Saobraaj reguliu ptice. Svi smo goli. Sunce je kao pomoranda. Pacijent je najednom zastao i namrtio se. Eh, sve su to gluposti, ta e vam one, rekao je i osvrnuo se u mraku. Lekareva cigareta plesala je kao nemiran pogled. Soba je postala tenja. Mirisalo je na boju. I kako odlazite tamo? Uh, to ste dosadni... Tamo ne dolazim... Tamo jesam... Ne jednom, zatekao sam sebe kako idem... ulicom... Vraam se kui... Uem u valjak, koji me ostavi tano ispred stana... Rei nisu prave... Sa enom stojim nalaken na prozoru... Razumete li, izrazi nisu ba pravi, ali ne znam kako bih vam to drukije ispriao. Zapravo, to jeste prozor, da prozor, samo se kad sam ovde, odande ini kao da je to neto sasvim drugo... Stojite naslonjeni na prozoru... Da, nalakeni... Znam, ubiu je. I zatim je, evo ovako, obuhvatim oko struka, i zatim se sagnem da bih je dohvatio za gleanj i naglo je gurnuo napolje... oseaju-i pri tom beskonanu mrnju... i, ne jednom, dogodi se kao da sam raspoluen, kao da nas ima dvojica, sve se razdvaja na snove i za zbilju, i strah me je, i kajem se. Nemoan, upinjem se, gledam i pokuavam da se zaustavim, ali, istovremeno, podiem i nju i izbacujem je izvan okvira a ne mogu verovati da je sve to istina; to su zapravo snovi, to su snovi! A onda? Probudim se. No je. Zajedno smo. Ona je iva... Ali zato vam sve to priam, zato od svih ljudi ba vama... Nestrpljivo se pomerio, kao da namerava da ustane i da ode, a tek zatim se setio gde je i ponovo je seo. Ne razumem, rekao je lekar. Zato vam se to ini toliko vanim? Zapravo injenica da je ubijate na onom svetu morala bi za vas da bude utena. Na ovom, naem svetu, sve je ipak u redu.. . Ipak, ja se kajem! ao mi je, kajem se, i poto ne mogu da nadglasam svoju savest to ipak nisu bili snovi, ipak sam je ubio, i to je istina, kriv sam i gotovo, gotovo! Pacijent je skoio na noge. Ali sad mi je svejedno! povikao je. Sad mi je svejedno! Ako je nisam umorio ovde, jesam tamo. A svetovi su meusobno povezani, ovde su unutra, pljesnuo se po elu, ovde su, a ja sam i ovde i tamo, i ona je i ovde i tamo... Bolje, pomozite... Nisu primetili kad se sasvim smrailo. Pacijent je ustao, a da ni sam nije znao zbog ega, jo uvek okrenut lekaru. Do onoga dana, rekao je, na eleznikoj stanici, kad sam je spasao smrti, uvek bih se probudio pre nego to bih je... I nikad ne bi poela da pada... Ali one noi sve sam video i sve sam uo... Sam bih doao do vas da mi se nije uinilo da tako beim od kazne... da ne izneveravam uspomenu na nju... I bacili ste se, da ne biste bacili nju? Bacio sam se zato to sam nju bacio. I to je sve. Sad mi je zaista svejedno. . Lekar je utao. ulo se tiktakanje sata, kapanje vode, apat trave, neko se okrenuo u postelji, neko je zakaljao. Trebalo bi upaliti svetio. Ako je lekar uopte jo u sobi? Da li tama uopte pomae? Ve je vreme. Jo bi sve moglo i da se uradi? Istina nije od tolike vanosti, neoekivano je izgovorio lekar s one strane mraka. Istinu svako moe da kae, ali ona nije toliko vana. Kad bi bila vana, ve odavno bih odustao. Moral je ono to istini odreuje vanost. Moral mi omoguava da vas leim... I vama je takode preostao moral... Bolest ne titi od odgovornosti. Bolesnik ne srne biti ubica. Ali, ako se neko kaje, jo ima ansi. Dakle... ja sam lud? Da li biste hteli da ujete ta o tome kae nauka? Kakav bi bio njen odgovor? Pacijent nije ni potvrdio ni odbio. Bolesni ste. Vaa izrazita introvertiranost, bekstvo od spoljanjeg sveta koje ve dugo ispoljavate svojim postupcima; istovremeni ivot u vie svetova, u svetu jave i u svetu sna; preplitanje ivota i nestvarnih linosti; depersonalizacija koja uz to ide; vaa narcisoidnost koja je uzrok da na ovom svetu ive samo ridokosi, zbog koje ste i za enu uzeli ridokosu, koja je, na kraju krajeva i uzrok svemu to inite; naginjanje 'filozofiranju'; sklonost ka samokanjavanju, da biste 'za iskupljenje' ak i ivot sebi oduzeli; katatonina zbunjenost, motorini nemir faza za koju je karakteristino da je izazivaju nemirni, zbrkani snovi; zamiljeni samoubilaki pokuaj do

koga u tim okolnostima esto moe i da doe; neokrnjenost pretenog dela miljenja i htenja; nepokolebljivost s kojom se tvrdoglavo brani svoja zabluda; do u detalje ra-cionalizovan sistem zabluda... sve su to simptomi koji ukazuju na shizofreniju s karakteristikama paranoje. Upalite svetio, rekao je pacijent. Proteklo je nekoliko zaista udnih trenutaka u kojima se nita nije dogaalo, a onda se ulo neko pomeranje u mraku. Na plafonu se, trepui, upalila plaviasta neonska cev. Pacijent i lekar pogledali su se kao zaslepljeni. Pacijent je stao ispred stola, stiskajui svoje dlanove na grudima. Polako, nemir u njegovom pogledu je utrnuo. Naravno, rekao je, naravno da ste to vi. ta sam ono hteo da kaem? Ma ta da kaem, moje rei dole bi vam upravo kao... Sve se moe... Ali ipak u vam sve ispriati... Seo je veoma polako. ta biste hteli da mi ispriate? upitao je lekar. Pacijent je takode odgovorio pitanjem. Zato ste mi rekli da sam lud? Ako sam zaista tako prokleto bolestan, vama e u analizi tolika odgovornost biti samo od tete. Najpre, rekao je lekar, obeao sam da u biti otvoren. A drugo, psihoterapija kod shizofrenije nikad ne uspeva. Osnovna tekoa, kako prii bolesniku koji je nenormalno zatvoren u svoj iracionalni svet, na izgled je nepremostiva. Od bolesnika treba odstraniti strah, a to nije mogue zaobilaznim putem, ve moramo pouriti jer se bolest sve vreme razvija. Inae, izgubili bismo dragoceno vreme za uspenije oblike leenja. Otvoren sam, dakle, samo zato to vam moram rei ta vas eka. Elektrook? Lekar je klimnuo glavom. Verovatno vam se to ini neprijatnim, ali moraete da se savladate. Elektrook vai za nehuman vid leenja samo zbog prateeg amnes-tikog sindroma. Gubitak pamenja koji povremeno prati terapiju zaista je neprijatan, iako je u isto vreme i lekovit, budui da je namena elektrooka upravo psihiki raskid s bolesnikovom prolou, da bi se iz stresa probudio osloboen preanjih smutnji, tako rei kao 'drugi' ovek. A to se tie bola na njega se odmah zaboravi. Opet su zautali. Lekar je mesnatom rukom ravnomerno gladio svoj mantil, kao da je neto traio. Pacijent je opet ispod tanke tkanine osetio svoje omravelo telo. A ako vam ne dam pristanak? Ako vam ne dozvolim? upitao je naposletku. Zato bih vam dozvolio? Zar ne vidite da mi uopte nije do toga? Svejedno mi je ta se zbiva? Stalo mi je jedino do ene? Zar ne shvatate, ja sam grenik a ne luak? Ustao je i poeo da krui po sobi. Lekar je oklevao a zatim je i on ustao, jer je pacijent i dalje kruio ta me briga! ta me briga za sve to zajedno. Fukam je na onaj svet. Radi se o ljubavi, o smrti, razumete li? Odjednom se zaustavio i pogledao lekara s nekakvim uenjem kao da ga prvi put vidi. Pa kome to ja uopte i govorim? Dajte, dajte. .. idite ve... Nestanite mi ispred oiju... Gadite mi se... I uinilo se kao da raste, da se poveava i iri. Negde je zazvonilo. Izmeu njih je bio sto. Lekar je rekao: Pristanak mi je dala vaa ena. Ilo je sve bre. Moja ena? Moja ena? Kakva je sad to osveta? Sada su obojica trali oko stola na kome je nepomino leao zeleni karton. Predmeti su padali kao sneg. Pacijent je pojurio prema vratima, koja su se kao u snu otvorila i prema njemu su poli uvari bolnice. Luaka koulja? Tamo je bio prozor... Pa jo jedan... Nosili su ga izmeu ljudi, noge su mu se vukle po podu, kao da su polomljene. Letimino je pogledao na lekarev mantil. Zar je ba moralo tako silom? Prolo je nekoliko trenutaka ispunjenih smuenou i odsenim, gotovo vojnikim nareenjima. Pacijent je, meutim, uzalud pokuavao da se oslobodi. Tu je bila postelja. Nekakve spodobe stale su oko njega, nekakvi ureaji svetlucali su u uglu sobe. U ustima guma, da ne bi vikao. Ko su oni? ice. Ko je vikao? Ko je vikao da ga obduciraju? Pokvasili su mu kosu. Video je lekarov luaki pogled... Lekar je luak... Sada mu je primicao nekakvu icu... Da bi ga prodrmao? Kakva je ovo kazna? Ovo nije mogue, ovo je san. Nije bilo ni skoka? Gde se to nalazi? I kad mu se telo zateglo u strahovitom gru koji mu je protresao sve miie, kad je bio kao biljka, kad je video svoje izvijanje ispod plafona, kad je lebdeo iznad sobe i grizao gumu, kad je sve mirisalo na metal i tela i bolest, i kad je oslepeo od svetlosti, pokuao je da se probudi. Oko njega bili su sve sami luaci... Pekli su ga i dalje... Treba se probuditi... Otvoriti oi! Probudio se. Otvorio je oi. Napolju je bio svetao dan. Okolo su stajali ridokosi, goli, i u prvom trenutku pogled na njih izazivao je samo smeh. Jedan od njih oprezno mu je i spretno skinuo nekakav lem s glave. Zvonilo je podne. Bio je na onom svetu. Zatvorio je oi i ponovo ih otvorio. Sve je proimala zelena svetlost, kao da je dolazila od predmeta i ljudi. Na stolu se pomerila nekakva buba slina osi. Pored prozora je prominuo brz oblak. Lekar, koji je, kad su uvari izili iz sobe, dovukao svoju stolicu do njega, imao je oinske crte i zlatne pege u oima. Bio je ve u potovanja dostojnim godinama, kosa na slepoonicama bila mu je neto bleda, nalik zlatnim nitima. Opet ste kod kue, rekao je i osmehnuo se. Kladio bih se da se oseate kao drugi ovek. Pacijent je sedeo potpuno mirno. Iako je sve izgledalo jednostavno, nije se usuivao da se osmehne. Postao je svestan svoje golotinje i pokrio se rukama.

64

Niega se ne seate? upitao je lekar i u isti mah mu je uperio zrak svetlosti u oi. Pacijent je odmahnuo. Niega? Zar vam nita nije poznato? Nego, kod povratka biva tako, ali esto dolazi i do amnestinoga sindroma, a uzrok je kulturni ok, previe novoga i drukijega. .. Kod vas je, naravno, neki drugi razlog pa uopte niste eleli da se vratite. .. Na kraju krajeva, u svetu uobrazilje proiveli ste lep komad ivota iako je ovde proteklo jedva nekoliko sati... Pacijent je utao. Vidim da se jo ne snalazite, nastavio je lekar. Zato u vam ispriati u emu je zapravo stvar. Vi ste nesrenik koji je prolog petka bacio kroz prozor svoju enu, mislei da e taj pad moi da prikae kao nesreu. A onda su vam brzo uli u trag. Istraga je utvrdila zaostalost vaeg 'ja', pomanjkanje moralne svesti sa socijalnim konicama. Bili ste, jednom reju, psihopatski prestupnik, va 'in kratkog spoja' bio je posledica izliva primitivnog straha. Kod psihopata, oprostite mi to govorim tako otvoreno nastupa oseanje krivice jo pre uinjenog dela, a u njihovom ponaanju kao da se skriva podsvesna elja da budu kanjeni. Tako objanjavamo zato psihopatskog zloinca kazna ne samd da ne popravlja nego mu prosto godi. To je takode razlog to vas sud, iako je krivica bila nedvosmisleno dokazana, nije osudio na zatvor, nego na leenje. Jednom reju prepustio vas je nama, s nalogom da se pobrinemo za rast i razvoj vaega ,ja'. Bilo je potrebno da vam se omogui moralni i duevni razvoj. Uobiajen me-tod upotrebili smo ga takode i u vaem sluaju jeste da programiramo ,svet' u kojem nezrela osoba odrasta bez potresa, a to je imaginarni ivot, koji je naem veoma malo slian, da se ova i ona ,java' ne bi ukrtale. U ovom svetu ostavili smo vas na samom poetku za koji ste bili moralno sposobni u detinjstvu. Meutim, dok ste sedeli s modulatorom na glavi, u imaginarnom svetu proticale su godine detinj-stva, sazrevanja, odrastanja. U leenju te vrste spada i vaspitni moment, nekakvo obredno ienje oveko-vog ,ja'. Poto ste ubili enu, na onom ipak tako razliitom svetu, ostavili smo vam njenu repliku, pa ste tako dobili ansu da se preobratite. I to se upravo i dogodilo. Kad smo odluili da vas vratimo u ivot, sud je uzeo u obzir dve stvari: prvo, da ste se na vetaki izazvano podseanje kako izbacujete enu kroz prozor odazivali kajanjem, i drugo, da ste bili spremni da za nju i ivot rtvujete. Tako su bili ispunjeni postavljeni uslovi za vau resocijalizaciju. A kad smo vas poeli buditi, dogodilo se neto neprijatno. Niste eleli da se vratite. Uzrok je jasan: hteli ste da ostanete, jer je ena odnosno njena slika bila jo iva. Da biste opravdali svoje ponaanje, uobrazili ste ak shizofreniju, bolest koja u stvari uopte ne postoji. Zaista, priinili ste nam dosta nevolja pre nego to smo prodrli kroz va sistem zabluda. Tek kad smo iskoristili va strah od elektrooka, bili ste spremni da se probudite. Ali, nemojte se uznemiravati... Pacijentu su niz lice tekle suze i nesvesno ih je brisao podlakticom. Ne, ne plaem, rekao je, ne plaem, svejedno mi je... Ali da je zaista vie nema.. . i za-gnjurio je lice medu dlanove. Plaite, ali nemojte preterivati, rekao je lekar i sklopio ruke. Oplakujete predanji ivot, suze su vrst temelj ovenosti... Ali meni je svejedno... Ja bih njoj... nju volim... voleo bih njoj... Pacijent je s nadom pogledao u lekara. Pustite me nazad. Lekar se zbunjeno pridigao. Mrtva je, rekao je. To se ne moe promeniti. Ne, nije mrtva. Tamo je, na onom svetu, na Zemlji, eka me ispred ludnice, sedi na klupi i eka me. Dajte, saberite se, ovde ste, ipak, odrasli. Ona ena bila je samo snimak. Pa ni toga vie nema, va smo program izbrisali... Sada ve drugi ovek sanja drugi svet... Pacijent nita nije shvatao. Iao bih nazad, njoj, rekao je. No, rekao je lekar, najpre se smirite. Pacijent se trgao. ta to znai? ne jednom se upitao. Da nje vie nema? Da nema vie niega? Nema zvezda, nema Zemlje, nema Sunca? Da nema vie ljudi i njihove istorije? Nema vere i nade? Mrak je i nema niega, niega? Je li sve uniteno? Nita nije uniteno, opet je strpljivo rekao lekar, jer ovde nieg nije ni bilo. Nije bilo niega, to su bili samo vai snovi, scenario odigran u vau korist... Priekaj te malo. Ne budite nestrpljivi. Priekajte da vam se povrati seanje. Pogledajte svet oko sebe. ujete li poj ptica? I krila insekata, koja dodiruju jedno drugo? I vidite li kakvo je zelenilo neba? Pacijenta je namah obuzela nova misao. Kaete da sam izmislio shizofreniju? Da sam se ovde probudio? A ta ako je moja bolest izmislila vas? Ako je sve to samo zbrka u mome mozgu, ako mi se konano sve izmealo pa sam jednom zasvagda pobrkao realnost? I priate mi sve te besmislice samo zato to se bojite za sebe i za svoj lani svet? Kaete da je u meuvremenu, dok sam iveo bogat i potpun i srean, da srean ivot na Zemlji, u realnosti proteklo jedva nekoliko sati, koje sam preleao pod lemom? A moda su me uistinu zahvatili prvi elektrini udari i otada je, dok ovde s vama gubim vreme u ispraznim razgovorima, protekla tek prva sekunda prvog elektrooka? Ne mislite valjda da mi tako lako moete uzeti ono zbog ega ste me poslali na Zemlju ljubav. Zato bih vam poverovao? Ah, ne, nekako bezbrino rekao je lekar, to bismo se igrali slepih mieva. .. Tu ste,

preda mnom. Pokuajte onda da se vratite tamo... Inae, amneziju je mogue otkloniti jednostavnim zahvatom... Uutali su. Napolju su zvonile hiljade zvona. Pacijent je zakoraio do prozora i pogledao teren koji se irio ispod njega. Zvonici su se redali unedogled i gubili se u letnjem sutonu Dole, desno blestalo je neto sivkasto, na onoj strani mogla se videli skerletno zlatna uma... Zato su svi ridokosi? upitao je. Kako zato? Zato... Svet je, ipak, takav. Nije, rekao je pacijent i poeo da eta po sobi. Ne, to je bezumlje, tako bismo mogli beskonano... Ipak... I odmah je zastao, kao da se dosetio neeg opasnog. ta onda? zainteresovao se lekar. Nita, nita. Zato me tako gledate? prvo nemarno a odmah zatim i zainteresovano upitao je lekar. I zatim: Neto vam je palo na pamet... Istina je, rekao je pacijent istovremeno sa olakanjem i sa naporom. Neega sam se setio. Rekli ste mi da bar pokuam da jo jednom predem na onaj svet... To bi, svakako, bilo mogue... Da, mogue... O tome sam hteo... U snovima, kad sam bio na granici uasa, kada sam je gurnuo... Bio je potreban smrtni strah pa da se probudim... I za ovo to su me ovamo dozvali bio je potreban strah... Strah pred elektrikom, pred bolom, pred izopaenjem... Ako bi me opet zahvatio taj ivotinjski strah... moglo bi se... Samo kako, gde... I zbunjeno se osvrnuo oko sebe, dok se nije setio bakarnih zvonika ispred prozora. Pre nego to je lekar, zaobilazei sto, mogao stii do njega, pacijent je ve proturio obe noge u prazninu. Previo se i obuhvatajui prozorski okvir dlanom desne ruke i levim pazuhom spustio se izvan njega. Ne pribliavajte mi se! povikao je, kad je lekar poao korak-dva napred. Sad je sve u redu. Bar se po trei put neu probuditi? Samo me strah moe nagnati da se probudim! Pa makar toga i ne bilo. Makar ga i ne bilo. ta god se desilo, ta god, u stvari, bilo biu sa enom. Ako sam je poslao u smrt, onda u joj se u smrti i pridruiti. A ako sam lud, ona me eka i eka-e me i dalje. Sada je lakat levice privukao sebi i spustio se malko nie, ali tako da je jo uvek mogao videti ta se u sobi deava. Lekar je stajao metar-dva od prozora i ozbiljno ga, paljivo, posmatrao. Nita ne kaete, rekao je pacijent, koji je neoekivano poeleo da sve objasni, da govori, da sve obrazloi... ta mislite, nisam shvatio da je ozdravljenje takode kazna? Napravili ste od mene oveka, da bih sam izmerio svoj pad? Sada je jasno da istina nije vana. Vane su samo suze i kajanje. Jadna moja ena... Osetio je da e poeti da jeca od alosti, i, da bi preduhitrio tu sramotu, spustio se jo vie, visei samo na prstima desne ruke. U prvom trenutku uinilo mu se da je lagan kao perce i da uopte nee moi da padne, a onda mu se telo ispunilo teinom, kao da se ispunilo vodom. Jo jedanput se bolno osvrnuo iznad sebe i pogledao u lekarov strogi, oinski lik. Potom se, videvi pokret koji je izraavao nameru da ga zadri, iako je bio sliniji blagoslovu, pustio i bez ikakve zauenosti shvatio je da ga strah vie ne moe biti. Uinilo mu se da e spokoj trajati due od seanja. kontrolisanom i koncipiranom drutvu ROMAN KOJI DOLAZI (pokorne drave, programiran natalitet, programiranje deteta kroz direktnu vezu sa kompjuterom itd.). Ender Vigin je dete koje Meunarodna flota izabira da sprei istrebljenje sopstvene rase. Fantastino dete u svojoj estoj godini naputa porodicu na Zemlji i odlazi u Borbenu kolu gde se podvrgava strogom reimu kolovanja, obuke s misaonim igrama, kompjuterskim ratnim igrama i pravim tak-tiko-strategijskim vebama pri nultoj gravitaciji. Delo koje je u poslednjoj godini dobilo Ender poseduje visoki talenat za komnajznaajnije nagrade koje se dodeljuju u svetu pjutersko programiranje ali i instinkt ubice, to SFTiterature (Nebula, Hugo) doista pripada ga ini jedinstvenim; gurnut je na granicu novom smeru poetike SF anra. Sva zbivanja ljudske izdrljivosti da bi se, kao zapovednik koja moemo paralelno da pratimo (na tri nivoa: flote, suprotstavio invaziji. u svesti glavnog junaka, objektivnog treeg liMilijarde i milijarde insekata su poraene i ca i onih koji odluuju o sudbini glavnog njihovi svetovi ostaju prazni. Rat je doneo junaka) tako plene panju da je itanje teko pobedu i trijumf Zemlji kojom upravlja Piter prekinuti jo je tee biti sves-tan injenice da Vigin, Enderov stariji brat. Njegova voljena prisustvujemo izmiljenoj radnji, fikciji. To sestra Valentina, pisac politike i ratne svedoi o velikom literarnom iskustvu autora, filozofije, nagovara ga da sa njom i prvom kao i talentu za uverljivu naraciju unutar prie grupom kolonista pode na svet insekata i koja je van domaaja naih realnih znanja i zapone novi ivot. Ender to i ini. Otkriva pretpostavki iz sveta daleke budunosti i specijalnu poruku od nestalog, poraenog probijenih granica. sveta, kao i njegovu kraljicu u stadijumu larve, Tuinska rasa (insekata) pokuava da uvue kao mogunost da se svet i Ender lino odue oveanstvo u ogromni rat Saveza. Radnja je za bespotedno istrebljenje kraljevstva smetena u vreme kada su se granice insekata. individualnih sposobnosti po-merile, na doba od Ovaj uzbudljivi roman ita se veoma lako svega nekoliko godina detinjstva, kada se raaju iako, zapravo, predstavlja vieslojnu dramu kontrolisa-ni geniji u jednom strogo

Orson Skot Kard ENDEROVA IGRA

66

ljudskog morala, surovosti i trijumfa humanosti, graenu na perspektivi rata svetova ali i plemenitoj ideji konane pobede vie kosmike pravde koja je u rukama pobednika, govornika za mrtve:

Vojislav Despotov

*
(odlomak iz knjige ENDEROVA IGRA Orsona Skota Karda)

vebama. Jo uvek se drei za rukohvat, Ender se snano odgurnu. Obrnuo se istog asa; noge su mu po-letele iznad glave dok se povrina poda nala iza njegovih leda, kao zid. inilo se da je odskok bio prejak; ruke su ispustile rukohvat. Poleteo je kroz borbenu sobu, sve vie se obrui. Za trenutak je pokuao da zadri svoju staru orijentaciju gore-dole, telo je pokuavalo da se usmeri samo, traei gravitaciju koje nije bilo. Potom se prisilio da promeni ugao gledanja. Kovitlao se prema zidu. To je dole. I, najednom je uspostavio kontrolu. Nije leteo; padao je. To je gnjuranje. Mogao je da bira kako e da udari o povrinu. Idem prebrzo da bih se zaustavio ali mogu da ublaim udar, mogu da nale-tim u otrom luku ukoliko se prilikom udara okrenem i upotrebim noge... Nije ispalo onstko kako je planirao. Iao je pod otrim uglom ali to nije bilo jedino to je predvideo, niti mu je dalo vremena da razmisli. Udario je o drugi zid, prebrzo da bi na taj udar bio spreman. Sasvim sluajno, otkrio je kako da se koristi nogama da kontrolie ugao odskoka. Sada je ponovo jedrio kroz sobu, prema ostalim deacima koji su se prilepili uza zid. Ovog puta je dovoljno dobro usporio te je bio u stanju da blagovremeno dohvati pregau. Nalazio se u luakom otrom uglu u odnosu na ostale deake ali se njegova orijentacija jo jednom izmenila sada su leali na podu, nisu bili naslonjeni na zid, a on vie nije bio obrnuto u odnosu na njih. ta ti to hoe da uradi, da se ubi-je?, upitao je Sen. Pokuaj i sam, ree Ender. Odelo te titi od povreda a moe da se kontroli-e odbacujui se nogama, ovako. Im-provizovao je malopredanji pokret. Sen je sumnjiavo zavrteo glavom nije hteo da se uputa u budalasti podvig. Meutim, jedan deak se ipak otisnuo, ne toliko brzo kao Ender, s obzirom da nije startovao sa obrtanjem, ali, ipak, dovoljno brzo. Ender ak nije ni morao da mu vidi lice. Znao je da je to Bernard. A odmah za njim krenuo je i Alaj, njegov najbolji prijatelj. Gledao ih je kako lete ogromnom prostorijom. Bernard se borio za orijentaciju u pravcu za koji je drao da je pod, Alaj se predao pokretu odbacivanja od

zida. Nije udo to je Bernard slomio ruku u U borbenu sobu uli su nespretno, kao kad atlu, pomislio je Ender. Gri se dok leti. deca po prvi put ulaze u bazen za plivanje, Panici. Uskladitio je ovu informaciju za neki drei se za rukohvate sa strane. Nulta budui izvetaj. I jo jedna informacija: Alaj se nije otisnuo u gravitacija ih je plaila, dezori-jentisala, uskoro su ustanovili da je mnogo bolje ako se nogama Bernardovom pravcu. Ciljao je u ugao sobe. uopte i ne koriste. Nije dobro, odea ih je Putevi su im se sve vie i vie razdvajali; dok sputavala. Bilo je teko praviti precizne pokrete, je Bernard nespretno doskoio na zid, Alaj je poto su odela usporavala, pruajui otpor vie izveo sjajan trostruki odboj od tri povrine koje su inile ugao sobe to mu j|j ostavilo nego ijedna odea koju su ranije nosili. Ender je zgrabio rukohvat i savio kole-na. dovoljno brzine i omoguilo mu da.se prizemlji Zapazio je da odea, pored tromosti, stvara i u iznenaujue otrom luku. Alaj je huk-nuo i efekat pojaanog pokreta. Bilo je teko pobedonosno viknuo; isto su uinili i momci pokrenuti se ali su se nogavice odee kretale, koji su ga posmatra'li. Neki od njih zaboravili vrlo snano, ak i nakon zastoja miia tela. su da nemaju teinu pa su se otpustili od zida Povuci ovako snano pa e odelo povui da bi zapljeskali rukama to ih je kotalo dvostrukom jainom. Neko vreme u biti laganog plutanja u raznim pravcima; mlatarali nespretan. Bolje da odmah zaponem s su rukama, kao da pokuavaju da plivaju. Znai, to je problem, mislio je Ender Ako pone da pluta, nema naina da se odbaci. Doao je u iskuenje da se i sam prepusti struji i pokua da iznae najbolje reenje. Ali, video je njih, te beskorisne napore za uspostavljanje kontrole, i nije mogao da smisli ta bi on novo pronaao a da oni to ve nisu isprobali. Odjednom mu je palo na pamet da pod mikom ima pitolj. Izvukao ga je iz leita u odelu i

