1

EKONOMSKI FAKULTET BEOGRAD

Predmet: MEUNARODNE FINANSIJE Smer: Meunarodna ekonomija i spoljna trgovina Godina: II, III Semestar: Letnji Fond asova: 60 asova predavanja + 30 asova vebi

1. CILJ PREDMETA
Cilj predmeta je da studentima prui odgovarajuu teorijsku osnovu za sagledavanje finansijske strane meunarodnih ekonomskih transakcija, da objasni razliite ekonomske mehanizme i instrumentarijum ekonomske politike, politike deviznog kursa, monetarnih integracija, politike prilagoavanja, kao i osnovne karakteristike valutnih kriza, deviznog trita, platnog bilasna i meunarodnog zaduivanja, radi to uspenijeg korienja meunarodnog monetarnog okvira za konkurentno poslovanje na svetskom tritu. Globalizacija i liberalizacija svetske privrede doveli su do povezivanja nacionalnih finansijskih trita u globalno finansijsko trite na kojem je obim transkacija znatno prevaziao vrednost svetske trgovine i pruio osnovu za lake meunarodno kretanje kapitala. Raznovrsnost i dinamian rast transakcija na finansijskom tritu, sem to je pruio finansijsku osnovu za ubrzan privredni rast, otvorio je i brojna pitanja i dileme u pogledu rizika pojave meunarodnih valutnih i finansijskih kriza. Iskustva krize otplate dugova iz 1980-ih su dovela do jaanja monitoringa i regulisanja bankarske aktivnosti u svetu, ali to nije spreilo pojavu Azijske finansijske krize, kao i najnovije finansijske krize koja ima znaajne posledice kako za razvijene tako i za manje razvijene zemlje. Stoga je izuzetno znaajno da se izue savremena kretanja u meunarodnim finansijama, kao i njihova povezanost sa nacionalnom ekonomskom politikom. Analiza ovih veza, instrumenata meunarodnog finansijskog trita i relevantnih institucija, kao i meunarodnog monetarnog sistema, treba da prui studentima osnovu da u praktinim poslovima mogu da primene steena znanja i izbegnu potencijalne rizike koji vrebaju na meunarodnom finansijskom tritu.

2. SADRAJ PREDMETA
Sadraj predmeta ine sledee tematske celine: Devizni kurs i devizno trite; Devizni kurs i kamatne stope; Odreivanje deviznog kursa; Vrste i alternativni sistemi deviznih kurseva; Determinante nivoa deviznih kurseva; Teorije deviznih kurseva; Teorija i politika platnog bilansa; Teorija prilagoavanja platnog bilansa (cenovni i dohodovni mehanizmi); Monetarna i fiskalna politika u reimu fiksnog i fleksibilnog deviznog kursa; Evolucija Meunarodnog monetarnog sistema;

Monetarna unija; Evropski monetarni sistem; Karakteristike meunarodnog trita kapitala; Valutne krize i pekulativni napadi; Meunarodna likvidnost; Problem zaduenosti zemalja u razvoju i meunarodna dunika kriza; Meunarodne finansijske krize i uloga MMF-a (nova meunarodna finansijska arhitektura); Meunarodne finansijske institucije.

3.

