SVETI JUSTIN NOVI (ELIJSKI) - SABRANE BESEDE PRAZNINE BESEDE - TOM I

Uvodna re episkopa Atanasija Jevtia Beseda 1. u Nedelju Svetih Praotaca (1965) Beseda 2. u Nedelju Svetih Praotaca (1966) ***** Beseda 1. u Nedelju Svetih Otaca (1965) Beseda 2. u Nedelju Svetih Otaca (1966) Beseda 3. u Nedelju Svetih Otaca (1973) ***** Beseda 1. u Nedelju Bogootaca (1964) ***** Beseda na Sabor Presvete Bogorodnce (1966) ***** Beseda 1. na Sv. Prvomuenika Stefana (1964) Beseda 2. na Sv. Prvomuenika Stefana (1965) ***** Beseda 1. na Sv. Vasilija Velikog (1965) Beseda 2. na Sv. Vasilnja Velikog (1966) Beseda 3. na Sv. Vasilija Velnkog (1967) ***** Beseda u Nedelju pred Bogojavljenje (1965) Beseda 1. na Sveto Bogojavljenje (1965) Beseda 2. na Sveto Bogojavljenje (1966) Beseda 3. na Sveto Bogojavljenje (1967)

Beseda 4. na Sveto Bogojavljenje (1974) ***** Beseda na Sabor Sv. Jovana Krstitelja (1965) ***** Beseda 1. u Nedelju po Bogojavljenju (1965) Beseda 2. u Nedelju po Bogojavljenju (1967) ***** Beseda 1. na Svetoga Savu (1965) Beseda 2. na Svetoga Savu (1966) Beseda 3. na Svetoga Savu (1967) Beseda 4. na Svetoga Savu (1968) Beseda 5. na Svetoga Savu (1969) Beseda 6. na Svetoga Savu (1973) Beseda 7. na Svetoga Savu (1974) Beseda 8. na Svetoga Savu (1975) Beseda 9. na Svetoga Savu (1979) ***** Beseda 1. na Sveta Tri Jerarha (1967) Beseda 2. na Sveta Tri Jerarha (1974) ***** Beseda 1. na Sretenje Gospodnje (1965) Beseda 2. na Sretenje Gospodnje (1967) Beseda 3. na Sretenje Gospodnje (1974) Beseda 4. na Sretenje Gospodnje (1977) ***** Beseda 1. na Blagovesti (1965) Beseda 2. na Blagovesti (1966) Beseda 3. na Blagovesti (1967)

Beseda 4. na Blagovesti i Cveti (1974) ***** Beseda na Sv. Velikomuenika Georgija (1974) ***** Beseda na Vidovdan (1966) ***** Beseda 1. na roenje Sv. Jovana Krstntelja (1965) Beseda 2. na roenje Sv. Jovana Krstitelja (1966) Beseda 3. na roenje Sv. Jovana Krstitelja (1974) ***** Beseda 1. na Sv. Apostole Petra n Pavla (1965) Beseda 2. na Sv. Apostole Petra i Pavla (1974) ***** Beseda na Sabor Sv. Arhanela Gavrila (1965) ***** Beseda u Nedelju est Vaseljenskih Sabora (1965) ***** Beseda na Svetog Proroka Iliju (1974) ***** Beseda na Preobraenje Gospodnje (1966) ***** Beseda na Uspenije Presvete Bogorodice (1974)

***** Beseda na Sabor Srba Svetitelja (1973) ***** Beseda 1. na Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja (1964) Beseda 2. na Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja (1965) Beseda 3. na Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja (1977) ***** Beseda 1. na Roenje Presvete Bogorodice (1964) Beseda 2. na Roenje Presvete Bogorodice (1966) Beseda 3. na Roenje Presvete Bogorodice (1973) ***** Beseda na Sv. Velikomuenika Dnmitrija (1964) Beseda na bdeniju uoi Svetog Arhanela Mihaila (1966) Beseda 1. na Sv. Arhanele Mihaila i Gavrila (1964) Beseda 2. na Sv. Arhanela Mihanla (1966) Beseda 3. na Sv. Arhanela Mihaila (1973) Beseda 4. na Sv. Arhanela Mihaila (1974) ***** Beseda na Svetog Jovana Zlatousta (1975) ***** Beseda 1. na Vavedenje Sv. Bogorodice (1964) Beseda 2. na Vavedenje Sv. Bogorodice (1965) Beseda 3. na Vavedenje Sv. Bogorodice (1966) Beseda 4. na Vavedenje Sv. Bogorodice (1973) Beseda 5. na Vavedenje Sv. Bogorodice (1975) Beseda 6. na Vavedenje Sv. Bogorodice (1976) Beseda 7. na Vavedenje Sv. Bogorodice (1977)

***** Beseda 1. na Sv. Oca Nikolaja (1965) Beseda 2. na Sv. Oca Nikolaja (1966) ***** Beseda 1. na parastosu Episkopu Nikolaju (1965) Beseda 2. na parastosu Vladici Nikolaju (1966) Beseda 3. na parastosu Vladici Nikolaju (1970) Beseda 4. na parastosu Vladicn Nikolaju (1971) Beseda 5. na parastosu Vladici Nikolaju (1972) Beseda 6. na parastosu Vladici Nikolaju (1973) Beseda 7. na parastosu Vladici Nikolaju (1974)

Uvodna re Episkopa Atanasija Jevtia sadraj ...Kod Oca Justina je bilo ivo prisutno to proroko i apostolsko i svetootako iskustvo, lino podviniki i blagodatno u Crkvi doivljeno i provereno: da ljudsko bie, i svet, i ivot, i istorija, nije ala ni vaarite, nego ozbiljna i preozbiljna stvar i stvarnost pred Bogom i Nebom, pred ivim srcem i budnom saveu, pred bogodanom slobodom i odgovornou bogolikog bia ljudskog i roda ljudskog. To posvedouju i Besede koje su pred nama. Zato su one prepune ljudske, pastirske, svetenike, duhovnike, sotirioloke, to e rei crkveneodgovornosti za ljude i narod kojima se obraa, kao to su to bile i besede, recimo, Svetog Jovana Zlatousta, koga je on toliko voleo i na koga se ugledao. Oseanje vrednosti i znaaja svojih Beseda imao je Otac Justin i na samom samrtnom asu. One pred-Blagovetenske nedelje, leta Gospodnjeg 1979, kada ga je Gospod pozivao Sebi - i to je on dobro znao, a mi imamo i zapisano svedoanstvo o

tome - on nam je, uz zavetanje da podignemo trobrodni Hram u manastiru elijama, ostavio molbu i elju i zavet: da izdamo njegove Besede. Iako sa zakanjenjem, ipak, Bogu hvala, sada ispunjujemo ovu njegovu molbu i zavetanje... (Iz Rei o Besedama Oca Nedeljne Besede, (tom 2) str. 294-295) Beseda 1. u Nedelju Svetih Praotaca (pred Boi) 1965.godine u manastiru elije sadraj I mi smo svi danas u Svetom Evanelju Spasovom. uli ste danas Sveto Evanelje[1], a ono je i moje i tvoje i svaije, svi mi ljudi uestvujemo u njemu. Tako je Gospod objavio ovome svetu nae ljudsko Evanelje, koje vai za svakoga od nas. Sneo ga je s neba da kae ljudima: Evo, vi ljudi ivite evanelskim nebom i vi ste s neba. Zato sam vam ja i doneo istine nebeske. Evanelje Spasovo danas o Velikoj Veeri[2] kazuje nam veliku i svetu tajnu. U ovome svetu svi smo mi za trpezom Bojom. Veliku Veeru priredio je Gospod stvarajui ovaj svet: tvorei sunce, nebesa, zvezde, zemlju, bilje, travu, ptice, ivotinje. Sve je to ogromna trpeza i Gospod postavio nas ljude, rod ljudski za stolom te velike trpeze, koja se prua od zemlje preko svih pet kontinenata, preko nebesa i preko svih vasiona. Stvorivi ovaj svet Gospod je stvorio sve to vidimo, i mnoge nevidljive svetove Gospod je stvorio. I na tu Veeru, na taj stvoreni svet, bogato stvoreni, boanski stvoreni svet Gospod je pozvao sve nas...[3] svakog dana neprekidno oglauje koga? objavljuje koga? Boga! Tako ogromno i mono telo nebesko, sunce, zagrejano da mi ljudi zamisliti ne moemo kakvom toplotom, eto kada se ujutru raa ono zove i budi svakoga od nas i veli: Hajde, hajde, veera je gotova. Svet je sav gotov. ovek zemaljski, nebeski je Bog, greje veno za tebe, i eto ja sluga njegov sunce, zovem te, hajde sve je gotovo. Bog je tebe oveka stvorio, dao sve to ti treba telu. Pogledaj, ta sve na zemlji ima, ta sve na zemlji proizvodi i raa iz sebe. To treba tvome telu. Kako bogata i raskona trpeza koja neprekidno traje! Eto svet, sve vidljive i nevidljive sile, eto sve to zbrinjava hranu tvome telu, ovee, a ti e da oseti koliko zavisi od svih stvorenja oko sebe. ta je telo tvoje? Nije tvoje, pripada bilju. Gle, ti se hrani biljem, hrani se pticama, ivotinjama, hrani se mesom ta je u telu tvom tvoje? Sve to Bog odrava u ovome svetu, svu tu bogatu i obilnu trpezu tvoga tela Gospod dri, pridrava i daje ivot svemu. A dui tvojoj ima li hrane? Da li je Bog stvorio hranu za nau duu, za nau savest, za na um? Jeste, jer kroz ovaj vidljivi svet, kroz ovako divan i udesan boanski svet zemaljski, Gospod je pokazao ta? Mudrost Svoju, Boansku Mudrost i njome nas hrani kroz sav ovaj vidljivi Justina Novog elijskog,

svet. Gospod je pokazao Dobrotu Svoju Boansku, Ljubav Svoju Boansku, i time hrani duu nau Ljubavlju boanskom i Dobrom boanskim. Kroz ovaj vidljivi svet, koji je udesno lep, Bog nam pokazuje Svoju Boansku lepotu, hrani nau duu nebeskom Boanskom lepotom. Svaka od ovih stvari u ovome svetu, i svaka tvar i svako stvorenje, eto kao sluga Boji zove svakoga od nas: "Hajde, hajdete, sve je Gotovo". Kako su se odazvali ljudi pozivu Bojem? U dananjem Evanelju Gospodar neba i zemlje posla slugu svoga da kae zvanicama: "Hajdete jer je sve ve gotovo", sve[4]. ta vama ljudi nedostaje u ovome to sam ja vama kao Bog dao? Sve je gotovo. Sada da vi gledate sebe, ivot svoga tela, da sluite Bogu koji kroz ove sve vidljive stvari slui vama. Gle, i sunce i mesec i zvezde Bog je nainio slugama naim, svaku tvar, svako stvorenje. Jo emo se mi nauiti sluiti Bogu, Koji je tolike sluge stvorio za nas...[5] Spasitelj veli: "I poee se izgovarati svi redom, svi redom; prvi ree: kupih njivu, idem da je vidim, molim te izgovori me; drugi ree: kupih pet jarmova volova, idem da ih ogledam, izgovori me; trei ree: oenih se, sad ne mogu doi.[6]..."[7] U ovome svetu mi ljudi se izgovaramo: pa ja imam imanja, da se oko imanja muim, njiva je moja, moje je sve, Bog me zove, nemam kad, Gospodaru, nemam kad! Reci Gospodaru neba i zemlje: nemam kad! To je ovek koji ne slui prvo Bogu, ni svojoj dui. Ta obuzetost imovinom moe biti i materijalna, vidljiva, ali ona moe biti i duhovna, nevidljiva, za oveka koji se bavi naukom, a Bog ga poziva za raskonu trpezu Svoju da otvori oi, da vidi ta je On stvorio za njega ovde, kakav udesan svet, da se ui mudrosti Bojoj, dobroti Bojoj gledajui ovaj divno stvoreni Boji svet. Ili naunik: ja imam knjige, nemam kad, izgovori me, reci Bogu nemam kad. Taj ovek i taj naunik ...[8] nema kad da se odazove Bogu. Ili recimo ovek izabrao zanat, izabrao poziv, sav se posvetio svome pozivu, uitelj, profesor svejedno, zanatlija, kova, kroja, sav se zaneo, svu duu, sve telo u taj posao, a Bog ga poziva kroz sunce, kroz sve Pravednike starozavetne, kroz Svetitelje: "Hajdete, hajdete, ljudi, Sve je gotovo". Nemam kad, izgovori me molim te, nemam kad ja da mislim o Bojim stvarima. Onaj drugi ovek koji se izgovara sa pet jarma volova: Molim te izgovori me, nemam kad! Stvorenja Boja ne vide Tvorca; vide iva bia u ovome svetu, ivotinje, ptice, ude se, dive se, izuavaju ih, slue se njima, upotrebljavaju ih, ali nemaju kad da misle na Tvorca tih ivih bia! iva bia su stvorena od Boga, a (ovde) to je ono to Apostol Pavle veli u svom Evanelju da ljudi vema posluie tvari nego Bogu[9], vema sluie stvorenjima nego Bogu. Oevidan primer takvog oveka je prirodnjak, profesor, uitelj koji se bavi izuavanjem ptica ili pela, i nee nita drugo da zna, zario se u to, tome se posvetio. Pele, ptice, i to su sluge Boje, one neprekidno zovu njega: Hajde ka Gospodu! Pogledaj, pa mi, mi smo stvorenja Boja, a On je daleko udesniji od sviju nas. Ne, nemam kad, izgovori me! To je slepilo, to je ve klanjanje stvarima ovoga sveta i ljudi vie potuju stvorenje negoli Tvorca.

A trei ree: oenih se, zato ne mogu doi. On predstavlja onoga koji nita u ovome svetu ne vidi osim svoje porodice, za nju ivi, za nju mre, ali to, to je malo pred Gospodom. Vano je da roditelj zna od koga je njegova porodica, ija je njegova porodica, ko je taj koji hrani njegovu porodicu, kroz sunce i kroz ptice i kroz bilje i kroz penicu i kroz ito. Ko? Gospod i Tvorac! A on nema kad! Sva briga to je njegova porodica, nita drugo nee da zna. Kakav greh! uli ste kako je Gospod rekao, jer rasrdi se Bog na te ljude[10], na takve ljude koji ovaj svet ne smatraju za bogatu trpezu Boju, koju je Bog postavio za rod ljudski da bi ljudi slavili Boga. I Bog ne samo da je slao svoja stvorenja, nego eto slao i svoje mnogobrojne Pravednike u Starome Zavetu da ljude podseaju na Boga, da ih pozivaju govorei: "Hajdete, sve je gotovo". Ljudi ta ekate, zato pravdu Boju ne inite u ovome svetu? Zato ne inite po pravdi Bojoj, po zakonima Bojim?! Svi smo ustvari ...[11] Danas Crkva praznuje sve Praoce, sve Pravednike starozavetne, ljude koji su iveli pre Hrista, sluge Boje, Svete sluge Boje koje je Bog slao s vremena na vreme u ovaj svet, slao rodu ljudskom da posvedoe...[12] da je ovaj svet Veera, velika gozba. Mojsije, Isaija, car David, bezbrojni Proroci i ispovednici, pravedni starozavetni, to su jata svetih ljudi[13] koji neprekidno pozivaju rod ljudski: Hajdete, sve je gotovo, Bog vas poziva. Ali svet ide i klanja se idolima, klanja se lanim bogovima, ne slui Bogu, nee Istinitog Boga; eto i stoku i bilje i ivotinje proglaava za najvanije, za cilj svoga ivota, slavi svoja boanstva; klanjaju se ljudi idolima, klanjaju se ivotinjama, biljkama, kamenu, a za Istinitog Boga nemaju vremena. Gospod Hristos Bog silazi u ovaj svet i postaje ovek. Bog je stvorio ovaj svet, i Car Neba silazi u ovaj svet. On Bog siao na zemlju, postao ovek, znai Vena Boanska Pravda, Vena Boanska Ljubav, Veno Boansko Dobro uselilo se u oveka i sva nebeska blaga Gospod eto spustio s neba na zemlju, osnovao Crkvu, i Crkva Hristova eto, eto Boje vene trpeze: na njoj vena hrana za rod ljudski. Veni ivot to je hrana koju je Gospod postavio na trpezi Crkve Svoje i ovoga sveta, da ljude hrani besmrtnom i venom hranom. To Gospod neprekidno radi otkako je siao u na zemaljski svet. ta je Sveto Priee? To je On Sam Bog Istiniti, Koji kroz svetu krv i sveto telo Svoje, kroz sveti Hleb ulazi u nas, obogauje nas svim bogatstvima neba neprolaznim i venim, daje nam ivot Veni. Ljudi, sve je gotovo, hajdete ta ekate! Gospod, da bi urazumio ljude, poevi od Svetih Apostola alje sluge svoje rodu ljudskome, alje svima narodima i neprekidno ih poziva:"Hajdete, sve je gotovo". Ljudi, recite vi ta vama vie treba od onoga to je Gospod Hristos doneo oveku. Posle svega moete li vi smeti ita vee od toga? On Bog postao je ovek. Da li se ti, ovee, pravi ita vei od toga? I moe li smeti ita vee od toga? On Bog doneo je Veni ivot. ovee i brate, ta je tvoj ivot na zemlji bez Venoga ivota? ta? Kratak period vremena muka i nesrea i stradanja i bolova i bolesti to je zemaljski ivot ovekov bez Gospoda Hrista. A Bog doneo nam ivot Veni, i za tebe i za mene, i daje nam u Svojoj

Crkvi Svoje Sveto Priee, kroz krtenje, kroz veru, kroz ljubav, kroz nadu, sve to On, udesni Gospod hrani nau duu besmrtnom i venom hranom...[14] nudi ti besmrnost i ivot Veni. Ljudi, moete li vi dati to to Gospod Hristos daje? Koja nauka, koje uenje, koja filosofija? Saberi sve filosofije ljudske pa ih stopi u jednu svenauku, u jednu svefilosofiju, i sve je to nemo pred smru, sve je to nitavilo, sve je to pauina; i ti postaje plen smrti; ovee, pored svih filosofija i nauka ovoga sveta, i tehnike i kulture i civilizacije. Ti si mlivo smrti, mlivo smrti! ta ti koristi nauka i kultura i civilizacija, bioskopi, pozorita, univerziteti, laboratorije, letovi u vasionu, ta ti to vredi? Sutra si ti kandidat za smrad, ti ovek smrdljivi le. To si ti bez Hrista, to bez Venoga ivota, to bez besmrtnosti! Zato On, samo On daje to, niko drugi. I na taj ivot, na tu besmrtnost On poziva svakoga oveka, poziva kroz svakog Svetitelja, kroz svakoga svetog Muenika, Ispovednika, kroz svakog Pravednika, kroz svakog hrianina. Hajdete, sve je gotovo. Ljudi nee imati opravdanja na dan Stranog Suda, kad Gospod bude sudio po pravdi rodu ljudskome, svakome od nas. Zato Ga odbaciste? Gospod zove neprekidno, a mi eto, mi kao ona tri oveka, kao one tri zvanice izgovaramo se. Sveti Petar, Sveti Sava, Sveti Apostol Pavle, zove nas: Hajde pogledaj, Gospod i tebi Petre, tebi Pavle, tebi Jovane, tebi Marko nudi Veni ivot, Venu Istinu, Venu Pravdu. Hajde ...[15] Kad ja da o Hristu mislim? Eto, imam imanja ovog i onog, ili trgovinu, ili zanatsku radionicu, fabriku; nemam kad da mislim na Hrista, na taj Veni ivot, na tu Venu Istinu, Venu Pravdu. I ja i ti pogledajmo na sebe, na svoj ivot, o mi to esto radimo. Koliko puta u toku dana zaboravimo na Boga, koliko li tokom nedelja i meseci itavih zaboravimo da je ovaj svet trpeza Boja, da u ovome svetu Bog je taj koji daje sve, i vazduh i sunce i svetlost. On je taj koji stvara to to je najpotrebnije. Ko stvara vazduh, gde je fabrika vazduha? On je najpotrebniji svakome od nas. Bog stvara. A ti, eto, moe biti pripada drugom oveku, drugoj zvanici koji veli: E, kupih pet jarma volova, izgovori me; suvie sam zauzet ovim svetom, kao da veli. Ti ...[16] nad tim blagovestima Hristovim, ovaj svet ima toliko bogatstava svojih, i ja nemam kad da mislim na Hrista, na to to On treba da doe tamo posle smrti. Onda takav ovek nema kad da misli na Crkvu, nema kad da misli na svoju duu, na Sveto Priee, na pokajanje, na pravedni ivot, na dobro koje treba initi, jer inei dobro ljudima on sebi dobro ini. Moe biti i ja i ti i mnogi od nas pripadaju onom treem oveku, onoj treoj zvanici koji veli: Oenih se, zato ne mogu doi. Moja porodica progutala me, ja stalno za nju ivim, stalno na nju mislim, nemam vremena za druge stvari. Stani, ovee, pa tvoja porodica i tvoja deca su Boija! Ko im daje ono to im je najpotrebnije, ko im daje sunce, ko im daje um, ko im daje savest, ko daje silu njihovim rukama da mogu da rade, ko daje vid oima njihovim, ko daje sluh uima njihovim?! Razmisli o tome, to ti sve zna, ti to vidi. I Bog daje, Gospod Tvorac daje. Daje Tvorac, Koji je siao u ovaj svet, daje isti

Tvorac Koji je osnovao Crkvu i sav je u Crkvi Svojoj. A ti sea se crkve...[17] znaj ti si zaboravio na sebe. Zaboravlja na Boga Koji je postao ovek, zaboravlja na Gospoda Hrista Koji je radi tebe postao ovek? Ti ustvari zaboravlja na sebe, zaboravlja veno na sebe, zaboravlja na svoju duu, a tvoja dua vie vredi nego svi svetovi koje vidi. Da ti neko na tanjiru pokloni sva sunca, sve zvezde, sva nebesa, i kae: "Evo, ovo je tvoje, samo se odreci due svoje", ni onda se nemoj odrei due svoje, jer dua i jeste to veno bogatstvo koje ti je Gospod dao. Spasitelj je rekao: "Kakva je korist oveku ako sav svet dobije"[18], sav svet; ne samo mali zemaljski svet, nego sve svetove. Gospod doavi u ovaj svet doneo je nama ljudima vena znanja nebeska, doneo je veno Evanelje[19], doneo je venu Istinu za nas ljude, Istinu koja e iveti kroz nau besmrtnost, nau venost. Pazite, Gospod nas kroz Crkvu Svoju neprekidno poziva k Sebi, poziva nas na bogatu trpezu koju je postavio u Crkvi Svojoj; svaki dan nas poziva kroz Svoje sledbenike. Eto, danas mi slavimo Svete Praoce, Starozavetne Pravednike, njih je bezbroj, mnogo i mnogo, svi oni vele: "Hajde, sve je gotovo". A mi, kako se odazivamo? Da ne budemo nerazumni i bezumni. Sutra Crkva slavi Svetog Tirsa i druge Svete Muenike i oni nas pozivaju, pozivaju za trpezu Boju:"Hajdete, sve je gotovo". Jer oni, Svetitelji, nahranili su sebe venom Boanskom hranom, koju je Gospod doneo u ovaj svet i postali besmrtni i sveti u ovome i u onome svetu. Mi, imajui pred sobom tolike primere[20], tolike ljude, a svi su Svetitelji ljudi, mi neemo imati izgovor na dan Stranoga Suda kada Gospod bude ukazao i meni i tebi i svima: Pogledajte moje Pravednike, pogledajte Pravednike i Svetitelje i Muenike i Ispovednike, i vi ste iveli u istoj Crkvi, i vi ste iveli u istom tom svetu, pa ste pogazili moju Pravdu, moju Ljubav, pogazili ste moje Evanelje. Kad ste bili na zemlji niste ga hteli dole, ne treba vam ni ovde. Tako e pravednici otii u ivot veni.[21] "Mnogo je zvanih, zavrava dananje Sveto Evanelje, a malo izabranih"[22]. Mnogo je zvanih...[23] A istina od toga zavisi, od mene, od tebe samog. Bog zove sve, a ti kako e se odazvati, to zavisi od tebe. Bog te poziva Venome ivotu, Venoj Pravdi, Venoj Ljubavi i nudi ti Veni ivot. Od tebe zavisi da li e se odazvati. Odazove li se, gle, ti postaje izabranik Boji. Blagi Gospod, molitvama Svetih dananjih Praotaca koje slavimo i svih Svetitelja i Svetih Apostola i Muenika i Pravednika, Ispovednika, neka Blagi Gospod otvori due nae, i sluh na duhovni, i vid na duhovni, da se odazivamo svaki dan i svake noi Gospodu, da budemo svesni da smo mi u ovome svetu za bogatom trpezom Bojom, da smo u Crkvi Njegovoj, Crkvi Njegovoj za venom trpezom vene Istine i Pravde Boje, da je to ono to nama treba u ovome svetu, da je Gospod Hristos doneo sve to ljudskom biu treba i u ovom i u onom svetu za ivot Veni. Njemu ast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. Luka 14,16-24 Lk. 14,16-24 Nekoliko rei nejasno na traci. Prim. prepis Lk. 14, 17 Nekoliko rei nejasne (neujne) na traci. Prim. prepis. Lk. 14. 18-20 Nekoliko rei nejasne (neujne) na traci. Prim. prepis. Nekoliko rei nejasne (neujne) na traci. Prim. prepis. Pm. 1,25 Lk. 14,21 Nekoliko rei nejasne (neujne) na traci. Prim. prepis. Nekoliko rei nejasne (neujne) na traci. Prim. prepis. Jevp. 12,1 Nekoliko rei nejasne (neujne) na traci. Prim. prepis. Nekoliko rei nejasne (neujne) na traci. Prim. prepis. Nekoliko rei nejasne (neujne) na traci. Prim. prepis. Nekoliko rei nejasne (neujne) na traci. Prim. prepis. Mk. 8, 36 Otkp. 14,6 Jevp. 12,1 Mt. 25,46 Lk. 14,24 Nekoliko rei nejasne (neujne) na traci. Prim. prepis.

Beseda 2. u Nedelju Svetih Praotaca (pred Boi) 1966. godine u manastiru elije sadraj Zaista, Blagovest koja kazuje svu tajnu Neba i Zemlje, svu tajnu naeg ivota na zemlji. Dananje Sveto Evanelje, uli ste, Blagovest o Velikoj Veeri[1]. ovek bogat, to jest Bog spremio veliku gozbu. ovaj svet stvorio Bog, sunca, bezbrojna sunca, vasione, bezbrojne vasione, zemlja prepuna svega. Zaista, Gospod je spremio Veliku gozbu. Za koga? Za oveka. Stvorio oveka i pozvao ga na tu Veliku gozbu, da on gledajui ovaj svet vidi Boga, silu Boju, mudrost Boju. Pogleda pticu kako mala, udesna, a leti bolje od svakog aviona. Pogleda komarca, jedva ga vidi, a on leti savrenije od svih

najsavrenijih aviona. Pa ivotinje, pa bilje, sve to je Gospod stvorio, zaista bogata gozba, Velika veera. Ovaj vidljivi svet, to je Velika gozba koju je Gospod stvorio za nas. Pozvao je, koga na gozbu? Greh, smrt, avola, i posadio za trpezu ovoga sveta? ta se desilo od Velike trpeze Boje ovoga sveta? Zasela smrt u zaelje sofre vasionske i gresima koje lije iz sebe obara ljude, pretvara ih u leeve. I gle, ovu divnu Boju trpezu, ovu gozbu to se svet zove, ovek pretvorio u grobnicu, u grob. A iza svega stoji i kezi se avo. On, ustvari, kroz svaki greh, kroz svaku smrt, gozbuje u ovome svetu. Tako je ovek, izabravi greh i uinivi greh, nasuprot volji Bojoj, ovaj svet pretvorio u mrtvanicu. I onda, nastao je pomor roda ljudskog, dua ljudskih, jer greh i gresi to su ubice due ljudske. Oni ubijaju duu odvajajui je od Boga, i ovek ne tvori zapovesti Boje. ovek okrene lea Bogu, ide s avolom u greh za grehom, ivi u strastima i slastima ovog sveta, i ovaj svet postaje strano muilite. Gle, ovaj svet postaje predvorje pakla, ako hoete, postaje mali pakao. Da, ovaj svet je izgubljen Raj, im je uao greh u njega, smrt ula, avo uao. Kako se moe nazvati Rajem, kad je avo tu! Kroz svaki greh avo je u ovome svetu, kroz svaki greh avo je u mojoj dui, u tvojoj dui; kroz svaki greh avo pustoi sve to je Boje u ovom svetu, i to je Boje u tebi i meni. Greh strana smrt, uasna sila, jer raa smrt. Pa ta je stranije i uasnije od smrti za oveka? Iza svega toga, iza greha i smrti, on, strani protivnik Boga i oveka avo. Takav je svet onda, poto je ovek izagnao iz njega Boga, poto je prigrlio greh, prigrlio smrt, prigrlio avola, i ovaj svet Boji pretvorio u mali pakao. Gospod je slao svoje divne sluge u ovaj svet[2], da ljude razbude, slao udesne Proroke, Patrijarhe, Pravednike starozavetne, Avrama, Isaka, Jakova.Proroka Iliju, Proroka Isaiju, Jeremiju, i bezbrojne druge Pravednike, da razbude rod ljudski, da ga podsete i kau: "Gledajte, pa ovo je trpeza Boja, ovaj svet je Boji svet, ne avolji, ovaj svet je Boji svet, svet Boje Pravde i Istine i Mudrosti, a vi ljudi, vi ga pretvoriste u svet trulei, smrada, smrti, u svet avola". Mnogo je svetih Pravednika prelo preko ovoga sveta i prolo kroz njega, da rod ljudski spase od svega toga, od greha. Sluali su malo ili mnogo, vie ili manje, Proroke i Svetitelje Boje, Pravednike Boje starozavetni ljudi. Ali, svi ti Pravednici bili su slabiji od smrti, jai od greha, ali slabiji od smrti. Oni su doli ispred Gospoda Hrista, rvali se i borili se sa grehom da ga pobede, ali i sa avolom koji je iza greha. I ako su uspevali da ga pobede i da ive pravednim ivotom, nisu mogli da ga iskorene u drugim ljudima, da greh iupaju sa korenom, da smrt satru, da avola satru, koji je kroz greh i kroz smrt uao u ovaj Boji svet. Kako se veli u dananjem Svetom Evanelju, uli ste, da oni Pravednici starozavetni, koji Boju Pravdu pronose kroz ovaj svet, primie obeanje da e ovaj svet spasti Spasitelj Mesija, Koji e doi u ovaj svet. Oni to primie verom, ali ne videe Spasitelja, i prooe kroz zemaljski pakao i odoe iz ovog u onaj svet[3]. Jer, veli se u

dananjem Svetom Evanelju, Bog neto bolje pripremi za sve nas[4], da nam da savrenstvo, da nam da potpunu pobedu nad grehom, nad smru, nad avolom. I zato, zato se u ovome svetu i deava najvee udo Boje milosti. Bog postaje ovek! Na Boi Bog se raa u ovome svetu. Eto nove Trpeze, Bog postao ovek i zaseo na elo zemaljske Boije sofre. Smrt bei od Njega, avo bezobzirce bei od Njega, svaki greh daleko, daleko bei od Njega. On, Gospod Blagi, Spasitelj Isus postao ovek, oistio Trpezu Boju u ovome svetu od greha, od smrti, od smrada grehovnog i smrtnog, od nakaznosti i uasa avoljeg, osnovao Crkvu Svoju. Eto Boje Pravde, svete, nepovredive Trpeze. Crkva eto Trpeze Boje pune hrane Boje, koju niko ne moe odneti u smrt, ni avoli, ni gresi. A na toj Svetoj trpezi Vena Pravda, Vena Istina, Veni ivot za nas ljude. Umesto smrti ivot u Hristu, neprolazan. Hristos ivot na[5], On je ivot na, On! Svaka smrt bei od Njega. Gospod alje svoje sluge, alje svete Apostole, alje Svetitelje, alje mnoge Pravednike, alje i zove na gozbu, zove u Crkvu Svoju. ovee, sve u ovome svetu to ti treba, eto, Gospod Hristos ti nudi i daje u Crkvi. Hajde, tvoje je to. Neki se odazivaju i dolaze Crkvi Hristovoj i spasavaju se njome. Drugi to odbacuju, oni u kojima silno deluje avolja zloa, u kojima deluje neverje, u kojima deluje bogoborstvo. Ljudi, ivi spomenici zla, oni odbacuju Gospoda Hrista. Gospod Hristos je doneo oveku i svetu ta? Vaskrsenje! On je Vaskrsenje roda naeg, On je ivot roda naeg, roda ljudskog. On nam osigurava pobedu nad smru, i On je osiguranje Venog ivota. Na koji nain? Na taj nain to sve to je Gospod doneo u ovaj svet, moe postati i moje, i tvoje, i svakog oveka. Sve! I Vena Pravda, i Veni ivot, i Vena Istina celo Nebo postaje tvoje kroz Gospoda Hrista ako u Njega veruje. Gle, ovek koga je smrt satrla, otela mu sve, otela mu duu i telo i gurnula ga u pakao ti (ovee) postaje Car Neba i zemlje sa Gospodom Hristom, vlasnik Nebeskog Carstva, postaje neosiromaeni bogata koji ima Veno Bogatstvo, Venu Istinu, Venu Pravdu, Veni ivot. ovek, koji veruje u Gospoda Hrista, veli Apostol, sav ivot svoj ima u Njemu[6], i ivi onim to je Hristovo u ovome svetu, i ivee i u onom svetu onim to je Hristovo. Zato, po rei Svetog Apostola "ne dajte se grehu", i odbacuj od sebe i gnjev, i zlou, i pakost, preljuboinstvo, i srebroljublje, i nemilost, svaki greh odbacuj od sebe[7]. I onda, veli Sveti Apostol, obui e se u novoga oveka[8]. Obuci se u novoga oveka koji se obnavlja po slici Onoga Koji ga je sazdao[9], to jest koji se obnavlja po liku Gospoda Hrista Koji je stvorio oveka. Kako Sveti Apostole? Kako mi koje je avo unakazio sa svih strana, unakazio nam i savest i duu, i srce, i volju, kako mi da obnovimo sebe, kako mi da postanemo slini Hristu, kako da postanemo hristoliki, jer ti - ti od nas trai? Da se obnovimo po slici Onoga Koji nas je sazdao, po liku Onoga koji nas je sazdao, znai treba da postanemo hristoliki, da liimo na Hrista. A mi bedni ljudi! Da, veli Sveti Apostol, vi to moete vrlo lako. Kako? Ispunite se ljubavlju Hristovom, ispunite se molitvom Hristovom, ispunite se verom Njegovom, ispunite se milostivou Njegovom, ispunite

se ivotom Njegovim, ispunite se besmrtnou Njegovom, ispunite se venom Pravdom Njegovom, Njegovom Istinom[10]. Eto, ti ispunjujui sebe Hristovim svetim vrlinama, useljuje u sebe Gospoda Hrista. "Nek se verom Hristos useli u srca vaa"[11] - poruuje Sveti Apostol i zapoveda hrianima: "Verom nek se Hristos useli u srca vaa". Da, u samoj stvari, u svakome od nas postoje dva oveka. Stari ovek, to je ovek greha, ovek smrti, ovek zla, a greh zastaruje oveka, toliko ga zastaruje da ga usmruje, daruje ga smrti. Takva je strana sila greh. ovek koji ne spasava sebe od greha, koji ivi u grehu, ustvari je bespomoni starac i starkelja, ostario. I smrt - smrt je za njega samo egzekutor, peat vene starosti, pakla. Novi ovek ta je? Novi ovek je Hristov ovek, ovek Hristove vere, ovek Hristove Pravde, ovek Hristove Besmrtnosti, ovek Hristovog Venog ivota, ovek Carstva Nebeskog, ovek Ljubavi Hristove, ovek molitve Hristove. Kao to se kae u dananjem Svetom Evanelju: "Sve u svemu je Hristos" za novog oveka[12]. Hristos mu je sve i u ovome i u onome svetu. Kad razumno i pametno misli, sve to ima veliko i veno u sebi i oko sebe, to je od Gospoda Hrista. Novi ovek pone da razmilja o tome, pa tek onda vidi ta je on, ko je on, i ta je Gospod Hristos. Sve i u svemu je GospodHristos! Obucite se u novoga oveka, veli Sveti Apostol, a taj novi ovek u emu je? Eto, u Ljubavi Hristovoj, u vrenju zapovesti Hristovih, jer sve te vrline evanelske jesu boanske sile koje nam daju Gospoda Hrista. Ko ljubi mene i vri zapovesti moje, veli Spasitelj, i ja u doi k njemu i nastaniu se u njemu"[13]. Znai, ko vri zapovesti moje, ja se kroz te zapovesti useljujem u svakoga. Zamislite sebe, gde ste? Zamislite gde ste vi, jer se u vau duu uselio Gospod Hristos. A useljuje se kada vrite zapovesti Njegove. Eto, zapovest Njegova o molitvi. Kada se moli svim srcem, svom duom, na nevidljiv nain, na udesan nain u tebe se useljuje Gospod Hristos, razliva po tvojoj dui nebesko milje, razliva po tvojoj dui nebeske sile, i ti si zaista novi ovek. Pa kad tome doda post evanelski, po zapovesti Hristovoj, pa milost evanelsku po zapovesti Hristovoj, pa blagost, pa krotost, pa smirenje sve su to svete vrline koje useljuju Gospoda Hrista u tvoju i moju duu. I onda, zaista, novi si ovek! I onda, zaista pun si novih oseanja, pun si novih misli, put si svetlih misli, svetlih oseanja, svetlih raspoloenja iako je oko tebe mrak i tama i pakao. Gospod se uselio u nas, Gospod je suncem obasjao, suncem Pravde obasjao i osvetlio zemaljski ar, a Sunce Hristos ne moe se pomraiti, a kamoli se ugasiti. Ti verom nosi to Sunce u sebi, to neugasivo Sunce koje odgoni svaki mrak, svaku pomrainu smrti, i pakla, i greha, i svakoga zla. I Hristov ovek, iako je izranavljen u ovome svetu, ide kroz ovaj svet pun radosti, jer zna da sve to se zove smrt mora beati od njega. Gospod je u njegovom srcu, i sve to se zove avo mora s tutnjavom beati od Njega, jer Bog je Gospod Hristos. Svaki e greh pobediti stvorivi Hristovog novog

oveka. Ii e greh od Hrista. ta e greh da radi u dui tvojoj, ako je dua tvoja ispunjena Njime? A mi hriani, mi smo pozvani da neprekidno ispunjujemo sebe boanskim silama Hristovim, da ispunjujemo sebe punoom Boanstva, kako se veli u Svetom Evanelju[14], da ispunjujemo svu duu svoju i ne damo mesto ni grehu, ni avolu, ni zlu, ni paklu. To zavisi od nas, zavisi od nae volje, i od moje i od tvoje volje, da li e se boriti protiv greha, da li e trpeti staroga oveka koji se raspada u eljama prevarljivim[15], da li e trpeti oveka smrti koji tebe pretvara u smrtno bie, a to znai u smrad, trule. Zavisi od tebe. Ako se ne bori protiv greha, ako se ne kaje za grehe, gle, ti sam sebe osuuje na smrad, veni smrad. Ti sam sebe osuuje na pakao, ti sam sebe osuuje da bude rob avolu i svakom njegovom zlu. Ali eto, Gospod je u Crkvi Svojoj dao za nas bogate, prebogate sveleee lekove od svakoga greha, lekove koji lee od smrti, lee od svake strasti, lee od svakog iskuenja. ta su Svetitelji? Svetitelji to su pobednici nad smru, pobednici nad grehom, pobednici nad avolom. Svaki Svetitelj jai je od svih avoljih sila ovoga sveta, jai je od avola u svim njegovim gresima, u svim njegovim strastima. Evo dananji udotvorac Spiridon, kada je putovao na Prvi Vaseljenski Sabor 325. godine, gde su se sabrali Sveti Oci da osude jeretika Arija, na putu onda se putovalo konjima dalekom putu, on zanoi u jednoj gostionici sa svojim kelejnikom, sa svojim momkom. Jeretici, bilo ih je u toj gostionici na prenoitu takoe, znajui ko je Spiridon, veliki udotvorac, veliki Arhijerej Boji, oni mu zakolju oba konja, i vranca, i belca. Kada momak ustade ujutru da osedla konje, ue u talu, vide konjima glave otseene. On otra Svetitelju i ree ta se desilo. Svetitelj stade, pomoli se Bogu i ree: "Idi i otseene glave pripoji na trupove". Momak otra, ali u onoj zabuni dohvati glavu belevu pa je priljubi uz trup vranev, a vranevu glavu pripoji uz trup belog konja, i oni oivee, ustae na noge. Sveti produi svoj put na zaprepatenje svih. Svi su se udili i videli jednu udnu pojavu: vranac sa belom glavom, belac sa vranevom glavom. Takva je sila bio. Na tom Prvom Vaseljenskom Saboru, bilo je toliko Otaca, 318 Svetih Otaca, bilo je meu njima vrlo uenih i najuenijih ljudi onoga doba, bio je sam car Sveti Konstantin Veliki. To je bio jedan veliki i najvelianstveniji skup na ovoj planeti Bojoj. Tamo je bio uveni akon, glavni pisar, Sveti Atanasije Veliki, najvei borac protiv svih lai koje se liju u ovome svetu na Gospoda Hrista. Bio je Sveti Nikolaj udotvorac, vrlo skroman i vrlo uen, ...[16] i mnogi drugi. Sveti Spiridon udotvorac nije imao nikakve naroite kole, ali velika vera, svete vrline evanelske koje je imao u sebi i iveo u njima, uinile ga monim i svemonim. Sluajui kako se vodi rasprava o Bogu, Bogu koji je Trojian u Licima i u Biu, i sluajui kako Arije i njegovi sledbenici nee da usvoje tu istinu, odbacuju Hrista i tvrde da On nije Bog, nego bie nie od Boga, Sveti Spiridon, da bi pokazao svima, a naroito jereticima kako je Bog Jedan Bog sa Tri Lica, uzeo je ciglu,

pred svima je stee i iz nje suknu plamen ka nebu, i voda ka zemlji, a blato ostade u njegovoj ruci. I on ree: "Eto, jedan cigla, a tri stihije u njoj". Vatra, voda i blato. Tako je Sveta Trojica: Tri Lica, Jedan Bog. To je jedan Svetitelj, a u Crkvi Bojoj bezbroj Svetitelja, u Crkvi Bojoj bezbroj udotvoraca, svaki hrianin je udotvorac. Zamisli, ti udotvorac i ja! Kad pobedimo u sebi sve to je smrtno, sve to je greno, javljamo se kao pobedioci smrti, javljamo se kao vena bia, kao ljudi koji su vaskrsli iz mrtvih. Sama vera tvoja u Gospoda Hrista, vera da je On Spasitelj sveta, Koji tebe spasava i od greha, i od smrti, i od avola, eto uda! Najvee udo u tebi i u meni. A za njim sa verom liju se svakojaka udesa, Hristova udesa. A Svetitelji Boji to su u najveoj meri. Da, danas vie nego ikad vai poziv evanelski, poziv dananjeg Svetog Evanelja "Doite na veeru"...[17] makar bio u gresima i strastima, makar te sa svih strana opkoljavali avoli, trgni se, "ustani ti koji spava, vaskrsni iz mrtvih, i obasjae te Hristos"[18], veli Sveti Apostol. Ne boj se, ne boj se nikakvih vragova ovoga sveta, ne boj se nikakvih avola ovoga sveta i onoga sveta. Sve je to slabije od tebe. Ti si Hristov ovek, ti nosi Hrista pobeditelja smrti u sebi, nosi Njega Venoga Boga. ta e uiniti smrt, ta avoli, ta gresi, ta strasti? Jak si, jai si od svega toga. Spasenje je nadohvat ruke. Na raspolaganju ti je sveoruje Boje[19] u Crkvi i kroz Crkvu Boiju. Uvek moemo sebe hraniti venom hranom koju nam nudi Gospod Hristos. To zavisi od nae dobre volje. Samo treba imati odlunost, samo treba imati revnost, hoe da bude Hristov. Ako nisi Hristov, iji si? Ti pripada smrti, pripada smradu, pripada grehu, pripada paklu! Avaj, zar si zato stvoren od Boga bogolikim, ovee i brate! Ne, ti si stvoren da postane hristolik, da postane jak kao Bog. Jaajte u Gospodu", veli Sveti Apostol, jaajte u Gospodu,jaajte silom jaine Njegove[20]. To je tvoje ovee. A kad si jak s Gospodom, ti postaje jai od svakoga zla u ovome svetu, od svakoga greha, od svakoga avola. O, Gospode, molitvama Svetoga Spiridona udotvorca i dananjih svih Svetih starozavetnih Pravednika, podaj nam tu veru. Veru koja kroz svete vrline obnavlja due nae, osigurava im ivot Veni i besmrtnost, osigurava im Carstvo Nebesko, Carstvo gde udesni Gospod Hristos Ljubavlju Svojom caruje i vlada. Njemu poklonimo se svim biem, i u ovom i u onom svetu. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. Lk. 14,16-24. Lk. 14,17

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.

Jevp. 11, 13-16 Jevp. 11,39-40 Kol. 3,4 Kol. 3,3 Kol. 3,58 Kol. 3, 10 Kol. 3, 10 Kol. 3,12-13 Ef. 3, 17 Kol. 3, 11 Jn. 14,21-23 Kol. 2,9-10; Ef. 3.19 Ef. 4,22 Neka re nejasna na traci. Prim. prepis. Neka re nejasna na traci. Prim. prepis. Ef. 5, 14 Ef. 6,11 Ef. 6,10-11

Beseda 1. u Nedelju Svetih Otaca (pred Boi) 1965. godine u manastiru elije sadraj Danas je Blagovest Boija u jednoj rei. Celo Evanelje Boje u jednoj rei. Danas se, u Nedelju Otaca pred Boi, ita prvo Evanelje, prva glava Matejevog Evanelja. I ona jednom reju kazuje ta se zbilo sa ovim svetom, ta se zbiva i ta e se zbiti sa svakim od nas. Sva istorija neba i zemlje, sva istorija oveka, ljudi, roda ljudskoga, mene, tebe, ptice, granice, cveta, sve u jednoj rei Isus[1]. Njegovo roenje eto najvanijeg dogaaja u svima istorijama svih svetova. Njegovo roenje na zemlji, Njegova pojava na zemlji kao oveka to je najvanije od svega to se zbiva u rodu ljudskome, brao, najvanije otkako je postalo Sunce do dana kad se bude ugasilo. I anelski svet se uznemirio, Devojka zatrudnela[2]. Josif (se uznemirio) ...[3] Taj Aneo sa neba silazi i javlja Josifu za Svetu Djevu: "Ono to se u Njoj zaelo od Duha je Svetoga, i rodie Sina i nadenue mu ime Isus jer e On spasti ljude od greha"[4]. Isus znai Spasitelj. I zaista, zbi se to po reima Svetog Anela da Djeva rodi Sina i nadenue mu ime Isus, Spasitelj. Eto celog ivotopisa Spasiteljevog u samom Imenu Njegovom: Isus Spasitelj! Ali u tom Imenu, u toj istoriji je sva istorija i moja i tvoja, sva istorija svakog ljudskog bia. Gle, doao je da spase svet od greha. Tebi je potreban Isus, tebi je potreban Spasitelj. ta je greh? Ti greh poznaje i mi drugi poznajemo greh kroz smrt. Smrt je neto najstranije za nas, ali smrt je dola kroz greh u ovaj svet, i kada se javlja Spasitelj od greha, to se javlja Spasitelj od smrti moje i tvoje. I gresi koji su u meni, i gresi koji su

u tebi, koji stvaraju stotine smrti u nama, u naim ljudskim biima, sve to bei ispred Njega, sve je to nemonije od senke pred Njim. On jedini jai od greha, Bog jedini jai od greha. Nema oveka jaeg od greha, jer je u grehu avo, a samo je Bog jai od avola. Eto, Bog je postao ovek da iz oveka istera greh, da iz oveka izgoni greh, da iz oveka izbaci to najstranije udovite, koje mi esto u momentu zanosa i ludila grlimo, a ono, ono nas ubija sa svake strane, izaziva smrt uma, smrt savesti, smrt volje, izaziva optu smrt. Gle, do Gospoda Hrista caruje smrt u ovome svetu, caruje kroz greh[5]. A ko to caruje? Caruje avo, jer avo caruje kroz greh i smrt. Greh je njegova glavna sila, greh je njegovo glavno oruje, i smrt. Ko je jai od njih, ko sem Gospoda Hrista? Pojava Gospoda Hrista u ovome svetu, radi ega je? Radi toga da objavi rat grehu i smrti. Smrt grehu da objavi, da objavi smrt smrti, da objavi smrt avolu! Eto podviga Spasiteljevog u ovome svetu, eto Njegovog zadatka, eto naeg spasenja: smrt grehu tvome i mome. A tu smrt moe izazvati u tvome grehu samo Gospod Hristos, Koji je jai od greha i jai od smrti. Smrt smrti je samo Gospod Hristos, Koji Vaskrsenjem pobeuje smrt; On moe dati pobedu i meni i tebi nad svakom smru. Smrt avolu, pomor avolima ko to ini? Ko to razara pakao, carstvo neistih duhova i avola bezbrojnih unitava, ko, ko? Bog i ovek, Bogoovek Hristos! On je iz neiskazanog ovekoljublja siao s neba, postao ovek, uao u blato tela ljudskog da iz tog tela i tog bia ljudskog istera ono to nije Boje, to je protiv Boje volje, da istera greh. Zato je, brao moja, najvanije u Evanelju Spasovom da je On, Bog, postao ovek[6]. U tome je sva tajna naeg ivota u svetu, u tome je sva tajna naeg spasenja, u tome je tajna nesrene zemlje, na kojoj rod ljudski ivi, i svih svetova nad ovekom i ispod oveka. Bog se javio u telu[7], eto nae tajne. Javio se Hristos radi ega? Da sjedini oveka sa Bogom , tako sjedini da Bog iz oveka potisne svaki greh, svako zlo, svaki mrak, svaku tamu, svaku smrt i svakog avola. I nema prisnijeg, blieg jedinstva u ovome svetu ni izmeu ega kao to je jedinstvo izmeu Boga i oveka u Hristu. Nema prostora, nema mesta za greh kada se Bog sjedinjuje sa ovekom, nema mesta za greh kada Bogoovek Hristos ue u moju i tvoju duu kroz Sveto Krtenje, kroz Sveto Priee, kroz Svete Tajne. Tada bei sve to je greh. Zato je tajna ovaploenja Boga Hrista, tajna najsvetija i najvea i najspasonosnija. U njoj je sve: Bog se javio u telu. Ali ba zato to je u tome celo Evanelje Hristovo, to u jednoj rei Spasitelj Isus kazuje sve tajne roda ljudskog, i sva sila Boja daje se rodu ljudskome. Zato avo jedno i radi: propoveda antievanelje, protiv Hristovog Evanelja avo iri svoje evanelje. U emu je to evanelje? Gospod Hristos se javio kao ovek, Bog se nikada (do tada) nije (javljao, a sada) ...[8] javio kao ovek. A avo govori: Nema Boga u oveku, u njemu je samo greh, sve ko avo. To antievanelje, to suprotno Hristovom evanelje, brao moja, hoda kroz ovaj svet jo od vremena apostolskih. Pie Sveti veliki Vidilac i Prorok i Apostol i

Bogoslov, Sveti Jovan Evanelist, i veli: On je Antihristov "Ko ne priznaje da je Isus, da je Bog doao u telu, nije od Boga."[9]. ime poznajemo avole? Ne priznaju da je doao Bog u telu, ne priznaju avoli da je Hristos Spasitelj doao i javio se u ovaj svet da ljude spase od greha, smrti i avola. To je, brao, prva i osnovna misao Antihrista, protivnika Hristovog, kako onda u doba Apostola, tako danas, tako sutra, tako do Stranoga Suda. Glavno je porei Hrista: nema Hrista, nije Ga bilo! Danas, avaj, po bezumnim kolama evropskim, pa u nesrenim kolama naim, deca ue da Hristos nije iveo! To je to anti-evanelje avolje, satansko, to je ta borba ljudi i Boga. Greh - greh bei od Boga; smrt - smrt bei od Boga. Plai se avo: avaj, kakav Bog?! Setite se kad se Gospod pojavljuje kao ovek sa Uenicima Svojim, putuje po ovoj mranoj zvezdi Bojoj to se Zemlja zove, avoli se savijaju pred Njim kao kljasti i bogaljasti nemonici, bolesnici, kao poluleevi. Setite se kako Ga oni mole: "Ako nas izgoni, vele oni, iz oveka, poalji nas u svinje"[10]. I Spasitelj doputa da avoli odlaze u svinje, i onda svinje, neiste svinje ne mogu ni za trenutak da trpe avola u sebi ve sve, dve hiljade njih, skoie u more i podavie se. Tako avoli bee od Gospoda Hrista, tako oni nee Njega, smeta im, jer svetlost, svetlost nije za ranjave oi. Ako jau svetlost prinesete ranjavim oima, bolesnik zatvara oi i mee ruke na njih. U dananjem svetu plae se imena Njegovog, boje se imena Hristovog, jer je ime Njegovo Isus. Izgoni avole, izgoni sve smrti, unitava sve grehe, unitava carstvo svih lanih vrednosti u ovome svetu i svih lanih ciljeva ovoga sveta. Da, Antihrist uvek ivi time to e se boriti protiv Hrista. I u ovome svetu, otkako se pojavio Gospod Hristos kao ovek, otkako se javio kao Bogoovek, protiv Njega ratuje stalno ko? avo. Ratuje kroz ljude, iako ga je Gospod obezoruao, nemoan je avo pred Gospodom, ali eto, ljudi smatraju esto, mnogo puta, da je greh puno jai, da je avo jak i da je Bog (nemoan) ...[11] Ustvari, rod ljudski na ovom svetu Bojem, na zemlji, stalno se kree izmeu Boga i avola, izmeu Bogooveka i avooveka. Ali u tom svetu ivimo i mi, i ja i ti, i mi, kao ljudi roblje smo greha, roblje i groblje smrti. Leevi od greha. Svaki od nas nalazi se u grobu, a ta e biti od tebe i od mene ako nismo Njime i Njegovom silom oistili due svoje od greha, a to znai oistili due svoje od svega smrtnoga, oistili due svoje od svake smrti, oistili due svoje od svakog avola? ta e biti sa nama kada dua izae iz tela? Brao moja, sa dolaskom Gospoda Hrista u ovaj svet, sa Boiem, sve se menja, menja se sva istorija roda ljudskog. On udesni Isus zbacio je s prestola Satanu i ustoliio je Boga. Veliki Svetitelj Boji Sveti Makarije veli: avo je kroz greh seo na presto uma ljudskog i caruje ovekom, a kad ovek poveruje u Gospoda Hrista, kad se krsti, kada se prieuje, kada ivi po Svetom Evanelju, tada Gospod zbacuje sa prestola uma tvoga avola i zacaruje Boga, ustoliuje Boga, i tada u tvojoj dui i tvome ivotu vlada Bog, vladaju svete misli, sveta raspoloenja, boanska raspoloenja,

boanske elje, boanska dela. Kada zbaci Gospod Hristos Svojom boanskom silom Satanu sa prestola uma tvoga i moga i roda ljudskog, On istera u isto vreme sve legione avole, istera sve grehe iz oveka, sve smrti, i uvodi svete vrline, uvodi svete boanske nebeske sile, i ti, ti onda zajedno sa Apostolom Pavlom veli: "Sve mogu u Hristu Isusu, Koji mi moi daje".[12] ta je smrt pred tobom, hrianine, ta je greh, ta avo? Slabiji od senke, i prvi, i drugi, i trei. Takva je sila Gospodnja: Sve mogu u Hristu Isusu, Koji mi moi daje. Zato i poruuje Sveti Apostol Pavle: Jaajte u Gospodu, jaajte tako da uvek budete jai od svake smrti[13]. Kako, Sveti Apostole? Verom prvo, neka raste vera u tebi. Onda, ime jo Apostole? Molitvom, nek se molitva iri u dui tvojoj, i molei se dugo ti tako ...[14] u Bogu jaa, nebeske sile ...[15] useljuje u sebe; i kada doe momenat borbe i loma za duu tvoju, ti hrabro potiskuje svakog avola, jai si od njega, od svakoga greha i od svake smrti. Onda post, ta je post? Post je sila Boja; posti i post e ti dati silu boansku da, kada se rve sa grehom, moe da ga savlada. Da, sve se menja i u tvome i u mome ivotu im ponemo da ivimo po Evanelju, im ponemo da ivimo po veri u Gospoda Hrista. ta se desilo sa Savlom, uvenim Svetim Apostolom Pavlom? Vi znate, on je bio najvei gonilac Gospoda Hrista, prvih hriana. Nije hteo da veruje: Ne verujem ja u Isus Bog. I poeo da Ga goni, bacao je (hriane) u tamnice; dobio je vlast od tadanjih vlastodraca da sve hriane goni i zatvara[16]. I osioni ueni mladi Savle, najueniji mladi svoga doba ...[17] sigurno veoma bogat u svakom pogledu, kao neki slavni vojskovoa, ali vojskovoa crne mrane vojske, krenuo je da goni hriane jae i vie nego iko. I kad je, jezdei na konju alatu ka Damasku da goni hriane sa etama svojim, on odjedanput uo straan glas, svetlost se strana pojavila, i iz nje kao da su tutnjali gromovi: "Savle, Savle,zato me ti goni"? Tada osioni Savle upita: "Ko si Ti, Gospode? Ja sam Isus Koga ti goni. Gospode, ta mi valja initi"?[18] Oslepljeni Savle tada, tri dana bio je slep, jer su ga vodila njegova braa koja su pola sa njim da gone hriane. Tada je Sveti Apostol Ananija javio mu se Gospod i otkrio doao Savlu, krstio ga, i Savle je progledao. I od tada, gle, sve se izmenilo. Umesto da postoji Savle nastao je Sveti Apostol Pavle. Njega, njega nije mogla da uutka cela Rimska imperija, cela Rimska carevina, Neroni, carevi rimski, svi vojnici rimski, sve tamnice nisu mogle Pavla da uute da on ne propoveda Evanelje Gospoda Hrista, da on ne propoveda toga Isusa, Isusa Spasitelja, Cara, Boga neba i zemlje. Apostoli su bili skromni, sa mreom i ribarem Petrom i njegovom druinom, sa Filipom i drugima, prosti ljudi, ribari, seljaci. Zato njih kulturni ljudi, eto, toliki svet obrazovani, dve hiljade godina, zato slavite te proste bogobojaljive ljude? ta su uinili? To, brao moja: dopustili su i uinili da verom unesu u sebe Gospoda Hrista, da pou za Njim i da ive Njime. Da On postane centar, srce njihovog srca, srce njihove istorije, njihovog ivota, njihovog bia. Eto, sve se izmenilo, prosti seljaci, Petar, Filip,

Andrej, i drugi sa njima, i milioni i milioni iza njih, posvetili su sav svoj ivot poevi iveti Evaneljem Gospoda Hrista u ovome svetu. To znai: pobeujui greh i smrt i svakoga avola, ivei Pravdom Boijom u ovome svetu, ivei Istinom Boijom u ovome svetu; borei se protiv svakoga zla i svake lai, a ivei Hristovom Istinom i Pravdom. Tako se sve menja potpuno i u mome ivotu i u tvome, brate i sestro, jednoga dana kada ja i ti vidimo i sagledamo ko smo i ta smo u ovome svetu bez Hrista. ta si ti, ta sam ja? Rob greha, mlivo smrti, zalogaj avola. To je ovek bez Hrista u ovome svetu. Kada to sagleda, pazi kuda da krene. Samo sa Njim, jer jedino On ako ide ispred tebe, On e moi odbaciti svaku smrt koja juria na tebe; On e moi pobediti i odjuriti svakog avola koji juri na tebe; On e moi odbaciti svaki greh koji hoe da te satre. Ti onda sa Njim, verom u Njega, ljubavlju prema Njemu, molitvom k Njemu, postom pred Njim, ti se sve vie vezuje za Nebo, sve postaje besmrtniji i besmrtniji, jo ovde na zemlji osea kako je Carstvo Boje sa Hristovom verom silo u tvoju duu. I ti se ne plai nikakve smrti, ne plai se nikakvih antihrista, ne plai se nikakvih avola. Sav si Njegov, ide za Njim verom, ljubavlju, i dok ne postane zaista Njegov sluga i dok ne zavoli Njega vie nego ma koga drugoga na ovome svetu, sve dotle dok ovek ne pazi na duu svoju, na spasenje svoje, gle smrt, greh, avo! Sve je kazano Njegovim imenom: Isus Hristos - Spasitelj. Kada to Ime izgovori, ti izgovara - ta? Ti izgovara svoj bojni pokli, ratni hrianski pokli; ti kree u borbu sa grehom. Gospod ne trpi smrt, Gospod ne trpi avola, znai da si ti stalno Njegov borac protiv greha, protiv smrti, protiv avola. Dananji Sveti Oci Starozavetni, svi veliki Pravednici: Avram, Mojsije, Isaija, i bezbroj njih, sve su to borci, borci za Hrista jo pre Hrista, borci za Evanelje Hristovo pre nego to je Evanelje bilo zapisano. Pisao ga je Gospod kroz njihove svete ivote i oni, bezbroj njih, uli ste ta pie o njima Sveti Apostol Pavle, oni verom pobedie carstva, doivee vaskrsenje mrtvih, behu jai u bitkama, ostvarie Pravdu Boiju u ovome svetu, proslavie Boga Istinitoga; njih ne bee dostojan svet i svet ih gonjae, potucahu se po pustinjama u kousima, goli, bez hleba, ali Pravdu Boiju ne ostavie, avole pobedie, grehe sve pobedie[19]. Eto, veli Sveti Apostol, kakvu gomilu svedoka o tome ta je Bog imamo mi hriani, kakvu gomilu svedoka![20] I zato, produuje Sveti Apostol, da mi trimo bitku koja nam je odreena. Kakvu bitku? Bitku za Pravdu Boiju, za duu tvoju, u bitku za besmrtnost svoju. Tu bitku i vodi Gospod Hristos protiv greha, protiv avola, protiv smrti. U tu bitku ulazi i ti, hrianine, da trimo u bitku, veli Sveti Apostol, koja nam je odreena, odbacujui svaki greh koji je prionuo za nas[21]. Greh smeta da se ti bori protiv avola, jer je to ustvari oruje avolovo. Zato odbaci, veli Sveti Apostol, svaki greh da bismo bili jai u bitkama za Pravdu Boju, Istinu Boju u ovome svetu. Ali vi hriani se morate boriti do krvi protiv greha, veli Apostol, a vi jo niste doli u toj borbi protiv greha do krvi.[22]

Zato je Bog postao ovek da svaki od nas (pobedi greh i smrt) ...[23] svaki od nas treba da postane sin Boji, da postane naslednik Carstva Nebeskog, da postane brat Hristu. Takav je uzvieni cilj ovekovog bia. Bog nije stvorio oveka za neto malo i sitno; stvoren je ovek da nasledi Carstvo Nebesko. Zato je Gospod doao u ovaj svet, zato je Gospod postao ovek, da oveku da sva nebeska blaga i da mu da Carstvo Nebesko. I mi hriani u ovome svetu, ivei u Crkvi Hristovoj, koju je On osnovao postavi ovek, jo ovde na zemlji mi postajemo posednici i vlasnici Carstva Nebeskog, ako vrimo zapovesti Hristove. Ako vri zapovest Spasiteljevu o smirenosti, ako smiri sebe u velikoj veri pred NJim, i stekne svo blaenstvo, ako odbaci gordost satansku i avolju i doivi prvu zapovest NJegove svete nauke: "Blaeni siromani duhom, jer je njihovo Carstvo Nebesko"[24], ti e osetiti da je zaista Nebesko Carstvo tvoje. Ti e osetiti da je Bog Car u tvojoj dui: ne greh, ne avo, ne smrt. I ti jo, ivei na ovoj zemlji, ostvaruje u sebi spokojstvo: Car je u tebi i u tvojoj dui, caruje kroz Venu Istinu, Venu Pravdu i Veni ivot. Sveto Priee, eto svete hrane, eto svetih nebeskih blaga, eto svete besmrtnosti, eto svete venosti, eto svetog Venog ivota! Sve to i jo vie od toga Vaskrslog Gospoda Hrista primamo u Svetome Prieu. Imamo mnogo vie nego to nam treba. Samo, ta nam Gospod daje, a ta nama treba? Vera, vera, odluna vera. Odlunost: hou da ivim verom u Gospoda Hrista i da ispunjujem NJegovo Sveto Evanelje, pored svega to to mnogi nee oko mene, i pored svega toga to slabosti moje esto nee moi, nemoi moje nee. Jer oveku nema spasenja od smrti, nema spasenja od greha bez Spasitelja, bez Gospoda Hrista. U Spasitelju je spasenje, kao to je u svetlosti osvetljenje. Zato, zajedno sa Svetim Ocima Starozavetnim, poklonimo se Gospodu Hristu, udesnom Spasitelju naem od greha, smrti i avola, i Jedinom Istinskom ovekoljupcu, Koji je, eto, nama ljudima nedostojnim doneo i darovao Nebesko Carstvo. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. Mt. 1,1,18,21 Mt. 1.18; Ic. 7,14 Nekoliko rei neujne na traci. Rei u zagradi dodate po smislu. Prim. prepis. Mt. 1,20-21 Pm. 5,12-14 Mt. 1,23; Jn. 1,14; 1 Tim. 3,16

7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24.