ispitao stvaricu. Pritiskao je svu dugmad jo u spavaonici, ali pitolj nije reagovao. Moda e reagova-ti ovde, u borbenoj sobi? Uputstva nije bilo. Oroz je bio uoljiv kao i sva deca, igrao se pitoljima jo od najranijeg de-tinjstva, od dana roenja tako rei. Najblia palcu bila su dva dugmeta, dok su se ostala nalazila na dnu drke i bez pomoi druge ruke nisu se mogla pritisnuti. Oigledno je da su dva dugmeta nadohvat palca bila namenjena trenutnoj upotrebi. Upravio je pitolj ka podu i povukao oroz. Osetio je kako se pitolj istog trenutka zagrejao; kada je pustio oroz, pitolj se trenutno ohladio. Na mestu u koje je ciljao pojavio se mali svetlosni krug. Pritisnuo je crveno dugme na vrhu pitolja i ponovo povukao oroz. Isto. Onda je pritisnuo belo dugme. Kratki blesak osvetlio je iroko podruje na podu ali manje intenzivno nego ranije. Kada je ovo dugme bilo pritisnuto, pitolj je ostajao hladan. Crveno dugme se ponaa kao laser ali, nije laser, rekao je Dep, dok se belo dugme ponaa kao svetiljka. Prilikom manevrisanja, od toga ba i nema neke velike vajde. Sve, dakle, zavisi od toga kako se od-gurne, od poetnog pravca; to znai da emo morati strano da pazimo na otis-kivanja i skokove, u protivnom emo svi zavriti kao plutajui plovci usred nita-vila. Ender osmotri prostoriju. Nekoliko momaka plutalo je sad blizu zidova, maui rukama nadohvat preaga. Veinom su naletali jedni na druge i smejali se; neki su rairili ruke i leteli u krugovima. Manji broj je stajao kraj zidova i posmatrao prizor. Jedan od tih, dobro je video, bee i Alaj. Skrasio se na drugom zidu, nedaleko od Endera. Ender se im-pulsivno odgurnu i usmeri ka njemu. U vazduhu se zapita ta da mu kae. Alaj je bio najbolji Bernardov prijatelj. ta da mu kae, zaista? Jo nije menjao kurs. Gledao je pravo a rukom i nogom kontrolisao pokrete za pronalaenje pravog puta. Prekasno, shvatio je da cilja suvie dobro. Nee se prizemljiti blizu Alaja udarie u njega. -Uhvati me za ruku!-, doviknu Alaj. Ender isprui ruku; Alaj primi udar i pomoe mu da se elegantno spusti na tie. Ovo je dobro, ree Ender. Trebalo bi da praktikujemo poteze ovakve vrste. To sam i ja mislio ree Alaj. Ali smrskali bismo se kao jaje. No, ta bi se dogodilo ako bismo krenuli zajedno? Da se drimo jedan drugog okrenuti u suprotnim pravcima, a? Moe. U redu? Bila je to saglasnost koja je mogla svata da znai. Da li je u redu da nas dvojica neto pokuamo zajedno? Ender je uhvatio Alaja za aku i pripremio se da se odgurne. Spreman?, upita Alaj. Krei! Poto su se odgurnuli razliitom jainom, poeli su jedan drugog da obru-, Ender je nainio mali pokret rukom a onda savio nogu usporili su. Uinio je to ponovo. Orbitiranje je prestalo. Sada su plutali sporo. Bistra si ti glava, Endere, ree Alaj. Bee to visoko priznanje. Odgurnimo se pre nego to uletimo u rulju. Sretnemo se u uglu, dodade Ender, ne elei da padne pravo u neprijateljski logor. Tamo jo sisaju na cuclu, dobaci Alaj. Manevrisali su lagano i spretno, sve dok se nisu spojili akama i kolenima. Da se sada samo povijemo unazad, a?, upita Alaj. Ni ja to nisam radio ranije, odgovori Ender. Odgurnuli su se; to im je dalo vee u-brzanje nego to su oekivali. Ender je uleteo medu nekoliko deaka i zavrio na neplaniranom zidu. Potrajalo je trenutak dok se nije ponovo orijentisao i naao ugao sobe gde e se sresti sa Ala-jem. Alaj je ve hitao u naznaenom pravcu. Ender je zakljuio da su mu potrebna dva odskoka da bi izbegao najveu skupinu dece. Kada je stigao u ugao, Alaj je ve drao ruke proturene kroz drae, pretvarajui se da drema. Pobedio si. elim da razgledam tvoju kolekciju cucli, ree Alaj. Smestio sam je u tvoj ormari. Zar nisi primetio? Mislio sam da su mi to arapice. Mi vie ne nosimo arapice. Ah, da. Obojica se podsetie da su daleko od kue. Ender je izvadio svoj pitolj i demonstrirao ono to je malopre nauio o upotrebi dva dugmeta kraj palca. A ta se dogaa kad cev upravi na oveka?, upita Alaj. Ne znam. Zato to ne bismo utvrdili? Ender zavrte glavom. Mogli bismo nekoga da povredimo. Mislio sam da pucamo jedan drugom u nogu ili slino. Nisam ja Bernard, zna, nikada nisam muio make iz zabave. Oh To i ne moe biti suvie opasno. Inae takve pitolje ne bi dali deci. Mi smo sad vojnici. Gaaj me u nogu. Ne, ti gaaj mene. Gaajmo onda jedan drugog. Uinie tako i istog asa Ender oseti kako mu se nogavica odela koi, posebno u kolenu i glenju. Sleen? Ukoen kao daska. Hajde da zamrznemo koji komad, ree Alaj. Da zaponemo prvi rat. Mi protiv njih. Rukovae se. Ender ree: Bolje pozovi Bernarda. Alaj podie obrve. Opa! I ena. Onog malog to vrcka zadnjicom? Ender zakljui da se Alaj ali. Pa da, ne moemo svi biti crnci. Moj pradeda bi te ubio zbog toga, odgovori Alaj. Moj pra-pradeda bi ga pre toga prodao. Uzmimo Bernarda i ena i zamrzni-mo te ljubitelje insekata. Za dvadesetak minuta, u sobi behu zamrznuti svi, izuzev Bernarda, ena, En-dera i Alaja. Njih etvorica su sedela, vriskala i smejala se sve dok nije doao Dep. Vidim da ste nauili da se koristite tim ureajem, ree Dep. Potom pritisnu neke kontrole na ureaju u ruci. Svi ot-plutae prema zidu. Dep je iao izmeu zamrznutih deaka, dodirivao ih i ot-kravljivao.

68

Gregori Benford

TVRDA NAUNA FANTASTIKA U SVETU STVARNOSTI

UVOD
Ovaj ogled sam napisao za knjigu pod naslovom Tvrda nauna fantastika, zbornik radova pete Itonske konferencije odrane na Kalif ornijskom univerzitetu u Riversajdu. Ona e biti objavljena u izdanju izdavake kue univerziteta u Junom Ilinoisu 1985. godine. Napisao sam ovaj tekst za intelektualce na univerzitetu koji su slabo upoznati sa tvrdom naunom fantastikom tako da se neke od stvari koje imam da kaem mogu initi suvie oiglednim. Sem toga, ovo nije tekst napisan popularnim stilom, to moe delovati odbojno za jo vei broj italaca. Ali smatrao sam da bi mogao biti zanimljiv kao jedan, da tako kaem, prevodilaki ogled, pokuaj da premostim jaz izmeu Nas i Njih. Naravno, protivargumenti se primaju sa zahvalnou. Ljudi ne itaju naunu fantastiku da bi se upoznali sa naukom, kao to drugi ne itaju istorijske romane da bi prouavali istoriju. Za to postoje laki naini. Ipak, najistija vrsta naune fantastike, one koja se zasniva na fizikim nau-kama, nekako predstavlja centralno podruje na ovom polju. Osim tvre,1 SF knjievnosti stvaraju onaj deo naune fantastike koji spada meu bestselere, u ukupnoj knjievnoj produkciji. Konkretni detalji i zahvati tvrde SF vrste predstavljaju duboku podlogu mnogim nau-nofantastinim filmovima. Mnogima dela ove SF vrste izgledaju istinitija, manje izmiljena i, uopte, solidnija nego dela koja se prvenstveno zasnivaju na drutvenim naukama. U svakom sluaju, ona izgledaju verovatnija mnogim itaocima nego dela one iroke SF oblastikoja kopira argon ili ambleme iz nauka a da ih pri tome uopte ne razume. Zato je to tako? Zbog ega se tvrda nauna fantastika nalazi u sreditu anra? Odgovor na ovo pitanje izlazi iz granica knjievne kritike i zalazi u podruja sociologije, prouavanje cajtgaj-sta (duha

DA LI POSTOJI TEHNOLOKI FIKS ZA OVEKOVU vremena) i politike teorije. SUDBINU? Pokuau da pomalo dotaknem sve

ove oblasti, u nastojanju da stvorim geografsku kartu tvrde SF, izlaui detaljno ono to mislim da ona stvara, njene osnovne modalitete, neke glasove kojima prirodno govori i linosti koje takvu naunu fantastiku itaju ili piu. Moj pristup je onaj koji je svojstven naunicima i zato u najpre klasifikovati pojave, a zatim pokuati da na osnovu prikazanog dam teorijska uoptavanja. Najpre dolazi botanika, a tek kasnije genetika. Izloiu vam kako ova izvanredno zanimljiva oblast naune fantastike meni izgleda, kao oveku koji je na njoj radio i irio njen uticaj vie decenija. Moja minimalna definicija tvrde SF knjievnosti zahteva da se u njoj mora visoko kotirati vrednost fizikih injenica kosmosa, a da se pri toni konstruie nova objektivna stvarnost unutar jedne romaneskne matrice. Nije dovoljno da se ovde vrsto koristi naukom kao integralnim delom pripo-vesti; zbog toga iskljuujem odavde dela C. P. Snoua roman Erousmit (Arrow-smith) Sinklera Luisa (Lewis), itd. Nauna fantastika se mora sluiti naukom na jedan spekulativni nain. Fizike nauke su u najveoj meri sposobne da daju detaljna predvianja (i otud da pobijaju pojedine teorije putem eksperimenata), zato ih u delima naune fantastike moemo smatrati pouzdanijim indikatorima mogunosti za budunost, ili pak stabilnom osnovom za tematsko spekulativno
miljenje.

NAUKA I NJENE ULOGE

Korienjem nauke u umetnikoj prozi uvode se instrumenti koji ne stoje na raspolaganju knjievnoj prozi. Najznaajniji takav instrument ili postupak je ogranienje definisanje mogueg ili verovatnog. Herbert Dord Vels nas je upozoravao da treba poi od jedne pretpostavke i ispitivati je; svet beskonanih mogunosti je nezanimljiv jer ne moe biti nikakvih neizvesnosti u njemu. Na isti nain, gvozdena pravila sonetne forme mogu doprineti stvaranju izvanredne lepote unutar jednog vrlo uskog okvira; isto tako, obraanje panje na naunu preciznost moe u delu umetnike

proze da doprinese njegovoj jasnoi i vrstini. Ovakva strogost stvara jednu osnovnu konfliktnu situaciju izmeu zahteva dramatinosti s jedne i zahteva tanosfi i potenja s druge strane. Upravo u tome i jeste izvor zadovoljstva koje mnogi itaoci trae i nalaze u tvrdoj naunoj fantastici. Takvo zadovoljstvo se postie ak i onda kada autori koji naginju tvrdoj naunoj fantastici piu ono to bi, po strogoj definiciji, spadalo u fantaziju. Uzmimo, na primer, Nivenove prie o onom dobu kada magija (mana) jo nije koriena na Zemlji (kada je magija nestala, itd.). U ovim priama magija se posmatra kao neka vrsta tehnologije koju smo izgubili, a fabula se pridrava logikih formula, strogih kao u partiji aha. Hajnlajn (Heinlein) je napisao svoje rane prie (Magija, INC Magic, INC.) slavei u njima to isto ulo, osvajajui tako na racionalan nain teritoriju, za koju se ranije smatralo da je sa one strane metoda tvrde fantastike. Zahvaljujui svojoj vernosti spoljnim merilima istine, tvrda SF podsea na realistiku prozu, utoliko to ona postaje pluralizam mogunosti, koji se rukovodi naim aktuelnim naunim pogledom na svet. Varijacije su dozvoljene, jer iste injenice se mogu objanjavati pomou novih teorija. Na primer, putovanje kroz vreme i putovanje brzinama veim od brzine svetlosti mogu se nekako provui, iako su verovatno nemogua, ali je to vrlo teko dokazati. tavie, razliite predstave o obema vrstama putovanja ^potiu iz spekulativnog podruja fizike to su Vilerove (Wheeler) rupe od glista koje omoguuju kretanje kroz prostorno vremenski kontinuum kao kroz tunel, ili uzbudljivi rezultati istraivanja dinamike crtnih rupa, na osnovu kojih proizilazi daje mogue brzo putovanje napred u vremenu, putanjama po tangenti po jako zakrivljenom kontinuumu prostora i vremena. Strogost, naravno, ima i svoje nedostatke. Prie se ponekad vrte oko neke tako trivijalne poente, kao to je pitanje da li e ibica ostati upaljena pri nultoj gravitaciji. U tome lei opasnost preteriva-nja sa imperativom ogranienja dok se istovremeno zanemaruju zahtevi dramatinosti u narativnoj prozi koja je, ipak, odluujua kategorija. U rukama pisca koji ima sluha za tenziju izmeu dramatinosti i vernosti, epska dela kao to je Herbertova Peana planeta (Dune) mogu da uzbude itaoca, a da pri tom zadre unutranju koheziju obezbe-enu time to je pisac korektno gradio eUjayij^planetarnu ekologiju. Pisci tvrde SF nazivaju ovu vernost igranje igre naravno u skladu sa pravilima. Odstupanjem od naunih injenica, pisac se izlae velikoj opasnosti da izgubi svoju publiku. Kao to je ameriki pesnik Robert Frost jednom rekao o slobodnom stihu, tako i dobar deo objavljene naune fantastike lii na igranje tenisa bez mree. U poetku, igra bez mree ima jednu uzbudljivu slobodu, neku ivost i brzinu, ali uskoro ete uvideti da niko ne eli da vas gleda kako igrate. Jedan razuman kriterijum, koji pisci naune fantastike veinom prihvataju, jeste taj da pisac ne srne da pravi greke koje su lako uoljive i za itaoca laika imajui pri tom na umu da je italac tvrde naune fantastike po pravilu jako naitan i ne da se lako nasamariti, (pisci skloni tvrdoj SF oboavaju da jedan drugoga ulove u kakvom previdu; Hajnlajn me je jednom ulovio u greci po pitanju take mrnjenja metana na niskim pritiscima i ja sam bio jako postiden.) Meutim, jo je vanije od

injenikog okvira razumevanje nauke, njenih metoda i njenog pogleda na svet. Tipovi koji oboavaju tvrdu SF podsmevae se svakom delu u kome je pogreno prikazan nain na koji naunici misle o stvarima. S druge strane, roman kao to je Crni oblak (The Black Cloud) Freda Hojla (Hoyle), u kome su realistiki prikazani naunici koji se hvataju ukotac sa problemima, otkrivajui pri tom svoj stil ponaanja i svoje nastranosti, primljen je blagonaklono i itaoci mu oprataju ponekad krute likove i nespretno stilizovanu prozu. Ovaj zahtev za matovitim realizmom, koji nalae nauno ogranienje, predstavlja osnovu druge glavne uloge nauke u naunoj fantastici, a to je verodos-tojnost. Nauna fantastika mora proeti fantastine dogaaje ubedljivim realizmom uz pomo itaoevog dragovoljnog odlaganja neverice. Dragoceno sredstvo predstavlja gomilanje dobro razraenih detalja preuzetih iz solidnih naunih saznanja. Pisac moe da praktikuje realizam prikazivanja po C. S. Luisu (Lewis) na taj nain to e razraditi imena, geografiju, geografske karte, plemike titule ili nazive vladajue strukture itd. kao u romanu Sa tihe planete (Out of the Silent Planet). Ovo je poznata tehnika kako u fantastinoj prozi, tako i u naunoj fantastici, a njome su se koristili vrlo razliiti pisci, od Tolkina (Tolkien) i C. J. Ceri (Cherryh). Jedan od metoda koji je vrsto povezan sa tvrdom naunom fantastikom, a njegov pionir je bio Hajnlajn, jeste kon-centrisanje panje na nekoliko iznenaujuih ali logikih posledica koje prois-tiu iz strukture jedne drutvene zajednice ili tehnologije. to su neoekivanije posledice to bolje po delo. Iznenaenje zbog neoekivanog detalja u svetu budunosti, koje je sadrano u autorovim premisama, izaziva uenje i ubeduje itaoca da je zamiljeni svet u delu istinit. Cesto najbolji rezultati dolaze od zapaanja kako sve ljudska bia mogu da na prijatan nain iskoriste zakone fizike. Kolonisti Meseca u Hajnlajnovom delu Opasnost sa Zemlje (The Menace from Earth) zapazili su da mala gravitacija ne znai samo da ovek moe da nosi vei teret na leima on ak moe da leti. U svom romanu Rolingstounsi (The Rollingstones) osnovna injenica da je Mars peskovita planeta i da ima malu gravitaciju iskoriena je tako da Stoun-si zgru ogroman profit, jer su shvatili da su bicikli ovde logino, jeftino, ali zanemareno prevozno sredstvo. Oni odluuju da uvezu bicikle, a njihova domiljatost predstavlja ponovnu afirmaciju samostalnosti i samodovoljnosti velikog broja heroja naune fantastike. Time to se koristi naukom u njenoj treoj ulozi, kao simbolom, nauna fantastika se razlikuje najjasnije od dela koja spadaju u tzv. fantazije. Otprilike u XIX veku, nauka je iroko prihvaena kao bolji nain razumevanja sveta u kome ivimo nego to ga pruaju religija ili mitovi, dva elementa koji, ako se uzimaju zdravo za gotovo u fantastinoj literaturi, tipino daju kao proizvod delo tipa fantazije. U naunoj fantastici, naprotiv, nauka se pojavljuje kao neto bezlino, a ne kao neto to proizilazi iz oveka. Delo Toma Godvina (Godwin) Hladne jednaine (The Cold Equations) i pored svoje rasprianosti i melodrama-tinosti, ipak je efektno, jer vrlo jasno izlae ovu situaciju. Nauka je u naunoj fantastici predstavljena kao stvarnost dublja od interesovanja i potreba ljudskog roda, kao neumoljivo deterministika sila, koja nimalo ne vodi brigu o naim linim preokupacijama, a ipak je u stanju da nam otkrije neverovatne perspektive. Ona moe ili

70

da nas zarobi u ravnodunosti svemira, ili da nas oslobodi. Ove dve reakcije na spoljnu stvarnost obraene su u romanu Poula Anderso-na (Poul Anderson) Tau o (Tau o). Jedan kosmiki brod sa beguncima nije u stanju da ukoi i nema izbora mora da leti dalje, naputajui nau galaksiju. Pribliavajui se sve vie brzini svetlosti, na brodu poinju da deluju relativistiki efekti zbog kojih se vreme usporava. Brod postaje svedok sveukupnog irenja naeg svemira za vreme kojeg se vrste ivih bia pojavljuju i nestaju. Ovde kosmoloka nauka slika lanovima posade viziju onoga to se deava izvan broda, a %tu spada tipino propadanje materije u samu sebe i ponovo raanje svemira u sledeem irenju. Direktno suprotno ovome, na samom brodu posada doivljava slom pod pritiskom izolovanosti od ikakvog trajnijeg ljudskog konteksta. lanovi posade povlae se u beskrajne epizode seksualnih promaenih avantura i samosaaljenja. Ovde je nauka beskonana, a ovek slomljen njenom moi. Ipak, neki lanovi su uporni u svojim nastojanjima da zadre postojeu skalu vrednosti i da izdre putovanje sve do trenutka kada mogu poeti novu egzistenciju na novoj planeti u novoj fazi kos-mike evolucije. Tvrda nauna fantastika je naroito uspena kada otkriva surovi kontrast izmeu ova dva stava-, ne mogu da se setim nijednog dela, koje nije iz oblasti naune fantastike, u kome je ovaj kontrast tako jasno dramatizovan. Zanimljivo je napomenuti da je Anderson uspeo da stvori ovu simboliku viziju tako to je prekrio organienje kojim se zahteva vernost zakonima fizike. Njemu je bilo potrebno da njegov kosmiki brod proputuje preostalih trideset bilio-na godina, koliko traje irenje prema spoljnjem prostoru, da bi odrao aristotelovsko dramsko jedinstvo da odri glavne likove u ivotu. Zbog toga su mu bila potrebna ogromna ubrzanja, daleko vea od onih koja bi ijedan kosmiki brod mogao postii skupljanjem meuz-vezdanog vodonika i spaljivanjem tog vodonika u ugraenim fuzionim reaktorima. Bio je prinuen da zaroni svoj brod direktno u zvezde i da kroz njih proleti, da bi postigao veu reakcionu masu. Ali od toga bi brod morao biti razoren! Kako se izvukao iz ove tekoe? Jednom finesom on je zaobiao problem, iskoristivi argument iz teorije relativnosti za koji je znao da je netaan ali se nadao da e veini italaca izgledati dovoljno ubedljiv. Mislim da je u tome uspeo. Retko koji italac je mogao da primeti kako je on spretno uspeo da se izvue iz tog kripca. Ovo je jasan primer protivrenosti izmeu ogranienja koja namee tvrda nauna fantastika i drugaijih, knjievnih ciljeva pisca. Takvi problemi se povremeno pojavljuju u svakoj vrsti realistike proze, ali u naunoj fantastici susreemo ih na svakom koraku; oni neminovno snano utiu na strukturu i tok pripovedanja.

GLASOVI ODOZGO
Ima vie vrsta narativnog tona kojim se esto slue pisci naune fantastike, pomou kojeg delimino postiu onaj tvrdi efekat. Ovi tipovi narativnog tona doprinose stvaranju protokola itanja, o. kome govori Dilejni (Delany), pomou ega se itaocu daju neposredni nago-vestaji moguih stavova

prema materijalu: i. Hladni analitiki ton: ovim tonom se najee slue Klark, Bli, Klement, Ni-ven i drugi, (kod Klarka, narator je esto istoriar hroniar, namerno udaljen u vreinemi od same akcije). Ovaj ton odra-avar^naunu literaturu u kojoj su najvaniji jasnost i preciznost. Istinski jezik najtvrih navika je matematika; neke prie * romani nastoje da odraze ovako isto nepristrasno izlaganje injenica i odnosa, bez nametanja ikakve otvorene ljudske pristrasnosti. (1) Odavde vode poreklo i uvodni citati iz istorijskih studija napisanih o dalekoj budunosti, Britanika galaktika itd. Dejms Gan (Gunn) upotrebio je .ovakav glas na potpuno nov nain u svom naj-naunije tvrdom romanu Sluaoci (The Listeners) tako to je umetao podue citate iz naune literature u kojima su ra-dio-astronomi vodili debatu o filozofiji prislukivanja vanzemaljske inteligencije. Naravno, nauka ima i svoj estetski sadraj koji se takode prenosi ovim tonom. I sam se koristim ovakvim efektima u jednom poglavlju Vremena bega (Timescape) u kome jedan fiziar uporno radi na matematikoj strukturi jedne teorije, opinjen intelektualnom lepo-tom postupka, ne primeujui pri tom da e se avion kojim leti uskoro sruiti. (2) Kosmika mistika (primeri: opet Klark u Kraju detinjstva (Childhood's end) i u romanima iz dve hiljade i prve godine; Bliova serija Gradovi u bekstvu (Cities in Flight); Makro-ivot (Macrolife) Zebrovskog (Zebrowski); Andersen u delu Tau o i drugde; Stejpldon (Stapledon) naroito u romanu Zvezdotvorac (Starmaker), gde bestelesna taka gledita istrauje i iscrpljuje bezbroj sub kosmosa.) Ovaj ton predstavlja uveani hladni glas i nepristrasni pregled koji nam omoguuje nauka. Ovde je objektivnost taka gledita nekog (obino neimenovanog) vieg bia, esto nalik na boanstvo. Razvitak i delovanje zakona fizike, esto u kosmolokim razmerama, prikazuje se kao uzorni primer jedne vie logike i vieg poretka, na koji bi ljudska bia trebalo da reaguju sa meavinom naunog interesovanja i mistinog oboavanja. Emocionalno dejstvo ovde nastaje kao rezultat traganja za redom i poretkom (i moda za znaenjem) u kosmosu, a to traganje ujedno predstavlja afirmaciju uloge razuma. Pretpostavljam da ovakve grandiozne perspektive predstavljaju sredstvo borbe protiv oseanja bespomonosti na taj nain to se italac poistoveuje sa univerzalnim poretkom stvari. Opisati ovaj glas kao prikladan za problemsku priu u kojoj problem koji italac treba da rei jeste pitanje: u emu je skriveni smisao prividne ravnodunosti svemira? Da li inteligencija, upornost i radoznalost imaju neku SV01U? (3) Mudrija iz najueg kruga-, ovakav ton se najee nalazi kod Hajnlajna, Pola (Pohl) (Kapija Gateway, Milioniti dan Day Million), Haldemana (Veiti rat - The Forever War i dosta hladnije u drugim delima), Varlija (Varley) i Purnela (Pournelle). Ovakav ton prua upuenima mogunost da se meusobno prepoznaju; to je neki ton vojnikog logora prikladan za obuku sveih regruta. Ovde se o krupnim stvarima govori upadljivo leerno to su aforizmi proireni u socioloku mudrost, tosovi kojima

se itave politike doktrine bacaju u ko, zrnca istine naduvana i rascvetana kao neka vrsta intelektnih kokica. Verujem da ovakav ton privlai naroito adoles-centne itaoce, kojima je potrebno da pojaaju svoje oseanje line moi esto steeno putem poznavanje nauke i tehnologije irenja domena te moi i to onih domena u kojima se verovatno oseaju manje sigurnim. Ovaj ton esto stvara atmosferu novopridolih uesnika, a naroito ga vole oni itaoci koji su poeli da uranjaju u svet naune fantastike kroz Hajnlajnove juvenilce (varijante ovakvog pisanja kasnije su dali Aleksej Panin, Do Haldeman, Don Varli i pisac ovih redova). -oq aorriBvJs smftldrvrq iijnevt>9T u urn GLAVNA

LINIJA NAUNO -FANTASTINOG FIKSA

Martin Bridstok (Bridgestock) prime-nio je postojeu analizu psihologa Lijama Hadsona (Hudson) (3) na shvatanja Brajana Stejblforda (Brian Stableford) (4) i drugih autora prema kojima umet-nika proza, ukljuujui i naunu fantastiku, ima za svoje itaoce funkciju odravanja, ne da bi ih neemu pouila, nego da bi pojaala njihove postojee postavke i ideje. Ljudi koji postanu zavisni od ovog ili onog anra ili podanra itaju, dakle, da bi se tako fiksali. Bridstok razlikuje dve osnovne kategorije italaca: Konvergentna linost zalae se za red i racionalnost u nastojanju da razume svet i da njime zavlada. Osobe ovog tipa, ipak, moraju da se suoavaju sa racio-nalnou i haosom kako spolja (drugi ljudi) tako i iznutra, u sopstvenom pod-svesnom biu. Moglo bi se rei, u kontekstu ovog eseja, da takvi ljudi trae racionalni ili tehnoloki fiks za ljudsku sudbinu. Divergentna linost prema Bridsto-ku: ... naroito je zainteresovana za umetnost i humanistike discipline, veoma teno se izraava, postie dobre rezultate u testovima kreativnosti i ose-a se potpuno prilagoena u svetu i u sopstvenoj linosti koji nisu u potpunosti racionalni i ne podleu potpunoj kontroli. Hadson (3) smatra da divergentne linosti tuinca ne izbegavaju niti ga ubijaju na graninom zidu, nego on biva asimiliran i manje ili vie efikasnopostaje bezopasan. Ovo odmah navodi na sumnju da bismo mogli uspeno povezati itaoca tvrde naune fantastike sa pojmom konvergentne linosti. To bi znailo da je osnovni peat tvrde SF jedan stav. Moda je to i tano; pretpostavljam da su Godvi-nove Hladne jednaine postale tako popularno delo upravo zato to su izrazile jedan stav koji su mnogi oseali ali nisu bili u stanju da ga iskau tako jasno. Ja lino se opirem tome da se oslanjam na tako pojednostavljenu klasifikaciju, mada je ona delimino tana, zvui istinito. Pa ipak, tvrda nauna fantastika ne zauzima uvek tako uproene stavove u odnosu na tuince ili vanzemaljce, na primer i kao to u kasnije pokuati da prikazem, vanzemaljac je moda kljuni problem tvrde naune fantastike. Ja sam ranije ve izrazio miljenje (4) da meanje sa vanzemaljcima predstavlja literarnu mogunost, a mene, ipak, oigledno smatraju izrazitim piscem tvrde naune fantastike. Moramo voditi rauna o tome da konvergentan ne znai prosto autoritarni, a divergentan ne mora da znai u veoj meri kreativan nego konvergentni tip. Ove uproene definicije, kakve vole diplomirani

filozofi, ne uzimaju u obzir injenicu da nauna kreativnost pripada drugaijoj vrsti nego to je umetnika kreativnost, ali da zbog toga nije nita manje teka, niti manje originalna. U knjievnosti XIX veka bilo je uobiajeno romantiarsko izjednaavanje umetnosti i nauke, a u nekim vidovima naune fantastike, ova udna ema je i danas zadrana. Takve navike su, verovatno, zasnovane kako na nesvesnoj motivaciji tako i na neznanju. Naunici su postali sarad-nici, ak timski radnici u ovom veku. Na kraju krajeva, piscima je teko da se bave linostima koje nisu dominantne i u prvom planu, kao to bi to bio usamljeni istraiva, a a ne skliznu automatski u drugu krajnost klietiranog naunika koji je uskih pogleda, specijalizovan, otuen, toki u maineriji (omiljena fraza novog talasa). U knjievnosti ima malo opisa koji ne upadaju u neku od ovih ritualnih uloga. Autori, koji moda imaju izvesne rezerve, ali u osnovi podravaju nauku, obino nesvesno biraju onu prvu pozu, prikazujui naunika kao plemenitog pseudoumetnika. Ovakva romantina idealizacija tipino je okrenuta onim malobrojnim linostima naunika koje izlaze iz gore navedene eme najomiljeniji primer je Ajntajn i pokazuju varijacije na temu ovog lika isto onako kao to su to inili pisci obine proze. U osnovi, ovo je neus-peh moi zamiljanja ili ak obinog posmatranja: malo je naunika koji rade na takav nain. Stavovi, zanat, intuicija, socioloki aspekt po tome, a i po nizu drugih elemenata umetnost se duboko razlikuje od nauke. Umetnika proza nije imala do sada bog zna ta da kae na ovu temu. Dalje, izjednaavanjem moralnih problema nauke sa odgovarajuim problemima umetnosti gubimo iz vida naroitu, i to monu ulogu koju nauka igra u drutvu. Tako u romanuove/r praznih aka (The Dispossessed) Ursule Legvin, ovek uopte nije morao da bude naunik, tavie ceo roman je samo marginalno nauna fintastika. Postoje izvesna omiljena olaka uopta-vanju odnosa izmeu tvrde naune fantastike i divergentne linosti da itaoci vole da bude to manje karakterizaci-je ili smisla za stil koje imaju oigledne izuzetke. Iako je briljantni esej Toma Dia (Dish) u knjizi Nauna fantastika putena sa lanca (Sciencefiction at Large) nagovestio dobar deo Bridstokovih argumenata, mislim da Di previe uop-tava svojom ocenom da tvrda nauna fantastika odbacuje . . . ironiju, estetske novine, svaku pretpostavku da italac ima udela u civilizaciji iji je uesnik, ili da bar ima o njoj odreena znanja, pa ak i ton koji nagovetava zrelu misaonost. (6) Oigledan primer suprotne vrste je Klark koji je esto izrazito misaon pisac. Zatim, tu je i Lem, koji obino ne pie pravu naunu fantastiku ali neto veoma srodno tome pripovesti o strukturi nauke i njenim granicama kao delatnosti koja proistie lz ovekovog delovanja to odraava poznatu, tako rei ritualnu evropsku skepsu koja vie duguje Hjumu, kako se meni ini, nego Godelu. Tipino je to to pisci koji su se mnogo sluili ironijom ili estetskim novinama predstavljaju zapravo povremene pisce naune fantastike; tu spadaju Pol (Pohl), Gan (Gunn), Dejms Tiptri Junior (James Tiptree, Jr.), Greg Bear (Greg Bear), Aldis Bardis ili Brajan Ol-dis (Aldiss) u trilogiji Helikonija (Hellico-nia). udnu varijantu ove pojave predstavlja roman Barija Malcberga (Barry Malzberg) Galaksije (Galaxies), koji je komentar o Kembelu (Campbell) i tvrdoj

72

naunoj fantastici. Nauni element u tom delu je skroz pogrean, ali njegove jake ironine poente su zanimljive. Pogledajmo sada drugu stranu ovog argumenta. Da li se pisci naune fantastike koji se bave mekim naukama, mikro-kosmosom, stilistikim eksperimentima, ili pak piu iste fantazije, svi uklapaju u jedinstvenu kategoriju divergentne linosti? Ovde se pokazuje da je polarizovanost argumentacije oigledno krajnje uproena Nastojei da zadrim u celini osnovni argument, predlaem da podelimo divergentne linosti u dve podgrupe; Prvu.umerenu sredinu spektra, iji predstavnici nemaju oseaj da ih racionalnost ugroava, mada moda ne gaje veliko potovanje prema nauci smatrajui da ona ima mnogo nepredvienih i nepredvidljivih propratnih pojava, da nauni sklop uma vodi dogmatizmu u reavanju problema stvarnog postojeeg sveta, itd. Drugu grupu, ekstremno krilo sainjavali bi ljudi koji imaju iskren strah od nauke i tehnologije, koji nisu u stanju da izau nakraj sa drutvom koje zahteva vii stepen racionalnosti i strunosti. Ovakve linosti sklone su bekstvu u umu fantazije gde ljudska volja moe da pozove i stavi pod svoju vlast razne sile, da kosmos potini naoj volji. Emocionalno utoite koje trae takvi itaoci vue na neka ranija vremena kada je opaajni svet bio manji i ugodniji. (Mali broj dela tipa fantazije bavi se dogaajima izvan planete Zemlje, na primer, iako je postojanje drugih planeta bilo poznato tokom itavog modernog perioda.)