PLAN RADA SA DINAMIKOM IZVOENJA NASTAVE PO TEMAMA I NEDELJAMA

DEVIZNI KURS I DEVIZNO TRITE (Karakteristike deviznog trita; Promptni i terminski devizni kursevi; Unakrsni devizni kursevi; Arbitraa; Valutni svopovi; Fjuersi i opcije) DEVIZNI KURS I KAMATNE STOPE (Rizici deviznog kursa; Zatita od rizika deviznog kursa (heding); pekulacije na deviznom tritu ODREIVANJE DEVIZNOG KURSA (Ravnoteni devizni kurs; Berzanske kotacije) KAMATNA ARBITRAA I INTERVENCIJE CENTRALNE BANKE NA DEVIZNOM TRITU (Prinos na aktivu; Nepokrivena i pokrivena kamatna arbitraa; Ravnotea izmeu kamatnih stopa i deviznih kurseva; Intervencije centralne banke na deviznom tritu) METODOLOGIJA I PRINCIPI IZRADE PLATNOG BILANSA, OSNOVNI RAUNI PLATNOG BILANSA (Principi izrade platnog bilansa, Osnovni rauni platnog bilansa Tekui raun, Raun kapitala i finansijski raun) POVEZANOST PLATNOG BILANSA SA OSNOVNIM MAKROEKONOMSKIM VARIJABLAMA NOMINALNI, REALNI I EFEKTIVNI DEVIZNI KURS SISTEMI DEVIZNOG KURSA (Dolarizacija; Valutni odbor; Fiksni devizni kurs; Sistem prilagodljivih pariteta; Puzajui devizni kurs; Pokretni koridor; Monitoring koridor; Rukovoeno fluktuirajui devizni kurs; Fluktuirajui devizni kurs) TEORIJE O DEVIZNOM KURSU (Teorija pariteta kupovnih snaga; Monetarna teorija deviznog kursa) TEORIJE O DEVIZNOM KURSA (Portfolio teorija deviznog kursa; Dinamika deviznog kursa)

II II

III

III IV IV

V V

VI

CENOVNI MEHANIZMI PRILAGOAVANJA PLATNOG BILANSA (Prilagoavanje pri fleksibilnom deviznom kursu; Posledice promena deviznog kursa na domae cene i odnose razmene) CENOVNI MEHANIZMI PRILAGOAVANJA PLATNOG BILANSA (Stabilnost deviznog trita; Elastinost izvozne i uvozne tranje u praksi: Prilagoavanje u zlatnom standardu) DOHODOVNI MEHANIZAM PRILAGOAVANJA PLATNOG BILANSA (Zavisnost trgovine od dohotka; Zavisnost dohotka od agregatne tranje; Spoljnotrgovinski multiplikator) DOHODOVNI MEHANIZAM PRILAGOAVANJA PLATNOG BILANSA (Inostrane reperkusije; Apsorpcioni pristup; Monetarno prilagoavanje i ostali mehanizmi automatskog prilagoavanja) MONETARNA I FISKALNA POLITIKA U REIMU FIKSNOG DEVIZNOG KURSA (Politika promene nivoa i politika preusmeravanja potronje u postizanju unutranje i spoljne ravnotee; Ravnotea na tritu robe, novca i platnog bilansa) MONETARNA I FISKALNA POLITIKA U REIMU FLEKSIBILNOG DEVIZNOG KURSA MEUNARODNI MONETARNI SISTEM (karakteristike i ciljevi meunarodnog monetarnog sistema) MEUNARODNI MONETARNI SISTEM (Zlatni standard; Meuratno iskustvo; Bretonvudski sistem) OPTIMALNO VALUTNO PODRUJE I MONETARNA UNIJA (Teorijske osnove optimalnog valutnog podruja; Evropska ekonomska i monetarna unija; Uvoenje evra; Mehanizam fiksiranja deviznih kurseva ERM2) OPTIMALNO VALUTNO PODRUJE I MONETARNA UNIJA (Evropski sistem centralnih banaka; Da li je Evropska unija optimalno valutno podruje?; Evro i finansijska trita) MEUNARODNE FINANSIJSKE KRIZE (Osnovni vidovi finansijskih kriza; Uzroci kriza) MEUNARODNE FINANSIJSKE KRIZE (Savremena finansijska i ekonomska kriza; Kretanja na meunarodnom tritu kapitala)

VI

VII

VII

VIII

VIII IX IX X

XI XI

XII

MEUNARODNE FINANSIJSKE KRIZE (Uloga MMF-a u meunarodnim finansijskim krizama;Meunarodna likvidnost; Nova meunarodna finansijska arhitektura) MEUNARODNA DUNIKA KRIZA (uzroci, razmere, strategije smanjenja duga; Iskustva zemalja Latinske Amerike) MEUNARODNA DUNIKA KRIZA (Priliv kapitala u zemlje sa tritem u nastajanju; Tekua zaduenost zemalja u razvoju; Odrivost spoljnog duga; Pariski klub i Londonski klub) MEUNARODNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE (Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, Regionalne razvojne banke, BIS, EBRD) MEUNARODNO BANKARSTVO I FINANSIJSKE REGULATIVE (Razvoj meunarodnog bankarstva; Regulativa meunarodnog bankarstva) EVROVALUTNO TRITE I MEUNARODNI TOKOVI KAPITALA OTVORENA PITANJA MEUNARODNOG MONETARNOG SISTEMA OTVORENO PREDAVANJE