1 Tim. 3,16 Nekoliko rei neujne na traci. Rei u zagradi dodate po smislu. Prim. prepis. 1 Jn. 2,22; 4,3 Mt. 8,31 Nekoliko rei neujne na traci. Rei u zagradi dodate po smislu. Prim. prepis. Fil. 4,13 Ef. 6,10 Nekoliko rei neujne na traci. Prim. prepis Nekoliko rei neujne na traci. Prim. prepis D. Ap. 9,12 Nekoliko rei neujne na traci. Prim. prepis D. Ap. 9,36 Jevp. 11,32-39 Jevr. 12,1 Jevr. 12,1 Jevp. 12,4 Nekoliko rei neujne na traci. Rei u zagradi dodate po smislu. Prim. prepis. Mt. 5,3

Beseda 2. u Nedelju Svetih Otaca (pred Boi) 1966. godine u manastiru elije sadraj Danas je Nedelja, Sveta Nedelja hriana pre Hrista. Sveta Nedelja Svetih hriana pre dolaska Gospoda Hrista u ovaj svet. Oni iveli u dalekim nadama, u paklu smrti i greha, veliki Pravednici: Sveti Avram, Sveti Isak, Sveti Proroci Isaija i Jeremija, veliki Sveti Carevi: David, veliki slavni Prvosvetenici: Samuilo, Aron. Sve pravednik do pravednika, svi oni ispunjuju Evanelje Gospoda Hrista pre nego to se Gospod objavio ovome svetu. Evanelje pre Hrista, da! Danas mi proslavljamo te velike i Svete ljude. U njima moete nai sve vrline evanelske: i veru, i ljubav, i molitvu, i post, i krotost, i smirenost. Svaki od njih, pun je tih evanelskih sila, pun pre dolaska Gospoda Hrista u ovaj svet. Oni su oseali svi, od prvog do poslednjeg, da je ovaj svet strano carstvo smrti i greha. A iza smrti i greha, ta stoji? avo. Jer, avo vlada svetom kroz greh i kroz smrt. Starozavetni Pravednici nisu mogli da se bore i izbore sa smru, niko od njih. Rvali se sa smru, ali niko nije mogao da pobedi smrt. Svi su oni odlazili, prolazili preko ovog sveta, odlazili u carstvo smrti. Ceo Stari Zavet i svi Starozavetni Pravednici bili su enja za Spasiteljem sveta. Davili se u moru greha i smrti, svaki se od njih molio Gospodu: Gospode, izbavi nas! Polji nam Spasitelja, daj nam Spasitelja od greha i smrti! I tako, prolaze i odlaze sa ovog sveta sa nadom i oekivanjem, sa nadom u velikog i slavnog Spasitelja sveta. Vekovi su i vekovi prolazili, hiljade i hiljade godina ekajui NJega. Oni su sa tom verom iveli radi NJega, i kroz tu veru ispunjavali se silom boanskom, da proive ovaj svet u

svetosti i pravdi, da proive ceo ovaj ivot takorei u Evanelju, pre nego to je objavljeno Sveto Evanelje. I zato je reeno, od velikog i slavnog Svetog Apostola Pavla, da ceo Stari Zavet ustvari vodi ka Gospodu Hristu. On je bio vaspita ka Gospodu Hristu[1], pripremao je ljude, pripremao je ljude za dolazak Hrista, za dolazak Spasitelja. Starozavetni Pravednici ne bi bili Pravednici, ne bi bili Svetitelji, ne bi imali sile da postanu Svetitelji Boji, da se njihova vera i njihovo oekivanje kroz veru nije ostvarilo. Jer njihova se nada ispunila. Reeno je u Svetom Evanelju, da su oni proli kroz ovaj svet sa nadom na Mesiju, sa nadom na Spasitelja sveta, a da savrenstvo ivota, i pravde, i ljubavi u ovome svetu zavisi od Mesije, od Spasitelja[2]. Zaista, Gospod je doao, Bog je postao ovek, time obasjao sve svetove, i pre NJega i posle NJega. Postavi ovek, Bog je kazao oveku ta je ovek, i Bog je kazao oveku ta je ovaj ivot, a ta smrt. Gospod Hristos, Bog koji je postao ovek, i javio se u ovome svetu kao Bogoovek, zato je i pobedio smrt, da bi pokazao da je pobedio greh, da bi pokazao da je pobedio avola. Svi Starozavetni Pravednici, Starozavetni Svetitelji bili su osloboeni Gospodom Hristom kada je siao u Ad[3], carstvo smrti, i izvedeni u Carstvo Nebesko. Mnogobrojni su svedoci o Gospodu Hristu, o NJegovom dolasku u ovaj svet. I mi, veli se u Svetom Evanelju, mi koji smo doli posle Gospoda Hrista u ovaj svet, mi imamo pred sobom tolike svedoke oGospodu Hristu[4]. Svedoke da je On zaista Spasitelj sveta, da je uinio za nas ljude ono to niko uinio nije, da je On, Bogoovek, pobedio smrt i osigurao ivot Veni nama ljudima, osigurao smrtnom telu ljudskom Besmrtnost i ivot Veni. I svi mi u ovome svetu posle dolaska Gospoda Hrista, mi hriani, i ivimo sa tom verom i nadom, verom u vaskrsenje mrtvih i nadom da emo i mi vaskrsnuti, da e nam Gospod podariti Carstvo Nebesko posle Stranoga Suda. I reeno je zato u Svetom Evanelju, da i mi, "imajui toliku gomilu svedoka, odbacimo od sebe svaki greh koji je prionuo za nas, i da s trpljenjem trimo u bitku koja nam je odreena"[5]. Kakvu bitku? Bitku za Gospoda Hrista, bitku za ivot Veni, bitku za Pravdu Venu, bitku za Besmrtnost. Jer, posle Gospoda Hrista, tvoj ivot i jeste bitka izmeu smrti i ivota, izmeu prolaznosti i venosti. Gospod Hristos prvi je pobedio smrt i On jedini daje sile da u ovoj bici zemaljskoj i mi pobeujemo NJegovom silom. ta je to? To je bitka za sve to je ljudsko, za sve ono to je On doneo, to je bitka za NJegovo Sveto Evanelje, to je bitka za sve Boansko to je On doneo oveku u ovome svetu. Da, za osiguranje Venoga ivota svakome od nas. U toj bici uestvujemo svi mi. ta je najglavnije za mene i za tebe u toj stranoj borbi, u tom okraju na ivot i na smrt? Kazano je u Svetom Evanelju: Nama nita drugo nije potrebno, nego da mi "gledajui na Naelnika i Savritelja vere, Gospoda Hrista"[6], i sami se u toj borbi borimo i pobeujemo NJime. Jer On, veli se, "pretrpevi Krst, sede na prestolu Carstva Nebeskog. A mi, veli Sveti Apostol, jo ne doosmo do krvi borei se protiv greha"[7]. Jo ne doosmo do krvi borei se protiv greha. To je dananji zadatak hrianina u

ovome svetu: da se bori protiv svoga greha neprekidno do krvavog znoja. Jer time, samo time on moe pobediti smrt i dobiti vaskrsenje mrtvih. Samo time on moe sebi osigurati Carstvo Nebesko u onome svetu, osigurati ivot Veni. Do krvi boriti se protiv greha. Eto, to je naa bitka u ovome svetu, nas hriana, svakog hrianina i svakog oveka. avoli navaljuju na nas sa svih strana raznim iskuenjima, raznim slastima i strastima ovoga sveta, samo da nas odvoje od Gospoda Hrista, da mi naviknemo na greh, da greh za nas postane obina stvar. Psuje i kae: e, nije to nita! Danas, sutra, preksutra, i rava navika postaje rav gospodar. A ovekoubica od iskoni[8] (avo) ini sve da uspava tvoju savest. Krade, navikava se na to, ne bori se protiv toga. Stupa u ortakluk sa ovekomrscem, avolom, sa onim koji duu tvoju lovi. Srebroljubac si, pohotljiv si, gord si, gnevljiv si, ne bori se protiv svega toga teko tebi, brate! Mora se boriti do krvavoga znoja ako eli sebi spasenje. Ne navikavaj se na greh, ne pravdaj svoj greh nikada. Ono to treba osuivati u sebi i u svetu oko sebe, to je greh, zlo. Osuujui greh ne osuuje grenika. Moli se Bogu za grenika, ali osuuj njegov greh. Moli se za onog koji ti zlo ini, ali osuuj njegovo zlo. Bori se protiv njegovog zla, ali najpre protiv svoga zla u sebi i svoga greha. To je danononi okraj u kome se nalazi svaki hrianin svestan, svestan Evanelja, svestan Gospoda Hrista, svestan onoga to je Gospod doneo. Svakome od nas doneo besmrtni ivot Veni, koji se mora izboriti, izvojevati. Nemoj rei: A, pa to je nemogue; teko mi je, ja ne mogu. Pogledaj na Starozavetne Pravednike, na ljude koji su pre Hrista ispunili Evanelje Hristovo. A mi, a ja, a ti? Mi imamo Gospoda Hrista pored nas, doao u ovaj svet, tu je s nama u Crkvi Svojoj. tavie, mi smo telo NJegovo, lanovi, ivi lanovi tela NJegovog Boanskog, Crkve[9]. Sve nam je doneo, sve nam je dao, sva oruja nebeska da pobedimo avola, sve svetinje nebeske da pobedimo greh, doneo nam je i dao sve sile nebeske da pobedimo smrt i sve to je smrtno u nama, u svetu oko nas. ta nam nedostaje? ta je to to Gospod Hristos nije doneo, i meni i tebi? Sve je doneo, sve je dao, a mi ta dodajemo? Sebe, veru, odlunost, jainu, snagu, nadu. Gospod e pomoi, nijedan greh nije jai ni od tebe, ni od mene; nijedna smrt nije jaa ni od mene, ni od tebe; nijedan avo nije jai ni od mene, ni od tebe. Jer je Gospod Hristos s nama, On je u naem zemaljskom svetu, On je u Crkvi Svojoj. Gle, tu su sve boanske sile u tebi i pored tebe. ta ti mogu uiniti ljudi hristoborci, ta ti mogu uiniti gresi, ta ti mogu uiniti iskuenja? Ti samo naoruaj sebe orujem Hristovim, i onda se ne boj nikakvih protivnika, ni najveih, ni najstranijih. A ko je najljui protivnik i tvoj i moj? Smrt, avo, greh! Nita u svetu stranije od greha! Da, zato svaki od nas treba da se bori do krvavog znoja protiv greha, kako veli Sveti Apostol, do krvavog znoja. Nemoj varati sebe, nemoj uljuljkivati sebe obeanjima da e ti to uiniti kasnije, danas, sutra, kroz izvesno vreme, nedelju, dve, ili moda kroz godinu dana. Avaj! Nevidljivi maevi smrti mogu jednog dana da te

odnesu nepripremljenog iz ovog u onaj svet. Kao iz prie o bogatau, onom evanelskom bogatau koji je nagomilao imanje zemaljsko i rekao dui svojoj: "Duo moja, ima mnogo imanja za mnogo godina, poivaj, jedi i pij, veseli se." Bog jedne noi doe.: "Uzeu duu tvoju od tebe, a imanje tvoje ije e biti"[10]? ije e biti, ije e biti?! Tako ja i ti, tako svaki od nas, neka ne gomila ono to nije Boje, ni u dui, ni oko sebe u svetu. Neka se ne trudi da troi ivot svoj na bogaenje ludostima, ili strastima ovoga sveta, ili bogatstvima ovoga sveta. Nek' se sve oko tebe pretvori u zlato, ti pljuni na sve to zlato, ako avo kroz to trai duu tvoju, da mu se pokloni. Sve ovo dau tebi, moe rei avo[11]. I ako daje, daje zlato, daje to zemaljsko blato svakome ko se opini i zanese time. Ali mu zato duu uzme, duu uzme i otme. ta je vee, dragocenije od due? ta je najvee blago u ovome svetu? Dua ovekova! Ona vie vredi nego sav svet. "Ako duu izgubi, veli Spasitelj, ime e je otkupiti"[12]. Nema cene, nema zlata, nema vrednosti u ovome svetu kojom ti moe otkupiti duu svoju, ako je propala u gresima i u strastima i u slastima ovoga sveta. Zato mi, gledajui i ugledajui se na Starozavetne Pravednike, da se i sami trudimo svim silama svojim da ispunimo sebe onim svetim vrlinama kojima su oni ispunili duu svoju: verom, ljubavlju, smirenou, molitvom, postom, i na taj nain osiguramo sebi ivot Veni i Carstvo Nebesko. Od nas se trai odluna vera. Odluna vera. Kad hoe, moe. Zato? Zato to ti Bog pomae. Onda, kada se trudi, onda, kada primorava sebe na veru, primorava sebe na evanelska dobra, tada Gospod s Neba lije na tebe Boanske sile. Nema molitvu, primoravaj sebe na molitvu i Bog e ti dati molitvu. Ako ti se ne posti, primoravaj sebe na post, i Bog e ti usaditi ljubav prema postu, ti e zavoleti post, videti kakva je sila post koji isti duu od greha i od strasti. Ako ti nije neko mio, ako ga mrzi, ti primoravaj sebe na ljubav prema njemu, primoravaj sebe na ljubav, i Gospod e ti dati sile da ga zaista jednoga dana zavoli. Nikada, nikada nemoj gladiti ni maziti svoj greh, nikada nemoj gladiti ni maziti svoje strasti. Ja sam pozvan, od Gospoda Hrista pozvan, do krvavog znoja da se borim protiv ove strasti. Zato? Zato to je ona ubica! Protiv mog greha. Zato? Zato to je on moj samoubica. On ubija, odnosno, ja sebe ubijam njime. Zato se moram boriti sa njim neprekidno, i danju i nou. Jer gle, ta je ovaj ivot, moj i tvoj? Pedeset, ezdeset, osamdeset, sto godina najvie, a onda i za tebe i za mene veni ivot u onome svetu. ta emo raditi mi u onome svetu? Kuda e nam dua? To pitanje postavljaj sebi: kuda e nam due? Kada se spusta u postelju kao u grobnicu pitaj sebe: da li si se borio protiv greha? da li si osigurao sebi besmrtnost i ivot veni? da li su u tvojoj dui bile svete i besmrtne misli? da li su u tvojoj dui bile svete brige, brige za spasenje due, ili si se bio opustio niz potoke svojih glupih elja, i moe biti, sablazni i iskuenja. Da, mi neemo imati izgovor na dan Stranoga Suda, ako ne odnesemo pobedu nad grehom i nad smru u ovome svetu. Jer je Gospod Hristos s nama, Bogoovek je s nama, Pobeditelj smrti je s nama, sve nam daje. ta nam nedostaje? Nita osim vere,

nita osim odlunosti u veri. Blagi Gospod e tu odlunost, tu veru umnoiti u svakome od nas da mi, da svaki od nas provede ivot na zemlji borei se protiv svoga greha do krvavoga znoja. I tako osigura sebi besmrtni ivot Veni u onome svetu, da zajedno sa svima Svetim Starozavetnim i Novozavetnim Pravednicima slavi udesnog Gospoda. Gle, gle! Mi imamo nesravnjeno vie svedoka i pomonika nego li Starozavetni Pravednici. Mi imamo bezbrojne Svetitelje, Svete Apostole, Svete Muenike, Svete Ispovednike, hiljade hiljada, milione miliona i starih i novih Muenika i Svetitelja Bojih. Sve to pomae i tebi i meni, sve su to naa sveta braa, naa uplakana braa na Nebu zbog grehova naih na zemlji. Samo ih prizvati treba, samo se pomoliti njima, i sveta jata Svetitelja Bojih sletee uvek na tvoj vapaj da te spasu u tvojoj borbi sa grehom, da ti osiguraju besmrtni ivot Veni, da bi i ti sa njima i ovog i onog sveta slavio NJega, udesnog i Jedinog Gospoda i Boga u svima svetovima, Isusa Hrista, NJega Jedinog Pobeditelja smrti, NJega Jedinog ovekoljupca, jer nam je dao besmrtni ivot Veni. NJemu ast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Gal. 3,24 Jevr. 11,13 i 39-40 1 Petr. 3,19-20 Jevr. 12, 1-2 Jevr. 12,1 Jevr. 12,2 Jevr. 12, 2-3 Jn. 8,44 Pm. 12,4-5 Lk. 12, 19 Mt. 4,9 Mt. 16, 26

Beseda 3. u Nedelju Svetih Otaca (Badnji dan) 1973. godine u manastiru elije sadraj Nita vanije od Boia! Zato? Zato to je Bog siao u ovaj svet. A dotle, gde je bio? Mi smo Ga oterali svojim gresima sa zemlje, ne treba nam Bog. To svaki greh

govori, hteo ti ili ne, jer svakim svojim grehom mi odgonimo Boga sa zemlje. Prvo odgonimo iz svoje due, a onda iz cele istorije roda ljudskog. to vai za tebe, to vai za sve nas. Mi, mi izgonimo iz due svoje, iz srca svog, iz savesti svoje sve to je Boije, ako ivimo u nepokajanim gresima. uli ste danas Sveto Evanelje. Gospod je nazvan u njemu Emanuil, to znai "S nama je Bog"[1]. Dotle, ko je bio s' nama? avo! avo kroz grehe, kroz svaki greh, i moj i tvoj, i kroz svaiji greh u rodu ljudskom. Nikad ne treba varati sebe: mi sami ili progonimo Boga iz sebe, ili Ga uvodimo u sebe. Zato je Gospod i postao ovek, zato je On na Boi uao u ovaj svet i javio se kao ovek[2], da nam pokae ta treba da bude od oveka na ovome svetu i kakav treba da bude ovek. Nije uzalud Gospod postao ovek. Nije postao ptica, nije postao cvet, to je daleko lake i prijatnije i lepe za NJega, nego je postao ovek ovek koji je bio sav u gresima, sav smrdljiv, sav u avolizmu i demonizmu. Zato je postao ovek da spase oveka od toga. NJegovo ime Isus, znai Spasitelj[3]. Spasitelj, od ega? Od grehova, od grehova ljudskih, a kroz greh u ovaj svet ula je i smrt, i uao svaki avo. Zato bez Gospoda Hrista, bez Boia NJegovog, zaista rod ljudski moe stalno za sebe da kae: s nama je ne Bog, no avo. S nama je Bog to je naelo nebesko, to je naelo vere nae, naelo Evanelja. S nama je Bog u ovome svetu. A dosad NJega kao da nije bilo uopte. Nije Ga bilo u punom smislu te rei. ime mi hriani dokazujemo zaista da je S nama Bog? Eto, Gospod je ostavio Crkvu u ovom svetu. ta je Crkva? Sveti Apostol Pavle veli da je Crkva duhovno telo NJegovo, On je Glava toga tela, a mi smo lanovi tog Svetog Tela[4], i razume se organski sjedinjeni sa Gospodom Hristom. I tako, svaki hrianin koji ispunjuje svete zapovesti Gospoda Hrista, ispunjuje zapovesti evanelske, uvek moe rei sa mnom je Bog. Ali, ako se hrianin oda gresima, ako se ne bude borio sa njima, ako ih ne bude odgonio od sebe, on je u stalnom zagrljaju koga? avola. Teko je bilo verovati ljudima da Bog moe postati ovek, eto, radi naeg spasenja. Bog je zaista postao ovek, i to je najvanije, dao nam je sva sredstva da svako od nas kada hoe sjedinjuje sebe sa NJim, sa udesnim Gospodom Hristom, Koji po smirenju Svom, po dobroti Svojoj, eto, postaje ovek gubavac, smrtnik, sav opkoljen ljudskim gresima. On uzima grehe na sebe[5] da bi nas spasao od njih. Zato je postao ovek! Zato je dobio ime Isus Spasitelj! U Crkvi Hristovoj mi imamo sva sredstva potrebna za nae duhovno sjedinjenje sa Gospodom Hristom. Tu su Svete Tajne i svete vrline. Sveto Krtenje kad se krtavamo mi se oblaimo u Gospoda Hrista[6], mi izgonimo sve to je satansko i demonsko, odriemo se toga i predajemo sebe Gospodu Hristu. ta je tek Sveto Priee? To je potpuno sjedinjenje tvoje sa NJim, potpuno sjedinjenje oveka sa Gospodom Hristom. A vera, a ljubav, a molitva, a post? Sve su to vrline pomou kojih se mi sjedinjujemo sa Gospodom Hristom.

Apostol Pavle savetuje hrianima i veli i moli: "Neka se Gospod Hristos verom useli u srca vaa"[7], verom. Ne moemo mi sve shvatiti. Ono to je Gospod radio i to jeste; ustvari, Bog je uvek iri i vei i dublji od svakog ljudskog uma, od svake ljudske misli. Zato je Gospod kao siguran put ka NJemu i dao veru, veru u NJega. A za veru nije potrebna velika kola, ni velika trgovina, ni bogatstvo, nita. Samo dobra volja. Samo dobra volja da se veruje u Spasitelja sveta Gospoda Hrista. I onda svaka vrlina, i ljubav, i molitva, i post, sve te vrline unose u nas Gospoda Hrista, unose sile NJegove Boanske, unose ivotvorne rei NJegove, i mi zaista oseamo da je S nama Bog, i ne bojimo se nikakvog avola, ne bojimo se nikakvog greha. Ali, ako, ne daj Boe!, mi hriani volimo greh i ivimo u grehu i ne borimo se protiv njega, teko nama! Jer, kako e sebe odbraniti na dan suda, kada izae iz ovoga tela sa duom venom u onaj svet? Kako e odbraniti sebe i rei Gospodu Hristu: Pa eto, ja nisam mogao da verujem u Tebe. A On e rei: Zato? Jer sam Sam Bog doao na zemlju, postao radi tebe ovek, da bi ti primio od mene ono to tebi treba za sav ivot, i za ivot u ovome svetu, i za ivot Veni u onom svetu. A ti, ta si uradio sa mnom u ovom svetu? ta si uradio sa mojim Evaneljem, ta si uradio sa Svetim Prieem, ta si uradio sa molitvom, sa verom, gde je sve to? Izgovara i odgovora nee biti! Ali, ako nema izgovora i odgovora, iji smo u ovom svetu? Kome pripadamo? Onome kome sluimo! Svaki greh ustvari jeste sluba, mrana sluba crnome avolu. Gnjev, zavist, pakost, nemoj misliti da su to sitne stvari i male. Ne, to su tako ogromne strane stvari da mogu da te potope u pakao i u smrt venu. Ni jedan greh nije mali, ni jedan greh ne vodi Bogu, naprotiv, svaki greh vodi avolu. I kao to hrianin moe da rei da ispunjuje zapovesti Boije, tada Emanuil: S nama je Bog; tako mi nazovi hriani kada greimo i ne kajemo se, ne ispovedamo se, ne prieujemo se, ne molimo se Bogu, ne ivimo po zapovestima Evanelskim, mi ustvari stalno tvrdimo jedno: s nama je avo. Ne daj, Gospode! Gospod je doao u ovaj svet, dao nam sile i snage da zaista pobedimo svaki greh, i ne samo svaki greh, nego svaku smrt, svakog avola, dao nam je ivot Veni. Doao u ovaj svet, uzeo na Sebe telo ljudsko, proao kroz smrt i vaskrsao telom iz mrtvih, uzneo se na Nebo i pokazao ta e biti sa tvojim i mojim telom. Nita manje od toga! I moje i tvoje telo mora ui u smrt. Ali kao hriani mi emo vaskrsnuti po veri naoj u Gospoda Hrista. Na dan Stranoga Suda Gospod e nas vaskrsnuti iz mrtvih i dati nam ivot Veni! "Koji veruje u Mene ima ivot Veni"[8], objavio je Spasitelj. Jo ovde na zemlji ima ivot Veni. To jest: Gospod je jai od svake smrti, od svakog avola, jai od svakoga greha, jai za tebe i za mene. I kad smo sa NJim, zaista kada smo sa NJim, mi junaki pobeujemo. Mi smo naoruani nepobedivim orujem Boijim. Tako je bezbroj Boijih Svetitelja u ovome svetu, koji su pobedili svaki greh, svakog avola, svaku smrt i sluili Gospodu Hristu i vrili NJegove svete zapovesti, svete vrline. Nemamo izgovora. I Svetitelji su

ljudi kao i mi, i Svetitelji imaju pet ula kao i mi: imaju oi, ui, imaju telo, pa su ipak ispunili Evanelje Gospoda Isusa Hrista; i pokazali i dokazali da ljudsko bie, da ovek moe ispuniti Evanelje Gospoda Isusa u ovome svetu, ako se trudi, ako primorava sebe. Veliki Svetitelji Boiji vele: "Hrianin je onaj koji primorava sebe na svako dobro delo"[9]. Koji primorava sebe na svako dobro delo, primorava ceo ivot svoj. Nama se ne ide da inimo dobro delo, nama se ne ide da ispunjavamo zapovesti evanelske, to neke grehovne sile u nama rade i odvajaju nas od Gospoda. Zato moramo primoravati sebe na molitvu, ako nemamo molitve. Moramo primoravati sebe na milosre, ako smo nemilosrdni. Primoravaj sebe. Kada bude primoravao sebe, Gospod e ti dati u srce silu koja e zaista uiniti da ti zavoli milosre, i zavoli molitvu i post, i svaku evanelsku vrlinu. Bezbroj primera toga svaki Svetitelj. Svaki Svetitelj, neiskazan div i junak. Primorava sebe na svako dobro i izrauje sebe u bogoliku linost. Svi su Svetitelju u Crkvi Boijoj dati da nam pomau uvek, svakog dana. Crkva svaki dan slavi mnoge Svetitelje. Evo, i danas slavimo sve starozavetne Pravednike i Oce. Veliki i ogromni skup ljudi puni ivotvorne vere. Jo pre Hrista bili hriani. Kakav stid i sram za nas kada na dan Stranoga Suda Gospod bude rekao: Evo, vi hriani, pogledajte, ovo su hriani bili pre mene, pre nego to sam ja doao u ovaj zemaljski svet. Koliko vas hriana, koji ste iveli posle dolaska mene u zemaljski svet? Zato svaki od nas neka naui i primorava sebe na ono to je evanelsko, na ono to je dobro, eda bi smo, brao moja i sestre, zaradili Carstvo Nebesko za ovaj mali prolazni zemaljski ivot. Kakvo veliko blago, kakav veliki dar, kakvo veliko bogatstvo Gospod nudi svima nama! Za pare zemaljskog, ako iskoristi evanelski, ako iskoristi po veri Hristovoj, za svako to malo pare ivota dobije ivot Veni. Neka nam Sveti Starozavetni Oci i Praoci i Sveta Prepodobna Muenica Evgenija, koju takoe danas slavimo, koja je radosno postradala za Hrista, bila uzorna i sveta monahinja, neka bi oni svi pomagali svima nama da i mi primoravamo sebe na svako evanelsko dobro, primoravamo sebe na svaku evanelsku vrlinu, i tako zasluimo Carstvo Nebesko u kome, daj Boe, da sa Svima Svetima, i dananjim Svetiteljima, slavimo udesnog i Jedinog Gospoda Hrista, Kome neka je slava i ast, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.[10]

NAPOMENE:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Mt. 1,23 1 Tim. 3,16: Mt. 1,21 Ef. 1. 22; Ef. 4, 15-16 Jn. 1,29 Gal. 3,27 Ef. 3. 17 Jn. 5, 24 Vidi Besedu Sv. Makarija Egipatskog. "O primoravanju sebe na svako dobro", koju je preveo Otac Justin u Hrianskom ivotu, 1925. 10. Ovde bi se dalje oekivala Beseda oca Justina na Boi, ali je on uvek praktikovao da se na Boi ita Boina Poslanica Srpskog Patrijarha i Arhijerejskog Sabora SPC. Prim. uredn.

Beseda 1. u Nedelju Bogootaca (Nedelja po Boiu) 1964. godine u manastiru elije sadraj Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Bog se rodi, Bogoovek se rodi. Sav Bog u vascelom oveku. Prvi put na zemlji javlja se novi ovek, javlja se svren ovek, javlja se potpun ovek. Kakav se ovek javlja u Bogooveku Hristu? ovek savren, ovek dovren, ovek sa svima savrenstvima; pravi, jedini Pravi, jedini Istiniti ovek eto to je Bogoovek Hristos. Doao je On u ovaj zemaljski svet, spustio se,postao Bogoovek, da nam u licu Svom pokae ta je pravi ovek, ta je savren ovek. I On je to pokazao na najsavreniji nain. Kako? Tako to je u telu ljudskom pokazao savrenog oveka. "U NJemu ivi sva punoa Boanstva telesno", veli se u Svetom Evanelju[1]. Da, sva punoa oveka. Bez NJega i do NJega ovek nije uopte dovreno bie, ovek je nedovreno i nezavreno bie. Zato? Zato to je nesavreno bie. NJime ovek je prvi put doao do svog najpunijeg savrenstva, ostvario svoj boanski cilj u ovome svetu, ispunio se u NJemu; prvo u NJemu pa onda u svima NJegovim iskrenim i savesnim i potpunim sledbenicima. Prvi put se ispunila ona evanelska re da je Gospod osnovao Crkvu u ovome svetu, dao joj Apostole, Proroke, Evaneliste, Uitelje, udotvorce na sazidanje tela Hristovog, Crkve Hristove da svi dostignemo oveka savrena[2]. A kakav je to savren ovek u meri rasta visine Hristove[3]? Eto to je taj savren ovek koji nam se javlja u licu Bogooveka Gospoda Hrista. Tako je u NJemu i preko NJega i NJime ovek, ustvari svaki od nas, pozvan da postane ta? Bogoovek po blagodati. Ono to je Gospod Hristos po prirodi, kao Bog savren ovek, to svaki od nas u Crkvi Hristovoj treba da postane savren ovek, da postane Bogoovek po blagodeti, da tako zavri sebe; da postigne boanski cilj svoga postojanja u ovome svetu i svoga ivota. Tako Gospod predstavlja sobom oveka i njegovo savrenstvo. to vai za oveka, vai i za ovekovu istinu? Istina ovekova ako se ne zavri Bogoovekom,

nije potpuna. Dok se NJim ne dovri, istina ovekova se raspada sama od sebe, propada, i ovek od nje nema nikakve koristi. Zar ima istine bez Gospoda Hrista u oveku? Vene i uvene i nita ne ostane od nje. Ali, kada ovek ivi u NJegovom bogooveanskom telu Crkvi, njegova se istina postepeno razvija, raste u Bogoistinu i postaje Bogoistina Boanska Savrena Vena Istina. Tako mi znamo radi ega je Bog dao oveku istinu: da ona postane savrena i dovrena u njemu, Boanski savrena i Boanski zavrena. A ta, ta biva sa ovekovom pravdom? Isto tako ovekova pravda ako se ne zavri Hristom Bogoovekom, NJegovom Boanskom Pravdom, o, lako nestane, lako iezne napadana sa svih strana laima ovoga sveta, laima koje se roje iz mranog srca svakog demona i svakog oveka koji je sebe podvlastio njemu. Tada pravda ovekova umire i izumire potpuno. Ona je iva, veno iva, boanski iva samo kada se sjedini sa Hristovom Pravdom, kada postane Bogopravda, evaneljska Pravda, sva od Boga i sva po Bogu. O, ljudi se u ovome svetu hvale ljubavlju, ljubavlju prema oveku, prema stvarima, uopte svima vrstama ljubavi. Ali ovekova ljubav, ako se ne usavri Hristovom LJubavlju - ta biva od nje? Ona se pretvara u obinu ljubomoru, pretvara se u prkos, pa i mrnju, Ova sila ljubavi to je u ovekovoj prirodi, kada se verom Hristovom sjedini sa Gospodom Hristom, ona se postepeno razvija i ljubav ta postaje sveta LJubav, savrena LJubav, Boanska LJubav, Bogoljubav. To je jedina prava LJubav u ovome svetu. I doavi u ovaj svet, postavi Bogoovek, Gospod je Hristos dao i tu savrenu LJubav, i od nas njegovih sledbenika tu istu ljubav zahteva. Sve druge ljubavi nemaju vrednosti dok se ne osvete i ne posvete ljubavlju, svetom LJubavlju Boanskom, LJubavlju Hristovom. A ta da kaemo o dobru ljudskom? LJudi se hvale esto svojim dobrima, svojim dobrom, dobroinstvima. ta je ljudsko dobro u ovome svetu? Koje je dobro koje moe nadiveti zlo ovoga sveta, zlo koje je svo od avola. "Niko nije dobar osim jednoga Boga"[4], rekao je Gospod Hristos, niko! Niko od ljudi. Mi smo ljudi grehom toliko izmeali zlo i dobro u sebi da nae dobro nikada nije istinsko dobro, nae dobro nikada nije Boansko Dobro. Tek onda kada se mi verom, molitvom i ljubavlju predamo Gospodu Hristu i On nae dobro uzraste u nama, umnoi ga, usavri ga, tek onda nae dobro postaje savreno Dobro, Boansko Dobro, postaje Bogodobro. Dobro i za Boga, ne samo za nas sitne male ljude na zemlji. Jer mi, mi hriani, mi smo pozvani da ostvarimo u ovome svetu veno Boansko Dobro, ono dobro koje je Gospod Hristos tako izobilno lio i lije kroz Svoje Sveto Evanelje, kroz Svoju Svetu Crkvu. A ta da kaemo o naem ljudskom ivotu? ta je na ljudski ivot bez Gospoda Hrista, dok se On nije javio u ovome svetu, ta? ivot bez Hrista nije nita drugo nego postepeno i neprekidno umiranje, muno umiranje, teko jezivo umiranje. Izdie ovek kroz sve pore svoga bia, kroz sve pore svoga tela i kroz sve pore svoje due. ivot -

velika muka, strana muka bez Hrista! Doao (On), osvetio, usavrio ivot ljudski, ujedinio ga sa ivotom Venim i darovao nama ivot veni. Eto, pravi ivot jeste Veni ivot u Gospodu Hristu! Kad ovek svim svetim sredstvima koja mu daje Crkva Hristova u sebi ivot svoj ispunjuje Boanskim silama, Boanskim ivotom, njegov se ivot postepeno pretvara u Bogoivot, u Veni ivot. ovek postaje veno bie. Svaki Hristov ovek osea sebe besmrtnim i venim. Nema smrti koja moe presei njegov ivot, on je uvek u nekoj punoi ivota, u radosti ivota. Svakoj smrti on se smeje jer je pobednik, istinski pobednik, Hristov pobednik nad smru u ovome svetu Mi ovih svetih dana, i velikih dana, pozdravljamo jedan drugoga radosnim Bojim pozdravom: "Hristos se rodi". Mi time - ta govorimo? Mi ustvari velimo: "Vena Istina se rodi! Vena Pravda se rodi! Vena LJubav se rodi! Veno Dobro se rodi! Veni ivot se rodi"! - jer se Bog rodio, jer se Bogoovek Hristos rodio u ovome svetu. Eto, zato je od roenja Gospoda Hrista u ovome svetu radost biti ovek. Zato je od NJegovog udesnog roenja i pojave na zemlji kao oveka tako prijatno biti ovek, Blagovest je biti ovek! A bez NJega kakvo je prokletstvo biti ovek! Zar nije prokletstvo biti ovek ...[5] Strano je biti ovek bez Hrista, uasno je, prokletstvo je biti ovek bez Hrista! Zato je Gospod Hristos, javivi se na zemlji, rodivi se na zemlji kao Bogoovek, sva Radost naa, sva Nada naa, sav ivot na. Sav smisao svih ljudskih svetova On Bogoovek Hristos! On je jedina Istina u svima svetovima u kojima ovek ivi i kree se. I NJega takvog, NJega Sveboanskog, NJega Svesavrenog ovekoljubca Bogooveka slavimo. Eto, to je na Boi, veliki i divni, sjajni Praznik. Bog se javio u telu[6] i sa NJim se javilo sve to je Boansko i savreno, i dato nama ljudima, dato svakome od nas, dato Crkvi Hristovoj da u njoj i kroz nju svaki od nas stekne Istinu venu, ivot veni, LJubav venu, Dobro veno i sve to je Boansko. Zato mi hriani ne prestajemo kliktati i slaviti Gospoda Hrista kroz bezbroj molitava i pesama i uzdaha, da i nas preporodi, da i nas uini Svojim pravim sledbenicima, da nam da sile da ivimo NJegovim Boanskim zapovestima, NJegovim Boanskim svetim vrlinama, da hodimo kao to je On hodio[7], da idemo tragom NJegovim i da ivimo u NJegovom svetom Bogooveanskom telu Crkvi, koju je On osnovao na zemlji. Zato kada pozdravljamo jedan drugoga radosnim boinim pozdravom: "Hristos se rodi", imamo uvek u srcu, u oseanju, u dui svojoj, tu radost da je ovek pozvan da postane savren i da mu je sva sredstva za to dao Gospod Hristos u NJegovoj Svetoj Boanskoj Crkvi. Zato neka sva dua naa, sav um na, sva savest naa, svo bie nae, uvek slavi udesnog Gospoda Hrista, Koji se toliko ponizio[8], toliko ljubavi pokazao, siao k nama ljudima da nas podigne iz naeg pakla u Nebesko Carstvo i da nas pozove u sveboansko savrenstvo. NJemu slava i hvala, sada i uvek i kroz sve vekove. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Kol. 2.9 Ef. 4,11-13 Ef. 4,13 Mt. 19,17 Nekoliko rei neujno na magnetofonu. Prim. prepis 1 Tim. 3,16 1 Jn. 2,6 Fil. 2,7

Beseda na Sabor Presvete Bogorodice (drugi Boi) 1966. godine u manastiru elije sadraj Danas je Boi, danas se raa Bog kao ovek! Radi ega? Samo radi dve istine, brao i sestre: da nam kae ta je Jedini Istiniti Bog, i da nam kae ta je jedini istiniti ovek. Jer mi ljudi ne samo da ne znamo ta je Bog, nego ne znamo ni ta je ovek. Gledaj sebe, zaviri u svoju duu, kakvo udo u tebi! Pogledaj oko svoje, zaviri u njega; zagledaj u srce svoje, da li ga zna? Kako malo zna, kako malo sebe poznaje. ovee, ti ne zna ni sebe, ni Boga! ta onda zna? ta je osim mraka i tame oko tebe? A danas, danas se raa Bog da otkrije ljudima Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima. A ljudi? LJudi zabludeli u tami, u mraku, u pomrini. LJudi, a oko njih bezbroj lanih bogova! ta sve nisu ljudi proglasili za boga, ne znajui Jedinog Istinitog Boga? ta sve ljudi danas ne proglauju za boga, ne znajui Jedinog Istinitog Boga, i ne elei Jedinog Istinitog Boga, Gospoda Hrista? Koliko lanih bogova predlae sebe mesto Jedinog Istinitog Boga? Pogledajte, o! pa Evropa je postala izloba lanih bogova, nakaradnih, nakaznih, uasnih. Danas, danas se raa Jedini Bog, raa se kao ovek, raa se radi toga da bi tebi oveku uinio pristupanim Jedinog Istinitog Boga. On se sjedinjuje s tobom tako prisno da ti da svega Sebe, da kae svega Sebe tebi, da ti vie ne luta od jedno lanog boga do drugog, da se ne lomi i hoda od groba do groba, i da ne leti iz zagrljaja u zagrljaj avolu prokletom, nego da potuje i slavi Jedinog Istinitog Boga. Danas, danas se raa Veni Bog, ali sa NJim se raa Vena Istina. Raa se kao ovek, ovee, radi ega? Da Venu Istinu uini pristupanom tebi, da ti vie ne oboava la, da ti vie ne ivi lai u ovome svetu, nego da zna ta je Istina, ta je Vena Istina, i da njome ivi. Ti si stvoren radi NJega, ovee! Kad Bog postade ovek,

to znai da On postade kao Vena Istina ovek, da bi ti saznao i primio u sebe svu Venu Istinu Boju, Vascelog Boga! Kakva poast, kakvo bogatstvo! Bog postaje ovek, postaje ti, ovee, da ti da celog Sebe, da ti da na pravom mestu Venu Istinu. Danas se On raa kao ovek, On, Vena Pravda da bi ti, ovee, osetio ta je Vena Pravda, i znao ta je ona. Da bi ona postala tvoja. Jer sve to Gospod ima postavi ovek, postaje radi toga da tebi da sve, tebi, ovee! I ti, koji se gui u nepravdama ljudskim, u nepravdama zemlje, eto, doiveo si to da Bog, Koji je Vena Pravda, postaje ovek, i da ti Vena Pravda bude tako bliska. Da ti sam bude Bogu blizak, da ti bude blisko srce tvoje NJemu, (bliskiji On) od srca tvog. Danas se raa Veni ivot kao ovek. Kad se Bog raa kao ovek, Veni ivot raa se s NJim. Zar u Bogu moe biti smrti? Ne! Bog je sav ivot, Beskrajan i Beskonaan. Postaje ovek, eda bi ti, ovee, koji si, eto, propao u bezbroj smrti, osetio ta je ivot Veni. Kakva velika tajna, kakva velika milost! LJudi imaju jedno pare ivota na zemlji, opkoljeno sa svih strana smru. Sa svih strana opkoljen si smru. Kakav je tvoj ivot? ta je tvoj ivot? Tvoj ivot, to je mala sveica u ogromnoj pomrini smrti, i on trune. Samo mali vetar smrti dune, ode tvoja sveica u mrak. ta je, dakle, ako ne ljubav to da je Gospod, Veni ivot, postao ovek da tebi, oveku, podari Veni ivot? Kakvo bogatstvo, kakav sjaj, kakva srea, kakvo blaenstvo! I On, Vena LJubav, Vena Radost postaje ovek. Sve to postaje tvoje, i ti, bedni ovee, od roenja Gospoda Hrista, od Boia ve moe osetiti ta je to istinska radost Vena Radost, ta je to istinska ljubav Vena LJubav, LJubav koja ne prestaje, LJubav koja ne zna za lom, za nesreu, za ljubomoru, LJubav sveta i boanska. Sve to Gospod daje nama. A druga istina, radi ega je Gospod postao ovek, jeste da kae ta je to pravi i jedini istiniti ovek. Jer, ovek nije ni greh, ovek nije ni zlo, ovek nije ni avo, ovek nije ni smrt, ovek nije ni zvezda, ni sunce, ni cvet; ovek je sasvim neto drugo. ovek je velika i sveta tajna Boja, ovek jeikona Boja u ovome svetu, lik Boji u ovome svetu. Dua tvoja, dua moja, dua ovekova, eto, to je lik Boji, ikona Boja, to je pravi ovek. Gospod je doao da nam otkrije tog oveka, bogolikog oveka, tog venog oveka, i mog i tvog; tog venog oveka iza svake smrti, iza svakog zla, iza svakog greha, iza svakog pakla, iza svakog avola. Tako, tek kroz Gospoda Hrista, mi ljudi znamo ta je pravi ovek. Ja znam tek kroz NJega sebe. I ti probaj: pitaj se ko si, ta si? Nee doznati tajnu svoju, nee saznati ko si ti, Jovane, i ko si ti Petre, ko si ti, Miloe, ako se ne spoji sa Gospodom Hristom kroz veru u NJega, ako Mu se ne pokloni, ako ne klekne svim biem svojim pred NJim i preda se NJemu, ako ne poveruje u NJega kao Bogooveka. Eto, rodio se kao Bogoovek, da tebi oveku kae tebe samog: ko si, ta si, i radi ega si u ovome svetu? Tako, dve velike, najsvetije i najvee tajne, Boga i oveka, ukazuju na Bogooveka Gospoda Hrista. Postavi Bogoovek kazao je svu tajnu o Bogu, ali kazao je svu tajnu i o oveku.

Ali, zato se Gospod Blagi rodio kao ovek, a ne kao neka lepa ljubiica, a ne kao neka lepa rua, a ne kao neka divna lastavica, a ne kao neka plava zvezda, a ne kao neki divni aneo, nego kao ovek? Radi ega? Radi toga to je ovek Bogu sagreio, a greh smlavio oveka, a greh oborio besmrtnika Bojeg, greh ikonu Boju unakazio, poderao, pocepao. ovek sav utonuo u bolest, nesreu, nevolje, nedae. Postao je Gospod ovek radi toga da iz oveka istera greh; postao je ovek da ne bi ovek i dalje bio rasadnik greha u ovome svetu. Ni ptice, ni biljke, ni ivotinje, nisu znale ta je greh, niti su patile od greha, dok ovek nije uveo greh u ovaj svet. Zbog oveka i sa ovekom sva tvar uzdie i tui[1]: uzdiu jaganjci to ih ljudi poklae; uzdiu blagi krotki telci, jer ih ljudi izmuie; uzdiu sve ivotinje koje slue oveku; uzdie sve to ivi. Greh, otrov greha, eto, razlio se po svima tvarima i sva tvar uzdie i tui s nama veli Sveti Apostol Pavle; s nama grenicima, jer smo mi kroz greh uveli tugu i nesreu, bol i jad, bolesti i smrt. Gospod bezgreni postao je ovek da tu najstraniju boljku, sveboljku greh, izupa iz oveka, da oveka oslobodi od njega, od te najvee strahote. Zato je Gospod postao ovek, a ne ptica, a ne cvet, a ne aneo, a ne ivotinja, ni zver? Gospod je postao ovek zato to je nesretni ovek uveo smrt u ovaj svet. Smrti nije bilo dok ovek grehom svojim nije uveo smrt u ovaj svet. A ta je smrt, to mi svi znamo. To najbolje znaju roditelji koji raaju decu, a deca umiru. To najbolje znaju deca, iji roditelji umiru. To zna svaki ovek. Avaj! muka nad mukama, bol nad bolovima, strahota nad strahotama, smrt! A tu smrt uveo je ovek u ovaj svet. Zato je Gospod i postao ovek da bi oveka obesmrtio. Kakva sramota za oveka, kakav jed, kakav uas to je on uveo smrt u ovaj svet, smrt najveeg neprijatelja svoga. On Besmrtni, Jedini Besmrtni, postaje ovek da da besmrtnost rodu ljudskom, da bi besmrtnost razlio po biu ljudskom. A ovek u ovome svetu postao centrala smrti. Zato je On postao ovek, da centralu smrti razori, da ovek vie ne umire, da ovek postane veno bie, veni ovek; da se ikona Boja obnovi u oveku, da se ovek ispuni Boanskim silama, najpre Besmrtnim Gospodom Hristom, verom u NJega, verom u Vaskrslog Gospoda Hrista, Koji se rodio kao ovek, stradao, pogreben bio, vaskrsao i pobedio smrt radi tebe, radi mene. Da uniti centralu smrti, da razlije veliku tajnu Boansku silu besmrtnosti po svoj ljudskoj prirodi; da mi, verujui u Gospoda Hrista, vaskrsavamo iz svih smrti, pobedimo svaku smrt i osiguramo sebi ivot Veni NJime Jedinim Besmrtnim i Venim Pobediteljem smrti, Gospodom Hristom. Zato je Gospod postao ovek, a ne Aneo, ne Arhaneo, ne Heruvim? Zato to je ovek uveo avola u ovaj svet, avola! Zato je Gospod postao ovek! Jer ko je mogao pobediti avola u oveku, ko je mogao pobediti avola u ovome svetu, ko osim Boga? Niko! A ovek nesreni, kroz greh postao dom, obitalite avola. Setite se prie Spasiteljeve u kojoj se kae kako je u jednom oveku avo bio, pa izaao iz njega. A to znai da se ovek pokajao i isterao iz sebe avola. Ali, oslobodivi se tog avola, on se opet predao lenosti i avo lutajui po svetu, po svima drugim tvarima, nigde ne nae

tako prijatno mesto kao u onom oveku[2]. Jer dana je oveku ikona Boja, a avo je sav u tome da se ruga Bogu i svemu to je Boje. U oveku ikona, a on hoe da se ruga Bogu u Bojoj ikoni. I ree avo: Idem da se vratim u dom svoj. avo naziva oveka domom svojim. Da se vratim u dom svoj! I zaista, veli Spasitelj, uze sedam duhova, gorih od sebe, i vrati se oveku i ue u njega[3]. Eto ta je postao ovek kroz greh i sa grehom, eto ta znai ne ljubiti Boga, eto ta znai imati ljubav prema grehu. Ona uvodi u oveka smrt kroz avola, ne jednog, no bezbroj njih. I zato je Gospod postao ovek, da iz oveka istera avola. On Bog postao ovek, da oveka, ljudsku duu, ovekovu duu koja je beskrajna zato to je Boja, zato to je bogolika, ispuni Boanskim silama. Pie u Svetom Evanelju da u Gospodu Hristu ivi sva punoa Boanstva telesnog[4]. Sva punoa Boanstva ivi u telu oveijem, eda bi ta punoa, veli se dalje u Svetom Evanelju, postala i moja i tvoja, i da bismo se i ja i ti ispunili tom punoom Boanstva[5]. Eto, to je cilj radi koga je Gospod doao u ovaj svet i postao ovek, to je cilj Boji: da oveka ispuni Boanskim silama[6], da ispuni Bogom, i time potisne iz oveka i istera sve to je avo, sve to je greh, sve to je smrt. Zato se Gospod, brao, rodio u ovome svetu kao ovek. Zato mi tako neobino razdragano proslavljamo Boi, naroito Onu koja nam je NJega rodila Presvetu Bogomajku, Sveistu i Preistu, jedinu NJu Koja je u tom stranom paklu greha, smrti i avola ostala bez greha. Svojim svetim ivotom, Svojim podvizima i nije uinila moda nikad greh. A istupila je kao predstavnica grenog roda ljudskog, kao Ona Koja je takoe potomak Adama i Eve i grenih praroditelja naih, sa svim nasleem grehovnim, to se Ona kao Bogorodica osvetila i rodivi Gospoda Hrista spasla nas. Ona, Presveta Bogomajka! Zato je uzvienija od svih Heruvima i Serafima, zato slavnija od svakog bia Ona Koju slavimo kao "estnjejuju Heruvim i slavnjejuju bez sravnenija Serafim". Danas, drugi dan Boia NJen je dan. Ona, naroito kroz udesnog Gospoda, i ne znajui do kraja Koga e zapravo roditi, eto, Ona je prva ispunila sebe Bogom. Prva je osetila tu istinu: ta znai Gospod Hristos, ta znai to kad Bog postane ovek. U NJoj je Bog postao ovek. Ona Ga je rodila kao Bogooveka, i prva doivela svu punou Boanstva, prva doivela sav Raj, sva blaenstva, sva bogatstva koje Bog donosi svetu, doivela celo Evanelje Gospoda Hrista, doivela sav Veni ivot, svu Venu Istinu, svu Venu Pravdu. Ona je posle Gospoda Hrista olienje Vene Pravde, olienje Vene LJubavi, olienje Venoga ivota. Zato, zato je Ona uvek posrednica izmeu nas i Gospoda udesnog Sina NJenog, a Boga naeg. Posrednica koja nam izmoljuje od NJega sve to On kao Bog daje oveku, izmoljuje nam ivot Veni, Istinu Venu, Pravdu Venu, LJubav Venu, Radost Venu, sve to udesni Sin NJen, Gospod na, raajui se na ovom svetu kao Bogoovek, prinosi svetu. Zato Je mi pravoslavni tako neobino razdragano slavimo, i po crkvenim

pesmama i himnama izgleda kao da vie NJu slavimo nego samog Gospoda. Jer nam je blia, jer Ona zna nae nevolje i muke. Ona zna ta to znai biti pod gresima, smrtima i avolima i strastima ovog sveta. Zato mi uvek sa verom pristupamo NJoj, mi pravoslavni. Zato mi danas slavimo Prvu posle Gospoda Hrista Bogooveka, NJu Koja nam je rodila NJega, Boga Istinitog, Gospoda Hrista, kao Bogorodicu. Rodila je NJega, rodila po telu, i On postavi ovek, postavi telo, osnovao je Crkvu Svoju, koja je telo NJegovo. Tako je Presveta Bogomajka ustvari rodivi NJega, dala nam Crkvu Hristovu, tu najveu udotvorku u svima svetovima, to nam daje sve ono to je Gospod Hristos doneo: daje nam Veni ivot, Venu Pravdu, Venu LJubav, Venu Istinu, Venoga oveka. Ne lanoga oveka, ne lane bogove, nego venoga oveka i besmrtnoga, i tako osigurava svakome od nas besmrtnost i ivot Veni! NJoj, NJenom udesnom Sinu, slava i hvala za sve dare, vene dare koje daruje nama bednim ljudima, daruje radi nae vere, daruje radi nae elje, daruje radi nae molitve, daruje radi naeg smirenja pred NJom i udesnim Sinom NJenim. Neka nas Ona uvek vodi i rukovodi svima putevima ivota naeg, i uvede u Nebesko Carstvo, gde Ona na prestolu slave zajedno sa Sinom veno caruje i vlada. Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. Pm. 8,22 Mt. 12, 43-45 Mt. 12,45 Kol. 2,9 Kol. 2,10 2 Petr. 1,3-4

Beseda 1. na Sv. Prvomuenika Stefana 1964.godine u manastiru elije sadraj Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! I nastade Praznik velike radosti, Praznik koji nikad ne prestaje. Poeo je na Boi, na dananji dan, i eto to traje neprekidno; traje velika radost, takva radost da, eto, kada

kamenjem zasipaju Svetog Prvomuenika i Apostola Stefana on vidi nebo otvoreno i Gospoda Hrista u telu, Koje je danas primio, gde sedi s desne strane Boga Oca. Zaista radost! Gde je smrt, gde su strahote njene? Nigde, pobegle su sve smrti, bezobzirno pobegle. Ko je siao meu nas, ko se to rodio meu nama? Rodio se Bog, rodio se Gospod Hristos, javio se Bogoovek! I zato Sveti Aneli i Arhaneo meu njima koji objavljuju vest pastirima, vele: Javljamo veliku radost"[1]. Kakvu, Sveti Aneli, radost? Rodio se Spas Gospod Hristos[2]. To je ta velika radost: rodio se Spasitelj? Od ega Spasitelj, od ega On treba nas ljude da spasava? Gde smo mi? Mi u pomrini smrti, u gorkoj i otrovnoj noi smrti, mi ljudi u otrovu greha, mi ljudi robovi bezbrojnih avola. Sve je to stranije i jae od oveka. Kakva radost, kakva je radost biti u eljustima smrti, biti u kandama avola, biti u stranom i mranom i uasnom grehu? Ne, nema radosti za oveka na zemlji dok je smrt tu; nema radosti dok je avo pored oveka, nema radosti. Dok je greh u oveku, nema radosti. Aman Gospode, spasavaj! Da, doao je Gospod, eto rodio se Spas sveta, Spas koji spasava od greha, od smrti, od avola. Eto, to je ta velika radost koju Aneli objavljuju zemlji, objavljuju rodu ljudskom, i nema druge radosti. Kakva radost moe biti u svetu gde smrt caruje i sve melje i samelje? Kakva radost moe biti u svetu gde avo vlada grehom, caruje nad duama, gde vue pomrainu za pomrainom iz due u duu, iz srca u srce ljudsko? Nema tu radosti, varaju sebe ljudi, misle da mimo Hrista ima radosti u ovome svetu. Nema radosti ve samo ropac, ropac od smrti, ropac... Gui te greh, gui te avo, gui te strast, ropac do ropca to je ovek do oveka u ovome stranome zemaljskom svetu, zaista stranom bez Hrista, stranom bez Boga. Jer, kakva je radost biti ivo bie a opkoljeno smru sa svih strana? Kakva je radost biti ovek a biti opkoljen avolima sa svih strana? Kakva je radost biti ovek a strasti juriaju i razaraju i savest i um i srce i volju? Ne, nema radosti bez Gospoda Hrista u ovome svetu. Javljam vam veliku radost da se rodi Spasitelj sveta Gospod Hristos! Rodi se da Svojom besmrtnou satre i uniti greh ovoga sveta, rodi se da Svojom besmrtnou satre smrt, rodi se da Svojim Boanstvom satre avola. I sve je to Gospod uinio, sve je to Gospod radi nas ljudi obavio u ovome svetu: spasao je rod ljudski od greha, smrti i avola, i doao svima nama, svakome od nas, ne samo Jevrejskome narodu, ne samo pastirima vitlejemskim. Aneo je objavio da se On javio i rodio za sav rod ljudski, za sve ljude. I zakliktali Aneli: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir meu ljudima dobra volja"[3]. Gospod rodio se u ovome svetu radi svakog oveka: radi mene, radi tebe, radi tvoje dece, radi tvojih predaka, radi svakog oveka. Rodio se On da nas spase od naih najstranijih i venih zemaljskih muka i da nam daruje veliku radost, radost koja nikada ne prestaje. Kako e prestati radost za Hristovog oveka koji ivi Gospodom Hristom, Vaskrslim i veno ivim? Koja je to smrt to e ga uplaiti? Koji je to avo to e ga

zastraiti? Koji je to greh koji e mu Hrista oteti? Ne, on brani sebe verom u Gospoda Hrista, ljubavlju, molitvom, postom i svima ostalim svetim evanelskim vrlinama. Gospod je doao za svakoga od nas, rodio se kao ovek na dananji dan i ujedinio sa Sobom oveka, ljudsku prirodu, i time pokazao da je gotov da se sjedini sa svakim od nas, da nam da ta, koga? Boga. Jer ko je to nas odvojio od Boga? Greh, smrt, avo, to su sile koje odvajaju oveka od Boga, odvajaju ga zauvek ako se ne javi neko ko e pobediti greh, pobediti smrt, pobediti avole. Eto, javio se Gospod Hristos da nas sjedini sa Bogom, da nas odvoji od greha od smrti od avola i da nas prisajedini Bogu, i zauvek, i zanavek. I On je to zaista uinio i neprekidno ini. On je postao ovek da bi svakoga od nas sjedinio sa Sobom, pokazao nam put kako se ovek moe sjediniti sa NJim. I NJegova Sveta Crkva u ovome svetu nije nita drugo nego Boanska radionica u kojoj se ovek sjedinjuje sa Gospodom Hristom svim biem svojim, svim duhom svojim, svom duom svojom, svom saveu svojom, svom snagom svojom. Jer ta je Sveto Krtenje? Sveto Krtenje nije nita drugo nego sjedinjenje due i bia ovekovog sa Gospodom Hristom, sa Bogom. A kad Bog ue u duu, bei svaki greh iz nje, bei svaka smrt, bei svaki neisti duh, svaki avo. I mi koji se u Hrista krstismo i mi koji se u Hrista krtavamo, u Hrista se oblaimo, veli se u Svetom Evanelju[4], u NJega se oblaimo. A kad se obuemo u NJega, lako e mi biti avo, lako smrt, lako greh nisam li ja jai od svega toga? Gle, kako velika radost za ljudsko bie krteno u ime Gospoda Hrista u ovome svetu! I sve to je u Crkvi Hristovoj, sve slui tom duhovnom sjedinjenju oveka sa Gospodom, sa Hristom, sa Bogom, a to znai slui mu kao sredstvo za pobedu nad grehom, za pobedu nad avolom. ta je Sveto Priee? Vena radost. Sveto Priee je Gospod Hristos sav tu. Ti prima NJega prieujui se NJime. Kakva velika i beskrajna i vena radost! Ne samo to, nego i svaka vrlina evanelska sjedinjuje te sa Gospodom Hristom: vera evanelska sjedinjuje te sa NJim; ljubav evanelska sjedinjuje te sa NJim; molitva te sjedinjuje sa NJim; post sjedinjuje sa NJim; milosre te sjedinjuje sa NJim; istina evanelska te sjedinjuje sa NJim; sve to je evanelsko, svaka re sjedinjuje te sa ivim Gospodom Hristom, sjedinjuje zanavek. "Rei Moje duh su i ivot su", objavljuje Gospod[5]. Duh su i ivot su. Nema smrti za Hristova oveka. Nijedna smrt nije jaa od njega, sve su to senke, sve smrti koje ljudi i avoli mogu da poalju hrianima, sve je to senka do senke, pauine do pauine. Kida on to, odgoni on to pogledom na nebo i jednim: "Gospode, pomiluj". Da, velika radost danas je zasijala svetu, Sunce Pravde rodilo se![6] Mora da bei iz ovog sveta svaka la. A kad grane u tvoju duu kroz veru u Hrista to Sunce Pravde, ta ostaje od svih straila? Nita, sve bei od tebe, svaki avo se pretvara u kukavicu, bei bezobzirno i ti kao veliki pobednik nad smru, verom u Gospoda Hrista, koraa smelo i radosno kroz ovaj svet i ide onome svetu, ide Carstvu Bojem, Carstvu Nebeskom.