FIKSANJE CELE GRUPE: TVRDA NAUNA FANTASTIKA KAO IZRAZ KLASNIH ODNOSA
U jednom kratkom izvodu iz svog op-teg pregleda naune fantastike, viene iz ugla jednog francuskog marksiste, e-rar Klajn (Klein) je izjavio: Glavna odlika najnovijih dela naune fantastike je nepoverenje u nauku i tehnologiju, kao i u naunike, naroito u egzaktnim ili tvrdim naukama kao to su fizika, hernija, biologija i genetika. (9) Ovaj autor tvrdi da nauna fantastika odraava klasne odnose koji postoje od 1960-tih godina naovamo, ime se potvruju kao istiniti pesimistiki pogledi pisaca 1950-tih godina (Vonegat u Mehanikom klaviru (Player Piano). Vulf (Wolfe) u Limbu (Limbo). Prema njihovom vienju . . . fenomen imperijalizma vie nije bio tako blagotvoran U naunoj fantastici usledio je period skepse, koji ilustru-je pojava novog tipa asopisa kao to su F i SF i Galaksija (Galaxy) ..,., Da je Klajn u pravu, oekivali bismo da se u tvrdoj naunoj fantastici u sve veoj meri ispoljava pesimizam. U celini mislim da do toga nije dolo. Tvrda nauna fantastika je prepuna slika novih teritorija ili novih mogunosti, nesrea koje su otklonjene pomou znanja i napornog rada. Kao pojedinci, prema mome saznanju pisci naune fantastike tvrdog tipa nisu nita vie pesimistini u pogledu na budunost nego to su ostali, za koje bi se moglo rei da predstavljaju normu. Ba naprotiv, kao to to pokazuje njihova snana podrka drutvu L-5 i naunom istraivanju uopte. Stavie i ako se uzmu u obzir tako nesagledivi problemi, kao to je propadanje amerikih gradova, Niven i Purnel ponudili su fiks koji se sastoji od visoke tehnologije koja se zasniva na autentinoj, ozbiljnoj misli u romanu Zakletva vernosti (Oath of Fealthy) (10). ak i

dela koja lan Vot-son (Ian Watson) povremeno pie u duhu tvrde naune fantastike, pokazuju savlaivanje jezikih barijera i tehnika sredstva komuniciranja sa vanzemaljci-ma ori emu se prevazilaze nae pri-strasnosti na bazi nae kulture i ljudske vrste. Klajn smatra da . . . knjievna dela predstavljaju pokuaje da se razrei, kroz upotrebu mate i u estetskom modalitetu, problem koji u stvarnosti ne moe da se rei. Ovde je problem u tome da nam treba odgovor na pitanje ko izraava pogled na svet naunotehnolo-kih zaljubljenika. Sve vie i vie, van podruja naune fantastike, privid humanistiki obrazovanih pisaca i svrenih studenata filozofskih i filolokih fakulteta, pisaca koji su proli kroz kole za pisce tipaKlarion (Clarion) dovodi do bitnih promena u tonu naune fantastike. Bojim se da su mnogi od njih antina uno nastrojeni iz istog neznanja (iako moram da priznam da je najistaknutiji svreni student kole Klarion, Ed Bra-jant (Bryant) napisao izvanrednu priu tvrde naune fantastike pod nazivom Teorija estice. Postoji i jedno osnovno pravilo u naunoj fantastici: uvek je lake uoiti probleme nego predloiti reenja. Odavde proizilazi injenica da je najlake pisati SF prie tipa nepredvienog nepoeljnog efekta, dok je pisanje pria sa rea-vanjem sloenog problema mnogo tee. Trebalo bi da oekujemo sve vei broj pria onog prvog tipa u srazmeri sa sve veim brojem svrenih studenata humanistikih grupa kao pisaca, naroito ako ostavimo po strani asopis ANALOG, tu tvravu tvrde naune fantastike. Centralni tip dela tvrda naune fantastike je problemska pria. Ovakve prie privlane su za itaoce sa konvergentnim tipom linosti, a to je ona prava klasa koja odgovara Klajnovom opisu. Njegova greka je u tome to polazi od pretpostavke da su svi itaoci naune fantastike pripadnici ove novougnjeta-vane nauno-tehnoloke klase. Kao pri-mere pisaca koji su uoili pojavu tiranije zasnovane na monopolima on navodi Zelaznija (Zelazny) OSTRVO MRTVIH (The Isle of the Dead) i Spinrada - LJUDI IZ DUNGLE (The Men in the Jungle), DEK BARON ZVANI -BUBA' (Bug Jack Baron). Meutim, to nisu pisci tvrde SF, (mada je Spinradov atipini roman JAHANJE BAKLJE (Riding the Torch) veoma reito delo tvrde naune fantastike). tavie, sklon sam da verujem da je otuenje koje pritiska neke oblasti naune fantastike nastalo iz uobiajenih izvora da nije u pitanju izvikani krivac kapitalizam, nego iste snage koje deluju u svim sluajevima tehnolokog drutva: masovna pojava brzih komunikacija, hijerarhijske ekonorhije, demografska pomeranja i, kao rezultat, multinacionalna homogenizacija.

POLITIKA U DVE DIMENZIJE

Mnogi pisci tvrde naune fantastike etiketirani su kao politiki konzervativni to je povrno gledano, iznenaujua klasifikacija za ljude koji piu literaturu budunosti. Da bi se ovo dublje prouilo, predlaem drukiji nain emat-skog prikazivanja politikog spektra. Postaviemo levicu i desnicu na horizontalnu skalu (iako smatram da su to praktino neupotrebljivi termini), moda zato da bismo pojmom desnice oznaili zadravanje tradicionalnih vrednosti ili vraanje tim vrednostima, dok bi levica bila ona strana koja eli a uvede nove vrednosti (na primer, oveka socijalistikog tipa). Upravno na ovu liniju dove-emo skalu sa dravnjacima na

vrhu (zalaganje za koncetraciju moi u rukama drave), nasuprot antidravnjaci-ma. Meni se vie dopada ovakva dvodimenzionalna ema nego uobiajeni jednodimenzionalni pogled, jer ova ema razdvaja linosti i pokrete koji se obino trpaju u jedan ko. Tako faisti spadaju u desniarske dravnjake, dok je Staljin bio leviarski dravnjak. Upadljiva slinost izmeu sovjetske i nacistike arhitekture, na primer, ovako prestaje da nas iznenauje. Leviarski antidrav-njaci su anarhisti, dok su njihova desniarska braa liberali. Naao sam mesto i za Mao CedungajHjubertajHam-frija (HH), Ronalda Regana (RR) i Mite-rana stavio sam ih gde mislim da im je mesto. Ukljuio sam i sebe GB, u duhu potpunog razotkrivanja. Naravno, ovakav izbor osovina moda nije najbolji i najjasniji; poto sam nacrtao ovakav dijagram, Geri Purnel mi je pokazao dvo-dimenzionalnu emu koju je on sastavio, gde je opozicija levica desnica zame-njena stavom prema planiranom drutvenom napretku (li). Mogua su i drugaija reenja. Ipak, moja skica, osim mogue upotrebljivosti u politikoj teoriji, ipak istie i jednu zanimljivu injenicu, koju pokazuje krug u desniarskom antidravnja-kom kvadrantu. U ovom krugu, tvrdim, nalazi se ogromna veina pisaca tvrde naune fantastike. Uveren sam da ovamo spadaju Purnel, Hajnlajn, Anderson, Niven, Kle-ment, Hari Stajn (Stine), Dejms Hogan, Spajder Robinson (Spider Robinson), Carls efild (Charles Sheffield), Din Ind (Dean Ing) i niz drugih. Namee se pitanje: zato tako veliki broj pisaca tvrde naune fantastike nalazi mesto blizu desniarskih liberala? Na ovo nemam jasan odgovor. Pisci su usamljene linosti, individualisti po prirodi; ve i sama ta injenica moe biti razlog to oni tee antidravnjakom kraju skale. Ali zato onda gravitiraju prema desnici? Ursula Legvin (Leguin), koja nije tvrdi SF, zauzima poloaj za koji bih rekao da je leviarski antidrav-njak. lan Votson veinom pisac meke naune fantastike, prema sopstvenoj izjavi koju je meni dao, sebe smatra troc-kistom. Klark ne pokazuje neku jasniju politiku orijentaciju, sem elju za sa-radnjom; on gleda na politiku kao pre-lazni fenomen koji nije sutinska odlika ljudske vrste. Ljubitelji tvrde naune fantastike moda odravaju uroeni konzervativizam same nauke, jer se baziraju na itavoj strukturi prikupljenih injenica i privremeno prihvaenih teorija koje te injenice objanjavaju. Nauniki sklop uma krajnje savesna preciznost, neprestano proveravanje, briljivo kretanje korak po korak napred, lazei od onog to je dokazano kao istinito, individualna verifikacija nasuprot autoritetu, nepoverenje prema neosnovanim spekulacijama moda se aktivno suprotstavljaju skokovima koji se oslanjaju na veru koji su esto potrebni za revolucionarne doktrine drutveno preobraaja. Ali ovo su samo nagaanja. Moram da priznam da je, u duhu bavljenja botanikom, ovo vrlo udno grupisa-nje koje bi tek jedna sociolokoliterarna teorija tvrde naune fantastike mogla da objasni. Vredi spomenuti da, ukoliko ukljuimo Stejpldona (Stapledon) u romanu ZVEZDOTVORAC (Star Maker) kao pisca tvrde SF onda, koliko ja znam, on i lan Votson predstavljaju jedine leviar-ske dravnjake na mom dijagramu. ZVEZDOTVORAC je delo koje se istie time to je u njemu dat pokuaj da se

obuhvate i fizike i drutvene nauke. Pisac je tu stvorio viziju jedne marksistike dijalektike evolucije, ak i u svetovi-ma nastanjenim insektima i morskim ivotinjama, prikazujui kako razliita stvorenja podleu ematskoj evoluciji, razvitkom i napredovanjem proletarijata sve do konanog trijumfa komunizma. I pored ogromnih promena u kos-mologiji i kosmogoniji od onog vremena naovamo, ova crta mi danas izgleda kao najzastarelija i najnaivnija odlika ZVEZ-DOTVORCA. Nagon da se bude tvrd i mehaniki nauen moe dovesti samo do toga da ovek ispadne naivan.

TVRDI NAUNICI
'Velika jednostavnost nauke postae jasna tek onda kada shvatimo njenu neobinost'. Don Viler (Wheeler) Iako se lik naunika pojavljuje u deli-ma tvrde naune fantastike od poetka, on je do sada tretiran dosta nepravedno kao, dvodimenzionalna figura. Ako ne raunamo stari klie ludog naunika, koji je uvela jo Meri Seli, imamo pred sobom naunike u belim mantilima u laboratoriji, krute figure kao da su od kartona, od kojih su vrvele SF pripovesti i filmovi od 30-tih do 50-tih godina ovog veka. Meutim, mnogi pisci, tvrde naune fantastike imali su izvesno nauno obrazovanje: Asimov, Klark, Ralf Riardson, Purnel Hojl, (Houle), Anderson, Hogan, Brin, Sefild, Forvard (Forvard), Stenli mit, Vernon Vind fVinge), Rudi Raker (Rudu Rucker), D. Hari Stajn, Klement i ja. Oni poseduju neposredno iskustvo, a ipak nam retko daju produbljene portrete naunika. Veinom su se bavili vie problemima nego stilom i likovima, i otud su birali kao' zgodne potapalice likove kapetana svemirskog broda ili sveznajueg efa naune laboratorije kao prirodne oslonce za svoje prie i romane. Prihvatili su konvencionalnu mudrost prema kojoj su u tvrdoj naunoj fantastici stvari vanije nego ljudi, intelekt je iznad srca, a ideje, a ne iskustvo, treba da igraju vodeu ulogu u postavljanju ambijenta, likova i fabule (1). Ovo gledite je jo uvek .dosta ^prps5 tranjeno, ali ipak gubi teren, posto sve vie kolovanih i kompetentnih pisaca poinje da se bavi pisanjem dela tvrde naune fantastike. Naunici koji se upravo bave naunim istraivanjima veoma su dosadni, sem ako pripoveda ume da se uvue duboko u sutinu njihove linosti. U konvencionalnoj knjievnosti, ovakvi likovi se veoma retko opisuju (12). Samo e naj-zagrieniji zaljubljenici, kao to su itaoci ANALOGA sedeti kao prikovani i pratiti dugake strune diskusije izmeu likova koji vie lie na komade ukraenog kartona nego na ljudska bia. Ima nekih primera solidne SF karakterizacije naunika Riardsonove prie, neka dela Pula Andersona, roman RAZBIJENE SIMETRIJE (Broken Symmetries) od Pola Prusa (Preuss) i neka druga ali njihov broj nije veliki. Ozbiljnu prepreku pri prikazivanju likova naunika predstavlja nedostatak naunog obrazovanja u naem drutvu uopte. Smatram da prikazivanjem naunika koji obraduju neki novi problem a ne samo prikazivanjm istorijski opravdanog naunog istraivanja koje je u toku, kao na primer u romanu NAUNICI (The Scientists) od Eli-zara Lipskija (Eleazar Lipsku) moemo da ih sagledamo u istinski realistikom svetu. Kada italac sam moe da pronikne u problem, on se vie identifi-kuje sa likom. tavie, u knjievnom delu italac moe da zna i We nego naunici, pomou narativnih

74

zahvata kao to su dve take gledita u dva razliita vremenska razdoblja, to sam ja upotrebio u romanu vremenski pejza (Timesca-pe). Instinktivno oseam da problemi sa kojima se sve vie suoava tvrda nauna fantastika irenjem kruga njene italake publike, nisu samo vezani za bolju karakterizaciju likova ili bolji prozni stil, nego su u tome da je potrebna integracija svih elemenata narativnog dela. Ogranienje koje namee nauna istina mora se dopunjavati primenom estetskih imperativa. Nauni pogled na svet, njegovi metodi i obelodanjivanje otkria dovode u pitanje mnoge postavke konvencionalne proze. E.L. Doktorov (Docto-row) primetio je da je za njega veliko i sutinsko otkrie narativne knjievnosti u tome da svaki ivot ima svoju temu, a i postoji ljudska sloboda da se nade ta tema, da se ona stvori, da se ona dovede do pobede. On se pita da li je sama osnovna postavka koja omoguuje pisanje umetnike proze, naime, moralna veliina pojedinane due, izloena podsme-ljivim pitanjima zbog postojanja atomske bombe. Ako u ovom iskazu zameni-mo pojam atomske bombe irim podrujem nauke, moemo istovremeno time formulisati i itav problem naune fantastike. Iako je nauka ljudska tvorevina, ona baca sumnju na primat ljudskog roda u irim perspektivama vremena i prostora. Neminovno, dakle, ponekad dolazi u sukob sa tradicionalnim metodama i ciljevima. Ne moemo oekivati da e se neko od glavnih dela tvrde naune fantastike itati manje-vie kao konvencionalni roman, ali sa komadima nauke gurnutim unutra u cilju poboljanja ambijenta, fabule ili atmosfere. To bi bilo subverzivno delovanje u odnosu na potencijal ove oblasti knjievnog stvaralatva. Nauna fantastika, time to u literaturu unosi elemente nauke, neminovno stvara nove tenzije izmeu sad-rine i forme, likova i njihove ivotne sredine. Razreenje ovih tenzija mora se ocenjivati kritikim kriterijumima koji jo uopte ne postoje zato to su problemi jo novi. Ponekad ujemo zahteve za viim nivoom pisanja naune fantastike koji pogledaju unazad na buroaski roman karaktera (Legvin, u knjizi Nauna fantastika putena s lanca, referenca 6). Ovo predstavlja uproavanje postojeih tekoa, zato to je jedan od prvenstvenih zadataka naune fantastike da prikae ono to je udno i neobino.

Portretisa-nje ljudi koji ive u jednoj drugaijoj budunosti tee je nego, recimo, da se pronikne u mentalitet jednog gradonaelnika Kasterbrida iz XIX veka. SF nam prikazuje stvari koje predstavljaju pravi izazov. Da li italac treba da saosea uopte sa likovima iz dela SF? Da li stvaranje realnih likova potkopava u oima italaca upravo onu neobinost koju SF pokuava da doara? U kojoj meri ono to znamo o likovima, u stvari, predstavlja konvencionalnu mudrost jednog vremena, kada je, zapravo, potrebno da se razori ovaj splet unapred oformljenih predstava pre nego to krenemo dalje? Nesumljivo moemo s pravom rei da prikazivanje vanzemaljaca koji ive u ekstremno drugaijim ivotnim sredinama, ali govore kao Amerikanci XX veka iz srednjeg stalea, pokopava elemente neobinosti u Klementovom romanu

(Mission of Gravity) i For-vardovom romanu Zmajevo jaje (Dragon's Egg). Nasuprot tome, kratka pria Terija Kara (Terry Carr) pod naslovom Ples menjaa i trojice varljivo je jednostavna: ona postie pomalo jeziv oseaj za vanzemaljske likove a da pri tome ne rtvuje nita do svog smisla za jednu iz-menjenu perspektivu. Medu delima koja ne spadaju SF, romani Vilijama Goldinga Naslednici (The Inheritors) i Riarda Adamsa Psi kuge (The Plague Dogs) tee da postiu svoje efekte na ovaj nain. Postoji itav niz moguih strategija da se to postigne; lino sam se koristio nekim tehnikim elementima modernizma da bih doarao ekstremno drugaije perspektive, a najbolju ilustraciju moda predstavljaju pojedini delovi romana U okeanu noi (The Ocean of Night) i u jednoj noveli nazvanoj Rojilac zvezda (Starswarmer). Iako, naravno, znamo da ne moemo u potpunosti da se odvojimo od ljudskih kategorija to je Lem isticao vie puta, esto sa grotesknim humorom slikanje ljudi ili vanzemaljaca van nae kulture predstavlja estetski izazov koji zauzima centralno mesto u tvrdoj naunoj fantastici. Na alost, to je izazov koji retko koji pisac prihvata. Iako nauka moe da nam otvori neobine vidike, samo nabrajanje tih mogunosti nije dovoljno; hladni analitiki ton u tom smislu je, ipak, ogranien metod. Drugaije, moda, potpuno nove knjievne tehnike, moraju se razvijati da bi se ovo postiglo. Postoje tenzije izmeu poznatog i nepoznatog, kao to je istakao Gari Volf (Gary Wolfe), koje predstavljaju probleme karakterizacije svojstvene jedino naunoj fantastici. Moramo se suoiti sa injenicom da su i same nae predstave o karakteru i likovima u knjievnom delu etnocentrine, tavie, takva je i sama postavka da je karakter neto centralno. Perspektive nauke, koje nam se otvaraju, nee uvek polaziti od pretpostavke da su ljudske vrednosti ili uzajamno me-duljudsko reagovanje ono to uvek dominira bez pogovora. Karakter e se uobliavati kroz delovanje kosmikih sila na takve naine da tu nee biti ak ni formalno zastupljene humanistike vrednosti koje su esto prosto predrasude zapadnih Evropljana naslee nekoliko prolih vekova a nekad su to samo predrasude ljudi zaposlenih na katedrama za engleski jezik i knjievnosti. Tvrda nauna fantastika pokuava da se poteno suoi sa ovom injenicom, mada ne uvek i spretno, niti ak svesno. Prikazivanje tehniki sloenih, a estetski nepoznatih pojava, deluje, naravno, kao ograniavajui faktor na italaku publiku tvrde naune fantastike. Mogli bismo se zapitati: Kakvu funkciju odravanja prua glavni tok literature svojim itaocima? Mislim da to postie jedMisija gravitacije

nim delom tako to potkrepljuje percipiranje humanistikih vrednosti kod italaca. Doktorov je pretpostavio da beskraj pojedinane due prua lino ohrabrenje, i da je njen ugodni antropo-centrini svet mnogo manje zastraujui. S druge strane, nauna fantastika ne moe da obezbedi podrku ovim vred-nostima. Ona ne moe da se ogranii na topli mali krug humanizma. Otuda su njene poruke nerado prihvaene u nekim krugovima italaca. (esto ljudi koji ne mogu da podnesu naunofantastina dela rado itaju knjige ili gledaju predstave tipa Vodi za autostopere kroz galaksiju (The Hitchhiker's Guide to the Galaxy), gde se zbijaju ale na raun kli-ea SF i time se potkopava neugodna neobinost itave te materije. Drugu i veoma uspenu strategiju nalazimo u vidu korienja kulisa SF da bi se prepriavala neka sentimentalna antropocentrina pria, ala Ratovi zvezda (Star Wars). To su sve naini da se izbegne centralno podruje ove oblasti. (S obzirom na svoju tesnu povezanost sa naukama koje otvaraju najire perspektive u
prostoru i vremenu, tvrda nauna fantastika e uvek ostati sutinski teka zapravo gotovo nejasna za mnoge itaoce. A to je teta. Jer ja se slaem sa era-rom Klajnom da nauna fantastika u najmanju ruku predstavlja andergra-und knjievnost jednog obino tihog sloja ljudi nisu to prosto tehnoloki fanatici, nego su to mukarci ii ene koji su stekli uvid u istinski neobino podruje koje se nalazi izvan granica glazirane povrine popularne nauke. To je jedan podzemni izdanak naeg nemilosrdno kompleksnog doba, esto skopan sa futuristikom tehnologijom, a njegova pokretaka snaga je u tome to nam otkriva nesluene perspektive. Ti ljudi nisu samo povrni tehnofili, kao to neki kritiari (koji su sami, nesumnjivo, divergentne linosti) zamiljaju. Pretpostavljam da kod njih vlada iz-vesna zatvorenost u sopstveni mali krug, i da u tom svom FUSNOTE:

malom vrtu tvrde naune fantastike oni ponekad uobraa-vaju da je neka tikva zapravo rua. Mogue je da jedan manji deo njih predlae tehnoloko fiksanje da bi se zabaurile neke nezaobilazne ivotne injenice moemo, na primer, istai esto izbegavanje smrti u Hajnlajnovim delima, i esti tretman ili odravanje ivota putem krionike kod niza pisaca tvrde naune fantastike (tu spadam i ja). Ali u celini uzev, ovi pisci i njihovi prirodni itaoci, sami naunici, znaju vrlo dobro da nauka nije samo gomila injenica koje treba zapamtiti, niti autoritarna struktura, niti oblast u kojoj vladaju fanatici tipa doktora Strejndlava. Naunici visokog ranga su veoma raznovrsne linosti, sa irokim obrazovanjem, i ni u kom sluaju nisu uskogrude rtve polarizovanih dve ju kultura po CP. Snouu (CP. Snow). Oni su, po pravilu, itali dela naune fantastike; ponekad ih uprkos preoptereenosti poslom i dalje itaju. Nauna fantastika je jedinstvena po tome to prikazuje tenziju izmeu realizma i imaginacije koristei se pri tom novim materijalima. A oni znaju da tvrda nauna fantastika igra tenis sa dobro zategnutom mreom. tavie, ovo stvaralako ogranienje je toliko oigledno u tvrdoj naunoj fatnastici, tako da ona kao i sonetna forma moe otvoriti nove uglove vienja i stvarati iznenaenja, otkrivajui uzbudljive nove naine gledanja na na konsenzus o stvarnosti. Mislim da je u tome ono osnovno zadovoljstvo koje sami naunici oseaju itajui tvrdu naunu fantastiku. Oni u njoj ne vide literaturu zagrienih tehno-fila i adolescenata mada ima i takvih nego izraz gorko-slatkih istina koje smo spoznali u ovom naem veku, odjek ovekovog sve veeg udaljavanja iz jednog bogom danog sredita stvorenog sveta, tako da je perspektiva ovean-stva od sada pa zauvek, kao i nauka, postala privremena, dvosmislena i stalno se menja. Prevod sa Nejgebauer engleskog: Aleksandar

3.David Samuelson, VISIONS OF TOMARROW (VIZIJE SUTRANJICE), Amo Press, NY, 1975, Gl. 2. 4.Martin Bridgstock, SFS 10, 1983, str. 5256. 5.Liam Hudson, CONTRARY IMAGINATIONS (SUPROTNE MATE), Harmondsworth, London, 1972, str. 55. 6.Brian M. Stableford, FOUNDATION (ZADUBINA) 15, 1979, str. 28-41. 7.Gregory Benford, BRIDGES TO SCENCE FICTION (MOSTOVI ZA NAUNU FANTASTIKU), So. 111. Univ. Press, 1981. 8.Thomas Disch, The Embarrasment of SF, in SCENCE FICTION AT LARGE

(Cime nas nauna fantastika zbunjuje, u knjizi NAUNA FANTASTIKA PUTENA S LANCA, urednik Piter Nikols), edited by Peter Nicholls, Victor Gollancz, London, 1976, str. 139155. 9.Gregory Benford, THE PATCHIN REVIEW (PAINSKA REVIJA) 3,1982, str. 5-9. 8. S. Finch-Rayner, J. Pop. Culture (Kultura), 1984, u pripremi. 9 .Gerard Klein, SFS 4, 1977, str. 313. 10.Richard D. Erlich, FOUNDATION (ZADUBINA) 27, 1983, str. 6471.