XII XIII

XIII

XIV

XIV XV XV

PLAN RADA NA VEBAMA (PO NEDELJAMA):

I II III IV V VI VII VIII IX Devizni kurs, devizno trite, paritet kamatnih stopa Odreivanje deviznih kurseva, kamatna arbitraa, intervencije centralne banke na deviznom tritu Principi izrade platnog bilansa, osnovni rauni platnog bilansa Nominalni, realni i efektivni devizni kurs; sistemi deviznog kursa Teorije o deviznom kursu Cenovni mehanizmi prilagoavanja platnog bilansa Dohodovni mehanizam prilagoavanja platnog bilansa Monetarna i fiskalna politika u reimu fiksnog i fleksibilnog deviznog kursa Meunarodni monetarni sistem

X XI XII XIII XIV

Optimalno valutno podruje i monetarna unija Meunarodne finansijske krize Meunarodna dunika kriza Reforma meunarodnog monetarnog sistema Meunarodne finansijske institucije i kriza

4. OBLICI I NAIN RADA NA PREDMETU

Predavanja: Ex cathedra predavanja, Analiza primera iz prakse, Interaktivni rad u formi diskusije i iznoenja stavova i zakljuaka povodom pojedinih pitanja, Razrada aktuelnih pitanja koje studenti pripremaju i izlau u vidu prezentacija, kraih eseja i seminarskih radova. Vebe: Interaktivni rad, Studije sluajeva, Reavanje problemskih zadataka, Rekapitulacija pojedinih partija sa predavanja, prezentacije domaih radova i diskusije.

5. NAIN OCENJIVANJA NA PREDMETU

5.1. Studenti upisani prvi put u 2. odnosno 3. godinu (generacije 2006. i kasnije) Angaovanje studenata se ocenjuje tokom nastave i na zavrnom usmenom ispitu. a) Predispitne obaveze 1. Aktivnost u toku predavanja i vebi nosi maksimalno 10 poena; 2. Kolokvijum nosi maksimalno 30 poena. b) Zavrni ispit (usmeni ispit nosi maksimalno 60 poena).

Svodna (konana) ocena obuhvata ocenu predispitnih obaveza (aktivnost u toku predavanja i vebi, rezultate kolokvijuma), i ocenu sa zavrnog ispita. Izlazak na kolokvijum je uslov za izlazak na ispit u svim rokovima. Da bi student mogao da izae na usmeni ispit potrebno je da na kolokvijumu osvoji minimum treinu bodova predvienih za kolokvijum. Zavrna (konana) ocena izvodi se na osnovu ukupno ostvarenog broja poena prema sledeoj skali:

Broj poena 51-60 61-70 71-80 81-90 91 i vie

Ocena 6 7 8 9 10

5.2. Studenti prvi put upisani u 2., osnosno 3. godinu (generacije 2005. i ranije) Studenti iz ove grupe za izlazak na ispit u junskom ispitnom roku su u obavezi da ispune predispitnu obavezu. Nain ocenjivanja i izvoenje zavrne ocene nalaze se u odeljku 5.1. U svim ostalim ispitnim rokovima studenti mogu pristupiti ispitu bez ispunjene predispitne obaveze, pri emu se svodna (konana) ocena formira na osnovu zavrnog (usmenog) ispita. Napomena: Studenti iz grupe 5.2. koji ele da i u ostalim ispitnim rokovima polau po principima Bolonje (sistem koji vai za studente iz grupe 5.1.), potrebno je da o tome obaveste nastavnika najkasnije do 15. maja 2012. godine. Kada se student iz grupe 5.2. prijavi za polaganje ispita po sistemu iz 5.1., odluku ne moe menjati do kraja kolske godine.