Gospod uzeo telo na Sebe[7] i osnovao u ovome svetu Crkvu koja se naziva Telom NJegovim[8]. Crkva je telo Hristovo i mi, mi hriani postajui lanovi Crkve Hristove ustvari mi se uivljujemo u to veno ivo telo Bogooveka Hrista, mi postajemo, po rei Svetog Apostola, sutelesnici Hristovi[9]. Gle, kroz Krtenje Sveto ti si postao sastavni deo duhovnog tela Hristovog i postao si veno besmrtno bie. Vie nikakva smrt nema vlast nad tobom. Ti ivi u NJegovom duhovnome, Boanskome, venom, ivom, besmrtnom Telu! Ti ivi ustvari NJegovom ivotom! Reeno je u Svetom Evanelju: Gospod je doao u ovaj svet da ivimo kroz NJega, da ivimo NJime[10]. Zato je On doao u ovaj svet. I mi ivimo NJime ivei u Crkvi NJegovoj. ta je ivot u Crkvi? U Crkvi je ivot u Bogu i po Bogu, u Bogu i po Bogu. Svaki uzdah u Crkvi, svaka suza, svaki postupak, svaki pokret sve je to proeto svetou Hristovom, sve je to proeto NJegovim sveivotvornim duhom i dahom. On je postao ovek da bi ovek postao ono to je On. Tako vele Sveti Oci[11]. Sveti Evanelist Jovan naredio je hrianima da hodimo kao to je Hristos hodio u ovome svetu[12]. Eto, mi da inimo ono to je On inio, da radimo ono to je On radio. "ivite po Evanelju Hristovom" poruuje Apostol[13]. ivite po Bogu kome Bogu? Vi hriani ivite po Bogu i Gospodu Isusu Hristu. Zato je On doao u ovaj svet da od nas ljudi naini Boanska bia. Gle, do NJega i bez NJega ta je ovek nego avolje bie. A u Crkvi Hristovoj neprekidno se vri oboenje oboenje oveka. ta je to? ovek se postepeno ispunjuje Boanskim silama. Boanskim silama, onim silama koje su mladog Apostola Stefana nainile Prvomuenikom Hristovim radosnim. Veli se za Svetoga Stefana da bee pun vere i sile, pun Duha Svetoga[14]. To je sila koja pobeuje smrt, Boanska sila. Tim Boanskim silama ispunjujemo se i mi u Crkvi Hristovoj. Te Boanske sile izgone sve to je greno, sve to je smrtno, sve to je demonsko, to je avolsko. Kroz greh biva oavoljenje oveka, oavoljenje oveka, jer greh je avolska sila, mrana i tamna, sila koja se boji od Boga[15], sila koja pomrauje um, razara um, pomrauje savest, razara savest. Strana avolska sila. Kada ovek ivi u gresima oavoljuje sebe. Zato je Gospod doao u ovaj svet da nam da Boanske sile; Boanske sile koje e nas oavoljene oboiti, ispuniti Boanskim silama, da se u nama vri neprekidni podvig oboenja nae due, nae savesti, nae volje, naeg uma, naeg srca, naeg tela; da svet oiuje sebe od greha tim Boanskim silama, ispunjavajui sebe Boanskom silom vere, Boanskom silom ljubavi evanelske. Ti, potiskujui iz sebe greh i greno, ti, potiskujui iz sebe smrt i smrtno, potiskujui iz sebe avola i avolje, ispunjuje sebe Gospodom Hristom. "Da se ispunimo svi punoom NJegovom" poruuje Sveti Apostol[16]. To je cilj naeg ivota, naeg ljudskog ivota u ovome svetu: da se ispunimo Bogom, eda bi sve to je avolje pobeglo od nas i mi postali Boiji u svim svetovima. Velika radost zaista stoji pred svakim ovekom u ovome svetu otkako se Gospod javio u ovaj svet. Velika radost, s jedne strane, u NJemu, jer, ta daje? Daje oveku

pobedu nad smru, daje ivot Veni, jer se Sam Gospod uzneo na nebo sa telom. Eto, NJega je takvog video Sveti Prvomuenik Arhiakon Stefan[17], da 6i sve oradostio, da bi sve nas ispunio velikom radou, da i mi, kada se muimo u zemaljskim nevoljama i iskuenjima, podignemo oi i vidimo NJega gde stoji izvan svega i zove nas Sebi, krajnjoj meti naeg ivota, krajnjem cilju naeg postojanja. Da savladamo sve i preemo u Carstvo Nebesko i budemo kraj nogu udesnog Boga i Gospoda i Spasitelja naeg Isusa Hrista. To je radost, naa velika radost i jedina radost zemlje, nasuprot velikoj i stranoj alosti koja pustoi rod ljudski i srca ljudska kroz greh, kroz smrt, kroz avola. Boi!... Zato je Boi najstariji izvor neiscrpne vene radosti za ljudsko bie, svakog oveka. Zato se mi hriani razdragano pozdravljamo o Boiu, i posle Boia do Bogojavljenja, udesnim anelskim pozdravom: "Hristos se rodi"! Neka bi se Blagi Gospod Hristos rodio i u naim duama, kroz nau smirenu veru, kroz nau smirenu evaneljsku ljubav, kroz nae molitve, kroz na post, kroz nae milostinje, kroz evanelske vrline; neka bi se rodilo sve to je Hristovo, to je veno. Jer je Gospod zato siao u ovaj svet i darovao njemu Sebe Boga. A ta je On Sobom darovao? On je darovao Sobom nama Venu Istinu, Venu Pravdu, Venu LJubav, veni ivot, sve to je Boansko i Veno. Veih darova nije nam niko mogao dati. Zato nema vee ljubavi od ljubavi Gospoda Hrista prema rodu ljudskome, prema oveku. Zato nema vee radosti nego verovati u Gospoda, Koji se rodio na dananji dan da nas sve preporodi i sa Bogom orodi, i prevede sve u Veni ivot. NJemu, NJemu, samo NJemu vena hvala svakog ljudskog bia od Adama do poslednjeg oveka. Amin. Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Lk. 2,10 Lk. 2,11 Lk. 2,14 Gal. 3,27 Jn. 6,63 Izraz Sunce Pravde za Hrista je iz Boinjeg tropara. Prim. uredn. Jn. 1,14; 1Tim. 3,16 Ef. 1,22 Ef. 3,6 1 Jn. 4,9 Sveti Irinej Lionski, Sveti Atanasije Veliki i dr. Prim. uredn. 1 Jn, 2,6

13. 14. 15. 16. 17.

Fil. 1,27 2 Ap. 6,8; 7,55 Moda: sila koja dvoji, tj. odvaja od Boga. Prim. uredn. Kol. 2,10 D. Ap. 7,56

Beseda 2. na Sv. Prvomuenika Stefana 1965. godine u manastiru elije sadraj Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Bog se na zemlji kao ovek rodi. Ne kao aneo, ne kao arhaneo, nego se Bog rodi kao ovek[1]. I time uzdigao oveka iznad svih bia i stvari, i time proslavio oveka kao to niko nikad proslavio ga nije, niti ga moe proslaviti. Bog postaje ovek[2]. Eto to je sva tajna Hrianstva i Crkve Hristove. Bog se javlja u telu[3], On Svesavreni u oveku koji je sav pun greha i smrti. ta je to? Radi ega je to? Zato Bog postaje ovek? Zato to je ovek sav postao greh, sav postao smrt i trebalo je spasiti oveka od greha i smrti i time spasiti oveka od trulei, od raspadanja, od propasti. Bog se rodi kao ovek i danas na Boi je roendan Boiji, roendan Boga. I ova Zemlja, koja nije znala za besmrtnost, koja je svim svojim biem kroz oveka terala Boga sa zemlje, postaje kolevka Boga, Koji se raa od Presvete Djeve Bogorodice Marije. Danas na Boi svrava se velika i najvea tajna, brao i sestre, u svima svetovima. Danas se zbiva veliki dogaaj u svima istorijama roda ljudskog. I u svima istorijama svih stvorenih bia Bog nikada nije postao bogoaneo, bogocvet, ali eto postaje Bogoovek, i time pokazuje veliku i stranu tajnu oveijeg bia. Radi ega je ovek stvoren i radi koga? To se vidi iz toga to Bog moe postati ovek. Znai ovek je u poetku stvoren da smesti u sebe Boga i da bude ispunjen sav Bogom. Danas je roendan Boga, roendan Bogooveka, a ustvari danas je roendan svega svetog, svega uzvienog, svega velikog u rodu ljudskom. Danas je roendan besmrtnosti. Danas je roendan neprolaznosti ljudske. Danas je roendan svemudrosti ljudske. Danas je roendan svih velikih i svetih ljudi. Danas je roendan Crkve Hristove, jer Gospod je uzeo na Sebe telo, postao ovek, i tako osnovao Crkvu Boiju u ovome svetu, osnovao je kao Telo Svoje. On je siao u oveka da bi privukao sve ljude Sebi. Postao ovek, jer je bio daleko od nas, da ne bismo rekli: pa kako mi moemo ispunjavati Boije zapovesti kad je Bog gore, iznad svih nebesa? On, Nadnebesni Gospod postao je ovek; ulazi u na zemaljski ivot, ulazi u nae grobnice, ulazi u nae mrtvanice, ulazi u nae prljave ponore, ulazi u sav mulj zemaljskih grehova ljudskih, zala i zloina i svih uasa, koje je ovek negomilao u ovome svetu i u celome sebi i u dui svojoj. Gle, danas je dan Svetog Prvomuenika Arhiakona Stefana koga Crkva slavi. NJega ne bi bilo da se Gospod nije rodio kao ovek, ne bi bilo nijednog Svetitelja, ne

samo njega. Ko je Taj Koji je dao silu tom mladiu, udesnom i divnom, da se on, kad ga zasipaju kamenjem, moli Gospodu Bogu za ubice svoje i da vapije "Gospode, ne primi im ovo u greh"[4]! Takvo udo ljubavi i molitve nije se znalo na zemlji. Eto, to udo zbiva se kroz velikog i slavnog Prvomuenika Arhiakona Stefana. Ko to tvori u njemu? Gospod Hristos Bog koji je postao ovek, Bog koji je u samome Prvomueniku Arhiakonu Stefanu svim silama Svojim prisutan. ovek se ne boji smrti! Gle, i u stranom trenutku smrti, onda kada ga zasipaju kamenjem, kada ga mue, Prvomuenik Sveti Arhiakon Stefan vidi nebesa otvorena i Sina oveijeg, Gospoda Hrista vidi gde sedi s' desne strane Boga, sedi u telu ljudskom[5]. Kakva vizija! Kakva radost! Telo ljudsko bez Gospoda Hrista bilo je svo u smrti, u grobu, u raspadanju, u crvima, to telo ljudsko uzneseno iznad svih nebesa i eto, to telo koje je Gospod Hristos rodivi se na Boi uzeo na Sebe, to proslavljeno telo stoji iznad svih nebesa i sedi s' desne strane Boga Oca![6] Nebo je otvoreno zemlji. Sve nebeske radosti pruene su rodu ljudskom. Prvomuenik Stefan to vidi, osea, vidi Nebo otvoreno i za njega nema straha od smrti, nema straha od ubica, nema straha ni od kakvih strahota u ovome svetu. Tako je Sveti Prvomuenik Stefan ustvari svima nama otkrio tajnu svih Svetih Muenika Hristovih: kako su oni mogli da izdre strane nepodnoljive muke bez jauka, bez suza... Svako muenje za svakog Muenika imalo je svoje strahote, ali junaci Hristovi nisu se bojali smrti i podnosili su sve te muke, jer su imali nad sobom Nebo otvoreno, jer je Gospod Hristos bio nad svima njima i ekao ih u Nebeskom Carstvu. Tamo su oni hitali kroz sva stradanja, kroz sve muke, ka NJemu, Gospodu Koji je postao ovek, da nam da sve to je Boansko, da nam da sve Boanske sile, takve sile koje savlauju sve to je smrtno u oveku i oko oveka; da nam da Boanske sile koje pobeuju smrt, i sve demone koji stoje iza smrti. Danas - danas je roendan svih svetih Ispovednika Hristovih, roendan svih Svetitelja Boijih, roendan svih hriana irom sveta od Vitlejema, od onoga dana kada se Gospod pojavio u ovome svetu, pa sve do dananjeg dana i dana Stranoga suda. Gospod je postao ovek - radi ega? Radi toga, da bi oveku dao sile da oisti sebe od svakoga greha, da bi oveku dao sile da oisti sebe od svake smrti, da bi oveku dao sile da oisti sebe od svakoga avola, od svakoga demona. Ne reci nikada:...[7] Gle, kroz svaki greh tvoj juria na tebe svaka smrt, juria na tebe svaki avo; i ako duu svoju, vrata due svoje otvori grehu, ti si otvorio duu svoju neistim silama, otvorio si kapiju due svoje smrti, svakoj smrti. Smrt nije tako strana, ali greh je straan, greh koji unosi svaku duhovnu smrt u svakog oveka; jer greh, svaki greh je uvek mali avo, nevidljivi avo koji ubija duu. Neki mali greh raste, ako se ti ne bori protiv njega, ako ti ne ustane protiv njega, ako ti ne oseti da taj greh ustvari dri u sebi itav pakao. Krade? Pazi, u tom grehu uvek je avo. Ne pokaje li greh, teko tebi! Zavidi, pakosti, zlobi, ini nepravdu, ini bezakonje, sve je to greh do greha i u svakome od njih po bezbroj

neistih sila unitava u oveku, unitava sve to je boansko, sve to je sveto, sve to je isto. A hrianin ovek, ime se brani? On se brani Bogom, Gospodom Hristom Koga unosi u sebe kroz Svetu Tajnu Krtenja, Svetu Tajnu Priea, Svetu Tajnu Pokajanja, i tim Boanskim silama on izgoni iz sebe sve neiste sile. Zato je hrianin uvek najmilija meta svakoga avola, ali u isto vreme, hrianin je uvek sposoban da silom Hristovom koja je u njemu satre svakog avola, satre svaku demonsku silu. Ne treba se varati, ovaj je ivot na na zemlji dat nam je da njime osiguramo sebi ivot Veni, da odavde pone ivot na i nastavi se u onome svetu. Gospod je siao s Neba, postao ovek radi toga. On je proputio put oveku od zemlje u Nebo[8], proputio put kojim svako ljudsko bie moe ii i stii u Nebo ako hoe. Sve zavisi od nas ljudi, od naih elja, od naih htenja, od nae slobodne volje. Gle, ta je uzvienije, ta je bogatije za oveka nego da se Bog javi u oveku, da se javi kao Bogoovek u ovome svetu? Ima li veeg bogatstva od Gospoda Hrista? Ta On je doneo rodu ljudskome sve to Nebo ima: doneo je Nebesko Carstvo, doneo je sva blaga Nebeskog Carstva i Carstvo Nebesko postalo je nae, ljudsko, i mi smo postali naslednici Nebeskog Carstva[9]. Jer gle, veliku ljubav je ispoljio Gospod Hristos, sve nas ini sinovima Boijim, usinovio nas Gospodu Bogu, i time mi postajemo sinovi Boiji po blagodati postajui i naslednici svih bogatstava Gospoda Hrista[10]. Mi ljudi, ivei na zemlji, neemo ni da pomislimo kakva bogatstva nudi nama Gospod Hristos. Mi se mnogo puta izgubimo po ovome svetu u svima sitnicama ovoga sveta i smatramo za blaga svoja sitnice ovoga sveta i ovoga ivota. Blagi Gospod Bog postao je ovek, siao na zemlju, osnovao Crkvu Svoju i u Crkvi Svojoj ostavio sva nebeska blaga, sva vena bezbrojna neprolazna blaga. Bog je postao ovek da bi ovek mogao postati Bog, kako ue Sveti Oci[11], da bi se ovek mogao bogatiti Bogom. Na ivot na zemlji, ako nije bogaenje Bogom, onda je sigurno bogaenje avolom kroz sve grehe koje inimo. Setite se divne i udesne prie o nerazumnom bogatau koji je, imajui izobilje zemaljskih blaga, rekao dui svojoj: Duo moja, poivaj, jedi, pij i veseli se; a Bog mu je rekao: Bezumnie, ta e biti od tvog imanja; ovu no uzeu duu tvoju od tebe, i kome e ostati imanje, kome? Tako biva svakome koji se ne bogati Bogom", veli Spasitelj[12]. A nama ljudima, posle dolaska Gospoda Hrista u svet kada je Gospod postao ovek, nije tekobogatiti se Bogom, jer Evanelje Gospoda Hrista jeste bogatstvo koje je On doneo ovome svetu i pokazao nam sve puteve kako da se ovek bogati Bogom i da izgoni iz sebe svaku avolju silu. Znaj kada izvruje svaku evaneljsku zapovest ti bogati sebe Bogom, bogati sebe neprolaznim bogatstvom koje ti niko ne moe uzeti ni oteti: ni smrt, ni avo. Ti onda gomila sebi blago na nebu. uje li zapovesti Gospoda Hrista, zapovesti o molitvi: "Molite se za prijatelje i neprijatelje svoje"[13]. Kada tu evaneljsku zapovest vri ti ustvari bogati sebe Bogom. Boanske sile se nalaze u tebi, jer svaka vrlina, brao,

svodi u duu Boanske sile, svaka vrlina je od Boga i zato i svodi u duu nebesku Boansku silu koja je jaa i od greha, i od smrti i od avola. Ili, ti ispunjuje ma koju drugu zapovest: o milosru na primer, ti time bogati sebe Bogom, bogati se bogatstvom koje e trajati veito u svima svetovima gde se kree tvoje ljudsko bie. Kakva blaga, kakva bogatstva doneo je Gospod Hristos oveku, besmrtnost i ivot Veni, Nebesko Carstvo i sva blaenstva Nebeskog Carstva! Zato je Boi, kada se Gospod rodio kao Bogoovek u ovome svetu, roendan svih naih radosti, svih naih besmrtnosti, svih naih nepropadljivih bogatstava, svih velikih i svetih ljudi u ovome svetu, roendan svakog oveka, svakog istinskog oveka, svakog pravog hrianina. Da, Bog postao je ovek, pokazao je kako treba ovek da usavri sebe u ovome svetu, da dovri sebe, jer ovek je nedovreno bie. Bog je stvorio oveka po liku Svome, po slici Svojoj[14], da bi ovek obratio sebe i izgradio sebe u savreno bie, savrenog oveka. A taj savreni ovek i takav savreni ovek nalazi se samo u Gospodu Hristu[15]. On je Bogoovek i u NJemu mi imamo put kako da dovrimo sebe, imamo cilj kome treba da gredimo. "Ugledajte se na mene kao ja na Gospoda Hrista" - veli Sv. Apostol Pavle hrianima[16], da ih ne bi uplaio rekavi im: "Ugledajte se na Gospoda Hrista". On to i trai od hriana, on to i pie, ali ljudi su slabi, plae se. Kako u ja ovek da se ugledam na Hrista, ja prljav, ja pun grehova, ja sav neist?! Apostol zato veli: Kao to se ja ugledah na Gospoda Hrista, vi se ugledajte na mene. I ja sam ovek, i ja sam pod slabostima ljudskim, i kad ja mogu da se ugledam na Gospoda Hrista, da ispunjujem NJegovo Sveto Evanelje, moe i ti, brate! I ti ima pet ula kao i ja, ima telo kao i ja, ima duu od Boga kao i ja. Nita ja Pavle nemam vee kao dar Boga nego to ti ima. I ja sam stvoren kao ovek, svi smo mi ljudi stvoreni na jedan nain od Boga, svi imamo telo, svi imamo duu. Ali, u emu je razlika izmeu Svetog Apostola Pavla i nas? U veri, u volji, u eljama, u slobodnom htenju! Silna volja, eto ta je potrebno oveku! Ta silna volja kada krene putem Hristovim obogauje se, jaa, postaje nepobedljiva, i onda ovek lako i rado ispunjuje Evanelje Gospoda Hrista, sve NJegove zapovesti, lako savlauje svaku smrt, svakog avola koji juria na njega u ovome svetu. Tako veliki svetli Praznik Boi roendan je svih naih ljudskih radosti, roendan je svih velikih, najveih i najbesmrtnijih dela koje su ljudi poinili; roendan je Uskrsa, roendan je Pedesetnice, roendan je i Preobraenja, jer to su svi veliki svetli Praznici, veliki slavni dogaaji pomou kojih Gospod spasava svet od greha, smrti, avola. A da nije dananjeg dana, da nije Boia, da se Gospod nije rodio kao ovek, svega toga ne bi bilo. ta bi bilo od oveka? ta bi ovek postao da nije Bog ovaplotio se i siao na zemlju? ovek bi nesumnjivo postao avo, nesumnjivo izgubio sve to podsea na Boga; ovek bi nesumnjivo sebe toliko unakazio gresima, zalima, da bi izgubio svaku slinost sa Bogom. Tako bi sebi stvorio pakao, veni pakao! A pakao je uvek isti, bio ljudski, bio avolji. Jer ta je pakao? To je ivot bez Boga! Kad Aneo ivi bez Boga, on je avo! Kad ovek ivi bez Boga on je avoovek. Jer ako nema Boga u dui, ona je

otvorena da se u nju useli greh. Pakao je greh, i svaka, i svaka neista sila. Gospod je postao ovek da bi oveka podigao iz svih njihovih slabosti i nemoi i uzdigao iznad Anela i Arhanela, uzdigao u Nebesko Carstvo. Zato je Gospod postao ovek, zato mi slavimo Boi kao najradosniji praznik, jer gle, kroz dananji Sveti Praznik i smrt je postala radost za oveka, veli Sveti Apostol Stefan Kako se On raduje to Ga kamenuju za Gospoda Hrista! Kakva je to sila koja ini da nije vie ni smrt najvea strahota?! Samo Gospod Hristos, samo Bogoovek to ini! Tako u mom i tvom ivotu, ako hoe da smrt prestane biti za tebe strailo i strahota i za tvoje blinje, ti predaj sebe vascelog Gospodu Hristu. Kada preda NJemu sebe, predao si sebe Bogu Svemoguem i Svejakom, Koji e unititi svaku smrt i svakog avola koji nasrne na tebe. Zato je vera, vera u Gospoda Hrista, naa sila kojom pobeujemo svet[17], sila kojom pobeujemo smrt, sila kojom pobeujemo avole, sila kojom pobeujemo pakao. Vera prvo vera, iznad svega vera! Sve je mogue onome koji veruje[18], koji veruje u Gospoda Hrista Bogooveka. A On, On je sav tu meu nama, sav u Crkvi Svojoj, sav u svima svetovima kao svuda prisutan, sav svuda gotov da pomogne svima nama, da nas izvue iz ponora smrti, iz ponora greha i uznese u Raj. Boi! Boiem je otvoren put u Raj. Boi - Boi nam je dao svima sva rajska blaga. I ako eli dui svojoj rajsko raspoloenje jo ovde na zemlji, ti smiri sebe pred Gospodom Hristom, ti uvek molitveno i skromno sa postom i bdenjem idi za Gospodom Hristom, samo za NJim, jer nesumnjivo za NJim e stii u Carstvo Nebesko. Ako ja i ti budemo prigrlili neki greh, neku strast, i ostanemo sa njom u ovome svetu, a kuda nas vodi ta strast? Za kim mi to idemo kada se podamo nekoj strasti i ivimo u njoj? Za avolom. Ako je pakost u pitanju, avo pakosti, kroz pakost svoju vodi te za sobom u pakao. Znaj, nijedan greh, nijedan porok ne daje dui Carstvo Boije, Carstvo Nebesko, ne daje radosti nebeske. Svaki greh i veliki i mali stvara pomrinu u dui, stvara nemir, stvara tugu, stvara nevolju, stvara muku. I kad se ovek oslobodi greha kroz svetu ispovest, kroz pokajanje, kad se pokaje za grehe svoje, za strasti svoje, za poroke svoje, onda e osetiti kako nebeski mir i pokoj silaze u duu njegovu. Tada on oseti ono to je Spasitelj objavio svakome i svima:"Hodite k Meni svi koji ste umoreni i natovareni, i Ja u vas odmoriti"[19]. Ja u vas odmoriti! Jer svaki greh jeste straan vodeniki kamen koji pritiskuje duu tvoju i moju sve dotle dok se taj greh ne ispovedi, dok se ne izbaci iz due. I svaki greh je vrlo teak, neizmerno teak, toliko teak da usmruje, da duu uvlai u smrt i satire te. A Gospod Blagi, neno zove k Sebi: "Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni, natovareni gresima, nevoljama, ljutim mukama, raznim smrtima. Ja u vas odmoriti". Gospod daje taj mir duhovni, mir koji daje besmrtnost i ivot Veni. Kad ga ovek stekne stekao je Carstvo Nebesko. I dananji Sveti Prvomuenik Stefan, koji se smrti radovao vie nego li mi nekoj radosti, neka nas on vodi i rukovodi idenjem za Bogoovekom Hristom, Koji je postao Bogoovek radi nas ljudi, da i mi pobedimo sve to je smrtno, pobedimo u sebi svaki

greh, svaku duhovnu smrt, pobedimo u sebi svakog neistog duha i uzivimo jo na zemlji Evaneljem Gospoda Hrista, boanskim ivotom koji se produava u onome svetu, eda bismo i mi zajedno sa Prvomuenikom Svetim Stefanom, Apostolom i Arhiakonom, slavili Gospoda Hrista kroza svu venost, kroza sve venosti na onome svetu, pozdravljajui na nebu jedan drugoga kao to se pozdravljaju sada ljudi na zemlji: "Hristos se rodi! Vaistinu se rodi"!

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. Jevp. 2,16 Jn. 1,14 1 Tim. 3,16 D. Ap. 7,60 D. Ap. 7,55 Ef. 1,20-23 Nekoliko rei neujno na magnetofonu. Prim. prepis. Jevp. 10,20 Jak. 2,5 Pm. 8,14-17; 9,26 Sveti Irinej, Sveti Atanasije Veliki i drugi. Prim. ured. Lk. 12,19-28 Mt. 5,44 1 Mojc. 1,27 Ef. 4,13 1 Kop. 11,1 1 Jn. 5,4 Mp. 9.23 Mt. 11,28

Beseda 1. na Sv. Vasilija Velikog (Nova godina) 1965. godine u manastiru elije sadraj Evo nas u Novoj Godini... . ta je to no, ta je trenutak, ta je as, ta je to vreme? ta li to mi ljudi nazivamo vremenom? Vreme, to je ogromna reka niz koju je Gospod otisnuo sve to je stvorio: nebesa, sunca, zvezde, zemlju, ljude na njoj, svaku tvar, svako bie. Sve je to otisnuo niz bujnu reku vremena. Kuda tee ta reka, kuda nas ona nosi,

kuda to mi idemo noeni bujicom te velike neodoljive reke koju mi nazivamo vremenom? Vreme, ta je vreme? Vreme je uvod u venost. Zato je vreme neiskazano vano za nas, vano kao i venost u onome svetu. Zato je svaki dan vrlo vaan u naem ivotu, svaka no; ne, svaki trenutak, jer od svakog trenutka zavisi naa venost. Da, vreme je uvod u venost. To je, brao i sestre, jevanelsko shvatanje vremena. Hristovo shvatanje vremena. Vreme nam je dato da njime zaradimo venost. Eto takav je smisao vremena. U svetom Evanelju Hristovom kada veliki Svetitelj Apostol Pavle hoe da rei tajnu vremena i dana i noi, on pie hrianima Efeskim:"Iskupljujte vreme i mudro ivite."[1] Iskupljujte vreme mudro ivei. Nama je dato vreme kao sredstvo da njime kupujemo venost, da ga ispunimo ime? Onim to je veno, a veno u ovome svetu je samo ono to je Hristovo, to spada u NJegovo Sveto Evanelje. Crkva u ovome svetu nije.nita drugo nego Boanska radionica u kojoj se vreme prerauje u venost, Boanska radionica koja nas ui mudrosti kako da svaki dan pretvorimo u venost, kako da svaku no svoju, svaki trenutak svoj mi ispunimo onim to je veno, od poetka do dananjeg dana i od dananjeg dana do Stranoga Suda i kroz svu venost. Hristova Crkva Boanska radionica koja prerauje vreme u venost. uli ste Spasiteljevu re, Spasiteljevo Evanelje o Novoj Godini. On veli: "Doao sam da propovedam prijatnu godinu Gospodnju"[2]. To je godina koja je poela onda i nikad vie ne prestaje, godina koja e trajati. To je vreme pretvoreno u venost. Gospod Hristos je blagoslovio vreme, ispunio ga Sobom i ispunio ga venim i venou. Otkako je On siao u na zemaljski svet i uao u ovaj potok, u ovu reku vremena, nastala je prijatna Godina Gospodnja. Nama su date sile boanske da mi ljudi, mali i bedni, na zemlji moemo i dane i noi svoje i due svoje i bie svoje ispunjavati onim to je veno, onim to je Hristovo, onim to je nebesko. Takav je dar Gospod doneo nama ljudima. Zato Sveti Apostol nareuje i veli: "Evo, sad je vreme najbolje, evo, sadje dan spasenja"[3]. Koje vreme, Sveti Apostole, koji dan spasenja? Otkako je Gospod siao u ovaj svet otada je postalo najbolje vreme spasenja. Svaki se moe spasti, svaki moe satrti u sebi greh koji ga usmruje, satrti u sebi smrt koja ga unitava, satrti u sebi tu demonsku silu koja proizvodi u njemu i greh i smrt. Gospod je tu, dao nam je i doneo sve boanske sile[4], nae je da Mu sluimo, postanemo NJegove sluge u ovome svetu da bi svoje vreme pretvorili u venost. Zato i Apostol nareuje hrianima: "Pokaite se kao sluge Boje u svemu, u svemu: u trpljenju mnogom, u istoti, u postu, u bdenju, u molitvi, u ljubavi istinitoj, u rei Istine, u Duhu Svetome"[5]. U svima evanelskim vrlinama pokazuju se sluge Boje. Mi u ovome svetu veli Sveti Apostol vrei zapovesti Boje, ivei po vrlinama evanelskim, mi smo esto neveseli, alosni, ali mnoge veselimo[6]. Jer alosti kada nas spopadnu u ovome svetu, znamo i predoseamo da veselost i veselje plamti i bukti u veri naoj, u ljubavi naoj prema Gospodu Hristu. Mi smo veli Sveti Apostol zato

...[7] koji mnogo obogauju[8]. Od sveta ovoga, od imovine ovoga sveta mi hriani nemamo nita, ali bogatstvo koje imamo u sebi to je vera Hristova, to je Carstvo Boje koje nam On daje kroz veru. Time mi ...[9] u ljude. Mi u ovome svetu ...[10] Oni nita nemaju a sve imaju, veli Sveti Apostol[11]. Nita nemaju a sve imaju. Nita nemamo mi od ovoga sveta, jer ovaj svet mi smatramo kao san i senku. A ta je to to imamo? ta je to to ini da mi sve imamo? To je Gospod Hristos, Car neba i zemlje, Tvorac, Spasitelj koji nama zbog vere nae u NJega i ljubavi nae prema NJemu i ivota naeg u NJemu daruje Carstvo Nebesko, sva nebesa i sva nadnebesja. Ovo je dan koji stvori Gospod[12]. Tada, tada nam je Gospod kroz pobedu nad smru, kroz pobedu nad avolom kroz pravdu nad grehom darovao Veni ivot, besmrtnost. Zato je to dan koji stvori Gospod, dan koji je poeo od Vaskrsenja i trajae veito, kroz svu venost, za svakog oveka na zemlji, za svako ljudsko bie. Od roenja Gospoda Hrista u ovome svetu, od NJegovog Vaskrsenja nema niko izgovora. Svaki je dan dan spasenja jer je tu meu nama Vaskrsli Gospod Hristos i nad nama i oko nas i svuda. Svuda u svima svetovima Vaskrsli, Besmrtni Gospod Hristos! ovee, ta onda okleva? Za tebe je svaki dan dan spasenja. Pada u sve te grehe, ipak znaj taj dan i danas i sutra i jue, sve je to dan poslednji za tebe. Spasavaj se od greha, spasavaj se od avola, koji kroz greh stvara smrt u tebi. Svaki dan je dan spasenja. Ne samo to, svaki trenutak dan je spasenja. Setite se razbojnika na krstu.[13] U trenutku se pokajao i gle taj trenutak za njega postao je ne samo dan, ne samo godina, ne samo hiljadu godina nego venost. Jer za Hristove ljude dan je kao hiljadu godina, a hiljade godina kao jedan dan[14]. Eto vam razbojnika kome je trenutak jedan postao hiljade godina i sva venost. ta se desilo sa Zakhejem? Onaj dan kad je Gospod uao u njegovu kuu, kada se u dui Zakhejevoj desilo veliko preobraenje od susreta sa Gospodom, ta je taj dan postao za njega?[15] Venost, njegova venost, ne samo hiljadu godina. Jer tada je on odredio sav svoj ivot u venosti, poao za Gospodom i dobio ivot veni. Tako biva sa svakim ovekom u ovome svetu. ta se od nas trai? Da mi svaki dan pretvorimo u venost, svaki dan. To je pokajanje za nas, pokajanje i borba sa naim gresima. Greh da unitim u meni; i kad to s radou Bojom uspem kroz pokajanje, eto meni venosti, eto dana blagoslovenog, eto dana koji stvori Gospod, eto pobede moje nad svim to je smrtno, nad svim to je greno, nad svim to je demonsko. Lako je biti Hristov ovek u ovome svetu kad nam je Gospod dao pokajanje kao lek za svaki greh. A nita lake od pokajanja. Potrebno je ta? Odlunost volje! Samo tvoja volja je potrebna. Neu vie da inim ovaj greh. Gnjev me spopada neprekidno, hou danas da se borim sa tim grehom, hou danas da ga pobedim, da osetim venost Hristovu kroz pobedu nad tim mojim stranim neprijateljem koji se naziva gnjev. Ili hoe pobedu nad mrnjom, koja ti potajno grize duu. Mrnja, to je crv smrti, crv smrti koji rastae tvoju duu milei i gmiui po njoj. A ti - ti si hrianin, za tebe svaki dan

treba da bude dan spasenja. Ustani na mrnju to je u tebi, zgazi tog crva smrti i, gle, ti si dan tvoj pretvorio u venost tvoju. Odneo si pobedu nad najveim neprijateljem tvojim. Tako svaka strast i svaki greh, sve nam to krade vreme, jer ako mi dane svoje, asove svoje, trenutke svoje ne ispunjujemo Hristovim Evaneljem i ivotom po Evanelju, mi sigurno doputamo da nam dane krade avo kroz grehe, da nam noi krade kroz strasti, krade spasenje, spasenje... Krade duu. Eto Gospoda! Gospod postao ovek radi nas ljudi. Gospod postao ovek da nam kao ovek, kao prijatelj u oveanskom obliku podari sva nebesa, podari sve nebeske sile, sva nebeska blaga da ih mi pretvorimo u svoj ivot u svoju venost. Ne reci: "Nemogue mi je to, teko mi je to. Zna li ti ta te eka posle tih rei? Lako je u ovome svetu biti Hristov ovek kad je Gospod osnovao Crkvu i dao nam sva sredstva u njoj Svete Tajne i Svete Vrline. Primera bezbroj... Eto danas koga mi slavimo? Velikog i Svetog Uitelja vaseljene Vasilija, Arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske, oveka koji je zaista vreme zemaljskog ivota svog pretvorio u venost. Gledaj njega, posmatraj kako on ivi...[16], kako svakim asom, svakim trenutkom on pretvara vreme u venost; ivi u Crkvi Hristovoj i njenim silama, on pretvara svoje vreme u venost. On, i bezbroj takvih Svetitelja, i bezbroj pravih hriana u ovome svetu, koji su iveli na ovoj planeti na kojoj mi ivimo i odleteli sa ovog sveta u onaj svet da slave Gospoda udotvorca, Koji vreme pretvara u venost, Koji je vreme dao nama ljudima da se njime koristimo i da gradimo sebi venost. Zato da iskupljujemo vreme svoje[17]; ispunimo ga evanelskom blagom. Vreme ivota svog ispunjujemo ime? Dan ispuni molitvom, postom, ljubavlju, krotou, blagou, svima vrlinama. E taj dan kao bujni potok vodi u venost. I no isto tako. I svaki dan i svaku no, svaki as, svaki trenutak... Eto, zato je dato vreme ivota mog meni, i vreme ivota tvog tebi. Zato postoji vreme u ovome svetu, da njime steknemo venost vrei zapovesti Gospoda Hrista i ivei po NJegovom Svetom Evanelju. Neka nam Sveti Vasilije nizvodi od Gospoda veliku veru, veliku evanelsku ljubav, neprekidnu molitvu, strogi post, milosre, bratoljublje, Bogoljublje. Pomou svih tih svetih vrlina mi dane svoje i noi svoje i asove svoje i trenutke svoje pretvaramo u venost, eda bismo i mi, kada izaemo iz ovoga sveta, sa duom punom evanelske vere, evanelske ljubavi i svih evanelskih vrlina, uzili na nebo i tamo sa svima Svetima slavili udesnog i Nezamenljivog Gospoda naeg Isusa Hrista Kome vena ast i slava, sada i uvek kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. Ef. 5,15-17. Lk. 4,19 2 Kop, 6,2 2 Petr. 1,3 2 Kop. 6,4-7 2 Kop. 6,8-10 Nekoliko rei neujno na magnetofonskoj traci. Prim. prepis. 2 Kp. 6,10 Nekoliko rei neujno na magnetofonskoj traci. Prim. prepis. Nekoliko rei neujno na magnetofonskoj traci. Prim. prepis. 2 Kop. 6,10 Ps. 99,9 Lk. 23,42-34 2 Petr. 3,8 Lk. 19,29 Nekoliko rei nejasno na traci magnetofona. Prim. prepis. Ef. 5,15

Beseda 2. na Sv. Vasilija Velikog (na Novu godinu) 1966. godine u manastiru elije sadraj Evo svete Blagovesti koja nam objanjava ko smo, evo Evanelja Svetoga Apostola Pavla koji kazuje svu tajnu Gospoda Hrista. uli ste danas ta on pie hrianima u Kolosu, Koloanima. Ovaj svet velika je tajna Boija, ovaj svet prepun je samo tajni Boijih, svaka stvar vri i kljua tajnom Boijom. No u svim tim tajnama, kada sve te tajne budu jedna sveta i najsvetija tajna, jeste tajna Isusa Bogooveka. Ko je On? Nama ljudima je teko odgovoriti na pitanje: Ko je ovek i ta je ovek? ko je ptica i ta je ptica? Teko je odgovoriti ta je ljubiica, ta rua, ta cvet, ta trava, ta zvezda, ta sunce? Sve pitanje do pitanja... a kamoli odgovoriti na pitanje ko je Isus? Ta presveta i velika tajna otkrivena je velikom i Svetom Apostolu Pavlu, i on nam kazuje svu tajnu. Ko je Isus? On je Bogoovek, veli Sveti Apostol: "u NJemu ivi sva punoa Boanstva telesno"[1]. Eto ko je Hristos, eto ko je Isus. U NJemu ivi sva punoa Boanstva telesno. U malenom telu ljudskom, smestio se sav Bog ...[2] sav Bog, eto presvetle i prevelike tajne. To pokazuje da je telo ljudsko sposobno da smesti i da dri Boga i ivi Bogom. Malo telo ljudsko kako predstavlja veliku tajnu, ta ono sve moe da smesti u sebe eto pokazuje sam Gospod Hristos. Tajna nad tajnama, ali ipak toliko stvarna da je svako moe videti i opipati. Mi i Apostol Sveti Evanelist Jovan nita ljudima ne javljamo to nismo oima svojim videli: "to oi pae videe, to ui nae ue,

to ruke nae opipae", eto to vam mi javljamo; Javljamo vam ivot Veni koji se javio" u Gospodu Isusu[3]. To je sva tajna Apostola, to je sva tajna neba i zemlje, a sva tajna u isto vreme i Boga i oveka. U malenom telu ljudskom ivi vasceli Bog. Eto, to nam kazuje tajnu o Bogooveku Hristu i u isto vreme kazuje tajnu o svakome oveku, kazuje radi ega je nama ljudima dato telo: stoga da smesti u sebe vascelog Boga. Eto, smisao naeg tela, a kamoli due. Videe kako, kako moe ovek smestiti vascelog Boga. Pokazuje Gospod Hristos, jer On Bog ta je, ta On pretstavlja? On je vena Boanska Istina, On je vena Boanska Pravda, On je Vena Boanska LJubav, Dobrota, Lepota. Sve to je Boansko On pretstavlja u savrenstvu. I mi ljudi, mi smo radi toga sazdani da tu Boansku Pravdu smestimo u sebe, tu Boansku Pravdu smestimo u sebe, i LJubav, i Istinu, i Lepotu, i Dobrotu. Kako, na koji nain? Jel' mogue da maleni ovek, jedva vidljiv u ovome svetu, moe da smesti u sebe Veni ivot Boanski? Da moe, eto, pokazuje Gospod Hristos, Koji je doao u ovaj svet ne samo da pokae Sebe kao Boga i da pokae Sebe kao Bogooveka, nego da time pokae nama ta je pravi ovek, ta je savreni ovek, emu ovek treba da gredi, emu ovek treba da ide. Cilj oveka nita drugo do Bogoovek. Sveti Apostol govorei o tome da Gospod i jeste punoa Boanstva telesno[4]... i da se vi svi ispunite u NJemu[5], da se ispunite Boanskom punoom, jer On, On je Glava telu Crkve Koji ispunjava sve u svemu[6]. Ti ovee, treba da ispunjuje sebe Gospodom Hristom, NJegovom Boanskom Istinom, Pravdom, LJubavlju. To je tvoj krajnji cilj, krajnja meta svakome oveku, svakome ljudskom biu da se ispuni punoom Boanstva Hristova. To je smisao svih vidljivih i nevidljivih svetova, to je smisao oveka, svakog oveka, svih ljudi i vascelog roda ljudskog, da se sve ispuni Gospodom Hristom. Kako pitae ti? Tako isto stvarno kao to je On pokazao Sebe stvarnim u ovome svetu. On je postao telo[7], Bog je postao ovek, postao telo[8]. Postavio Crkvu Svoju na tome Svom oveanskom telu koje je pokazao svima nama ljudima na ovome svetu, i Crkva Hristova naziva se i jeste telo Hristovo[9] duhovno telo Hristovo. A mi hriani, mi ulazimo u to duhovno telo kao organi, kao delii, kao elijice, kao udovi[10], i ivei u tom duhovnom telu Hristovom mi ustvari ivimo Glavom, Gospodom Hristom Bogoovekom. On je taj koji nam daje ivot koji struji kroz nas, taj Boanski ivot i Veni ivot, kroz Venu Pravdu, Venu Istinu, Venu LJubav. Gospod nam je dao sva sredstva da ostvarimo taj boanski cilj koji je On postavio oveku stvarajui ga kao oveka. Kroz Svete Tajne i svete vrline ovek moe ispuniti sebe svakom punoom Boanskom. ta je Sveto Krtenje? Svetim Krtenjem mi se oblaimo u Gospoda Hrista, kako se veli u Svetom Evanelju[11]. ta je Sveto Priee? Mi u Svetom Prieu primamo vascelog Boga i Gospoda Hrista. Eto, ti hrianin ve se ispunjuje svakom punoom Boanskom. Pazi kako ivi, jer taj ivot, Boanski ivot, projavljuje se i kroz tvoj hrianski ivot. Kako? Postoji vera, postoji ljubav, postoji molitva, postoji post, postoji milosre

kroz sve svete evanelske vrline ti govori o Hristu. To je vera u NJega ...* Boanska sila, i ivei tom verom ti ivi NJim, Bogom, i neprekidno ispunjuje sebe Boanskim silama. Molitva, ljubav, post gle, to su svete vrline koje kao aneli snose s neba u tvoju duu Boanske sile. I ti ivei ljubavlju evanelskom, ivei molitvom, ivei postom, ustvari ivi Gospodom Hristom, ivi Bogom, ivi Venim ivotom u ovome svetu. Iz tebe, iz tebe izlazi sve to je smrtno, svaka smrt bei od tebe, hrianine, ako ti ispunjuje zadatak i cilj koji ti je Bog kao oveku postavio, stvorio te ovekom. Ne reci: Ne mogu ja ...[12] gde u ja oveka smestiti Boga u sebi. Ali primera ima puno, primera savrenih ljudi, hristonosnih ljudi, bogonosnih ljudi. Evo, mi danas Slavimo Svetog Vasilija Velikog, udesnog Bogonosca i Hristonosca, ovek koji je vascelog Gospoda Hrista smestio u svoju ednu duu. U jednoj divnoj stihiri peva se da je on svetim ivotom svojim uselio u duu svoju Gospoda Hrista i tako postao bogonosni Evanelist, tako postao bogomudri filosof, tako postao duhonosni Episkop-vladika i udesni, udotvorni monah. I on je ovek, i on je od tela, od mesa i kostiju, od krvi, kao i mi, ali eto podvizima svojim on je sebe uzdigao do anelskih visina, ispunio sebe Gospodom Hristom, vascelom punoom Boanskom. I kada gleda njega, njegova dela, njegovo uenje, kad oseti njegovu duu, ti oseti da Gospod Hristos ivi u njemu, Gospod Hristos zrai iz njega. On je to postigao svojom verom, svojim podvizima, svojim danononim sluenjem Gospodu Hristu. On ovek, kao i mi smrtni. Nita nemogue od nas ne trai Gospod Hristos. Kada On nareuje nama ljudima: "Budite savreni kao to je i Otac va Nebeski"[13], On nita neprirodno i natprirodno ne trai od nas. On trai od nas samo ono to nam je dao i doneo i zata nam je dao sredstva i sile da ostvarimo u ovom naem ivotu. On je Bog postao ovek, da bi nama ljudima dao Boanske sile, da mi dostignemo Boansko savrenstvo. I to On ini kroz Svoju Crkvu, to On ini kroz sav ivot u Crkvi Svojoj, kroz Svete Tajne i svete vrline. Svaki hrianin, ustvari, neprekidno vri jedan podvig, vri podvig osveenja sebe, oboenja sebe Hristom, NJegovom Istinom, NJegovom Pravdom, NJegovim Boanskim silama. Zato u naim pravoslavnim bogosluenjima preko cele godine bruji blaga vest: da smo mi Gospodom Hristom oboeni; da je Presveta Bogomajka rodivi NJega, rodila takorei oboenje oveku i rodu ljudskome; i da je to na cilj u ovome svetu da ispunimo sebe Boanskim silama, a to i jeste taj podvig neprekidnog oboenja. ovek se trudi i mui da potisne iz sebe sve to je nesveto, sve to je neboansko i da zacari u sebi sve to je boansko i sveto. ta to znai boansko i sveto? U naem ivotu to znai da je ovek hrianin pozvan da neprekidno potiskuje iz sebe greh, jer greh je uvek neto protivboije, neboije, antiboije u oveku. Greh je uvek od avola. I kad ovek pomou vere, pomou ljubavi, pomou posta, bdenja, potiskuje iz sebe greh, ma koji greh, on ustvari uzima Boanske sile koje spaljuju i izgone sve to je grehovno iz oveka. Kad ovek grei, vri se mrano i strano

ogrehovljenje ovekova bia, vri se pomraenje ovekovog bia, ovekove due, vri se oslepljenje oveijeg vida duhovnoga. Kad ovek verom Hristovom progleda, kada krene putem podviga vere Hristove, kada krene putem evanelskih podviga, on onda bori se u sebi protiv svakoga greha, protiv svake strasti, pobeuje svaki greh, pobeuje svaku strast Boanskim silama koje Gospod Hristos daje radi njegovih vrlina, radi njegovih podviga. Ti se moli jednoga dana, jedne noi, ili itave nedelje da pobedi u sebi neku strast, neki greh, i ne uspeva i ostaje sav potiten, i ulazi u drugu nedelju takav, i ponekad pomisli: eto, Gospod me zaboravio, ne uje moje molitve. Ne, nije On tebe zaboravio, On bolje zna ta tebi treba, i On ti tek pritekne u pomo kada ti ne sluti, kada se ti ne nada, iznenada, u snu i na javi, On e te spasti svakoga greha, koji kao vodenini kamen pritiska tvoju duu. Kada, to On zna najbolje, a ti ne ispituj tu tajnu. Tvoje je da se moli, tvoje je da se do krvavog znoja bori protiv greha. Jo vi ne dooste do krvavog znoja borei se protiv greha"[14], veli Sveti Apostol Pavle hrianima. To znai da oienje nae due ne biva lako, treba mnogo znoja, krvavog znoja, mnogo borbe, krvave borbe, da se ovek oslobodi strasti to su u njemu i grehova to su u njemu. Greh se tako razmnoio u oveku i tako ukorenio i tako tajanstveno spleo i isprepletao sa duom ljudskom, da je oveku, kao oveku, ljudskome znanju nemogue odvojiti greh od oveije due, tako veli Sveti Makarije Veliki. Samo Duh Boiji, Duh Sveti moe odvojiti greh od due, iupati ga i izbaciti ga iz due. ta mi ljudi moemo da uinimo? Nae je da se borimo, a Duh Sveti je taj koji e kad treba iupati, iskoreniti iz due tvoje strasti koje te mue i grehe koji te dave. Tvoje je da veruje, da nepokolebljivo veruje da te Gospod nee ostaviti ni u kakvim mukama i tekoama, ako ti samo vapi ka NJemu i oekuje NJegovu pomo i trai NJegovu pomo; da ne malake kada neisti dusi uninija, mrzovolje, vrzmaju se oko tebe, hoe da ulove duu tvoju i uvuku u oajanje, ti se seti kakve sve velike molitvenike ima oko sebe, kakve sve velike i mone molitvenike: Svetog Vasilija Velikog, Jovana Zlatoustog, Grigorija Bogoslova i bezbroj Svetitelja. Svi oni gotovi su da ti pomognu, svi su oni neprekidno u Crkvi Hristovoj, neprekidno bde i strae. Nikada niko od njih ne drema, sve je budno, sve motri na due nae. Kad se grenik kaje, Aneli se raduju na nebu[15], jer Aneli gledaju na zemlju, gledaju na ljude, na due ljudske to je njihova glavna nebeska briga. A ta da kaemo o Svetiteljima koji su ljudi! NJihova najsvetija briga na nebu i na zemlji je da priteknu u pomo svakome od nas koji se bori protiv greha, protiv smrti, protiv strasti. Svaki je Svetitelj ispunjen beskrajnim hristoljubljem i beskrajnim ovekoljubljem, svaki Svetitelj neizmerno voli Gospoda Hrista pre svega i iznad svega i oveka posle njega. LJubav Hristova uvek zapali u dui ovekovoj ljubav prema oveku. Nema Svetitelja koji nije tugovao i ne tuguje nad naim gresima i ne saosea u naim nevoljama i mukama. Svaki od njih, kako se veli u Evanelju Svetoga Apostola Pavla, "plae sa planima i raduje se sa radosnima"[16]. Tako je milostiva dua svakoga Svetitelja Boijeg, jer svaki od njih nosi u sebi udesnog Gospoda Hrista koji je, eto,

postao ovek[17], sam Bog postao ovek[18] da nas ljude podigne do boanskih visina. I On die, neprekidno die sve koji verom idu za NJim i slue Mu kroz svete vrline, kao to Mu je sluio i kao to mu slui ...[19] Sveti Vasilije Veliki koga mi danas proslavljamo. Neka bi Blagi Gospod dao nama sile i vere, na molbe Svetog Vasilija, da nam on bude Vo i rukovo na putevima naim u borbi sa gresima naim i sa strastima naim, da savladamo sve to je grehovno, sve to je mrano u nama, da ispunimo sebe Boanskom svetlou i tako pripremimo sebe jo ovde na zemlji za Veni ivot u Carstvu Nebeskom. Jer Gospod, siavi u ovaj svet, otvorio sva nebesa za svako ljudsko bie, Carstvo Nebesko za svakoga od nas, i daje nam sve sile potrebne da stignemo u Carstvo Nebesko, i da sluimo NJemu poevi odavde sa zemlje, produivi kroz Veni ivot u onome svetu. Neka Blagi Gospod preko Svetog Vasilija Velikog vodi i rukovodi nas kroz ovaj svet, kroz trnjake, kroz zmijarnike ovoga sveta, kroz iskuenja ovoga sveta, da ne malake dua naa u borbi za Veni ivot, za Venu Istinu, za Venu Pravdu, nego da uvek slui NJemu, Gospodu udesnome, Koji je radi nas postao ovek, da bi ljude, nas ljude, oslobodio greha, oslobodio strasti, oslobodio smrti i osigurao ivot Veni u onome svetu. NJemu ast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. Kol. 2, 9 Par rei nejasno na magnetofonu. Prim. prepis. 1Jn. 1,1-2 Kol 2,9 Kol. 2,10 Ef. 1,21-22 .Jn. 1,14 1 Tim. 3,16 Ef. 1,22; Pm. 12,5 1 Kop. 12,12 Gal. 3,27 Par rei nejasno na magnetofonu. Prim. prepis. Mt. 5, 48 Jevp. 12,4 Lk. 15,10 Pim. 12, 15 Jn. 1,14

18. 1Tim. 3,16 19. Par rei nejasno na magnetofonu. Prim. prepis.