76

11.Jerry Pournelle, DESTINIES (SUDBINE), Vol. 2 NQ 2, Ace, NY, 1980. 12.Gregory Benford, .Why is There so Little Science in Literature?

in NEBULA AWARD STORIES 16, (Zato u knjievnosti ima tako malo nauke?, u knjizi PRICE NAGRAENE NEBULOM, urednik Deri Purnel), Ed. by Jerry Pournelle, Holt Reinhart Winston, NY, 1982.

INTERVJU
Vilijem Gibson

Klimnue glavom apokalipsi

(A Nod to the Apocalypse: An Interview William Gibson, by Colin Greenland, in: Foundation 36, Summer 1986) Prevod: A. B. Nedeljkovi. Kolin Grinlend: Kako vam se dopada London? Vilijem Gibson: Izgleda kao samo jedan, ogroman, organski artefakt, a ameriki gradovi nikad tako ne izgledaju. Ameriki gradovi su izgraeni tokom relativno kratkog vremenskog perioda, to doprinositi da ivotna sredina bude unekoliko funkcionalnija, ali im to oduzima dubinu. U Londonu istinski doivljavam grad kao lavirint. KG: Da li se izgubite? VG: Izgubim se, ali metro mi je oduvek bio veoma jasan. On je ne-rvni sistem tog organizma. Izgubim se, ali se obino izgubim sa zadovoljstvom. Njujork je malena, majuna stvar na jednom ostrvu, ali natrpana veoma visoko. ovek bi mogao peke obii ceo krug oko Njujorka za jedan dan, zapravo mogao bi kad bi sva predgraa bila jednako bezbedna. Ovde je na svakom koraku ispisano neverovatno bogatstvo ljudske simbolike: stvari imaju tako mnogo detalja, izgraivane su tokom tolikih generacija. Koje god parence da pogledate, ini se da ono sadri vie informacija nego to bi sadrala cela jedna struktura u SAD. Uvek sam se pitao da li se Evropljanima ini da Amerika ima dovoljno podataka.Mo-guda zamislim da im izgleda prazna. KG: Koliko nam ostaje do epohe Neuromansera ? VH: E, to ni meni nikad nije bilo mnogo jasno. Namerno sam izbegao datiranje Neuromansera, ali mislim da se na osnovu nekih elemenata naznaenih u romanu moe pretpostaviti da se roman odigrava negde izmeu srednjeg i poznog XXI veka: godine dve hiljade sedamdeset i neke. Uvek se trgnem kad ljudi u naunoj fantastici daju konkretne datume. Postoji izvesna vrsta bukvalnosti koja uvek umanji moje zadovoljstvo pri itanju naune fantastike. Znam da je kod mnogih italaca SF upravo suprotno: oni ba to vole. Na Meksi-konu sam razgovarao sa jednim ovekom koji je kritikovao Neuromansera zato to se ne uklapa u pravu is toriju. U Neuromanseru se zna da je bio neki rat; nikad se nisam maltretirao pitanjem kad je bio, ili ko se tano borio. Zeleo sam samo da malo, kao, klimnem glavom u pravcu apokalipse, i da pokaem te ljude kako, uz sleganje ramenima, otpisuju nekoliko unitenih gradova. Stvar su sasvim apsorbovali. KG: Evropa koju vidimo u Grofu Zirou je Evropa umetnikih galerija, restorana i parkova. Cini se da je doba Evrope prolo: ona je iskljuena, tamo je sad tiina. A u sredini je velika rupa. Da li tako sagledavate Evropu danas? VG: Nisam razmiljao o tome, ali verovatno je tako. Vrlo je prijatno u Evropi Grofa Ziroa, u onim delovima, malim, koje vidite. U nekim evropskim zemljama jo ima neto industrije, ali to ne vidite, jer interesovanja glavnog lika nisu na tu stranu usme-rena. To je verovatno jedno veoma ameriko sagledavanje Evrope, turistika Evropa. Nikad nisam imao strpljenja niti elje da razumem ko kome ta radi u ovom svetu. Za mene svet zaista ne postoji na tom nivou. Uopte, ja ne ekstrapoliram onako kako su me uili da SF pisac treba da ini. Samo reagujem na svoje utiske o svetu i malo ih, kao, pojaavam, malo ih iskrivljujem radi efekta. KG-. Mene to delo veoma privlai, izmeu ostalog i zato to njegova sloenost ide dalje od mape. Ne saznajem ta je onostrana ivica, nije sve ucrtano. Imam oseanje da se to uklapa u moje sagledavanje stvarnog sveta: mogu da ga sagledam samo donekle. VG: To je neto to pokuavam da obradim u knjizi koju sad piem. Tu je jedan moj lik suoen sa invazijom vanzemaljaca koji osvajaju Sunev sistem, prethodno ve zaposednut od strane ljudi. Ali, on je samo normalna individua, nije u onoj poziciji, koju protagnosti SF romana esto imaju, naime, u poziciji da moe da sagleda celokupno dogaanje. On nije ba onde gde se stvari odigravaju, i prilino mu je nejasno ta se deava. U ljudskoj istoriji ima puno nejasnoa. KG: Vae knjige prikazuju veoma bogat

renik budunosti, onaj ulini, tehniki i profesionalni argon koji je nastao kao plod ove kulture. Odakle vam to? VG: Moja je navika da pazim i oslukujem popularne rei koje u engleski jezik ulaze iz raznih kultura i subkultura. Obino se radi o stvarima koje nisu ule u optu upotrebu, ali zvue istinito. Ima u Neuromanseru jedan lik zvan Diksi Fletlajn, koji se vratio iz mrtvih, i to ne jednom. E, fletlajn (flatline, ravna linija, prim, prev.) je sleng amerikih vozaa ambulantnih kola za smrt mozga. Takvu liniju vidite na EEG. To uopte nije opteprihvaen izraz, jer sam to uo samo jednom, kad su dvojica bolniara ula u jedan bar. Ne bih rekao da sam mnogo rei izmislio, meutim neke od njih nemaju u stvarnosti ba ono znaenje koje sam im ja dao. Neto slino sam uradio sa kompjuterskom tehnologijom, o kojoj blagog pojma nemam. Iz rei koje se tamo esto uju izbacio ono inenjersko, jer to su rei koje sadre i neki nivo poetinosti. Pitao sam se: kakve asocijacije ovo pobuuje? I odatle sam radio. Onda sam, na kraju, sve prove-rio kod nekog tipa koji pie reklame za jednu softversku kompaniju, i on mi je rekao da je sve dobro. Kasnije sam nauio poneto o kompjuterima i sad vidim da su promakle mnoge stvari koje nisu osobito pametne. KG: Ba kao to niste dali pun pregled istraivakog rada, niti hronolo-giju na kraju knjige, niste dali ni renik. Pustili ste na nas poplavu tih slabo poznatih rei ve na prvoj stranici, a ipak uspevate, nekako, da nam prenesete tano ono to ste hteli da kaete. VG.-Ima tu jedan trik. Ja internu strukturu dijaloga tako razradim, da se kontekstualne informacije saop-tavaju progresivno. Kad po prvi put naletite na neku nepoznatu re, to vam je nepoznata re: ali ve sledei put kad se s njom sretnete, a to, nadam se, nije suvie mnogo stranica kasnije, ve postoji deli konteksta. Dobro sam pazio da svim tim recima dam kontekste koji e omoguiti da re, itaocu, kljocne i postane jasna posle samo nekoliko ponavljanja. To pomalo lii na ono to doivljavate kad otputujete u stranu zemlju. Tekst vam puno pomae, ali ja se trudim da ta pomo ne bude uopte blizu vas. Svesno sam nastojao da iz-begnem stvari koje su umanjile moje zadovoljstvo u onim knjigama koje su mi se, inae, dopale delie gde neko stane pa kae: Pa, znate, mi u naem drutvu radimo ovako. KG: Pa se fasada raspadne na komade. Znai, vi ste o pravim kompjuterima poeli da uite tek nedavno. VG: Prvi put u ivotu sam dodirnuo pravi kompjuter pre oko mesec dana. KG: Da li ste imali neki razlog da se namerno drite daleko od prave stvari, dok piete o imaginarnoj budunosti te stvari? VG: Malice su me plaili pravi kompjuteri. Mislim da sada, kad imam i nekakvo iskustvo sa njima, ne bih mogao da napiem knjigu u kojoj oni ispadaju toliko seksi. Ja sam zamiljao da e pogon diskova biti savreno neujan, i brz kao munja. Mislim da sam oekivao nekakav kiber-prostorni dek. KG: A ipak Greg Benford i Deri Purnel su
4" ALEF6

saglasni da je dobro. Prevarili ste bukvaliste, naunike. VG: Neke od njih jesam. To me stvarno iznenauje. Ima jedna scena u Neuromanseru gde Kejs pita: Mel-kam, ima li modem na ovom brodu? Kad sam to pisao, stvarno nisam znao ta je to modem. Znao sam da ima neke veze sa telekomunikacijama. A sad izgleda prilino glupo da ti momci imaju neto to e tada, pretpostavljam, biti veoma primitivna sprava-, neto to e dotad biti samo jedan od delia u svakom komadu hardvera na svetu. Ali niko nije ukazao na to. Verovatno bi trebalo da napiem dug kritiki napad na Neuromansera pre nego to iko drugi odlui da ga napie. KG. U Neuromanseru Vintermjut, vetaka inteligencija, kae Kejsu: Uvek vi gradite modele. Kamene krugove. Katedrale. Orgulje. Maine za sabiranje. Uopte ne znam zato sam sada ovde, da li ti je to poznato? VG: Mogue je sagledati kompjuter kao neto to nije iznenadni skok, nego stvar koju odavno stvaramo, jo od Stounhenda i katedralskih prozora, i slinog: to su replikacije informacija, to su orua za pamenje U mojim knjigama kompjuteri su prosto jedna metafora za ljudsku memoriju. U Neuromanseru, kompjuterska memorija lii na ljudsku daleko vie nego to je verovatno da e u stvarnosti ikada liiti. Neuromanser kae Kejsu: Memorija je holografska, za vas... ja sam drukiji... Radi se prosto o tome to je holografska paradigma najpriblinije predstavljanje ljudske memorije koje ste vi bili u sta nju da nainite. Ali nikad nita niste preduzeli po tom pitanju... Da jeste, moda se ovo ne bi sad deavalo. KG: Znai kiberprostor nije samo zgodan nain da se dramatizuju procesi koji su sada spori i prilino dosadni. VG: Ne, ja mislim da se ve deava-neto slino kiberprostoru. Kad pogledate onaj fiziki intenzitet u dranju klinaca koji igraju videoigre, postoji povratna sprega u kretanju estica: fotoni izlaze iz ekrana i idu tom tipu u oi, a neuroni se kreu kroz njegovo telo, pa se elektroni kreu kroz kompjuter. Na nivou estica, postoji taj zatvoreni sistem. Sem toga. naslutio sam, razgovarajui sa ljudima o kompjuterima, da svako kao da osea na nekom nivou, iako nikad ne kae ba tim recima, da postoji neki prostor iza ekrana. E to sam ja zgrabio i jednostavno odjurio s tim najdalje to sam mogao. KG: U Grofu Zirou ste tom prostoru dali neoekivani panteon VG: Zabrinjava me to malice, sada. Mislio sam da sam sakrio, celim tokom romana, dovoljno kljueva da paljiv italac moe da shvati, sa iznenaenjem, ta te stvari zaista jesu Ali kritiki prikazi koje sam dosad dobio u SAD kau-, on nije stvarno objasnio. Neki ljudi e pretpostaviti da je u tome bio dobitak. Zato bih eleo da stvar uinim malo otvorenijom. Ono to me najvie interesuje jeste pria TriDejn, jer ona je pramajka Boksmejkera (3Jane, Boxmaker). Kad Marli uje glasove Boksmejkera, glasovi objanjavaju ta zaista jesu ti prividni haianski vudu-bogovi koji jurcaju kroz matricu. To su svesni. primedbom na kraju Neuromansera da on jo jedino moe da razgovara sa jednom vetakom inteligencijom tuinskog porekla. Zbog toga bi se moglo desiti da jednog dana budem prisiljen da piem treu knjigu, iako

fragmentovani elementi neega to je tokom jednog kratkog, jejtsovskog momenta bilo Neuromanser. Tada se, iz ko-zna-kog razloga, centar nije odrao... Podozrevam da to ima neke veze sa veoma olako nabaenom

78

postoje tolike predrasude protiv svega to bi se moglo nazvati trilogijom. KG: Ali ovde imate jedan kompletan fikcioni svet, u koji biste mogli smestiti knjiga koliko god hoete. To me podsea na oseanje kod Filipa K. Dika: kad uzmete neku njegovu knjigu, vi ponovo poseujete taj di-kovski svet. Ne radi se tu o ispredanju samo jedne niti. On je prosto izmislio svoj kosmos i doputao nam da taj kosmos s vremena na vreme pogledamo. Oekujem da ete i vi tako. VG: Ne znam. Ono to pokuavam da uinim u ovom trenutku a radi se o stvarima koje su daleko vie intuitivne nego to bih voleo da priznam nekom, na primer, direktoru banke jeste da napiem knjigu koja nikad ni sluajno ne bi mogla biti povezana ni s im drugim, knjigu koja se odigrava u drugaijoj budunosti. A ipak, ve sam prepun elje da se vratim i vidim ta mogu napraviti sa materijalom koji mi je ve na raspolaganju. Bojim se da u se klietirati ako pri tom materijalu ostanem. Plaim se sopstvene vetine sa tom vrstom glavnotokovske trilerske srukture, mada ne verujem da bih ikada vie mogao uraditi ita to bi imalo onoliko oajanja kao Neuromanser. Morao bih se nai u prilinim nevoljama, pa da opet tako neto uradim! Neuromanseru kao gorivo slui ogroman strah da u izgubiti itaoevu panju. ista histerija. Na svakoj stranici postoji po jedna kuka. Mislim da u Grofu Zirou ne dobijate takvu tobogansku vonju. Namerno sam stao, i Grofa Ziroa malo usporio, jer sam eleo da nauim kako se postie karakterizacija likova. Ima mnogo stvari, najrazliitijih, koje jo uvek ne umem da izvedem. Ovo mi je tek drugi roman. KG: Sam Grof je i te kakav lik. Da li je ovo pria o njegovom sazrevanju, u skladu sa amerikom SF tradicijom? VG: Pretpostavljam da jeste, ali to nije bilo svesno uinjeno. Sve dobre stvari rade se nesvesno. Ja sam prvobitno imao nameru da Tarneru uinim neto daleko drastinije njemu, koji je dat, daleko vie nego Kejs, u mao ulozi, u fazonu kao to je Klint Istvud, veliki, jak i potpuno funkcionalan. Mislio sam da Tarnera raskomadam. Ali nije mnogo prolo, a meni je to postalo nezanimljivo, pa sam tad uveo druge linije zapleta. Najuvrnutija stvar je ta to sam mu na kraju dao i brata, i majku, i sve to... Dok sam pisao onaj deo gde on sa devojkom bei mlaznim avionom, nisam znao gde e se oni spustiti, i odjednom eto ti njih na mestu koje je bilo, po nekim elementima, moje de-tinjstvo, u prirodnom pejzau mislim da nisam napisao ak ni u kojoj dravi, ali, neto nalik na Tenesi ili Virdiniju. Vratili su se u neku vrstu pastoralnog sveta: postoji vodeni tok; ne moe videti gradove. To me je totalno iznenadilo. Neuromansera sam pisao pod veoma jakim uticajem jednog amerikog romanopisca koji se zove Robert Stoun: i te kako ozbiljan romanopisac, i majstor jedne vrste paranoine, film noir (crno-filmske) literature. Kad sam stigao do polovine pisanja Grofa Ziroa, jedan moj prijatelj mi je rekao: Nita ovek ne moe da uini sa tim robertstounov-skim likovima, sem da ih ubije. I zato, ^da bih to reverzirao, na kraju dadoh Tarneru i enu i dete. ifG.Humanizovan je. VG: Impulsivno je to bilo. Pa tu je maltene hepiend! Malo me je brinulo to to oni odlaze i od tada zauvek ive sreno. Moda ive. Ne znam ta e se sledee dogoditi. Poinje da

me hvata neki entuzijazam po tom pitanju. Verovatno mi je to mehanizam izbegavanja da ne bih morao da radim na sledeoj knjizi. KG: Ne vidim zato je ikome teko da shvati ta su ti kiberprostorni entiteti, ali, recite mi, zato vudu? Je 1' to zato to je vudu ivopisan kontrast visokoj tehnologiji, zato to je sav fan-ki, narodnjaki, improvizovan? VG: Ovako namah, ne mogu se se-titi odakle mi je to dolo. O vuduu sam znao bar neto, koliko-toliko, a nisam imao mnogo istraivakog materijala pri ruci. Ova dva romana su stvarno skrpljena estetikom kolaa. Pojavi se neka slika, i meni samo kljocne. Pretpostavio sam da crnci u arkologijama sa niskom kirijom i ovako obavljaju vudu, a da su neki od njih takode i kompjuterski kauboji. Onda ih AI (artificijelna, vetaka, inteligencija) ita i zakljuuje da je vudu ono to oni ele. Kiber-prostorni stvorovi su inficirani ljudskim reakcijama. KG: Je li to u nekoj vezi sa vuduom u prii Zelene oi Lucijusa eparda? Da li je on va prijatelj? VG: Sreo sam ga jednom... Ne, ne verujem da je ta knjiga imala ikakav uticaj. Oduvek sam neodreeno zain-teresovan za vudu. Imam veliku kartonsku kutiju sa stvarima iseenim iz raznih asopisa, pa kad se prilikom smiljanja radnje romana zabijem u neki gadan ugao, ja izvrnem tu kutiju i ponem da rasporeujem ono u njoj nanovo. KG: Na vaoj knjievnosti se ne pri-meuje toliko avova koliko bi se u kolaima moglo oekivati. Nije to kao kad itamo Balarda ili Barousa, brza, dugotrajna paljba nepovezanih slika. Sve vae slike su veoma povezane. VG: Da, svuda je zaguran git. Dunik sam Balardov i Berousov za sav rad koji su oni u tom pogledu obavili, ali razlika je u tome to ja prilepim delove a onda preem vazdunom etkicom (airbrush). Ja zaista koristim taj metod nasuminosti, i to uglavnom kad se zaglavim. Ispunilo me je velikim ponosom to to je u francuskom izdanju pisalo neto u smislu Ovo je istinski nadrealistiki roman. Razmiljao sam: ak i u Francuskoj, gde su toliko probirljivi! KG- Da li je Dik uticao na vas? VG: Ne, nisam itao ba toliko Dika pre poetka pisanja. Mislim da sam dobijao sve to ovek od Dika dobija, pa moda i malo vie, od Pinona. Uvek sam zamiljao taj alternativni svet u kome je Pinon svoje rane kratke prie prodao asopisu F and SF i postao figura dikovske vrste... KG: I onda umro, i onda u njegovoj kutiji od cipela nau jedan ogroman, velianstven, nedovren roman... VG: E to je to. Znam da Pinon ita. SF. Imao je lanak u Njujork Tajmso-voj reviji knjiga pre koju godinu, pod naslovom Luditi, gde je pomenuo koliko dugujemo SF piscima, odao im je veliko priznanje. KG: Jo jedan kolaist. Iznenaujui odlomci i komadii, ali svi uklopljeni u jednu povrinu. VG: Tapiserija. Izgleda da su neke od njegovih ranih kratkih pria i njegov prvi roman potekli iz jedne putopisne knjige, stare, iz 1890tih, koju je naao u antikvarnici. Odneo ju je kui i izatkao taj roman, o Kairu u 1890-tim godinama, sa svim nazivima ulica i hotela. To je upravo moj fazon. Teko je samo poeti, nai pare za koje eli da bude prvo. Na poetku Grofa Ziroa je jedno mesto koje stvarno postoji, u Meksiku: onaj srueni hotel

koji opisujem; to je najfan-tastinija, konana balardovska struktura. Jednog Boia sam otputovao tamo, sa porodicom. Zabeleio sam opis tog hotela i mnogo f otogra-fisao. Poploani podovi koji vise nad vodom, u najveoj zabiti. Razraivao sam to dugo i dugo, najzad sam dobio uvodni odlomak i onda sam mogao jednostavno pisati dalje. Kod nekih Dikovih dela iz njegovog srednjeg perioda, i to kod nekih najboljih, moete da osetite da impro-vizuje. Pria kojekako vrluda, stvari se tek tako pojavljuju u njoj, ali, u tome i jeste zadovoljstvo. KG: Na jednoj strani kritiari, koji se napreu da koherentno objasne sve nedoslednosti u Ubiku, a na drugoj strani Dik, koji munjevito kuca na svojoj pisaoj maini i za to vreme se

tiho smeje. I, na emu to sad radite? VG: Stvar ima naslov Zabeleke Mustang Seli (The Log of Mustang Sally). Nadao sam se da u se nekako otresti tog naslova, ali on je postao toliko poznat kao nedovrena knjiga, da sad ne mogu pobei od njega. Smatrau ga nekakvim izazovom. Bio sam srean sa naslovom Grof iro jer sam mogao svakome da kaem Grof iro- i da ne ispadnem sme-an. Jo uvek se oseam pomalo budalasto kad izgovorim Neuroman-ser, jer ljudi na to kau: ta? Mislim da u se oseati stvarno smenim dok budem govorio da piem knjigu sa naslovom Zabeleke Mustang Seli. A nameravao sam da joj dam naslov Daljine (The Distances), ali me je Mal-kolm Edvards ubedio da od toga odustanem. Rekao je da zvui suvie dugako i suvo!

OPASNE VIZIJE HARLANA ELISONA

MARKO FANOV1

Predgovpr Harlana Elisona za antologiju Opasne vizije poinje reenicom: Ovo to drite u rukama je vie od knjige. Ako budemo imali sree, ovo je revolucija. I bila je revolucija. Da se razume kakva je to revolucija bila, treba sagledati situaciju u SF-u sredinom ezdesetih. Moglo bi se to nazvati kreativnom krizom. Previe pisaca je pravilo beskrajne (a esto i bespredmetne) varijacije na tradicionalne SF teme. Izdavai nisu imali nita protiv SF-a, trite je postojalo, ali... Napolju, u ivotu, deavale su se nove stvari: drutveni pokreti, bujanje kontrakultura, buenje svesti... A SF je ostajao nepomian, pravi literarni geto. Pisci kao to su Elison i Ftobert Silverberg su ve bili umorni od ogranienja. Novi pisci, kao Roder Ze-lazni ili Tomas Di su konvencije SF-a podnosili kao luaku koulju. Tradicionalno inovativni anr guila je tradicija. U takvoj atmosferi, Harlan Elison je u jednom razgovoru sa Normanom Spin-radom doao na ideju da skupi ORIGINALNU antologiju (dotad su antologije pretampavale prie ve objavljivane po magazinima) pria koje su suvie kon-troverzne da bi bile objavljene drugde. Telefonski razgovor sa Larijem Ame-dom iz izdavake kue Doubledy tu ideju je pretvorio u snenu grudvu koja je poela da se kotrlja niz padinu, postajui sve vea i vea. Elison se raspravljao sa Amedom oko novih avansa autorima, ulagao sopstveni novac (i pozajmljivao od Larija Nivena, izmeu ostalih) i hranio grudvu dve godine dok nije postala lavina. Opasne vizije su izale 1967. i SF vie nije bio isti. Bila je to ona revolucija kojoj se Elison nadao. Knjiga se prodavala,

kako on sam kae, kao kocke leda u Riju. Izazvala je oduevljene kritike i une napade. Omoguila je pojavu novog vala; da nje nije bilo, moda ne bi bilo novih serija originalnih antologija kao to su Damon Najtov Orbit, Quark Semjue-la Dilejnija i Nove dimenzije Silverberga, koje su, uz britanski asopis Novi svetovi po urednitvom Majkla Mur-koka, bile glavni eksponenti novog u SF--u. Antologija je bila i glavni uzrok osnivanja Druge zadubine, grupe osnovane sa ciljem da se bori protiv novog vala, za tradicionalne vrednosti u SF-u i stare dobre pisce (kao to su Asimov, Frederik Pol, Pol Anderson i Fric Lajber koji su uestvovali u Opasnim vizijama!). Da bi se shvatilo emu ta guva, dovoljno je pogledati samu knjigu. Nakon predgovora Isaka Asimova (koji je odbio poziv da napie priu, pravdajui se svojom tradicionalnou, i umesto toga napisao dva predgovora jedan o SF-u a drugi o Elisonu) i samog Elisona, slede trideset tri prie pisaca kao to su: Lester Del Rej, Robert Silverberg, Frederik Pol, Filip Hose Farmer, Robert Bloh, Harlan Elison, Brajan Oldis, Filip Dik, Lari Niven, Fric Lajber, Pol Anderson, Damon Najt, Teodor Starden, Don Ba-lard, Don Bruner, Norman Spinrad, Roder Zelazni, Semjuel Dilejni... Prie su pisane specijalno za Opasne vizije i prvi put objavljene u njima. Naravno, ima dobrih i manje dobrih. Neke su isti, 'tvrdi* SF a neke se mogu samo krajnjim naporom smestiti u okvire anra. Elison je insistirao i na mnotvu novih, mladih pisaca kojima je pojavljivanje uz velikane trebalo da pomogne u afirmaciji. Bilo je tu i pisaca iji su izleti u SF retki (kao to je poznati TV pisac Henri Slezar seate li se Neoekivanih pria iz Programa

80

Plus?). Nije samo kvalitet i inovativnost pria ono to ovu antologiju ini izuzetnom. Pre svake prie nalazi se Elisonov predgovor (sem ispred Elisonove, za koju je predgovor pisao Bloh, na iju se priu Elisonova nastavlja) u kojem su osnovni biografski podaci o piscima zainjeni mnotvom neobinih injenica i anegdotama u koje ponekad nije lako poverova-ti. Sudei po tome, ti pisci su mnogo lui nego to se misli. Na kraju svake prie nalazi se i pogo
vor, koji je neto nezapameno v knjievnosti uopte u njemu sva'-i pisac objanjava, ono uveno TA JE PISAC HTF<^ ->K KAE. Ovde to take funkcio-a da bi se moglo rei da , M integral-*i aeo prie, bez koga so >\osta gubi od ul -ipnog utiska. Sama knjiga je donela Eiisonu plaketu za najznaajniju SF knjigu objavljenu 1967. na konvenciji u Ouklendu, na kojoj su Huga dobili za "prie iz Opasnih vizija Filip Hose Farmer (Jahai rumene nadnice) i Fric Lajber (Kotrljajmo kockice). Lajber je dobio i Nebulu, kao i Dilejni (Da, i Gomora). Kako ve biva sa svim velikim uspesi-ma, nastavak je morao uslediti. Posle mnogih nagovaranja od strane Larija Ameda, Elison je popustio i ponovo se dao na skupljanje pria. Opasne vizije, ponovo, izala je 1972. Naravno, nije se opet moglo raunati na onoliki uspeh. Kontroverzne teme su se ve odmaile u SF-u; besmisleno je praviti novog ovna da bi se razbila ve otvorena kapija. Ipak, knjiga nije razoarala. Pravljena po potpuno istom sistemu kao i prva, mogla se pohvaliti takvim piscima kao to su: Ursula Legvin (Hugo za Svet se kae uma), Din Vulf, Rej Bredberi (sa poemom!) Kuri Vonegat, Gregori Benford, Doana Ras (Nebula za Kada se promenilo), Kejt Vilhelm, Piers Antoni, Ben Bova, Gahan Vilson (poznati karikaturista), Dejms Bli, Tomas Di, Teri Kar, Dejms Tiptri jr... Sama knjiga bila je vea od prve, ali je mogla biti i jo obimnija. Ne elei da napravi knjigu mastodonta, Elison je jedan deo materijala ostavio za Posled-nje opasne vizije koje, na alost, nikad nisu izale. Kolika je to teta, govore ne ka od imena pisaca: Kliford Simak, En MekKafri, Dems Gan, Frenk Herbert, Robert ekli, Vonda Mekintajer, Oktavi-ja Batler, Don Kristofer, Mak Rejnol-ds... Sve to je reeno za prvu antologiju vai i za drugu. I ovde su prie proprae-ne predgovorima i pogovorima, a mora se priznati da veina pria uspeva da bude kontroverzna i opasna kao i one iz prvih Opasnih vizija. to se objavljivanja na srpskohrvat-skom tie, prie iz opasnih vizija su se pojavljivale na raznim mestima, od Si-riusa i Monolita nadalje. Prie iz obe knjige ine vei deo Kentaurove antologije Najbolje SF prie 1986. Posebno treba pomenuti objavljivanje Dilejnijeve Da, i Gomora (prevedene kao Space-ri) u Siriusu 121/122 kao jedini sluaj da je sa priom objavljen i pogovor. Na alost, u prevoenju se desio jedan mali propust. Reenica kojom se pria, pogovor i itave Opasne vizije zavravaju, pravi tour de force, treba da glasi: ... jer oni nita ne mogu raditi, SEM II GORE I DOLE. Ako ste proitali priu, znate koliko je jeziva ta reenica. Ako niste, treba nekako da se doepate Opasnih vizija. Bez te knjige, SF bi bio mnogo prazniji.