5.3. Studenti koji NISU prvi put upisani u 2. odnosno 3. godinu (generacije 2006. i kasnije) Studenti iz ova grupe mogu pristupiti ispitu bez predispitne obaveze. Svodna (konana) ocena formira se na osnovu zavrnog (usmenog) ispita. Napomena: Studenti iz grupe 5.3. koji ele da polau po principima Bolonje (sistem koji vai za studente iz grupe 5.1.), potrebno je da o tome obaveste nastavnika najkasnije do 15. maja 2012. godine. Kada se student iz grupe 5.3. prijavi za polaganje ispita po sistemu iz 5.1., odluku ne moe menjati do kraja kolske godine.

5.4. Studenti koji NISU prvi put upisani u 2. odnosno 3. godinu (generacije 2005. i ranije) i studenti na daljinu Studenti iz ove grupe mogu pristupiti ispitu bez ispunjene predispitne obaveze. Svodna (konana) ocena formira se na osnovu zavrnog (usmenog) ispita. Napomena: Studenti iz grupe 5.4. koji ele da polau po principima Bolonje (sistem koji vai za studente iz grupe 5.1.), potrebno je da o tome obaveste nastavnika najkasnije do 15. maja 2012. godine. Kada se student iz grupe 5.4.

7 prijavi za polaganje ispita po sistemu iz 5.1., odluku ne moe menjati do kraja kolske godine.

Apsolventima za izlazak na ispit nije potrebna ispunjena predispitna obaveza ve ispit polau usmeno u ispitnim rokovima predvienim zakonom.

Kolokvijum e biti odran 23. maja 2012. godine, prema rasporedu koji e biti naknadno istaknut. Popravni kolokvijum e biti odran poetkom septembra 2012. godine.

6. LITERATURA
Obavezna literatura:

Dr Radovan Kovaevi, Meunarodne finansije, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2011. (Poglavlja: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9), odnosno do strane 513.

Korisne web adrese: Narodna banka Srbije http://www.nbs.yu/ Ministarstvo finansija i ekonomije http://www.mfin.sr.gov.yu Sajt na kome moete nai adrese svih centralnih banaka u svetu izborom opcije LINKS http://www.centralbanking.com Meunarodne finansijske institucije: Meunarodni monetarni fond (IMF) http://www.imf.org/ Svetska banka (WB) http://www.worldbank.org/ BIS http://www.bis.org/index.htm EBRD http://www.ebrd.org/ OECD http://www.oecd.org/home/ UNCTAD http://www.unctad.org National Bureau of Economic Research http://www.nber.org/ adresa na kojoj moete nai obilje nauno istraivakih radova iz razliitih

oblasti meunarodnih finansija.

7. PODACI O NASTAVNICIMA I SARADNICIMA NA PREDMETU

Dr Radovan Kovaevi, redovni profesor Vreme prijema: SREDA 1400 1600, a tokom letnjeg semestra: SREDA: 1500-1700. Kabinet: 311/ III sprat, tel. 3021-144; e-mail: radovank@ekof.bg.ac.rs

Ispitna pitanja za predmet Meunarodne finansije dostupna su studentima i predstavljaju sastavni deo ovog informacionog paketa.

Ispitna pitanja za predmet MEUNARODNE FINANSIJE (junski ispitni rok 2011. godine i dalje)

1. Devizno trite 2. Pojam deviznog kursa direktna i indirektna notacija 3. Uesnici na deviznom tritu 4. Karakteristike deviznog trita 5. Formiranje ravnotenog deviznog kursa 6. Mehanizam notiranja valuta na promptnom tritu 7. Apresijacija i depresijacija, devalvacija i revalvacija valute 8. Ukrteni devizni kursevi 9. Mara (provizija) u deviznoj trgovini 10. Arbitraa 11. Triangularna arbitraa 12. Terminski devizni kurs 13. Valutni svopovi 14. Valutni fjuersi 15. Mehanizam mare i depozita kod valutnih fjuersa (dnevno poravnanje) 16. Pojam i vrste valutnih opcija 17. Berze na kojima se trguje valutnim opcijama 18. Pozicije u valutnoj opciji i cena opcije

