Anda di halaman 1dari 4

ADSL (eng.

Asymetric Digital Subscriber Line = asimetrina digitalna pretplatnika linija) naziv je za digitalnu pretplatniku liniju (DSL) kod koje je brzina prijenosa podataka u smjeru prema korisniku vea od brzine u suprotnom smjeru. Uobiajene inaice ADSL-a takoer omoguuju istovremeno koritenje osnovne telefonske usluge na istoj bakrenoj parici jer koriste rasponfrekvencija iznad frekvencija potrebnih za rad telefona. Danas se ADSL uglavnom koristi za irokopojasni pristup Internetu, iako je izvorno bio razvijen za pruanje usluge prijenosa digitaliziranog videosignala, pa je posljedica toga i relativno velika nesimetrinost, te mreni protokol zasnovan na ATM-u. Prve verzije ADSL-a mogle su raditi samo na obinoj telefonskoj liniji (POTS), pa su u Njemakoj napravljene izmjene kako bi se ADSL mogao koristiti i uz ISDN, to je u meunarodnoj verziji standardizirano kao Annex B. Uvod: Razvoj telekomunikacija u XX veku odvijao se tako to je za svaki servis graena posebna infrastruktura. Tako je nastala (javna) mrea za telefonski servis, telegrafski servis i servis za prenos podataka. Veza izmeu telefonskih pretplatnika i njihovih centrala najveim delom je ila preko bakarnih parica. Tako je do kraja 2001. godine u svetu bilo instalirano oko milijardu telefonskih linija (bakarnih vodova-parica). Uzimajui u obzir ogromna ulaganja u takvu lokalnu infrastrukturu i narasle potrebe korisnika za novim servisima (video na zahtev, video konferencije, rad od kue,telemedicina, uenje na daljinu, interaktivne mrene igre, radio i TV, mrena kupovina) bilo je logino oekivati razvoj telekomunikacionih usluga u pravcu korienja postojee infrastrukture. Prvi korak je bila ISDN tehnologija, ali se sredinom poslednje dekade XX veka, sa ekspanzijom Interneta, javila potreba za neim to bi omoguilo velike protoke podataka od i ka krajnjem korisniku usluge. Tome zahtevu je odgovorila nova xDSL tehnologija. Ona omoguava da se po postojeoj infrastrukturi (bakarnim paricama) prui krajnjem korisniku kako pristup fiksnoj telefonskoj mrei i uslugama koje ona prua, tako i pristup Internetu sa velikim brzinama protoka (teoretski 8.192 Mbit/s). U tehnologiji DSL-a postoji nekoliko podvrsta, meutim, ona koja se danas najee koristi je takozvana asimetrina digitalna pretplatnika linija (ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). Asimetrinost, zapravo znai mogunost breg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku), nego to je to u apload-u (prenos podataka od korisnika ka mrei). Veina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mrei su asimetrine (video na zahtev, pristup Internetu, multimedijalni pristup, kupovina od kue, i tako dalje.) gde mnogo vie informacija korisnik "preuzima" sa mree nego to ih njoj "alje". Obezbeivanje irokopojasnih i telefonskih servisa preko ADSL linije se zasniva na odvojenim pretplatama. Telefonskim servisima se upravlja na nivou komutacionog vora kao i sa ostalim tradicionalnim pretplatnicima. irokopojasnim servisima se upravlja na nivou irokopojasne mree od strane pruaoca ove usluge.

Princip rada: Kroz bakarnu paricu, na manjim rastojanjima, moe se preneti mnogo vie informacija nego to je sadrano u govrnom signalu. ADSL koristi "viak" ovog kapaciteta za prenos informacija, bez ometanja telefonskog razgovora koji moe da se odvija paralelno/istovremeno. itav princip se zasniva na tome da se odgovarajue frekvencije veu za odreene zadatke. ADSL tehnologija deli raspoloivi frekvencijski opseg obine bakarne parice na tri dela. Za govornu komunikaciju potreban je ogranien propusni opseg, jer ljudsko uvo moe registrovati zvuk u opsegu od 50 Hz do 16000 Hz; dalje, u ljudski govor, da bi bio prenesen a da ostane razumljiv, dovoljno je da se prenesu frekvencije od 300 Hz do 3400 Hz, pa se sve izvan ovog opsega filtrira i ne prenosi tokom telefonskog razgovora.