KNJIGE

MILO ORLOVI

DOMAI PRVENCI
Radmilo Anelkovi Zemlja za dobre ljude, Slobodan uri, Vrisak zvezda, Zoroaster, Beograd, 1987. Objavljivanje dela dva autora u jednoj knjizi presedan je u domaoj izdavakoj praksi, tim pre to se radi o autorima koji u stilskom pogledu nemaju nita zajedniko. Romani Zemlja za dobre ljude Radmila Andelkovia i Vrisak zvezda Slobodana uria se, osim po stilu, potpuno razlikuju po tematici pa i po kvalitetu. Do objavljivanja u istoj knjizi dolo je, oigledno, iskljuivo iz ekonomskih razloga. Ovakva koncepcija knjige omoguila je nedopustivu greku, da naslovi knjiga i autora na koricama budu per-mutovani i da se Andelkovievo ime nade kraj naslova Vrisak zvezda a ur-ievo pored Zemlje za dobre ljude! Ova greka, koja nije i jedina u knjizi, ide na duu izdavau, no, i pored toga ova je knjiga znaajna jer je u pitanju prvo objavljivanje jugoslovenskih autora u jednoj domaoj privatnoj biblioteci. ZEMLJA ZA DOBRE LJUDE Tri stotine godina nakon atomske katastrofe povrinu Zemlje naseljavaju mutanti, genetskim promenama unaka-ena ljudska bia degradirana na nivo plemenske zajednice. Duboko ispod Zemljine povrine, u nastambama izgraenim u cilju zatite od zraenja, razvija se uporedo jedna druga zajednica, zajednica ljudi koji su zatieni preiveli rat, odnosno njihovih potomaka. Nemogunost ostvarivanja kontakta i mirnog koegzistiranja ove dve zajednice us-led razliitosti koje su u sutini spolja-nje prirode jeste osnovna konstanta na kojoj autor gradi misaonu strukturu svog dela. Ovu situaciju odlino ilustruje reenica koju autor citira: Pakao su drugi, a avolu je aneoavo. Prvo to pada u oi jeste Andelkoviev znaajan napor u obradi karaktera glavnih likova. Dogaaje u romanu italac uglavnom prati kroz lik deaka Terija, centralne linosti dela, odnosno kroz njegovo poimanje stvari. Ovaj ugao po-smatranja, uz podatak da deak ima samo dvanaest godina, stavio je autora pred delikatan izbor forme kazivanja u emu se on ne snalazi uvek dobro. Celokupnu radnju romana Anelko-vi dalje prelama kroz psihu glavnih likova, odnosno dogaaji u romanu su u pozadini ne samo spoljanjih ve i unu-tanjih sukoba likova u njihovom traganju za sopstvenim identitetom i mestom bitisanja. Navodno drastine razlike izmeu glavnih likova ovog dela zapravo su simboline. Iako toliko razliiti, oni su u sutini isti jer tragaju za istim ciljem. Tragaju za svojim sopstvenim Ja. Eventualna nemo da se

prevaziu spoljne razlike samo govori o nemogunosti razreavanja unutranjih konflikata koji se neminovno raaju usled nesavrenosti. A ta nesavrenost je neka vrsta prokletstva koja je u osnovi svih ljudskih sukoba. Ljudi su uvek isti, samo se okolnosti menjaju. I pored odreenih, vrlo znaajnih, opteljudskih pitanjajkojaiautor pokree u romanu, primetni su veliki problemi koje Anelkovi ima u dosezanju romaneskne literarne forme, to je velika mana ovog dela. Neravnotea izmeu tretiranja unutranje psihologije likova i tretiranja same radnje, isprekidan kontinuitet kazivanja i nejasno povezivanje dogaaja bitno oslabljuju koherentnost strukture dela. Jednom reju neuver-ljivo. teta, jer roman ima dosta dobrih ideja.

VRISAK ZVEZDA Ako bismo pokuali da odredimo kojem podanru naune fantastike pripada ovaj kratki roman Slobodana uria, nali bismo se u blagoj nedoumici. I pored elemenata spejsopere, ne bi se moglo tvrditi da je ovaj roman spejs-ope-ra, bar ne u potpunosti. Po konstrukciji prie i likova, ovo delo neodoljivo podse-a na pagetivesterne, npr. Serda Leonea. Zaplet je jednostavan, u prvom planu je neprekidna akcija, objanjava se samo onoliko koliko je neophodno da bi akcija bila razumljiva, itd. Naravno, roman se ne moe smestiti u ekvivalentni podanr pageti naune fantastike poto takav podanr ne postoji, ali ovo po-reenje donosi bitne odrednice romana.
r

Psihologija likova svedena je na najmanju moguu meru. uri ak ide korak dalje u tome i likovima uglavnom daje, odnosno dozvoljava, samo primarne ljudske emocije strah, mrnju, osvetu. . . U tom smislu, u romanu je prisutna jaka tenja ka mitologizaciji likova i stvaranju superheroja (po ugledu na Marvela). U svetu urievih likova, dominantni su oruje i sirova ljudska snaga. Svaki od glavnih likova ima neku izuzetnu osobinu cenjenu na tritu snage. Ehergan gorua ruka, ovek koji umesto jedne ake ima ipke Fazena koje mogu da progore sve. Drag, Eherga-nov sluga, mentalno zaostali kolos od dva i po metra, olienje sirove ljudske snage, Ludi Karl, izuzetan po svojoj elji za ubijanjem, Efor telepata, i najzad, Bogomoljka, ena kiborg, savrena maina za ubijanje. Ovakav specifian profil likova zahteva i graenje posebne vrste odnosa medu njima u emu je uri dosledan. Dijalozi su britki, koncizni, svedeni na najmanju moguu meru, pojednostavljeni gotovo do banalnosti, ali ba zato vrlo efektni. U njihovom svetu mnogo

82

toga se podrazumeva i italac to jasno vidi. Zaplet je jednostavan ali postavljen na vrstim osnovama. Sve u svemu, jasno je da su u ovom romanu prisutni jaki elementi kia, mito-logizacija likova, stvaranje superheroja, pojednostavljena radnja u slubi neprekidne akcije itd. . . No, takode je jasno da je uri pisac koji je vrlo dobro savladao zanat pisanja i koji je sa sobom raistio ta pie. Bez velikih pretenzija, svaku postavljenu situaciju vrlo logino dovodi do kraja u skladu sa osnovnim odrednicama. Dakle, on se kiom svesno koristi i ne izlazi izvan njegovih okvira. To romanu daje kompaktnost i ono to se naziva vrstom rukom pisca.

(Asimov), Svet se kae uma, Leva ruka tame (Legvin), Dnevnik o Minotauru (Orlovi), YU Sirius i Siriuse* 1 i 10.
Darko Oetski 41310 Ivani-Grad

Benkova 14 Tel.
(045) 80-975

Kupujem Kosmoplove 124, po mogunosti u kompletu, a takode i starija SF izdanja Epohe i Zore.
Branko Novakovi

Ive Lole Ribara 5 72000 Zenica Tel.

(072) 21-465

OGLASI
Prodajem ili menjam za VHS vi-deotrake (TDK, BASF), Sirius od 1 do 100 i YU Sirius. Ladislav Adam

Rumenaki put 21 21000 Novi Sad Tel. (021) 319-521

2

Kupujem sledee SF knjige: Lik stvari koje dolaze (H. G. Wels), Starci u ZOO vrtu (Angus Wilson), Poslednji dani Amerike i Slom 79 (Paul Erdman), Od Lukijana do Lunjika (D. Suvin), Gospodin ovjek (Mato Hanekovi) i sve SF sveske edicije Planeta (BORBA).
Kreimir Ljubi iieva 13 41000

Za dobro ouvane Andromede l , i 3 dajem ljunak na nebu

Zagreb Tel. (041)

686-640

VESTI
NAGRADE ZA FANTAZIJU 1987
Saoptena su imena dobitnika Svetske nagrade za fantaziju, za 1987. godinu (za dela objavljena u 1986. godini). To su: Patrik Saskind za roman Parfem (Patrick Suskind, Perfume); Orson Skot Kard za novelu Reka Hetrek (O. S. Card, Hatrack River); Dejvid Sou za kratku priu Crveno svetio (David J. Schow, Red Light); Alisa eldon (Dejms Tiptri junior za antologiju Prie o zalivu Kintana (Tales of the Quintana Roo); Robert Gould za najboljeg slikara; Dejn Jolejn (Jane Yolen) za najboljeg profesionalca; Def Koner i V.P. Genii (Conner, Ganley) za najbolje neprofesionalce; Dek Fini (Finey) za ivotno delo, i, Andre Norton, specijalnu nagradu. Interesantno je da su Kard i Tiptri objavljivali te prie u magazinu Asi-movs, to dokazuje koliko je taj magazin zagazio u vode fantazije, za razliku od naune fantastike, kojom se prevashodno bavio do pre nekoliko godina. druge godine. Novi urednici poruuju: elimo pismene, zabavne, izazovne SF prie ne istu fantaziju niti horor. Pulp avanture nisu naa stvar, a ni ekstremi avangardizma. Vie nee vaiti raniji tabui Univerzuma protiv nepristojnih rei i detaljno opisanog seksa, ali ovo ne znai da hoemo gomilu pornografije.

SAMO JEDAN ISPRED BOBA

Na upravo zavrenom konkursu Strip arta i Politikinog zabavnika na glavni likovni saradnik Bob ivkovi osvojio je svojim stripom Sneni car treu nagradu, 50000 po tabli. iri u sastavu: Herman, Martin Lodewijk, Georges Pernin, Zefirino Grasi i Ervin Rustemagi odluio je da nijednom od 518 prispelih radova ne dode-li prvu nagradu. Druga nagrada i 70000 dinara po tabli pripala je Do-rdu Miloviu iz Beoina za strip Maka. Ovo su jedina dva nagraena stripa na ovom konkursu. iri je smatrao da su vredna pomena jo dva rada: Utah 83 scenariste Darka Macana i crtaa Edvina Biukovia iz Zagreba i Tajanstveni otrov scenariste Aleksandera Jankovia iz Ljubljane i crtaa Duana Kastelina iz Tr-bovlja.

SILVERBERG NASLEDUJE KARA

Seriju antologija Univerzum, koju je vodio Teri Kar, nastavie (poto je Kar nedavno preminuo) Robert Silverberg i njegova supruga Karen Ha-ber. Antologija e biti obimnija ali nee izlaziti svake nego svake

KAKO POTROITI 90000 DOLARA

Organizatori Svetske konvencije 1986. godine ostvarili su isti profit od oko 90.000 dolara. Oni to, meutim, ne mogu podeliti izmeu sebe, zbog poreskih vlasti, jer su svoj poduhvat bili registrovali kao besprofitni poduhvat: plaeni su, ali ne mogu da dele nita osim toga, jer bi onda za celu konvenciju morali da plate porez. Sad su na muci kako potroiti devedeset hiljada dolara u skladu sa kulturnom misijom Wprldcon-a. Do-setili su se: nagradie pojedince i organizacije koji dokau da spremaju neto vredno. Kandidati treba da dostave detaljno objanjenje o projektu, rokovima, svim trokovima bez ikakvih nejasnoa, o koristi od projekta itd. Na primer: tampaemo takvu-i--takvu fanovsku publikaciju kojom e se unaprediti poznavanje naune fantastike u tom delu sveta... organizovaemo takav-i-takav servis za sle-pe ljubitelje SF... i tako dalje. Zainte-resovani ste? Evo adrese: Worldcon Atlanta Inc., Attn: Jim Gilpatrick, Suite 1986, 3277 Roswell Road, Atlanta GEORGIA 30305, U.S.A. Sve to prilaete mora biti u pet primeraka, a sem toga priloite i kovertu sa svojom adresom. Pa, izvolite.

Antievicu. Svi zainteresovani mogu se obratiti direktno SFeri", 41000 Zagreb, Ivanigradska 41a.

SFERAKON

'88

Ovogodinji SFerakon" odrava se u prostorijama drutva SFera* nonstop od petka popodne do nedelje ujutro (26 - 28. II)- Obuhvatae predavanja, okrugle stolove, izlobe, video projekcije, kazaline i koncertne predstave, prodaju novih i starih knjiga, slika i ostalih medijskih prezentacija znanstvene fantastike. GoH IVKO PRODANOVI art GoH BOB IVKOVI fan GoH IAN TOMAS (kotska) Vana napomena: SFera" placa kotizaciju za SFerakon" '88. Nevenu

84

A N K E T A
Da bismo dobili to jasniji i neposredniji uvid u vaa interesovanja i ukus, odluili smo da svake godine, u januarskom broju raspisujemo anketu koja bi se odnosila na brojeve Ale/a iz prethodne godine. 1987. Al /se pojavio samo pet puta, ali svaki od tih brojeva je bitno razliit od drugih, sa vrlo raznovrsnim priama i smatramo da je to dovoljno da da nekekav objektivan poetni utisak. Za ovaj prvi put odredili smo pet kategorija: 13.NASLOVNA NOVELA - Ima ih pet i uvek su prve u svakom broju (osim u k\tfu 1). U predvienom prostoru upiite naslov jedne koja vam se najvie dopala 14.STRANA PRIA - U ovoj kategoriji potrebno je navesti naslove tri prie koje su po vaem miljenju najbolje. Redosled nije bitan, jedino nemojte uzimati u obzir naslovne novele i domae prie - one imaju posebne kategorije. 15.DOMAA PRIA - Ima ih samo tri i verovatno nedovoljno za nekakav objektivniji utisak, ali poto je ovo poetak jedne tradicije, uvrstili smo i ovu kategoriju. Treba da navedete naslov jedne koja vam se ini najbolja ili nijedne ukolko su vam sve loe. 16.NASLOVNA ILUSTRACIJA - Zaokruite broj Altfa koji ima, po vaem miljenju, najkvalitetniju naslovnu stranu. Ukoliko smatrate da nijedna nije dovoljno dobra, precrtajte sve brojeve. 17.SF PISCI - Navedite imena pet SF autora ije biste prie najradije itali u Altfu, bez obzira na to da li smo ih mi ve objavljivali ili ne.

1. Naslovna novela 2. Strana pria_______

18.Domaa pria _____________________________ 19.Naslovna ilustracija (zaokruiti) 1 2 3 4 5 20.SF pisci____________________________________

Podaci o itaocu:__________________.__________________________ (ime i prezime)

(adresa) Redakcija Altfa vas poziva da se to masovnije odazovete na ovu anketu, jer e nam njeni rezultati ukazati na vaa interesovanja i pravce razvoja asopisa koje treba da pratimo. Medu prispelim anketnim listiima izvuiemo pet i nagraditi ih godinjom pretplatom na neko od naih izdanja Ukolko ne elite isecanjem da otetite svoj primerak Altfa prepiite sve podatke na poseban papir i poaljite nam - sve e biti ravnopravno uzeto u razmatranje. Radove poslati najkasnije do 15. marta 1988. godine. Rezultati e biti objavljeni u Altfu broj 10. autora, koje su odnele ukupno 16 nagra--da HUGO i Nebula u svojim kategorijama... Knjiga bez koje se ne moe. 17000 dinara

MONOLIT 2

Najobimnija i najkvalitetnija SF antologija ikad objavljenih u Jugoslaviji. Sadri roman GOSPODAR SVETLOSTI Rodera Zelaznija i jo 17 novela i pria najpoznatijih svetskih SF

CHRISTOPHER PRIEST

INVERTIRANI SVET
Najnegostoljubiviji od svih svetova u kojima su ljudi pokuali da opstanu, svet koji se ni na koji nain ne moe nadjaati, nadvladati i pokoriti, svet koji egzistira na samoj granici poj-mljivosti, hiperbolini svet, Pristove svet, inveritani svet... 4000 dinara

Tri romana u jednoj knjizu. Urnebesna pustolovina kroz galaksiju. Hit 1987. u Jugoslaviji -preko 7000 prodatih primeraka. Pridruite se... 7000 dinara

URI & ANELKOVI

VRISAK ZVEZDA ZEMLJA ZA DOBRE UUDE
NARUDBENICA Ovim se pretplaujem na sledee knjige (zaokruiti):

Dva romana u jednoj knjizi, najznaajnije domae SF izdanje u 1987. godini. 4000 dinara

FREDERIK POHL

21.MONOLIT 2 22.Priest: INVERTIRANI SVET 23.uri Andelkovi: Dva romana 24.Pohl: OVJEK PLUS 25.Adams: VODI KROZ GALAKSIJU
po ukupnoj ceni od..................dinara koje u platiti potaru prilikom prijema poiljke.

OVJEK PLUS
(NEBULA 1976) Vie nego ovek? Bliska budunost bez iluzija, spajanje oveka sa mainom zbog viih interesa... Jedan sasvim neobini pokuaj osvajanja Marsa. Pohl na vrhuncu svoje stvaralake snage. 4000 dinara

(ime i prezime)

DOUGLAS ADAMS

(potanski broj i mesto)

VODI KROZ GALAKSIJU ZA AUTOSTOPERE (I " "I)

(ulica i broj) Narudbenicu popuniti itko tampanim slovima i poslati na adresu: Boban Kneevi 11070 Novi Beograd Potanski fah 19

86

Filip Hose Farmer

IDITE SVOJIM RASUTIM TELIMA II

Philip Jose Farmer: TO YOUR SCATTERED BODIES GO, 1971.
Prevod sa engleskog: Mirjana Bulatovi
108

Probudio se obasjan sivom svetlou lanog svanua, koje Arapi zovu vuji rep . Monat, Kaz i devojica jo su spavali. Ceao je neko vreme svrbljive ogrebotine "od otre trave, a onda se izmigoljio iz leaja. Vatra bee ugaena; kapi vode caklile su se na liu i vrhovima travki. Drhtao je od hladnoe. Ali nije oseao umor ni slabost, kao oekivane posledice dejstva droge. Pronae sveanj suvog bambusa u travi pored jednog drveta. Iskoristi ga da zapali vatru i ubrzo bee ugodno. Potom spazi kontejnere od bambusa sa vodom i otpi iz jednog. Alisa je sedela uspravljena na gomili trave i zlovoljno ga posmatrala. Koa joj bee najeena. Doi, zagrej se! ree on. Ona se izmigolji iz trave, ustade, ode ka bambusovom vedru, nae se, zagrabi vode rukama i poprska lice. Zatim u-nu uz vatru, grejui ruke na jednom pla-miku. Kad su svi nagi, kako brzo i naju-mereniji gube svoju umerenost, pomisli on. Neto kasnije Barton zau utanje trave sa istone strane. Pojavi se elava glava Pitera Frigita. Krupnim korakom izie iz trave, sa gologlavom enom za sobom. Iskrsnuvi otud, ona otkri mokro, ali lepo telo. Oi joj behu krupne i tamnozelene, a usne malo predebele da bi bile lepe. Ali ostale crte njenog lica bile su izvrsne. Frigit se iroko osmehivae. Rukom je okrenu i pogura ka vatri. Izgleda kao maka koja je pojela kanarinca, ree Barton. Sta ti ie s rukom? Piter Frigit pogleda zglobove svoje desne ake. Bili su oteeni, a bilo je i ogrebotina s unutranje strane. Tukao sam se, ree. Pokaza prstom na enu koja je uala uz Alisu i grejala se. Sino je bila luda kua dole kraj re-ke. Mora da ta guma sadri neku vrstu droge. Ne bi verovao ta su ljudi radili. Ili bi? Konano, ti si Riard Frensis Barton. No, nema veze, sve ene, ukljuujui i rune, behu, kakotako, zauzete. Uplailo me je sve to se dogaalo i onda sam pobesneo. Pogodio sam dvojicu ljudi zdelom, onesvestio ih. Bili su napali jednu desetogodinju devojicu. Mogao sam ih ubiti; nadam se da jesam. Hteo sam da devojica poe sa mnom, ali je ona otrala u no. Resio sam da se vratim ovamo. Bio sam poeo da se oseam loe zbog onog to sam uinio toj dvojici, iako su zasluili. Droga je kriva; mora da je ona oslobodila jarost i frustraciju. Tako sam krenuo ovamo,

i onda sam naiao na jo dva oveka, ali oni su spopadali enu, ovu enu. Mislim da se ona nije toliko opirala odnosu, koliko tome to su eleli da je istovremeno napadnu, ako zna ta hou da kaem. Svejedno, ona je vritala, ili pokuavala da vriti, i opirala se, a oni su upravo krenuli da je biju. Tu sam ih ja udario pesnicom, pa ih utnuo, i potom tresnuo zdelom. Zatim sam pokupio enu, uzgred, ime joj je Loi (Loghy), i to je sve to znam o njoj, poto nisam razumeo ni re njenog jezika, i ona je pola sa mnom. Opet se nasmei. Ali mi uopte nismo stigli tamo. Prestao je da se smei i najeio se. Potom smo hodali praeni kiom, munjom i gromom, koji su dolazili kao boji gnev. Mislio sam da je to, moda, ne smej se, strani sud, da nam je Bog popustio uzdu za jedan dan, kako bi nam priutio da sami sebe osudimo. A potom emo biti baeni u rupu. Nasmejao se ukoeno i rekao, Bio sam agnostik od svoje etrnaeste godine, i umro sam sam u devedesetoj, iako sam mislio da pozovem svetenika. Ali malo dete to se bilo uplalilo starog Boga Oca, i Paklenog ognja, i Prokletstva, jo je pogoeno, ak i u starom oveku. Ili u mladiu koji je ustao iz mrtvih. ta se desilo? upita Barton. Je li se svet okonao udarom groma i bleskom munje? Koliko vidim, jo postoji, i nisi se odrekao uivanja u grenosti ove ene. Otkrili smo jednu kamenu zdelu u blizini planina, oko milju zapadno odavde. Izgubili smo se, lutali promrzli i mokri, poskakujui kad god bi u blizini sevnula munja. Potom smo nali zdelu,. ...Bila je opsednuta ljudima, ali izuzetno drueljubivim, i tu, u mnotvu tela bilo je vrlo toplo, iako je kia rominjala po travi. Najzad, odosmo na spavanje dugo poto je kia stala. Kad sam se probudio, pretraivao sam travu dok nisam pronaao Loi. Nekako se bee izgubila tokom noi. inila se zadovoljnom to me vidi, izmeu ostalog, i dopada mi se. Re je o uzajamnoj privlanosti. Zato, moda u otkriti kad bude uila engleski. Pokuao sam tako i francuskim, i nemakim, i citatima ruskog, i litvanskim, i galskim, svim
skandinavskim jezicima, ukljuujui finski, klasini nauatl, arapski, hebrejski, irokeki onondaga, italijanski, panski, latinski, moderni i homerski grki, i desetine drugih. Rezultat: belo gledanje. Ti si sigurno lingvist, ree Barton. Ne vladam nijednim od tih jezika, odgovori Frigit. Mogu mnoge od njih da itam, ali znam da izgovaram svega nekoliko svakodnevnih

88

fraza. Za razliku od tebe, ja nisam znalac trideset devet jezika... ukljuujui pornografiju. Izgleda da ovek zna mnogo o meni, mislio je Barton. Koliko, otkrie kasnije. Biu iskren s tobom, Piter, ree Barton. Tvoj izvetaj o sopstvenoj agresivnosti me zadivio. Nisam mislio da si kadar da napadne i izbije onoliko ljudi. Tvoja osetljivost... To je bila guma, naravno. Ona je otvorila vrata kaveza. Frigit unu uz Lodi i oea svoje rame o njeno. Ona ga pogleda oima koje su bile malo iskoene. Bie to lepa ena kad joj poraste kosa. Tako sam uplaen i uznemiren, nastavi Frigit, jer me je strah gneva, elje za nasiljem koja ne lei preduboko u meni. Bojim se nasilja zato to sam nasilan. Bojim se ta e se dogoditi ako se ne bojim. Pakao, znao sam to etrdeset godina. Mnogo dobrog mi je znanje done-lo! On pogleda Alisu i ree: Dobro jutro!. Alisa odgovori dovoljno vedro i ak se nasmei Lodi, kada je bila predstavljena. Ona bi pogledala Bartona i odgovorila mu na direktna pitanja. Ali nije eretala s njim, niti mu priutila ita izuzev strogog lica. Monat, Kaz i devojica prioe vatri zevajui. Barton se prounja oko logora i otkri da su Trani otili. Neki behu ostavili zdele. Psovao ih je zbog nemarnosti i kanio da ostavi zdele u travi i da im lekciju. Ali, najzad, stavi cilindre u kamena udubljenja. Ako se njihovi vlasnici ne vrate, iz-gladnee ukoliko neko ne podeli s njima svoju porciju. U meuvremenu, hrana u njihovim zdelama morala bi ostati netaknuta. On ih ne bi mogao otvoriti. Jue su otkrili da samo vlasnik zdele moe da je otvori. Eksperiment za dugakim tapom pokazao je takode da vlasnik mora da dotakne zdelu prstima ili drugim de-lom tela da bi se poklopac otvorio. Frigi-tova teorija bila je da je mehanizam u zdeli udeen prema jedinstvenoj voltai koe vlasnika. Ili, moda, zdela sadri vrlo osetljiv detektor modanih talasa pojedinca. Nebo je dotad postalo svetlije. Sunce je jo No, u meuvremenu, uiu ovo dvoje engleskom. Ali veina ljudi ovde govore italijan-ski ili slovenaki! Moe biti, premda dosad nemamo nikakav pregled. Meutim, ja ne namera-vam da ostanem ovde, budi siguran. Mogao sam to da predvidim, promrmlja Frigit. Uvek si bio nemiran; morao si da ide dalje. Barton ga prodorno pogleda i otpoe sa lekcijama. Za oko petnaest minuta, uvebao ih je da prepoznaju i izgovore devetnaest imenica, zamenica i nekoliko glagola: vatra, bambus, zdela, mukarac, ena, devojica, ruka, stopalo, oko, zub, jesti, etati, trati, govoriti, opasnost, ja, ti, oni, nas. Nameravao je da i sam naui od njih koliko oni od njega. Jednom e moi da govori njihovim jezicima, koji god da su. Sunce je obasjalo vrh istonog venca. Vazduh je postao topliji, pa su zapustili vatru. Oseali su se dobro drugog dana uskrsnua. A

bilo s druge strane dvadeset hiljada stopa visoke istone planine. Otprilike pola sata kasnije, kontejner stena izbaci plavi plamen uz valjanje grmljavine. Grmljavina se, od kamenja du reke, odbi ka planini. Zdele su im dale slaninu i jaja, unku, tost, maslac, dem, mleko, etvrt dinje, cigarete i punu solju tamnosmeih kristala, za koje Frigit ree da su instant-ka-fa. On ispi mleko, opra solju u vodi u bambusovom Kontejneru i stavi je na vatru. Kad je voda prokljuala, usu u nju punu kafenu kaifcu kristala i prome-a. Kafa je bila izvrsna, a kristala bee dovoljno za est olja. Onda Alisa stavi kristale u nezagrejanu vodu i otkri da nije neophodno upotrebiti vatru. Voda je prokljuala tri sekunda poto su kristali u nju stavljeni. Nakon obeda, isprae zdele i vratie ih u kontejnere. Barton svoju zdelu priveza kaiem oko runog zgloba. Hteo je da istrauje i nije, naravno, nameravao da ostavi zdelu na kamenu. Iako je jedino njemu mogla koristiti, pakosni ljudi mogli su je uzeti iz pukog zadovoljstva da ga vide umorenog glau. Barton je poeo da daje asove jezika devojici i Kazu, a Frigit je doveo i Lodi da slua. Frigitov predlog je bio da bi trebalo usvojiti jedan univerzalni jezik, s obzirom na mnogo, mnogo jezika i dijalekata, moda pedeset do ezdeset hiljada, kojim se ljudski rod koristio u nekoliko miliona godina svog postojanja, i kojima se koristi sada du reke. Koristi, ako je celo oveanstvo uskrslo. Uostalom, imao je predstavu o svega nekoliko kvadratnih milja uokolo, koje je video. No, ne bi to bila loa ideja za propagiranje esperanta, sintetikog jezika to ga je izumeo poljski okulista, doktor Za-menhof, 1887. Gramatika mu je bila vrlo uproena i sasvim pravilna, a zvukovne kombinacije, premda ne tako jednostavne da ih svako tano izgovori, relativno lake. A osnove renika bile su iz latinskog, sa mnogo rei iz engleskog, ne-makog, i drugih zapadnoevropskih jezika. Cuo sam o tome pre smrti, ree Barton. Ali nikada nisam video nikakav uzorak. Moda moe postati koristan. gotovo nita nisu znali o ovom svetu, ili kakva njihova konana sudbina treba da bude, ili ko odreuje njihovu subinu. Lev Ftua promoli svoje nosato lice kroz travu i upita-, Smem li da vam se pridruim? Barton klimnu glavom, a Frigit ree-, Naravno, to da ne? Rua izie iz trave. Niska ena bele puti, krupnih smeih oiju i krasnih, ne-nih crta lica, ila je za njim. Rua ju je predstavio kao Tanju (Kovi). Sreo ju je prethodne veeri i ostali su zajedno im su otkrili da imaju neto zajedniko. Bila je rusko-jevrejskog porekla, roena 1958. u Bronksu, Njujork Siti. Postala je nastavnica engleskog, udala se za biznismena koji je zgrnuo milion dolara i pao mrtav kad je njoj bilo etrdeset pet, ostavivi je slobodnu da se uda za divnog oveka sa kojim se volela petnaest godina. est meseci kasnije, umrla je od raka. Tanja, ne Lev, dala je ove injenice, i to u jednoj reenici. Sino je bio pakao dole na poljanama, ree