Beseda 3. na Sv. Vasilija Velikog (na Novu godinu) 1967. godine u manastiru elije sadraj Zaista, evo Svetitelja koji, iako na zemlji ivi, sav je na Nebu. Zaista, danas proslavljamo Svetitelja koji je | aneo u telu, oveka koji je zapovesti Hristove pretvorio u pravila svoga ivota. oveka koji je zapovesti Gospoda Hrista i NJegovo Sveto Evanelje pretvorio u kanone. Svetitelj Boji, sav oganj, sav pun Gospoda Hrista, celo NJegovo Evanelje pretvorio u monaka pravila. Da, danas mi slavimo oveka koji svojom zbiljom podsea na Nebeski svet. Nije bilo oveka posle Gospoda Hrista i posle Jovana Krstitelja, ...[1] koji je toliko ozbiljno shvatao svet i ivot u svetu, koji je toliko ozbiljno shvatao oveka, bie ljudsko, da njegove usne nisu imale hrabrosti da se smeju. Ima toliko ljudskih bia koja tonu u zlo, u greh, u strasti, u pakao... Tako Vasilijeva misao, sva je ...[2] za taj svet; Vasilijevo oseanje svo je jauk za taj svet; Vasilijeva dua sva je vapaj za taj zemaljski svet, koji se hrvi i bori se grehom. I on, nadnesen sav nad tajnom oveka i ovoga sveta, jednoga dana govori svome najboljem prijatelju, koji je ...[3] Svetom Grigoriju Bogoslovu: "ovek, ovek je bie kome je zapoveeno da postane Bog"[4]. Ogromna i velika misao, celo Evanelje Gospoda Hrista, sav ovek u svima izdanjima tu, u toj velikoj i ogromnoj blagovesnoj rei. "ovek je bie kome je nareeno da postane Bog!" I zaista, evo oveka, samog Svetog Vasilija, koji je i danju i nou po tome pravilu, po toj misli, iveo, trudio se da je ostvari, da je ovaploti u sebi. Oseao je on svim biem svojim da je zaista Bog stvorio oveka radi toga, radi toga da mu da Boansko velianstvo, da mu da Boanske radosti, da mu da Boanski ivot, Boansku Istinu, Boansku Pravdu, sve Boje da mu da, da ga naini naslednikom Neba, naslednikom Svojim, naslednikom Gospoda Hrista[5]. Sav ivot njegov nije nita drugo nego borba da to ostvari, sav ivot njegov nije nita drugo nego da useli Gospoda Hrista u svoju duu, da NJega Boga useli u sebe. I tako ostvari postavljeni cilj od Boga njemu kao oveku, i svakome oveku. I sino ste uli jednu divnu stihiru u kojoj se peva da je Sveti Vasilije istotom ivota uselio u duu svoju Gospoda Hrista. Eto Boga u njemu, eto oveka koji postaje Bog po blagodati, eto oveka koji ispunjuje Evanelje Gospoda Hrista, ispunjuje onu zavrnu i poslednju zapovest Spasiteljevu:"Budite savreni kao to to je Otac va Nebeski savren"[6]. Budite savreni kao to je Bog savren. To je prva zapovest. Sveti Vasilije kao veliki monah, kao veliki Arhijerej, kao veliki ovek, kao veliki Svetitelj, izgovorio svome najboljem prijatelju Svetom Grigoriju Bogoslovu, ne manje od njega podviniku, ne

manje od njega velikom Svetitelju. Zaista, Sveti Vasilije Veliki sa svojim Svetim drugom Grigorijem Bogoslovom, koji ispunjuju Evanelje Hristovo od poetka do kraja, koji oseaju svim biem i znaju da je Gospod doao u ovaj svet ne radi ega drugog nego da nam da novi ivot i da mi ivimo u tom novom ivotu. Kakav ivot? Boanski ivot, nita manje od toga. On Gospod, Bogoovek, ivi u ovome svetu, ivi u telu oveijem, ivi kao ovek da nam pokae kako treba ovek da ivi. Eto, to je celo Evanelje Gospoda Hrista. Veliki Apostol Sveti Pavle, koji pie svoje Evanelje po diktiranju Gospoda Hrista, po otkrivenju Gospoda Hrista, pie svima hrianima: "ivite kao to dolikuje Bogu ivite kao to se pristoji Bogu"[7]. A Gospod Hristos postao ovek i eto Ga meu nama da bismo mi iveli onako kako On ivi. Radi toga je Gospod doao u ovaj svet. "ivite dostojno Evanelja Hristovog, kao to se pristoji Evanelju Hristovom"[8]. To je druga zapovest. Opet, opet ista zapovest, opet kae isto. Ne reci: Ja to uiniti ne mogu. Ne, ne! Nita ti nisi drugo po prirodi od Svetog Vasilija Velikog i Svetog Apostola Pavla. Ista priroda ljudska i u njemu, i u tebi, i u meni. Samo volja ogromna, slobodna, i u tebe i u njega. On svu volju uloio i priloio da sebe ispuni Gospodom Hristom, da ostvaruje NJegovo Evanelje u ovome svetu, a mi esto po lenjosti svojoj, po raznim radostima neopravdanim, eto, bauljamo po ovom svetu, davimo se u mulju svojih grehova, pa teko kad da isplivamo na povrinu iz tog mulja, da vapimo: Pokaj me, Gospode; ispuni me silama Tvojim Boanskim da Tebi sluim. Ja sam radi toga stvoren, da budem Tvoj i ovoga i onoga sveta. Sveti Vasilije znao je da samo u isto srce silazi Bog[9], znao je da Gospod samo u istu duu silazi i ispunjuje je. I zato, zato je on i stupio u rat i borbu sa svima legionima bezbrojnih iskuenja ovoga sveta, sa svima strastima ovoga sveta, sa svima gresima ovoga sveta, sa svima kuaima, demonima ovoga sveta, stupio u borbu, borio se i pobedio. I ostavio primer nama svima, ivi primer, ne samo ivi primer, nego i pisani primer. Sve to je napisao, sva njegova bogoslovstvovanja, sva njegova uenja svode se na to kako da osiguramo sebi spasenje pobedivi grehe i strasti. Tako je napisao, i ta Monaka pravila vae za svakog monaha, ali ne samo za svakog monaha nego i za svakog hrianina, jer iste zapovesti Gospod upuuje svima nama; svaki je pozvan da postigne boansko savrenstvo, i duan da se trudi. To se postie tako to se oslobaamo od greha i ja i ti. Kako? Boanskom silom: silom vere boanske, silom ljubavi boanske, silom molitve evanelske, silom posta evanelskog. Post, molitva, krotost, smirenost, blagost, trpljenje eto Boanskih sila i tebi i meni, da satremo u sebi svaku strast, i gordost, i gnjev, i pakost, i zlobu, i zavist, i pohotu, i sve to kao greh vue od Boga i svaljuje u pakao ljudsko bie. A primera bezbroj ima. Eto Svetog Grigorija Bogoslova. I oni junaci na tom bojitu ivota, na tom popritu ognjenog rata koji vode za duu svoju i spasenje svoje, a time za duu i spasenje svih nas. Eto sjajnih vojskovoa, eto sjajnih pobednika. Oni koji su proli sve puteve borbe sa

svima iskuenjima ovoga sveta, bili nai uitelji, nae voe i rukovoe. Ako je iko, Sveti Vasilije je ispunio ono to je njegov veliki i sveti drug Grigorije Bogoslov pisao: "Treba prvo sebe oistiti, onda druge oiavati; postati sam svetlost, onda druge obasjavati i prosveivati svetlou; treba prvo sam sebe osvetiti, pa onda druge osveivati; treba prvo sebe sama pribliiti Bogu i privesti Bogu, a onda druge privoditi Bogu"[10]. A Vasilije, kao posluni monah i drug velikog Svetog prijatelja Grigorija Bogoslova ...[11] Ovaj ivot, ta je ovaj ivot? Bojite, bojite vere, bojite vere gde se ovek bori i mui za Veni ivot. Ono to Sveti Apostol Pavle poruuje svome ueniku i Apostolu i Episkopu Timoteju: "Bori se u dobroj borbi vere, mui se za ivot Veni na koji si pozvan"[12]. Eto to je tvoj put, muiti se za ivot Veni u ovome svetu. Nije ovaj ivot radost i pesma, lakomislena radost i pesma, nego muenje i borba za ivot Veni, ovee! Eto, i ja i ti i svaki ovek je na tom bojitu, svaki je pozvan i tu (je) da se mui za ivot Veni. Ne dobija se lako ivot Veni. Jer muiti se za ivot Veni, to znai stei sve vrline novozavetne, stei sva dobra evanelska, a to moe kada potiskuje iz sebe svaki greh koji te odvaja od Boga. Zato te Boanske sile i daje Gospod, te Boanske sile potrebne i meni i tebi i svakome oveku, da mi proteramo iz sebe sve to je demonsko i sve to je avolsko, da samog avola izbacimo iz sebe i uselimo u sebe Gospoda Hrista kroz NJegove svete vrline, Sveto Priee i Sveto Krtenje. Da, put i svi putevi koji oveka vode tome da on sebe ispuni Gospodom Hristom, kao to je to Sveti Vasilije uinio, ti putevi jesu putevi istote. Oisti duu svoju, oisti srce svoje od svakoga greha, od svake strasti. Eto, Gospod je gotov da se useli i u tebe i u mene, kako se uselio u Svetog Vasilija Velikog i njegovog Svetog druga Grigorija Bogoslova i treeg druga Jovana Zlatousta Mnogoblaenog. On, Vasilije Veliki, kako se veli u divnim dananjim molitvama i pesmama posveenim njemu, postao je za sve nas pravilom vrline, pravilo vrlina, pravilo dobrodetelji. Ako je u pitanju vera, vera evanelska, boanska vrlina, eto Svetog Vasilija: on je pravilo vere i za mene i za tebe. Ako je u pitanju evanelska ljubav, on je pravilo te evanelske ljubavi. Pa kako se on brine za sirotinju, on monah, za ijom je trpezom gotovo uvek jednako bio samo hlebac i voda. On je dao sve to je imao siromasima i kao Episkop bogate eparhije. Ne samo to, njegova Pravila koje je ostavio za manastir,Pravila koja neprekidno vae u Pravoslavnoj Crkvi do dananjih dana i na dan Stranoga Suda, u svim tim Pravilima on objavljuje da su manastiri hranitelji svih siromaha, da su njihova vrata, a najpre due svih monaha, otvorene za svako evanelsko hristoljublje Monah ustvari nikad nita nema svoje, ako ima neto u manastiru, sve to ima njegovo to je Boje, to i onda sve brae Pravilo posta: ko moe biti pravilom posta, veli Sveti Vasilije, kako da posti da ti post na udesan nain ne bude odgurnut od strane neistih sila u pogibao? Eto Svetog Vasilija, iako isposnik najstraniji, on ne daje pristupa demonu da ga sablazni, tek sa gordou: gle, ti posti, pazi, ti si veliki! Sve to

bei, ta iskuenja bee od velikog i svetlog uenika Hristovog Vasilija, koji je sav oganj, oganj posta, oganj molitve. Mi, dananji hriani, mi smo pozvani od Svetog Vasilija, pozvani da ispunimo taj cilj naeg oveanskog ivota, da budemo svesni hriani u ovome svetu, da se seamo njegovih udesnih rei: ovek, ovek je bie kome treba, kome je zapoveeno da postane Bog! Znai, to pravilo ako primenim danas na svoj ivot, i ako pitam uvee sebe: da li je u mojoj dui bilo sve to je boansko, ili se tu prokrijumarilo i neto demonsko, neki greh, neka sablanjiva misao, neka luda elja; ako je toga bilo, da se pomolimo Svetom Vasiliju: Pomozi nam, Sveti Oe Vasilije, da i mi ispunimo zadatak svoga ivota, boanski zadatak, boanski cilj, kao to si ti ispunio; i pomozi nam uvek, i danju i nou! Nema sumnje, on koji je gotov na pomo blinjem, uvek veliki pred Bogom, pritei e u pomo i tebi i meni i svakome koji ga priziva. Svetitelji, Svetitelji su nae vojskovoe u tom ratu zemaljskom koji mi vodimo za ivot Veni. Izmeani sa Anelima i ljudima, eto, Svetitelji su nai vodioci i rukovodioci, ali i nepobedivi pobednici. Zato nikada nijedan od nas malih vojnika na tome bojitu ne treba da baldie (i posustane), nego da gleda na njih. Oni uvek gotovi da te tite, da te spasu u okraju borbe koju ti vodi za ivot Veni. Neka hiljade demona juria na tebe, jedan Vasilije Veliki kad se pojavi bei od njega sva demonska sila, bee od njega legioni neistih duhova. Jer on, on je jak pred Bogom! On, on nosi u dui svojoj Gospoda Hrista, Pobednika svih smrti, svih demona i svih paklova. Zato mi hriani ne padamo duhom i kada padamo u iskuenja[13], kad pokleknemo i otunjamo se u koji greh, setimo se da uvek ima Svetitelja Bojih gotovih da na jedan vapaj na, na vapaj nae slobodne volje prilete, dolete i izvedu nas iz naih ponora, izvedu na vrhove i visine Tavora, Svetog Tavora, da nas preobraze, i da nas pripreme za Gospoda Hrista, i da nas poklone NJemu, da kau: Evo Gospode, i on se borio, i on se muio na bojitu zemaljskom za Veni ivot svoj, i eto pobedio je sve grehe blagodau Tvojom, silom Tvojom i molitvama Svetitelja Tvojih! Zato niko neka ne malaksava u svojoj borbi sa iskuenjima. Izgleda ti nemogue: Uh, ne mogu ja da pobedim ovo iskuenje, ovaj greh. Uh, propao sam. Ne! Reci: Gospode, u ruke Tvoje predajem duu svoju[14]. Ti mi pomozi! I Gospod e pomoi. On zna kako u svakoj neprilici i muci, znaj kako e pomoi. Ti se samo osloni na NJega verom, na stranu baci sva svoja rasuivanja koja ti malo pomau, nego reci: "Gospode, verujem, pomozi mome neverju"[15]. Seti se Hananejke uvek, seti se te majke, te muenice koja osea muku u svojoj keri kao svoju najroeniju, i ona vapije za Gospodom: "Isuse, sine Davidov, pomiluj me"[16]. A Blagi Gospod zna zato vapije. Pomiluj mene, ta ja sam majka, borim se za erku svoju, a Ti pomozi meni. Gospod je pokazao koliko je potrebna jaka i ogromna vera, kada izgleda bespomona svaka molba i svaka molitva. A njena ker se vrlo mui, kako ona veli Gospodu. avoli je vitlaju kako hoe, a ipak ona veruje da Ti, Jedini

Ti, Gospode, moe pomoi, niko drugi. I kad je Gospod oprobao, iskuao njenu veru radi nas, i pokazao koliko treba da vapijemo i onda kad izgleda da je besmisleno vapiti Gospodu, kada mislimo da Gospod nee da nam pomogne zbog grehova, stranih grehova naih, On onda, kada je bacio nju u najvee ponienje i nazvao je psom: "ne treba uzeti hlebac deci i baciti psima", ali ona odgovori: "Gospode, i psi jedu od mrvica to podaju s trpeze Tvoje"[17]. To je Gospod ekao od nje, tu ogromnu veru, to da Gospod moe uiniti ono to je nemogue, i ree joj Gospod: "eno, velika je vera tvoja, neka bude kako hoe. I ozdravi ki njezina onoga asa"[18]. Eto, to je sila vera, to je vera vasilijevska, to je vera grigorijevska, to je vera zlatoustovska, to je vera Svetih Apostola, to je vera svih nas hriana, mala i velika i najvea vera. Uvek jedan cilj: da osiguramo sebi ivot Veni, da pobedimo sve otimae naeg ivota Venog, sve demone koji nam kradu ivot Veni kroz grehe nae, kroz sablazni nae, kroz strasti nae. A eto, bezbroj Svetitelja divnih, velikih ovekoljubaca, prepunih milosra i milostivosti da nas prihvate, da nas prigrle, da nas spasu od svakoga greha. Meu njima uvek Veliki Sveti Vasilije, veliki po milosti, veliki po molitvi, veliki pred Gospodom i preveliki. Gle, udostojio se da napie Svetu Liturgiju koju smo danas sluili. On udostojen da napie rei koje Gospoda s Neba donose na zemlju. Ovaplouju ga u Svetu Krv koja je od vina, u Sveti Hleb koji je od brana, i deava se najvee udo: da Gospod ovaplouje Sebe, i pretvara i vino i hleb u Telo Svoje Duhom Svetim. Udostojen Sveti Vasilije, on i Sveti Jovan Zlatoust, da Gospod bude uvek meu nama. Gospod Telom Svojim sav prisutan uvek ovaplouje Sebe, uvek pokazuje Sebe oigledno svima nama, i daje Sebe svakome od nas, da mi ispunimo sebe Gospodom Hristom. Ono to Sveti Vasilije nazivao istotom ivota, jer se Gospod uselio u duu njegovu, to i mi hriani kroz Sveto Priee inimo ako se trudimo da to vie istimo i oistimo sebe od svakog greha. Crkva Hristova je Telo Hristovo, jedna na Nebu i na Zemlji, Aneli i ljudi izmeani, Svetitelji i grenici izmeani.[19] Tamo daleko negde pada neki veliki grenik u neki veliki greh, samo da zavapi: "Gospode, pomagaj"...[20] da oslobodi od svakog greha i od svakog demona. Zato s njima Sveti Jovan Boji, slavni ...[21] molitve nae, uperene oi nae. Neka nae bie plamti enjom ka njima, i za njima, da nas oni provedu kroz ovaj ivot, da nas oni na ovome bojitu zemaljskom, gde se mi borimo za Veni ivot, sauvaju do poraza, od pada, i od mnogih tekih rana. I izvedu isceljene iz ovog sveta i pobedniki ispunjene radi Venoga ivota, Vene Pravde Hristove, Vene LJubavi NJegove, Vene Istine NJegove, uvek voeni i predvoeni slavnim Vojskovoama Hristove nepobedive i vene i besmrtne vojske, Crkve NJegove Svete, meu kojima blista kao nebeski zemaljski Heruvim Sveti Vasilije Veliki, koji neka nas vodi i rukovodi, vodi iz ovoga sveta i odvede u onaj svet, da i mi zajedno sa njim padnemo pred lice udesnog Gospoda, i da Ga slavimo kroz sve boanske venosti. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. Neka re nejasna na traci. Prim. prepis. Neka re nejasna na traci. Prim. prepis. Neka re nejasna na traci. Prim. prepis. Zabeleio Sv. Grigorije Bogoslov u Nadgrobnom slovu Svetom Vasiliju (Beseda 43. Svetog Grigorija). Pm. 8,17 Mt. 5, 48 1 Col. 2,12; Kol. 1,10 Fil. 1, 27 Prem. Col. 1,46; Mt. 5,8 Beseda 2. Sv. Grigorija Bogoslova. Prim. uredn. Nekoliko rei nejasno na traci. Prim. prepis. 1 Tim. 6, 12 Jevr. 12,35 Lk. 23,46 Mp. 9,24 Mt. 15,22-28 Mt. 15,26-27 Mt. 15,28 Ef. 1,10. 20-23; 4,46 Nekoliko rei nejasno na traci. Prim. prepis. Nekoliko rei nejasno na traci. Prim. prepis.

Beseda u Nedelju pred Bogojavljanje, 1965. godine u manastiru elije sadraj udesno je Evanelje Isusa Hrista. Pustinjak, ni odela na sebi nema; samo kamilja koa i pojas, ni stana, ni krova nad glavom, ni postelje. Sam, sav straan stoji na kapiji Evanelja. On je poetak Evanelja Hristovog[1]. Zato? Kakvu je to Blagu Vest on imao da kae kad stoji na kapiji Blage Vesti Hristove? ta on to nosi u sebi, zato njega Gospod alje ispred Sebe? NJega isposnika i pustinjaka koji se nikada smejao nije. Ne moe se govoriti o Evanelju Hristovom a da se zaobie Sveti Pretea. On vodi ivot angelski. ta on kazuje o tebi, o ljudima, o svakom oveku koji ide za Hristom? A on je odreen, eto, da privede sav rod ljudski Gospodu Hristu, da nas

predstavi, da kae ko je svaki ovek ...[2] "Evo ja aljem anela Svog pred licem tvojim. Glas onog to vie u pustinji: Poravnite put Gospodnji, pripravite staze NJegove"[3] Zaista, kada Pretea hoe da kae sebe svetu, urlaju i u udu pitaju: "Pa ko je ovaj pustinjak, ko je ovaj straan ovek koji se nikada ne smeje"? Sav Jerusalim i sva Judeja je bila zbunjena kad je on izaao na propoved. Uzbunio se sav Jerusalim, uzbunili se mudraci Jerusalimski. alju svoje pitae i pitaju: "Ko si ti?Jesi li ti prorok?" Nisam veli on. Jesi li Ilija"[4], taj veliki strani Ilija, jesi li ponovo doao, jesi li to ti? Ne, nisam! Nisam ja ono to vi mislite. Ja, ta sam ja? Ja sam "Glas onog to vie u pustinji: Poravnajte put Gospodnji." Eto, ko sam ja. Pripravite put Gospodnji, poravnite staze NJegove... Ja sam od uasa izgubio svoje ljudsko bie. Objavljujem svetu da kroz greh, taj strani greh koji pritiskuje rod ljudski, vlada avo nad nama, vlada kroz smrt. Eto ko sam ja! A vi pripravite put Gospodnji, poravnajte staze NJegove, Poravnajte put po dui ljudskoj veli Sveti Pretea. Dua je ljudska put ka Bogu. Dua je ljudska sva zanesena gresima, sva u trnju grehova. Treba u tebe da ue Gospod Hristos, a On On je Bog. Tvoja je dua sva u korovu, sva u strahotama. Svako srce ljudsko staza je ka Bogu. Tako je Bog stvorio oveka, da kroz srce ue u njega, da se nastani u njemu. A mi ljudi, ta smo mi uinili i napravili od tog puta i od tih staza? Puno zmija otrovnica, puno zverova, puno divljine, puno strahota, strasti, slasti ovoga sveta. Kroz tu praumu kako e Gospod ui u srca naa, u duu nau? A Bog je stvorio oveka davi mu duu, davi mu srce. I dua i srca da bude Boje, i dua i srce da slavi Boga i slui Bogu. "Niste svojipie Sveti Apostol Pavle hrianima i ljudima niste svoji... Proslavite Boga u duama i telima svojim"[5], jer i dua i telo je za Gospoda, jer i duu i telo je stvorio Gospod da slue NJemu, a vi ljudi ta nainiste od svojih dua? ta od svojih srca? Zmijarnike, zverinjake. Poravnajte staze Boje, pripravite put Gospodnji. Eto to je Sveti Pretea (propovedao, jer on je za to doao)[6], da on pripravi put Gospodnji, da on pripremi due ljudske, da on oisti srca ljudska. A ovek, svaki ovek, ako sagleda sebe Preteinim oima, videe da je zaista put due njegove kojim koraa Bog, staza njegovog srca kojom treba da ide Hristos, sva u nekim ambisima, u provalijama, u preponama, u preprekama. Treba sebe pogledati Preteinim okom. Kako je on sreo Gospoda Hrista, kako se on oseao pred NJim? Gle, on je predstavljao ceo rod ljudski, sve ljude svih vremena, propovedao krtenje pokajanja, propovedao ispovedanje svih grehova ljudskih. LJudi, kazujte svoje grehe Bogu! Eto, On je tu. Ja, ja ne mogu da vas oistim od grehova vaih i da vas oslobodim od njih. Ja, ja ne mogu da vas oslobodim od stranog poroda greha, od smrti. Ko sam ja? ovek kao i vi. "Ide za mnom jai od mene. Ja nisam dostojan da odreim remena na obui NJegovoj"[7]. Nisam dostojan da se sagnem pred NJim. Zar ti, Sveti Preteo? Da, ja. On je taj Jai od mene. Toliko jak da e smrt pobei od NJega kad se kosne NJegovog tela

bezgrenog; toliko jak da e svetlou Lica Svog i Boanstva Svog oterati sve grehe iz dua ljudskih, oistiti srca ljudska; toliko jak da e od danas najvei neprijatelji u ovome svetu, avoli, pobei od NJega bezobzirce. Eto, ko je On. A ja ...[8] Tako je, brao, rastojanje izmeu Svetog Pretee, najveeg oveka meu ljudima na zemlji, "najveeg izmeu roenih od ena"[9], i Gospoda Hrista, Bogooveka, Spasitelja sveta. Tako beskrajno smirenje pokazuje Sveti Pretea pred Gospodom Hristom. Tako se osea on, najvei predstavnik roda ljudskog. On kazuje sve jade nae, sve tuge nae, sve nevolje nae, sve muke nae, sve smrti nae on kazuje Gospodu Hristu. On jai od svake smrti. On predstavlja glas , pustinjski glas, da iz pustinje roda ljudskog zavapi pred Gospodom: "Gospode, Ti spasi me!" Ja, ja propovedam samo pokajanje. ta ja mogu da kaem Gospodu Hristu za svakog oveka, za sav rod ljudski? ta da kaem svakome od vas? Pokajte se! Eto mog celog Evanelja, eto cele moje propovedi. Zaista, Sveti Pretea je na to sveo svoje Evanelje: "Pokajte se, priblii se Carstvo Nebesko"[10]! Priblii se Gospod Hristos, nosilac Neba, nosilac Carstva Nebeskog. Pokajte se, to jedino ostaje svakom oveku koji hoe da se sretne sa Gospodom Hristom i koji hoe da se spasi od greha, da se spase smrti, da se spasi avola. Nema drugog Spasitelja oveku u ovome svetu osim Gospoda Hrista. ovek ne treba nita drugo da vidi u ovome svetu osim Gospoda Spasitelja.i sebe oveka i sav rod ljudski grean, pod vlau smrti, pod vlau pakla i svih, i svih avola. Ja, ja sam doao i krtavam vodom, a On, On e vas krstiti Duhom Svetim[11]. On, Duhom Svetim. Voda umiva telo, isti telo, a Duh Sveti isti duu, isti duh ovekov. Kad je ovek uveo greh u svoj duh tada su promrzla sva sunca njegovog duha, tada sve to je boansko u njemu pomrailo se. Gusta tama legla je na sve svetiljke ljudske due, na sunce, ovoliko sunce duha ljudskog, legla je strana tama greha i smrti. LJudskom duhu nema mira, nema svetlosti, nema istine, nema pravde dok se taj strani mrak, ta strana tama ne izbaci iz njega, dok se duh ljudski ne oisti sav. A ko e ga oistiti? Samo Duh Sveti, Duh Boji. Eto, to je Spasitelj sveta ...[12] LJudski duh, kakvim se vi toliko hvalite ta je? Pomrina, mrak, tama. Gde vam je Vena Istina, radi koje ste stvoreni? Isterali ste iz (sebe) Duha Svetog grehom svojim. Gde vam je Vena Pravda, radi koje ste stvoreni? A gde vam je Veni ivot koji je Gospod dao dui vaoj, a vi ta uiniste sa njim? Usmrtiste ga. Greh, greh je sila koja odvaja od Boga; greh, greh je sila koja odbacuje daleko oveka od Boga; daleko, predaleko, u carstvu smrti, u carstvo zla, pakao. Greh strana sila. Takva sila da kada sazri raa smrt[13]. O, opake biljke u svima svetovima! Malo neto, kao zrno penino, ali kad poraste u dui ovekovoj onda eto svih smrti u njemu i kroz njega, eto svih avola i celoga pakla sa njim i za njim. Sveti mudrac Crkve Hristove, Sveti Jovan Zlatoust, veli: "Greh je jedina strahota u ovome svetu!" Nita nije u ovome svetu stranije od greha i nita u ovome svetu nije strano osim greha. Kroz njega uleu u oveka sve strahote ovoga sveta, a najpre strahota smrti. I onda strahota svakog avola, svaki avo, nakaza, rugoba, uas. Sve to

uvodi u na zemaljski svet i u nae due ko? Greh. Gospod je tu da Duhom Svojim Svetim preporodi, obnovi...[14] kroz Sveto Krtenje, kroz Svete Tajne, kroz Sveto Evanelje, da oveka spase preporodivi ga od greha, od smrti, od avola. To je velik dar. Eto, tome daru poziva Sveti Pretea. Poziva i tuguje tuan, nikad se ne smeje, jer ovek nee Gospoda; znai zaljubljen je u strasti greha, zaljubljen je u smrt, smrt koja znai smrad. Jer, ta je to to smrt pretvara u smrad? Zaljubljen u najveu nakazu i strahotu i uas, u avola. LJubav prema grehu, to je ustvari ljubav prema avolu. Neka Blagi Gospod pozivima Pretee svakoga od nas oslobodi od te strane ljubavi ljudske prema zlu da ne zloupotrebljavamo svoju slobodu, svoju boansku slobodu, koja nam je data da nas vodi ka Bogu, da nam bude staza ka Bogu i put ka Bogu. Dua naa, srce nae, to je Boje, stvoreno Bogom, radi Boga. Niste svoji ponavljajte rei Svetog Apostola. Dua je vaa Boja, telo je vae Boje. Zato proslavljajte Boga u duama i telima vaim[15] ...[16] da duh ovekov koji je sav ooravio, oslepio od greha, koji je poludeo od greha, da taj duh ljudski vrati Boanskoj mudrosti, da mu da boanski lik, da progleda duh ovekov krstivi se Duhom Svetim, i progleda da ugleda venu Istinu u Gospodu Hristu, Venu Pravdu i Veni ivot, da sve dobije u NJega verujui, u NJega, Bogooveka i Spasitelja sveta, NJega Koji je stvorio ovaj svet. Tu je NJegova Boanska ljubav prema nama, njegovo neizmerno ovekoljublje. I kada se jedan veliki Pretea toliko smirivao pred Gospodom i veli da on nije dostojan da odrei remena na obui NJegovoj, ta da kaemo mi? Mi dananji ljudi, mi jueranji ljudi, ljudi sutranjice do Stranoga Suda, svi ljudi, ta da kaemo? Da se mi naoruamo tom vrlinom, tim takvim smirenjem, da sagledamo veliinu Gospoda Hrista, Boga, Bogooveka, da sagledamo sve one Boanske darove koje On nama nosi, koje On nama daruje, a daruje nam Veni ivot, Venu Istinu, venu Pravdu, da se pretvorimo u prah i prainu, da zajedno sa Preteom vapimo: Avaj, nismo, Gospode, dostojni da odreimo remena na obui Tvojoj. Oprosti nam i pomozi nam! Oprosti i pomozi, molitvama Svog velikog Apostola, Svog velikog Pretee, Svog velikog Muenika, koji se zbog naih grehova smejao nikada nije. NJegovim molitvama primi nas u Tvoju veru, u Tvoju Istinu, u Tvoju LJubav, u Tvoj Veni ivot, da mi mucavi, nedostojni, zajedno sa Svetim Preteom, slavimo Tebe, Jedinog Istinskog Spasitelja sveta, Spasitelja oveka, roda ljudskog u svima svetovima, Kome neka je slava i sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Mapko 1,18 Par rei neujno na magnetofonu. Prim. prepis. Mp. 1,23 Jn. 1,19-21 1Kop. 6,19-20 Rei neujne na magnetofonu, ovde dodate po smislu. Prim. uredn. Mp. 1,7 Nekoliko rei nejasno na traci. Prim. prepis. Mt. 11,11 Mt. 3,2 Mp. 1,8 Nekoliko rei nejasno na traci. Prim. prepis Jak. 1,15 Nekoliko rei nejasno na traci. Prim. prepis 1 Kop. 6,20 Nekoliko rei nejasno na traci. Prim. prepis.

Beseda 1. na Sveto Bogojavljanje 1965. godine u manastiru elije sadraj Hristos se javi! Vaistinu se javi! Vaistinu se Bog javi. Bog se javi i svu nam istinu o Sebi objavi. Kaza nam ko je On. Kaza nam da je Bog Sveta Trojica: Otac, Sin i Duh Sveti. Kazavi nam najveu tajnu, Gospod Hristos je pokazao Sebe kao Istinitog Boga meu ljudima na zemlji, kao Istinitog Boga meu mnogim lanim bogovima na zemlji. Jer bez Istinitog Boga ljudi tumaraju na ovome svetu, trae bogove i nalaze puno lanih bogova. Eto, po velikom ovekoljublju Svom Gospod Hristos silazi na zemlju, postaje ovek, objavljuje Sebe kao Bogooveka, objavljuje da je u NJemu sav Bog i pokazuje celim ivotom Svojim, celokupnim iskupljenjem roda ljudskog, celokupnim spasenjem roda oveanskog, pokazuje Sebe kao Istinitog Boga. Zato se dananji sveti Praznik naziva Bogojavljenje. Danas je Bog javio Sebe svetu. Na Boi Gospod se Hristos rodio kao malo Detence. Desilo se veliko udo, ali neznano udo. Ko je On saznali su pastiri, objavili su Aneli, ali mali krug ljudi je to saznao. Do tridesete godine Gospod je iao kroz ovaj svet, iveo u ovome svetu utke, nosei na sebe sve grehove sveta ovoga. I danas, danas je On Sebe kazao svetu, ko je On. Dananji Praznik naziva se Bogojavljanje, a ne Uskrs. Zato? Gle, na Uskrs je Gospod pobedio smrt. Zar to nije velika pobeda, zar to nije velika radost za ljudski rod? Nesumnjivo, beskrajna radost. Ali, Uskrs nije nazvan Bogojavljanje; ni Preobraenje Hristovo nije nazvano Bogojavljanje; ni Boi nije nazvan Bogojavljanje. Zato? Zato ni Duhovdan nije nazvan Bogojavljanje kad se Duh Sveti javio i siao na Svete Apostole u vidu ognjenih jezika i taj se veliki praznik ne naziva Bogojavljanje, a dananji praznik se naziva Bogojavljanje. Zato?

Zato to je ovaj Praznik pokazao jedno veliko udo koje je poelo na dananji dan i evo traje dve hiljade godina. Gospod Hristos na dananji dan krstio se u Jordanu od Svetog Jovana Krstitelja i tako osnovao veliku i presvetu tajnu Svetog Krtenja, tajnu kojom spasava rod ljudski, tajnu svetu kojom se mi greni ljudi oblaimo u Gospoda Hrista, kako se veli u Svetoj Tajni Krtenja. ta smo mi uradili sa prvorodnim grehom naim, ta su nai praroditelji uradili u Raju poto su uinili greh? Skinuli sa sebe sve to je boansko i obnaili sebe do stida i srama. Gospod je doao da nas obue u Boansku silu da nam ponovo vrati one boanske moi koje smo imali pre nego to je na praotac i naa pramati pala u greh. Gospod je osnovao Svetu Tajnu Krtenja kada se krstio u Jordanu da nam da to sveto sredstvo da se spasemo greha, avola, smrti. Ti sumnja. Da li je to tako pita se? Velika tajna po sredi. Javlja se Sveta Trojica. Gospod, Sin Boji, krtava se u reci u Jordanu, a to sve spasava ljudski rod od greha, od smrti. Ja hou dokaze. To sve moe biti bajka. Vaskrsenje Hristovo moe biti bajka i skaska i pria. Duhovdan moe biti bajka i skaska i pria. Ali, eto za dananji dan Gospod je ostavio oigledno udo, udo vidljivo i opipljivo svetu vodu, Svetu Vodicu. Otkako se Gospod krstio, otad je blagodat Boja sila na svu prirodu. Bogojavljenska voda, kako se veli u dananjim crkvenim molitvama, Gospod je osvetio vodu, a voda sainjava najvei deo u svima svetovima, najvei deo u telu oveijem. Voda, voda osveena!... Eto, kako se osvetila onda, tako se i danas Vodica osveuje silom Gospoda Hrista. Kada svetenik Boji osveti Vodicu ta je to? Kakav je to dokaz, ta to znai? Mrtva voda ne kvari se posle osveenja, mrtva voda postaje prosto besmrtna, ostaje itava, ne kvari se, ne truli. Ko to ini, ko je to uradio? Sila Gospoda Hrista, Boanska sila NJegova. I to udo mi gledamo svojim oima svaki dan. Kad god svetenik ue u tvoju kuu i osveti Vodicu, gle, deava se to veliko udo. Duh Sveti osveuje vodu u tvome domu i ti ima jedan dokaz istinitosti tvoje vere pravoslavne. Gospod Hristos neposredno osveuje vodu, jer to niko od ljudi uiniti ne moe. Niko od ljudi, ni sav rod ljudski ne moe uiniti to udo, ni sve nauke, ni sve laboratorije naune ne mogu vodu da oiste tako da se nikada ne pokvari. I najoienija voda u apoteci pokvari se u toku odreenog vremena. Ali Vodica Bogojavljenska, Vodica koju svetenik osveti, ona se nikada ne kvari. To udo ostavio je Gospod kroz dve hiljade godina do dananjeg dana i do Stranoga Suda. I kada ti i ma ko drugi posumnja i rekne: "Kako u ja da verujem da je Hristos Istiniti Bog? Ko mi to moe kazati?" Reci mu: "Evo, evo Svete Vodice. Ona pokazuje i dokazuje da je Hristos Istiniti Bog. Ko nju uini nepokvarljivom? Ko? Samo On, Jedini Istiniti Bog. Niko od ljudi". Svetenik po sebi kao ovek ne bi mogao uiniti. Ali on kao osveeno ...[1] lice Boje osveuje Svetu Vodu i Gospod Hristos daje preko njega vodi tu neiskvarljivost i nepokvarljivost.

Sumnja prijatelj tvoj, ili neprijatelj tvoj, ili dananji bezbonici, i viu: "Nije Hristos vaskrsao, nije vaskrsao. To su prie, to su bajke". Ej, prijatelji i neprijatelji, kakva bajka, kakva skaska, kakva pria? A ta je Sveta Vodica? Odakle ona? To je Gospod ostavio kao znak da veruje i u sva ostala uda, sva ostala uda. I u udo NJegovog Vaskrsenja, i u udo NJegovog Preobraenja, i u udo Svetog Duha, i u udo NJegovog Svetog Krsta. Da li veruje u sva udesa o kojima pie u Evanelju? Da li veruje da je vaskrsavao On mrtve, da je izgonio demone, da je leio i isceljivao od svih bolesti. Dokaz evo ti Svete Vodice... Svete Vodice koju ti, bezbonie i neprijatelju Hristov, nikada ne moe da uini neprolaznom i nepokvarljivom. Dok ne dokae da ti moe duom svojom ljudskom i silom da vodu osveti i uini nepokvarljivom, onda u i ja pristati uz tebe, a dotle to je bezumlje to govori. To je neistina i la. Sveta Vodica eto dokaza Vaskrsenja Hristovog, eto dokaza svih udesa Hristovih. Gospod je ostavio to udo da bude oigledno svima nama, a sve je ostalo, brao, ostavio naoj veri. Tebi se daje na dananji veliki Praznik dokaz. Sveta Vodica kao oigledan opipljiv dokaz da je Gospod Hristos Istiniti Bog. A da veruje u Vaskrsenje Hristovo ostavljeno je tvojoj veri, tvojoj slobodnoj volji, tvome podvigu da pokae da li hoe dobrovoljno za Hristom ili ne. Ti se snebiva, teko ti je da poveruje, ali pazi, tu je Sveta Vodica. Sama svedoi da je On zaista vaskrsao, da On neprekidno ivi, ivi evo ve dve hiljade godina, i ivee veito. I On je taj Koji Svojom boanskom udotvornom silom ini to veliko udo osveenja Vodice i ini sva ostala udesa. Gospod je ostavio nama, naoj slobodi, hoemo li ii za NJim ili neemo, da li emo verovati u NJega kao Istinitog Boga ili neemo. "Blago onima koji verovae a ne videe" veli Spasitelj Apostolu Tomi kada je on opipao, posle Vaskrsenja, pruio ruke svoje i opipao rebra NJegova i ruke NJegove i noge NJegove i uverio se da je Gospod zaista vaskrsao u telu i sa telom. A Gospod je sa prekorom rekao Tomi: "Blaeni koji ne videe a verovae."[2] Vera, gde ti je vera? Vera je poverenje u Gospoda Hrista, poverenje u Gospoda Hrista. Zar ti nema poverenja u NJega, zar ti misli da On govori la? Ti misli da je NJegovo Evanelje la, da je NJegovo Vaskrsenje la, ili NJegovo Preobraenje la. Evo Svete Vode. Ona svedoi da je sve to istina, da je sve to istinit dogaaj. Blaeni koji ne videe a verovae. Ostavljeno je mnogo prostora i tebi i meni, tvojoj volji i mojoj ili da izaberemo i idemo za Istinitim Bogom, ili da se odreknemo i odbacimo Ga. Zato je vera veliki i teak podvig, lini podvig. Zavisi od moje slobode hou li ja da verujem u Gospoda Hrista i da ivim po NJegovom Evanelju. Od ega zavisi sve? Sav ja zavisim od svoje vere i u ovom i u onom svetu. I ti, i svako ljudsko bie, zavisi od toga kakav je njegov odnos prema Istinitom Bogu. Da li je naao Istinitog Boga u ovome svetu? Ako nije naao Istinitog Boga, sebe nije naao. Ne zna ovek onda sebe ko je i ta je? Dananji Praznik jeste praznik Svetlosti Boanske, koja se javila u licu Gospoda Hrista. I kad se Bog javio, On nam objavljuje svu istinu o svima svetovima i svu istinu o

oveku. ovek, radi ega je ovek roen, radi ega je ovek stvoren? Kazuje nam Sveta Tajna Krtenja koju Gospod danas ustanovljava. ovek je roen za besmrtnost i ivot Veni. Greh je doao u oveka i isterao iz njega besmrtnost. Gospod silazi u ovaj svet da nam kroz Svetu Tajnu Krtenja da sveto sredstvo da mi ljudi ponovo postanemo besmrtni, ponovo sagledamo smisao i cilj svoga ivota, da ugledamo cilj radi koga smo stvoreni. Zato je Bog stvorio oveka, zato? Za besmrtnost i ivot Veni. Molitve koje se itaju pri osveenju Vodice govore nam o tome. Voda se osveuje da je mi pijemo i da njome kropimo da bi se ispunili besmrtnosti Boanske. NJu mi pijemo i njome se kropimo da nam bude voditelj u ivot Veni. Eto ta je Sveta Vodica kojom ti danas puni svoje staklence. ta nosi iz Crkve? itava reka osveenih voda. ta nosi kui svojoj? Nosi voditelja u ivot Veni. Pazi, brate i sestro. Sveta vodica, svetinja velika, neka stoji pod kandilom i ikonom u tvome domu. Ti kad god pogleda, pokloni se i reci: "Gospode, hvala ti za ovo veliko i sveto udo kojim Ti, ovom Svetom Vodicom, odgoni zlo iz moga duha, neastive odgoni iz moga doma, neastive odgoni iz moje due grehe, osveuje me njome i obesmruje njome". Danas, danas svaki pravoslavni hrianin postaje udotvorac i uestvuje u jednom velikom udu Bojem, u udu osveenja Vodice. Svi smo mi pravoslavni hriani, istinski poklonici Istinitog Boga, ustvari udotvorci, jer ivimo u udesima Boijim. A na prvom mestu ivimo Svetim Krtenjem i blagodau i silama koje nam je Gospod dao pri Krtenju. Ali ivimo i ostalim Svetim Tajnama: Svetim Prieem, Svetom Vodicom i svim onim to je u Crkvi Hristovoj. Gospod je doao u ovaj svet, javio se Istiniti Bog i na dananji dan, na dan velikog Praznika Bogojavljanja, kazao Sebe svetu. I brao, Gospod je Hristos ostao u ovome svetu, ostao u Crkvi Svojoj. On je veno Bogojavljanje. Kazao je Sebe da je Istiniti Bog u oveku, i pokazao da je On Bogojavljanje, i Crkvu osnovao na Sebi. On je Glava Crkve Svoje, a mi telo, lanovi te Crkve Hristove, tog duhovnog tela[3]. Mi zavisimo od Glave nae, od Gospoda Hrista. Mi ivimo NJime. I zato mi hriani treba da budemo nosioci Boga u ovome svetu. Mi hriani treba da budemo nosioci Gospoda Hrista u svome ivotu, da javimo i objavimo Boga svima i svakome. Zato su hriani u ovome svetu da budu primer hristolikog ivota ljudi u ovome svetu i da budu putokaz svakome oveku kako treba ovek da ivi u ovome svetu i radi ega je ovek u ovome svetu. Dananji veliki sveti Praznik jeste Svepraznik. On nam objanjava sve ostale praznike i kazuje nam veliku tajnu Hristovu. A tajna Hristova je u tome da je On Istiniti Bog i Istiniti ovek, Bogoovek. I krstei se danas u Jordanu od Svetog Jovana Krstitelja, On nam daje primer i zapovest da se i mi, ako hoemo oienje od greha, osloboenje od smrti, osloboenje od avola, da se i mi moramo krstiti. Krteni smo, hvala Bogu, ali esto puta mi grenim ivotom svojim, gresima svojim ne objavljujemo Boga, nego se odriemo Boga. I mnogi bezbonici i nevernici ukazuju na nas hriane: Pa kakav mi je

to hrianin! On ivi tako, i tako, i tako. Zato da verujem ja onda u Hrista kad je on tako rav ovek? Utoliko je vea odgovornost za nas, brao hriani. Mi smo primili i poznali Istinitog Boga i, ako ne ivimo po NJegovom Svetom Evanelju, teko nama u onome svetu, a esto biva teko i u ovome svetu. Jer dobrota Boija eka pokajanje svakoga od nas. Bog dugo trpi, ali ako ovek ostane u svojim gresima uporno, ako ih ne ispoveda, on oslepi duu svoju, oslepi um svoj, postaje ruga, psova, kradljivac, pohotljivac, postaje neizleivi bolesnik od greha i strasti. To je najstranija bolest u ovome svetu, ne rak, ne tuberkuloza, niti ikakva telesna bolest moe biti tako strana kao to je greh. Greh jeste rak za duu. I ako ga ovek hrianin ne ispoveda, rak se razvija i razgriza mu svu duu, umrtvljuje je. Mi hriani imamo lek za svaki greh. Gospod nam je to dao, Gospod je to objavio, Crkvi Svojoj ostavio Sveto Pokajanje. Krten si, a opet grei. Kaj se, eto drugog Krtenja. Pokajanje, to je kao drugo Krtenje. Bog je dao i tu silu nama da nas spase od svakoga greha koji mi inimo posle Svetog Krtenja. Zato, brao moja, ne zaboravljajmo nikad veliku istinu ovog velikog i svetog Praznika Bogojavljenja. Javio se Istiniti Bog, dao nam je sva sredstva za spasenje, dao nam je ivot Veni, dao nam je Istinu Venu, dao nam je Pravdu Venu da time ivimo, da time sebi osiguramo ivot Veni u onome svetu. Mi ljudi na zemlji ne znamo i nismo znali ta je to pravda, dok se Gospod Hristos nije javio u ovome svetu ivei u njemu bez greha i pobedivi smrt. Mi nismo znali u ovome svetu ta je istina dok se Gospod nije javio na ovome svetu i rekao za sebe: Ja sam Istina."[4] LJudi koji se odriu Gospoda Hrista potpuno su u lai, ne u jednoj, u hiljadama lai, jer Gospod je Istina. On sve to je rekao suta je istina. Sve to je rekao o svetu, o suncu, o mesecu, o zvezdama, o nebesima, o raju i o paklu, sve je istina, istina do istine. Sve to sainjava Venu Istinu NJegovu, i svu Istinu. On, Istiniti Bog, Koji je danas javio Sebe kao Svetu Trojicu, neka nam svima bude u pomoi svakoga dana i svake noi. Neka nas vodi i rukovodi uvek sa Venom Istinom i Venom Pravdom, da nas hriane uvede u Nebesko Carstvo, gde blista radost, svaka boanska radost, gde blistaju sve vene boanske istine, istine koje se izlivaju iz udesne Linosti Gospoda Hrista, Koji je sam Istina. NJemu slava i hvala sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:
1. Neka re neujna na traci. Prim. prepis.

2. 3. 4.

Jn. 20,29 Ef. 1,22-23; 4,15-16 Jn. 14,6

Beseda 2. na Sveto Bogojavljanje 1966. godine u manastiru elije sadraj Hristos se javi! Vaistinu se Bog javi! I objavi svu istinu o Bogu, svu istinu o oveku, svu istinu o svetu, svu istinu o tebi, o meni, o svakome ljudskom biu; svu istinu o nebu, svu istinu o zemlji, svu istinu o svima biima i svima stvarima. "Javio si se, Hriste Boe, i svet si prosvetio", tako se zavrava dananja najvanija pesma i molitva. Javio si se Hriste Boe i svet si prosvetio, slava Tebi![1] Dok Bog nije siao u ovaj svet, ta je ovaj svet bio? Tamnica, mrak, mrtvanica, pakao... Siao je Gospod s Neba i postao ovek. To je najvaniji dogaaj u svima svetovima. To je najvaniji dogaaj za oveka, za svakog oveka, za svako ljudsko bie. Gle, u telo oveije obukao se Bog, i time pokazao, ta? Pokazao da je On telo nae i nas ljude stvorio za Boga da mi smestimo Boga u sebi[2]. Javio se Bog i Gospod Hristos i gle, kazao svu istinu o Bogu, kazao svu istinu o Svetoj Trojici, kazao nam Istinitog Boga i pokazao, ne samo kazao nego i pokazao[3]. Jer On, On i jeste Istiniti Bog. Dokaz: jai od smrti, jai od avola, jai od greha, jai od svakog ljudskog bia, jai od svih svetova...[4] Eto On Istiniti Bog u telu ljudskom raskinuo okove smrti, vaskrsao iz mrtvih, razruio pakao, skrhao, obezoruao avole. Da, to samo moe initi Istiniti Bog! I On, Istiniti Bog, Istinita Svetlost, siavi u na svet obasjao je sve takozvane bogove, obasjao je lane bogove. Pun je svet bio do dolaska Gospoda Hrista lanih bogova... lanih uitelja Apolona, Zevsa i drugih i drugih. Pun je svet i danas lanih bogova. I danas, Evropa naroito, postala je trite, trite na kome sebe prodaju lani bogovi, lani spasioci oveanstva, lani usreitelji roda ljudskog. Obasjani svetlou Hristovom oni pokazuju ko su, oni pokazuju ta su. Vi koji nama nudite sreu, usreujete Evropu, Ameriku, Aziju, Afriku ... Puno planova u svakom depu, planova za spasavanje sveta, ta vi moete? Moete li da nas odbranite od zla? Ne. Moete da nas odbranite od nepravde? Ne. Sve je vie nepravde u ovom svetu kojim vi vladate, sve je vie zla u ovome svetu kojim vi upravljate, sve je vie smrti u ovome svetu kojim hoete potpuno da zavladate. Rat ovde, rat onde, klaonica ovde, klaonica onde, to su lani bogovi i usreitelji oveanstva. Gospod doao u ovaj svet na dananji veliki i sveti dan, krstio se u Jordanu i osvetio vodu i osvetio svu prirodu. Vi ste svedoci toga, tog neprekidnog uda NJegovog. I danas emo osvetiti vodu, i danas emo osvetiti sve vode, i danas ete vi zahvatiti Svetu Vodicu koja se ne kvari. Gle, ta ini Istiniti Bog! Vodu, mrtvu vodu pretvara u istu, i besmrtnu, i nepokvarljivu. A to ini On zato da bi pokazao da mi koji

se krtavamo tom Svetom Vodom, mi se oiujemo i mi se obesmrujemo. Iz nas se progoni sve to kvari nau prirodu, progoni sve to je smrtno, sve to je avolsko, sve to je zlo, grehovno. Kada se mrtva voda, mrtva priroda osveti i prosveti Gospodom Hristom ta je ...[5] ovekom koji je sazdan po slici i prilici Bojoj. Danas divna molitva i crkvene pesme koje se pevaju i itaju ovih dana, sve govore o tome kako se sva priroda uplaila videvi Boga: "vode se uplaile i pobojale, videvi Gospoda Hrista, videvi Tvorca svog gde se krtava; Jordan se uplai i vozvrati se", udari unazad; vode se zapanjie, Aneli s neba sletee da vide udo nevieno, da vide Boga koji u vodama Jordanskim oiuje svet, razmrskava glave demona, i spasava ljude od vene tame i vene pomrine.[6] Gospod Hristos, pokazavi nam Istinitog Boga, dao nam je znanje i svetlost da nas nijedan lani bog ne zavede. Tako hrianina, pravog hrianina, nikakvi lani bogovi, nikakva lana uenja zavesti ne mogu. Gospod je siao u ovaj svet, Svetlost Nezalazna, Svetlost Boanska, i obasjao sav svet od vrha do dna, obasjao sav svet i pokazao ta je Istina, a ta je la. Istina je samo ono to je od Boga, samo je On Istina Gospod Hristos![7] Sve drugo to je protiv NJega i to nije od NJega - eto la do lai. U to se moe uveriti svaki od vas. Sa Gospodom Hristom ti uvek putuje iz istine u istinu, i ivi istinom i istinom. Bez NJega, lako se svaki od nas spotie i, avaj, ne zna ni ta je istina, ni ta je la. Gospod je siao u na zemaljski svet i obasjao sve to se zbilo u ovome svetu, osvetlio pravdu i nepravdu. Pravda! ta je pravda? Pravda je NJegovo Sveto Evanelje Pravda je On! A nepravda sve to je protiv NJegovog Evanelja. Ko ima oi da vidi neka vidi: moe videti i danas. Ko ima ui da uje, neka uje: moe to uti i danas. Siavi u ovaj svet Gospod je kao Sunce, Neugasivo Sunce nesravnjeno jae od ovog sunca, svetlije i blistavije obasjao sve dubine naega ivota, sve dubine neba i zemlje, obasjao sve od pakla do Raja, od avola do Boga, i time pokazao ta je dobro, a ta je zlo. Dobro je samo ono to je od Boga, a zlo je sve ono to je od avola. Eto nauka od Gospoda Hrista. Putevi koji sa zemlje vode ka Nebu, kakvi su to putevi? Te puteve je Gospod obasjao, i te je puteve osvetlio i prosvetlio, i pokazao da putevi koji sa zemlje vode ka Nebu, vode u Carstvo Nebesko, u Raj. Ali, isto tako, pokazao i puteve koji sa zemlje vode nanie, koji vode u pakleni svet, u carstvo zla, u carstvo crnih demona. On kazao tajnu svake stvari u ovome svetu, On kazao istinu svakome oveku o njemu samom. Gle, On je obasjao oveka u svima njegovim dubinama i visinama. Pokazao je i objasnio je radi ega je ovek u ovome svetu, ta je ovek, radi ega je ovek? Telom od zemlje, a duom od Boga. To je nauk Hristov o oveku. Ne samo to, nego je obasjao jo i oveka u svima venostima. I telo i dua stvoreni su za ivot Veni to je nauk Gospoda Hrista, nevien i neuven. Ne samo nauk, nego i dar; to niko ne moe dati oveku osim NJega:

Veni ivot, vaskrsenje tela, vaskrsenje due i pobedu nad smru. ovek je stvoren da u ovome svetu stekne ivot Veni. Stie ga Gospodom Hristom Koji pobeuje smrt Svojim vaskrsenjem dajui svima nama silu da na dan Stranoga Suda svi mi vaskrsnemo sa telima svojim iz smrti. To je put na, put koji je Gospod Svojom Boanskom svetlou obasjao. I put tvoj i moj, i put svakoga oveka protee se ili od zemlje do Neba, ili od zemlje do pakla. Treeg puta nema. Tu istinu kazao je i objasnio i objavio Gospod Hristos. NJegovo Evanelje, sva Crkva NJegova, sva je u tome i na tome da naui oveka, da mu da ivot Veni. Eto, to je na cilj, brao, u ovome svetu, nikakav manji i drugi cilj. Jesmo li sluili Istinitome Bogu, Koji je, eto, danas pokazao i objavio Sebe svetu? I ne samo danas, nego eto dve hiljade godina pokazuje Sebe Gospod Hristos da nema drugog Boga i da je On jedini Koji osigurava oveku veni smisao i daje mu Veni ivot. Kako ivimo mi u ovome svetu, radi ega ivimo? Eto, Gospod na je dao Svoje udesno Evanelje, dao nam je i Boanske sile[8], ne samo nauku i uenje, nego nam je dao i silu da to uenje ostvarimo, da to uenje u ivot pretvorimo. ta je Sveta Tajna Krtenja, kojom se Gospod danas krstio, a mi smo se krstili, posle svog roenja na ovaj svet? ta je Sveta Tajna Krtenja? Krtenjem se oblaimo u Gospoda Hrista[9], to je ono to Gospod pokazuje na Jordanu. U svakom oveku koji se krtava, u svakome detetu, Gospod unitava demonsku silu, unitava zlu veliku stranu avolsku silu. I ovek krten, svaki hrianin duan je kao onaj koji se obukao u GospodaHrista, da ivi po Evanelju Hristovom: da NJegov ivot ponavlja u ovome svetu, da ini dobra koja je i On inio, da bude milostiv kao to je i On bio milostiv, da bude pravedan kao to je i On bio pravedan. Rei e: Ne! Ja ne mogu! Da, istina: On je Bog, a ti si ovek. Zato kao ovek da se neprestano trudi, da raste pravda tvoja u tebi, da raste ka Bogu i ljubav tvoja i molitva tvoja, i post tvoj, da sve to podie tebe ka Nebu kao hrianina. Ne dopusti da te gresi svaljuju u pakao, a gresi nikuda ne vode nego u carstvo zla. Gospod je doao u ovaj svet, dao nam je sve Boanske sile koje su nam potrebne za ivot Veni, koji poinje ovde i zavrava se u onom svetu. Svaki od nas kao hrianin ima taj zadatak, jedan jedini zadatak: da sebi osigura, estitim i potenim ivotom u ovome svetu, ivot Veni na onome svetu. To je cilj i moj i tvoj i svakog ljudskog bia. Zato mi hriani ne prestajemo slaviti Gospoda Hrista, Koji je postao ovek; On, Istiniti Bog, javio se i iveo na zemlji meu ljudima, izgradio nae spasenje, izgradio pobedu nad smru, izgradio Veni ivot za svakoga od nas. Da, nemamo opravdanja ako svesno greimo i ne kajemo se. Pomisli radi koga je doao Gospod u ovaj svet? On Bog postao je ovek da te naui Boanskom dobru. Boanskom dobru, a ti i dalje srlja iz greha u greh, iz zla u zlo...[10] Da Spasitelj u ovaj zemaljski svet nije doao i govorio vam, greha ne biste imali[11]. Ali

poto je On doao i kazao vam svu istinu o nama, o svetu, o oveku, o svakoj stvari, onda nemamo izgovora ako gazimo NJegove zapovesti, ako ne ivimo po NJegovom Svetom Evanelju. Ako nita drugo neka nam Sveta Voda Bogojavljenska bude uitelj i voditelj u ivot Veni. Eto, mi emo se kroz pola sata moliti Bogu i osvetiti vode i moliti se da nam Sveta Voda, Vodica Bogojavljenska bude voditelj u ivot Veni, voditelj. I ti u svojoj kui drei Svetu Vodicu, gledaj na nju kao na ivo bie, kao na anela koji te vodi u ivot Veni. Sveta Vodica je zato u svakoj hrianskoj kui da njome osveujemo sebe i svu kuu svoju, da izgonimo iz nje neiste sile, ali prvo iz due svoje. Sada kaemo ovo o bezbrojnim Svetiteljima Crkve Hristove, to su uitelji Crkve nae: Sveti Jovan Krstitelj, Sveti Apostoli, Prepodobnici, Muenici... Hiljade i hiljade svetih voditelja u ivot Veni. Svaki voditelj, eto Venoga ivota, eto Gospoda Hrista ponovljenog u svakom Svetitelju. A Svetitelji su ljudi kao i mi. Zato je nae da se trudimo, da pobeujemo u sebi svako zlo i da ispunjujemo sebe svakim evaneljskim dobrom. Gospod Koji se danas krstio u Jordanu radi nas i radi naega spasenja...[12]

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Tropar Bogojavljenja. Prim. uredn. Kol. 2,9-10 Jn. 1,18 Par rei nejasno na magnetofonu. Prim. prepis. Nekoliko rei nejasno na traci. Prim. prepis Delom doslovno prevedene, a delom prepriane Bogojavljenske crkvene pesme. Prim. uredn. Jn. 14,6 2 Petr. 1,3 Gal. 3,27 Par rei nejasno na traci. Prim. prepis. Jn. 15,22 Kraj trake na magnetofonu (nezavrena Beseda). Prim. prepis.

Beseda 3. na Sveto Bogojavljenje 1967. godine u manastiru elije sadraj Hristos se javi! Vaistinu se javi!

Vaistinu se Bog na zemlji javi! LJudije veselitesja, dnes Bog javljajetsja", tako klie Crkva u jednoj divnoj dananjoj pesmi i molitvi. LJudi, veselite se, danas se Bog javlja! Bog se javlja to, to je najvei dogaaj u istoriji zemlje, najvei dogaaj za rod ljudski. Bog se javio na zemlji, ljudije veselite sja. Kad se Bog javi, sve to je protiv Boga mora da iezne. Sve to nee veni Zakon Boji, to se smrzava u smrti, u zagrljaju neistih sila. Sobom objavljuje ta, koga? Objavljuje Istinitoga Boga. Javlja se u ovome svetu u kome su ljudi poizmiljali bezbroj lanih bogova. U ono vreme bilo je puno mnogoboakih naroda, i danas je puno lanih bogova u svetu. LJudi izmiljaju puno novih boanstava da zamene Gospoda Hrista, Istinitog Boga. Avaj! kakav uas, kakav krgut zuba! Jer ljudi nee Istinitog Boga! Jer Istiniti Bog u ovome svetu za nas ljude, ta je? Onaj Koji nama ljudima moe da osigura ivot Veni, da nas izbavi od smrti, da nas izbavi od zla, da nas izbavi od greha, od tih najveih muka bia ljudskih; da izbavi due nae, brae nae i vascele zemlje ove. Lani su bogovi oni koji ljudima obeavaju sve drugo, samo ne mogu da uklone smrt, i ne mogu da pobede zlo i greh. Gospod Hristos, Koji je jedini pobedio smrt Vaskrsenjem Svojim, On je taj koji je time pokazao i dokazao da je zaista Istiniti Bog. A onda, bezbrojnim udesima od tada do dananjeg dana i od dananjeg dana do Stranog Suda. Sve to je samozvanstvo, samozvani bog, sve ono to je u ludilu zemaljskom sebe proglasilo za boga, sve se to gri kao nemona nula pred Istinitim Bogom i Gospodom Hristom. I mi ljudi, kada otvorimo oi, kada pogledamo, isto nam se predlae i danas i jue i sutra. Koliko lanih bogova! Onda, onda ko ima ui da uje neka uje, ko ima oi da vidi neka vidi, ta je Gospod Hristos, i koliko je On iznad svih ljudskih bia, iznad svih tvari i stvari ovoga sveta, iznad Nebesa, i ta On daje nama ljudima, ta On daje! Kada se On javlja na zemlji, gle, u NJemu i sa NJim javlja se Vena Istina Boja. Vena Istina Boja, jer od NJega bei svaka la, a la je niko drugi do sam avo! On je laa i otac lai objavljuje Spasitelj u Svome Evanelju[1]. I ti i ja, mi znajui istinu moemo se braniti od svake lai koja nasre na nas iz ovoga sveta, i kroz razne ljude, i kroz razna uenja, i kroz razne lane nauke, a njih je danas napretek. I mi, znajui da se Gospod Hristos javio kao Bog meu nama ljudima, znamo ta je Istina i Ko je Istina. Veli se u Svetom Evanelju: Istina postade, od Isusa Hrista postade[2]. NJe kao da i nije bilo. Mi smo ljudi odbacili od sebe, odbacili Boju Istinu. Zato? Zato jer smo poli za grehom, grehom koji je glavna la avola. Nas ljude avo lae kroz greh! Zar ne obeava avo svakome od nas kroz greh kakve slasti, kakve naslade. Zar srebroljubcu kroz greh srebroljublja ne obeava bogatstvo, zar preljuboincu ne obeava najvee radosti u bludu? Zar gordeljivcu ne obeava najvee radosti u gordosti i osionosti? Kroz svaki greh avo lae oveka. To je njegova priroda. I ovek i rod ljudski zavolevi greh, odbacivi Boje Zakone, odbacie od sebe Istinu Boju, i svi utonue u la. Vi ste deca oca lai, veli Spasitelj Jevrejima koji NJega gone, vi ste deca avola, a on je laa i otac

svake lai[3]. avo lae ljude, kroz greh ovladao je svetom. Da se Gospod nije javio, da On Bog nije siao na zemlju, da nije ostao na njoj, o, odavno bismo se mi svi pretvorili u male ili velike avole i avolie; davno bi se rod ljudski raspao u bezbrojnim laima, u bezbrojnim smrtima. Samo blagodarei NJemu, Gospodu Hristu mi, mi znamo Istinu. Idui za Istinom mi spasavamo sebe od svakoga greha, od svake lai neastivoga. Kad se Bog javi na zemlji, on donese s Neba sve to je Boje. Gle, javi se na zemlji kao Bog i ovek, kao Bogoovek Gospod Hristos, javljajui svetu Venu Pravdu. LJudi, zbunjeni svojim zabludama, svojim lanim uenjima, svojim gresima, zaboravljaju na Pravdu Boju, iskvaruju Pravdu Boju, odbacuju Pravdu Boju. Javlja se On, Koji jeste sav olienje Pravde Boje, sav Pravda za nebo, sav Pravda za zemlju, sav Pravda za rod ljudski, sav Pravda za mene i za tebe. Ko e tebi i meni dati pravdu, ako ne On? Probaj, pokuaj, da ti ljudi osiguraju pravdu u ovome svetu, pa e videti kako e se ugruvati o bezbroj stena, o bezbroj nepravdi ljudskih. A On, On usauje u svaiju duu Pravdu Boju. I sa NJim, kada se On javio na zemlji i ostao na zemlji, javlja se i ostaje na zemlji Vena Pravda Boja. Sve to je Boje, veno je. Eto, i Pravda Boja je vena. I On, Blagi i ovekoljubiv Bog i Gospod, postao je ovek da tebi, ovee, i meni da jo ta? Venu LJubav Boju. Venu LJubav Boju tu radost Neba, i svih Anela nebeskih. Jer da nije On imao ljubavi prema nama ljudima grenim, ne bi prljao On sebe, ne bi siao On u telo, blatnjavo telo ljudsko, ne bi siao u oveka koji je bio rob smrti. A ovek sav zaudara na grob, sav zaudara na smrt, ne na jednu, na hiljade smrti. A On, u beskrajnoj LJubavi Svojoj, postaje ovek da silom Boanstva Svog istera iz nas smrt, smrad, smrad greha, da boanski miomir razlije po biu ljudskome, po dui i po telu ljudskom. Sveti Apostol objavljuje krtenim Hrianima i veli: "Vi ste miris Hristov Bogu"[4]. Miris Hristov oistio vas od greha, oistio vas od strasti, oistio vas od smrada, i gle, ovek koji je do Hrista bio smrad, postaje miris Boiji. Kakva ast za oveka, kakva radost! Ne smrdi ovek vie pred nebom i pred Bogom. Mirie na Boga otkako se Gospod Hristos javio na grenoj zemlji ovoj. I On, siavi na zemlju, postavi ovek, u malo telo ljudsko smestio je jo, ta? Kakav dar daje nama ljudima? Veni ivot, brao, Veni ivot! To je najvei dar koji je On mogao dati nama ljudima. Pobedivi nau smrt, On nam osigurava ivot Veni i besmrtni, i daje nam ga jer ga ima. Ko to moe dati rodu ljudskome? Ko to moe dati meni i tebi, tvojoj deci, oe i majko, i tvojim roditeljima, sine i erko? Samo On, Koji je iz velikog milosra i velike ljubavi postao ovek da nama ljudima, da meni oveku i tebi oveku, da Veni ivot. Da bude jai od svega to se zove smrt, da bude jai od svega to se zove greh, da bude jai od svega to se zove strast, da bude jai od svega to se zove avo, da bude jai od svakog stvorenog bia. Da, samo Gospod Hristos je to darovao ljudima. ivot Veni, eto dara koji nam niko ne moe dati osim NJega. On je zato i postao ovek da nam da ivot Veni. Kada Sveti Apostol Pavle hoe da skrati

Evanelje, da nam ga kae u nekoliko rei, on veli i poruuje i pie u svojim Poslanicama: "Bori se u dobroj borbi vere. Mui se za ivot Veni na koji si pozvan"[5]. Mui se za ivot Veni na koji si pozvan. Tvoje i moje zvanje, kao hriana, jeste da se u ovome svetu muimo za ivot Veni, da nam neko ne ukrade ivot Veni, koji nam Gospod Hristos daje i nudi. Daje nam kroz Sveto Krtenje i Sveto Priee, kroz celo Svoje Evanelje i kroz svu Crkvu Svoju. Mui se za ivot Veni. Da, jer i Hristova Pravda, Hristova Istina, Hristovo Evanelje nije nita drugo nego borba za ivot Veni. Postavi ovek Gospod nam je sneo s Neba sve Blage vesti, sneo je Nebesko Evanelje, Veno Evanelje[6], i dao ga Crkvi Svojoj, i ostavio nama da se spasavamo njime. A mi, ta mi treba da inimo? Eto, pred nama je Veno Evanelje Hristovo, Vena Pravda, ono dobroinstvo to je Gospod objavio kada je krenuo kroz ovaj svet, poeo propoved Evanelja svog. "Pokajte se i verujte u Evanelje" time je Spasitelj poeo svoju propoved: Pokajte se i verujte u Evanelje![7] Jer, kada je greh u oveku, greh kod oveka, greh u rodu ljudskom, greh svuda po zemlji, ta ostaje ljudima nego da se spasavaju od greha? A najsigurnije sredstvo i glavno sredstvo protiv svakoga greha jeste pokajanje, svaki lino da se pokaje pred Gospodom za grehe svoje. Pokajte se i verujte u Evanelje! To je osiguranje Venoga ivota, to je ta muka za ivot Veni, to je muenje za ivot Veni. Jer svaki greh hoe da se zadri u meni i u tebi. Ako sam srebroljubiv, srebroljublje mi zahvati duu, srce, hoe da me dri u svom stranom zagrljaju, hoe da ostane veno u meni. A ja, imajui Evanelje Gospoda Hrista pred sobom koje me spasava od toga, ta da radim? Da se borim, da upam to iz sebe, da raspinjem sebe, da se muim i borim sa svojim grehom i da ga najzad izbacim iz sebe. To je ta muka na koju sam pozvan kao sreboljubac. Ili si gordeljivac, oholac, koji smatra sebe za neto veliko u ovome svetu, a ne zna da je time ustvari u vlasti neastivoga. ta moe da radi? Da se pokaje, da oslobodi sebe od te unutranje adaje, duhovne adaje, da spase sebe od oholosti, od gordosti. Da zasadi u dui svojoj, da zacari u njoj smirenost evanelsku, da smiri sebe pred Gospodom Hristom i pred braom, pred ljudima, da se kaje za svoje grehe i za grehe sve brae svoje oko sebe. Na to si pozvan, mue se za ivot Veni! Gle, za plugom si, mui se za ivot Veni, reci: Gospode, blagoslovi! Ovo je Tvoje: i njiva i plug i ja, sve to, sunce, vazduh, sve je Tvoje. ta je moje? Nita, Gospode! Ja sam samo najamnik kod Tebe.[8] Daj mi sile i moi da budem radostan najamnik da sluim Tebi, svaki posao svoj. Ili si za tezgom, gle, mui se za ivot Veni. Da tezga tvoja bude Evanelje tvoje, da radi i slui Bogu, estito i poteno da ivot provodi. Ili si za knjigom, mui se Venome ivotu. Mui se za ivot Veni\ Ma koji posao da radi ovek hrianin, pozvan je, uvek pozvan da taj posao pretvori u svoj put ka Gospodu, da pretvori taj posao u sticanje Venoga ivota, da pretvori u zlato kojim kupuje Veni ivot sebi. Tako

hrianin i dan i no provodi u toj glavnoj brizi svojoj kako da stekne ivot Veni, kako da osigura sebi ivot Veni. Gle, svi u ovome svetu ivimo trenutak jedan. Sto godina to je sto minuta! A tamo ivot Veni! ta onda, ta za moju duu, ta za tvoju duu da uradimo, ta nas oekuje? ta mene oekuje tamo? Ako nisam Evaneljem Hristovim stekao sebi veno blaenstvo, teko meni u onome svetu kada me ponu rastrzati sve neiste sile kojima sam duu svoju dao kroz nepokajane grehe. A ostane li u gresima u ovome svetu, kako si hrianin? Kako se prieuje svake godine po nekoliko puta? Teko tebi, ako se nisi borio protiv svojih grehova, nisi se trudio da ih iupa iz sebe, izbaci iz sebe. Onda, onda, osuda tvoja bie stranija nego osuda nad neznabocima. Ne reci: a ja ne mogu, nemam vremena! Ima vremena, uvek da se prvo seti Boga, pa onda svog posla. Kada ima vremena da psuje, da jezik svoj, duu svoju pogani, seti se ponekad da to vreme upotrebi na slavoslavlje, da hvali Boga, da se moli Bogu, da se kaje za grehe svoje. "Itite i dae vam se" objavljuje Gospod u Evanelju svom. "Traite i nai ete, kucajte i otvorie vam se". I dodaje Gospod Blagi: Jer svaki koji ite, prima; svaki koji trai nalazi"[9]. I ti iti od NJega Svemilostivog da te oslobodi tvojih grehova, a NJegovo obeanje ni trunke lai ne moe imati u sebi, jer je On rekao: "Svaki koji ite prima". I ti i ja primiemo ako iskreno budemo molili Gospoda Hrista da nam oprosti sve grehe uinjene javno ili tajno, da to ispovedimo pred svetenikom, i da se pred Bogom stalno kajemo za grehe svoje. I nesumnjivo ono to trai, primie. A ti i ja traimo ta? Veni ivot od Gospoda, Koji nam je On dao i daje nam neprekidno, samo pod uslovom naeg pokajanja, da se pokajemo, da se borimo protiv greha, da neemo greh, da ne volimo greh, da omrznemo greh. To je naa dunost, na hrianski poziv. A Blagi Gospod, eto, sve nam je dao da nam pomogne u tome, da ostvarimo svoj glavni poziv, sve nam je dao, od Svete Vodice do Duha Svetoga. Gle, kakvo je udo ostavio Gospod kao podsetnik, kao budilnik, kao veni budilnik i za mene i za tebe: Svetu vodicu koju danas On na udesan nain osveuje i ne kvari se. Ko to od ljudi moe uiniti? Nikakvi hemiari, nikakve fabrike Amerike i Evrope ne mogu da nau silu koja sauva vodu da se ne pokvari. U apotekama ima takozvana voda destilata, voda preiena, i ona se pokvari, samo Bogojavljenska Voda se ne kvari. Recite, ta je to? Eto, to je malo vidljivo opipljivo udo za mene i za tebe, da ti i ja znamo da su istinite rei Gospodnje i Svetoga Jovana Krstitelja, koji je objavio da e Gospod Hristos krstiti nas vodom i Duhom Svetim[10]. Eto, voda koja je mrtva postaje besmrtna pod silom blagoslova svetenika pravoslavnog, silom Bojom. I onda, kada ti ima to pred oima stalno u svojoj kui, u Crkvi, ti onda ima svedoanstvo i dokaz da se zaista mi krtavamo Duhom Svetim i primamo Duha Svetoga Koji se ne vidi. Sveti Jovan je video NJega kad je silazio na Gospoda na Krtenju[11].