19. Mehanizam funkcionisanja trita opcija (kako se koriste opcije?) 20. Isplata i profit kupca kol opcije 21. Isplata i profit prodavca kol opcije 22. Rizici deviznog kursa i vrste izloenosti riziku 23. Zatita od rizika deviznog kursa (heding) 24. Valutne pekulacije 25. Prinos na aktivu 26. Prinos na aktivu i devizni kurs 27. Nepokrivena kamatna arbitraa 28. Pokrivena kamatna arbitraa 29. Ravnotea izmeu kamatnih stopa i deviznih kurseva 30. Efikasnost deviznog trita 31. Intervencije centralne banke na deviznom tritu 32. Bilans stanja centralne banke i intervencije na deviznom tritu 33. Sterilizovane i nesterilizovane intervencije na deviznom tritu 34. Pojam i metodologija platnog bilansa 35. Princip dugovanja i potraivanja u izradi platnog bilansa 36. Princip dvojnog knjigovodstva u knjienju transakcija platnog bilansa 37. Tekui raun platnog bilansa 38. Finansijski raun platnog bilansa 39. Povezanost platnog bilansa sa osnovnim makroekonomskim varijablama 40. Razlozi nastanka deficita tekueg bilansa (objasniti pomou relacije Bc + R + Bk + = 0). 41. Meunarodna investiciona pozicija 42. Nominalni i realni devizni kurs 43. Efektivni devizni kurs 44. Sistemi deviznog kursa 45. Dolarizacija i valutna unija 46. Valutni odbor 47. Fiksni devizni kurs 48. Fluktuirajui (fleksibilni) devizni kurs 49. Sistem prilagodljivih pariteta i puzajui devizni kurs 50. Ciljni okvir i pokretni koridor 51. Ciljni okvir deviznog kursa (Krugmanov model) 52. Monitoring koridor 53. Izbor sistema deviznog kursa 54. Zakon jedne cene 55. Teorija apsolutnog pariteta kupovnih snaga 56. Teorija relativnog pariteta kupovnih snaga

10

57. 58. 59. 60. 61. 62.

Empirijski dokazi teorije pariteta kupovnih snaga Formalni model ponude i tranje novca Monetarni pristup pri fiksnom deviznom kursu Monetarni pristup pri fleksibilnom deviznom kursu Monetarni pristup utvrivanju deviznog kursa Odreivanje dugoronog deviznog kursa pomou PPP 63. Faktori monetarnog pristupa koji utiu na kretanje deviznog kursa koji se formira prema teoriji PPP 64. Model uravnoteenog portfolija 65. Prebaaj (premaivanje) deviznog kursa 66. Vremenska putanja ekonomskih varijabli u procesu uspostavljanja novog ravnotenog deviznog kursa 67. Kretanje privrede od kratkorone ka dugoronoj ravnotei Dornbuov grafikon prebaaja deviznog kursa 68. Izvoenje krive tranje za inostranom valutom 69. Izvoenje krive ponude inostrane valute 70. Posledice promene deviznog kursa na domae cene i odnose razmene 71. Stabilnost deviznog kursa i stabilna i nestabilna devizna trita 72. Maral-Lernerov uslov 73. Empirijske ocene cenovnih elastinosti izvoza i uvoza 74. J kriva i prilagoavanje trgovinskog bilansa 75. Transmisioni mehanizam deviznog kursa 76. Karakteristike zlatnog standarda 77. Mehanizam prilagoavanja platnog bilansa u zlatnom standardu (price-specie-flow mechanism) 78. Uvoz i nacionalni dohodak 79. Zavisnost dohotka od agregatne tranje 80. Spoljnotrgovinski multiplikator 81. Inostrane reperkusije 82. Apsorpcioni pristup 83. Direktne posledice devalvacije ili depresijacije na apsorpciju (prema Gandolfu) 84. Proces transfera 85. Monetarno prilagoavanje platnog bilansa 86. Uporedni pregled elasticitetnog, dohodovnog i monetarnog prilagoavanja platnog bilansa 87. Politika promene nivoa i politika preusmeravanja potronje u postizanju unutranje i spoljne ravnotee 88. Unutranja i spoljna ravnotea 89. Uticaj fiskalne politike i politike deviznog kursa na postizanje unutranje i spoljne ravnotee 90. Osnovni vidovi makroekonomske neravnotee