89

Lev. Tanja i ja smo, za spas ivota, morali da otrimo u umu. Tako sam odluio da vas naem i zamolim da ostanemo ovde. Izvinjavam se zbog svojih prenagljenih primedbi od jue, gospodine Barton. Mislim da su moja zapaanja bila razlona, ali stavovi koje sam izneo treba da se razmotre u kontekstu vaih stavova. Drugi put emo o tome, ree Barton. U vreme kad sam pisao tu knjigu, trpeo sam zbog podlih i zlonamernih lai zele-naa iz Damaska, i oni... Naravno, gospodine Barton, ree Rua. Kako rekoste, kasnije. Samo sam hteo da istaknem da vas smatram vrlo sposobnom i jakom linou, i da bih vo-leo da se pridruim vaoj grupi. Mi smo u stanju anarhije, ako anarhiju moete nazvati stanjem, i mnogima od nas potrebna je zatita. Barton nije voleo da ga prekidaju. Mrko pogleda i kaza; Molim vas, dozvolite da razjasnim. Ja... Frigit ustade i ree: Evo i ostalih. Zanima vas gde su bili? Meutim, od onih devetoro, bee se vratilo samo etvoro. Marija Tui objasnila je da su odlutali zajedno nakon vakanja gume i naposletku se nali kod jedne od velikih logorskih vatri na poljanama. Zatim se tota desilo-, bilo je tua i nasrtaja mukaraca na ene, mukaraca na mukarce, ena na mukarce, ena na ene, i ak napada na decu. Grupa se raspala u haos, ona je srela ostalo troje tek sat ranije, tragajui u brdima za kamenim kontejnerom. Lev je dodao jo detalja. Rezultat vakanja narkotine gume bio je tragian, zabavan, ili vrlo prijatan, zavisno, oito, od individualne reakcije. Guma je na mnoge delovala kao afrodizijak, ali je takode imala i mnoge druge efekte. Uzmimo mua i enu, koji su umrli u Opini, predgrau Trsta, 1899. godine. Bili su uskrsli na odstojanju od est stopa. Plakali su od radosti to su ponovo sjedinjeni kad toliki parovi nisu. Zahvalili su Bogu za svoju dobru sreu, premda su imali nekoliko primedbi da ovo nije obeani svet. Ali bilo je iza njih pedeset godina brane sree, i sada su se radovali zajednikom bivstvovanju u venosti. Samo nekoliko minuta poto su oboje savakali gumu, ovek je uguio svoju enu, bacio njeno telo u reku, uzeo drugu u naruje i sa njom otrao u-tminu ume. Drugi ovek skoio je na jedan od kamenih kontejnera i odrao govor koji je trajao svu no, ak po kii. Za nekolicinu koji su ga mogli uti i manje onih koji su sluali, demonstrirao je principe savrenog drutva i kako oni mogu biti sprovedeni u praksu. Do zore je bio tako promukao da je mogao tek graknuti koju re. Na zemlji je retko mario da se oglasi. Neki mukarac i ena, uvredeni javnim ispoljavanjem pohote, energino su nastojali da razdvoje parove. Rezultat njihovog delovanja: modrice, okrvavljeni nosevi, raseene usne i dva potresa. Nekoliko mukaraca i ena proveli su no na kolenima, molei se i ispovedaju-i grehe. Pojedina deca bila su pretuena, silovana, ili ubijena, ili sve to. Ali nisu svi podlegli ludilu. Izvestan broj odraslih titio je decu, ili se to bar

pokuavalo. Rua je opisao beznae i gaenje jednog hrvatskog muslimana i austrijskog Jevreja jer su njihove zdele sadravale svinjetinu. Jedan Hindus izvikivao je skarednosti zato to je u njegovoj zdeli bilo meso. etvrti ovek, koji je vikao da su u avoljim rukama, bacio je svoje cigarete u reku. Nekolicina ga upitae: 'Zato nama nisi dao cigarete, ako ih ve nisi eleo? Duvan je avolji izum; to je korov koji je Satana stvorio u Edenskom vrtu! Jedan ovek kaza; Mogao si bar pod-eliti cigarete sa nama. Ne bi te bolelo. Hteo sam da bacim sve te zle stvari u reku! vikao je. Ti si jedan nepodnoljivi fanatik i lud skroznaskroz, drugi je odgovorio i udario ga preko usta. Pre nego to je du-vanomrzac uspeo da ustane sa zemlje, ostala etvorica ga izudarae i iutirae. Kasnije, duvanomrzac ustade teturajui i, plaui od besa, vikae; ime sam ovo zasluio, moj Gospode, moj Boe e? Uvek sam bio dobar ovek. Podelio sam hiljade funti dobrotvornim ustanovama, sluio misu u Tvom hranu triput nedeljno, vodio doivotno rat protiv gre-ha i pokvarenosti, ja... Ja te znam! uzviknu neka ena. Bila je to visoka plavooka devojka lepog lica i dobro zaobljene figure. Ja te znam, gospodine Roberte Smitsone! On prestade da pria i osinu je pogledom: Ja tebe ne znam! Ne! Ali bi trebalo! Ja sam jedna od hiljada devojaka koje su morale da rade esnaest sati dnevno, est i po dana u nedelji, da bi ti iveo u svojoj velikoj kui na bregu i oblaio fina odela, i da bi tvoji konji i psi jeli bolje od mene. Bila sam jedna od tvojih fabrikih devojaka. Moj otac je robovao za tebe, moja majka je robovala za tebe, moja braa i sestre, oni koji nisu bili prebolesni ili umrli zbog premalo, ili suvie loe hrane, prljavih postelja, polupanih prozora i ujeda takora, robovali su za tebe. Mom ocu je jedna od tvojih maina odnela ruku, a ti si ga izbacio bez penija. Majka mi je umrla od tuberkuloze plua. Ja sam iskaljavala svoj ivot, takode, moj fini baronete, dok si se ti punio masnim jelima, i sedeo u lakim stolicama, i dre-mao u svojoj velikoj i skupoj crkvenoj klupi, i davao hiljade da hrani sirote nesrenike u Aziji i slao misionare da preobraaju jadne pagane u Africi. Ja sam iskaljala svoja plua i morala sam da pristanem na kurvanje, kako bih zaradila dovoljno novca da prehranim mlae sestre i brau. I, zakaila sam sifilis, ti, prokleti, poboni, kukin sine, zato to si hteo da iscedi svaku kap znoja i krvi koju sam imala, i koje su imale jadnice poput mene. Umrla sam u zatvoru zato to si rekao policiji da treba da postupi surovo u sluaju prostitucije. Ti... ti. . .! Smitson pocrvene pa poblede. Potom se ispravi, mrko pogleda enu, i ree; Vi kurve uvek morate nekog da okrivite za svoje neobuzdane udnje, zle pute-ve. Bog zna da sam sledio Njegove staze. Okrenu se i ode, ali ena otra za njim i zamahnu zdelom. Ona polete; neko viknu; on se okrenu i sae. Zdela mu zamalo nije

90

okrznula teme. Smitson protra pored ene pre nego to je mogla doi sebi i hitro se izgubi u gomili. Na alost, primeti Rua, vrlo malo ih je moglo shvatiti ta se dogaa, jer ne znaju engleski. Gospodin Robert Smitson, kaza Barton. Ako se dobro seam, bio je vlasnik pamunih kombinata i eliana u Man-esteru. Bio je poznat po filantropiji i dobrim delima meu paganima. Umro 1870. otprilike, u osamdesetoj. I verovatno ubeen da e biti nagraen na nebesima, ree Lev Rua. Naravno, nikad mu nije palo na pamet da je mnogo puta bio ubica. Da on nije eksploatisao sirotinju, radio bi to neko drugi. Tim su se opravdanjem koristili mnogi kroz ljudsku istoriju, ree Lev. Uostalom, u tvom kraju su postojali industrijalci koji su se postarali da se nadnice i uslovi u njihovim fabrikama poboljaju. Robert Oven je bio jedan od njih, ako se ne varam.

10
Ne vidim mnogo smisla u pretresanju dogaaja iz prolosti, ree Frigit. Mislim da treba da uinimo neto u vezi sa naom sadanjom situacijom. Barton ustade. U pravu si, Jenk. Potrebni su nam krovovi nad glavama, alatke, i Bog zna ta jo. Ali, pre svega, mislim da treba da pogledamo gradove na poljanama i vidimo ta njihovi stanovnici rade. U tom trenu Alisa izbi kroz drvee na breuljku iznad njih. Frigit je prvi opazi. Prsnu u smeh. Poslednji krik enske mode Makazama bee isekla dugake vlati trave i isplela od njih dva odevna predmeta. Jedan je bio neka vrsta pona koji joj je pokrivao grudi, a drugi suknja, koja joj je dosezala do listova. Efekat je bio neobian, premda drugaiji nije ni mogla da oekuje. Nagoj joj gola glava jo nije oduzimala previe enstvenosti i lepote. Ali u zelenoj, glomaznoj, bezoblinoj odei, lice joj odjednom postade mukobanjasto i runo. Ostale ene sjatile su se oko nje i razgledale plet trave i travnati pojas koji joj je drao suknju. Grebe i vrlo je neudobno, ree Alisa. Ali je pristojno. To je sve to mogu da kaem o tome. Oito nisi mislila na ono to si rekla u vezi sa svojom ravnodunou na golotinju u zemlji gde su svi goli, ree Barton. Alisa pogleda ukoeno i hladno i ree, Oekujem da e svi ovo nositi. Svaki pristojan mukarac i ena, u stvari. Pretpostavljao sam da e gospoda Grondi pomoliti svoju runu glavu ovde, odvrati Barton. okantno je bilo nai se meu toliko nagih ljudi, ree Frigit. ak iako je nu-dizam na plaama i u privatnim kuama postao opta pojava u kasnim osamdesetim. Ali ubrzo su se svi navikli. Svi, izuzev beznadeno neurotinih, pretpostavljam. Barton se okrenuo i zapodeo priu s srugim enama. A ta je s vama, dame? Nameravate

li i vi da nosite ove rune, kripave stogove sena, zato to jedna od pripadnica vaeg pola iznenada odluuje da opet ima privatne udove? Moe li neto to je bilo tako javno, postati privatno? Loi, Tanja i Alisa nisu ga razumele, jer je govorio italijanski. Ponovio je na engleskom, zbog poslednje dve. Alisa pocrvene i ree: Moja je stvar ta nosim. Ako je nekom stalo da ide nag dok sam ja pristojno odevena, dobro. ..! Lodi nije razumela ni re, ali je shvatila ta se dogaa. Nasmejala se i okrenula. Ostale ene izgledale su kao da pokuavaju da pogode ta ona druga name-rava da uini. Runoa i neudobnost odee nisu bile sporne. Dok vi, enske, pokuavate da se odluite, ree Barton, bilo bi lepo da uzmete bambusova vedra i poete s nama na reku. Moemo se okupati, napuniti vedra vodom, izvideti situaciju na poljanama, i potom se vratiti. Moda emo uspeti da izgradimo nekoliko kua ili privremenih skolita, pre nego to padne no. Krenue niz brda, probijajui se kroz travu i nosei zdele, chert oruje, bambusova koplja i kofe. Nisu stigli daleko kada su sreli izvestan broj ljudi. Oigledno su mnogi stanovnici poljana bili odluili da se isele. Ne samo to, neki takode behu nali chert i napravili alatke i oruje.Nauili sUod nekog tehniku rada sa kamenom, mogue od drugih primiti-vaca u oblasti. Dosad Barton bee video samo dva primerka ne-homo sapiensa, a ti su bili s njim. Ali ma gde tehnika bila nauena, dobro su je primenili. Proli su pored dve poludovrene kolibe od bambusa. Bile su okrugle, jednosobne, i imale kupaste krovove prekirivene velikim trougaonim liem gvozdenog drvea i dugakim vlatima trave s breuljaka. Jedan ovek, uz pomo chert tesle i sekire, pravio je niski krevet od bambusa. Izuzimajui nekoliko prilino prostih koliba ili naherenih kueraka podignutih bez kamenih alatki na rubovima poljana, i nekolicine plivaa u reci, ravnica bee naputena. Tela od prethodne lude noi behu nestala. Vie niko nije obukao travnatu suknju, a mnogi su buljili u Ali-su ili se ak smejali i buno dobacivali opaske. Alisa je crvenela ali nije kanila da se otarasi odee. Meutim, sunce je postajalo toplije, i ona se eala ispod prsluka i suknje. Bila je to mera jaine nadraaja, kada se ona, odgojena po strpgim viktorijanskim standardima vie klase, javno eala. Ipak, kad stigoe na reku, spazie nekoliko hrpa materijala sabranog za travnata odela. Na obali su ih ostavili mukarac i ena, koji su se smejali, prskali i plivali u reci. Izvesno je da plaa nije ba podseala na one koje je znao. Ovo su bili isti oni ljudi koji su prihvatili naprave za kupanje, odela koja ih pokrivaju od glave do pete i sve druge umerene izume, kao apsolutno moralne i bitne za produenje pristojnog drutva njihovog. Ipak, samo jedan dan poto su se nali ovde, plivali su nagi. I to sa zadovoljstvom. Njihovo prihvatanje sopstvene nagos-ti, bilo je prouzrokovano delimino okom zbog uskrsnua. Osim toga, malo su ta mogli

91

promeniti prvog dana. A, bilo je tu i proimanja civilizovanih i divljih naroda, ili tropskih, takode civilizovanih, koji nisu bili osobito pogoeni golotinjom. On pozva enu koja je stajala do pojasa u vodi. Imala je neuglaeno lepukas-to lice i iskriave, plave oi. Ta je ena napala gospodina Roberta Smitsona, ree Lev Rua. ini mi se da joj je ime Vilfreda Alport. Barton ju je posmatrao radoznalo, i sa uvaavanjem njenog sjajnog poprsja. Doviknu joj: Kakva je voda? Vrlo prijatna, odgovori ona kroz smeh. On otkopa kai svoje zdele, odloi kontejner za koji je bio privren chert no i sekirica, I i ugazi u reku sa komandom zelenog sapuna. Voda kao da je bila deset stepeni ispod njegove telesne temperature. Sapunao se dok je zapode-vao razgovor sa Vilfredom. Ako je jo gajila ikakvu ozlojeenost prema Smit-sonu, nije je pokazivala. Naglasak joj je bio teki severnjaki, moda kamberlan-dski. Barton joj ree: uo sam o tvom malom sporu sa poslednjim velikim liceme-rom, baronetom. Treba da si srena sada, ipak. Ponovo si zdrava, mlada i lepa, i ne mora krvavo da zarauje hleb. Takode, moe iz ljubavi da radi ono to si morala da radi za pare. Nije vredelo okoliiti kod jedne fabrike devojke. Ne, zbog nje. Vilfreda mu uputi ukoen pogled, hladan kao bilo koji pogled Alise Hergrejvz. A sada, nisi li vraki drzak? Englez, zar ne? Ne mogu ti odrediti akcenat, londonski, rekla bih, sa primesom neeg inostranog. Blizu si, odgovori on smejui se. Uzgred, ja sam Riard Barton. Kako bi ti se dopalo da nam se pridrui? Uortaili smo se zbog odbrane i nameravamo da podignemo koju kuu ovog popodneva. Imamo samo na kameni kontejner gore u brdima. Vilfreda pogleda na Tau Cetana i Neandertalca. Oni spadaju u vau bandu, onda? ula sam za njih; kau da je udovite ovek sa zvezda koji nam se pridruio 2.000 godine posle Hrista, tako oni kau. Nee ti nauditi, ree Barton. Ni podljudski. A ta ti kae? Ja sam samo ena, ree ona. ta ja imam da pruim? ena sve moe da prui, odvrati Barton, cerei se. Neoekivano, ona prsnu u smeh. Do-tae mu grudi i ree. Zar ti nisi jedan pametni? U emu je stvar pa ne moe imati vlastitu devojku? Imao sam je, i izgubio, odgovori Barton. To nije bilo sasvim tano. Nije bio siguran ta Alisa namerava. Nerazumljivo mu je bilo zato je ostala u njegovoj grupi ako je toliko uasnuta i zgaena. Moda zato to vie voli poznato od nepoznatog zla. U tom trenu on sam je jedino oseao gaenje prema njenoj gluposti, ali nije eleo da ode. Ljubav koju je iskusio sino, mora da je bila podstak-nuta drogom, ali je jo bio pun njenog taloga. Zato je onda pitao ovu enu da im se pridrui? Moda da napravi Alisu ljubomornom. Moda da ima koga da obori na lea, ako ga Alisa veeras odbije. Moda... nije znao zato.

Alisa stajae na obali, gotovo dodirujui vodu nonim prstima. Obala je, na ovoj taki, bila svega in iznad vode. Niska trava nastavljala se sa poljane, da bi se pretvorila u vrstu zamrenu masu koja je pokrivala reno korito. Barton je oseao travu pod stopalima, gde god je mogao ugaziti. Bacio je sapun na obalu, otplivao etrdeset stopa i zaronio. Tu struja iznenada postade jaa, a dubina mnogo vea. Ronio je sve dublje, otvorenih oiju, dok svetlost nije oslabila i ui ga zabolele. Produio je, i potom prstima dotakao dno. I ono je bilo travnato. Kada je otplivao natrag, donde gde mu je voda dosezala do pojasa, vide da je Alisa svukla odeu. Bila je blizu obale, ali je uala, tako da joj je voda dopirala do grla. Sapunala je glavu i lice. On pozva Frigita-, Zato ne ue? uvam zdele, odgovori Frigit. Vrlo dobro! Barton tiho opsova. Trebalo je da on na to misli i postavi nekog za uvara. Nije, u stvari, bio dobar voa, ve sklon da pusti stvari da odu u propast, da im dozvoli da se raspadnu. Da pusti. Na Zemlji je bio ef mnogih ekspedicija, od kojih se nijedna nije isticala efikasnou ili jakom upravom. No, u toku krimskog rata, kada je bio voa Bitsonovih dobrovoljaca, obuavanje razuzdane turske konjice, baibozuka, vodio je sasvim dobro,

neuporedivo bolje od veine. Prema tome, nije trebalo sebe da prekoreva. Lev Rua izie iz vode i prede rukama preko svog mravog tela da strese kapi. Izie i Barton i sede pored njega. Alisa mu okrenu leda, da li namerno ili ne, nije bilo naina da ustanovi, naravno. Ne uivam samo u tome to sam ponovo mlad, ree Lev svojim teko ak-centovanim engleskim. Raduje me to opet imam ovu nogu. Potapa se po desnom kolenu. Izgubio sam je u saobraajnoj nesrei na auto-putu u Nju Dersiju, kad mi je bilo pedeset godina. Nasmeja se i ree; Bilo je ironije u takvoj situaciji, koju bi neki nazvali sudbinom. Behu me zarobili Arapi dve godine ranije, kada sam traio minerale u pustinji, u dravi Izrael, shvata... Misli Palestini? ree Barton. Jevreji su osnovali nezavisnu dravu 1948, ree Lev. Ti o tome, naravno, ne zna. Jednom u ti sve ispriati. Tako, bio sam zarobljen i muen od strane arapskih gerilaca. Neu u detalje; pozli mi kad se priseam. Ali pobegao sam te noi, premda ne pre nego sam dvojicu tresnuo po glavi kamenom i jo dvojicu pogodio iz puke. Ostali su umakli, i ja sam pobegao. Imao sam sree. Pokupila me je jedna vojna patrola. Meutim, dve godine kasnije, kada sam bio u Americi, vozei auto-putem, jedan kamion, veliki semi, i to u opisati kasnije,

92

presekao mi je put, preklopio se nadvoje, i ja sam se sudario s njim. Bio sam teko povreden i desna noga mi je amputirana ispod kolena. Ali poenta ove prie je u tome to je voza kamiona bio roen u Siriji. Tako, vidi, trebalo je da me Arapi uhvate, i jesu, premda me nisu ubili. Taj posao delo je naeg prijatelja sa planete Tau Ceti. Iako ne mogu rei da je i '.nio ita oveanstvu, izuzev to mu je ubrzao unitenje. Kako to misli? upita Barton. Milioni su umirali od gladi, ak je i Amerika bila na strogo racionisanoj dijeti, a zagaenost nae vode, zemlje i vazduha, ubijala je preostale milione. Naunici su tvrdili da e pola zaliha ki-seonika na Zemlji nestati za deset godina, jer je fitoplankton u okeanima on je obezbeivao pola zemaljskog kiseoni-ka, zna umirao. Okeani su bili zagaeni.
Okeani?* 1890, pa ti je teko da poveruje. Ali neki ljudi su predskazivali 1968. upravo ono to se dogodilo 2008.

Ne veruje? Dobro, ti si umro

godine. Verovao sam im, bio sam biohemiar. Ali vei deo populacije, naroito oni koji su raunali, narodne mase i politiari, odbijali su da veruju dok nije postalo suvie kasno. Mere su preduzimane kako se situacija pogoravala, ali su uvek bile preslabe i prekasne, i nisu ile naruku grupama koje bi izgubile novac, ako bi one bile efikasne. Ali to je duga, tuna pria, a ako smo kod izgradnje kua, najbolje je da ponemo odmah posle ruka. Alisa izie iz vode i obavi telo rukama. Sunce i povetarac zaas je osuie. Podie travnatu odeu, ali je ne obue. Vi-lfreda je zapitkivae o njoj. Alisa odgovori kako joj odea isuvie izaziva svrab, ali e je sauvati da je nosi nou, ako zahladni. Alisa je prema Vilfredi bila utiva, ali primetno uzdrana. Sluajno je ula vei deo razgovora i znala je da je Vilfreda bila fabrika devojka koja je postala prostitutka, a potom umrla od sifilisa. Ili je bar Vilfreda mislila da ju je bolest ubila. Nije upamtila umiranje. Bez sumnje, kao to je veselo rekla, prethodno je bila izgubila pamet. Alisa, uvi ovo, jo se vie udalji. Barton se smeio, pitajui se ta bi radila da zna da je i on patio od iste bolesti, koju je dobio od jedne robinje u Kairu kada je, preruen u muslimana putovao u Meku 1853. godine. Bio je leen i um mu nije fiziki oboleo, premda je imao estoke mentalne patnje. Ali stvar je bila u tome da je uskrsnuem svakome dato svee, mlado i

neobolelo telo, i prolost jedne osobe na Zemlji ne treba da odreuje odnos druge osobe prema njoj. Ne treba nije ne, meutim, ne bi trebalo. On stvarno nije mogao da okrivi Alisu Hergrejvz. Ona je bila proizvod svog drutva kao sve ene, bila je ono to su mukarci od nje napravili i imala je snagu karaktera i elastinost miljenja da se izdigne iznad pojedinih predrasuda svog vremena i svoje klase. Dovoljno dobro se bila prilagodila nagosti, i nije bila otvoreno odbojna ili prezriva prema devojci. Uradila je sa Bartonom neto to je bilo protiv principa ivota u otvorenoj i prikrivenoj indoktrinaciji. A to se dogodilo u noi, prvog dana njenog ivota posle smrti, kada je trebalo da je na kolenima, zapevajui bosannas zato to je greila, i obeavajui da vie nee greiti onoliko dugo dok ne bude stavljena na pakleni oganj. Kako su koraali preko poljane, razmiljao je o njoj, okreui, s vremena na vreme, glavu da je vidi. Ta glava bez kose inila je da joj lice izgleda mnogo starije, ali je bezdlakost uzrokovala detinji izgled ispod pupka. Svi su nosili ovu kontradiktornost, odrasli mukarac ili ena iznad vrata, malo dete ispod trbuha. Zaostade, dok se ne nae kraj nje. To uini da je i pored Frigita i Lodi. Pogled na Loi mogao bi mu doneti izvesnu dobit, ako njegov pokuaj da razgovara s Alisom propadne. Lodi je imala lepo zaobljenu zadnjicu, oblika kao dva jajeta. A njihala se jednako opinjavajue kao Alisa. On progovori tiho: Ako te je prola no toliko oalostila zato ostaje sa mnom? Njeno lepo lice se iskrivi i porune. Ja ne ostajem s tobom! Ja ostajem s grupom! Osim toga, razmiljala-sam o proloj noi, iako me boli. Moram biti pravedna. Ta gnusna guma sadravala je narkotik koji je uinio da se oboje ponaamo. . . kako jesmo. Bar znam da je ona kriva za moje ponaanje. A, ostavljam ti korist od sumnje. Znai, nema nade da e se ponoviti? Kako moe to pitati?! Naravno da ne! Kako se usuuje? Ne navaljujem, ree. Kako sam shvatio, uradila si neto to bi inae uradila, da te ne koe tvoje inhibicije. Te in-hibicije su dobre u izvesnim okolnostima, kao kad si zakonita supruga ove-ka koga voli u Engleskoj na Zemlji. Ali Zemlja vie ne postoji, ne da znamo. Ni Engleska. Ni englesko drutvo. Pa i

93

ako je ceo ljudski rod uskrsnut i rasut du reke i tada moda nikada vie nee vi-deti svog supruga. Nisi vie udata. Upamti... dok nas smrt ne prisvoji? Umrla si i, dakle, rastala se. Osim toga, nema udaje na nebesima.* Ti si bogohulnik, gospodine Barton. itala sam o tebi u novinama, a itala sam i neke od tvojih knjiga o Africi i Indiji, pa i onu o mormonima u Sjedinjenim Dravama. Takode sam sluala i prie, i u veinu teko mogla poverovati, jer su te predstavljale tako poronim. Reginald je bio vrlo ogoren kad je proitao tvoju Kasidu. Rekao je da tako prljavu ateistiku literaturu nije imao u svojoj kui, i sve je tvoje knjige bacio u pe. Ako sam ja tako poroan, a ti se ose-a kao posrnula ena, zato ne ode? Moram li sve ponoviti? Mogue je da u drugoj grupi bude ak neko gori. Zatim, kako si bio ljubazan da naglasi, ne prisiljava me. Svejedno, sigurna sam da ima nekakvo srce ispod tog cinikog i rugalakog dranja. Videla sam ti suze u oima dok si nosio uplakanu Gvenaf-ru. Otkrila si me, ree on smeei se. Vrlo dobro. Neka bude tako. Biu galantan, neu pokuavati da te zavedem ili da te ikako zlostavljam. Ali, kad me sledei put vidi da vaem gumu, bilo bi poeljno da se sakrije. U meuvremenu, dajem ti asnu re'; ne mora me se uopte plaiti, sve dok nisam pod uti-cajem gume. Ona stade, razrogaenih oiju. Planira da je opet vae? Sto da ne? Ona, neke ljude oito, preobraava u divlje ivotinje, ali ne i mene. Ne udim za njom, pa sumnjam da formira naviku. Uobiavao sam da puim opijum, s vremena na vreme, zna, i nisam se tome odao, pa pretpostavljam da nemam psiholoku slabost prema drogama. Shvatila sam da si vrlo esto bio tre-ten pijan, gospodine Barton. Ti i onaj odurni stvor, gospodin Svinburn. Ona uuta. Jedan ovek ju je zovnuo i, iako nije razumela italijanski, shvatila je njegov skaredni gest. Sva pocrvene, ali ustro pouri napred. Barton je prodorno posmatrao oveka. Bee to lepo graen, tamnoput mladi, velikog nosa, uvuene donje vilice i primaknutih oiju. Govor mu je bio kao u bolonjskih kriminalaca, a tamo je Barton proveo dosta vremena istraujui etrurske relikvije i Tgrobove. Iza njega bee jo deset mukaraca, uglavnom isto tako neprivlanih i bahatih kao njihov

voa, i pet ena. Bilo je oevidno da su hteli jo ena za svoju grupu. Takode je bilo oevidno da e hteti da otmu kameno oruje Barto-novoj grupi. Bili su naoruani samo svojim zdelama i bambusovim tapovima.