Tako Duh Sveti silazi na svakoga od nas pri Krtenju i ostaje u svakome od nas. Teko onome koji gresima svojim oalouje Duha Svetoga to je u njemu, Duha koga je primio kroz Sveto Krtenje. I gle, Blagi Gospod Koji nam daje to, to veliko udo, kako da nam ne da i sve ostalo to nam je potrebno za ivot Veni. Mi pravoslavni hriani imamo to najvee i najmilije svedoanstvo, to opipljivo svedoanstvo o istinitosti nae vere. Bog je ostavio to materijalno udo, opipljivo udo za mene i za tebe, za svakoga od nas. Kada ponese i odnese kui svojoj staklence puno Svete Vodice, gle, ti ta nosi kui svojoj? Nosi, kako se veli, ujete u molitvama koje itamo pri osveenju Vodice: da nam ova voda bude voditelj u ivot Veni. Voda vodi u ivot Veni. Jer ti, kao razuman ovek, gledajui nekvarljivu Vodu, zaista udom se udi i krsti i zahvaljuje Gospodu to, eto, po velikoj milosti Svojoj, On nama ljudima, razumnim biima, daje i Vodu za budilnik, i Vodu nam daje za vou, da nas ona vodi u ivot Veni. Kako je Gospod smirio sva stvorenja oko nas, radi nas, svu tvar smirio oko nas. A u dananjim divnim pesmama vi ujete neprekidno kako "more vide Gospoda Hrista, i pobee". Kada On silazi da se krsti, Jordan ustuknu natrag, vode Jordanove se zaustavie". Ko to ulazi da se krsti? Tvorac neba i zemlje. Vesele se humovi, breuljci, sve bez daha gleda Tvorca Koji se krsti. A ti, ovee, to je sve bilo radi tebe da i ti stane, stane zapanjen pred Bogom Koji se javio u tvome ljudskom telu. Radi tebe se javio da ti daruje ivot Veni, da ti daruje Istinu Venu, Pravdu Venu, Evanelje Veno. Da, biti pravoslavni hrianin to je najvea slava i najvea ast na ovoj gubavoj planeti to se Zemlja zove. Vi pravoslavni hriani imate najvee nebesko blago na zemlji, u Crkvi svojoj. Ali, kako malo brinemo mi o tome! Danas je Sveto Bogojavljenje, a poelo je ono od Boia. Bog se javio u telu i rodio kao ovek. A svaki od nas neka pomisli koliko vremena udeljuje Bogu koji se On javlja kao ovek. Svaki od vas neka pomisli kad se on sea Boga koji je postao ovek. Radi tebe je postao ovek, ovee; radi mene je postao ovek i radi svakog oveka postao ovek da nam da sve to je Veno i Boansko. A mi, koliko vremena tome udeljujemo? Neka svaki od vas razmisli o tome i onda e pravilno doneti sud o sebi samom pre Stranoga Suda. Jer, hteo ti ili ne, hteli mi ili ne, mi svi idemo ka Stranome Sudu kroz ovaj svet. Gospod nam je na zemlji dao u Crkvi Svojoj sve to nam treba da ivot Veni, dao nam je sva Svoja blaga, nebeska boanska blaga. I s pravom onda, On veliki Darodavac, Koji je blago Svoje razdelio nama zemaljskim siromasima, da nas na kraju naeg ivota i puta na dan Stranoga Suda pita: "Dobro, pa ta si ti uradio sa mojim blagom, ta si uradio sa mojim nebeskim zlatom, koje sam ja tebi dao kroz Sveto Krtenje, kroz Sveto Priee, kroz Crkvu, kroz svaku Liturgiju, kroz svaku molitvu, kroz svako "Gospode pomiluj"? ta si ti uradio sa mojim Evaneljem na zemlji, ta si uradio sa svojom duom

koju sam ti dao istu, ta si uradio sa svojim telom? I onda, onda e svaki od nas valjda dati odgovor. Zato, brao moja, ovi sveti veliki Praznici koji poinju od Boia, kad se Gospod rodio kao ovek, pa sve nadalje u toku cele godine, svi su oni jedna Istina Boja, jedna Pravda Boja, jedno Evanelje Boje; svi oni slue i meni i tebi da nas sa zemlje uznesu na Nebo, da nam osiguraju ivot Veni. Pazimo kako ivimo! Pazimo ta radimo u ovome svetu svakog trenutka, svakog dana, svakog asa. Bog Gospod Hristos gleda na svakoga od nas. NJegovo svevidee oko vidi i mene i tebe, vidi sve nae tajne pomisli, a kamoli nae tajna ili javna dela. I danas, kada se naoruavamo nepobedivim orujem Svetom Vodicom, ne zaboravimo radi ega je ona. ujete i uete sada kad budemo ili na reku kako se molimo: "da nam ova voda bude na izbavljivanje grehova, na iscelenje due i tela, na osveenje srca i uma, i na svaku izvrsnu korist". Eto molitve! Sveta Vodica neka i tebi i meni bude na izbavljenje od svih naih grehova, Sveta Vodica neka bude nama na iscelenje due i tela. Po veri tvojoj iscelie Gospod i telo tvoje, a ne samo lekari ovoga sveta. I njima Gospod daje mudrosti, ali ko mu daje silu vere koja lei i isceljuje od svih bolesti, od svih bolesti i srca i duha, i due i tela? Jo, Sveta Vodica osveuje i srce i um. Ona Boanskom silom svojom, svetou svojom osveuje i moj i tvoj um i srce. I ona, ona je za svakog korist. I ti u toku godine ne zaboravi da ee kropi kuu svoju Svetom Vodicom, deicu svoju, sebe samog. Eto, radi iscelenja due i tela od svakoga greha, za osveenje due i tela. I jo, mi emo se danas moliti i molimo se da "ova Voda uvek bude na odgnanje svih nasrtaja vidljivih i nevidljivih neprijatelja naih", vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Da Voda bude taj branitelj, i ona, ona to ini. Ona odgoni svaku neastivu silu. Tako, kada oseti neke muke u svojoj kui, u familiji svojoj, ti Svetom Vodicom pokropi kuu, pomoli se, klekni, padni pred Gospodom, zavapi. Prolij koju suzu, Srbine brate, pred Gospodom za sva udesa koja neprekidno ini tebi pravoslavnom hrianinu. I ti, ti e osetiti silu Boju, ako malo vere ima, ako malo pokajanja ima, osetie kako Gospod preko Anela Svojih i Svetitelja Svojih i nevidljivim Boanskim silama Svojim, sa svih strana hita tebi u pomo da te izbavi od svakoga greha i od svake smrti i daruje ivot Veni. O, neka bi dananji Sveti Praznik i Sveta Vodica, koju budemo nosili svojim domovima, i sami pili, i sami se njome pomazivali, neka nam sve to bude uvek na spasenje due od svakoga greha i na spasenje tela od svake bolesti, ako nam ta bolest smeta spasenju. Zato, ne zaboravi dananji pozdrav i kada si u mukama i nevoljama, i kada vidi prijatelje i roake i brata u muci i nevolji, reci mu: "Hristos se javi! Bog se javi! radi nas ljudi, da nam daruje sve to Bog LJubavi moe dati rodu ljudskom. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Jn. 8,44 Jn.1,17 Jn. 8,44 2 Kop. 2, 15 1 Tim. 6, 12 Otkp. 14,6 Mp. 1,15 Lk. 17,10 Mt. 3,11 Mt. 3,11 Jn. 1,32

Beseda 4. na Sveto Bogojavljenje 1974. godine u manastiru elije sadraj Bog se javi, brao! I javi se Car Bog, Vena Trojica: Otac i Sin i Duh Sveti. Javie se nad ovim grenim zemaljskim svetom i u ovom zemaljskom svetu. Sve to Bog moe dati oveku to je Gospod Isus Hristos, a dananji veliki Sveti Praznik to je posvedoio i potvrdio. Danas svedoe ne ljudi, ne ptice, nego voda voda svedoi da je meu nas siao Istiniti Bog. To je NJegovo smirenje. Gle, da li je to istina da se Bog javio svetu i to sam Bog, sva Sveta Trojica? Da, svedoi to voda, Osveena Voda. I gle, od tog besmrtnog uda koje se danas desilo, od otkrivenja Svete Trojice, ostala je Sveta Vodica kao ivi znak, ivi svedok da se zaista Bog danas javio svetu. Sveta Vodica Bogojavljenska nikad se ne kvari. Eto uda za sve ljude, eto uda za sve bezbonike i za sve vernike. Mrtva voda toliko je oivljenja Bogom da je postala veni svedok Bogojavljenja Svete Trojice ovome svetu. Gle, kada je Bog mrtvu vodu uinio besmrtnom, besmrtnim svedokom Svojim, prisustvom u ovome svetu kako da ne uini duu ljudsku koja je sazdana po slici Bojoj, ovek je zato i stvoren da bude Bogojavljenje, da sobom javlja Boga, da sobom javlja sve to je Boansko, da sobom javlja sliku Boiju. Da, Bog i stvori oveka i stvori sav svet da sve to bude svedok NJega, svedok Vene NJegove Istine, Vene Pravde, Vene LJubavi, Vene Dobrote. Da, Bog je i stvorio ovaj svet i svako stvorenje u svetu da bude ivi glas i ivi svedok, ivi svedok Presvete Trojice. Ali, ta se desilo sa ovekom, ta se desilo sa ovim svetom? ovek je mesto Bogojavljenja postao avojavljenje. Jer greh, ta radi greh? Uvodi avola u ovaj svet, greh moj i tvoj uvodi u nau duu avola! Ne treba se obmanjivati nita manje nego avola. I tako je ovaj svet, kroz greh roda ljudsko.g izgubio svoj put. Izgubio onu silu

Bogojavljenja. Sve je potonulo u mrak, sve je potonulo u nemo, sve je potonulo u smrt, jer greh je glavna radionica smrti. Greh ljudski pretvorio je ovaj svet zaista u fabriku smrti, u vodenicu smrti, i ona melje, melje svako ljudsko bie, i satire ga i sateruje ga u smrt. Zato je Gospod i doao u ovaj svet, brao. Zato je Bog postao ovek. Nije postao ptica, NJemu bi to mnogo lake bilo; nije postao cvet, nije postao ljubiica, nije postao rua, nije postao krotko jagnje nego je postao ovek. ovek sav u gresima, ovek sav smrdljiv, ovek sav okruen sa svih strana tvorcima greha, avolima. Zato je niko manje do Bog doao u ovaj svet, jer niko nije mogao spasiti oveka od smrti. Gospod je uzeo na Sebe smrtno telo ljudsko da ga vaskrsne iz mrtvih, da mu da sile Vaskrsenja. Zato je Gospod vaskrsnuo iz mrtvih i pre toga uvek govorio: "Ja sam vaskrsenje i ivot"[1]. On, Bog Istiniti, Koji jedini moe pobediti i pobeuje smrt. Zaista, ako se u ikojem oveku javio sav Bog, to je nesumnjivo u Gospodu Isusu Hristu[2], odnosno Sam Bog, Sav Bog postao je ovek. Radi ega, radi ega je Hristos postao ovek, to nam objanjava i tu veliku tajnu kazuje Apostol Pavle: On je postao ovek da bismo se mi sviispunili Boanstvom NJegovim, NJegovim Boanstvom[3]. To znai: NJegovom Venom Pravdom, NJegovom Venom LJubavlju, NJegovim Venim ivotom, NJegovom Venom Dobrotom. Sve je to Gospod podario oveku postavi ovek. Dananji Praznik svedoi da to zaista neprekidno biva u Crkvi Hristovoj, u Crkvi Pravoslavnoj. Sveta Vodica, eto svedoka, eto Bogojavljenja! Ako sumnja u sve to je Gospod objavio svetu, ako sumnja u Crkvu, ako si zaista sa bezbonicima dananjim, veeranjim i sutranjim, onda ti bestidno porie oiglednu istinu. Gle, koji to od ljudi moe vodu uiniti besmrtnom i nekvarljivom. Pre dva tri dana bio jedan posetilac ovde i govorio mi da dvadeset godina uva Bogojavljensku Vodicu, i ona je svea k'o da je danas uzeta sa izvora. Koji je to razuman ovek u svetu koji nije to priznao? Evo i danas, danas emo osveivati vodicu, (a ona e biti Osveena silom Bojom)....[4] i sila Boija koji je na Jordanu sila na rod ljudski, Crkvu Hristovu, eto ta blagodat, tj. sila i danas osveuje vodu i ini je nekvarljivom. Treba li vei dokaz ma kom oveku, a pogotovu bezboniku, koji porie istine Hrianstva? Kako moe ...[5] o Svetoj Vodici. Eto, jedan profesor u staroj Jugoslaviji, Nemac, koji je iveo meu naom braom na severnom kraju Jugoslavije, profesor hemije, pokuavao je na sve mogue naine da vodu uini nekvarljivom, i nije uspeo. Uvek se voda kvarila, za pet dana, deset dana, nikako nije uspeo. Kad je video pravoslavne hriane pitao ih je: ta vi radite na praznik Bogojavljenja? Oni su mu objasnili taj Praznik i kako se osveuje voda. On kao profesor hemije rei da i sam prisustvuje prazniku Bogojavljenja i osveenju Vodice. I sam napuni flau od te Vodice odnese svojoj kui i ostavi da vidi ta e se desiti sa njom. Proe sedam dana voda ista, proe petnaest dana, proe mesec, proe godina dana, voda se ne kvari. Tada profesor Nemac odlui da primi Pravoslavnu veru i postane

pravoslavni hrianin. To je bilo za njega najoitiji dokaz sile Boije i udotvorstva Boijeg i istinitosti Pravoslavne vere. To to danas dobija ovek, dobija ljudsko bie, otkriva nam sav smisao namere ljudskog ivota, otkriva nam smisao bia. Radi ega je stvoren ovek? ovek je stvoren da bude Bogojavljenje da sobom javlja Boga. Kako, pitae ti? Tako to i ti, i svaki pravoslavni hrianin, pri krtenju dobija te Boanske sile koje su se javila na Jordanu...[6] na dananji veliki Praznik. Eto, ovek se krtava, nad njim se zbiva isto to se zbiva danas nad Hristom na veliki Praznik Bogojavljenja. Otvara se Nebo nad njim, i on prima Boansku silu u sebe, prima vascelog Gospoda Hrista. Tako i veli Apostol Pavle: "Koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste".[7] Ta sila koju danas Gospod daje s Neba ponavlja se uvek u Svetom Krtenju, u krtenju svakoga od nas. Dokaz opet Sveta Vodica. Jer Vodica u kojoj se krtava svaki ovek, ta Vodica osveti se i postaje nekvarljiva, i u njoj i njome se krtava svaki ovek i postaje pravoslavni hrianin. ta bi posle toga mogao rei hrianin? Gle, to nije nita drugo nego Bogojavljenje linosti, bia ljudskog koje je duno da javlja sobom Boga, da otkriva svima sobom Boga. A kako i na koji nain? Kada javlja Istinu Hristovu, LJubav Hristovu, kada ivi po Pravdi Hristovoj, kada ivi u milostivosti Hristovoj, kada ivi evanelskim ivotom. Zato, brao moja, na svakome od nas hrianinu je velika odgovornost. Mi, mi smo duni da celokupnim svojim ivotom objavljujemo Boga, propovedamo Boga. Teko nama ako to ne ispunimo! Teko nama ako kao hriani zaspimo u gresima, u gresima zaspimo, u strastima. Tada mi ne objavljujemo Boga sobom, ve suprotno NJemu, neastivog avola. Neka bi Blagi Gospod uvao svakoga od nas od tih grehova. Svaki nepokajani greh, brao, ini da ovek postane objavitelj avola, objavitelj svega suprotnog Gospodu Hristu. U ovome svetu hriani i jesu oni koji objavljuju svu istinu o Gospodu Hristu, svu istinu o Trojinom Bogu: o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Nemojmo varati sebe: Svako zlo koje mi inimo, svaka psovka koju izgovorimo, svaka rava misao, vue nas i odvlai daleko od Gospoda. Nae je da bdimo, da uvamo sebe, da pazimo sebe, i oi svoje i ui svoje i um svoj, od svega ravoga, od svakoga zla. Jer ako tako ne radimo teko nama. Gde smo onda? Da li smo u zagrljaju Gospoda Hrista ili u zagrljaju avola? Neka bi Gospod Bog uvao sve nas od tog pokliznua, od tog pada. A kako emo sauvati sebe od svega toga? Molitvom, postom, bdenjem, milostivou, dobrotom, svakom svetom vrlinom, jer svaka vrlina sjedinjuje sa Gospodom Hristom i daje nam sile da inimo i tvorimo NJegove zapovesti. Zato svaki od nas mora da primorava sebe na svako dobro[8]. Zapamtite, brao, u nama postoji sila koja vue ka grehu, to je naa ogrehovljena slobodna volja. Mi smo duni da primoravamo sebe na svako dobro, da primoravamo sebe na molitvu ako je nemamo. E, kad Gospod vidi tvoj trud da primorava sebe na molitvu, dae ti sile da ti molitva postane mila i slatka i da te vodi

kroz ovaj svet. Ako nemamo ljubavi prema postu, primoravajmo sebe na post, jer ne zaboravimo da se ovek, ljudsko bie, dua ljudska, najsigurnije oiava molitvom i postom. To je blagovest koju je Gospod objavio da se molitvom i postom ovek oiuje od svakoga greha, od svakoga zla od svakoga avola[9]. Zato svaki od nas neka ima revnosti i sile, neka misli na onaj svet i onaj ivot, jer smo mi stvoreni za Veni ivot...[10]

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Jn. 11,25 Kol. 2,9 Kol. 2,10; Ef. 3,19 Par rei nejasno. U zagradi dodate rei po smislu. Prim. uredn. Nekoliko rei nejasno na traci . Prim. uredn Isto. Gal. 3, 27 Misao Sv. Makarija Egipatskog, koju esto ponavlja Otac Justin Prim. uredn. Mt. 17,21 Snimak besede nedovren, zbog prekida (nestanka) trake. Prim. prepis.

Beseda na Sabor Sv. Jovana Krstitelja (po Bogojavljenju) 1965. godine u manastiru elije sadraj Hristos se javi! Vaistinu se javi! Uistini se Bog javi i pored NJega javi se prvi Svedok koji je video Boga u telu. Kakva ast i kakav dar i kakva milost od Boga! To nam kazuje dananje Sveto Evanelje. Prvi ovek koji je u Isusu oveku video Boga jeste Jovan Krstitelj. Prvi on u vidljivom oveku video Nevidljivog Boga. Da je samo to, nego video i sve to Gospod

donosi svetu. Video sve to Bog u telu daruje svetu, doavi s Neba i postavi ovek, od najmanjeg do najveeg dara. To je bilo vienje koje mu je Gospod darovao. Video je on sav podvig Gospoda Hrista, od kolevke do groba i od groba do Vaskrsenja, od Vaskrsenja do Vaznesenja i silaska Duha Svetoga, i sve to je Gospod uinio za rod ljudski. Video je on svu Crkvu Boju, video je u Hristu, Koji je telesno stajao pred njim, video sve vekove budue, sve ono to donosi Crkva Hristova, sve Blage vesti, sva udesa, sve radosti. Da, video je on sve to kao utehu, jer iza njega stajao je sav rod ljudski, potopljen u moru greha, u moru smrti, u moru avola. NJega nije mogao niko uteiti u ovome svetu. NJega, kome je Bog darovao tu stranu i teku dunost da predstavlja rod ljudski pred Gospodom Hristom, da prinese sav rod ljudski, svakog oveka, da kae njemu: Evo, to je taj. Ovo je Avram, ovo Isak, ovo je onaj grenik, ovo je onaj preljuboinac. Tako svakog, od Adama do poslednjeg oveka. Gospode, eto ti vidi ko smo mi, ta smo mi: Greh, roblje greha, roblje smrti! A Ti, gle Jagnje si Boije koje uzima grehe sveta na Sebe[1]. U tom Nevidljivom Bogu a vidljivom oveku, Isusu iz Nazareta, Pretea je po daru Bojem video sav veliki podvig krsta Hristovog, svu veliku silu NJegovu. On kao Jagnje Boje uzima na sebe grehe sveta. A gle do NJega, do Gospoda Hrista, greh je obarao svakoga oveka u smrt, greh je obarao svakoga oveka i zatvarao u tamnicu smrti koja se nazivala Ad. Niko nije mogao da uzdigae sebe iznad smrti! Niko! Ni Pravedni Avram, ni Pravedni Ilija, ni Sveti car David, niko, niko od najveih Pravednika. Svi slabiji od smrti, svi slabiji od greha, svi slabiji od avola. I eto, doao je On, Gospod Hristos, i Pretea sagledao pre no to se sve to desilo, sagledao i video: "Evo,Jagnje Boje uzima grehe sveta na Sebe". Sav taj greh od kojeg kleca, ne samo kleca nego pada i propada u smrt, i najvei starozavetni pravednik, evo Gospod na Sebe uzima grehe sveta, sav greh sveta, sve grehove stopljene u jedan greh On Bog u telu. I Krstom Svojim On raspinje greh ljudski, i Boanstvom Svojim satire ga i unitava ga. I vaskrsavanjem Svog tela iz mrtvih pobeuje greh i u telu ljudskom i u duhu ljudskom, i daruje spasenje svetu. To, to je sagledao sve Pretea kada je rekao narodu: "Gle, Jagnje Boje koje uzima grehe sveta na Sebe". I pokazao je Gospoda Isusa, i otiao k NJemu. I zaista, zaista velik dar, zaista velik Prorok, zaista je Duh Boji u njemu[2]. Otkud Svetome Pretei da sagleda to ta e Gospod uraditi? Jer gle, Pretea je govorio o Gospodu ovo pre NJegovog krtenja, pre nego to je Gospod poeo da ui svet da razume Evanelje, a Pretea objavljuje ove blage vesti. Otkuda njemu to? Sam on kazuje, uli ste u dananjem Svetom Evanelju: "I ja Ga ne znadoh, nego Onaj koji me posla da krstim, On mi ree: Na koga vidi da silazi Duh Sveti i staje na NJemu, to je Onaj to e krstiti Duhom Svetim. I ja videh i zasvedoih da je ovo Sin Boji"[3]. Videh i zasvedoih da je ovo Sin Boji! Otkuda Svetome Pretei to znanje, to prorotvo, to predskazanje ta e

Gospod uiniti, kakvu e Crkvu osnovati, kako e uslediti spasenje sveta? Video je on u NJemu ne samo Boga, nego i Spasitelja i Spasenje. Prvi najvidovitiji Prorok, prvi najvidovitiji Svedok, prvi koji je sagledao jo u utrobi matere svoje ta e uiniti taj udesni Uitelj iz Nazareta. Pie u Svetom Evanelju: im je njegovoj majci, Svetoj Jelisaveti, dola u posetu Djeva Marija, Koja je ve nosila u utrobi Svojoj Gospoda Hrista, on je u utrobi majinoj zaigrao od radosti i poklonio se Gospodu Isusu. On u utrobi, i njegova majka, napunila se Duha Svetoga[4], prorokovala je i nazvala presvetu Djevu Majkom Gospoda[5]. A za ivota svog kao Krstitelj krstio je Gospoda u Jordanu i sagledao svu sudbinu roda ljudskog koju nosi Gospod Hristos do Stranoga Suda i od Stranoga Suda u venost. Zato se on onako uzbueno brani: "Ne, ne, Ti treba mene da krsti"[6]. Jer on vidi: Ti si Spasitelj sveta, Ti si Bog. Ja krstim grene ljude da grehe ispovedaju, a Ti, Gospode, ti uzima greh sveta na Sebe! Pravda Hristova, ovekoljublje NJegovo, spasenje roda ljudskog, osiguranje pobede nad smru i dar Venoga ivota, eto to je ono to je velikog, po reima Samog Spasitelja, Najveeg izmeu roenih od ena[7], toliko smirilo pred Gospodom Hristom, da je on govorio svima: ,Ja nisam dostojan da odreim remena na obui NJegovoj"[8]. Toliko je On veliki, a vi moji savremenici vi mene smatrate za Mesiju. Ne, nisam ja, ja nisam dostojan da odreim remena na obui NJegovoj. Ko sam ja? Glas Boji koji je doao u ovaj svet. Ja sam samo Glas Boji koji objavljuje Boga u telu[9]. Ja sam poslat da pripremim to to On ima da uradi. Moje krtenje, senka je. Ja krtavam krtenjem pokajanja, a on Duhom Svetim[10]. Ja prizivam ljude da ispovedaju svoje grehe, a On uzima na Sebe greh sveta, sve grehe, i tvoje i moje. Ja ispovedam u ime celog roda ljudskog sve muke, sve bolove, sve strahote roda ljudskog u ovom carstvu smrti, u kome se mi nalazimo na zemlji, a On doao da uniti smrt, da osigura vaskrsenje iz mrtvih. Da, ja krtavam krtenjem pokajanja, a On krtenjem spasenja. Eto sve razlike izmeu mene i NJega. Zato, ko sam ja pred NJim? Nisam dostojan. Ja treba da se smanjujem, a On da raste[11]. Da raste kroz NJega svaki ovek, sav rod ljudski da raste, da nadraste nebo, da do nebesa i nadnebesja povede za Sobom rod ljudski i sve one koji hoe da mu sleduju verom, ljubavlju, nadom i svim ostalim svetim vrlinama. NJihova apostolska ...[12] njihova proroka ...[13] njihova muenika ...[14]. Za sve to on je i ivot svoj s radou dao, posto Muenik radujui se, jer je Svedok najvee Pravde u svetu, najvee Radosti. Eto, Nevidljivi Bog postao je ovek da spase rod ljudski od najveih i najstranijih nemani, od greha, smrti i avola. Gospod je tu meu nama, doao je da nam da Carstvo Nebesko, da nas uvede u njega. To je svedoanstvo Svetog Jovana Pretee, svedoanstvo prvog Svedoka o Gospodu Hristu, prvog oveka na zemlji koji je prvi video i sagledao u Gospodu Boga i Spasitelja sveta. Zato je on i bio pustinjak, zato je i iveo isposniki, zato nita od svega na svetu imao nije, a sav je bio Boji, sav ispunjen Bogom. Zato poklonimo se njemu, velikom Podviniku, to se udostojio da Gospoda

Hrista krsti i da bude prvi Apostol NJegov, prvi Svedok NJegov. Neka se i on moli za nas da i mi greni ispunimo sebe verom u Gospoda Hrista, da i mi greni svoje grehe, svoje ispovesti, prenesemo i predamo Gospodu Jagnjetu Bojem, da ih On uzme na Sebe i da nas spase od svakog greha naeg. A On to ini kroz Svoju Svetu Crkvu. Jer niko nema prava ni sile otputati grehe. Moemo mi jedan drugome opratati grehe, ali da otpusti grehe, da oisti duu ovekovu od greha, to moe samo Bog. Setite se momenata iz ivota Spasiteljevog kad su fariseji bunili se to Spasitelj otputa grehe. Bog ima pravo jedini da otputa grehe[15]. A eto On je tu. I da ima to pravo i da ima tu vlast i silu pokazao je Svojim ivotom na zemlji opratajui grehe mnogim grenicima i dajui im duhovni preporod. Setite se Zakheja, setite se razbojnika na krstu. Kakva sila u Gospodu! Kakva mo! Raspet na krstu, a On otputa grehe razbojniku i uvodi ga u Carstvo Nebesko istoga dana, uvodi ga u Raj.[16] To je sila koju samo On ima, Bog, da otputa grehe, da preporodi oveju duu, da je obnovi potpuno, da joj da besmrtnost i venost, da joj da Venu Istinu, Venu Pravdu, i time dua ljudska zablista, zasija u Spasiteljevoj venosti Bojoj. To je sila, to je mo Gospoda Hrista. Setite se, On je tu silu, taj dar predao Svetim Apostolima kada se prvog dana po Svom Vaskrsenju javio Svojim Uenicima koji su bili na okupu i uao kroz zatvorena vrata. Dao im dar Duha Svetoga rekavi: "Kao to je mene poslao Otac i ja vas aljem; i ree: Primite Duh Sveti, kojima otpustite grehe, otpustie im se, a kojima zadrite, zadrae im se"[17]. Eto tog prava i te sile koju je Gospod kao Bog imao i ima, i ostavlja Crkvi Svojoj na zemlji kroz Svete Apostole. I Crkva je ta sila koja je telo Hristovo a On glava Crkve, jer je Crkva Hristova ta Boanska sila koja otputa grehe grenim ljudima.[18] Zato neka nikad nijedan grenik ne pada u oajanje, tu je Gospod Svemilostivi, On uzima i tvoj greh. Ma kakav bio grenik, seti se Zakheja, razbojnika na krstu, Marije Magdalene, seti se Savla. Kako teke grehe Gospod uzima na Sebe, i od tih ljudi koji pokajanjem padaju pred NJim stvara Svetitelje, udne i udesne, ravne Angelima i Arhangelima. Zato u tvom srcu nema greha koji ljubav Gospodnju moe pokolebati. Nema ljudskog pada koji moe Gospoda uplaiti. Ne! Kada pada u najvei greh, samo se pokaj. Seti se da Gospod eka od tebe samo to pokajanje. Nita drugo, nita drugo... I gle, tebi e se skinuti tvoj greh, a sa njim i tvoja smrt i sve tvoje smrti. I pakao e biti uklonjen od tebe i Carstvo Nebesko otvoreno. Kako je ovekoljubiv Gospod! Zato, poklonimo se Blagome Gospodu, Koji je doao u ovaj svet radi nas grenih da nas spase greha, da nas spase smrti, da nam osigura ivot Veni. I dao nam je bezbroj voa na tom putu, a na elu svih stoji slavni Pretea Gospodnji, hrabri nas da i mi idemo putem za njim i sa svima Svetiteljima, i tako dostignemo u Carstvo Nebesko i ivot Veni, da zajedno sa njima slavimo udesnog Gospoda Isusa, Kome sva ljubav naa neka ide, svo srce, i sva dua, kroz svaku molitvu, kroz svaki vapaj. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Jn. 1,29 Lk. 1,15 Jn. 1,33-34 Lk. 1,15 Lk. 1,41-44 Mt. 3,14 Mt. 11,11 Jn. 1,27; Mt. 3,11 Jn. 1,23; Mt. 3,3 Mt. 3,11 Jn. 3,30 Rei neujne na traci. Prim. prepis. Rei neujne na traci. Prim. prepis. Rei neujne na traci. Prim. prepis. Mp. 2,57; Mt. 9,26 Lk. 23,42-43 Jn. 20,21-23 Ef. 1,21-22; Mt. 18,17-20

Beseda 1. u Nedelju po Bogojavljenju 1965. godine u manastiru elije sadraj Hristos se javi. Vaistinu se javi. Vaistinu se Bog javi. A gde su ljudi? Dananje Evanelje kazuje nam gde je bio rod ljudski kada je Gospod siao u na zemaljski svet. LJudi sede u tami veli se u dananjem Evanelju, u zemlji i u senci smrti[1]. Eto gde je rod ljudski u tami i u zemlji smrti, u senci smrti. To je rod ljudski. Nije mogao da se digne k nebu, ne samo da leti nije mogao, nego ni da baulja k nebu. Sede ljudi od oajanja u tami, nikoga nema vam tame, tama sa svih strana. Tama od oveka do neba i od oveka do pakla. Otkuda tama? Od greha! Greh i jeste pomrina, greh i jeste strana tama koja pokriva oveka. Ne vidi ovek nita, ne vidi ono to treba da vidi. Ne vidi Svetlost nebesku, ne vidi Istinu, ne vidi Boga. Tama greha legla na trepavice i na oi ljudske, oi telesne i oi duhovne, i na oi srca legla strana tama greha, i ne vidi nita. Sve mrak, sve pomrina. Sudaraju se ljudi u pomrini, ginu, ubijaju se, grizu se, dave se. I gle, Gospod se javlja, postaje ovek, poseuje na zemaljski svet. On je to Veliko Videlo, o kome se danas govori u Svetom Evanelju[2]. Veliko Videlo doe meu ljude, meu ljude koji sede u tami. Veliko Videlo

zasvetli meu ljudima koji sede u zemlji i senci smrti. Svuda carstvo smrti. Zemlja nije zemlja Boja, nego zemlja greha, a to znai zemlja smrti. Greh raa iz sebe smrt. A smrt i greh, o to su najvee i najstranije sile avolje. On vlada pomou greha i smrti i nad rodom ljudskim. To je trojedinstvo, strano trojedinstvo: greh, smrt i avo. ta je greh? Greh je srce avolovo. A ta je smrt? Smrt je dua avolova. Eto, to je sav avo, a rod ljudski u grehu i smrti! Zato je Bog doao u ovaj svet, brao? Niko drugi nije mogao spasti oveka od te strane troglave nemani, od greha smrti i avola, osim Boga ivoga, Boga Koji je jai od smrti, jai od greha, jai od avola. Eto, On se rodio kao ovek i spustio se u na dananji svet, u pakao se spustio. Jer ta je svet u kome vlada greh i smrt i avo? I On dolazi u ovaj svet ba radi toga: da nas oslobodi tame greha, da nas oslobodi smrti, da nas oslobodi avola. Silna i strana borba, zar ne? Svi su ljudi padali u toj borbi, padali i propadali. Borio se Avram i pao u smrt, pravedni veliki Avram. Borio se pravedni i veliki Prorok Isaija i pao u smrt. Borili su se toliki Pravednici starozavetni, svi do Pretee. I sve je padalo u smrt. Sve je slabije od smrti, nesravnjeno slabije. I ljudi sede, sede ukopani kao u katran, nogama ukopani. Ne mogu da maknu od smrti, od greha, od avola, okovani sa svih strana. Onda On dolazi i zasvetli Videlo svim ljudima: Osvetli njihovo stanje strano, osvetli im i due i tela i sav svet oko njih. ta vide ljudi u Svetlosti Hristovoj? Smrt, greh, avola. Avaj, ta ostaje ljudima onda, ta? Da zavape k NJemu: "Gospode, pomagaj!" Zato je Gospod i poeo Svoje Evanelje, da bi tim ljudima koji su sedeli u tami i u zemlji i senci smrti rekao: "Pokajte se".[3] To su prve rei NJegovog Svetog Evanelja: Pokajte se. I ovee, ta ti stoji i predstoji? ta je u tebi i oko tebe? Greh. ta jo? Smrt. ta jo? avo. Spasavaj se pokajanjem. To je jedino sredstvo, jedina sila, koju sam ti doneo da sebe spasava od tog najveeg neprijatelja, nepobedivog do sada, a sada pobedivog pokajanjem. Pokajte se jer se priblii Carstvo Nebesko! Carstvo Nebesko ta nosi? Nosi i donosi nam Boga, Gospoda Hrista. On i jest to Carstvo Nebesko. A ta On Sobom nosi, ta donosi? Donosi Carstvo Nebesko, donosi Besmrtnost, donosi ivot Veni, donosi Istinu Venu, Pravdu Venu, sva Nebesa donosi nama ljudima, da mesto carstva smrti zacari na zemlji Carstvo Besmrtnosti, Carstvo Nebesko, Carstvo Venoga ivota, carstvo Vene Istine i Pravde. Tako, brao moja, do dolaska Gospoda Hrista u ovaj svet ovaj svet je sav tama, sav greh, sav smrt. Po dolasku NJegovom vama, sve se menja. Carstvo Nebesko donosi nam besmrtnost. Gle, Gospod je prvo zablistao svetu i ljudima koji su u tami, pokazao im svu nakaznost smrti, sav uas smrti, sav uas greha, sav uas avola, svu rugobu njihovu. Osvetlio im to sve, i ljudi su se grozili: Gospode, pomozi i spasavaj od ove nakaze strane koja se zove smrt, i od stranije koja se zove greh, i od najstranije koja se zove avo. I Gospod je to i uradio, to i uinio vaskrsavi iz mrtvih. Pobedio je smrt, i eto

celog Carstva Nebeskog na zemlji. Darovao ljudima pobedu nad smru, nad grehom, nad avolom, i osigurao ivot Veni svakom ljudskom biu. I mi ljudi od Gospoda Hrista sad znamo radi ega ivimo u ovom svetu; mi znamo da nas je Gospod stvorio radi Venoga ivota; mi znamo da je On doao u ovaj svet, postao ovek, postradao na krstu, raspet bio, umro, pogreben i vaskrsao da nam ponovo da ivot Veni, da nam vrati besmrnost. Kakav dar, kakva milost! I sve to je Gospod uradio u ovome svetu, sve je uradio da nam to osigura, da nam to da. On je zato osnovao i Crkvu Svoju u ovome svetu zemaljskom i dao joj sva sredstva da nas pomou tih i svetih sredstava ispuni Venom Pravdom, Venom Istinom, Venim ivotom, i osigura nam ivot veni, koji poinje u ovom svetu a zavrava se u Nebeskom Carstvu. Zavrava se tamo i traje uvek i vavek i kroza sve venosti. I u Crkvi Hristovoj sve je lek za greh. Svako "Gospode pomiluj" to je vapaj za lekom od greha. Sveti Ignjatije Bogonosac veli da je: Sveto Priee lek besmrtnosti[4], lek koji lei od smrti. Taj lek doneo je samo Gospod Hristos. Niko to nema, niko to ne moe dati oveku i rodu ljudskom. Lek od smrti daje samo Gospod Bezgreni, Besmrtni, Veni. Dao nam je i ostale Svete Tajne: Sveto Krtenje, i ostale svete vrline: veru, ljubav, nadu. Sve su to lekovi od greha, a to znai lekovi od smrti, jer greh stvara smrt nama ljudima. I ti kada govori molitvu ti pobeuje smrt; ustvari, ispunjuje sebe Boanskom silom koja savlauje smrt to je u tebi, savlauje greh, svaki greh. Kada posti evanelski post, ti to isto ini. Ti dobija od Gospoda Hrista lek, od Crkve Hristove dobija lek, i lei se njime od greha svog, od neistote, prljavtine. Kada ini milostinju, gle, to je divan lek evanelski za svaki greh tvoj, moj i svaiji. Pokajanje, eto leka za svaki greh. A pokajanjem je Gospod poeo zato? Zato to je najlaki podvig. Kako da se ne zgadi na smrt koju vidi u sebi, u dui svojoj i telu svom? Smrt koja te pretvara u crvinjak, koja te pretvara u gnoj, u zmijarnik. ta ti ostaje, ovee, koji si progledao Hristom i sagledao sebe, ta? Vapaj: Gospode pomagaj, spasavaj, isceljuj! Pokajanje svelek; pokajanje ogromna Boanska sila darovana besplatno kao dar najvei, kao milost najvea od Gospoda Hrista. Ne trai On od nas nikakve rtve, nikakva bogatstva, nikakve darove, osim da prezremo greh to je u nama, da prezremo smrt to je u nama, da prezremo avola to je u nama kroz grehe nae i kroz smrti nae, i da tako poemo za njim i ivimo u NJemu i radi NJega. Nita lake od toga, nita svetlije, nita radosnije od toga. Jer kada pogleda sebe u grehu i smrti i demonizmu, ta si ti, ko si ti? ovek strahota, uas, nakaza! Kada sebe prinese Gospodu Hristu i prinese sebe na dar NJemu, On te ulepa, duu ti ulepa, obnovi te, stvori od tebe novoga oveka, gle, ravan si Anelima. Pretstavlja Anele na zemlji kada si Hristov i kada si pun NJegove vere, NJegove ljubavi, NJegove svetlosti. Mi, mi pretstavljamo Heruvime na zemlji,[5] mi hriani... ujete li tu pesmu svaki dan na Svetoj Liturgiji "Ie Heruvimi". Mi pretstavljamo Heruvime! Bog i Car Heruvima je siao u ovaj svet zemaljski kao ovek.

Radi ega? Da nas podigne do Boga, do Heruvima, do Anela i Serafima. To je Blaga vest. Danas, danas ljudi, mnogi ljudi neznaboci nee da znaju za Istinitog Boga Gospoda Hrista, iako On ve dve hiljade godine pali srca ljudska, upravlja hiljade i hiljade srca, milione i milione ljudi izvodi iz ovog sveta i uvodi u Carstvo Nebesko. Ima opakih ljudi, opakih ljudi, nee, Hrista, iako im nudi besmrtnost i Venu Istinu, nee. Strana je to, brao, odluka koju ovek moe da donese, najkobnija i najstranija odluka. To je ne jedno samoubistvo, hiljadu samoubistava u toj stranoj odluci. Ne hteti Hrista to znai ta? Hteti greh i smrt. To znai ta? Hteti avola, avola. Jer u ovom svetu postoji samo jedan izbor Bog ili avo, Hristos ili Antihrist. Treega nema. Kako je strano kad je ovek bez Hrista u svetu. On, gde je on? U Adu, zemlji smrti, u senci smrti. Jer avo vlada ovim svetom pomou greha i smrti. I danas vlada nad ljudima koji nee Hrista, koji se bune protiv Hrista, bore protiv Hrista. Neka Blagi Gospod brau nau zabludelu probudi i razbudi na pokajanje; neka ih razbudi, neka im otvori oi due da sagledaju i vide ta je ovek, ta je ovek u grehu, ta je ovek u smrti, ta je ovek u tim dvema stranim rukama avolovim. I da se prene, da vaskrsne iz mrtvih. Ustani ti koji spava veli Sveti Apostol Pavle, vaskrsni iz mrtvih i obasjae te Hristos.[6] Kreni svojom voljom, nee Hristos na silu da ti namee besmrtnost i ivot Veni. Nee Hristos na silu da te spasava. Ti ima slobodnu volju, vaskrsni sebe iz mrtvih. Reci: Gospode, idem Tebi kao bludni sin[7]. Pokaj se! Pokajanje, eto vaskrsenja due. Kao to je bludni sin zavapio kada se naao gladan daleko od Boga: o, idem ocu svome, rei u mu: Sagreih nebu i tebi[8]. Poao je, a Otac kad je video pokajanog bludnoga sina, potrao je, veli se u Evanelju, u susret, zagrlio ga i naredio da se napravi velika nebeska gozba, da se sin obue u najlepa nebeska odela. Otac ga zagrlio, dao mu prsten na ruku, obukao ga u svetle anelske haljine i uveo u Carstvo Svoje[9]. Eto kakva je sila pokajanje! Eto, ono vodi pravo u naruje Oca Nebeskog. O Gospode, pokaj sve ljude, svako ljudsko bie, da bi svako ljudsko bie poletelo kroz pokajanje ka Tebi, a Ti u susret njemu zagrlio ga, obukao ga u besmrtne nebeske haljine i uveo ga u Carstvo da ivi veno tvojom Venom Istinom, Venom Pravdom, venim ivotom i svim venim radostima. Amin. Hristos se javi. Vaistinu se javi!

NAPOMENE:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Mt. 4,16 Mt. 4,16 Mt. 4,17 U Poslanici Efescima (XX, 2) Svetog Ignjatija. Prim. uredn. Iz Heruvimske pesme na Svetoj Liturgiji. Prim. uredn. Ef. 5,14 Lk. 15,18 Lk 15,18,28 Lk. 15,20-24

Beseda 2. u Nedelju po Bogojavljenju 1967. godine u manastiru elije sadraj Ovaj svet od krajnjeg severa do krajnjega juga, od krajnjeg istoka do krajnjega zapada, tamnica je smrti, drava (smrti, drava smrti, sile smrti. To je svet, drava smrti, gradi je ko? avo. Gradi je svakim grehom koji uini kroz oveka, gradi je velikim zloinima, gradi je gresima, uvek gradi ...[1] Nita, onda je sigurno zemaljski svet ...[2] i fabrika greha. A ko to gradi tu fabriku, ko rukovodi, razvija, i umnoavajui greh u ovome svetu umnoavajui bogoborstvo, neverje, bezboje, on jaa tu dravu smrti. Sve je vei pokolj dua, sve vie dua pada na bojitu zemljinom. A onaj koji je (sa avolom), on gradi tu dravu smrti. Straan je ovaj svet bez Hrista. Mi ...[3] Sva zemlja ogromno neprekidno groblje. A ljudi, a rod ljudski - le do lea; i duhovni i fiziki le do lea; telo - le do lea; dua - le do lea. Takav je svet bez Gospoda Hrista, zemaljski svet. Takav su svet hteli ljudi koji su prigrlili greh i time odagnali sve to je Boansko iz sveta. I to se greh vie irio po prirodi ljudskoj, to su ga ljudi sve vie voleli i inili, sve je vea tama padala na srca ljudska, na savesti ljudske, na due ljudske. Greh: tama kroz koju se ne vidi Bog, tama iz koje se ne vidi Vena Istina, ne vidi Vena Pravda, ne vidi smisao ovoga sveta; ne vidi smisao ni ovek ni rod ljudski; ne vidim ni ja smisao svoga ivota, ni ti, niti ikoje ljudsko bie. Sve, sve groblje slepo, tamnica! Sav je svet takav bio do Hrista. I zato je svet takav bez Hrista. Gospod je uzeo telo, veli se u svetom Evanelju u Poslanici Jevrejima: da je Gospod uzeo na Sebe telo zato to su ljudi imali telo[4], eda bi uinio ta? Da bi smru Svojom satre dravu smrti, avola[5]. Drava smrti, da, avo, zato je Gospod postao ovek da potisne smrt, da najuri smrt iz ljudskoga bia, iz ovoga sveta, iz due nae, iz tela naeg, iz savesti nae, i svesti nae, da oveka oslobodi leinarstva, da oveka oslobodi smrada grehovnog, smrada smrti. Gospod je, siavi u ovaj svet i postajui ovek, poeo da gradi Dravu Besmrtnosti, Dravu Besmrtnosti - Crkvu. Eto, Crkva i jeste Drava Besmrtnosti. NJu zida Bogoovek, nju zida Gospod Hristos, nju zida Bog u telu. Razarajui dravu smrti, razarajui njene temelje, razarajui grehe, razarajui sve smrti, razarajui sve avole, sve neiste duhove, sve zloduhe, sve

lai, sve obmane, sva zla koje je ovek posejao po zemlji i po svojoj dui i izmislio zajedno u drutvu zagrljeni s avoli. Tako se u ovome svetu bore dve drave, bore dve strane sile: sila smrti greh, i sila Boga Gospod Hristos. ta je greh? Senka, senka! uli ste u dananjem Svetom Evanelju kako se veli da se Bog Gospod Hristos javio u ovome svetu. Ovaj svet zemlja i senka smrti, zemlja i senka smrti[6]. Senka smrti, to je avo. On je prekrio crnim krilima svojim svu nau planetu, i crne i mrana senka pala je na sve nas, da se ovek ne vidi, ljudi se ne vide, rod ljudski se ne vidi; tama i pomrina koju avo kroz grehe lije i razliva po ljudskim biima, po celoj zemlji. I Gospod, javi se u toj tami, u toj tami greha, u toj tamnici smrti. Javi se On Besmrtni, Pobednik smrti, da zida Dravu Besmrtnosti, da zida Svoju Crkvu. On se javio u naem zemaljskom svetu, a ne samo to, nego je poao za ovekom gde god je bio ovek. U paklu iao je, u najdonja mesta, veli se danas u Svetom Evanelju Apostola Pavla, dananjem Apostolu[7]. Siao je u najdonja mesta i onda izveo iz tih najdonjih mesta sve ljude i uzvisio do najviih, iznad svih nebesa. Poao je za ovekom svuda i izveo oveka u najveu slavu. I Sobom, Linou Svojom Boanskom, Gospod Hristos je i osnovao Carstvo Besmrtnosti, osnovao Crkvu, koja je Crkva (hram) tela NJegovog[8], tela NJegovog, venog tela koje je vaskrslo iz mrtvih. Pobedio smrt, pobedio pakao, pobedio avole, i eto osnovano je Carstvo Besmrtnosti, (Carstvo) Crkve Hristove, gde ovek ne umire, gde ovek dobija Boansku Besmrtnost i Boansku Venost. I sve to je Gospod na zemlji radio i uradio, radio je radi toga da izgradi Dravu Besmrtnosti, Crkvu Svoju, Telo Svoje; da sve ljude unese u Sebe, u Svoje Boansko, u Svoje Bogooveansko bie; da svi postanemo organski delovi NJegovog Svetog bia i tako savladamo sve to je smrtno, a to znai: savladamo sve to je greno, sve to je greholjubivo, sve to je avolje i pakleno. Blagovest (koja) sjaji iznad evanelskih Blagovesti! Zato je dao u Crkvi Apostole, Proroke, Evaneliste[9] da Sebi izgradi Dravu Besmrtnosti i da svaki ovek bude sam sila, sam predstavlja Dravu Besmrtnosti, savlaujui svakog avola, pobeujui ga i razarajui telo njegovo. Gospod to je cilj nad ciljevima, to je smisao nad svakim smislom ljudskoga ivota, to je cilj naega postojanja, postojanja svakog oveka i vascelog roda ljudskog! Sve to slui svakome od nas. Poslednje sluge, slue i tebi i meni. Ko? Oni, sjajni i slavni Besmrtnici: Pavle, Petar i Jovan, i bezbroj njih Apostola, Muenika, Svetitelja, Ispovednika, Prepodobnika, bezbroj i bezbroj. Svi ...[10] da sa njima mi mali, bedni, vrimo delo slube[11]. Koje? Kakvo je to delo slube? Crkva! Da mi svim biem uemo u Crkvu Hristovu, a uavi u nju mi dobijamo Gospoda Hrista. ta je Sveto Krtenje? Krtenje je oblaenje u Hrista[12]. Krtenjem se ulazi u Crkvu, Krtenjem se i postaje mala crkva. Svaki od nas krstei se u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha[13], postaje ve ispunjen Svetom Trojicom, i postaje drava besmrtnosti, sila besmrtnosti, mudrost

besmrtnosti. Pobeuje i savlauje svaki greh, svakome od nas daje se svaka Boanska sila da moe pobediti sve to je greh, sve to je smrt, sve to je avo. I mi treba svi da izgradimo tu besmrtnu dravu: svaka naa misao, dobra misao, svaki podvig, svaka vrlina, gle, to su zidari, to su neimari Drave Besmrtnosti, Crkve Hristove u ovome svetu. Svete Tajne i svete vrline, eto glavnih zidara naih koji zidaju Crkvu Hristovu u ovome svetu, kojoj vrata paklena nauditi ne mogu[14]. Sve sile (pakla ne mogu unititi) ...[15] Crkvu Hristovu. Naim Svetim Tajnama: Svetom Prieu, svetoj molitvi, svetom postu, svetoj veri ta mogu uiniti neiste sile, ako ih mi prigrlimo svim srcem, svom duom, svom saveu svojom? Sve je to potrebno svakome od nas, lino svakome od nas: i meni, i mati Justini, i tebi Petre, i tebi Pavle, i Jovane, i Marko; i svakome biu ljudskom potrebno je sve to to je Gospod doneo; potrebno je sve to je on dao Crkvi, potrebna je svaka Sveta Tajna, svaka sveta vrlina. Radi ega? Sveti veliki i nenadmani Apostol objavljuje: Sve to to je Gospod dao Crkvi, i Apostole i Proroke i Uitelje, i Pastire, sve to to mi radimo zidajui Crkvu Hristovu, mi to radimo zbog ega? Da svi dostignemo u jedinstvo vere, jedinstvo vere[16]. Da svi silnom apostolskom verom verujemo u Bogooveka Gospoda Hrista, jedinog Pobeditelja smrti, jedinog glavnog Graditelja, glavnog Neimara, glavnog Inenjera Drave Besmrtnosti. Da osiguramojedinstvo vere i poznamo Sina Boija, NJega Gospoda Hrista. To je znanje iznad svih znanja. To je sila iznad svih sila: "da dostignemo u oveka savrena,oveka savrena u meru rasta visine Hristove"[17]. To je zadnji smisao svakog ljudskog bia, vascelog roda ljudskog. ovek savren: to je ovek koji se uzvisio, ovek Vene Pravde i Istine, ovek Vene Istine Hristove, ovek Venog ivota Hristovog, ovek Venog Evanelja Hristovog. To je savren ovek, pobedilac smrti, pobedilac svakog greha. Znaj, kada se bori sa svojim gresima, ti se bori sa svojim umrtviteljima, ti se bori sa ubicama, ti osigurava sebi besmrtni ivot Veni, ti, ti sve vie postaje besmrtan i vean...[18]

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Par rei nejasno na traci. Prim. prepis. Par rei nejasno na traci. Prim. prepis. Par rei nejasno na traci. Prim. prepis. Jevr. 2,14-17 Jevp. 2,14 Mt. 4,16 Ef. 4,9

8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

Jn. 2,21 Ef 4.11 Par rei nejasno na traci. Prim. prepis. Ef. 4,12 Gal. 3.27 Mt. 28,19 Mt. 16,18 Rei u zagradi dodate po smislu. Prim. uredn. Ef. 4,11-13 Ef. 4,13 Beseda nije do kraja snimljena zbog nedostatka trake. Prim. prepis.

Beseda 1. na Svetoga Savu 1965. godine u manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin. Danas je Sveti Sava. Neka umukne Srpska zemlja, neka govori Nebo. Danas, na dananji dan ime srpsko je najslavnije na nebu od svih 365 dana u godini, jer danas na nebu Serafimi i Herufimi, sve Nebeske Sile klanjaju se najboljem, najsvetijem i najveem Srbinu Svetome Savi, tom Anelu srpskom, tom Herufimu i Serafimu srpskom, tom Anelu roda Srpskoga. Da, nesumnjivo sve Nebeske Sile, sve Nebeske Sile, jer je on prvi uzneo ime srpsko meu Anele i Arhanele, proslavio ga meu njima, poto je ivei anelskim ivotom na zemlji i sam postao Aneo. Danas se svi Sveti Apostoli Hristovi klanjaju prvom Apostolu srpskom, Svetome Savi, koji se revnou u propovedanju Evanelja Hristova izjednaio sa Svetim Apostolima. Kroz njega su nas Srbe upoznali Sveti Apostoli, ti najznamenitiji ljudi na zemlji i na nebu u rodu ljudskome. I meu njih je stao Ravnoapostolni Srbin, Sveti Sava. Danas se svi ovi Sveti Muenici klanjaju na nebu Svetom Prvomueniku srpskom, Svetome Savi. Zar Sveti Sava nije najvei Muenik roda Srpskoga? Ta on evo sedamsto godina pati svaku Srbinovu patnju, mui svaku Srbinovu muku. Da, on je Svemuenik srpski, od dana kada je pobegao u Svetu Goru do dananjeg dana kada se ime Hristovo goni po Srpskoj zemlji. Danas se i sveti Isposnici klanjaju na nebu najveem Isposniku srpskom Svetome Savi, jer je ostavio na zemlji Evanelje skraeno molitvu i post. Kraljevi pobegao iz sveta, pobegao iz raskoi carskoga dvora, otiao u kamenitu Svetu Goru da bos, od sedamnaest godina, bos prerauje sebe postom i molitvom, da preobraava sebe iz kraljevia u Svetitelja, iz velmoe u Podvinika i Hristovog prosjaka. Danas se svi ovi Sveti Oci i Uitelji Crkve klanjaju najveem srpskom Ocu i Uitelja, Svetome Savi. On Duhom Svetim porodi i preporodi rod Srpski, on bezbroj dece duhovne porodi, i Svetitelje i Isposnike i Muenike srpske. Danas se i svi Srpski

Sveti na nebu klanjaju ovome duhovnome ocu i roditelju, poevi od Svetoga Simeona Mirotoivog. NJega, oca po telu, preporodio je i rodio duhovno njegov slavni i sveti sin, Sveti Sava. Svetom Savi klanjaju se sada na nebu i svi Srpski Muenici, svi to poginue za Krst asni i Slobodu zlatni. Na elu sviju njih stoji Sveti Velikomuenik car Lazar. I onda za njim i sa njim sve hiljade i hiljade Srpskih Muenika, do najnovijeg vremena kada padoe 700.000 Srba za svoju veru. NJemu se klanjaju uopte svi preminuli Srbi. NJemu zato? Jer je on dika srpskog imena i srpskog oveka i svih Srba na nebu, dika i ponos. Aneo srpski meu Svetim Anelima, Apostol srpski meu Svetim Apostolima, Muenik srpski meu svima Svetim Muenicima. Danas se, dakle, klanja sva Nebeska Srbija svome osnivau, svome graditelju Svetome Savi. On je poeo da gradi na zemlji Svetu Srbiju i da je izgrauje. NJegovi slavni potomci produili su njegovo delo. Teko onome i onima koji razoravaju Svetu Srbiju: vladike i svetenici, ministri, aci, uenici, ratari, zemljoradnici, trgovci, zanatlije. Teko svakome Srbinu koji razara delo Svetoga Save, jer je teka ruka Svetoga Save; kada bude pala na njega nee ostati ni pepeo od njega. Danas Nebeska Srbija klie i klike od svete i slatke radosti to na elu njenom stoji tako veliki Svetitelj, tako veliki ovek, tako slavna dua i linost pred Gospodom Bogom. Zato se nebo klanja Svetome Savi, zato se nebesa u radosti danas sleu oko njega? ta je on to uinio, u emu je tajna njegova? Tajna njegova je u tome, brao, to je on ispunio Evanelje Gospoda Hrista. Eto cele tajne njegove. On je, ispunjujui zapovesti Hristove, uselio Gospoda Hrista u svoju duu, te je mogao sa apostolom Pavlom rei: "Ja vie ne ivim, u meni ivi Hristos"[1]. I taj Gospod Hristos dela iz njega evo sedam stotina godina, Koji je delovao u njemu otakao se osvetio i posvetio. Nek se upita svaki Srbin, nek se pita svako srpsko dete, svaki srpski mladi, neka pomisli na sedamnaestogodinjeg mladia koji je pobegao sa carskoga dvora oevog, ime je on to osvetio i posvetio sebe? Vrei zapovesti Hristove, tvorei svete evaneljske vrline, ivei verom i hodei verom za Gospodom Hristom; verom i ljubavlju i molitvom i postom i krotou i smirenou i milosrem i svim ostalim svetim vrlinama, jer se pomou tih svetih vrlina ide za Gospodom Hristom kroz ovaj svet ka onome svetu. Tako je Rastko, kraljevi Rastko, preobrazio sebe u Svetoga Savu, preobrazio sebe kroz svete vrline i time Gospoda Hrista doveo u Srpsku zemlju u srpsku duu i proveo preko nje i kroz nju. Gde je Hristos tamo su svete misli, tamo su sveta oseanja, tamo su sveta i velika dela. Zato je Sveti Sava jo na zemlji bio pun tih svetih evaneljskih misli, svetih evaneljskih elja, svetih evaneljskih raspoloenja. Tu je izvor svih njegovih svetih dela, koja je poinio za ivota na zemlji i koja neprestano ini ivei veno na nebu kraj Gospoda Hrista.