11

91. Postizanje simultane unutranje i spoljne ravnotee u Bretonvudskom sistemu 92. Ravnotea na tritu robe, novca i platnog bilansa MandelFlemingov model 93. Kriva platnog bilansa u Mandel-Flemingovom modelu 94. Monetarna politika u reimu fiksnog deviznog kursa niska mobilnost kapitala 95. Monetarna politika u reimu fiksnog deviznog kursa visoka i perfektna mobilnost kapitala 96. Fiskalna politika u reimu fiksnog deviznog kursa niska mobilnost kapitala 97. Fiskalna politika u reimu fiksnog deviznog kursa visoka i perfektna mobilnost kapitala 98. Kombinovana primena fiskalne i monetarne politike u reimu fiksnog deviznog kursa 99. Kritika kombinovane monetarne i fiskalne politike 100. Problem dodeljivanja odnosno uparivanja instrumenata i ciljeva 101. Princip efektivne trine klasifikacije 102. Mere trgovinske kontrole 103. Mere devizne kontrole 104. Ostali oblici kontrole 105. Monetarna politika u reimu fleksibilnog deviznog kursa niska mobilnost kapitala 106. Monetarna politika u reimu fleksibilnog deviznog kursa visoka i potpuna mobilnost kapitala 107. Fiskalna politika u reimu fleksibilnog deviznog kursa niska mobilnost kapitala 108. Fiskalna politika u reimu fleksibilnog deviznog kursa visoka i potpuna mobilnost kapitala 109. Karakteristike i ciljevi meunarodnog monetarnog sistema 110. Prilagoavanje, likvidnost i pouzdanost meunarodnog monetarnog sistema 111. Zlatni standard u periodu 1870-1914. godine 112. Mehanizam uspostavljanja ravnotee platnog bilansa u zlatnom standardu 113. "Pravila igre" u zlatnom standardu 114. Mit o zlatnom standardu 115. Meunarodni monetarni sistem izmeu dva rata (1918-1939) 116. Zlatno-devizni standard (1944-1971) 117. Mehanizam prilagoavanja u Bretonvudskom sistemu 118. Intervencije centralne banke u Bretonvudskom sistemu 119. Konvertibinost i meunarodni tokovi kapitala 120. pekulativno kretanje meunarodnog kapitala

12

121. MMF i meunarodne monetarne rezerve 122. Valutna konvertibilnost i meunarodna trgovina 123. Defekti mehanizma stvaranja meunarodne likvidnosti 124. Specijalna prava vuenja 125. Slom Bretonvudskog sistema 126. Kontrolisana fleksibilnost deviznih kurseva nakon sloma Bretonvudskog sistema 127. Meunarodna monetarna saradnja posle 1973. godine 128. Evropska platna unija i Evropski monetarni sporazum 129. Evropska valutna jedinica (ECU) i evropski valutni mehanizam (ERM) 130. Klasine pozajmice kod MMF-a 131. Sredstva MMF-a po povlaenim uslovima 132. Sredstva MMF-a 133. Uslovljenost korienja sredstava MMF-a 134. Teorija optimalnog valutnog podruja 135. Razlozi za ulazak zemlje u valutno podruje 136. Trokovi stupanja u valutno podruje 137. Kriterijumi optimalnosti valutnog podruja 138. Od ega zavisi odluka o lanstvu u valutnom podruju? 139. Prelomna taka za ulazak u valutno podruje 140. Veliina optimalnog valutnog podruja 141. Delorova vizija Ekonomske i monetarne unije 142. Mastriki kriterijumi konvergencije 143. Pakt o stabilnosti i rastu (prekomerni deficit, preventivne mere i korektivne mere) 144. Uvoenje evra 145. Evro kao meunarodna valuta 146. Mehanizam fiksiranja deviznih kurseva ERM2 147. Evropski sistem centralnih banaka 148. Unutarevropska trgovina i mobilnost radne snage kao faktori optimalnosti valutnog podruja EU 149. Slinost proizvodnih struktura lanica EU i fiskalni transferi 150. Ocena optimalnosti EU kao valutnog podruja 151. Regulativa i nadgledanje banaka u EU 152. Uloga evra na tritu obveznica i akcija 153. Evro i dolar u meunarodnoj trgovini 154. Evro i dolar na deviznom tritu 155. Evro kao valuta sidra i paralelna valuta

Obavezna literatura:

13

Dr Radovan Kovaevi, Meunarodne finansije, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2011. (Poglavlja: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9), odnosno do strane 513.