11
Barton je govorio otro i njegovi ljudi se primakoe. Kaz nije razumeo ni re, ali je odmah shvatio ta se dogaa. Zaostade da naini zatitnicu sa Bartonom. Njegov ivotinjski izgled i sekirica u ogromnoj aci malo obuzdae Bolonjce. Sledili su grupu, uz bune komentare i pretnje, ali se nisu suvie pribliavali. Meutim, kada stigoe u brda, voa bande izree komandu i oni napadoe. Mladi primaknutih oiju, viui i vitlajui zdelom na kaiu, jurnu na Barto-na. Barton odmeri zavitlaj cilindra i potom hitnu bambusovo koplje upravo kad je zdela luno odlazila. Kameni iljak zari se u ovekov trbuh i on pade na bok sa zabodenim kopljem. Podljudski je oborio vitlajui zdelu tapom koji mu ona izbi iz ruke. On priskoi, seivom se-kirice udari napadaa u teme i ovek pade okrvavljene lobanje. Mali Lev Rua pogodi jednog napadaa zdelom u bradu, a zatim pritra i skoi na njega. Gazio je po licu oveka, koji ustajae. Ovaj pade natrag; Rau se oslobodi i duboko mu zasee rame svojim chert noem. Covek, vritei, ustade i po-bee. Frigit se poneo bolje nego to je Barton oekivao, poto je pobledeo i poeo da se trese kada ih je banda prvi put izazvala. Zdela mu je bila privrena kaiem oko levog, a sekirica oko desnog zgloba. Jurnuo je na grupu i, pogoen u rame zdelom, iji je udar ublaio tako to ga je delimino blokirao svojom zdelom, pao na bok. Jedan ovek podie obema rukama bambusov tap da ga zari je u Frigita, ali se ovaj otkotrlja, podie zdelu i zatiti se od tapa. Potom se pri-die, udari oveka glavom i zanese ga natrag. Obojica se naoe na zemlji, Frigit odozgo, i njegova kamena sekira kresnu oveka dvaput u slepoonicu. Alisa bee hitnula svoju zdelu u lice jednom oveku, a zatim je pokuala da ga ubode vraki otrim vrhom svog koplja od bambusa. Loi mu otra sa strane i pogodi ga u glavu tapom tako jako, da je pao na kolena. Tua bee gotova za ezdeset sekundi. Ostali mukarci pobegli su sa svojim enama za petama. Vou, koji je jaukao, Barton okrenu na lea, i izvue svoje koplje iz rupe u njegovom stomaku. Vrh se ne bee

94

zabo dublje od pola ina. ovek se uspravi i, uhvativi se za ranu iz koje je liptala krv, otetura preko polja. Dvojica iz bande behu onesvee-nl, ali e verovatno preiveti. ovek kojeg je napao Frigit bee mrtav. Amerikanac je naizmenino crveneo i bledeo. Ali nije izgledao skruen ili zgaen. Ako mu je ieg bilo u izrazu, bee to ushienje. I olakanje. Rekao je: To je prvi ovek kog sam ikad ubio. Prvi! Sumnjam da e biti i poslednji, kae Barton. Osim ako ne bude prvi ubijen. Rua, gledajui le, ree: Mrtav ovek ovde isti je kao mrtav na Zemlji. Pitam se kuda odlaze ovi to su ubijeni u ivotu posle smrti? Ako budemo dovoljno dugo iveli, moda emo otkriti. Vas dve ste se vrlo dobro obraunale s njima. Alisa ree: Uinila sam to se moralo uiniti, i ode. Bila je bleda i tresla se. Loi, za razliku od nje, izgledae oraspo-loena. Stigli su do kamene zdele pola sata pre podneva. Stvari su se promenile. U njihovoj, sasvim maloj udolini, bilo je oko ezdeset ljudi, od kojih su mnogi radili na komadima chert-a. Jedan ovek drae se za okrvavljeno oko u koje mu je upalo pare kamena. Jo nekolicina imahu okrvavljena lica, ili se drahu za stuene prste. Barton se oneraspoloio, ali nije mogao nita da uradi. Jedina nada za ponovno zadobijanje prostora mirnim povlaenjem, biia je da e oskudica vode oterati uljeze. Ta se nada brzo istopila. Jedna ena mu ree da na oko milju i po zapadno postoji mali slap. Pada sa vrha planine nagibom jednog kanjona u obliku strele, u veliku rupu samo dopola napunjenu. Konano, treba da se prolije, potee kroz bregove i razlije se po poljani. Ako nije, naravno, kamen u podnoju planine survan dole da naini kanal za bujicu. Ili, ako ne nainimo vodovodne cevi od velikog bambusa, ree Frigit. Stavie zdele na stenu. Svako paljivo osmotri svoje pravo mesto, pa priekae. Nameravali su da se pokrenu kad zdele budu pune. Lokacija na pola puta izmeu vodopada i kamene zdele bila bi povoljna, a moda ne bi bili u tolikoj guvi. Plavi plamen sunu iz kamena, upravo kad je sunce dostizalo zenit. Ovog puta zdele donese antipasto salatu, italijanski crni hleb sa belim lukom i otopljenim puterom, pagete

i ufte, punu au su-vog crnog vina, groe, jo kristala kafe, deset cigareta, jednu cigaretu marihuane, jedan cigar, jo toalet-papira, komad sapuna i etiri okoladna krema. Neki su se alili da ne vole italijansku hranu, ali niko ne odbi da jede. Grupa, puei cigarete, hodae du podnoja planine ka slapu. On bee na kraju trougaonog kanjona, gde je izves-tan broj mukaraca i ena podigao logor oko jame. Voda je bila ledeno hladna. Po ispiranju zdela, suenju, i ponovnom punjenju vedara, krenue nazad, u pravcu
kamenog kontejnera. Posle pola milje, izabrae breuljak pokriven borovima, izuzev na vrhu, gde je raslo veliko gvozdeno drvo. Tu bee i mnogo bambusa svih veliina. Pod upravom Kaza i Frigi-ta, koji su iveli nekoliko godina u Maleziji, posekli su bambus i podigli kolibe. Bile su to krune graevine, sa jednim vratima, i prozorom nasuprot njima, i sa kupasto uzdignutim krovom. Radili su brzo, ne marei za finese, pa je do veere sve, osim krovova, bilo gotovo. Frigit i Monat behu odabrani da ostanu kao straari dok ostali odnesu zdele do kamena. Onde zatekoe oko trista ljudi kako grade prislonjene kue i kolibe. Barton je ovo oekivao. Veinom ljudi nisu eleli da svakodnevno, triput na dan, hodaju pola milje, zbog hrane. Vie im je odgovaralo da se sjate oko kamenog kontejnera. Kolibe ovde behu nasumice uglavljene i blie nego to je to bilo potrebno. Jo uvek je postojao problem svee vode, a to je bio razlog to se on iznenadio zbog tolikog mnotva ovde. Ali jedan lepukasti Slovenac ga je obaves-tio da je ovog popodneva nedaleko pronaen izvor vode. Voda izvire iz jedne peine, gotovo pod pravim uglom u odnosu na stenu. Barton je istraivao. Voda je izbijala iz peine i slivala se niz greben, u jedan basen, oko pedeset stopa irok i osam dubok. Pitao se je li ovo naknadno delo onog koji je stvorio ovo mesto. Vrati se upravo kad je plavi plamen sunuo. Kaz najednom zastade radi nude. Nije se pobrinuo da se udalji; Lodi se kiko-tala; Tanja pocrvene; Italijanke behu navikle da gledaju mukarce prislonjene uz zgrade, gde god im se javi potreba; Vilfreda je bila na sve navikla; Alisa ga je, neoekivano, ignorisala, kao psa. Moda to objanjava njen stav. Za nju, Kaz nije bio ovek i od njega se nije moglo oekivati da dela onako kako se od ljudi oekuje. Nije bilo razloga da Kaza zbog ovog prekori odmah, posebno ako ovaj ne razume njegov jezik. Ali morae da upotrebi jezik znakova, kad Kaz to bude ponovio dok oni sede okolo i jedu. Svako je morao da zna za izvesne granice, i sve to bi uznemirilo druge dok jedu, treba da je zabranjeno. I to, miljae, ukljuujui i svae u vreme obeda. Istini za volju, morao bi da prizna da je u ivotu i sam uestvovao u veim sporovima nego to su arke za veerom. Kad proe mimo njega, on potapa Kaza po lobanji, koja je imala oblik vek-ne hleba. Kaz ga je gledao i Barton mu prodrmusa glavu, pokazujui da e shvatiti zato kad naui

95

engleski. Ali zanemari svoju nameru i zastade, trljajui sopstveno teme. Uistinu, bee obraslo veoma nenim maljama. Opipa lice, koje bee glatko kao i obino. Ali pazuha mu behu maljava. Predeo oko polnih organa bio je, meutim, gladak. Mora da to sporije raste nego kosa, miljae. Ree ostalima, i oni osmotrie sebe i jedno drugo. Bilo je tano. Dlake su im se vraale, bar po glavi i ispod pazuha. Kaz je bio izuzetak. Malje su mu se pojavile po elom telu, izuzev po licu. Otkrie ih ushiti. Smejui se i alei, odoe u podnoje planine u senku. Skre-nue na istok i pregazie travu etiri brega, pre nego to krenue uz kosinu brda koje su poeli da smatraju svojom kuom. Na pola puta zastadoe nemi. Frigit i Monat im se nisu odazivali. Poto im je rekao da se raire i produe polako, Barton ih povede uz breg. Kolibe su bile naputene, a nekoliko manjih porueno i izgaeno. Barton se sledi, kao da je osetio hladan vetar. Tiina, oteene kolibe, i potpuno odsustvo one dvojice, behu rav znak. Nedugo potom zaue uzvik i okrenue se da pogledaju niz breg. elave glave Monata i Frigita izbie iz trave, a zatim oni krenue uz breg. Monat izgledae ozbiljan, ali se Amerikanac smeio. Imao je masnicu preko obraza, a zglobovi obeju ruku behu mu porezani i krvavi. Upravo smo oterali etiri mukarca i tri ene koji su hteli da nam otmu kolibe, ree. Kazao sam im da mogu da naine sopstvene i da ete se vi odmah vratiti i ubiti boga u njima, ako ne odustanu. Razumeli su me dobro, govore engleski. Oni su uskrsnuli kod kamene zdele milju severno od nae, du reke. Veinom su tamo bili Trani iz tvog doba, ali najvie deset, behu ikaani, umrli oko 1985. Distribucija pokojnika bez sumnje je komina, zar ne? Po principu sluajnog izbora, rekao bih. No, kazao sam im da, to ree Mark Tven, avo je rekao: 'Vi, ikaani, mislite da ste najbolji ljudi ovde, a u stvari ste samo najbrojniji'. To nije prolo najbolje. Izgledalo je da oekuju da u sa njima cile-mile, zato to sam Amerikanac. Jedna od ena mi se ponudila, ukoliko preem na njihovu stranu i pomognem im da prisvoje kolibe. Ona je ivela sa dvojicom mukaraca. Odbio sam. Rekli su da e zauzeti kolibe svakako, ako budu morali, i preko mene mrtvog. Ali bili su hrabri na recima. Monat ih ve pogledom bee uplaio. Uz to, mi smo imali kameno oruje i koplja. Jo ih je njihov voda podsticao da nas napadnu, kad sam se netremice zagledao u jednog od njih. Glava mu je bila elava, nije imao onu svoju gustu, pravu, crnu kosu Bilo mu je oko trideset pet godina kad sam ga upoznao, i nosio je onda debelo uokvirene naoare, a nisam ga video pedeset etiri godine. Ali pridoh i zagledah mu se u lice, koje se cerilo ba kao to pamtim, kao u poslovinog smrdljivca, i rekoh, 'Lem Lem arko! To je Lem arko, zar ne?' Oi mu se onda otvorie. Isceri se jo vie i uze mi ruku, moju ruku, nakon svega to mi je uinio, i uzviknu, kao da smo davno izgubljena braa, 'To je, to je! Pit Frigit! Gospode, Pit Frigit!'

Bilo mi je gotovo drago to ga vidim a i on je kazao da mu je drago to vidi mene. Ali potom rekoh sebi: 'Ovo je lupe, izdava koji ti je na prevaru uzeo 4.000 dolara kada si upravo poinjao kao pisac i upropastio ti karijeru za dugo. Ovo je prljavi, jeftini trgovac koji je tebi i, najmanje etvorici drugih pisaca, uzeo na prevaru dosta para, a potom objavio bankrotstvo i odmaglio. Zatim je nasle-dio mnogo novca od jednog ujaka i zaista iveo vrlo dobro, dokazujui, na ovaj nain, da je zloin platio. To je ovek kojeg nisi zaboravio, ne samo zbog onog to je uinio tebi i drugima, nego zbog tako mnogo pokvarenih izdavaa na koje si posle naleteo.' Rarton se nasmei i kaza: Rekao sam jednom da svetenici, politiari i izdavai nikada nee prei vrata raja. Mada, nisam bio u pravu, ako je ovo raj. Jest, znam, ree Frigit. Nikada nisam zaboravio da si to rekao. No, nema veze, potisnuo sam prirodnu radost zbog vienja poznatog lica i kazao, 'arko. ..' S imenom poput toga, postigao je da mu veruje? ree Alisa. Objasnio mi je da je to eko ime koje znai dostojan poverenja. Bila je to la, kao i sve to mi je rekao. Bio sam gotovo uveren da Monat i ja treba da ih pustimo. Mi bismo se povukli, a onda, kad se vi vratite od kamene zdele, isterali bismo ih. Tako bi bilo najpametnije. Ali, kad sam poznao arka, poludeo sam. Rekao sam, cerei se; Au, stvarno je divno videti tvoje lice nakon svih tih godina. Naroito ovde, gde nema policije ni sudova!' I pogodih ga tano u nos! On se opruzi na leda, a iz nosa mu potee krv. Monat i ja navalismo na ostale. Ja ut-nuh jednog, a drugi me potom pogodi zdelom u obraz. Dobro me je udario, ali Monat onesvesti jednog krajem svog koplja i polomi rebra drugom; mrav je, ali vraki brz i ta sve ne zna o samood-brani ili napadu. arko bee ustao i ja zamahnuh drugom pesnicom, ali mu samo oeah vilicu. Vie me je zbog toga zabolela pesnica, nego njega vilica. On se okrenu i dade u beg, a ja za njim. I ostali pobegoe, pred Monatom koji ih je udarao kopljem. Ja sam gonio arka do sledeeg brega. Stigoh ga na nizbrdici i udarih pesnicom, ali dobro. Puzao je, molei za milost, koju sam mu dao nogom u zadnjicu, pa se okretao, jauui celim putem niz padinu. Frigit jo bee primetno uzbuen, ali zadovoljan. U jednom momentu sam se uplaio da u popustiti, ree. Najzad, sve je to bilo tako davno i u drugom svetu, a moda smo ovde da oprostimo naim neprijateljima i pojedinim prijateljima i da nam bude oproteno. Ali, s druge strane, mislio sam, moda smo ovde da bismo mogli vratiti bar malo onog to smo morali uzeti na Zemlji. ta kae na to, Lev? Da li bi eleo priliku da okrene Hitlera na vatri? Na vrlo laganoj vatri? Ne bih rekao da moe uporeivati jednog nepotenog izdavaa sa Hitle-rom, odgovori Rau. Ne, ne bih eleo da ga okrenem na vatri. Moda da ga morim smrtnom glau, ili da ga hranim taman dovoljno da opstaje. No, ne bih to uradio. ta bi se time dobilo? Bi li to uinilo da on promeni svoje miljenje ma o emu,

96

da li bi onda verovao da su Jevreji ljudska bia? Ne, nita mu ne bih uinio da je u mojoj moi, izuzev to bih ga ubio da ne moe nauditi drugima. Ali nisam tako siguran da bi ubijanje znailo da e ostati mrtav. Ne ovde. Ti si pravi hrianin, ree Frigit sme-ei se. Mislio sam da si mi prijatelj! odvrati Rua.

12
Ovo je drugi put da je Barton uo ime Hitler. Hteo je da dozna sve o njemu, ali su u tom trenu svi morali da prekinu razgovor, kako bi zavrili krovove na kolibama. Prionue na posao, sekui jo trave makazicama koje su nali u svojim zdelama, ili se penjui na gvozdeno drvee i otkidajui trougaono zeleno, skerletom protkano lie. Mnogo je trebalo da krovovi budu onakvi kakve su eleli. Barton miljae da potrai profesionalnog majstora i naui kako se to zbilja radi. Kreveti e, zasad, morati da budu hrpe lia, preko kojih e doi me-kanije lie sa gvozdenog drvea. Pokrivai bi bili druge hrpe istog lia. Hvala Bogu, ili kome god, da ovde nema insekata, ree Barton. On podie solju od sivog metala u kojoj jo behu dve unce najboljeg viskija koji je ikad probao. U zdravlje bilo koga. Da nas je oiveo na jednoj savrenoj kopiji Zemlje, morali bismo deliti postelju sa deset hiljada vrsta ujedajuih, grebuih, ubadajuih, struuih, golicajuih, krvopijuih gamadi. Ispie i posedee oko vatre neko vreme, puei i priajui. Senka potamne, nebo izgubi plavetnilo, a gigantske zvez-de i velike sevalice, koje su, u nejasnom naziranju, malo pre sutona, liile na sablasti, zasvetlee punim sjajem. Nebo je uistinu bilo obliveno sjajem slave. Kao Sime ilustracija, ree Frigit. Barton nije znao ta je Sime. Pola konverzacije sa nepripadnicima devetnaestog veka sastojalo se od njihovog objanjavanja svojih odnosa, i njegovog objanjavanja svog. Barton ustade, ode s druge strane vatre i unu uz Alisu. Ona se upravo bee vratila iz kolibe u koju je odnela devoji-cu Gvenafru u krevet. Barton prui gumeni tapi Alisi i ree: Upravo sam savakao pola. Da li bi elela drugu polovinu? Ona ga pogleda bezizrazno i ree: Ne, hvala. Imamo osam koliba, kaza on, i nema dileme ko sa kim deli koju, izuzev to se tie Vilfrede, tebe i mene. Ne mislim da ima ikakve dileme s tim u vezi, ree ona. Onda, spava s Gvenafrom? Bila je licem okrenuta od njega. On je uao nekoliko sekundi, a zatim ustao, vratio se na drugu stranu i seo kraj Vilfrede. Moe da se udalji, gospodine Riar-de ree ona. Usna joj bee izvijena. Umrla dabogda, ako volim da sam rezerva. Mogao si da je ne pita na moje oi. Imam i ja malo ponosa.

On zauta za tenutak. Prvo mu dode da je napadne jetkom uvredom. Ali bila je u pravu. Premalo ju je potovao. ak iako je bila kurva, imala je pravo da bude tretirana kao ljudsko bie. Naroito otkad je naglasila da ju je glad odvela u prostituciju, iako je on bio skeptian u odnosu na to. Previe prostitutki moralo je da opravda svoje zanimanje; previe ih jejmalo opravdavajue fantazije u vezi sa svojim ulaskom u posao. Ipak, njen bes na Smitsona i ponaanje prema njemu, pokazali su da je bila iskrena. On ustade i ree: Nisam hteo da te uvredim. Jesi li zaljubljen u nju? upita Vilfreda, gledajui ga. Samo sam jednoj eni rekao da je volim, odgovori on. Svojoj? Ne. Devojci koja je umrla pre nego sam mogao njome da se oenim. A koliko si dugo bio oenjen? Dvadeset devet godina, iako to nije tvoja stvar. Svata! Toliko vremena, a nikad joj nijednom nisi rekao da je voli! Nije bilo neophodno, odgovori on i ode. Kolibu koju je odabrao, behu zauzeli Monat i Kaz. Kaz je hrkao; Monat je leao nalaken i puio cigaretu od marihuane. Vie je voleo nju nego duvan, jer je imala ukus na koji je bio navikao. Svejedno, imao je malu korist od toga. S druge strane, ona bi mu katkad uzrokovala kratke, ali ivopisne vizije. Barton bee odluio da sauva ostatak gume snova, kako ju je zvao. Pripali cigaretu, znajui da e marihuana, verovatno, pojaati njegov bes i razoaranje Pitao je Monata o njegovom zaviaju, Gurku. Bio je jako zainteresovan, ali marihuana ga je zavela i on je otplovio, dok je Cetanov glas postajao sve slabiji. .. .sada pokrijte oi, momci!' ree Gil-kris svojim upadljivim kotskim govorom. Riard pogleda Edvarda-, Edvard se nasmei i stavi ruke preko oiju, ali je sigurno virio kroz prste. Riard metnu svoje ruke preko oiju i nastavi da stoji na vrhovima prstiju. Iako su se on i njegov brat popeli na kutije, morali su dp se istegnu da bi videli preko glava odraslih pred sobom. Glava ene ve je bila na panju; njena duga smea kosa pala joj je preko lica. eleo je da joj moe videti izraz, dok zuri dole u korpu koja je eka, ili, pre, eka njenu glavu. Ne virite sada, momci!' ponovi Gilkris. ulo se udaranje doboa, usamljen povik i, poto se seivo sjurilo, jednoduan uzvik gomile, uz pokoji vrisak i jecaj, i glava pade. Iz vrata je ikljala krv koja nikada nee stati. Liptala je i liptala, preko gomile i, iako je on bio najmanje pedeset jardi udaljen, krv mu se uli u ruke i iscuri izmeu prstiju i preko lica, napuni vi mu oi i zaslepivi ga i ostavivi mu usta lepljiva i slana. On vrisnu... Probudi se, Dik! govorio je Monat. Drmao je Bartonovo rame. Probudi se! Mora da te je muio komar! Barton se, jecajui i drhtei, uspravi. Protrlja ruke, a zatim opipa lice. Bee mokro. Ali od znoja, a ne od krvi. Sanjao sam, ree. Bilo mi je est godina i

97

bio sam u gradu Turu, u Francuskoj, gde smo tada iveli. Moj privatni uitelj, Don Gilkris, odveo je mene i mog brata Edvarda da vidimo pogubljenje ene koja je otrjovala svoju porodicu. To je uivanje, rekao je Gilkris. Bio sam uzbuen i virio sam kroz prste kada nam je rekao da ne gledamo poslednje trenutke pred padanje seiva giljotine. Ali ja jesam; morao sam. Se-am se male nelagode u stomaku, ali to je bio jedini efekat koji je jeziva scena imala na mene. Izgledalo je kao da sam bio drugde dok sam to gledao; kao da sam video celu stvar kroz debelo staklo, kao da je bilo nestvarno. Ili sam ja bio nestvaran. Sve u svemu, stvarno nisam bio uasnut. Monat pripali jo jednu marihuanu. Bee dovoljno svetlosti, da ga je Barton mogao videti kako vrti glavom. Kakav divljak. Moe misliti, ne samo da ubija zloince, see im glave. Javno! Jo i dozvoli deci da to gledaju! U Engleskoj su bili neto humaniji, ree Barton. Veali su kriminalce! Sigurno su Francuzi hteli da priute narodu da bude potpuno svestan da oni prolivaju krv svojih kriminalaca, ree Monat. Njihove su ruke bile krvave. Ali, oito, ovaj aspekt nije nikome padao na pamet. Bar ne svesno. Tako sada, posle koliko godina ezdeset tri? ti popui malo marihuane i ponovo doivi incident za koji si uvek verovao da ti nije naneo tetu. Ali ovog se puta trgne uasnut. Vritao si kao prestraeno dete. Reagovao si kako je trebalo da reaguje kad si bio deak. Ja bih rekao da je marihuana otkopala izvesne duboke naslage represije i razotkrila uas koji je u tebi bio pokopan ezdeset tri godine. Moda, ree Barton. Uuta. Sevnu munja i udari grom u daljini. Ubrzo se zau zvuk obruavanja kapi koje poee da dobuju po krovu. Kiilo je, otprilike, u isto vreme kao i sino, oko tri ujutru, rekao bi. I ove, druge noi, padala je kia u isto vreme. Pljusak se pojaa, ali je krov bio vrsto nabijen i ne propusti ni kap. Malo je vode, meutim, prolo ispod stranjeg zida, koji je bio na uzbrdici. Razlila se po podu, ali ih nije skvasila, jer su se trava i lie pod njima zbili u, oko deset centimetara debelu podlogu". Barton je razgovarao sa Monatom dok kia nije, otprilike za pola sata, prestala. Monat je zaspao; Kaz se nije ni budio. Barton pokua da se vrati u krevet, ali nije mogao da zaspi. Nikada se nije oseao toliko usamljenim, i bojao se da se komar moe ponoviti. Ubrzo izie iz kolibe i uputi se ka onoj koju Vilfreda bee Odabrala. Pre nego to ude, oseti miris dttvana. Vrh njene cigarete sijao je u mraku. Ona je bila tamna figura koja uspravno sedi na gomili trave i lia. Zdravo, ree. Nadala sam ti se. To je instinkt za linu svojinu, ree Barton. Sumnjam da je to instinkt u oveku, kaza Frigit. Neki ljudi su ezdesetih to jest hiljadu devetsto ezdesetih godina pokuali da dokau da ovek pose-duje instinkt koji su zvali teritorijalnim imperativom. Ali... Dopada mi se ta formulacija. Lepo zvui, prekide ga Barton. Znao sam da e ti se svideti, ree Frigit. Ali Erdri i ostali pokuali su da dokau, ne

samo da ovek ima instinkt da trai izvesnu oblast na Zemlji kao svoju vlastitu, ve i da potie od majmuna-ubi-ce. I nagon da ubije jo je velik u njegovom nasledu od majmuna-ubice. To objanjava nacionalne granice, oba patriotizma, nacionalni i lokal, kapitalizam, rat, ubistvo, zloin, i tako dalje. Ali druga kola miljenja, ili temperamentnog naginjanja, tvrdila je da su sve ovo rezultati kulture, kulturnog kontinuiteta drutava posveenih od najdavnijih vremena u plemenska neprijateljstva, rat, ubistvo, zloin, i tako dalje. Promeni kulturu, i majmun-ubica je nestao. Nestao, zato to nikada nije ni bio tamo, poput oveuljka na stepenitu. Ubica je drutvo, i drutvo odgoji nove ubice iz svake serije novoroenadi. Ali postoje pojedina drutva sastavljena od preobrazova-nih, to je istina, ali jo drutva, koja ne odgajaju ubice. I ona su dokaz da ovek ne vodi poreklo od majmunaubice. Ili je trebalo da kaem, on moda vodi poreklo od majmuna, ali vie ne nosi gene ubice, kao to ne nosi ni gene za maljavu kou, ili krupne kosti, ili lobanju kapaciteta svega 650 kubnih centimetara. Sve je to veoma zanimljivo, ree Barton. Dublje emo zaci u teoriju drugi put. Dozvoli mi, ipak, da ti ukazem na to da gotovo svaki lan uskrsnutog ove-anstva potie iz kulture koja je podsti-cala rat, i ubistvo, i zloin, i silovanje, i pljaku, i ludilo. To su ovi ljudi meu kojima ivimo i sa kojima moramo da radimo. Moda e se jednog dana iznedriti nova generacija. Ne znam. Prerano je o tome govoriti, ako smo tu svega sedam dana. Ali, dopadalo nam se to ili ne, mi smo u svetu naseljenom biima koja vrlo esto delaju kao da su bila majmu-ni-ubice. U meuvremenu, vratimo se naem modelu. Sedeli su na bambusovim hoklicama pred Bartonovom kolibom. Na bambusovom stoiu pred njima stajao je model amca nainjen od bora i bambusa. Imao je dvostruki trup, povrh toga, platformu sa niskom ogradom u sredini. Bee tu jedan jarbol, vrlo visok, sa uzdunim trougaonim jedrom i blago uzdignut most sa kormilom. Barton i Frigit upotrebili su chert noeve i otricu ma-kaza da izreu model katamarana. Barton je amcu, kad bude gotov, namenio ime Hadija. Ii e na hadiluk, iako mu cilj nije Meka. Nameravao je da jedri uzvodno Rekom, dokle amac izdri. (Zasad, reka je postala Reka). Njih dvojica govorahu o teritorijalnom imperativu zbog izvesnih, nasluenih tekoa u izgradnji amca. Dosad je ova oblast bila i naseljena. Ljudi su ogradili svoja imanja i podigli kue, ili jo radili na njima. Protezale su se celim putem, od potleua do, uslovno reeno, grandioznih graevina, koje e biti nainjene od bambusovih cepanica i kamena i imae etiri sobe, na dva sprata. Veinom behu u blizini kamenih zdela du Reke i u podnoju planine. Bartonov pregled, dovren dva dana ranije, okonan je procenom od oko 260, do 261 stanovnika po kvadratnoj milji. Na svaku kvadratnu milju ravne povrine poljane s obe strane Reke, dolazilo je priblino 2,4 kvadratne milje bregova. Ali bregovi su bili tako visoki i neravni, da je njihovo stvarno