Zaista njegova dela blistaju i danas kroz svu tamu nau, srpsku nesrenu tamu. Blistaju kao sunca. "Tako da se svetli videlo vae pred ljudima da vide vaa dela i slave Oca vaega Koji je na nebesima"[2]. Da vide vaa dobra dela i slave Oca vaega koji je na nebesima. Gle, zar e Srbin i jue i danas i sutra i do Stranoga Suda da se probudi i pita sebe: "ta je veliko u srpskome oveku, ta je veliko u Srpskome rodu, ta je veliko u srpskoj istoriji, ta je veliko na nesrenoj Srpskoj zemlji, ta? Samo Sveti Sava, uvek Sveti Sava. Niko ne moe biti veliki osim njega u rodu Srpskome i na Srpskoj zemlji. Oni koji njega danas gone kako mogu smatrati da su veliki, da idu stopama njegovim, da vode Crkvu njegovu putevima njegovim? Ne. Za Svetim Savom se ide samo vrei evaneljske zapovesti; za Svetim Savom se ide samo kada Srbin ispunjuje i vri svete evaneljske vrline, kada ivi verom Hristovom, ljubavlju NJegovom, kada ivi za carski nebeski ivot, za Nebesko Carstvo, kao to je to Evanelje objavio veliki Sveti Knez na Kosovu i privoleo srpsku duu i srpsku istoriju i svu Srpsku zemlju da se opredeli za Carstvo Nebesko. Pogledaj Srbine, pogledaj koja su dobra dela u tvojoj istoriji, dela neprolazna i vena, ne privremena, ne danas jesu i sutra ih nema, ne. Vena dela koja je poinio Sveti Sava, i kojima se mi danas diimo i ivimo. Ko e ih nabrojati, brao, ko? Sva ta dela njegova svetle i blistaju u svima pomrinama nae istorije, u svima tminama, i Srbi zbog tih slavnih dela evo sedamsto godina slave Gospoda Hrista i stoje uz NJega. Nema dobrog dela, venog dobrog dela u istoriji Srpskoga naroda da ne vodi duhovno poreklo od Svetoga Save. Prvo delo Svetoga Save i najglavnije, ta je? On nam je dao Jedinog Istinitog Boga, Gospoda Hrista. To je najvee delo koje je mogao uiniti za Srpski rod: dati rodu Srpskome Istinitog Boga kada oko njega urliu i halau bezbrojni lani bogovi. To je ne samo delo, nego je svedelo. Iz njega izviru iz njega potiu i sva slavna dela nae istorije i naega naroda. Gle, ta su sve svete zadubine nae? Sve one potiu od Svetoga Save: Hilandar, Studenica, ia, Graanica, LJubostinja, Kaleni i sve ostale redom. Nisu li to dela Svetoga Save, dela koja i danas raznose ime Srbinovo po svima kontinentima ovoga sveta? Da, to su dela Svetoga Save, to su dela i njegova lina i njegovih slavnih potomaka, njegove duhovne dece koju je Hristos rodio. Pa i ova sveta zadubina, elije, edo je Svetoga Save. Slavni Nemanji Dragutin stvorio je ovu svetu obitelj. Od Svetoga Save potiu i sve slavne mnogovekovne borbe nae za Krst asni i Slobodu zlatnu. Sve su to dela Svetoga Save. Zato su ga Turci i spalili. On, njegove svete moti u Mileevu, postale su glavni presto nae istorije srpske. Tu je bila Prestonica srpska pod Turcima, Prestonica venog Patrijarha Srpskoga Svetoga Save, venog vladara srpskih dua u svima vremenima. Sa svih strana narod je hrlio u Mileevo da se pokloni velikom Svetitelju, da mu kae svoje muke, da odrida svoja stradanja, da mu ispovedi sve patnje, sve bolesti. I divni Svetitelj, milostiv uvek i

na zemlji i s neba, kroz svete moti svoje inio je bezbrojna udesa: isceljivao, leio, teio, a oko njegovog svetog kivota vojske monaha koji su uvali Srpski narod, Srpsku duu. I onda je dola ohola i strana zapovest da se telo Svetoga Save spali. Spaljeno je, ali veliki i slavni udotvorac i dan-danas ini bezbrojna udesa sa svakom srpskom duom koja mu se obrati; ini udesa i sa nama dananjim Srbima, iako mnogi od nas nisu dostojni toga. Velika je milost njegova, Hristovska evaneljska milost i ljubav, i on ne prestaje da ini udesa. Razgrnite ma koju duu Srba Muenika koji stradae za Krst asni i Slobodu zlatnu, vi ete u njoj nai lik Gospoda Hrista, a iza njega Svetoga Savu. Razgrnite duu Svetog elnika svih tih naih borbi za Krst asni i Slobodu zlatnu, Kneza Lazara. ta je u njoj? Evanelje Svetoga Save. Da, Sveti Car Lazar je duhovno edo Svetoga Save. ta su svi slavni ljudi nae istorije naega naroda? ta su ako ne delo Svetoga Save, duhovno delo Svetoga Save. I Sveti Nemanja i Sveti kralj Stevan Prvovenani, roeni brat Svetoga Save, i Stefan Deanski i Milutin slavni, i Knez Lazar, i Kosovski Muenici, i akon Avakum i bezbroj njih, to su duhovna deca Svetoga Save. Hvala Svetome Savi, on nam je dao sve Svetitelje, sve velikane redom, poev od Svetoga Nemanje. Da nije njega ne bi bilo ni njih ni dela njihovih. Ne bi bilo ni Hilandara ni ie ni Studenice ni Kosova ni Oraja, niti iega velikog i slavnog u naem narodu, u naoj istoriji. Sve svete i pravedne due srpske, od Nemanje, od Svetog Nemanje do dananjeg dana, poreklom su duhovnim od Svetoga Save. Koji je Srbin koji se duhovno preporodio, a da ga Sveti Sava nije u tome rukovodio, vodio na vidljiv i nevidljiv nain, nain znan i neznan? Sve je to dokaz, ega, brao? Sva velika, sva besmrtna dela nae istorije posredno i neposredno vode poreklo od Svetoga Save. Drugo veliko slavno delo Svetoga Save, delo ravno drugome suncu u istoriji naoj, to je svetosavska prosveta, istinska prosveta. Jer Sveti Sava je uvek prvi i uvek najvei Prosvetitelj Srpskoga naroda, i danas najvei Prosvetitelj Srpskoga naroda. Zato? Zato to je najvei Svetitelj. Gospod Hristos je doneo, brao, ovome svetu prosvetu, prosvetu koja daje oveku znanje o onome to je najvanije za oveka u ovom i u svima drugim svetovima, doneo je prosvetu koja objavljuje: ovek je besmrtno i veno bie. ovek je stvoren za besmrtnost i ivot veni, ovek je stvoren ne da bude prolazni crv na zemlji, nego veno bie ne zemlji. Tu je prosvetu doneo Gospod Hristos. A kako se ta prosveta ostvaruje u svetu? Kako se te istine ovaplouju u ovekovu istinu u svekolikom rodu ljudskome, kako? Svetiteljstvom. Samo Svetitelji su istinski Prosvetitelji, jer su biem svojim, svim biem svojim usvojili Hristovu prosvetu, osvetili sebe, osvetili sve svoje misli, sva svoja oseanja, sav svoj ivot, osvetili svu duu, sve srce, sav um, svu volju svoju i tako krenuli za Gospodom Hristom kroz ovaj svet, kroz vreme prelaze u venost. Od Gospoda Hrista je ta nova Blagovest, to novo Sunce: da je samo Svetitelj

pravi Prosvetitelj; da je samo Svetitelj pravi Prosvetitelji; jo jednom: samo Svetitelj pravi Prosvetitelj. Zato je Srpski narod u duboko pobonoj dui svojoj istakao Svetoga Savu kao najveeg svog Prosvetitelja. I danas pravi Srbi su poznati po tome to Svetoga Savu slave kao pravog Prosvetitelja i jedinog istinskog Prosvetitelja roda Srpskog. Kakva mi je to prosveta koja svodi oveka na majmuna? Kakva mi je to prosveta koja svodi oveka na stomak, na jelo i odelo? Kakva mi je to prosveta koja oveku daje bezbrojne bestidne slike po pozoritima, po bioskopima, i onda aci ubijaju iz revolvera svoje nastavnike? Da! Srpski narod, dok je srpski, shvatae da je Sveti Sava najvei Prosvetitelj srpski i da je istinska prosveta Hristova, Hristovo Evanelje. Tu istinu na je narod osetio. Zato je poao za Svetim Savom. Tu istinu na narod je usvojio i uvek ispovedao, pod Turcima ispovedao, istinu da je Svetitelj istinski Prosvetitelj. Jer Svetitelj svetli Boanskom svtlou i osvetljuje sve puteve oveku kroz ovaj svet ka onome svetu. Osvetljuje put smrti, put ivota, osvetljuje put greha i put vrline, osvetljuje Svetitelj put avola kroz ovaj svet i put Boga kroz ovaj svet. Srbin kad ide za Svetim Savom, tano moete znati iza koga ide. Ide za Bogom ili za avolom, za grehom ili za vrlinom, za smru i za besmrtnou. Istinska prosveta pretvara rav.og oveka u dobrog, grenog u pravednog, pravednog u svetog, pretvara smrtnog oveka u besmrtnog. Na koji nain? Pomou vere, pomou svetih vrlina, pomou pokajanja, pomou evaneljske ljubavi, molitve, posta, smirenosti, krotosti, trpljenja, svih ostalih velikih svetih vrlina novozavetnih i velikih svetih dela. Svaka od ovih evaneljskih vrlina, ui Sveti Sava,prerauje oveka iz grenog u pravednog, preobraava starog oveka u novog, smrtnog oveka pretvara u besmrtnog. Zato je istinski prosveen onaj ovek ui Sveti Sava onaj ovek koji je pravedan i dobar i istinoljubiv i bratoljubiv i svet i plemenit. A sve je to ako je Hristoljubiv, od ljubavi prema Hristu u ovome svetu. Zbog svega toga, brao, Sveti Sava je na ideal, ideal svakog pravog Srbina, ideal nae dece i nae omladine. Ko srpsku omladinu poveo ka nebu, ko reio problem venog ivota, ko? Kraljevi Rastko, kraljevi Rastko, monah Sava. Zato je on istinski i veni ideal prave srpske omladine. I danas i do kraja srpske isto rije, on je zaista ideal svakog deteta. Zar ima divnijeg i ljupkijeg deteta od maloga Rastka? Gle, a mladi Rastko begunac na Svetu Goru, prvi uskok nebeski, uskok ne zemlji Srpskoj, ta je on ako ne ideal za mladie dok su srpskim duhom napojeni. On je ideal svakog Srbina, i mladog i starog. Jer, recite: zar ima boljeg i pravednijeg i mudrijeg i savrenijeg Srbina od njega? Ako je Srbin pravedan, nije pravedniji od Svetoga Save. Ako je Srbin mudriji, nije mudriji od Svetoga Save. Ako je Srbin dobar, nije bolji od Svetoga Save. Ako je svet, nije svetiji od Svetoga Save. Ako je hrabar, nije hrabriji od Svetoga Save. Ako je poboan, nije poboniji od Svetoga Save. Ako je besmrtan, nije besmrtniji od Svetoga Save.

Brao moja i sestre i deco, nema istinskog dobra u istoriji Srpskoga roda a da nije Svetoga Save. Nema istinske pravde u istoriji Srpskoga naroda a da nije Svetoga Save. Nema istinske slobode a da nije od Svetoga Save. Nema istinske slobode u istoriji Srpskoga naroda a da nije od Svetoga Save. Nema, nema i po trei put nema nieg istinski velikog, nieg istinski besmrtnog, nieg istinski uzvienog, nieg istinski slavnog, nieg istinski veitog u istoriji srpskoga naroda a da nije Svetoga Save. Zato: Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi, srpske crkve i kole Svetiteljskoj glavi. Amin.

NAPOMENE:
Gal. 2,20 Mt. 5,16

Beseda 2. na Svetoga Savu 1966. godine u manastiru elije sadraj 1. Danas je Sveti Sava, ali danas je srpski Veliki Petak. Danas je Sveti Sava, trebalo bi da bude najvei praznik posle Uskrsa, a danas je srpski Veliki Petak. Danas je Sveti Sava, trebalo bi da bude praznik najvei posle Boia, ali ovo je danas srpski Veliki Petak. Gle, kako je tuna zemlja Srbija, kako je mrak popao zemlju Srbiju. Kakva tmina! Kakva pomrina! Gde su Srbi? Mnogo je bivih Srba, a pravih Srba, avaj, kako malo! 2. Hajde da uinimo jedan kratak hadiluk po zemlji Srpskoj, hajde da vidimo kako se praznuje Sveti Sava po zemlji Srpskoj. Hajdemo do Beograda, stare srpske

prestonice. U Beogradu, ta je? Sve radnje otvorene, sva nadletva rade. LJudi, ta je to? Evo odgovora: Na Terazijama Sveti Sava raspet na krstu, na Terazijama beogradskim, na glavnom trgu, na glavnoj raskrsnici, na glavnom putu i putevima raskra Evrope, Azije i Afrike, eto Srbi podigli krst i raspeli na njemu Svetoga Savu. A on tuan i pun ljubavi za nesreno potomstvo svoje, vapije sa krsta: Gospode, oprosti im, jer ne znaju ta rade. 3. Hajdemo malo dalje, hajdemo do Univerziteta. ta je to? Prazan, nigde nikoga nema, nigde nikoga na Svetoga Savu na Univerzitetu. Omladina! Ko? Ko je vodi? Nema Svetoga Save na Univerzitetu, nema duha njegovog, nema Hrista njegovog. A koga ima, ako Hrista Boga nema, ako Svetog Save nema? Krst pred Univerzitetom i na njemu raspet Sveti Sava, i bruji njegov tuan i setan glas, njegov glas koji se uje od zemlje do neba: Gospode, oprosti im, jer ne znaju ta rade! 4. Hajde dalje po nesrenom Beogradu i tunom hadiluku naem, hajdemo do Patrijarije. Gle, i pred Patrijarijom krst, gle i na krstu raspet Sveti Sava! ta je to? Otkuda to? Od raskola! Sveti Sava raspet jaue i plae pred Patrijarijom i vapije sa krsta: Gospode, oprosti im jer na znaju ta rade! 5. Takav je mrak, takvi krstovi po Beogradu. A Sveti Sava gde se u Beogradu slavi? Po crkvicama, po crkvama kao po zbegovima, tamo deica, tamo njihovi roditelji, eto oni slave Svetoga Savu, a hram Svetoga Save koji je poeo da se zida pre toliko decenija pretvoren u garau! I pred tim hramom krst i Sveti Sava plae nad kukavnim Srpstvom i vapije: Gospode oprosti im, jer ne znaju ta rade! 6. Hajdemo dalje, napustimo mrani i sramni Beograd. Hajdemo u umadiju, hajdemo u naa umadijska sela. Danas je Sveti Sava. kole treba da bruje od pesme Svetome Savi, a tamo u svakom selu kola zatvorena, nigde aka u njoj, nigde uenika, niko ne slavi Svetoga Savu. kola ustala protiv Svetoga Save. Pred svakom kolom u svakom selu umadijskom, bilo to u LJigu, u Milanovcu, u Petrovcu, Jagnjilovcu... Pred svakom kolom krst, i na krstu raspet Sveti Sava, a njegova bolna i tuna usta ponavljaju neprekidno: Gospode, oprosti im, jer ne znaju ta rade! 7. Hajdemo dalje po varoima srpskim, po varoima Srpske zemlje. ta je to? Kragujevac, Ni, Leskovac, Vranje, Novi Sad, Sarajevo, Banja Luka, Cetinje, Niki, ta je to? to je toliko krstova pred tolikim zdanjima, pred crkvama, pred kolama? I na svima tim krstovima Sveti Sava vapije Gospodu: Gospode, oprosti im, jer ne znaju ta rade! Ne znaju, Gospode. Ostavie Tebe, jedini smisao svih svetova, ostavie Tebe Koji nam daje Veni ivot, ostavie Tebe Koji nam daje Venu Pravdu, i tvoji potomci pooe, za kim? Za ljudima bez Boga! 8. A ta ovek moe uiniti bez Boga u ovome svetu? Moe li, travo, da poraste bez Boga? Moe li penicu svoju, kukuruz svoj, da odneguje bez Boga? Moe

li tele da odgaji bez Boga? Moe li vrabac nad kuom da prhne bez Boga? Moe li sunce da se nosi nad zemljom bez Boga? A eto, poludeo je evropski ovek, poludela evropska nauka, poludeli evropski mudraci, hoe svet da urede bez Boga. I eto, uredili ga! Vidimo kako ureuju. Krv, ratovi, nesree, bune, pobune. Nigde mira, nigde spokojstva, sve tri, za kim, za im? - za, avaj, propadljivim samouivanjima, strastima i slastima ovoga sveta. 9. Hajdemo, hajdemo irom Srpske zemlje. Tamo, daleko u sumaglici, stoji Crna Gora. Srpska Crna Gora! A u njoj skoro sve crkve zatvorene, pretvorene u magacine. Zatvorene i sluba se Boja ne slui. I pred svakom crkvom, ne jedan krst, nego stotine krstova, i na svima njima Sveti Sava raspet! O Gospode, oprosti nam jer, zbilja, ne znamo ta radimo! 10. Hajde dalje, srpski ovee, Srbine, ako si ostao Srbin do dananjega dana, ako se nisi odrekao, ako nisi bivi Srbin, hajdemo dalje. Gle, pogledaj onaj manastir. Tamo, tamo se uje koncert, taj manastir je pretvoren u muzej, tamo danas na dan Svetoga Save nema slube! Pred manastirom ogroman krst i na krstu raspet Sveti Sava, tuan i setan. Monatvo mu je dalo sve, monatvo ga je uinilo Svetiteljem, monatvo ga je uinilo Prosvetiteljem. Sveta Gora i sveti monasi vaspitali su Svetoga Savu i dali mu sva bogatstva neba. Dali mu Venu Istinu, Venu Pravdu, dali mu Veni ivot, i on ga dao srpskom rodu. Dao i Venu Istinu, i Venu Pravdu, dao Istinskog Boga i Gospoda Hrista. To monatvo, eto, manastir pretvorilo u muzej. I ta ja da radim, Gospode, pred Tobom, sem da vapijem: Gospode, oprosti im, jer ne znaju ta rade! 11. Tamo po srpskim umama, po dolinama, gudurama, srpski manastiri. Zidali ih sveti carevi i kraljevi, zidali ih sveti Srbi, ostavili nama, a manastiri skoro opusteli. Srbi nee u monahe, Srbi krenuli za Evropom, za kulturom, za modom. ene tre za pariskom modom, i po varoi i po selima. Mladii, omladina, Srbi zreli, roditelji, inovnici, slubenici, sve to se dalo na uivanje. Bioskopi pre svega, i pozorita iznad svega. 12. A monatvo, sveto monatvo, koje je dralo Srpski narod kroz vekove i vekove i dalo sve to je najvee, jer nita vee nema Srpski narod od svetih monaha, Svetog Save, Svetog Petra Cetinjskog, Svetog Nikolaja Ohridskog. Monah i Vladika, to je najvee u srpskome rodu, najvei uitelji, najvei prosvetitelji. A Srbi sada naputaju taj svetosavski put, napustili monaki put. Prazni manastiri srpski, po jedan ili dva monaha? A vi aljete decu svoju po kolama, po univerzitetima. Dobro je i to ponekad. Ali, pomisli na duu svoju i na duu njihovu. Ko e uvati duu Srpskoga naroda? Svima do uivanja i uivanja stalo. A put manastirski, put Svetoga Save kroz Venu Istinu vodi u ivot Veni. Srbi, na ta ste sveli svoju istoriju i sebe? Tako, ostavivi taj svetosavski put, put

manastirski, put monaki, Srbi krenuli za kulturom, za civilizacijom evropskom, za modom evropskom. O leevi srpski! 13. ta vam daje ta kultura i civilizacija? ta, osim lai? ta, osim lanog zadovoljstva? ta, osim lanih uivanja? ta vam daju palate i fabrike? ta vam daju avioni? Pogledajte due svoje. Gde su vam due? A dua je vanija od svega; ne od tvoga imanja samo, od tvoje stoke, ne samo od tvoje dece, nego, nego, o, dua je vanija od svih svetova. To je veno u tebi, ovee. To je ono to ne umire. To je ono to grob ne moe da uhvati. I ti duom svojoj moe iz ovoga sveta u onaj svet. ta e raditi u momentu smrti? 14. Pie o jednom dogaaju jedan Sveti Otac: Bila dva druga. Jedan od mladosti svoje reio da se odrekne sveta i uivanja svetskih i da postane monah. A drugi, njegov drug od mladosti, poeo da ismeva Evanelje Gospoda Hrista i veru. I zaista, ovaj prvi se zamonai i postade monah. Onaj drugi ode svojim putem, ruei sve to je Hristovo, to je evanelsko. Desi se da taj mladi umre pre monaha, i ovaj njegov drug monah, tuan i setan to mu je drug takve due otiao na onaj svet, stade se moliti Bogu da mu pokae gde je dua njegovog druga u onome svetu, ta je sa njom. - Eto, on nije verovao u Tebe, Gospode, on je Tvoje Evanelje odbacivao, veri se Tvojoj rugao, ta je s njim? Nekoliko dana molio se monah od sveg srca plaui i molei Gospoda da mu otkrije tu tajnu. Jednoga dana tajna mu bi otkrivena. NJegov drug doe, javi mu se. A on monah, odmah ga upita: Molim te, reci mi kako ti je gore? Kako se osea? - O, to li hoe da sazna? Meni, meni je vrlo teko i preteko. - Pa dobro, u emu je tvoja tekoa, ta ti je teko? - To se ne moe opisati - odgovara mladi. - A to? - Zato to moje patnje, moje muke, prevazilaze sve to ljudske rei mogu opisati. Ali kada ve hoe ja u ti pokazati samo jedan deli moje patnje. Tada on podie kraj od svoje haljine i pokaza mu nogu. I monah ugleda ogromnog crva koji nagriza nogu. I udari straan smrad, uasan smrad, tako da monah skoi, polete da izae iz kelije, otvori vrata, izlete iz kelije i pobee ak van manastira. NJegovog druga nestade, a smrad se razli po celome manastiru i to takav smrad, da su monasi morali da napuste manastir i da trae utoite daleko na drugom mestu. A ovaj monah koji se molio da mu se javi taj drug, celog ivota nije mogao da spere sa ruke svoje smrad koji je naiao na tu ruku od prisustva tog nesrenog mladia. 15. Takva je sudbina dua koje nee Hrista u ovome svetu. Takva je sudbina oveka koji hoe bez Hrista da ivi u ovome svetu. Takva je sudbina i vama, nesreni Srbi, koji ste se odrekli Svetoga Save, koji ste se odrekli Gospoda Hrista, odrekli se svoga ivota. ta te eka u onome ivotu ako dua tvoja u ovome svetu ne stekne Hrista i ne ispuni sebe boanskim mirisom, svetim vrlinama, svetim ivotom, svetim zapovestima Hristovim? ta e biti od tvoje due, ta e se u njoj

nakupiti? Smrad! Smrad! Smrad! - od koga se neete moi spasti nikada, i trajae vene muke. 16. Ti si ovek, ti si Srbin, ti si uo za Gospoda Hrista! ta se zbiva sa srpskim ovekom danas? Sve to je Boije, manje-vie, opustelo je u Srpskoj zemlji. Opusteli manastiri i pred svakim manastirom, skoro, raspet Sveti Sava. I on tuan i jadan gledajui svoje potomke, svoju nesrenu pastvu, kako propada u gresima, strastima i slastima i u lanim kulturama i civilizacijama, jaue sa krsta: Gospode, oprosti im, jer ne znaju ta rade! 17. Da, tuna je sudbina Svetoga Save, najveeg i najsvetijeg Srbina, najveeg i najproslavljenijeg Srbina u svima svetovima, sem na zemlji Srpskoj sada. 18. A danas, danas na nebu je srpski Uskrs. Danas sva nebesa, Sveti Apostoli, Sveti Proroci, Muenici, Ispovednici slave Svetoga Savu. Danas sam Gospod grli Svetoga Savu, najveeg i najsvetijeg Srbina, najljupkije i najmilije srpsko dete Rastka! A on klei i plae. Plae nad nesrenim srpskim rodom, plae nad zemaljskom Srbijom. Sva Nebeska Srbija slavi Svetitelja Savu, a vi nesreni Srbi sve ste njegovo zaboravili na zemlji. 19. Ti zemaljska Srbijo, kuda ide? ta je tvoj kraj? ta, ako ne propast, pogibija? Propast, pogibija srpskih dua, pokolj srpskih dua! Eto, to je Srpska zemlja. A to je svaki Srbin dobrovoljno dao, dobrovoljno ubijao svoju duu. Majka koja slua dete kako psuje, otac koji psuje, ta rade? Ubijaju duu u detetu svom, i duu svoju ubijaju i spremaju pakao i sebi i deci svojoj. O, svaka kraa, svaki greh, sve je to ubica koji juri na tebe. Svaka runa re, svaka runa pomisao, svako ravo delo, sve su to sile demonske koje te gaaju da te ustrele, da ti duu ubiju. 20. Puna je Srpska zemlja leeva duhovnih. Dua do due, oh, le do lea! To su manje vie dananji Srbi. Sve to je Boje, manje-vie, zaboravilo se. A sve to bi dalo zadovoljstvo ovoga sveta, uivanja ovoga sveta, eto za tim tre dananji Srbi, i gube duu svoju i gube ono to je veno. Ali u onome svetu videe svaki ta je zaradio. 21. Sveti Sava raspet na bezbroj krstova po Srpskoj zemlji! Sveti Sava raspet na svima krstovima koji ograuju Srpsku zemlju. Sa svih tih krstova, on, on najvei Muenik srpski, vapije pred Gospodom: Gospode, oprosti im, jer ne znaju ta rade! 22. O Sveti Oe Savo, oprosti i pomozi! Oprosti i pomozi, oprosti i pomozi nama duhovnim mrtvacima po zemlji srpskoj. Vaskrsni nas iz mrtvih, vaskrsni due nae iz mrtvih. Vaskrsni ih pokajanjem, vaskrsni ih verom u Gospoda Hrista. Vaskrsni ih naim novim ivotom po Evanelju. 23. Ti nas pokaj, ti nas privedi Gospodu Hristu, inae srpska zemlja pretvara se u ogromno groblje, le do lea, mrtvac do mrtvaca. I avaj, ako ne vaskrsne ka Hristu, uskoro e se pretvoriti Srpska zemlja u ogromno groblje srpskih dua.

Groblje dua koje su izvrile samoubistva i ubistva, prezrevi Gospoda Hrista, odbacivi Jedinog Istinitog Boga i Jedinog Istinitog Davaoca venoga ivota i besmrtnoga, i jedinog Imaoca i Davaoca Vene Istine i Pravde. 24. O Sveti Oe Savo, vaskrsni nas iz mrtvih. Vaskrsni nas na veru u Gospoda Hrista. Da nita na ovom svetu ne cenimo kao NJega i da nikoga ne ljubimo vie od NJega. Jer, eto, On nam kroz Sebe dade sva nebeska blaga i Carstvo Nebesko. Daj nam sile i moi da i mi isto tako usvojimo veru u NJega, ljubav k NJemu, molitvu k NJemu. 25. Sveti Oe Savo, oprosti i pomozi! I moli Gospoda Hrista da sve nas, srpske mrtvace, mrtvace duom, vaskrsne iz svih smrti ka NJemu, ka Nebeskoj Pravdi ka Venom ivotu kroz sve vekove. Amin.

Beseda 3. na Svetoga Savu 1967. godine u manastiru elije sadraj Ko je to bogatio najveim bogatstvom Srpski narod? Da li carevi nai, da li kraljevi, da li vladari dananji, jueranji, sutranji? Ne. Srpski narod je bio prosjak i ostao bi prosjak da ga Sveti Sava nije obogatio nepropadljivim bogatstvom. On je prezreo bogatstvo ovoga sveta, carski presto, blagajne carstva srpskoga, lepote ovoga sveta, i pobegao. Osetio da sve je to prah i pepeo! Mlada dua njegova u sedamnaestoj godini osetila ta je najvanije za oveka u svetu. I on jednoga dana sa monasima svetogorskim pobegne, napusti dom carski, dravu, zemlju i ode - na ta? Na sirotovanje, na glad, na e u ime Hrista, na sirotovanje evanelsko. I tamo, u Svetoj Gori, kraljevi bosonog, godinama i godinama po otrom stenju svetogorskom on se podvizava; on pohodi obitelji, poseuje mudrace i svetitelje, ui se od svakoga od njih. Skupljao bogatstvo dui svojoj i naao ono zrno dragocenog Bisera, o kom se govori u Svetom Evanelju[1], tako dragoceno da kada ga ovek pronae ide i proda sve to ima da kupi to zrno. To nepropadljivo bogatstvo roda ljudskog: oveka svakog oveka, naroda - svakog naroda, porodice - svake porodice; kad je NJega (Hrista) pronaao, on je pronaao - ta? Venu Istinu, Venu Pravdu, Venu LJubav, Veni ivot. Eto, to je bogatstvo koje je Sveti Sava doneo Srpskome rodu. To je bogatstvo koje mu niko nije mogao dati bez Gospoda Hrista. I sve to On kao Istiniti Bog donosi oveku i rodu ljudskom vredi kao nepropadljivo. Sveti Sava sav svoj ivot, kome je posvetio? Gospodu Hristu! Od due svoje, od srca svog nainio je veni oltar NJemu, Gospodu Isusu Hristu. Danonono sluio je

NJemu, za njega u ovome svetu nita nije postojalo osim NJega. Razume se, ovaj svet je postojao za njega samo kroz Hrista! Kad je gledao ljude, on ih je gledao kroz Hrista, to znai: gledao ih je kroz Veni ivot, kroz Venu Pravdu, kroz Venu Istinu. U svakom oveku gledao je venog brata i sabrata. Danas, ovde na zemlji mi smo braa smrtna, ali u Hristu Isusu Gospodu, u veri NJegovoj svetoj, mi smo vena sabraa. Poinjemo ivot ovde na zemlji, produavamo ga uvek na Nebu. Mi koji smo danas ovde na zemlji, produavamo ga uvek na Nebu! Mi koji smo danas ovde, biemo sutra na Nebu, i vi, vena sabraa moja, jednoga dana moete se obresti na Liturgiji Svetoga Save na onome svetu! Dan kada je Gospod Hristos ujedinio zemaljski i nebeski svet, i tu provaliju izmeu zemaljskog i nebeskog sveta nad Srpskom zemljom, nad Srpskim narodom, tu provaliju premostio je on veliki Sveti Sava. Monah, svetogorac, isposnik, a zatim Arhijerej srpski, Vladika i Patrijarh, veni Patrijarh Srpske Crkve, Sveti Sava, on, on je pronaao najvee vrednosti ovoga sveta. Gospod Hristos je sve to on donosi! I te najvee vrednosti, to najvee blago, on je doneo i razdao Srpskome rodu. Gle, ta je ovek bez Hrista? Gomila pepela, gomila blata! ta je ovek bez Venoga ivota? Opet gomila blata! ta je ovek bez Vene Pravde Hristove, bez Vene LJubavi Hristove? Opet blato, i samo blato, i blato, i blato. A Gospod Hristos oveku daje Veni ivot, daje Venu Pravdu, daje Venu LJubav, daje Venu Istinu. Sve to, to je neprolazno Blago. Sve to oveka ini venim. Sve to oveka ini iteljem Neba i zemlje, venim iteljem Neba, a najpre iteljem zemlje. Sveti Sava eleo je i hteo - ta? Jedno, brao: da Gospod Hristos caruje u svakoj srpskoj dui, da Gospod Hristos caruje u svakoj srpskoj porodici, da Gospod Hristos caruje u koli, u prosveti, u zemljoradnji, u svakom poslu srpskom i ljudskom. On hoe da Srpskome rodu da duu, da u srpsko telo udahne duu ivu, da u srpsku dravu udahne duu, da Gospod Hristos bude sve i sva za svako ljudsko bie, za svako ljudsko drutvo. On je onda poao Srpskom zemljom, ceo ivot posvetio NJemu (Hristu): da stvori Svetu Srbiju - Svetu Srbiju pomou Crkve i svete kole; ne kole obine, nego svete kole. Sveti Sava je hteo i eleo i stvarao Svetu Srbiju. On je najpre hteo i stvarao je svetu srpsku porodicu, stvarao je svetog srpskog oveka. Jer kola bez Hrista, ta daje? Daje maskirano divljatvo, ueno divljatvo, ueno nepotenje! Sveta kola daje - ta? Daje Venu Istinu, Venu Pravdu i koluje oveka za Veni ivot. To je prava kola. Sveti Sava je stvarao svetu porodicu. ta je porodica bez Hrista? Mrak i pomraina. ta je drava bez Hrista, ta? Tiranija i nasilje. Sveti Sava je utemeljio nemanjiku Srbiju, Srbiju koja je pretvorena u bezbroj hramova i svetih kola. Svuda se slavio Gospod Hristos. Pie u itiju Svetoga Save da u vreme kada je on vladao srpskim duama, sa svojim svetim bratom kraljem Stefanom Prvovenanim, svima Srbina, svima ljudima na zemlji Srpskoj, i velmoama, i obinim

graanima, i seljacima, i uiteljima: svima bee jedan zakon, veli se, Evanelske vrline, svete Evanelske vrline. To bee obavezan zakon: i za kralja, i za poslednjeg sebra, i za cara, i za seljaka, za uenjaka i za prostaka. Zakon svima bee, ta? Evanelje Gospoda Hrista! To je vrhovni Ustav u nemanjikoj Svetoj Srbiji. Taj vrhovni zakon, ustav i glavni zakon - Evanelje Gospoda Hrista, to je odlikovalo tu Svetu Srbiju. Dotle, Srbija kao drava bila je le, a on je, on je taj le oivotvorio, dao mu Veni ivot, nepropadljivi ivot, on silom Evanelja Gospoda Hrista i velikom ogromnom verom svojom i svetim ivotom svojim. Da, on najvei Svetitelj roda Srpskog, stvorio je Svetu Srbiju. Tako je bilo do Kosova, i posle Kosova neko vreme, a onda nastaje mrak nad Srpskom zemljom. Tiranija stranog cara, tiranija Agarjana, mrak i pomrina. Ali Sveta Srbija je ostala. Ostala je, vaskrsla iz mrtvih, i onda - onda nastaje ruenje Svete Srbije. U slobodnoj Srbiji nastaje kroz bezbone uenjake, kroz bezbone kolovane ljude, od pre sto godina sistematsko i plansko potkopavanje Svete Srbije. Rue je bezboni Srbi, kolovani bezboni Srbi, rue je zvani i nezvani, rue je, avaj!, ponekad, i crkveni ljudi, ljudi u mantijama. Da, Svetu Srbiju danas rue mnoge mantije! Svetu Srbiju danas rue mnogi jadni i kukavni Srbi koji se odriu vere svetosavske! Radi ega? Radi blata! Danas, danas je prognan Sveti Sava iz kole. kola vie nije sveta kola. ta je to? ta se zbiva u rodu Srpskome? ta je to danas vaspitanje srpske dece? Deca bez Hrista, Srbin bez Hrista? Avaj, pa to je neznabotvo! Vraamo se u doba pre Svetoga Save, u doba neznaboako, u doba idolopokloniko, kada smo potovali i klanjali se kamenju, makama, divljim zverovima, kipovima. Da, to je kola, to je prosveta koja pomrauje, kola koja pomrainom zavija i pomrainom ispunjuje due ljudske. A Crkva? Crkva ima dunost da brani svetu kolu, da brani Svetu Crkvu, da brani Svetu Srbiju. Da, danas svi Srbi polau ispit, veni ispit. I ti i ja polaemo ispit, ispit svetosavski! Pita tebe i mene Sveti Sava: ta je vera za tebe, ta je Hristos za tebe? Ako On nije za tebe Bog, ako On za tebe nije Vena Istina, Vena Pravda, Veni ivot, ako NJegovo Sveto Evanelje nije za tebe Vrhovni Zakon i Ustav - ti, ti nisi moj, ti nisi Srbin, ti si odrod, ti nema srpsku duu! Pazi kako e ti kao roditelj svetosavske porodice da se poredi sa Svetim Savom! A ti kao roditelj, duan si da po zavetu i amanetu Svetoga Save, od svoje porodice stvori svetu porodicu, i da kao roditelj ivi svetim evanelskim ivotom, da bi decu koju si naraao vodio venome ivotu. Da ne bi pretvarali njih u glinu i u le. Sveta porodica - to je mala Sveta Srbija! Svaka porodica mala Srbija! Ako se izgubi sveta porodica, o, izgubljena je Sveta Srbija. Mi, dananji Srbi, mi emo biti najmranija i najtamnija srpska lica na nebu i u nebeskom svetu, ako produimo ovako kako smo poeli, ako odbacimo svetosavski put. Gle, carski sin je pronaao put molitve i posta, kao jedini put kojim se oiuje dua ovekova, oiuje od svakog zla. A sadanji Srbi odbacuju i molitvu i post, odbacuju i jedno i drugo; i uletee u pomrainu, u mrak, u tamu. Carski sin je celog ivota postio. Vai i za tebe i za mene pravilo: da je molitva i post jedini put[2], jedini put da mi

oistimo sebe od svakoga greha, od svake strasti, od svake tame, i da prosvetimo sebe svetlou Gospoda Hrista, i da isteramo iz sebe sve to je neisto i prljavo. To je njegov put, to je njegova pedagogika, to je vaspitanje koje je on ostavio Srpskome rodu svetosavsko vaspitanje, svetosavsko kolovanje. Naui se prvo molitvi i postu, da time oiuje sebe i duu svoju, kao to je Sveti Sava oistio sebe time, samo time, ne neim drugim. A danas, danas mi Srbi, avaj! pogazili smo Sveto Evanelje, pogazili smo ga svojim svakodnevnim ivotom, odriemo se Gospoda Hrista i Svetoga Save. O, koliko psovki samo lije iz srpskih usta za jedan dan u Svetoj Srbiji Svetoga Save! Avaj, koliko grehova, koliko gadova, koliko ludih pomisli, runih dela! Sve to, sve to, eto, razara Svetu Srbiju Svetoga Save. Pazi da nisi ti jedan od tih koji razara Svetu Srbiju, koji razara, koji rui, rui to jedino to je veno u rodu Srpskome. Gle, danas, danas je veni Patrijarh Sveti Sava proteran iz srpske kole! Danas, danas je veni Patrijarh Srpske Crkve proteran iz mnogih gradova Srpske zemlje. Danas, danas gle - ta je to? To je da mi Srbi danas raspinjemo Svetoga Savu. Proe pored Crkve pa nee da se prekrsti, jer te gleda ne znam ko? Ti ve raspinje Svetog Savu! On gorko plae nad tobom! Ti si pozvan danas, i pitaju te da napie da si Srbin Pravoslavne vere - a ti, a ti, ne sme to da napie. ta je to? Pa ti si do neba postavio krst i raspeo na njemu Svetoga Savu! Do neba! Tako mi dananji Srbi Svetu Srbiju ruimo, ali time ruimo sebe, time ruimo svoj Veni ivot, time ruimo svoje Carstvo Nebesko. Time ruimo nebeske palate, nebeske palate koje nam je Sveti Sava sa svima svojim svetim potomcima ozidao, ozidao, kao to je Hilandar sazidao, i bezbroj zadubina na zemlji Srpskoj. Tako i nebeske palate! Avaj, te nebeske palate i mi sa zemlje ruimo, ruimo ivei nejevanelski i protiv Evanelja, i izdajui Gospoda Hrista, izdajui Svetoga Savu. Danas se u najveim i najviim kolama ne pominje Sveti Sava! Danas se vre obino predavanja o kolima, o volovima, o krompirima, ali o Svetome Savi - ni rei! ta je to? ta se desilo sa Srpskom zemljom, sa prestonicom, pravoslavnim Beogradom? ta se deava sa srpskim gradovima i srpskim selima? Ko to ima prava da huli na Svetoga Savu, da goni Svetoga Savu iz Srpske zemlje? Ko, ko, ko? Gde su Patrijarsi srpski, gde su srpski profesori ako ih ima, gde su svetenici srpski, monasi srpski? Svaki neka raspne sebe za Hrista, po sto puta sebe, a ne Svetoga Savu! Mi, bedni potomci i izrodi, hoemo da svu Svetu Srbiju sruimo na sebe, da pod ruevinama njenim izdahne i poslednji dah, evanelski dah srpske due! Brao moja, danas, ako ikada danas je vreme pokajanja za srpskoga oveka, za svakog Srbina - vreme plaa, vreme posta! Brani svoju duu, brani njenu venost, brani njenu Venu Istinu, brani njenu Venu Pravdu, jer sebe time brani, Srbine brate. Da, nama dananjim Srbima potreban je samo jedan podvig: pokajanje, molitva, post, da obnovimo u sebi svetosavskog oveka, da sebe kao ivu ciglu uzidamo u Svetu Srbiju.

Nae je da sav ivot na bude ivot po Svetom Evanelju, eda bismo bili pod monom rukom Svetoga Save, eda Sveti Sava ne bi se odrekao nas, nego nas primio kao palu decu svoju, i kao takve naveo da se pokajemo. A ne pokajemo li se, produimo li i dalje ruiti Svetu Srbiju i sve to je svetosavsko, mi, mi emo imati najstranije srpske nedae u ovome svetu, udovita, od kojih e se odvraati svako srpsko lice i svaka sveta srpska dua u onome svetu. Sveti Savo, tim poslom prosveti svetu Srpsku zemlju, tim Bogom prosveti srpsku duu, tim Gospodom Hristom prosveti srpskog oveka. Vaskrsni nas iz smrti, vaskrsni nas iz svih grobova naih, grobova koji mi sami kopamo sebi i u koje sahranjujemo sebe. Vaskrsni nas iz mrtvih kao to si brata vaskrsao iz mrtvih! Gle, zaudara Srpska zemlja od leeva, duhovnih leeva, od leeva srpskih dua! Sveti Savo, vaskrsni nas iz mrtvih, oivi u nama evanelsku veru, zapali u nama sunca neugasiva, sunca svetosavska, sunca Svetog Prvomuenika Srpskog sa imenom Prvomuenika Stefana, akona Avakuma! Zapali buktinje svih onih koji dadoe ivote svoje za Krst asni i Slobodu zlatnu! Sve nas razbudi iz smrti, sve nas razbudi iz grobova naih, eda bismo i mi, dananji Srbi, vaskrsnuvi iz mrtvih vaskrsli iz smrada bezbonosti i nepotenja. Da bismo sluili udesnom Gospodu Hristu, Koga si nam ti dao, Sveti oe Savo! Ti Ga uvaj u duama naim. NJime, NJime oivljuj i ukrauj Srpsku zemlju, od sada do veka! Amin!

NAPOMENE:
1.Mt. 13, 45-46 2.Mt. 17,21

Beseda 4. na Svetoga Savu

1968. godine u manastiru elije sadraj Zaista je samo jedan besmrtni vladar zemaljske Srbije. Zaista samo je jedan zemaljski car srpski besmrtan , Sveti Sava. Bilo je careva i kraljeva, velmoa i kne'zova i despota na Srpskoj zemlji, i sve to je prolo; a slava, sunce slave u svima nama, kroz sve njih - carovao je on, Sveti Sava. Niko nije mogao krunu s njegovog ela skinuti, niko nije mogao njegovu vlast uzeti. Sedamsto godina on caruje u zemaljskoj i nebeskoj Srbiji nad svima istinskim srpskim duama. Od njega imamo sva bogatstva neprolazna; sve ime se danas hvalimo mi bezbonici, to je od Svetoga Save. Po celome svetu nosimo ikone iz naih velikih i svetih zadubina, time se hvalimo, jer to je jedino ime se moemo hvaliti. Sve je drugo prah i pepeo. ta je sve drugo? Gde su palate careva i kraljeva? Nigde ni traga, ni kamena na kamenu. I zadubine svete: Studenica, Hilendar, elije male, Kaleni, ia i bezbroj velikih zadubina, to je do danas ostalo... slave Gospoda Hrista. Sve to delo je i dar Svetoga Save. NJega lino i njegovih svetih potomaka. Crkva naa Pravoslavna i samostalna od njega je. To je prvi ovek, prvi vladika u vizantijskom svetu koji je osnovao narodnu Crkvu i dobio sve blagoslove Vaseljenske Crkve. kola, sveta kola, to je od njega; ne govorim o bezbonikim kolama. Drava, sveta drava, drava u kojoj vladaju zakoni Hristovi kao Ustav, to je delo Svetoga Save, njegovog Svetog oca Simeona Mirotoivog, njegovog Svetog brata Simona Stefana, kralja Prvovenanog, i potonjih srpskih careva i kraljeva. Sveta drava! Pie u itiju Svetoga Save, i sam Sveti Sava kae: da svima u njihovo vreme, u vreme Nemanjia, Evanelje bee osnovni zakon. Evanelje Hristovo, evanelske vrline, to je bio propis, to je bio Ustav za svakog Srbina, za svakog velmou i sebra. Da, sudstvo, sveto sudstvo, to je od Svetoga Save. Svete sudije dele Boansku pravdu. Porodica, sveta porodica, a on je uvrstio na evaelskim temeljima, na jevanelskoj svetosti. Da, sve sveto i veliko eto od Svetog Save je, koga mi danas slavimo. Da, tako je bilo nekad. A danas? Danas veliki broj Srba ratuje sa Svetim Savom, zaratili Srbi protiv svetoga Save, zaratili Srbi protiv besmrtnika Bojeg, zaratili Srbi protiv Boga. Gle, ko krene u boj, u rat protiv Boga, kakav je njegov kraj? Malo treba pameti imati, pa znati: poraz, propast. Da, ne govorim ja prazne rei nego istinu dananjice nae strane, srpske nesrene sadanjice. Zar ne ratuje Srbin sa Svetim Savom kada gazi post, zar ne ratuje Srbin sa Svetim Savom kada naruava post, evanelski post? Kada gazi evanelski zakon? Da, on ratuje sa Svetim Savom, ratuje sa Gospodom Hristom! Kada Srbin psuje i Srpskom zemljom ore se psovke, ta je to? To je rat sa Svetim Savom, rat sa Bogom!

Srbine, trgni se, niko nije izaao kao pobednik bez Svetoga Save. Srpska istorija za sedamsto godina ne zna nikoga, ni od tirana ni od careva, koji je zaratio protiv Svetoga Save a da nije doiveo propast i pad. Psovka caruje po Srpskoj zemlji. Srbi, Srbi, brao Srbi! Ratujete sa Bogom, a to se ne moe zavriti drukije nego naim porazom, naom propau. Gle, iz srpskih kola proteran je Sveti Sava. Zar to nije rat sa Svetim Savom? Ono radi ega je Sveti Sava ostavio carski presto, Gospoda Hrista radi, danas vaa deca ne ue. Objavljuju da je to la, da je to izmiljotina. O, zar je srpska istorija izmiljotina, zar su izmiljotine zadubine svetih careva i kraljeva i svetih Nemanjia slavnih? Gle, Srbi u koli ratuju protiv Svetoga Save, vode rat i protiv Boga. Ne porii, zna se! ta je Srbin bez Svetoga Save, ta je Srbin bez vere, bez Pravoslavlja? On, ovek, pa vrea puna blata, to je ovek bez vere. Kona vrea, to je telo nae i u njemu blato. ezdeset do osamdeset kilograma blata, to je ovek bez Boga i bez vere. A ovek Svetoga Save, ovek Hristov, to je besmrtno bie, bie veno stvoreno za ivot Veni, kao Sveti Sava to je vean i danas caruje u duama istinskih Srba. U NJegovoj dananjoj glavnoj pesmi, utroparu, veli se da je on bio "Nastavnik i Uitelj puta koji vodi u ivot veni" kroz Sveto Evanelje Hristovo i kroz Hrista. To je Sveti Sava, takav uitelj daje ivot Veni tebi, Srbine. Tog uitelja, takvog uitelja proterali su iz srpskih kola. Kakva sudbina nesrenog Srbina! Mi dananji Srbi polaemo najvei i najstraniji ispit, ispit pred Svetim Savom. On danas putuje po Srpskoj zemlji i tuguje, plae. Gleda Srbe ta su, ko su, ta su postali, a ta su bili? On na dananji dan sa nebeskim pratiocima svojim, sa besmrtnim Svetim Srbima, svetim carevima, kraljevima, episkopima i obinim Srbima koji su Svetitelji postali, Svetim Muenicima, najnovijim Muenicima, 750.000 njih pobijenih za vreme Drugog svetskog rata, pobijenih za veru Pravoslavnu, eto svi oni vre smotru nad vaom i mojom duom, nad duom svakog Srbina. Da li ti ui Evanelje Hristovo, Evanelje Svetoga Save, ili si se odrekao njega? Koliko se njih odreklo danas? Kako strano, kakva pomrina hoda Srpskom zemljom, kakav mrak, kakav duhovni zloin, kakav pomor dua, kakav pokolj dua po Srpskoj nesrenoj zemlji?! Ali, naa slava, na ponos, to je Nebeska Srbija. Nebeska Srbija sva je danas u kliktanju Svetome Savi, Nebeska Srbija danas slavi onoga koga slave svi Aneli na nebu, koga sam Gospod Hristos slavi i proslavlja. Da, sva Nebeska Srbija danas klei pred Svetim Savom, a on slui svetu Liturgiju Nebesku. Slui je najpre za nas... Kad pogleda na nas, potoci suza liju se iz njegovih svetih oiju, jer Srbi izdadoe ono to nisu smeli izdavati. Zato su zadubine svetih Nemanjia gotovo uvek prazne? Gde su Srbi - potomci Svetoga Save? ta je to to Srbe dri van hrama Bojeg i u nedeljne i praznine dane? ta vi to radite po kuama svojim o Boiu, ta o velikim praznicima i

svake nedelje? U svakoj kua ima vas desetoro ili petnaestoro, i ne setite se nikad da jednoga lana poaljete u Crkvu Boju. Brao moja, ispit polaemo pred Bogom; tu dovijanja nema, tu lai nema. Slavei Svetoga Savu mi ustvari slavimo ono to je najvee i najsvetlije u naoj istoriji, u naem narodu. I dok je on Vo naih dua, mi moemo raunati na sebe, na svoju istoriju. Danas deica naa srdano i usrdno slave Svetoga Savu. Nije ni udo, to je najmilije i najlepe Srpsko Dete bilo, mladi Kraljevi koji je u sedamnaestoj godini svojoj pobegao iz carskog dvora da bosonog, isposniki ivi u Svetoj Gori, i da osveti sebe, prosveti sebe, doe kao veliki Svetitelj, kao veliki Uitelj, besmrtni Svetitelj, besmrtni Uitelj i veni uitelj. Mi emo svi, svaki od nas, i ja i vi roditelji, i svaki Srbin danas, davati odgovor pred Bogom i Svetim Savom za sve to radimo sa celokupnom srpskom istorijom, sa svima naim svetinjama, sa svim naim vrednostima. Ne varajmo sebe, smrt ide, doi e i po tebe i po mene, moramo iz tela, dua mora iz ovoga sveta u onaj svet. Tada, tada zamislite sebe na tom putu i u onome svetu i u svim srpskim svetovima pred samim Gospodom Hristom. ta ete vi svi odgovoriti, kakav ete odgovor dati za svoj ivot, za noi i dane koje ste proveli na zemlji, koji su vam dati da zaradite ivot Veni? A vi, ta ste radili, ta ste radili sa Evaneljem Hristovim, ta ste radili sa svojom glavom, ta ste radili sa svojim okom, ta ste radili sa svojim jezikom, ta ste radili sa svojim telom, ta ste radili sa svojom duom? Eto, na tom ispitu daj Boe da svi proemo u Carstvo Nebesko. Sveti Sava je preobrazio srpske due molitvama svojim pred Gospodom. Neka bi umolio Gospoda da pokaje Srpsku zemlju, da pokaje dananjeg Srbina koji juri samo za uivanjima ovoga sveta; da pokaje svaku srpsku duu, da je osveti i prosveti i tako pripremi za Carstvo Nebesko. Istinski Srbi danas su puni Svetoga Save, danas su puni molitve Svetome Savi, danas su puni hvale Svetome Savi, jer znaju da je on so naeg istorijskog hleba, da je on naa besmrtnost i naa venost. Zato nikada nije dovoljno slaviti Svetoga Savu, ne samo na dananji njegov Savindan, nego svakoga dana u celoj godini: "Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi!" Beseda 5. na Svetoga Savu 1969. godine u manastiru elije sadraj Ima neto veno to svi neprijatelji Srpskoga naroda ne mogu da unite; ima neto besmrtno to nikakvi neprijatelji Srpskoga roda ne mogu da satru i u grob sateraju. Bila je mona srpska carevina nemanika slavna. Doli Turci i razorili dravu. Po manastirima, po umama, po udericama sve zamrlo, nestalo velikaa, nestalo inovnika, nestalo svih ustanova, ostalo samo carstvo - carstvo Svetoga Save nerazorivo, nerazruivo; ostao on, sveti vladar Srpskoga roda, Sveti Sava - Srpska Slava. Koje je to

carstvo, ta je on to osnovao trajnije nego njegov otac car Nemanja, nego njegov brat kralj Simon Stefan Prvovenani? Osnovao je brao Crkvu Srpsku, doneo je duhovno carstvo koje nikakvi neprijatelji roda Srpskog unititi ne mogu. Oni mogu da unitavaju Srbe pojedince, ali Crkvu Hristovu nikada. Kakvo je to carstvo, ta je to Sveti Sava uinio da nam da to je veno, to je nerazorivo, to nikakvi bogovi, ni sultani, ni Murati, i delati i gonitelji Crkve Hristove ne mogu da unite? ta je to? To je vera u Gospoda Hrista, vera u besmrtni ivot, vera koju je Sveti Sava doneo Srpskome rodu iz svete Gore, doneo Evanelje Hristovo, obnovio ga u naim duama i srpska dua je progledala, progledala i uvidela da pred njom stoji Veno Carstvo, da pred njom stoji put u veni ivot, put koji niko ne moe oteti Srbinu, ako je samo vrst u svetosavskoj veri. Kako je to i ime je to Sveti Sava to carstvo osnovao u Srpskoj zemlji? Kraljevi, carevi naputa oca, naputa carski presto, odlazi u pustinju, u Svetu Goru i tamo, ta on radi? Ne jae konje, ne ide s gozbe na gozbu, nego s molitve na molitvu, iz crkve u crkvu, iz hrama u hram, iz peine u peinu, od jednog svetog oveka do drugog svetog oveka. ta to radi Rastko Nemanji, Rastko Nemanji, koji je odbacio krunu i porfiru od sebe i uzeo da posti, posti danju i nou, suve korice hleba jede, a njegova majka carica i kraljica tuguje to njen najmlai sin Rastko hleba nema. Znao je mladi Rastko da je u oveku najvanije - ta? Dua! Ne carstvo njegovog oca, ne kraljevska kruna koja je stajala pred njim, nego je glavno ono to je Bog dao oveku za venost, a to je dua u oveku. I on, gledajui sebe, i gledajui svet oko sebe ta je radio? On je hteo da oisti duu svoju, da je osveti, da je ispuni Bogom i Gospodom Hristom i to je danonono radio postei se, molei se, bdenija pravei i neprekidno Gospodu sluei. I zaista sa dvadeset godina on je od sebe, carevia, nainio divnog, svetlog, anelskog mladia, iste due; oistio duu od strasti, oistio um od ravih pomisli, oistio sebe od svake unutranje tame i mraka i osvetio i posvetio sebe i tada, tada je mladi kraljevi pogledao. A gle, sav ovaj svet, ta je? Sav ovaj svet nije nita drugo nego carevina Boja ili carevina avola. Zavisi od oveka, zavisi od tebe i od mene. On, on je osvetio sebe, ispunio Evanelje Hristovo i ispunio jednu divnu misao, jednu divnu elju velikog Svetitelja Bojeg, Grigorija Bogoslova, koji veli: "Treba prvo sebe osvetiti, nainiti svetim, pa onda druge uiti svetosti; treba prvo sebe oistiti, pa onda druge uiti istoti; treba prvo sebe pribliiti Bogu, pa onda druge privoditi Bogu"[1]. To je uradio Rastko, to je uradio i sebe izgradio i sebe preobrazio u Svetog Rastka, u Svetoga Savu. Kada je doao dan da on telom obnovljen, doe u Srpsku zemlju, on je doao kao novi ovek, kao veni Srbin, kao besmrtni Srbin, kao Srbin koji je naao pravi put svakoj srpskoj dui, put koji vodi u besmrtnost i ivot Veni. To je doneo Sveti Sava doavi iz Svete Gore, to je on po Srpstvu inio, to je on propovedao postavi prvi Arhiepiskop Srpske Crkve; osnovao je duhovno carstvo, Crkvu Hristovu uvrstio, Evanelje

NJegovo rairio po celoj Srpskoj zemlji. Pie u itiju Svetoga Save da je on sa svojim saradnicima, svetim monasima, svetim vladikama, svetim svetenstvom i svetim pomonicima iz naroda, da je on tako irio Evanelje Gospoda Hrista "da svima", veli on, i velmoama i velikaima i samome kralju i svima ostalim Srbima "zakon behu evanelske vrline". Evanelske vrline: vera, molitva, post, ljubav, krotost, smirenost, milosre - to je bio Ustav, veni Ustav Svetoga Save koji je on dao Srpskome rodu. Taj neizmenjivi Ustav stoji i danas. Svi istinski Srbi, svi pravi Srbi, svi svetosavski Srbi dre se tog Ustava. Zato je Sveti Sava i osnovao i dao takvu silu svome duhovnom carstvu. Ali gle, to je duhovno carstvo koje je on vodio i rukovodio; uporedno sa njim raslo je i drugo srpsko carstvo, zemljsko carstvo srpsko. NJegov sveti brat Stefan Prvovenani i svi sveti potomci Nemanjini trista godina vladali su svetom srpskom dravom. I ta je hteo Sveti Sava? Sveti Sava je hteo da u Srpskome rodu bude i drava sveta, da ljudi koji vode dravu budu sveti. I zaista, koliko je naih careva svetih i koliko kraljeva i koliko velmoa ispunilo zavet i amanet Svetoga Save. Ono to je Sveti Sava veno dao tebi kao Srbinu, i svakome Srbinu to je, brao moja, da treba prvo osvetiti sebe, duu svoju oistiti od svake prljavtine, iveti po Evanelju molei se Bogu, postei, inei svako jevanelsko dobro delo. Tako, kada imate svete lanove, malo po malo postajete sveta porodica; kada je roditelj svet i ist onda su i deca ugledajui se na roditelja dobra, ista i sveta, i majka isto tako. Tako, Sveti Sava je osnovao, kao ideal postavio svetu porodicu, onda svetu zadrugu. Srpski narod je uvala srpska zadruga, sveta i uzviena na jevanelskim zakonima - na poslunosti, na pokornosti mlaih prema starijima. Sveti Sava je osnovao i imao za cilj svetu kolu, svetu kolu u kojoj se daje istinska prosveta. A ta je istinska prosveta? Istinska prosveta je ona koja naui oveka Venome ivotu, koja pokazuje oveku da je ovaj na zemaljski ivot ljudski kratak i dat oveku da njime stekne ivot Veni i besmrtni. To je sveta kola, toj svetoj prosveti ui samo Gospod Hristos, NJegovo sveto Evanelje i Crkva NJegova. Toj svetoj prosveti uio je, i ui, i za nju se i dan danas mali Sveti Sava. Tako je, brao moja, osnovao Svetu Srbiju, Svetu Srbiju koju niko razoriti ne moe. Mene kao Srbina ti moe sablazniti, ti bezbonie i gonitelju, ti mi moe oteti sve to imam, ali duu moju, tu svetinju moju, besmrtnost moju ne moe mi oteti. ta su smrti koje ti alje na mene, - ta? Hiljade smrti moe poslati. akon Avakum ide beogradskim ulicama i peva: "Srbin je Hristov i raduje se smrti. Nema vere bolje od Hrianske". I njega zato nabijaju na kolac. To je drugi Svetitelj Srpski, koji poput Svetoga Save daje sve od sebe i nasleuje ivot veni. To, to ima svaki pravi Srbin i danas. Crkva i danas stoji nerazoriva, bezbroj neprijatelja njenih spolja i iznutra, i popova izdajica, i monaha nevaljalih, ali Crkva Hristova stoji i dri Evanelje Hristovo. Veni