Osnovni opseg koji je predvien za telefonski saobraaj, posebnim filterom, takozvanim spliterom, je odvojen od ostalih opsega metodom koji garantuje da e se telefonski razgovor odvijati i u sluaju da ADSL zakae. Drugi opseg frekvencija prenosi signal podataka koji alje informacije od korisnika ka mrei, apluod (upload) . Trei propusni opseg je veza velike brzine ka korisniku, daunloud (download).

Struktura DSL mreze: Postojea telefonska infrastruktura je u prvom redu namenjena za prenos govora, tako da ova mrea nije u startu prilagoena za prenos podataka velikom brzinom. Zbog toga su potrebne odreene izmene na postojeoj telefonskoj mrei. Da bi se stvorila mrea za brzi prenos podataka bazirana na DSL uslugama, potrebno je obezbediti nekoliko vrsta mrene opreme.

Strana pretplatnika [uredi - ]


Na strani pretplatnika nalazi se razdvaja i DSL modem. Razdvaja je ureaj koji se vee na oba kraja telefonske linije i slui za razdvajanje DSL signala od signala klasine telefonije ili ISDN-a. Preko razdvaja-a se prikljuuje obian telefonski aparat ili ISDN terminalni ureaj i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obine telefonske linije ili preko baznog ISDN-a. DSL modem/ruter se prikljuuje na drugi izlaz razdvaja-a i omoguuje protok podataka sa korisnikog raunara na DSL liniju. DSL terminalni ureaj (DSL Modem/DSL Ruter) koji se spaja na raunar i na DSL liniju, odnosno razdvaja, slui za prenos podataka. DSL terminali se proizvode uglavnom u dve vezije:

raunar se spaja preko USB-a raunar se spaja preko mrene kartice

Strana centrale [uredi - ]


U telefonskoj centrali nalazi se DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koga ine razdvaja (spliter) i DSL modem. Uloga razdvajaa je da sav saobraaj koji stigne do njega preko pretplatnike linije, podeli na dva dela:

telefonski saobraaj - koji alje ka telefonskoj mrei i digitalne podatke koji se usmeravaju preko DSL modema na Internet.

Ovde dolazimo do najvee razlike izmeu ADSL-a i kablovskog pristupa Internetu preko kabl modema:

ADSL preko DSLAM-a obezbeuje rezervisanu vezu svakom prikljuenom korisniku i ne postoji nikakva zavisnost izmeu kvaliteta usluge i broja korisnika,

dok se kod kablovskog pristupa Internetu, dodavanjem korisnika na granu kabla smanjuje kvalitet pristupa Internetu svakom korisniku posebno, jer se resurs deli.

Problemi u primeni DSL tehnologije


Slabljenje
Pristupna mrea se sastoji od lokalnih petlji i opreme koja povezuje komutacioni vor, odnosno telefonsku centralu s korisnikom opremom. Mrea se tipino sastoji od vieilnih kablovakorisnikih parica - do razdelnika, odakle se parica nastavlja do svakog pojedinanog korisnika. Na dugakim lokalnim petljama dolazi do slabljenja, odnosno priguenja i izoblienja analognog signala. Reenja koja su se ranije primenjivala u okviru analogne telefonske mree su se sastojala u "pupinizaciji", odnosno ugradnji induktivnih kalemova na svakih 1.800 m. Ali kako kalemi nisu kompatibilni sa osobinama DSL prenosa koji radi na znatno viim frekvencijama, Pupinovi kalemovi moraju biti uklonjeni pre primene DSL-a.

No i pored toga postoji granica dometa koja je u funkciji prenika provodnika i brzine. Domet se smanjuje sa smanjenjem prenika provodnika i poveanjem brzine. Primera radi provodnik debljine 0,4 mm i brzina od 2 Mbit/s imaju maksimalni domet (teoretski) od 4.6 kilometara. U praksi zbog raznih drugih smetnji i uticaja ta cifra je manja.

Presluavanje [uredi - ]
U pristupnoj telefonskoj mrei, viestruko izolovane bakarne parice su spojene zajedno u kabl. Elektrina energija, koja se prenosi linijom u obliku modulisanog signala, zrai elektromagnetnu energiju na susedne ice, odnosno linije koje su u istom snopu. Susedne parice u snopu koje emituju ili primaju informacije u istom opsegu frekvencija mogu biti uzrok znaajnih smetnji i izoblienja signala. To se dogaa zbog toga to se indukovan signal mea sa originalnim signalom koji je namenjen za prenos. Rezultat je drugaiji talasni oblik signala od originalnog. Postoje dve kategorije presluavanja. Presluavanje na bliem kraju i na daljem kraju. Prvi sluaj je od veeg uticaja.