98

prebivalite iznosilo oko devet kvadratnih milja. U tri rejona koja je prouavao, otkrio je da je otprilike jedna treina izgradila domove uz kamene zdele porek Reke, a druga treina oko zdele u unutranjosti. Dvesta ezdeset jedna osoba po kvadratnoj milji deluje kao velika populacija, ali brda su bila gusto obrasla drveem i topografski uvojita, da se mala grupa koja tu ivi mogla oseati izolovanom. A na poljani retko bee guve, izuzev u vreme obeda, jer su ljudi odavde bili u umama ili ribarili du obale Reke. Mnogi su radili na unovima ili bambusovim amcima sa eljom da love ribu u sredini Reke. Ili, kao Barton, da idu u istraivanje. Biljke bambusa behu iezle, premda je bilo oito da e ubrzo biti nadomete-ne. Bambus fenomenalno raste. Barton je ocenio da biljka visoka pedeset stopa moe porasti, od nicanja do sazrevanja, za deset dana. Njegova druina marljivo je radila i posekla onoliko koliko su mislili da im treba za amac. Ali eleli su i da se zatite od lopova, pa su upotrebili jo drveta da podignu, visoku ogradu. Ovo je zavravano istog dana kad je i model upotpunjen. Nevolja je bila to e morati da grade amac na poljani. Nikada ga nee moi proneti izmeu drvea i niz neravna brda, ako ga tu izgrade. Da, ali ako se iselimo i osnujemo novu bazu, uleteemo u opoziciju, Frigit je rekao. Ovde nema kvadratnog ina mede obrasle visokom travom da neko na nju ne polae pravo. A, kako je to tako, ti mora nezakonito da stupi na neije imanje da bi se domogao poljane. Dosad, dodue, niko nije pokuao da digne nos zbog svojih imovinskih prava, ali se to jednog dana moe promeniti. A ako gradi amac blizu visoke travnate mee, moe ga bez problema izneti iz ume i izmeu koliba. Ali morao bi da postavlja strau danonono, inae e ti sve biti ukradeno. Ili uniteno. Zna ove varvare. On je upuivao na kolibe sruene u odsustvu njihovih vlasnika i na prljanje malih ribnjaka ispod vodopada i izvora. Takode je mislio na krajnje nehigijenske navike mnogih uokolo. Nisu koristili male poljske nunike to su ih izgradili razliiti ljudi za optu upotrebu. Podii emo nove kue i gradilite za amac, toliko blizu mee, koliko uspemo, ree Barton. Onda emo oboriti svako drvo koje nam se nade na putu i probiti se pored svakog ko nam ospori pravo na put. Alisa bee sila do nekih ljudi, koji su imali kolibe na medi izmeu poljane i bregova, i navodila ih je na zamenu. Nikom ne bee rekla ta namerava. Poznavala je tri para koji nisu bili zadovoljni svojom lokacijom, zbog nedostatka privatnosti. Ovi nainie sporazum i prese-lie se u kolibe Bartonove druine, dvanaestog dana po Uskrsnuu, u etvrtak. Prema optoj saglasnosti na skupu, ne-delja, prvi dan proglaena je Danom Uskrsnua. Rua ree da bi vie voleo da je prvi dan nazvan subotom, ili, jo bolje, samo Prvi dan. Ali bio je u zoni preteno hrianskoj ili bivoj hrianskoj (mada, jednom hrianin, uvek hrianin) pa e se sloiti sa ostalima. Rua je imao bambusov tap pomou kog je brojao dane

zarezavi ga svakog jutra. tap je bio zaboden u zemlju ispred njegove kolibe. Premetanje grade za amac stajalo ih je etiri dana napornog rada. Dotle su italijanski parovi shvatili da su siti tekog rada. Najzad, zato ii amcem drugde, kad je svako mesto verovatno jednako? Oni su oito oivljeni da bi mogli da uivaju. Inae, emu alkohol, cigarete, marihuana, guma snova i na-gost? Otili su, a da ih na rastanku niko nije krivo gledao. ak im je prireena oprotajna zabava. Sledeeg dana, dvadesetog, godine prve, P.U, dva dogaaja su se zbila, od kojih je jedan resio jednu zagonetku, a drugi postavio drugu, premda to nije bilo tako vano. Grupa je pola preko poljane nanie, ka kamenoj zdeli. Zatekoe dva nova oveka u blizini zdele, obojicu usnule. Lako su se probudili, ali izgledahu uznemireni i zbunjeni. Jedan bee visok tamne puti i govorae nepoznatim jezikom. Drugi je bio visok, naoit, miiav, sivih oiju i crne kose. Govor mu je bio nerazumljiv, dok Barton iznenada ne shvati da je govorio engleski. Bio je to kamber-lendski dijalekt engleskog, kojim se govorilo za vladavine kralja Edvarda I, katkad zvanog Dugonogi. Neko su Barton i Frigit bili ovladali zvukovima i nainili izvesne transpozicije, pa su mogli da kako-tako razgovaraju sa njima. Frigit je itao opseni renik ranog |srednjoengleskog, ali nikad nije naiao na veinu rei, ili izvesne gramatike postupke. Don de Grejstouk, roen je na plemikom imanju Grejstouk u Kamberlen-du. Pratio je Edvarda I u Francusku, kada je kralj napao Gaskonju. Tamo se istakao u ratovanju, ako mu je verovati. Kasnije je bio pozvan u Parlament kao baron Grejstouk, a potom opet otiao u gaskonjske ratove. Bio je u pratnji biskupa Antonija Bika, jerusalimskog patrijarha. U 28. i 29. godini Edvardove vladavine, borio se protiv kota. Umro je 1305, bez dece, ali je svoje plemiko imanje i baronstvo ostavio svom roaku Ralfu, sinu lorda Grimtorpa u Jorkiru. Bio je uskrsnut negde du Reke, meu devedeset odsto Engleza i kota iz ranog etrnaestog veka, i deset odsto drevnih Sibarita. Ljudi preko Reke bili su mea-vina Mongola iz vremena Kublaj-kana i nekog tamnoputog naroda iji identitet Grejstouk nije znao. Njegov opis odgovarao je severnoamerikim Indijancima. Devetnaestog dana posle Uskrsnua, divljaci preko Reke su napali. Oito su to uinili, ni iz kakvog drugog razloga, do to su poeleli dobru tuu, koju su i dobili. Oruje su preteno sainjavali tapovi i zdele, jer je bilo malo kamena u oblasti. Don od Grejstouka izbacio je iz stroja deset Mongola svojom zdelom, a zatim je dobio udarac u glavu kamenom, i ubod vatrom prekaljenog iljka bambusovog koplja. Probudio se, nag, samo sa svojom zdelom ili, jednom zdelom uz ovu kamenu. Drugi ovek ispriao je svoju priu pomou znakova i pantomime. Pecao je, kad mu je udicu trgnulo neto tako snano, da ga je gurnulo u vodu. Ispliva-vajui, udario je glavom o dno amca i utopio se. Pitanje ta se dogaa sa onima koji su ubijeni u ivotu posle smrti, dobilo je odgovor.

99

Zato nisu oivljeni u istom kraju u kom su umrli, bilo je novo pitanje. Drugi dogaaj bilo je otkazivanje zdela u isporuci podnevnog obroka. Umesto njega, u cilindre bee strpano est tkanina. Bile su raznih veliina i mnogih, razliitih boja, nijansi i ara. etiri, oito, behu izraena da se nose kao kiltovi. Mogli su biti privreni za telo magnetnim umecima u tofu. Dva behu od tanjeg, gotovo prozirnog materijala i, oevidno, behu raeni za prsluii, iako su mogli biti upotrebljeni i u druge svrhe. Mada materijal bee mekan i upijajui, izdravao je i najgrublje ophoenje i nije se mogao ei ni najotrijim chert ili bambusovim noem. Ljudstvo je kolek'tivno uzviknulo, ushieno pronalaenjem ovih pekira. Iako su mukarac i ena dosad bili navikli, ili bar podnosili nagost, vie estete, a manje prilagodljivi, nalazili su da je op-ti prizor ljudskih genitalija ruan ili ak oduran Sada su imali i kiltove, i grudnjake, i turbane. Poslednji e invpokrivati glave, dok im kosa ponovo ne poraste. Kasnije, turbani e postati obini eiri. Dlake su im se vraale svugde, izuzev po licu. Bartona je to srdilo. Uvek se ponosio svojim dugim brkovima i ravastom bradom; tvrdio je da mu njihovo odsustvo ini da se osea nagim, vie nego nedostatak pantalona. Vilfreda se nasmejala i rekla: Meni je drago da ih nema. Uvek sam mrzela dlakava muka lica. Poljubiti mukarca s bradom, bilo mi je kao da zarivam lice u buku provaljenog metalnog madraca.

13
Prolo je ezdeset dana. Odgurali su amac preko poljane na velikim bambusovim valjcima. Doao je dan porinua. Hadija je bio dugaak oko etrdeset stopa, a osnovni delovi su mu bili dva trupa od bambusa, sa otro izvuenim pramcima, spojena jednom platformom, kosnik sa nadimajuim jedrom i jedan jarbol, uzduno montiran, sa jedrima satkanim od bambusovih vlakana. Upravljalo se velikim borovim veslima, jer kormilo i upravlja nisu mogli da izrade. Njihov jedini materijal za uad bila je trava, iako nee proi dugo dok naprave kone konopce od utavljene koe i cre-va krupnijih riba. Za prednji deo palube bio je privezan un od izdubljenog drve-ta, koji je oblikovao Kaz, od borove klade. Pre nego su stigli da amac gurnu u vodu, Kaz im je priinio male tekoe. Dotad je govorio engleski vrlo isprekidano i ogranieno, sa psovkama na arapskom, baluiju, svahiliju i italijanskom, to ih je nauio od Bartona. Mora trebati... kako se to zove?... walah... ta to re... merda.... treba re, Barton-zia^... re... re... upita oveka tako dobro, Kabburganagruebemss... voda dobra... ne potopiti amac... naljutiti se... udaviti nas... pojesti nas. Prinoenje rtve? ree Barton. Hvala bogu, Barton-na^. rtvovanje. Presei grlo... staviti na amac... trljati to na drvo . . onda vodeni bog ne besan na nas...

Mi to ne radimo, ree Barton. Kaz se protivio, ali najzad pristade da ude u amac. Lice mu je bilo izdueno i izgledao je vrlo nervozan. Barton, da ga umiri, ree da ovo nije Zemlja. To je drugaiji svet, kako i sam moe videti, ako pogleda uokolo, naroito ka zvezdama. Bogovi ne ive u ovoj dolini. Kaz je sluao i osmehivao se. premda je jo uvek izgledalo kao da oekuje da e videti grozno zelenobrado lice i buljave riboli-ke oi Kabburganagruebemssa ako se pojavljuje iz dubine. Na poljani je tog jutra bila guva oko amca. Sjatio se svet sa udaljenosti od mnogo milja, jer je sve neuobiajeno bilo zabavno. Uzvikivali su, smejali se i alili. Iako je bilo podrugljivih komentara, svi su bili blagonakloni. Pre nego to je amac skotrljansa obale u Reku, Barton stade na most, neznatno uzdignutu platformu, i podie ruku, molei za tiinu. Romor gomile je zamro, i on progovori na italijanskom. Dobri ljudi, prijatelji, stanovnici doline obeane zemlje! Naputamo vas za koji trenutak . . . Ako se amac ne preturi! promrmlja Frigit. . . . I odlazimo uzvodno Rekom, protiv vetra i struje. Odabrali smo teku marutu, jer teko uvek donosi najkrupnije plodove, ako verujete u ono to su nam moralisti na zemlji kazali, a sada znate koliko im treba verovati! Smeh. Uz po koji mrk pogled tvrdokornih vernika. Na Zemlji, kao to neki od vas moda znaju, vodio sam jednom jednu ekspediciju u najdublju i najmraniju Afriku, da otkrijem gornji tok Nila. Nisam ga naao, iako sam bio blizu, i, na prevaru su mi izostale nagrade od strane gospodina Dona Haninga pika. Ako ga sretnem, na mom putu uzvodno, znau kako s njim da postupim . . . Blagi boe! ree Frigit. Bi li mu naredio da se ponovo ubije, uz kajanje i stid? . . . ali stvar je u tome da je ova Reka mnogo, mnogo vea od ikakvog Nila, koji je, kao to moda znate ili ne znate, bio najdua reka na Zemlji, uprkos ne-tanim tvrdnjama Amerikanaca da su to Amazon i Misuri-Misisipi kompleksi. Neki od vas su pitali zato kreemo ka odreditu za koje ne znamo koliko je udaljeno, niti da li uopte postoji. Rei u vam da mi razapinjemo jedra zato to Nepoznato postoji i mi emo ga uiniti Poznatim. To je sve. A ovde, nasuprot naem tunom i jadnom iskustvu na Zemlji, novac nije neophodan za opremanje, ili za nastavak putovanja. Kralj Ke je mrtav i dobro je to smo ga se otarasili. Ne moramo da popunjavamo stotine formulara i podnosimo stotine molbi, ni da preklinjemo za prijem kod uti-cajnih ljudi i sporednih birokrata, kako bismo dobili dozvolu za plovidbu Re-kom. Ovde nema nacionalnih granica . . . . . . dosad, ree Frigit. . . . ne trae se ni pasoi, ni podmiivanje inovnika. Jednostavno, izgradimo amac i, bez dozvole, isplovimo, pre-skoivi ono s vaim doputenjem, upueno bilo kom gnjavatoru visokom, srednjem, ili niskom. Slobodni smo, prvi put u istoriji oveka. Slobodni! Tako, kazaemo vam zbogom, a ja ne bih rekao do vienja jer . . . . . . vi nikada ne biste, mrmljae Frigit.

100

. . . jer emo se moda vratiti odsad za hiljadu godina. Pa, ja kaem zbogom, posada kae zbogom, i zahvaljujemo vam za pomo pri izgradnji amca i naem otiskivanju. Ovim predajem svoj poloaj konzula Njenog britanskog velianstva u Trstu, onom ko eli da ga primi, i proglaavam se slobodnim graaninom sveta Reke. Neu odavati potovanje nikome; dugovati odanostnikome; samo u sebi veran biti!

Po

nalogu muevnosti delaj, niotkoga, do od sebe sama ne oekuj pljesak; Najgospodskije ivi i mre ko sledi samodonete zakone*, recitovae Frigit. Barton pogleda Amerikanca, ali nije prekidao svoj govor. Frigit je citirao stihove iz Bartonove Kaside Hadi Abdu al-Jazdija. Nije mu bilo prvi put da govori citate iz Bartonove proze ili poezije. Pa, premda je Amerikanac na njega katkad delovao razdraujue, nije se mogao previe naljutiti na oveka koji mu se divio dovoljno da naui napamet njegove rei. Neto kasnije, kada su nekoliko mukaraca i ena gurnuli amac u Reku, a gomila ih bodrila usklicima, Frigit ga je opet citirao. Gledao je hiljade mladih, le-pih ljudi kraj vode, njihovu kou potam-nelu od sunca, njihove kiltove, prsluie i turbane, kako, ivopisni, lepraju na vetru, i rekao, *Oh! krasan dan sa zrakama, iv lahor, i razdragan grad. Videh na obali Reke da igra, kad beh mlad, kad beh mlad.' amac je kliznuo i vetar i struja mu okrenue pramac nizvodno, ali Barton izdade nareenje, pa jedra behu podignuta, a on okrenu veliku ruicu vesla, tako da se kljun zanese, i onda su grabili ka zavetrini. Hadija se dizao i sputao noen talasima, a voda je itala kad bi je posekli pramci-blizanci. Sunce je bilo jarko i toplo, lahor ih je hladio i bili su sreni, ali i pomalo zabrinuti, kad su iezle poznate obale i lica. Nisu imali mape, niti prie putnika da ih vode; svet e biti stvaran sa svakom miljom napred. Te noi, kad su se prvi put izvezli na obalu, dogodio se jedan incident koji je zbunio Bartona. Kaz je tek bio stupio na obalu, u grupi znatieljnih ljudi, kad se, najednom, vrlo uzrujao. Poeo je da brblja na svom jeziku pokuavajui da e-pa oveka koji je stajao u blizini. ovek pobee i brzo se izgubi u gomili. Kada ga je Barton upitao ta to radi, Kaz ree, On ne dopar . . . uh . . . kako to kae? . . to . . . to . . . i pokaza na svoje elo. Potom nacrta u vazduhu nekoliko nepoznatih simbola. Barton miljae da istera stvar na istac, ali Alisa najednom vrisnu i potra u susret jednom oveku. Oevidno je mislila da joj je to sin koji je bio ubijen u prvom svet-skom ratu. Ali posredi je bila zabuna. Alisa je priznala da je nainila greku. Do tada je ostalo zanemareno. Kaz nije-ponovo spomenuo stvar i Barton je na to zaboravio. Ali trebalo je da se seti. Posle tano 415 dana, behu proli 24.900 kamenih zdela na desnoj obali Reke. Prilagodavajui pravac prilikama, jedrei protiv vetra i struje, prelazei proseno ezdeset milja

na dan, zaustavljajui se danju da napune zdele i nou da spavaju, gdegde ostajui deo dan kako bi mogli protegnuti noge i razgovarati sa drugima, a ne uvek samo sa posadom, proputovali su 24.900 milja. Na Zemlji bi ovo rastojanje bilo ravno obimu ekvatora. Da su reke Misisipi-Misu-ri, Nil, Kongo, Amazon, Jangcekjang, Volga, Amur, Hvang, Lena i Zambezi nadovezane jedna na drugu da naine veliku reku, ona jo ne bi bila dugaka koliko tok kojim su proli. Reka je ila sve dalje, pravei velike lukove, vijugajui natrag i napred. Svugde du vode behu poljane, sa poumljenim brdima u pozadini, i veoma visokim, neprohodnim, zbijenim planinskim vencem. Od vremena do vremena, poljane bi se suzile, a bregovi se protegli do ivice Reke. Katkad bi se Reka proirila i postala jezero, tri milje, pet milja, est milja iroko. Tu i tamo planine su se naginjale jedna ka drugoj, i amac je jurio kroz kanjone, gde bi uzan prolaz tei ao struju da vri kroz njega, a nebo je bilo plava nit visoko, visoko gore, dok su ih crni zidovi pritiskali. Jo, svugde je, uvek, bilo ljudske vrste. Danno su se mukarci, ene i deca tiskali na obalama Reke, a u brdima ih je bilo jo. Dotad su mornari doli do izvesnog obrasca. Ljudski rod je bio uskrsnut du Reke u priblinim hronolokim i nacionalnim nizovima. amac je mimoiao rejon u kom ive Slovenci, Italijani i Austrijanci,, umrli u poslednjojj deceniji devetnaestog veka, mimoiao Maare, Norveane, Fince, Grke, Albance i Irce. Katkad su stupali u oblasti naseljene narodima iz drugih vremena i prostora. Jedna se prostirala dvadeset milja i tu su iveli australijski uroenici, koji nikada nisu videli nijednog Evropljanina, dok su bili na Zemlji. Drugih sto milja behu naselili Tohari (Loin narod). Ovi su iveli otprilike u vreme Hrista, u zemlji koja je kasnije postala Kineski Turkestan. Predstavljali su najistoniji produetak indoevropskih govornika u starom veku; kultura im je, neko vreme, bila u procvatu, a potom je zamrla, pre upada u pustinju i najezde varvara. Kroz doputene letimine i nesigurne premere, Barton je utvrdio da je u svakoj zoni, u principu, ezdeset procenata pripadnika pojedine nacionalnosti i veka, trideset procenata nekog drugog naroda, obino iz drugog vremena, i deset procenata iz bilo kog vremena i mesta. Svi mukarci su se probudili iz smrti obrezani. Sve ene su uskrsnule kao device. Za veinu ena, prokomentarisao je Barton, to stanje nije trajalo due od prve noi na ovoj planeti. Sve dotad, niti su videli, niti uli za noseu enu. Ko god ih je smestio ovde, mora da ih je sterilisao, sa dobrim razlogom. Kad bi se oveanstvo moglo rep-rodukovati, dolina Reke bi za jedan vek bila zakrena telima. U poetku se inilo da nema ivotinjskog sveta i da je ovek ovde jedini stvor. Sada se znalo da nekoliko vrsta crva izlazi nou iz zemlje. A u Reci ima najmanje sto vrsta riba, od onih est ina dugih, do veliine glavatih uljarki, renih adaja, koje ive na dnu Reke, hiljadu stopa duboko. Frigit ree da su ivotinje koje postoje

101

ovde, vrlo svrhovite. Ribe skupljaju otpatke i preiavaju vodu. Pojedine vrste crva jedu otpadne materije i leeve. Ostale vrste imaju normalnu funkciju zemaljskih crva. Gvenafra je bila neto via. Sva deca su rasla. Za dvanaest godina u dolini nee biti nijednog deteta niti adolescenta, ako su prilike svugde udeene prema ovima koje su putnici dotad videli. Barton, razmiljajui o tome, ree Ali-si; Ovaj Rivirend Dadson, tvoj prijatelj, momak koji je voleo samo devojice. Bie u nezavidnoj situaciji onda, zar ne? Dadson nije bio nastran, ree Frigit. Ali, ta sa onima iji su jedini seksualni objekti deca? I, ta e raditi oni koji uivaju u maltretiranju i muenju ivotinja? Zna, alio sam zbog odsustva ivotinja. Volim make i pse, medvede, slonove, veinu ivotinja. Ne majmune, previe lie na ljude. Ali drago mi je da ih nema. Sada ne mogu biti zlostavljane. Sve sirote, bespomone ivotinje koje su oseale bol, glad, ili e pojedinih nepaljivih ili zlobnih ljudskih bia. Nee vie. sa obema rukama na dugakom, debelom borovom drku kormila sa svoje desne strane, dok mu je preplanulo lice bilo izloeno vetru i suncu. Nosio je skerletno-crni kilt, koji mu je dosezao gotovo do kolena, i ogrlicu nainjenu od savijenih sjajnocrnih prljenova rogate ribe. Bila je to est stopa dugaka riba, sa rogom od est ina na elu, nalik jed-norogu. ivela je oko stotinu stopa ispod povrine, i s mukom je izvuena. Ali od njenih prljenova mogle su se nainiti lepe ogrlice, od koe, propisno stavljene, sandale, oklop i tit, ili je mogla biti preraena u ilave, gipke konopce i pojase-ve. Meso joj je bilo izvrsno. Ali rog je bio najvrednija stvar. Od njega su se mogli nainiti vrhovi za koplja i strele, a ako bi se gurnuo u drvenu drku, nastao bi bode. Na stalku pored njega, obloen prozirnim ribljim mehurom, leao je luk. Bio je nainjen od krivih kostiju, izboenih s obe strane eljusti, koliko kit velike ribe--adaje. Kada su krajevi obe bili posee-ni tako da jedna stane u drugu, dobijen je dvostruko zakrivljen luk. Opremljen konopcem od creva ribe-adaje, luk je bio takav da ga je jedino vrlo snaan ovek mogao zategnuti. Barton je naiao na njega etrdeset dana ranije i ponudio vlasniku etrdeset cigareta, deset cigara i trideset unci viskija, da mu ga da. Ponuda je odbijena. Tako se Barton i Kaz vratie kasno te noi i ukradoe luk. Ili, pak, trgovae, jer se Barton oseao dunim da ostavi svoj luk od tisovine u za-menu. Otad, on se pravdao sebi i zakljuio da je imao sva prava da ukrade luk. Vlasnik se razmetao kako je ubio oveka da bi ga se domogao. Tako, uzeti mu ga, znailo je uzeti lopovu i ubici. Ipak, Bar-tona je muila savest kad god bi mislio o tome, premda se to nije esto dogaalo. Barton je vodio Hadiju napred-na-zad, kroz

On pomilova Gvenafrinu plavu kosu, koja je ve bila gotovo est ina duga. Mnogo sam saoseao i sa bespomonim i zlostavljanim malianima. Kakav je to svet bez dece? ree Alisa. U tom sluaju, kakav je bez ivotinja? Ako vie ne mogu biti maltretirane ni zlostavljane, ne mogu biti ni maene ni voljene. Jedna stvar uravnoteava drugu na ovom svetu, ree Barton. Nema ljubavi bez mrnje, dobra bez zla, mira bez rata. Uostalom, nemamo izbora. Nevidljivi Gospodari ovog sveta odluili su da nemamo ivotinje i da ene vie ne raaju decu. Neka tako bude. Jutro 416. dana njihovog putovanja bilo je kao i sva druga. Sunce je izalo iznad vrha planine s njihove leve strane. Vetar je duvao od gornjeg toka Reke, oko petnaest milja na sat, kao i obino. Temperatura se postojano penjala sa suncem i dostizala bi, po proceni, 85 stepeni Farenhajta, otprilike u dva popodne. Katamaran, Hadija, lavirao je na-pred-nazad. Barton je stajao na mostu, uzani kanal. Duinom od oko pet milja Reka se bila razvukla u jezero iroko blizu tri i po milje, a sada se pretvarala u uzan kanal, ni pola milja irok. Kanal je vijugao i bee iezao izmeu stena jednog kanjona. Tuda bi amac mileo zbog ubrzane struje, a i prostor za manevrisanje bio je ogranien. Ali Barton je bivao u slinom kripcu bezbroj puta, pa nije strepeo zbog toga. tavie, kad god bi se to dogodilo, nije mogao a da ne misli o amcu kao preporoenom. Proao je iz jezera, materice, kroz uzan prolaz u drugo jezero. To, zapravo bee voda izlivena u mnogo pravaca, gde je uvek postojala ansa da neverovatnu pustolovinu, za otkrovenje na drugoj strani. Katamaran je mimoiao jednu, svega dvadeset jardi udaljenu kamenu zdelu. Bilo je mnogo ljudi na poljani sa desne strane, ija je irina ovde dostizala svega pola milje. Vikali su u pravcu amca, mahali, ili pretili pesnicama i psovali, premda ih Barton nije uo, ali ih je razu-meo zbog mnotva slinih iskustava. No, nisu delovali neprijateljski; to je samo znailo da su metani doekivali strance na razliite naine. Ovi su bili niski, tamnoputi, tamnokosi i mravi. Govorili su jezikom za koji je Rua rekao da je, verovatno, pra-hamitsko-semitski. Na Zemlji su iveli negde u severnoj Africi, ili Mesopotamiji, kada su ti krajevi bili mnogo plodniji. Nosili su pekire kao kiltove, ali su ene ile obnaenih grudi i koristile prsluie kao alove ili turbane. Zauzeli su desnu obalu u duini od ezdeset kamenih zdela, odnosno ezdeset milja. Narod pre njih, Singalezi iz desetog veka nae ere, sa manjinom Maja Indijanaca od pre Kolumba, bee nanizan uz devedeset zdela. . (Nastavak u sledeem brojuj

NASLOVNA NOVELA NAREDNOG ALEFA JE KOMARSKI LAV ARTURA KLARKA, TAKO DA E MNOGOBROJNI LJUBITELJI OVOG PISCA NAJZAD DOI NA SVOJE. IPAK, KAO NAJZNAAJNIJA OSTVARENJA IZ ALEFA 7 IZDVAJAMO DVE PRIE: OTKRIE U UMAMA GRAHAMA GRINA I BICIKLISTA DRAGANA R.

102

FILIPOVIA. TAKODE, NOVELA ANEO NA AERODROMSKOJ PISTI KOJA JE BILA NAJAVLJENA ZA OVAJ BROJ, IZ TEHNIKIH RAZLOGA, PREBAENA JE ZA NAREDNI. PRIPREMAMO I POSEBAN BLOK SF ZANIMLJIVOSTI. NIRO DNEVNIK, OOUR IZDAVAKA DELATNOST, 21000 NOVI SAD, Vojvoanskih brigada 7/VI Odeljenje fiksne prodaje NARUDBENICA

1) Ovim se neopozivo pretplauje;., na SF magazin Alef, poev od broja ________pa zakljuno s brojem______________(Rok pretplate ne moe biti krai od est niti dui od dvanaest meseci). Ukupan iznos od_______________________dinara uplatiu u roku od 10 dana po prijemu ekovne uplatnice. U sluaju da se cena Alef a povea, pretpiatna cena od 900 dinara po jednom broju ostaje neizmenjena do isteka pretplate 2) Istovremeno pretplaujem se i drugo kolo biblioteke Supernova, koje je oglaeno na poslednjoj strani korica ovog broja Alefa. Iznos od 4.800 dinara uplatiu u r . . elana po prijemu ekovne uplatnice, ime u potpunosti izmirujem svje obaveze prema izdavau za drugo kolo ove biblioteke.

f/me, oevo iu:e i pre (mesto, ulica i broj) (datum)

te)

(svojeruni potpis)

Ukoliko elite da ovaj primerak -Alefa1 sauvate, narudbenicu moete poslati dopisnicom ili pismom.

Cena pojedinanog primerka 900 dinara. Godinja pretplata 10.800 dinara. Polugodinja pretplata 5.400 dinara. Godinja pretplata za inostranstvo: 39 DM, 270 Asch, 32 Sfr, 128 FF, 134 Skr, 31 USA 42 A $ i 42 C $. Dinarska pretplata uplauje se optom uplatnicom na iro-raun: 65700-603-6350 NIRO Dnevnik, OOUR Izdavaka delatnost, Novi Sad, sa naznakom za Alef. Pretplate za inostranstvo uplauju se na devizni raun NIRO Dnevnik, Radna zajednica zajednikih slubi: 25730-421-8049882, takode sa naznakom za Alef. Cena oglasnog prostora za crnobelu stranu iznosi 300.000 dinara, za unutranje strane korica 400.000 i za poslednju, spoljnu stranu 500.000 dinara.

ALEF SCIENCE FICTION MAGAZIN Izdava: NIRO Dnevnik, OOUR Izdavaka delatnost, 21000 Novi Sad, Bulevar 23. oktobra 31 Direktor NISRO Dnevnik: JOVAN SMEDEREVAC Rukovodilac OOUR Izdavaka delatnost: ILIJA VOJ-NOVI Glavni i odgovorni urednik OOUR Izdavaka delatnost: TODOR URI Sekretar Redakcije: ZDENKA KARABASIL Korektor: RADMILACVUANOVI

1 tampa: NIRO Dnevnik, OOUR tamparija

103

104

9770353146014

Alfred Bester: RAZORENI OVEK Roder Zelazni: ALEJA PROKLETSTVA Braa Strugacki: PLANETA PURPURNIH OBLAKA Tomas Di: JEKA OKO NJEGOVIH KOSTIJU Robert Hajnlajn: OVEK KOJI JE PRODAO MESEC Kliford Simak: LUTKA SUDBINE

Format 10,5 X 15 cm, latinica, 160192 strane Cena

kompleta: 4.800 dinara