Ustav Svetoga Save i dan-danas Crkva Hristova propoveda i ispoveda. Ima, ima zeeva i kukavica u Srpskome rodu koji izdaju Svetoga Savu, izdaju svoju duu, izdaju svoju Crkvu; ima ih i meu svetenicima i monasima, avaj moda i meu vladikama. ta je to? Sveti Sava osnovao svetu kolu, a Sveti Sava je proteran iz kole. O nesreni Srbi, uj Nebeska Srbijo! Svetog Save nema u osnovnim kolama Srpske zemlje, Sveti Sava nema pristupa ni u kakvoj koli. ta se to zbiva sa Srpskom zemljom, ta se to zbiva sa srpskim ovekom, ta se to zbiva sa nesrenim Srbima? Izdali Svetoga Savu! Oprosti nam oe Savo...[2] Plai, plai nad srpskom zemljom, nemoj se uteiti dok nas Srbe, nesrene Srbe ne opameti i povede putem Hristovim. Gle, mi stariji, mi smo krivi za ovu jadnu decu, mi smo im pripremili bezbonu kolu. Star sam ja ovek, pamtim ja mnogo tota, od balkanskih ratova do dananjih dana. Nesreni srpski sinovi, veina njih koji su ili u ovu nesrenu Evropu da se koluju, da se naobraze, ta su doneli otuda? Bezbonost, lanu prosvetu. Evropska je prosveta lana prosveta, i dananja prosveta irom sveta je lana prosveta. Nema prosvete bez Hrista, bez Boga, a evropska prosveta i evropska kola hoe da bude bez Boga i da vlada bez Boga. Svi narodi svih pet kontinenata, oni se u udu pitaju ta je to, ta se to zbiva? To je to to vi hoete, to to hoete da uredite svet bez Boga, to to hoete da uredite svet bez Hrista. Pogledaj na duu svoju, nesrenie, kada nju zahvate strasti i mrnje i zavisti i pakosti. Kako ti moe da unesrei svoju duu! Gle, ti onda juri na svakoga, mrzi, pljaka, psuje, krade. Pazi, dua ti je jedanput data u ovome svetu, jedanput data. Ona je vena u tebi, ma kakav ti bio. I izai e ona u asu smrti iz tvoga tela, i ta onda sa tvojim gresima, ta onda sa avolima u tebi? ta onda sa tvojim porocima, ta e ostati od tebe? ovek, da bi spasao duu svoju, potreban mu je ceo Bog, potrebna su nebesa, potreban je dolazak Gospoda Hrista. Bog je postao ovek da bi oveka urazumio, da bi uredio njegovu duu, da bi pokazao: Evo, dua je tebi data za ivot Veni. Pazi kako ivi, pazi ta radi ti u ovome svetu! Ti si ovde u prolazu, ti si ovde u osnovnoj koli, a tamo je glavna kola, tamo su univerziteti na nebesima. Pazi, ovee, ta radi! Srbine, Sveti Sava te opominje! Zar Srbin posle Svetoga Save prigrli prosvetu bez Hrista, prigrli prosvetu bez Boga? Srpski narod, otkako je Sveti Sava hodao Srpskom zemljom i propovedao Evanelje Gospoda Hrista, Srpski narod je stekao ubeenje da su samo Svetitelji istinski Prosvetitelji. Da je samo Svetitelj istinski Prosvetitelj. Da, to srpski ovek i danas, svetosavski ovek uva i dri u sebi: samo je Svetitelj istinski Prosvetitelj, sve je drugo la, sve drugo to ne osigurava oveku besmrtni, veni ivot, jeste puka i strana la. Zato danas, slavei Svetoga Savu, tunog i ucveljenog na Nebu zbog ovakvih nas Srba na zemlji, neka se moli Gospodu Blagom: da otrezni i opameti Srbe, da probudi u njima veru njihovu, veru starostavnu, veru svetosavsku, veru pravoslavnu, da se Srbi osveste, da Srbi uvide da bez Hrista i bez Boga ne moe jedan listi u ovome svetu da uspeva, jedna travica ne moe bez celih nebesa. Za jednu travicu potrebno je sunce,

potrebna su nebesa, potrebni vetrovi, potrebne kie, potrebna sva priroda koja je oko nas. A evropski ovek izmilja teorijske gluposti: moe li ovek sam? ovek je sve! I do ega su doveli svet? Do klanice, opte klanice. Vidite nad svima nama visi sada straan ma, nad svima narodima ovoga sveta. Ko je siguran za svoj ivot, siguran za ivot svoje dece sutra, preksutra. Niste, niste, sigurno niste. Zato decu svoju poverite Gospodu Hristu, NJemu, Venome Caru i Venome Vladaru svete Srbije, i Svetome Savi. Uite ih onome to je veno, uite ih da je ovek veno bie, odgovorno bie, odgovara Bogu za svaku re, odgovarae Bogu za svako delo, za svaku pomisao, za sve to odgovarae svaki od nas. Tome treba uiti decu svoju, to je istinska prosveta, sve drugo je la. Neka Sveti Sava zaista caruje kroz svoju Crkvu u duama svih Srba, vas koji ste ovde danas i svih ostalih slinih vama, kao i onih bezbonika Srba koji u bezbotvu svome odbacuju sve i sva, preputajui se sebi. Molite se za njih. Sveti Oe Savo, pokaj sve zalutale Srbe! Sveti Oe Savo, bezbone Srbe vrati na put vere tvoje! Ti, ti ovladaj i zavladaj njihovom duom; u njihovoj dui je haos, u njihovoj dui je nered, u njihovoj je dui rat strasti, strasti, strasti; slasti, slasti, slasti. To je ivot za njih, jasla, jasla, jasla, a ovek nije stvoren za jasla. ovek je stvoren za Veni ivot. Sveti Oe Savo, pogledaj, pomozi i oprosti, oprosti i pomozi. Svi lutamo, svi smo zalutali, samo ti sa svima Srpskim Svetiteljima moli se Gospodu udesnom da Srbe izbavi iz svakoga mraka, da ih razbudi za svetosavske vrline, za svetosavski ivot, da svaka srpska dua smatra evanelske vrline za svoj Ustav, za svoj veni zakon, da ivi po njima. Srbi, Sveti Oe Savo, napustie svoj post, svoju molitvu. A ko i posti, on posti nedeljicu i sve drugo odbaci. A ti, ti carski sine, proveo si ne samo u Svetoj Gori u stranome i tekome postu, nego celoga ivota si bolovao nikad ne dojedajui se, uvek polugladan, i kad si bio, kao carski brat, Arhiepiskop Srpske Crkve. Ti, ti nas Srbe urazumi da je post zaista spasonosno sredstvo, molitva i post, to su jedina evanelska sredstva kojim ovek moe da oisti sebe, oisti sebe od svake neistote, od svake neiste pomisli, rei i dela, i od svih neistih avola koji se skrivaju u oveku.[3] Pazite i uvajte due svoje. Seme evanelsko koje je Sveti Sava posejao u Srpskome rodu nie i danas; seje on i danas, seje s neba kroz svoje molitve, seje zajedno sa svima Svetiteljima, od njega i pre njega Svetiteljima, do Vladike Nikolaja, velikog Apostola zemlje Srpske, drugog Svetoga Savu naeg. Oni, oni daju sva sredstva koja su nam potrebna za ivot i u ovome i u onome svetu. Oni propovedaju veno Evanelje Gospoda Hrista, Evanelisti Srpske zemlje, eto to su oni. Brao moja, pazite da to to Sveti Sava seje po vaim duama, i Sveti Vladika Nikolaj kroz svoje svete knjige, i ostali Srpski Svetitelji, pazite da vam to avo ne ukrade iz due. Seate se prie Spasiteljeve koji kazuje ta biva sa nebeskim semenom

koje Apostoli seju po duama ljudskim. Setite se prie koja veli: "Seja seje svuda"[4], po kamenu i po trnju, seje po tvojoj dui iako je kamenita i trnovita, seje sa nadom da e se jednog dana otrezniti, opametiti, pokajati i obratiti svoju duu. Ali, Spasitelj veli, deava se da to seme evanelsko padne kraj puta due, ovek ne obraa panju, sve mu je drugo pree - i pazar i pijac i vo i krava i kia, samo ne Bog, samo ne zapovest Boja. I tada, veli Spasitelj, avo doe i krade posejano u dui, avo doe i krade. Pazi, avo se unja i oko mene i oko tebe, uvek se unja, uvek trai naina da ukrade iz tebe ono to je boansko, to je isto, to je sveto, da te navede na neki greh. Krade to posejano seme evanelsko; zato treba bdeti, zato treba starati se nad svojom duom i ne dati da propadne to evanelsko seme to je posejano i to Crkva neprekidno seje kroz vae due kroz svaku molitvu, kroz svaki uzdah, kroz svaku suzu. Vi pravi Srbi, vi imate jednog venog vladara, besmrtnog, nepobedivog. To je Sveti Sava i njegovi sveti sledbenici. Za njim, samo za njim i srpskom oveku, srpskom rodu, Svetoj Srbiji osiguran je Veni ivot, ne samo u ovome svetu nego i u onome svetu, u Carstvu Nebeskome. Sveti Oe Savo, oprosti i pomozi; ne prestaj moliti se za malu Srpad tvoju, i nama starima oprosti sve teke i strane grehe; opameti nas, urazumi nas, vrati nas na put svetosavski, da tobom i kroz tvoje divne pomonike Svetitelje svi idemo ka udesnom Gospodu, Tvorcu neba i zemlje, i uemo u NJegovo Carstvo, da tamo u Nebeskoj Srbiji slavimo NJega, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. Beseda 2, 71 Svetog Grigorija Bogoslova. - Prim. uredn. Ovde otac Justin plae. - Prim. prepis. Mt. 17,21 Mt. 13,3-23

Beseda 6. na Svetoga Savu 1973. godine u manastiru elije sadraj Danas je Srpsko ime najslavnije u svima Nebeskim Silama, jer gle, Sveti Sava je Aneo meu Anelima, Heruvim meu Heruvimima, Serafim meu Serafimima. I oni, slavei njega slave ustvari Srpski rod. Danas njemu se klanjaju Heruvimi i Serafimi veliajui njegove podvige. Danas njega slave i proslavljaju Sveti Apostoli, njega velikog Apostola i najveeg Apostola Srpskog roda. Oni su svetu dali svetlost Gospoda Hrista, dali istinitu, veru Sveti Apostoli. To je Sveti Sava, Apostol Srpski, uinio za nas Srbe, Apostol i Prvoapostol u Srpskome rodu i u srpskoj istoriji. Danas se Svetome Savi s bratskom ljubavlju klanjaju svi Sveti Muenici, jer gle, Sveti Sava je ceo svoj ivot na zemlji pretvorio u muenitvo za Gospoda Hrista. Dobrovoljni Muenik, liio sebe prestola carskog, svih blaga ovoga sveta i bos i polugo monah iveo u Svetoj Gori, podvizavajui se u postu i molitvi, i istei duu, i osveujui sebe, i tako taj prvi veliki Srpski Muenik, eto, danas doivljuje slavu na dan svoga praznika: da mu se klanjaju svi Sveti Muenici. Gle, njemu se klanjaju svi Sveti Pustinjaci, jer je on pustinju pretvorio u dom svoj, i u pustinji sebe obradio i preradio iz nesvetog u svetog mladia, i proslavio sebe, a time i Srpski rod pred svima Svetiteljima Bojim. Danas, danas se naroito klanjaju Svetome Savi svi Srpski Svetitelji, svi Srpski Muenici, svi oni koji su ivote svoje dali za Istinu Hristovu u ovome svetu. Jer gle, svi nai Muenici u istoriji, svi nai Svetitelji njega su imali za primer i za vou. On ih je vodio, on ih je rukovodio u njihovom ivotu. ta je Sveti Car Lazar, koga mi veliamo mnogo? On je zaista veliki Velikomuenik Srpski, ali on je samo ostvario Evanelje Svetoga Save. On je iao putem Svetoga Save. Kosovsko Evanelje - to je Evanelje Svetoga Save. Odrei se svega radi Gospoda Hrista, odrei se svega radi NJegove Istine, Pravde, Venog ivota, to je amanet Svetoga Save, koji je svenarodno ostvario Sveti Velikomuenik Car Lazar, kada

se opredelio za Carstvo Nebesko, u ime celoga naroda poloio ivot svoj za Istinu Boju i Pravdu Boju u ovome svetu. Sve to je srpsko u Nebeskoj Srbiji danas se klanja Svetome Savi, danas ga velia, jer zaista, mi Srbi nita veliko nemamo u naoj istoriji to nije od Svetoga Save, nita. Sve to je veliko, sve je od njega. Pogledajte, Srpska zemlja sa toliko svetih obitelji od koga je , ije je to delo? NJegovo, delo Svetoga Save. ia, Studenica, Hilandar, Kaleni, Ravanica, i naa mala obitelj Svetih Arhanela, sve je to od njega i od njegovih svetih potomaka Svetih Nemanjia. I ova naa obitelj je od njegovog potomka - Svetoga kralja Dragutina. Nema velikog dela, nema velikog Srbina koji nije postao to samo blagodarei Svetome Savi, na prvom mestu njemu. Sva velika dela, svi veliki ljudi nai postali su veliki time to su ostvarivali ideal Svetoga Save. ta je ideal Svetoga Save? Sveta Srbija. Sveta Srbija, sveta porodica, to je ideal Svetoga Save. Sveta drava, to je ideal svetoga Save. O njegovom ivotu njegov uenik,[1] koji je oima gledao sve njegove podviga, veli: "U nas je samodrac, i voi, u nas Srba imamo zakon, vrhovni zakon to su evanelske vrline". To je ivot Svetoga Save. Evanelske vrline to je vrhovni zakon za Srpsku dravu, za Srpsku nemanjiku zemlju. I zato i danas mi ne prestajemo slaviti Svetoga Savu, jer slavimo sve ono to je veliko u srpskom oveku i u srpskoj istoriji. Istina, ima meu nama mnogo Sinanpaa, koji spaljuju Svetoga Savu u dui svojoj. To je njihova lomaa, oni sebe spaljuju. To e osetiti kada dua njihova bude u Carstvu onog sveta. Ali svaki pravi Srbin pravi je samo onda ako sebe rukovodi duhom Svetoga Save, ako sebe ogleda u njegovom ogledalu. Hoe da vidi kakav si Srbin: gledaj sebe u Svetome Savi, nalazi sebe u njemu. Kakav izgleda lik tvoj kada ogleda sebe u njegovom svetiteljstvu, u njegovim podvizima, u njegovom muenitvu za Srpski narod. Nikada Sveti Sava nije odrekao svoju pomo nijednome Srbinu, a nema nijednog Srbina duhovnog i velikog u naoj istoriji, i pred Bogom velikog, ako nije duhovno edo Svetoga Save. Nai Svetitelji - sve su to duhovna deca Svetoga Save, pa i sam otac njegov veliki Simeon Mirotoivi, Stefan Nemanja, on je takorei duhovni sin svoga sina; i njega Sveti Sava privoleo da doe, da ostavi presto, doe u Svetu Goru, zamonai se, posveti se, i postane Mirotoivi. To je uradio sin, mali sin prema svome velikom ocu, i sa svojim velikim bogoocem. Neka bi Blagi Gospod, na molitvu Svetoga Save, i nas dananje Srbe razbudio na sve to je sveto i veliko, da i mi u zemaljskoj Srbiji trudimo se da zemaljsku Srbiju pretvorimo u Svetu Srbiju, i da sluei Svetome Savi mi ustvari sluimo svome spasenju, svaki od nas spasenju svoga naroda. Neka bi Sveti Sava i za svakoga od nas, posebno prisutnih ovde, i za ovu nau deicu preklonio kolena pred Gospodom Hristom i molio svima nama duhovni napredak, spasenje, prosvetljenje i istinsku prosvetu, i nama i deci naoj. Neka bi NJegovim molitvama Gospod Blagi Hristos uvek

bio kroz nae Svetitelje nad Srpskim rodom, nad svakom srpskom duom i u ovom i u onom svetu. Amin.

NAPOMENE:
1. ivotopisac Sv. Sava Domentijan, ili Teodosije. - Prim. uredn.

Beseda 7. na Svetoga Savu 1974. godine u manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Zato je Bog postao ovek, brao i sestre, kazuje nam Sveti Sava. Bog je postao ovek da bi oveka ispunio Boanskim silama[1], i, kako to ue Sveti Oci[2], da bi ovek postao Bog. Gospod s Neba siao je na zemlju da bi oveka sa zemlje digo na Nebo. To nije pria, to nije bajka, evo najveeg svedoka u rodu Srpskom o tome - Svetoga Save. Jer Sveti Sava nama pokazuje pravi put ljudskoga ivota u ovome svetu. Na koji nain? Na taj to je sam poao za Gospodom Hristom. Ostavio sve, ostavio carski dom, ostavio roditelje, brau, poloaj, sjaj, i pobegao u Svetu Goru da se tamo postom i molitvom oiuje od svakoga greha, postom i molitvom. I on je zaista od sebe nainio divno anelsko bie, sveto bie, koje eto sedam stotina godina vlada Srpskim rodom i srpskim duama i srpskom saveu. Da, on je pronaao nama put od greha ka bezgrenosti, put od smrti ka besmrtnosti, put od avola ka Bogu. I kazao nam ta je istinska prosveta, ko je istinski prosvetitelj u ovome svetu. Samo Svetitelj je istinski Prosvetitelj, to je evanelska istina koju su posvedoili bezbrojni i bezbrojni prosvetitelji roda ljudskog, poevi od Svetih Apostola pa do naih dana. I dok su ljudi smatrali Svetitelje za jedine Prosvetitelje, dotle je bilo lako oveku u ovome svetu, lako je bilo spasiti duu svoju od greha, spasiti duu svoju od svega smrtnoga, spasiti duu svoju od svega avoljega. A ta blaga vest da samo Svetitelj moe biti Prosvetitelj, ta evanelska blaga vest odbaena je. Od koga? Pre sto pedeset godina odbaena od Evrope. Evropa izmislila prosvetu bez Boga, prosvetu bez Gospoda Hrista, i evo sto pedeset godina ta evropska prosveta pustoi ne samo Evropu, ne samo Evropljane, nego pustoi due svih ljudskih bia na svih pet kontinenata. A Srpski narod? Srpski narod koliko do jue smatrao je i drao se evanelske istine da samo Svetitelj moe biti Prosvetitelj. Zato je Svetog Savu proglasio za najveeg svog Prosvetitelja, jer je on najvei Svetitelj njegov. U emu je ta prosveta, brao? U tome da ovek nae pravi put u ovome svetu ka onome svetu. Da ovim ivotom na zemlji stekne ivot na nebu. Da evanelskom verom, ljubavlju,

postom i molitvom pobedi svaki greh u sebi, svaku strast, da oisti svoje bie, svoju duu od svakoga greha, a to znai od svake smrti, od svakog avola. I Sveti Sava prvo je to uinio sa sobom: oistio duu svoju od svakoga greha, od svake strasti, od svakog demona, ispunio sebe Boanskim silama, Boanskom svetlou, ili bolje rei ispunio sebe Gospodom Hristom, Venom LJubavlju i Venim Evaneljem Hristovim. A plodovi prosvete bez Boga i protiv Boga, kakvi su? Mi ih vidimo, svedoci smo. Prvi svetski rat, Drugi svetski rat - to su plodovi evropske prosvete, to je evropska kultura koja oveka pretvara u zvera ili u stranog srebroljubca, a srebroljublje je gore nego zverstvo. Sva evropska kultura ta nam daje, emu nas vodi, emu nas ui? to vie para, to vie zadovoljstava - to je evropska kultura; to vie uivanja! I eto, puta i doputa da ljudi ive po svojoj volji, i zaradili su Prvi i Drugi svetski rat. A misle da emo izbei Trei svetski rat, i etvrti, i Peti, i esti. Nema spasenja od toga bez pokajanja! A evropski ovek nee da sazna pokajanje, nee da sazna greh. Pogledajte nae bezbonike. Ne zna za greh, ne zna za Boga, ne zna za avola. emu idemo, kome idemo? Srljamo svi u venu smrt, u veni ponor. Ali mi Svetim Savom znamo i od njega znamo da se moemo spasti svakoga greha, svake strasti i oistiti due svoje. Kako? Molitvom i postom, molitvom i postom najpre. To su sveblaena usta Gospoda Hrista izgovorila kada je ljudima objavio Svoju Blagu vest: da svaka neistota due, pa bila to i demonska, oiuje se jedino molitvom i postom, jedino molitvom i postom[3]. A poto smo mi, odnosno poto je Evropa odbacila molitvu i post, eto mi smo se otisnuli u bespua. Iz pakla idemo u pakao, iz pakla u pakao. Iz jedne nevolje idemo u drugu, iz jednog rata idemo u drugi rat. Svet se mobilie radi ega? Ne da oisti sebe, ne da stekne ivot Veni ovim ivotom, nego da se nauiva u ovom svetu. uli ste dananje Sveto Evanelje, koje se odnosi na Svetoga Savu. Gospod objavljuje da "istiniti pastir polae duu svoju za ovce"[4]. A vukovi? Vukovi otimaju najvee vrednosti naeg bia, duu nau unitavaju. Kakvi su to vukovi, koji su to? Greh, smrt i avo. To su ta tri zla vuka koji upropauju svako ljudsko bie koje se ne dri Gospoda Isusa Hrista, ne dri se NJegovog Svetog Evanelja, ne dri se molitve i posta. A od tog, eto, jedno, drugog, treeg vuka, oslobaa samo Gospod Hristos. Daje sile da budemo jai od svega onoga to nas odvaja od Boga, to nas odvaja od Gospoda Hrista. Mi smo svedoci slepe prosvete evropske, slepe prosvete nae srpske, jer hoe da ovek bez Boga u ovome svetu bude napredan i prosveen. Kako? Ratujui protiv Gospoda Hrista, ratujui protiv Boga? ime se mi sluimo, emu to vodi? Nesrei za nesreom. Sve to vodi na strane sablazni, vodi u strana iskuenja i u strane poraze. I nas neprekidno rastru vukovi greha, vukovi strasti, vukovi smrti. A Gospod doao u ovaj svet da nam da besmrtnost i ivot Veni. A tome ivotu, toj besmrtnosti

neprekidno, evo sedamsto godina, ui Srpski narod Sveti Sava, i daje molitvene pomoi da ko eli u njegovom rodu moe sebe spasti od svakoga uasa, od svakog greha, od svakoga pakla, od svakoga avola. Ova mala deca, mali Srpii, radi ega su, zato ih je Bog dao? Da li vi, roditelji, uite njih Evanelju Hristovom? Ne bih rekao. Jer se vi u hramovima Boijim javljate da ujete Evanelje vrlo retko, u godini nekoliko puta, moe biti. A svaki dan se ivi, a svaki dan se grei. Ova deca imaju pravo da vas pitaju, pitaju: Oe, majko, zato smo mi u ovome svetu, zato smo se mi rodili, kuda mi to idemo, ta nam vi dajete, emu nas vi uite? Nauite nas molitvi, nauite nas postu. Ali vi, vi sami ne molite se, ne postite, kako ete nas izvesti na pravi put? No, brao moja, roditelji e odgovarati pred Bogom za deicu koja ginu od nesretne prosvete, od prosvete bez Boga. Vi ete odgovarati Bogu to ste rodili tu deicu, a to ih niste uputili na put koji vodi u ivot Veni. A Gospod je doao zato da nam da sva sredstva, i dao nam ih je. Crkva je Hristova u ovom svetu zato da nas naui Venome ivotu, da nas naui Venoj Pravdi, Venoj LJubavi, Venoj Istini, Venome Dobru. A mi, a mi? A mi psovkom, nehatom, neradom, ogovaranjem, zavidenjem, svim gresima, svim strastima sebe odbacujemo od Boga, ali time i nau deicu. Doi e dan kada e roditelji odgovarati za svoju decu. I zbog dece roditelji e biti osueni na vene muke. Zbog dece. Zato mi slavimo Svetoga Savu da bi se nauili toj pravoj prosveti, toj istinskoj prosveti. A mi imamo sva sredstva za to, sva sredstva koja nam je Gospod dao, imamo sve vrline: veru, ljubav, nadu, post, milostivost, sve su to divna sredstva koja spasavaju nas od svakoga greha, od svake strasti i od svakog avola. Neka bi Sveti Sava, po velikoj milosti svojoj,pogledao i na dananje nae Srbe koji galopiraju, tre putevima bezboja, putevim bogoborstva, putevima gonjenja Crkve Hristove. Setimo se da svakome od nas pretstoji izlazak iz ovoga sveta, trenutak kada e dua tvoja da se odvoji od tela i krene u onaj svet. ta e onda raditi sa njom? Seti se Spasiteljeve prie o bogatau i Lazaru[5]. iveo bogata u ovome svetu gospodski, kako se veli u Svetom Evanelju, iveo i uivao. A pred njegovim vratima ubogi prosjak Lazar u ranama se raspadao; bili su mu jedini prijatelji psi oko njega. Ali, doe trenutak kada je on morao napustiti telo duom svojom i krenuti iz ovoga sveta. Kad tamo, pred njime Veni ivot! On nije verovao u to dok je bio na zemlji, nije uopte mislio na to, niti se starao o tome. iveo je gospodski, veselei se. A tamo, odjedared se on obrete u paklu u stranim mukama. ta je to? ta je to, o emu on nije mislio dok je bio u ovome svetu! A Gospod je doao u ovaj svet i tom priom nam je kazao ta biva sa svakim ovekom koji ivi u ovome svetu. On mora krenuti u onaj svet, kao to je i bogata krenuo, kao to je i Lazar krenuo. Bogata iz pakla svog vidi Lazara u Raju i tek onda vidi da je promaio ivot zemaljski, da nije iveo uopte kako treba na zemlji. I moli da

mu se poalje Lazar, koji se na zemlji raspadao u ranama, da prstom svojim okvasi njegov jezik koji plamenom gori. Tako i mi, ivei u ovom svetu, nehatno ivei samo radi uivanja, radi bogaenja, ta biva sa nama? Isto to i sa bogataem: isto e biti i sa mojom duom, i sa tvojom, ako smo takvi, ako je ivot za nas ovde uivanje i bogaenje, i klanjanje pred kulturom koja je postala idol za bezbonike savremene Evrope i nae. Jer priroda ljudska je takva da ne moe bez Boga. Tako su ljudi poeli da proglaavaju za Boga - ta? Eto, proglasili su takozvanu kulturu, prosvetu bez Boga, to su proglasili za svoje idole, za svoja boanstva. Ali, oi e se nae otvoriti na sve to. Onda kad smrt kucne u tela naa i izvue duu nau iz tela naeg, onda e pred oima naim puknuti sav nebeski svet, ali bie dockan. Zato, ako smo pravi Srbi da se drimo prosvete Svetosavske, prosvete u kojoj je Bog sve i sva. Inae, ta nama pretstoji? ta Srbima pretstoji bez Svetoga Save. Raspad, unitenje. Neka bi nas Sveti Sava sauvao po velikoj milosti i ljubavi njegovoj, od toga unitenja. Neka ne gleda na nae strane grehe, nego po milosti svojoj neka umoli Spasitelja da preporodi Srbe, da ih preobrazi, da ih povede putem istinske Prosvete, putem Venoga ivota. Da otvori oi svima nama, da otvori oi Srbima, i da nam kae i pokae da je ovaj ivot samo priprema za Veni ivot u onome svetu. I ako nas bude Sveti Sava vodio, i mi dopustili da nas on vodi, mi emo lako spasti duu svoju u ovome svetu. Ali, ne budemo li, mi emo odgovarati za sebe i za decu koju raamo u ovome svetu i vodimo ih iz mraka u mrak kroz Evropu, kroz njenu kulturu, kroz njenu prosvetu koja ne zna za Boga. Neka bi Sveti Sava prosvetio i osvetio sve srpske due u ovome svetu, da se ne postidimo kada budemo iz zemaljske Srbije krenuli u Nebesku Srbiju. A tamo - tamo nas ekaju bezbrojni Srpski Svetitelji i Muenici, koji ginue i ivote dadoe za Sveto Evanelje, koji ovu zemlju zasejae svetim zadubinama. Da oni nas ekaju, a kakvi emo izai mi pred njih?! Neka bi nas Sveti Sava oistio od greha i vodio nas putem koji kroz ovaj zemaljski ivot vodi u ivot Veni. Amin. NAPOMENE:
1.2 Petp. 1,3-4 2.Sv. Irinej, Sv. Atanasije i dr. Sv. Oci - Prim. uredn. 3.Mt. 17,21 4.Jn. 10, 11 5.Lk. 16, 19 - 31

Beseda 8. na Svetoga Savu 1975. godine u manastiru elije sadraj Sve to je pravi Srbin danas je na nogama. Sve to je pravi Srbin danas slavi najveeg sina svih vekova Svetoga Savu. A on, on je poeo svoj sveti ivot na zemlji kao puki siromaak. Zapoeo je od siromatva, to je najbogatiji prosjak u istoriji roda Srpskog. Da, Sveti Sava je poeo kao prosjak. Pobegao je sa carskoga dvora, sa prestola, pobegao od sjaja, da bi u Svetoj Gori iao po vrletima svetogorskim, i danju i nou molio se Gospodu. ta je on radio? ta taj udni mladi, koji je od sedamnaeste svoje godine pobegao sa carskoga dvora, radi u Svetoj Gori? Gle, dok je bio u carskoj zemlji oca svoga, bio je velmoa, velika, a sada u Svetoj Gori ni hleba nema. Nije jeo nita raskono, kao puki siromaak. Sedamnaest godina on je postio strogim postom, takvim postom da je oboleo bio, celog ivota nosio stomane bolesti. Desilo se zaista najvee evaneljsko udo. Taj puki siromaak, taj udni mladi postao je zaista najvei Srbin. ime to? ta je to njega uinilo tako velikim da ga mi dananji nesreni Srbi slavimo kao najveeg Srbina? On je molitvom i postom uneo u duu svoju Gospoda Hrista, uneo u duu svoju sva bogatstva Neba, i tako postao najbogatiji Srbin. Gle, sve to imamo od njega je. A on, tih i smiren, gleda srpska srca gde su i ta su? On, ta je uradio za nas? On je kao osnovnu vrednost drutva osnovao svetu kolu, svetu kolu, i to proglasio za ideal Srba. Osnovao je svetu kolu, svetu porodicu, svetu dravu. Dananje drave su simboli zloina, simboli organizovanog zla. A on osniva svetu dravu. Prvi u istoriji Hrianstva, Svetitelj i ovek. Dananji narodi teko to mogu postii. Sveti sud, sveto sudstvo je delo Svetoga Save. Sveta porodica takoe delo Svetoga Save. On je hteo da to sve ispuni Duhom Gospoda Hrista, Evaneljem Gospoda Hrista. Zato je, brao moja, on za nas Srbe, za sve prave Srbe do kraja vekova postavio kao glavnu vrednost, kao glavni cilj naega ivota: svetu porodicu, svetu kolu, sveto sudstvo, svetu dravu. A mi Srbi, kada se odreknemo svega toga, to postajemo? Divljaci, divljaci! ime se moemo hvaliti mi? Niim. Samo onim to je Sveti Sava dao Srpskome rodu. Sveta kola, ta je to? To je ona kola koja je Svetog Savu nainila Svetim Savom, koja je njega, mladia, begunca sa carskoga dvora pretvorila u sveto bie. To je istinska kola, to je prava kola, to je kola koja stvara veite Svetitelje. Da, takvu kolu je osnovao u Srpskome rodu Sveti Sava. Sada deca su poela da naputaju kole Svetoga Save. Sada podraavaju majmunske kole evropske. ta se desilo? Srbi su sve vee vrednosti Svetosavske zamenili evropskom kulturom. A ta je ta

kultura donela svetu? Dva svetska rata, pet sto miliona poginulih. To i danas nosi i donosi. Ko e nas spasti Treega svetskoga rata, kad svi grabe, otimaju se? Kada svi imaju jedan ideal, jedan idol - zlato i srebro. Judin idol! Evropska kultura, ovakva kakva je, ona je proglasila za ideal, za glavno boanstvo - novac, novac. ta se deava? Deava se pokolj roda ljudskog. Mora da bude, jer je zlo Judin ideal, da proda Isusa za srebrnjake. Zna se kako je zavrio - zavrio je samoubistvom. Pa eto, i Evropa ima samoubice, dva svetska rata, to je samoubica. A Srbi? Srbi meu evropskim narodima nee imati izgovor za greh svoj. Mi, mi smo imali i imamo Uitelja kakvog drugi narodi nemaju. On nas je nauio tome, on nas je nauio da je oveku glavna dua njegova, besmrtnost njegova, veni ivot njegov. Da ovek u ovome svetu treba da ivi za Gospoda Hrista i Gospodom Hristom. ovek u ovome svetu treba da ivi za besmrtnost i ivot Veni. To je on svojim primerom pokazao. Bezbrojne potomke Svetitelje, sve prave istinske Srbe, on je vodio kroz ovaj svet, vodio kao besmrtna bia. Jer biti svetosavski Srbin, to znai iveti u nadi Venoga ivota, poevi od ovoga sveta u onome svetu. Dananji Srbi naroito odrekli su se Svetoga Save, svete kole, svetoga sudstva, svete drave. Gde je sveta porodica, gde to glavno ognjite svakoga dobra, nebeskoga dobra i svakog nebeskog bogatstva u ovome svetu? ta smo mi od tekovina Svetoga Save sauvali? Skoro nita. Srbi kao bespomoni leevi koraaju po Svetosavskoj zemlji i trae poslednje suanjstvo Svetoga Save. A kada deca ne budu u vaim domovima vaspitavana svetome ivotu, estitome ivotu, evaneljskom ivotu, ta e postati Srbija kroz dvadeset, trideset godina? Zverinjak, zverinjak! A vi roditelji? Vi ete imati glavnu odgovornost pred Bogom, jer ste ih izrodili da ih vaspitavate - radi ega? Radi Gospoda Hrista u ovome svetu, radi ivota, Venoga ivota. Ako to ne budete radili sa decom svojom i ne budete ih uili tome, u onome svetu biete krivi za due njihove. Neka bi Blagi Gospod molitvama Svetog Save umudrio sve Srbe, svakog Srbina, da u ovome svetu ima isti ideal, istoga Boga, isto Boanstvo - Gospoda Hrista. I molitvama svojim vodi nas ka Nebu, ui nas neprestano, rukovodi nas. LJudi su vena bia, ljudi su besmrtna bia, stvoreni da slue Gospodu Hristu, Jedinome Istinitome Bogu. Tome nas ui na veni Uitelj, na veni Vladika, Srpski Patrijarh Sveti Sava. Neka bi on umolio za svakoga od nas, i da taj Vo iz ovoga u onaj svet, da svakoga od nas naui Venome ivotu. Da izaemo iz ovoga sveta i budemo u onome svetu zajedno sa njim, i da slavimo udesnog Gospoda Hrista, Kome je do Svetoga Save i posle Svetoga Save slava i ast, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

Beseda 9. na Svetoga Savu 1979. godine u manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. ime se to Gospod Hristos odlikuje od svih uitelja, od svih prosvetitelja? ta je to to On daje, a nijedan drugi uitelj ne daje? To je, brao i sestre, ivot Veni. Jedina prosveta, uistinu prosveta, to je Evanelje Gospoda Hrista i NJegovo sveto uenje - da je ovek stvoren za Veni ivot. I prosveta koja ne radi na tome, nije prosveta nego pomraenje ljudsko. Oni koji ue da je ovaj ivot sve, da nita nema osim ovog ivota, govore najveu ludost koja postoji u svetu. Ni avo nije lui od njih, ni avo ne ui pogrenije od njih. Veli se u Svetom Pismu:"avo veruje i drhe"[1], a oni ne veruju i ne drhu. Zar se Bog alio stvarajui nas, zar se On alio stvarajui ovu deicu? I tako, jedan ogroman potok ljudi putuje iz vremena u venost. Naa prosveta, ako nam ne daje ivot Veni, uas je, strahota je! emu slui? Vaspitava vukove! Ono to je Gospod Hristos doneo svetu kao izuzetno novo - to je ivot Veni. uli ste iz Svetog Evanelja da je On doao da da ivot svima u izobilju[2]. U izobilju. ta je najvea muka i najvea strahota u ovome svetu? Smrt! Ukloniti smrt, unititi smrt, to je posao Gospoda Hrista, to je posao vere nae, vere svete. Mi umrtvljujemo smrt, mi se stalno hrvemo sa smru, mi se stalno borimo sa smru, jer osiguravamo sebi ivot Veni. ta je to to donosi smrt i meni i tebi, ta? Greh, greh, greh. A Gospod je doao da uzme greh sveta na Sebe[3], doao u ovaj svet da nas naui novom ivotu, ivotu bezgrenom. uli ste da se molimo danas nekoliko puta da nam Gospod da sav dan savren, svet, miran i bezgrean.[4] Znai, ti si pozvan i ja, da ivimo bezgrenim ivotom, to je na poziv u ovome svetu, to je naa vrhovna prosveta. Ako to prosveta ne daje, ona je pomraenje ljudi, pomraenje svega. Pogledajte kakav mrak zaliva Evropu, kakvi ratovi, kakvi uasi, i ta se sve sprema?! ta je to? To je evropski ovek izmislio svojom prosvetom, evropski ovek izmislio sva sredstva za unitavanje oveka i oveanstva. I hvale se prosvetom, a ubijaju ljude! Samo Prvi svetski rat, a da ne govorim o Drugom svetskom ratu, milione i milione rtava je dao. Drugi svetski rat, dao je oko sto miliona rtava. To, taj otrov ljudi, taj pomor sveta, izmislio je svojom prosvetom nesreni evropski ovek. emu ue decu, emu ue ovaj svet, emu? Otimati, bogatiti se, samo se bogatiti! emu sve to? Zamisli, i ja, i ti, i svaki od nas, neprekidno koraamo - kuda? Ka grobu. To je poslednja stanica i moja i tvoja. Tu staje voz naega tela. Grob, eto, to je zavrna stanica moga i tvoga tela, moga i tvoga bia. A Gospod je doao u ovaj svet da nas razbudi, da pokae da je dua vena u oveku, da je dua stvorena za Veni ivot, i da mi u ovome svetu i ovom ivotu imamo za dunost da steknemo ivot Veni - da steknemo ivot Veni. To je glavni cilj naega ivota. Sve je drugo la, sve je drugo izmiljotina, sve je drugo muka i

nevolja duha[5], sve je drugo strahota. I zato, vi roditelji, duni ste da decu svoju vaspitavate emu? Da u ovome ivotu, kao u nekoj osnovnoj koli, steknu i zarade ivot Veni. Zato je Gospod doao u ovaj svet, da nam da tu prosvetu, da nam da taj ivot, da nam da tu veliinu da budemo besmrtni, da pobedimo smrt. Pobeujemo smrt pobeujui u sebi greh, pobeujui sve to je ravo, sve to je zlo. Zato, mi kao hriani, ako hoemo da se razlikujemo od ivotinja, ako hoemo da se razlikujemo od svega nieg i bednog, ako hoemo da se razlikujemo i od avola, onda jedino moemo tako: ako verujemo u Gospoda Hrista; ako verujemo u pobedu nad smru i mi pobeujemo svaki greh, svaku smrt, svakog avola. Neka bi Blagi Gospod i vama, deco, i nama starijima dao te sile, te moi, dao tu veru, da mi verom svojom pobeujemo sve to je greno, sve to je prolazno, sve to je prividno. I da ovim ivotom zemaljskim zaradimo ivot Veni, i ovim ivotom zemaljskim steknemo ivot Veni. Sveti Sava je najbolji Uitelj tome. NJegova glavna pesma danas i govori o tome da je on postao Uitelj toga ivota, Uitelj Srpskoga roda kako se stie ivot Veni. Po tome se on kao Uitelj i razlikuje od drugih uitelja, koji nee tu prosvetu, koji nee ivot Veni. A sve to Srpski narod ima, veliko i slavno i trajno, to je od Svetog Save. To je njemu dala vera u Gospoda Hrista. To je njemu dala vera u Gospoda Hrista, to je njemu dala Sveta Gora, to je njemu dala vera Hrianska i Pravoslavna. I mi, ako hoemo da budemo pravi Srbi i uenici Svetog Save, treba da se neprekidno trudimo da steknemo ono to daje ivot Veni. Da osiguramo sebi ivot Veni, pobedivi svaki greh, svako zlo, svakog avola. Neka bi Sveti Sava i svima nama bio Uitelj i Vo u tome, da nas ui i vodi kroz ovaj ivot i ovaj svet i uvede u Veni ivot. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. Jak. 2,19 Jn. 10,10 Jn. 1,29 Prozbena jektenija u Svetoj Liturgiji. - Prim. uredn. Knj. Propov. 1,17

Beseda 1. na Sveta Tri Jerarha 1967. godine u manastiru elije

sadraj Danas Sveta Crkva slavi tri Velika Jerarha: Svetog Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. Tri oveka, tri sunca na nebu Crkve Hristove. Oni su kao ljudi obueni u sunce, tako su sveti. I ne samo to: oni su ljudi koji su postali sunce, postali svetlost cele vaseljene[1], zato se i nazivaju Uiteljima Vaseljene. Postali neugasiva svetlost. E, to nije privilegija ljudi - neugasiva svetlost u svetu zemaljskom, to ne postoji! Koju to svetlost oluja smrti ne ugasi? Koja to sveica moe da odoli ma kome povetarcu zemaljskih sumnji, zemaljskih muka, zemaljskih iskuenja? A ta tek da kaemo kada na oveka nasrne pakao, kada na njega grunu demoni svojim urlanjem? ta ostaje od svetlosti ljudske? Nita, nita! Svetlost uma ljudskog - malena sveica, svetlost savesti ljudske to je mala sveica. Sve se to brzo ugasi. A eto, veliki Svetitelji, uli ste danas njihovo Sveto Evanelje, Gospod govori uenicima Svojim, znai i njima trojici: "Vi ste svetlost svetu, vi ste videlo svetu"[2]. Kako Gospode, kako? Mi na zemlji, mi znamo za mrak i tamu i pomrinu. Jo je reeno u Svetoj Knjizi, Svetome Evanelju, da je samo Jedna Istinita Svetlost - Gospod Hristos[3]. To je Neugasiva Svetlost! On, Bog koji je postao ovek, eto - Jednog Sunca! Ne! Sto miliona sunaca u telu ljudskom, u biu ljudskom, eto Neugasive Svetlosti. Kako? Tako to ni smrt, ne jedna, sve smrti ne mogu ugasiti Gospoda Hrista, ugasiti Svetlost NJegovu Boansku. Vaskrsom je pobedio smrt i time obasjao pakao Svojom Boanskom Svetlou, obasjao i ispunio sve svetlosti, sve svetove Neugasivom Svetlou! Sad se u uskrnjoj pesmi peva, da se danas ispuni sve i sva svetlou, i pakao i zemlja i nebesa. Da Hristos, sama Vena Neugasiva Svetlost! I tu Svetlost, ivu i neugasivu, On je preneo u Uenike Svoje. Zato i veli: vi ste svetlost, vi hristonosci, vi koji imate mene u duama vaim, u savestima vaim, vi ste svetlost svetu. Vi obasjavate sve! LJudi znaju ta je dobro a ta je zlo; ljudi vole dobro, a mrze zlo; ljudi znaju ta je Bog, a ta je avo; i onda vre volju Boju, a bee od avola. Oni su postali svetlost svetu jer su ispunili Evanelje Gospoda Hrista, jer su na zemlji, za ivota, neprekidno ispunjavali i izvravali zapovesti Gospodnje[4]. uli ste kako se danas zavrilo Sveto Evanelje velikih Svetitelja, velikih Apostola. Spasitelj veli: "Koji izvri moje zapovesti i naui, taj se veliki moe nazvati u Carstvu Nebeskom"[5]. Eto kako se Gospod uselio u njih. Kroz vrenje zapovesti u njih je ulo Neugasivo Sunce. Svetitelj postaje neugasiva svetlost, ovek postaje neugasiva svetlost kada vri Evanelje Hristovo, kada ivi njime, ve na zemlji pone da ivi kao u Carstvu Nebeskom. I ta je svetlost? Svetlost to su: Svete Tajne i Svete Vrline. I kad ih ovek izvruje, kada ivi u njima i pomou njih, onda se sve u njemu zapaljuje Boanskom Svetlou: i um se zapaljuje boanskom svetlou i svetli, i savest se zapaljuje boanskom svetlou i svetli, i volja se zapaljuje boanskom svetlou i svetli. Sve to je ovekovo, telo njegovo, svetli tako jako i silno da nikakva smrt nee moi

spreiti da vaskrsne telo ovekovo na dan Stranoga Suda, telo to je Gospod darovao ljudima Svojim Vaskrsenjem. Zato je Spasitelj i dao zapovesti Svoje da mi ljudi pobeujemo svaki mrak samo ispunjujui NJegove Svete Zapovesti o Krtenju, o Svetome Prieu, o veri, o ljubavi, o postu, o molitvi. "Ko se u Gospoda Hrista krsti, u NJega se oblai"[6]. Gospod se useljuje u njega. Eto ta je Sveta Tajna (Krtenja): Sam Gospod se daje onima koji se krtavaju, a to znai - daje im se Veni ivot. Jer, ta je smrt za Gospoda Hrista? Daje mu se Vena Pravda, daje mu se Vena Istina, jer sam Gospod Hristos jeste Vena Pravda i Vena Istina. Koja to la ovoga sveta i nepravda ovoga sveta moe da uniti Istinu Hristovu, Venu Istinu, Boansku Istinu i Pravdu NJegovu? A svete vrline: vera, ljubav, nada, post, molitva, ta je to? To nije nita drugo nego Svete Tajne prevedene u na ivot. Nae telo? ta vie dajete vi meni? Gospod Hristos vaskrsao, daje tebi i meni da ivimo NJime[7]. ivot na postaje Bogoivot: da oseamo NJime, da delamo NJime, da vrimo Sveto Evanelje NJegovo, Svete Zapovesti NJegove. Eto, eto kako se raspaljuje i zapaljuje svetlost u tvojoj dui, svetlost neugasiva. Ne jedno sunce, stotine sunaca nie u tebi! I kako mrak ovoga sveta moe da ugasi tvoja hristolika sunca? Gospod nudi boanske sile za oveka, za zaista divna dela, zaista besmrtna dela. Svete misli, sveta raspoloenja, sveta oseanja plamte u hrianinu kad se kroz molitvu moli za sav svet, kroz post kad oisti sebe. Gospod je doao u ovaj svet, On - Bog Istine, Bog Venoga ivota i zapalio neugasive svetlosti na zemlji. I ta svetlost, eto, uselila se i u velike Svetitelje Boje, u velika Tri Jerarha. Oni su zaista svetlost postavljena: Svetiljka koja svetli svima koji su u kui[8]. To su Tri Jerarha. Svetlesvima koji su u kui Bojoj, u ovome svetu, u ovoj vaseljeni.To je Kua Boja, i ljudi vide puteve iz smrti u besmrtnost, iz greha u pokajanje, iz lai u istinu, iz nepravde pravdi! Sve to vide i imaju u sebi sile, ako hoe, da oslobode sebe i od lai i od smrti i od greha. Ti i ja, gde smo? Mi smo u Kui Bojoj, u svetu Bojem, a tu, u tome svetu Bojem, u toj Kui Bojoj, sunca su sa nama. To su neugasiva sunca. Gle, Tri Sunca, tri lika sunca na Nebu Crkve Hristove, Tri velika Svetitelja oekuju da ti poe k njima. Da, ti moe svakog momenta uzleteti na nebo i stati pred njih. Kako? Molitvom. Obrati im se, i ne sumnjaj! NJihova sila, njihova svetlost, njihova boanska mo rasterae svu tamu iz tvoje due. Neka je tama ne samo od greha, neka je od svih smrti i od svih avola, oni, oni su uvek jai od svakog mraka, od svake tame, od svakog iskuenja koje te moe snai. Svakome od nas Gospod je dao silu da stajemo na zmije i na korpije i na svaku silu vraiju[9]. Da, to je sila koju je Gospod dao Svetim Apostolima, dao je Svojim Svetiteljima, tu silu daje i svakome od nas. Hriani, krteni. Da, daje nesumnjivo, jer evo, tu silu imaju u izobilju Sveti Jerarsi Boiji. Sveti Jerarsi. Ti pribegni njima i oni e, tebe radi i s tobom, zgaziti svaku korpiju i zmiju, i stati na svaku silu vraiju u tebi. A sila vraga, sila

avola u tebi i u meni jeste greh, jeste strast, i to, ti i ja, moemo pobediti obraujui se Gospodu molitvom, i Svetim Velikim Jerarsima. I nama je Gospod dao onu silu koju daje Svetim Apostolima. Prva i glavna bolest svakoga od nas je greh. Samo dua bez greha jeste zdrava dua. A tu silu bezgrehovnu, eto, u izobilju imaju veliki Sveti Jerarsi. Samo treba da se setimo njih, da ih slavimo, da vidimo ko su i ta su, da njihova sveta uenja i sveta Evanelja primimo i ostvarimo i ostvarujemo u ivotu kao to su oni ostvarili. I gle, i tebi i meni data je ta boanska sila da avole izgonimo. Tu silu Gospod je dao Crkvi Svojoj, Svetim Apostolima i Svetiteljima, i ona je naa, sveopta. Svi mi sainjavamo jedno telo u Gospodu Hristu[10] i svi mi, svi mi nismo nita drugo nego malena i nejaka i slaba braa velikih Svetitelja Bojih, Svetih Jerarha - Vasilija, Grigorija i Zlatousta. Mi njihovom silom imamo vlast ne samo nad strastima koje ubijaju nau duu, nego nad samim tvorcima greha, prvobitnim tvorcima greha i smrti, avolima! I zaista, dok se avo ne zgri, ne sabije u jednu nemonu nulu, kada na njega grune molitva Svetoga Zlatousta ili Vasilija ili Grigorija Bogoslova, koji to avo u meni, u tebi, u malom oveku, i kroz najvei greh, a da ga jedan od ovih Svetitelja, ili oni svi zajedno, ne mogu unititi? Uvek jai Bogom, uvek jai Gospodom Hristom! Nita im nije nemogue! Bezobzirce bee sve smrti od njih, bee svi avoli od njih, sve tame i pomrine bee od njihove boanske svetlosti. Da, nesumnjivo nama svima je data sila da vaskrsavamo mrtve. To nam je dato kao hrianima. Kroz svaki greh, kroz svaki greh uzdie dua i vaskrsava pokajanjem, ma koliko smrti bilo u tebi. Ma koliko puta umro danas, gle, tu su velika Sveta Tri Jerarha, sa Apostolskom silom i moi, sa Apostolskom svemoi da vaskrsavaju mrtve, da vaskrsavaju duu tvoju, tebe iz svakoga greha, oslobaajui te od njega. Sveti Oci vaskrsavaju duu tvoju iz svakog groba strasti! Kakve sile Gospod daje doavi u ovaj svet! Takva sila, takva svetlost zrai iz NJegovih Svetlonosaca, iz NJegovih Svetitelja, a posebno i naroito iz NJegovih velikih Uitelja Vaseljene. I mi, koji imamo tolike sile oko sebe, takve monike, takve besmrtnike, takve pobeditelje, neemo imati izgovora ako ostanemo u svojim gresima, ako ostanemo u svojim strastima. Jer gle, mi onda dobrovoljno ostajemo u tami, ostajemo u paklu svome. Tako je lako vaskrsnuti sebe iz svih smrti. Eto pokajanja - eto pomoi Svetitelja Bojih! A oni, ime se odlikuju? Odlikuju se time to neprekidno ive Venom Boanskom LJubavlju, i tu LJubav izlivaju na sve nas, na sve nas nemone i slabe. Jedino to se trai od nas to je da mi sami krenemo ka Gospodu dobrovoljno, po slobodnoj volji svojoj, eda bismo stekli zasluge, eda bismo stekli nebeske vence. Ja i ti i svaki ovek je slobodno bie, ima slobodnu volju: moe izabrati i Boga i avola, moe izabrati i zlo i dobro! Svakoga dana, svake noi, moe zaspati u zlu, zaspati zanavek, izgubiti duu po svojoj dobroj volji. Svaki od nas po svojoj dobroj volji moe krenuti ka Nebu, moe vriti Zapovesti Gospodnje, moe postiti postove evanelske, moe se

moliti molitvom evanelskom, moe imati ljubav evanelsku, vriti sve zapovesti Hristove. Eto izlaza iz svih naih grobova, eto izlaza iz svih naim pomrina i tama! A Bog je pun ljubavi i nenosti za svakoga od nas, za svakog pokajnika. Prileu i spasavaju Sveta Tri Jerarha od svakog greha, jer su oni ispunili jo na zemlji udesnu zapovest Svemilostivog Gospoda Hrista koji kae: Ako ti ovek sagrei na dan deset puta i doe[11] i kae: kajem se, oprosti mi, po slabosti svojoj moe greiti za deset puta na dan, ali po sili evanelske ljubavi oprotaj, oprotaj, jer znaj da je taj ovek u grehu, u paklu, i ti opratajui mu die ga iz pakla! Ali, sve zavisi od njega, njegovog pokajanja, da se kaje, i od tvoje ljubavi, da li e prihvatiti kad te moli. Zato danas slavimo kao velike Uitelje nae, kao velike Svetitelje Boje, one koji nas oslobaaju od svakoga greha, vaskrsavaju nas iz svake smrti, iz svih naih grobova, samo ako smo pokajniki raspoloeni i ako imamo uzdaha i vapaj i molitvu za njih. Oni svakoga od nas razbuuju na sve to je evanelsko, na svaku evanelsku vrlinu. Neka u nama uveavaju nau veru, nau ljubav, nau molitvu, na post, nae trpljenje, nae smirenje i sve ostale svete vrline. I neka nas kroz sve te vrline vode u Carstvo Nebesko, da i mi ivei na zemlji ispunjujemo zapovesti Hristove, da se ne bi izgubili u smrti iz ovog sveta, da se ne bi obreli na putu za pakao. Neka nas Gospodu molitve Velikih Jeraraha, i svete vrline, blistavim i sunanim stazama iz ovog sveta vode u onaj svet i daju nam Carstvo Nebesko. Da bismo zajedno sa Velikim Svetiteljima Bojim, sa udesnim Vasilijem Slavnim i Grigorijem i Zlatoustim, evanelskim Svetim Jovanom, slavili udesnog Gospoda kroza sve vekove i venosti. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Mt. 5,14 Mt. 5,14 Jn. 1,9 Mt. 5, 19. Mt. 5, 19. Gal. 3,27 1 Jn. 4,9 Mt. 5,15 Lk. 10,19 1 Kop. 12, 12-27; Ef. 4,4-13 Mt. 18,15

Beseda 2. na Sveta Tri Jerarha

1974. godine u manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas Sveta Crkva slavi Tri Velika Svetitelja, najvea meu velikima - to su dananja Tri Sveta Jerarha. U divnim bogoslubenim molitvama dananjim oni se nazivaju "verh uiteljej", vrhunac uitelja: najvei stepen uiteljstva, najvie mudrosti, najvei meu velikima. Kako su to oni postali, ta se (to) desilo sa njima? Kazuje nam dananje Sveto Evanelje njihovu duu: izvrili su zapovesti Spasiteljeve i zato postali veliki u Carstvu Nebeskome[1] - eto njihove tajne. ivei svetim vrlinama; iveli su verom Hristovom, ljubavlju, milosrem, postom, molitvom, bdenjem i svim tim oni su sebe uzdigli iznad ovoga sveta. Postali ne samo uitelji ljudima, nego Uitelji vaseljenje, kako ih naziva Crkva. Veliki Uitelji vaseljenje. To jest, proneli su Evanelje i Istinu Gospoda Hrista, proneli kroz ovaj svet ne samo meu ljude, nego meu Anele i meu svu tvar. Tako su oni veliki pred Bogom. I opet u jednoj divnoj molitvi dananjoj oni se nazivaju "stroitelji dua ljudskih", strojitelji, graditelji, zidari dua ljudskih. Kako im to stoji, kako e oni da grade due ljudske? Grade pomou svetih vrlina. Prvo pomou vere, evanelske vere. Evanelska vera daje sile da mi ispunjujemo evanelske zapovesti, da ivimo po njima. Eto, primer su oni: Ko je bolje od njih izdrao post, evanelski post? Ko je imao veu ljubav i milosre od njih, evanelsko milosre? Ko je voleo oveka, voleo ljude, voleo svet kao oni, evanelskom ljubavlju voleli i tako sebe prvo izgradili verom, ljubavlju i svim ostalim svetim vrlinama novozavetnim evanelskim. Izgradili svoju duu, proterali iz nje svaki greh, isupali svaku strast, svako zlo izbacili iz sebe, i zasadili po dui svojoj sve to je evaelsko: evanelsko dobro, evanelsku ljubav, evanelsko milosre, evanelski post, evanelsku krotost i smirenost, sve su to vrline. Tako su oni uneli ...[2] u svoju duu kad su zaista, po rei Spasitelja, ...[3] postali veliki u Carstvu Nebeskom. U Carstvu Nebeskom, ne samo na maloj sceni, nego u Carstvu Nebeskom postali veliki, tamo meu Anelima i Arhanelima, meu Heruvimima i Serafimima. Graditelji dua! ta oni uinie od ljudskih dua? Zato je Bog stvorio duu? Bog je stvorio duu za Carstvo Nebesko, Bog je stvorio duu za Veni ivot. I oni, uei nas kako da ivimo po Evanelju, oni u stvari zidaju besmrtne due nae. Oni tu graevinu Boiju sa svih strana grade, grade i uzdiu ka Nebu. I ta se desilo? Desilo se to da njihova pastva i njihovi uenici, i ondanji i dananji i sutranji, svi oni rade to isto delo. Evo, izgrauju besmrtne due ljudske, izgrauju za Veni ivot, uei ih svakom evanelskom dobru i dajei im sile. Oni su ne samo veliki Uitelji, nego su veliki Molitvenici pred Bogom. Oni nam izmoljuju od Gospoda sile i snage da i mi moemo iveti po Svetom Evanelju, da i mi moemo initi evanelska dela, da i mi moemo verovati evanelskom verom, ljubiti evanelskom ljubavlju, i smireni biti evanelskom smirenou. Sve su to oni prvo izgradili u sebi i onda izgradili u svima svojim duhovnim potomcima, u koje spadamo,

hvala Bogu, i mi sadanji hriani. Jer i danas mi njih smatramo za najvee meu velikima i za graditelje besmrtnih dua. LJudi obino grade zemaljske graevine, kue, vile, a oni izgrauju duu. Izgrauju u meni i u tebi ono to je veno. Razbuuju to to je zaspalo u nama ...[4] strastima, i zovu nas u Veni ivot. To je njihov veliki apostolski posao. U tome poslu svih Svetih Apostola oni se i nazivaju ravni Apostolima, jednaki, ravni sa njima. To znai oni su Blagovest Gospoda Hrista proneli i pronose kroz nae due i daju nam Boanske sile da tom Blagoveu i mi ivimo u ovome svetu i da pripremamo sebe za ivot u onome svetu, za Besmrtni ivot. Jer gle, mi nismo sazdani nizata manje nego za Veni ivot. A Veni ivot, kako se hrani, kako raste? Ovako: Venom Pravdom, Venom LJubavlju, Venom Istinom. Svega toga ima u Gospodu Isusu Hristu i u Crkvi NJegovoj, i sve to nama daje, eda bismo mi prehranili u ovome svetu i u onome svetu duu svoju venom, Boanskom hranom. Jer mi telo hranimo zemaljskom hranom, a duu, ime hranimo? Duu hranimo nebeskom Istinom - Hristovom Istinom; nebeskom Pravdom Hristovom Pravdom; nebeskom LJubavlju - Hristovom LJubavlju. Zato je na posao na zemlji vrlo odgovoran i vaan. Sve to ini ustvari ini za venost svoju. Ti nisi nikakav prolaznik, ti si ljudsko bie, ti si neprolazan, stvoren si za venost. Ne zato da bi ivot tvoj na zemlji trajao pedeset, sto godina, a onda u crve, u smrt, u grob. Ne! Gospod nas je stvorio radi Venoga ivota u onome svetu, a taj Veni ivot poinje odavde sa zemlje, poinje od Crkve Hristove, od Evanelja Hristovog; Zato je Bog i postao ovek. Zato je Bog i siao s Neba na zemlju da nas sa zemlje uznese na Nebo. To je sav rad Gospoda Hrista, to je sav Domostroj spasenja, to je sav program NJegov prema nama ljudima: da nas osposobi da sve to je prolazno odbacimo od seba a da ivimo onim to je veno jo ovde na zemlji. Jer na ivot Veni poinje sa zemlje ako ivim verom u Gospoda Hrista, molitvom, postom, bdenjem i svima drugim svetim evanelskim vrlinama. Veliki Svetitelji Boiji postali su veliki time to su Gospoda Hrista uselili u sebe, u svoje bie. Veli se u jednoj divnoj stihiri za Svetog Vasilija Velikog: da je istotom svoje due uselio u sebe Gospoda Hrista, istotom due svoje. Tako i mi ...[5] Gospodom Hristom. Da istimo svoju duu od svakoga greha, od svakoga zla, eda bismo i mi uselili sile Gospoda Hrista, vene Boanske sile. Da bi smo na prvom mestu uselili u sebe NJegovu Venu Pravdu, Venu LJubav, Venu Dobrotu. Mi smo sazdani ne za neto manje, nego samo za to. Neka bi veliki Svetitelji Boji, Sveti Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Sveti Jovan Zlatoust, Gospoda molili i za nas grene dananje hriane, naroito za nas grene, mnogogrene Srbe, da idemo putem njihovim. Da nas oni vode putem evanelske vere, putem evanelske LJubavi, i Pravde, i Istine, da ne posremo i padamo u strane i smrtonosne grehe, nego da i sami potstiemo sebe i pripremimo sebe za ivot Besmrtni

i Veni u Nebeskom Carstvu. NJihovim svetim i slavnim molitvama neka Gospod Bog pomiluje i nas grene. Amin.

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. Mt. 5.19 Par rei nejasne na traci. - Prim. prepis Isto. Isto. Par rei nejasne na traci. - Prim. prepis.

Beseda 1. na Sretenje Gospodnje 1965. godine u manastiru elije sadraj Danas je praznik Sretenje. Ko je to sreo koga? ovek je sreo Boga. Eto zato se ovaj veliki sveti Praznik naziva Sretenje. Sretanje. Prvi put je dato oveku, svetom oveku, pobonom i pravednom Simeonu Bogoprimcu da u malom etrdesetodnevnom Detetu Isusu sagleda Boga, sagleda Spasitelja sveta, sagleda sav domostroj spasenja, sve to je Gospod uinio da spase rod ljudski od smrti, greha i avola. Kada je uzeo u sveta svoja naruja Mladenca Isusa, Sveti Pravedni Simeon je izgovorio udesne i divne rei koje se svaki dan na Veernjem ponavljaju i pominju: "Sada otputa u miru slugu Tvoga, Gospode, po rei Tvojoj; jer videe oi moje Spasenje tvoje, koje si ugotovio pred licem svih ljudi, Svetlost da obasja neznaboce, i Slavu naroda tvog Izrailja"[1] Videe oi moje Spasenje Tvoje. ta su videle oi svetog Simeona? Videle su sav ivot Gospoda Hrista, od NJegovog roenja pa nadalje do Bogojavljenja, do Svetog Krtenja, Preobraenja, Krsta, Raspea, Vaskrsenja i Vaznesenja na nebo, i osnivanje Crkve na zemlji, i silazak Duha Svetoga. Sve je to doneo Gospod Hristos svetu, sve je On to proao - radi ega? Radi spasenja sveta! Zato i daje tu silu koja oveka spasava od greha, spasava od smrti, spasava od pakla. Gospod Sam bez greha, jer je jedini Bezgrean, On spasava od greha, jedan jedini stvarno Besmrtan. On spasava od avola, jer je on jedini Istiniti Bog. Zato nas Gospod nije spasao preko Anela, zato nije poslao u ovaj svet sve Nebeske besmrtne Sile, Heruvime, Serafime i Anele da nas spasu? Zato to one nisu bile u stanju da to uine. Zato to su i Aneli stvorena bia. Oni su bezgreni, ali Bogom bezgreni. Oni su besmrtni, ali Bogom besmrtni. Jedno njima nedostaje - ta? Nisu Bog. Aneo nijedan nije Bog. A spasti oveka od greha, od avola spasti, niko nije

mogao osim jedinog Boga, jer je samo Bog jai od avola i od njegovih glavnih slugu i orunika - smrti i greha. Zato je Blagi Gospod i siao u ovaj svet i postao ovek i javio se kao Isus iz Nazareta. Na dananji dan, malo Detence Isus u etrdeseti dan doneseno je u Hram da Ga stave pred Gospoda. I NJega je sreo Sveti Simeon i izgovorio ove udesne rei. Ali da, zato je ba dananji praznik nazvan Sretenje, a ne neko drugo Sretanje, ne dan kada je Apostol Petar sreo Gospoda Hrista, ili Veliki Pavle, ili veliki slavni Antonije Veliki, Atanasije Veliki, nego kada Ga je Simeon Bogoprimac primio na ruke svoje, Detence Isusa? Najpre zato da se ova Blagovest objavi preko velikog i pravednog Svetog Starca, oveka koji je kada je Gospoda primio u svoje ruke imao 360 godina, 360 godina. Tako prenosi crkveno predanje. ta se desilo to? Otkuda da on onako dugo ivi? Na tristasedamdeset godina pre roenja Gospoda Hrista misirski car Ptolamej Filadelf zaeli da ima Bibliju, svete jevrejske knjige, u prevodu na grki jezik. On se obrati zato u Jerusalim prvosveteniku Eleazaru i zamoli da mu poalje sedamdeset uenih i mudrih svetih ljudi da mu prevedu Bibliju na grki jezik. Voleo je da ima on svete knjige u svojoj biblioteci, u svojoj knjinici. Eleazar mu poalje sedamdeset mudrih ljudi onoga doba i meu njima i pravednoga Simeona Bogoprimca. Oni su se prihvatili tog velikog i svetog posla. I kada je Sveti Simeon prevodio Proroka Isaiju i kada je doao na onaj stih u sedmoj glavi, gde Prorok veli: "Evo, devojka e zatrudneti i rodie sina"[2], on stade. Devojka da rodi sina - tako je tano glasila re biblijska. Ne, ja u staviti mlada ena. I kad je hteo da noem izbrie onu re, Aneo mu se javi i naredi mu da stane. Ne diraj, to je prorotvo koje e se izvriti. Prevedi tano kao to je prorokovano: Devojka e roditi sina. A to e se istinski zbiti i dogoditi. Zato to si posumnjao ti e se lino sam uveriti i ostae u ivotu na zemlji u telu dok oima svojim ne vidi Spasitelja sveta. Starac poslua nareenje i prevede tano. Prolo je mnogo i mnogo godina a starac je iveo u Jerusalimskom Hramu ekajui da se ispuni obeanje, da se ispuni prorotvo. I kad je prolo mnogo i mnogo godina, kada je starcu ve bilo tri stotine ezedeset godina, tada, u etrdeseti dan po roenju, Gospod Hristos je donesen u Hram i Duh Sveti koji je bio u Svetome Starcu ree mu da ide u Hram i da primi Gospoda, Spasitelja sveta. Kada on ue ugleda meu narodom Bogomajku, Presvetu Bogorodicu, gde dri u naruju svom edo, a vide oko njih svetlost koja je izbijala i oreole oko njihovih glava. I on po tome poznade da je to Spasitelj sveta. Prie i uze Ga u naruje i izgovori ove divne rei koje uste. I on oima svojim vide izvrenje prorotva, ostvarenje proroke rei. Udostoji se toga da vidi Spasenje sveta, spasenje koje dolazi od Spasitelja, kao to osveenje dolazi od svetlosti. On po daru Bojem vide svu Crkvu Hristovu, sve hiljade i hiljade, milione miliona ljudi koji se spasavaju tim malim Detencetom, Koje je on uzeo u naruje svoje, malenim Isusom Bogoovekom.

Ali tada on izgovori i drugo prorotvo. Obrati se Presvetoj Bogomajci i ree joj: "Gle ovo malo Detence lei da mnoge podigne i obori u Izrailju, i ono je znak protiv koga e svi govoriti, a i tebi no proboe duu"[3] - ree on Presvetoj Bogomajci. Jer on je sagledao Krst, sagledao je kako na Krstu raspinju Gospoda Hrista, a Bogomajka pored Krsta. Gledao je i video kako udaraju klince u NJegove svete ruke i svete noge. I to je taj ma koji je probo duu Presvete Bogomajke, ta velika tuga za Boanskim Sinom, as NJegovog stradanja, za spasenje sveta. Gle, Ovaj lei da mnoge podigne i obori u Izrailju. Gospod je doao u ovaj svet da podigne ljude iz greha, iz smrti, i premesti ih u Nebesko Carstvo meu Anele i Arhanele. I On to ini u Crkvi Svojoj, neprekidno ini spasavajui ljude od greha, lei ih od svake bolesti spasavajui od smrti i osiguravajui ivot Veni. Mnoge je, zaista, Spasitelj u Izrailju meu Jevrejima podigao i oborio. Podigao je sve one koji su eleli spasenje dui svojoj, podigao je sve koji su edneli za Bogom, za Pravdom Bojom, za Istinom Bojom, koji su eznuli za besmrtnou i ivotom Veni. NJih je podigao, jer su oni poverovali u NJega kao Spasitelja sveta, a oborio je - koga? On, Svemilostivi Spasitelj, oborio je gorde fariseje i sadukeje, lane uenjake ondanje, bogoborce i hristoborce. Oni nisu hteli da Mu priu, nisu hteli da se oslobode svojih grehova, svoje gordosti, i oborio ih je kroz njihove grehe, oborio do pakla. Oseali su savremenici Gospoda Hrista da je u NJemu velika tajna. Videli su da On ini udesa koja niko inio nije, da je NJegovo EvaneljeBlaga vest to se nikada nije ula na ovoj zemlji. Niko od Proroka nita slino po sili, po bogomudrosti, nije objavio kao ovaj Krotki i Blagi Uitelj. Jevreji savremenici Gospoda Hrista, naroito fariseji i sadukeji, uvari Zakona, stalno su se vrzmali oko NJega da proniknu u NJegovu tajnu, ko je On? Otkuda NJemu smelost, otkuda NJemu uenje, otkuda NJemu sila da vaskrsava mrtve, da daje vid slepima, sluh gluvima, hod hromima? Ko je On? Gospod je delima pokazao i pokazivao da je Bog, Nevidljivi Bog u vidljivom oveku, no gordi fariseji nisu hteli to primiti. Jednom prilikom gledajui NJegova velika udesa, oni Ga pitaju - ko si ti? Kai nam jesi li ti Hristos Spasitelj? Dokle e muiti due nae[4], dokle e muiti due nae? Spasitelj odgovara ivotom Svojim, odgovara Krstom, odgovara Vaskrsenjem, odgovara Vaznesenjem. Ali sve to slepi na zemlji fariseji odbacie. Oni Gospoda ne priznae. Zaista Gospod lei. Gospod se javio na zemlji da podigne i obori mnoge. I zaista je On postao znak protiv koga e se govoriti. Niko nije imao tako velikih neprijatelja kao Gospod Hristos, i za ivota na zemlji, i evo dve hiljade godina. Rod ljudski, rod oveanski pada i die se pored Gospoda Hrista. Glavno pitanje koje ljudi reavaju to jeste pitanje Boga. Za oveka postoji samo jedno glavno pitanje: Bog i ovek, ili bolje, Bog i avo. Jer ovek koji ne rei to pitanje nije ovek. Gospod se u ovome svetu javio kao vidljivi ovek. On Nevidljivi Bog smirio je Sebe[5] i postao ovek radi spasenja naeg, i inio dela kakva niko od ljudi inio nije[6], i objavio Blagu Vest koju niko od ljudi objavio nije, i pobedio najveeg neprijatelja roda

ljudskog smrt i avola, to niko uinio do NJega nije. Zaista, On je vidljivo oblije Boga Nevidljivoga veli Sveti Apostol Pavle[7]. On, vidljiv ovek, a u NJemu sav Nevidljivi Bog. Eto tajne Isusove, eto tajne koju je sagledao veliki i Sveti, Pravedni Simeon Bogoprimac. Sagledao je Bogooveka, sagledao je jedinog Spasitelja sveta, jedinog oveka, jedino LJudsko bie u istoriji roda ljudskog jae od smrti, jae od avola. Zato i pie u Svetom Evanelju da nema drugog Imena pod nebom kojim se ljudi mogu spasti osim Gospoda Hrista[8]. To je jedino Ime, jedino Bie koje spasava svet od greha i osigurava oveku besmrtnost i ivot Veni. Zaista i dan-danas, i danas rod ljudski reava veliki problem, veliko pitanje Isusa iz Nazareta. Ko je On, ta je On? Koplja se lome oko NJegovog imena: Azija, Afrika svi kontinenti. Jedni Ga prigrljuju i slave kao Istinitog Boga, to On i jeste, a drugi hule na NJega, riu protiv NJega. Zaista i danas se pred NJim i oko NJega pada i die. Verom u NJega mi se diemo u nadnebeske svetove, diemo se iznad greha i smrti, iznad avola i svih zemaljskih zala, iznad svih uitelja i hristogonitelja, diemo se iznad svih smrti koje na nas tutkaju neprijatelji Hristovi, diemo se verom u NJega, molitvom k NJemu, ivotom u NJemu. Oni koji padaju, padaju i propadaju. I njima je Gospod otvorio Raj, ali u gordosti svojoj evropski ovek hoe da sva pitanja rei bez Hrista, hoe da Hristos ne bude u ovom svetu, hoe da protera Hrista iz ovoga sveta. Ne treba nam, idi od nas! Pogledajte, ovaj svet ve ivi na stranoj klanici, klanici. Evropa je pretvorila ovaj svet u stranu klanicu, jer je proterala Hrista. Nee Hrista da On rei pitanja ljudskog ivota. Neemo mi NJega, mi hoemo da sami reimo sva pitanja, i pitanje imanja, pitanje mudrosti, pitanje znanja, i pitanja - sva pitanja zemaljska. Ne treba nam On! Gle, njih, sve njih satire - ko? Smrt! Ko je od njih jai od smrti? Kakve nauke, kakve filozofije, kakvi avioni? Sve praine, sve prah, jer smrt sve to satire! O, gordeljivci evropski stanite. Ima neto jae od vas. To je smrt. Vi pred satarom smrti ta ste, ko ste? Ova zemlja je samo panj, a glava vaa lei i satara smrti sputa se jednoga dana na nju. ta onda, gde su vae nauke, gde filozofije, gde politike, gde mudrosti, gde znanja? Sve prah i pepeo... Sve senka i san...[9] A on blagi Gospod tuan i moli se za njih i veli: "Boe, oprosti im jer ne znaju ta rade"[10]. Zaista, ovek ne zna ta radi ako ne veruje u Gospoda Hrista. Zaista Evropa cela ako ne veruje u Hrista ne zna ta radi, ne zna Amerika, ne zna Azija, ne zna Afrika, ne zna rod ljudski ta radi ako nee Gospoda Hrista. Nee NJega, pa ti nee Spasitelja od smrti, nee Spasitelja od greha, Spasitelja od pakla. Hoe svoje strasti i slasti. Avaj, sve one pletu svilene ome oko vrata due tvoje i tela tvog. Nita stranije nije nego obresti se u venom zagrljaju smradnog i odvratnog i smrdljivog avola. Danas, danas je veliki sveti Praznik Sretenja. Za svakoga od nas postoji lini praznik Sretenja. On se sreo sa Gospodom svim srcem, svim biem, kad je poao za NJim, kad je poao za besmrtnou, poao u ivot Veni, poao je za venom Istinom, za venom Pravdom, za venim ivotom. To je tvoje Sretenje i moje Sretenje. I svaki dan

je Sretenje, ako ti svaki dan ide za Gospodom Hristom i vri NJegove zapovesti, moli se u hramu, moli se u kui, na putu, na ulici moli se NJemu, gle ti ide za NJim, to je tvoje Sretanje sa NJim, jer On te vodi kroz ovaj svet, vodi, provodi i odvodi u Veni ivot. Zato je dananji Praznik - praznik svakoga od nas, svakodnevni praznik, i zato je veliki Simeon Pravedni Bogoprimac uistini veliki Prorok i veliki Svetitelj Boji, udostojen da na svojim svetim i istim rukama dri u naruju Mladenca, Detence Isusa, Spasitelja sveta. Kakva ast, ast i radost, koja se nikada nee oduzeti od ovog velikog i Svetog Pravednika. I mi praznujemo ovog velikog i divnog Svetitelja. Sutra je dan njegovog praznika, a ve danas On praznuje. I svu je silu Gospodnju primio u sebe, u svetu duu svoju, sav se osvetio, sav oradostio venom radou. I on, on je veliki pomonik svima koji idu za Gospodom Hristom, koji veruju u NJega. On podie ako poklekne u gresima. Blagi Gospod molitvama Preiste Bogomajke, Koja nam je Boga Spasitelja rodila, i nas, nas sve Srbe, i sve pravoslavne i sve ljude, vodi verom kroz Evanelje Hristovo da vrimo zapovesti Spasiteljeve i time istimo duu svoju od svakoga greha, od svega smrtnog, i osiguramo sebi ivot veni. Presveta Bogomajka neka nas uvek vodi i predvodi, a za NJom i sa NJom i Sveti veliki Simenon Bogoprimac neka nas i On, nas slabe i nemone, podrava na putu, evanelskom putu kroz sva iskuenja u ovome svetu i osigura nam ivot Veni, da zajedno sa njim slavimo udesnog Spasitelja Sveta Gospoda Hrista. Da se i na nama ispuni njegovo slatko prorotvo da i mi videsmo Spasenje ovoga sveta, i da mi doivesmo spasenje svoje od greha, smrti i avola. Blagi Gospod neka uslii sve molitve nae upuene Presvetoj Bogomajci i Svetom Simeonu Bogoprimcu, neka nas spase od svakoga greha, svake smrti i od svakoga avola i osigura nam ivot Veni u Carstvu Svom Nebeskom. NJemu slava i hvala, sada i vavek kroza sve vekove. Amin. NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Lk. 2,23-32 Ic. 7,14 Lk. 2,34-35 Jn. 10,24 Fil. 2,8 Mp. 2,12 Kol. 1,15 D. ap. 4,12 Ovo su rei crkvene pesme na Opelu. - Prim. uredn. Lk. 23,34

Beseda 2. na Sretenje Gospodnje 1967. godine u manastiru elije

sadraj Za svako ljudsko bie, koji je susret na zemlji najvaniji? Sresti se sa Bogom! Danas je takav praznik - Sveti praznik Sretenje. Pravedni starac, Sveti Simeon Bogoprimac, sreo se sa NJim, sa Bogom, sa malim Detencetom Isusom, uzeo Ga u naruje i otpevao udesnu i divnu himnu: "Sada otputa u miru slugu Tvoga, Gospode; jer oi moje videe Spasenje Tvoje, Koje si ugotovio pred licem svih ljudi. Svetlost da obasja neznaboce, i slavu naroda Tvoga Izrailja".[1] ta je Sveti Simeon video danas? "Oi moje videe Spasenje Tvoje!" Pred njim, pred oima njegove due, u tome momentu proao je sav ivot Gospoda Hrista. On Bog postaje ovek, ivi na zemlji, propoveda svoje Sveto Evanelje, preobraava se na Gori Tavoru, strada, umire, biva sahranjen, vaskrsava i uznosi se na Nebo, i oveka, ljudsko telo uznosi iznad svih Nebesa! A gle, nemoni i slabi Starac jedva je ekao da se oslobodi tela kao nekog tekog tereta od gline, od blata. I on gleda svojim oima kako to telo, ljudsko telo ide iznad svih Nebesa, uznosi se iznad Heruvima i Serafima. Kakva je to tajna posredi, ta se to zbiva pred oima due ovog Svetog i Pravednog oveka? Ono, brao, to je pred oima svih nas, i na javi svima nama: Gospod proslavio telo oveije, Gospod proputio put smrtnome telu u Besmrtnost i ivot Veni! Eto, to je glavna radost! Zato se u dananjoj najvanijoj pesmi, u Troparu Praznika Sretenja i peva, i veli: "Veseli se i ti, Stare Pravedni, jer prima u naruje svoje Oslobodioca dua naih, Koji nam daruje Vaskrsenje!" Eto Spasenja, eto Spasenja koje je video Pravedni Simeon. Pred njim, u naruju njegovom Oslobodilac dua ljudskih, ne tela ljudskih, nego prvo dua ljudskih. Due ljudske - iji su grobovi? Greha! Grobovi greha, grobovi smrti, grobovi avola. I njih oslobaa samo On, Bog Koji je postao ovek, i to venog ropstva. Dokaz toga - ta? Vaskrsenje tela! Jer On daruje Vaskrsenje! Vaskrsenje tela i time posvedoava da je zaista dao i vaskrsenje due. Dva vaskrsenja postoje: vaskrsenje due i vaskrsenje tela. I jedno i drugo je vano, ali vaskrsenje due je vanije. ta je to smrt due, kada to dua umire? Smrt due je greh - to je prva smrt, to je glavna smrt! Kada dua grei, ona umire, odvaja se od Boga Koji je izvor ivota. To je najstranija smrt; onda nastaje tama za duu, onda nastaje pakao za duu. Gospod oslobaa due od greha. "Ko ini greh rob je greha"[2] - objavljuje Spasitelj u svome Svetom Evanelju. Ko ini greh, rob je greha. Zna li koji to ovek nije rob greha? Svaki je rob greha! To je najstranije ropstvo, od toga ropstva niko osloboditi ne moe na zemlji, ni nauke, ni filosofije, ni prijatelji, ni braa, ni roaci, ni mudraci, ni carevi, ni kraljevi, ni diktatori. Niko, samo Bog! Zato je Bog i postao ovek i javio se nama ljudima da nas oslobodi greha. Jer sam Spasitelj objavljuje, da jedino On, Bog, Sin Boji, oslobaa ljude od greha kada poznaju Istinu[3]. Koju Istinu? Kada oni poznaju NJega, kada se ljudi sretnu sa NJim, kada ljudi ponu iveti NJime - onda zaista greh pone da bei iz oveka. Nee se odrati greh kada je Gospod Hristos pored tebe. Kako

moe greh ostati u tvojoj dui kada je Gospod pored tebe? I jo, kada je Gospod u tebi: kroz Sveto Priee, kroz Sveto Krtenje. Samo onda bee iz tebe svi gresi, a sa njima i sve smrti i svi avoli. Takva je sila Gospoda Hrista! "Istina e vas osloboditi"[4] -veli Spasitelj. Hoete Istinu? Kad vrite zapovesti moje tad e vas Istina osloboditi. Osloboditi ega? Smrti, duhovne smrti; i one telesne smrti: osloboditi lai, osloboditi nepravde, osloboditi svakoga greha, svake strasti, svakoga zla. Zaista, niko u svetu ljudskom na ovoj zemlji, nije tako svet potresao kao Gospod Hristos Svojim Vaskrsenjem! To je najvaniji dogaaj. Najvaniji na zemlji u svima svetovima ljudskim, najvanija revolucija, duhovna revolucija, najvaniji prevrat koji je uinio u rodu ljudskom. Smrtni postae besmrtni! ovek, trona ilovaa, postao je nebeski ovek, besmrtan i vean! Mi ljudi od zemlje, pola od zemlje, pola od neba, telo od zemlje, dua od neba; mi kao to ivimo telesnim ivotom na zemlji, zemaljskim ivotom, duni smo iveti i nebeskim ivotom. Zato se u Svetom Evanelju naziva Gospod Hristos Nebeskim ovekom[5]. I mi hriani, kao nebeski ljudi, da ivimo kao to je On iveo, da budemo besmrtni kao On, jer nam On to daje po velikoj milosti Svojoj. A nae, ta je nae? Vera u NJega, ljubav prema NJemu, molitva k NJemu. jer On daruje nam veliki dar, daje nam Carstvo Nebesko, ivot Veni, oslobaa nas od svih paklova, od svih tama, od svih pomrina i od najstranijeg oslobaa nas - od svih demona i avola! Zaista, On Jedini i tebi i meni i svakom ljudskom biu daje Nebesko Carstvo i Raj. uli ste dananje proroanstvo Sretenja, kako veli Sveti pravednik Simeon Bogoprimac, veli Presvetoj Bogomajci: "Ovde lei malo Detence da mnoge i podigne"[6]. Da podigne Gospod sa zemlje u Raj, kada krene za NJim, kada ima veru u NJega, kada tvori NJegove zapovesti. Gle, ti se zaista podie iznad svih Nebesa, iznad Anela i Arhanela, iznad Heruvima; ovek si proslavljen kao niko od stvorenih bia. To Gospod Hristos daje tebi za veru u NJega. Tako i svakoga obara[7] koji uporno ostaje pri grehu. A ostati pri grehu uporno, to znai: ,Ja neu Boga"! Kada hou greh i to uporno hou greh i neu da se oslobodim njega, znai: Ja neu Boga! A takvoga oveka, takvo ljudsko bie Gospod spasava. Nikome Gospod ne namee spasenje. LJudi kada idu u pakao, idu po svojoj dobroj volji zato to uporno ostaju pri svojim gresima, nee da se kaju, nee da se ispovede, nee da promene svoj ivot, nee Evanelje Hristovo, nee ivot po Bogu, nee pobonost. Izabrao si greh i ivi stalno u grehu i nee da se kaje? Zna li carstvo greha gde je? Pakao, pakao... Greh sa zemlje ne moe otii na drugu stranu, osim u pakao. Ako si sebe dao grehu, gotov si! Tebi drugog puta nema sa zemlje ka Bojim svetovima drugim. Jer eto la ...[8] A kad ovek uporno ostaje pri grehu, kad ovek nee istinu, kad ovek svom duom ostaje pri lai i slui joj u ovome svetu, onda on obara sam sebe, obara u bezdane ponora mranih, daleko od svetlosti Hristove i od Boga.

To je evanelska vrlina, a tu silu daje Gospod Hristos. Gle, sva sila Boanska, kad si milostiv i milosrdan, ide iz ovog sveta i uznosi se. Neprekidno oko Gospoda Hrista u ovome svetu ljudi padaju i diu se, brao. Ni oko jedne linosti u rodu ljudskome nije se toliko padalo i dizalo, kao oko Linosti Gospoda Hrista. I niko nije vaio za rod ljudski, ni danas, u ovoj kugi i muci bezbonika evropskih, niko vaan do Gospoda Hrista. Gledajte, i za njih je Gospod Hristos najvaniji. ta oni rade? Ustvari, hoe da Hrista potisnu iz sveta. Ne treba deci naoj, neemo Hrista, nikom ne treba Hristos! Porodici ne treba Hristos, sudstvu ne treba Hristos, prosveti ne treba Hristos. Ko vam treba onda? Zna se: antihrist, protivnik Hristov. Koliko Ga nee, koliko su protiv Gospoda Hrista, oni u svome ludilu poriu da je ikada postojao. Niko tako silno i mono ne posvedoava Svoje prisustvo u ovome svetu kao Gospod Hristos. To iskustvo ima svaki od nas. Kome On nije pomogao kad je zavapio k NJemu? Koga On nije iz najveih muka izvukao? I zaista, Gospod Hristos je ono to je objavio Prorocima. On je "znak protiv koga e se govoriti". "Lei da oborim mnoge i podigne. I bie znak protiv koga e se govoriti"[9]. Eto, svaka la urla i laje na Gospoda Hrista, svaka pakost, zloba, zloin, laje i urla protiv Gospoda Hrista. Isto tako laje na Gospoda Hrista greh ...[10] caruju u meni i tebi ...[11] avo je avoovek, ovek onda postaje avoovek ...[12] Jer kad je Aneo, legendarni i prvi Heruvim, odmetnuvi se od Boga postao avo[13], ta tek biva od oveka? Brao, nita stranije od greha, nita opasnije od greha! ta je na veni ivot ako sa grehom dua ostane u ovome svetu, i sa grehom izie iz sveta? Nee videti Gospoda. Tebi se daje odjedanput velika milost Boja: da ivi u svetu Bojem i da tim ivotom stekne sebi ivot Veni, Carstvo Nebesko, Venu Istinu. A tebi nita lake od toga. Ko ti daje vie od Gospoda Hrista u ovome svetu? Ko? Prijatelji, bogatai, nauka, filosofija, tehnika. ta ti daju? Igrake, avioni igrake, igre.[14]

NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. Lk. 2,29-32 Jn. 8, 34 Jn. 8,32 Jn. 8,32 1 Kop. 15,47-48 Lk. 2, 34

7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Lk. 2, 34 Neke rei nejasne na traci. - Prim. prepis. Lk. 2, 29-35 Par rei nejasno na traci. - Prim. prepis. Par rei nejasno na traci. - Prim. prepis. Par rei nejasno na traci. - Prim. prepis. Ic. 14,11-15; Lk. 10,18 Beseda nezavrena. - Prim. prepis

Beseda 3. na Sretenje Gospodnje 1974. godine u manastiru elije sadraj Eto uda za udom. Bog u naruju Svetog Starca Simeona. Bog u ovom zemaljskom svetu. Ima li veeg uda od toga? Ono je tako slavno! Sva su se prorotva ispuni! la koja je prorokovao ovaj veliki i pravedni Sveti Simeon Bogoprimac. "Kako da zagrlim Boga"? pita se u jednoj divnoj molitvi dananjoj Sveti Simeon. Kako ja ovek da zagrlim Boga, da uzmem u naruje svoje NJega? I on zaista uzima Boga u svoje naruje, svim biem Ga je osetio i objavio celom svetu: Evo Spasenja sveta! Ovo majuno Dete to je Spasenje sveta. Neverovatno! Sigurno neverovatno, kao to je i misao u tebi i meni neverovatna, kao to je i srce i meni i tebi neverovatno. Ko kree srce? Da li ti voljom svojom? Ko stvara u tebi beskrajnu misao? Beskrajnu, ne moe se ni sa jedne strane uhvatiti. ta je to? udo. udotvorac si ti, ovee; svaki je ovek mnogostruki udotvorac. Oko, ta je oko? Kakav izvor udesa! Oseanje, ta je oseanje? ta je to to tebe dri u ovome svetu i daje ti i radost i tugu? S koje god strane pogleda sebe, ovee, ti si udotvorac. Pogotovu kad je telo ljudsko uzeo na Sebe Gospod Hristos i postao ovek. Toliko je vano biti ovek u ovome svetu. Najrazumnije, posle Boga, bie u svetu jeste ovek. I zato pravi ovek mora reiti to prvo i osnovno pitanje: - Radi ega sam ja u ovome svetu? ta je Bog hteo sputajui oveka u ovaj zagonetni i mali zemaljski svet. Svet zemaljski majuni, a oko njega neiskazana sunca i neizbrojane zvezde i svetovi. Sveti Simeon Bogoprimac osetio je svim biem tugu zemlje u tajni Mladenca, Isusa Bogomladenca. U divnom troparu, glavnoj pesmi posveenoj njemu, njegovom Prazniku (Sretenju), veli se: "Raduj se i ti, Stare Pravedni, jer si primio u naruje Boga, u zagrljaj Boga, Koji daje svetu Vaskrsenje. Primio si Osloboditelja dua, Osloboditelja dua, Koji javlja svetu Vaskrsenje". ta je to? Nae due ije su roblje? Kome to mi robujemo? Dua! Telo robuje smrti, a duom, kome robujemo? Tvorcu smrti - grehu i avolu. To je ropstvo u kome se nalazi sav rod ljudski. To je osetio svim biem svojim Sveti Simeon Bogoprimac.

I nema radosti u ovom svetu bez Hrista, to je prva Blagovest. Nema radosti u ovome svetu dok smo mi duom robovi greha i robovi avola, a time smo robovi smrti. Jer, avo ima dve ruke: jedna je greh, a druga je smrt. I time dri bie ljudsko u sebi, u svome ropstvu. I da nije Gospod Hristos doao u ovaj svet, da nije vaskrsao, ovo bi bila ne samo ludnica, ovaj zemaljski svet, nego neizraziv pakao. I samo je Gospod Vaskrsenjem Svojim uneo u ovaj svet pravu radost. LJudsko bie nije znalo za radost, dok nije smrt pobeena. ta je stranije od smrti, ta je gorije od smrti? Nita! Niko od ljudi da je savlada. Sve - mlivo smrti, pleva smrti. Radi ega je ovek? Radi toga?! Kakav podsmeh oveku! Nije Bog stvorio oveka radi toga, sigurno nije. Dokaz je to je On postao ovek, da pokae pravi put oveku, da pokae da je ovek stvoren za besmrtni ivot Veni, da je ovek stvoren da pobeuje smrt, da pobeuje smrt, da pobeuje greh. Niko od ljudi nije mogao pobediti greh, sav greh roda ljudskog. To je uinio Gospod Hristos. I On je jedini Pobeditelj smrti, Pobeditelj greha, Pobeditelj avola. On i daje tu istinsku pravu radost ljudskom biu, radost ivota, radost to si ovek. Gle, Vaskrsenjem Gospoda Hrista dobio si ulaz u besmrtni ivot Veni. Vaskrsenje iz mrtvih osigurano meni i tebi. Kako si carstveni vekovnie, kao si moan, i svemoan! Posle Boga najmonije bie. avo, ta je avo prema oveku Hristovom, prema oveku vere Hristove - muica! Setite se kako su avoli vapili iz legiona, iz Gadarinskog ludaka: "Nemoj nas baciti u bezdan, polji nas u svinje"[1]. Jauu, i mole, preklinju. Tako isto biva i sa svakim pravednim hrianinom. On pobeuje sve to ga odvaja od Boga. A glavni neprijatelj oveka i Boga jeste avo. avo ovladava ovekom, kako? Kroz grehe, kroz slasti grehovne. To je poraz, najstraniji poraz za bogoliko bie ljudsko. Bog je zato doao u ovaj svet, dopustio Sebi da ue u majuno telo ljudsko i da tim majunim telom ljudskim pobedi smrt, vaskrsnuvi iz mrtvih. To je istinska radost! Tu radost je osetio veliki Bogoprimac, drei u naruju Gospoda Hrista. Kad Ga je uzeo u ruke svoje on Ga je osetio: Gle, u mojim je rukama Bog - Spasitelj sveta. Evo, sada otpusti s mirom slugu Tvoga, Gospode,jer oi moje videe Spasenje Tvoje[2]. Spasenje od ega? Spasenje od greha, spasenje od avola, spasenje od smrti - to je Gospod Hristos. Ako to nije, nije potreban svetu, nije potreban ovome svetu, ni zemlji, ni rodu ljudskom; jer nata ivot oveku ako se zavrava smru! To nije ivot, to je podsmeh. A Gospod je stvorio oveka kao vrlo odgovorno bie. I zbilo se prorotvo Svetog Simeona Bogoprimca: zaista, On je Spasenje. Pokazuju to i bezbrojni ljudi, bezbrojni Svetitelji, bezbrojna povorka ljudskih bia, spasenih Gospodom Hristom od greha, smrti i avola. Tako se ispunilo prorotvo Svetog Simeona: "Gle, Ovaj lei da mnoge podigne i obori"[3]. Nigde u ovome svetu nije padalo toliko mnogo ljudi i dizalo se toliko ljudi nego oko Gospoda Hrista. Padali su Irodi, padale su Jude, nisu mogli da osvoje NJegovu Boansku Linost, NJegovu Boansku Silu, NJegovu Boansku Istinu, NJegovu Boansku Pravdu, NJegov Veni ivot. A dizali su se isto tako ljudi, dizali su se

Apostoli, Svetitelji, Muenici, Besrebrenici, udotvorci i svi istinski hriani, Gospodom Hristom se dizali iz smrti u besmrtnost, iz pakla u Raj, iz ovog sveta u Carstvo Nebesko. A padali su mnogobrojni hristoborci, padaju i danas. Gledajte kako Evropa pada, protivi se Gospodu Hristu! Dva svetska rata, kakav pokolj! kakav pomor! Zbiva se prorotvo Svetog Bogoprimca: "Ovaj lei da obori mnoge". I obara svakog gordog Evropljanina, obara uobraenog evropskog oveka, koji odbacuje Boga, odbacuje Ga iz ivota, odbacuje Ga iz prosvete, odbacuje Ga iz sudstva. A time obara sebe u smrt, obara sebe u bezizlazno oajanje, u ponor. Gle, gde je takav pomor ljudskih bia i dua ljudskih, takav pomor i takvo ropstvo? Ropstvo kakvim boluje i robuje evropski ovek. Utopio je sebe, sve svoje ideale, sve svoje misli u takozvano blagostanje, u materijalno blagostanje, u kulturno blagostanje. Kultura - najprazniji i najsramniji i najgori idol koji je ovek mogao da izmisli! Tome idolu danonono slui nesrena kultura, nesrena Evropa, a i mi, bedni Srbi. Mi kaskamo za bezbonom i ludom Evropom, odriemo se Hrista i u prosveti i u ivotu svakodnevnom. ta se zbiva s nama, ta se zbiva sa Srbima? O, malo je dva svetska rata! Trei, etvrti, peti, sve dok se ludi Evropljani ne pokaju za Gospodom Hristom i dok NJega ne unesu u svoj ivot, u svoj um, u svoju misao, u svoje srce. Dotle - nema mira! Dotle - rat za ratom! Izvrava se i zbiva prorotvo Svetog Simeona Bogoprimca: "Ovaj lei da mnoge podigne i obori".I jo je rekao Sveti Simeon Bogoprimac: "On je znak, protiv koga e se govoriti!"[4] Ima li ljudskog bia, ima li imena ljudskog u ovome svetu, protiv koga se vie govorilo od Gospoda Hrista? Milioni i milioni urlaju, urlaju protiv NJega i NJegove Vene Istine, protiv NJegove Vene Pravde, protiv Venoga ivota koji nudi oveku. ta je to? To Juda vri samoubistvo! Ne moe Juda da ne izvri samoubistvo. Izdao je Boga, tim je izdao sebe, izdao oveka, i mora izvriti samoubistvo. ta su evropski ratovi? Evropski, nisu ni ameriki, ni afriki, nego evropska; dva svetska rata, ta su oni? Samoubistvo koje vri evropski ovek to je izdao Gospoda Hrista, Istinitog Boga. Oterao Gospoda Boga, toliko je oterao da su crnci pre ovoga rata Evropu nazivali "bela demonija". Bela demonija. Evropljani - beli avoli. I danas ko...[5] Fabrika lai, fabrika otrova - to je Evropa! Sve lude teorije, zbog kojih se ljudi kolju i u ratu i u miru, sve je to Evropa izmislila. Ne Afrika crnaka, ne Azija neznaboaka, nego Evropa, gorda i luda Evropa! ta ostaje za istinitog oveka u ovome svetu? ta ostaje za takvog oveka kao to je Sveti Simeon Bogoprimac? Svaki je ovek roen po liku Boijem, svaki ovek ima boansku (bogoliku) duu u sebi, i odgovara za nju i u ovome i u onome svetu. Bog je postao ovek i pokazao kakav treba (ovek) biti u ovome svetu. Bog je postao ovek Bogoovek, time da pokae da Bog treba uvek da bude ispred oveka, da Bog voli oveka.

im ovek baci Boga iza sebe i hoe ispred Boga da ide, eto ludila, eto zloina, eto izdajstva, eto ropstva! Robovanje avolu i laima njegovim i neistinama njegovim. A ti, a ja, a svaki ovek, neka stane ispred svoga groba, neka pogleda svet oko sebe, jer kroz nekoliko trenutaka mora da legne u grob. ta bi ti radio onda? ta bi ulo u tvoju duu i ta bi se iznelo iz nje u onaj dan? Uas, strah i trepet! Mora da legne u grob, a kakav? Ko je u tvojoj dui, ko je s tobom? I zato je Gospod i vaskrsao iz mrtvih. I Apostole aljui u svet, proste ribare Galilejske, bez novaca, bez uenosti, bez bogatstva ovoga sveta, ta im je dao? "Evo aljem vas kao ovce meu vukove"[6]. Koji li je vojskovoa tako slao svoje vojnike u rat? Koji je car tako slao svoje podanike u ma koji grad? "Ne nosite torbe, ni tapa, ni novaca"[7]. Gospode, pa ta da nosimo?! Mene! Mene, Boga! Pobedu nad smru. Vi evo, etrdeset dana posle Vaskrsenja, jedete i pijete, i ja vam govorim o Carstvu Boijem. Opipali ste, proverili ste da sam ja zaista isti Isus Koga su raspali, i ja vaskrsao. Od vas ne traim nita drugo nego da budete svedoci toga da sam vaskrsao i sa vama razgovarao, jeo i pio, posle Vaskrsenja do Vaznesenja mog. Ja u vam dati Boanske sile. I dao im je sile.[8] Zaista, prosti ribari Galilejski, nemonici, siromasi, bedni, gonjeni iz varoi u varo, iz sela u selo, iz carevine u carevinu, eto ti ribari, prosti seljaci, silom Hristovom pobedili su i razorili smrt, koja je sva ustala bila protiv njih, mobilisala sva zla, sve zloine, da ih uniti, i nije uspela. A oni su je unitili - ime? Ne topovima, ne avionima, nego silom Gospoda Hrista. Verom u NJega, ljubavlju NJegovom, Evaneljem NJegovim, Crkvom NJegovom. Gle, kolike su vojske napadale Crkvu Hristovu. Setimo se mi Srbi samo ropstva naeg pod Turcima. I Crkva je ostala, nadivela Tursko carstvo, nadivela sve gonitelje svoje. Gonjena je i danas, gonjena i ovde i svuda, po celome svetu, ali je (Crkva) nepobediva! Ne postoji nita jae od Crkve![9] I nebo je slabije od Crkve, da sigurno, i nebo je slabije od Crkve. Mobiliu se danas, i sutra e jo vie udarati Hrista. Mobilisani protiv Crkve Hristove, ipak je nee savladati i nee je unititi[10]. A sila Hristova njih e samleti u stranoj vodenici smrti. Samleti za uvek. Zato se mi hriani ne bojimo smrti. Mi smo i pozvani da i danas u dvadesetom veku svedoimo - ta? Vaskrsenje iz mrtvih. To to je Gospod dao Svetim Apostolima, i preko njih celoj Crkvi, i svima nama. Zato, za nas hriane nema straha ni od smrti, ni od avola, ni od svih avola. Jai je Bog koji je u nama, jaa je vera koja je u nama od celoga sveta koji je oko nas i protiv nas. I evo, jedan od tih mnogobrojnih svedoka Vaskrsenja Hristovog je Sveti Simeon Bogoprimac, koji je na dananji dan primio Gospoda Hrista. Kakva radost i kakva srea za umornog Starca! Isto biva sa svakim od nas. Ovaj ivot ako je dat nama da se zavri smru, nema onda oajnijeg bia od nas. Ali, vera Hristova je tu. Vera u Besmrtnost, vera u Vaskrsenje Gospoda Hrista, u NJega, Vaskrslog Bogooveka, Koji uva Crkvu Svoju i vodi je dandanas, kao i za vreme Svetih Apostola, kao to e je voditi do Stranoga Suda i posle njega.

Zato, proverimo sebe prorotvom Svetog Simeona Bogoprimca: "Ovaj lei da mnoge obori i podigne". ta e biti s tobom? Da li ti stoji uz Gospoda Hrista, i sa NJim i za NJim, ili stoji protiv NJega? Razmisli o tome, i rei to najvanije pitanje, rei ga jo danas, jer noas moe da te smrt odvede iz ovoga sveta. I jo je i to rekao: "On je znak protiv koga se govori". Eto, to se ispunjuje. Ko to ne urla protiv Gospoda Hrista, od bezumnih Evropljana? Retko ko, retko. A vi, a ja, moramo reiti probleme svoje, pitanje svoje, pitanje svoje due, svoje sudbine u ovome i onome svetu. Gospod je doavi u ovaj svet rairio i proirio svet u Carstvo Nebesko, dajui nam Venu Istinu, Venu Pravdu, Venu LJubav. I time se hrani sve to je besmrtno u nama. A kada reimo to pitanje, mi smo reili najtee pitanje u ovom zemaljskom svetu, mi smo reili pitanje zbog koga nas je Gospod i poslao u ovaj svet. Neka bi nam Sveti Simeon Bogoprimac, Sveti Apostoli i svi Sveti bili u pomoi da i mi verom u Gospoda Hrista pobedimo sve to nas odvaja od NJega, da oslobodimo sebe ropstva avolu, ropstva grehu, ropstva smrti. Da ne budemo vie robovi smrti, nego da budemo sinovi Vaskrsenja,[11] sinovi Baskrsloga Gospoda Hrista. Neka bi nas On, sa Presvetom Bogomajkom, Sveti Simeonom Bogoprimcom i svima Svetima, sve vodio iz ovoga u onaj svet i uveo u Nebesko Carstvo. Da Ga tamo i mi veno slavimo sa svima Svetima, ispred kojih i na elu kojih stoji Presveta Bogomajka, Kojoj neka je ast i slava, jer je rodila Gospoda Hrista. Ona - Bezgrena i Svesavrena, spasava nas od smrti, greha i avola. Amin. NAPOMENE:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Mt. 8, 31 Lk. 2, 29-30 Lk. 2, 34 Lk. 2, 34 Nekoliko rei nejasno na traci. - Prim. prepis. Mt. 10, 16 Mt. 10,10 2 Petr. 1,34 Doslovne rei Sv. Jovana Zlatousta (Beseda o Evtropiju). - Prim. uredn. Mt. 16,18 Lk. 20,36

Beseda 4. na Sretenje Gospodnje 1977. godine u manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas praznujemo Sretenje. Ko se to sreo sa kim? Sreo se ovek sa Bogom. To je najudesniji dogaaj u ovome svetu. Kao to je nekada sam Apostol Toma posumnjao u Vaskrsenje Gospoda Hrista: "Neu verovati dok ne metnem ruke svoje u rebra NJegova"[1]. Gospod je zadovoljio tu bezazlenu elju Svoga Uenika i Svoga Apostola, i javio mu se, da bi zbilja metnuo ruku svoju u rebra Spasova. I potvrdio je na najoigledniji nain ono to mi svi elimo, ono to mi svi ekamo - to je pobeda nad smru, Vaskrsenje iz mrtvih. Slino se desilo i danas. Prestareli mudrac i uenjak, Blagi Simeon, imao je oko dvesta sedamdeset godina. ta se to desilo? Kad se desilo Sretenje njegovo, njegov susret, njegovo sretanje sa Bogom? U ono vreme, car je egipatski naredio da se prevedu jevrejske knjige na njegov grki jezik. I zato su najuenijih sedamdeset ljudi prevodili odlomke i delove Svetog Pisma. A taj Simeon doao je do dela Svetog Isaije: "Eto, devojka e zatrudneti i rodie sina, i nadenue mu ime Emanuil - s nama Bog"[2]. On je stao. Kako moe devojka roditi sina? Ne, to je nemogue, ja u da promenim, ja u da kaem: ena rodie sina. U tome mu se javi Aneo i naredi mu: Ne, ne menjaj nita iz Svete Knjige. Tako e biti kako je reeno: devojka e zatrudneti i rodie sina, Emanuila - s nama Bog, to e rei Boga. I da bi se zaista Starac uverio, Aneo mu je rekao: Eto, ti nee umreti dok ne vidi to u ta si posumnjao sada, da vidi da je zaista devojka rodila oveka - Bogooveka Hrista. I zato je Sveti Simeon iveo dvesta sedamdeset godina, pun Duha Svetoga, pobonosti i vere. Na dananji dan njemu se javio Duh Sveti da ide u Hram i da tamo sretne Gospoda Isusa. To se i desilo. On je sreo, uzeo je na ruke svoje Mladenca, Detence Isusa, i rekao: "Sada otputa u miru slugu Tvoga, Gospode, po rei Tvojoj; jer videe oi moje Spasenje Tvoje, koje si ugotovio pred licem svih ljudi"[3].

Kakvo je to otkrovenje, kakva je to istina koju je otkrio Sveti Duh Svetome Starcu? To, da je Djeva rodila Pobeditelja smrti, Spasenje svetu. Spasenje od ega, od koga? Od greha, od smrti, spasenje od avola, spasenje od pakla. Zaista, on je u tom asu, Bog mu je dao, Duh Sveti mu je dao, i on je sagledao ta e to Detence da uradi kada odraste, kada postane ovek, kada postane udotvorac i Propovednik. On je Spasenje, evo, oi moje vide Spasenje Tvoje. Spasenje! Duh Sveti je izneo pred duhovne oi Svetoga Starca sve ta je Gospod uradio, sve ta je Gospod uinio radi osloboenja ljudi od greha, od smrti, i time pokazao put spasenja, spasenja od greha, spasenja od smrti, spasenja od avola. To je spasenje koje je On doneo svetu. I to je sve video Sveti Starac, i zato je dananji praznik Sretenje - susret oveka i Boga, grenog oveka i Spasitelja sveta Gospoda Hrista. Mi znamo iz istorije, od samih apostolskih dana do danas, kako su se ljudi susretali sa Gospodom Hristom. Sreo se Savle sa NJim i postao Pavle[4]. Razbojnik na krstu, sreo se sa Bogom i Gospodom Isusom Hristom na krstu, i tog istog dana bio uveden u Raj[5]. Sreo se Zakhej carinik i postao Apostol[6]. Srela se Marija Magdalena besomuna, iz koje je isterao sedam avola, i postala Sveta Magdalina. I tako redom bezbroj, bezbroj ljudi, koji su se sretali sa Gospodom Hristom, i u NJemu, i kroz NJega dobijali spasenje, spasenje od greha, i Veni ivot. Dobijali Venu Istinu, Venu Pravdu, Venu LJubav, i sve to Bog donosi oveku kada se javlja u ovome svetu. A sve to Gospod je Sam doneo, Gospod je objavio rodu ljudskom. I mi hriani, prvi susret na sa Gospodom Hristom, kada je? Kada se krtavamo. "Koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste"[7], kae Sveti Apostol. Tako znai, taj susret sa Bogom, to oblaenje u Boga nae prirode, to je osloboenje od greha, od poroka, od strasti, od svega demonskog, od svega prljavog. Tako je susret sa Gospodom Hristom najvaniji dogaaj u ivotu svakoga od nas. Nae sretenje sa NJim. Da, mi se u stvari susreemo sa Gospodom Hristom svaki dan. Kad stane na molitvu, gle, to je ve susret tvoj sa Gospodom Hristom. Kad ini dobro delo, evanelsko dobro delo, to je takoe susret sa NJim. Tako mi od tih susreta ivimo duom, ivimo Venom Istinom, Venom Pravdom, Venom LJubavlju, ivimo onim to je Hristovo, onim to je Boije, onim to je Sveti i Pravedni Simeon na dananji dan osetio i video kada je uzeo u svoja sveta naruja Detence - Gospoda Hrista. I rekao je Sveti Starac Presvetoj Bogomajci: "Ovaj lei da mnoge podigne i obori u Izrailju"[8]. ta to znai? To znai da e Gospod Hristos Svojom pojavom u ovom svetu izazvati najveu promenu roda ljudskog. Lei da mnoge obori i podigne. Kako to Gospod Hristos podie? Gospod Hristos die oveka iz ovog zemaljskog sveta, iz prolaznog sveta u Veni ivot, dajui mu Venu Istinu, dajui mu Venu Pravdu, Venu LJubav. Tako, svaki od nas ljudi, verujui die se u nebesa sa Gospodom Hristom, i ivi Nebom na

zemlji i Bogom na zemlji. Ako svaki verni i svaki hrianin zaista to doivljava, Gospod onda die iznad greha i smrti, i daruje mu Venu Istinu, Venu Pravdu i Veni ivot. A kako to obara Gospod Hristos? Obara sve koji su protiv Boga, sve koji svesno odriu Boga, hule Boga, nee Boga. Tako, svaki od ljudi koji slobodno odbacuju Gospoda Hrista, nee Ga kao Boga, eto on biva oboren. NJega obaraju mrane sile, obaraju ga - u ta? U pakao. To je po slobodnoj volji njegovoj. Jer Gospod nikoga od nas na silu ne spasava. On predlae Venu Istinu, Venu Pravdu, Venu LJubav, svima ljudima, svakome oveku. Primi li - ti si NJegov, odbacuje li - to je tvoje. Zato, ovaj veliki Sveti Praznik danas, brao, neka nam poslui da mi proverimo sebe. Kako se mi susreemo sa Gospodom Hristom, na koji nain, i kako se treba sresti sa NJim? ta je Sveto Priee? To je primanje Gospoda Hrista u sebe. To je ohristovljenje oveka, to je davanje svih nebeskih sila oveku. To je tako vaan susret, beskrajno vaan. I tako redom: molitva, post, milosre, svako dobro delo - to je na susret sa Gospodom Hristom. Neka niko ne malake u ovom tekom zemaljskom svetu. Jer, na Hristovo dobro u ovom svetu sa svih strana nagru zli ljudi, bezboni ljudi, da otmu ono to je Gospod Hristos doneo oveku. To je spasenje. Mi hriani, esto smo i muenici zbog toga, zbog tog gonjenja, ali u tome i jeste sila Gospoda Hrista koji u svim muenjima daje blaenstvo dui, i ovek sa radou prima sve to u ime Gospoda Hrista doe na njega, i protiv njega, to ljudi ine. I da niko od nas ne posumnja u Venu Istinu Spasovu, u Veni ivot Spasov, ve da posvedoi u rodu ljudskom o moi i svemoi Gospoda Hrista, o istini koju je izrekao Sveti Pravedni Simeon: da Gospod Hristos nudi i daje spasenje svetu od greha, smrti i avola. A Presveta Bogomajka, Koja je NJega nama rodila, uli ste iz divnih naih pesama (iz tropara): Ona je rodila Sunce Pravde, Koje zasija celome svetu. I postarajmo se da,zajedno sa Svetim Starcem Simeonom, poverujemo u Gospoda Hrista, da NJega primimo u due svoje kao Pobeditelja smrti. Jer, on je uzeo u naruje svoje Gospoda Hrista, ugledao u NJemu spasenje sveta, spasenje u Bogooveku Gospodu Hristu, koje nam je dao Vaskrsenjem. A pobeda nad smru - Vaskrsenje, to je najvaniji dogaaj u Hristovom ivotu. I njega ako ima, ti si zaista hrianin. A to znai, ti si se ve uhvatio u kotac sa smru, sa gresima, da ih satre i da osigura sebi ivot Veni kroz vaskrsenje iz mrtvih.

Neka bi Blagi Gospod tu jaku veru pojaao u nama, da mi pobeujemo smrt duhovno, Vaskrslim Gospodom Hristom i da tako i doekamo veliki praznik - Vaskrsenje Hristovo. Da Ga slavimo, NJega Jedinog Pobeditelja smrti, Jedino Spasenje sveta. Amin. NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Jn. 20, 25 Ic. 7,14; Mt. 1,23 Lk. 2, 29-30 D. Ap. 9, 38 Lk. 23,42-43 Lk. 19,5-9 Gal. 3, 27 Lk. 2, 34

Beseda 1. na Blagovesti 1965. godine u manastiru elije

Ni Boi, ni Uskrs, ni Bogojavljenje, ni Preobraenje nisu nazvani Blagovest. A eto, dananji Praznik naziva se Blagovest. Radi ega? Kakva je to Blaga Vest sila na zemlju? ta se to zbilo u naem gorkom ivotu ljudskom. Zar je mogua Blaga vest u svetu u kome postoji smrt? Zar je mogua prava radost u svetu gde se sve pretvara u gr straha, pred stranom nemani koja se zove smrt? Danas i zbiva se zaista najvea Blagovest. ta se deava? Danas Sveti Arhistratig Gavril dolazi Svetoj Djevi, i objavljuje tu Blagu Vest: da e roditi Sina, da e mu nadenuti ime IsusSpasitelj, i da NJegovom Carstvu nee biti kraja[1]. I sam Sveti Arhistrati kao da se zagrcnuo od ove velike i prevelike tajne. Kako se to nesmestivi Gospod i Bog raa od devojke? Kako se On smesti u telu Presvete Djeve. Tajna je to velika, svetajna. Zato se i u dananjim crkvenim molitvama i pesmama neprekidno naglaava da se danas objavljuje velika tajna, predvena tajna Boja, predvena. Pre nego to je bilo Angela i Arhangela i celog ovog sveta i svih vidljivih i nevidljivih bia, Gospod je, predviajui pad ljudski u greh, odluio da postane ovek i spase oveka, spase ga od greha. Greha iza koga uvek stoji avo, a iza avola uvek pakao. I eto, na dananji dan zbiva se to velianstveno i najogromnije udo u svima naim ljudskim svetovima. Danas se zainje u utrobi Presvete Djeve Bog Predveni, Bog Bezgranini i Beskonani. Danas, kako se veli u jednoj divnoj pesmi, sve to je zemaljsko postade Nebo. Zemlja

postade Nebo, jer Bog postade ovek[2]. Kad je Bog Blagi postao ovek, onda sa NJim su sve Blage vesti Neba, sve radosti Neba, sve istine Neba postale nae ljudske, oveanske, zemaljske. Kad je Gospod Hristos siao u ovaj svet, eto Blagovesti, eto Sveblagovesti. Jer ta Gospod donosi Sobom i ko je Gospod Hristos? On, Jedini Istiniti Bog, spustio se u na zemaljski svet pun lanih bogova i pokazao i dokazao da je zaista Istiniti Bog, Jedini Bog u svima svetovima, Kome je dostojno klanjati se uvek. I kad On u ovome svetu stoji, onda je lako svakome od nas da se oslobodi lanih bogova. Ne samo onda, kada je Gospod pre dve hiljada godina postao ovek i siao na zemlju, da je bilo lanih bogova. I danas je puno lanih bogova na svetu, puno samozvanih bogova, ljudi, koji sobom hoe da zamene Jedinog Istinitog Boga. Puna ih je Evropa i Azija i Amerika i Afrika. Puna je lanih hristosa, puna je lanih proroka, puna je lanih bogova. I kad se ti, zbunjen u svetu punom lanih bogova, obrati Jedinom Istinitom Bogu, Gospodu Hristu, onda iz due bee sve tame, sve tame i zablude koje isceljuju lani bogovi. Onda ti pripada Jedinom Istinitom Bogu, i osea kako celo Nebo ulazi u tvoju duu, kako spokojstvo i mir, Aneli svi caruju u tebi. Gospod Hristos u ovome svetu sa Svojom Venom Boanskom Istinom! Eto, On je sa ogromnom Blagoveu, jer Vena Boanska Istina jeste Blagovest koju je Gospod Hristos stvorio i doneo svetu, prvi doneo svetu. Ne samo govorio o istini, nego pokazao da je On Istina[3], Vena Boanska Istina. Lako je ljudima govoriti o istini, nego pokai mi istinu, daj mi Venu Istinu. Gospod je za Sebe zato i rekao: Ja sam Istina[4], iznad svih lai ovoga sveta. Lai koje avo stvara kroz grehe i strasti, kroz pomraene umove, kroz pomraene savesti. Od svih tih lai stoji jedna odbrana, stoji Vena Boanska Istina Gospod Hristos. Dok je NJega u svetu, lako je oveku odbraniti se od svake lai u ovome svetu. A svaka la je, veli Spasitelj, od avola[5]. A istina, sva Istina jeste od Istinitog Boga. Zato niko u ovome svetu nije se usudio da rekne za sebe: "Ja sam Istina" osim Gospoda Hrista. Zato to On i jeste Istina. Pokazao je celim biem, svim Svojim ivotom i radom, pokazao i kroz Svetu Crkvu Svoju. Onda nova Blagovest: Vena Boanska Pravda. To je bogatstvo, to je nebesko blago koje je Gospod doneo siavi u na zemaljski svet. Da ljudi ne umiru bez Pravde Boje u ovom svetu, da ih ne hrane lanim ljudskim pravdicama i pravicama kao ivim peskom. A onda, zar nije udesna Blagovest to to je Gospod Hristos darovao nama ljudima ivot Veni? On - boanski ivot Veni, i nama daruje to kroz Svoje Vaskrsenje, kroz pobedu nad smru. Ima li vee Blage vesti od toga za oveka? Ima li vee Blage vesti od toga za oveka! Ima li vee Blage vesti od toga da je smrt pobeena i zamenjena Venim ivotom, koji Gospod Hristos daje svakome koji veruje u NJega.

Zato, u ovome svetu niko nam nikada ne moe zameniti Gospoda Hrista. Niko od ljudi, niko ni od najveih naunika, ni mudraca, ni filosofa, i careva i kraljeva i vojskovoa, ne moe dati ivot Veni i pobedu nad smru. To samo On daruje, udesni Gospod Hristos. Zato NJegovo Ime i jeste Blagovest za svakog oveka, za svako ljudsko bie. Mi ljudi u ovome svetu greha i smrti i avola puni smo tame, puni pomraine. Gospod je objavio sebe: Ja sam Svetlost sveta"[6]. I zaista, pokazao se kao Svetlost sveta. Obasjao sve puteve koji vode iz zemlje u nebo, sve puteve meni i tebe, sve vene puteve. Obasjao Svetlou Svojom due nae i pokazao ta sve u nama ima, kakva sve nebeska blaga. Ali kada je dua neista, kakav sve mrak, kakve sve strahote? I opet u ovome svetu nije bilo ljudskog bia koje se usudilo da rekne za sebe: Ja sam Svetlost sveta. Ko ide za mnom nee hoditi po tami"[7]. Zaista ko ide za Gospodom Hristom, ne hodi po tami. Ide za njim, za Venom Svetlou, Venim ivotom. Ne ide li za NJim, brate, o pa ti mora da uleti u pomrinu smrti, u pomrinu greha, u pomrinu pakla. I onda ne zna kuda ide. Ali sigurno znaj da svaki greh i da svi gresi vode u carstvo greha, pakao. Nemoj nikada sebe izjednaiti sa grehom, gledaj na greh kao na svog najveeg neprijatelja, gledaj na greh kao na svog ubicu. Kada ini greh, znaj ti ubija sebe, ti odvaja sebe od Boga i sam sunovrauje sebe u carstvo greha i smrti. Ko e sve nabrojati Blage vesti koje nam je Gospod Hristos doneo u ovaj svet. ta da kaemo o NJegovom svetom uenju, o njegovom Svetom Evanelju? Gle, to je vena Boja Nauka neprolazna, Nauka koja nam kazuje sve tajne naeg ljudskog ivota i u ovom i u onom svetu. Kazuje nam svu sudbinu ovekovu kad je s Bogom i uz Boga, ali i svu teku i stranu sudbinu ovekovu kad je uz avola kroz greh, nepokajani greh. Evanelje Gospoda Hrista zaista Blagovest neviena u ovome svetu, Blagovest za svako ljudsko bie u svima svetovima. I sve to je Hristovo, brao, sve je to ustvari Blagovest do Blagovesti, svaki NJegov pogled, svako NJegovo udo, svako NJegovo dejstvo: Blagovest do Blagovesti! I zato je od NJegovog dolaska u ovaj svet zemlja postala Nebo, kao to se veli u dananjim crkvenim molitvama. Kad je zemlja postala Boje obitalite onda zaista je Gospod s nama. uli ste rei iz dananjeg Evanelja Svetog Arhistratiga Bogorodici, Prve rei: Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom![8] A dotle, mi znamo da je ena uvela u ovaj svet avola, Eva,[9] i da Gospod nije bio sa rodom ljudskim. Izmeu nas i NJega stajao je greh, stajala je smrt, stajao je pakao. I sada, na dananji veliki praznik Blagovesti, nova istina, Nebeska Istina ulazi u ovaj svet: Gospod je s Presvetom Bogorodicom, s NJom najpre, a preko NJe sa rodom ljudskim.

Zato je dananji dan ustvari Praznik Preiste Bogorodice. Blagovesti Presvete Bogorodice. Jer Ona, Ona je ispunila sve Evanelje Gospoda Hrista. Ona, u paklu naeg zemaljskog ivota, ivela je tako bezgreno, tako sveto da se udostojila roditi Boga i postati Bogorodicom. Mi ljudi ne moemo zamisliti veu slavu i veu ast od te, da ljudsko bie postane Bogorodicom, Bojom Majkom. Kakva slava, kakva ast, kakvo velianstvo! To pripada NJoj, jedinoj Bezgrenoj, pored Boga Najsavrenijoj u rodu ljudskome, Presvetoj Bogomajci. Ona sva je ovaplaenje svih Blagih vesti Hristovih. Da nije NJe, ne bi Gospoda Hrista bilo u ovome svetu. Da nije NJe, ne bi Hrianstva bilo u ovome svetu. Da nije NJe, ne bi bilo Istinitog Boga u ovome svetu. Da nije NJe, ne bi bilo Istine Vene u ovome svetu, Boanske (Istine). Da nije NJe, ne bi bilo Vene LJubavi Boje u ovome svetu. Da nije NJe, ne bi bilo Evanelja Hristovog. Zato je Ona nesravnjeno slavnija od Heruvima i Serafima. Brao, velika je tajna danas objavljena svetu, tajna kojoj se i Aneli dive[10], tajna da je ljudsko bie uzdignuto iznad Heruvima i Serafima kroz Presvetu Bogomajku. To pokazuje da je Gospod stvorio oveka za veu ast od anelske, za uzvieniji ivot od anelskog i arhanelskog. Jer Gospod se Hristos posle Vaskrsenja uzneo na Nebo sa telom, i telo ljudsko je udostojeno te asti da je uzneseno iznad svih Heruvima i Serafima. A za NJim, za udesnim Gospodom Hristom, prvo ljudsko telo sveto i bezgreno, telo Presvete Bogomajke. Ona je uznesena iznad svih Heruvima i Serafima i ivi u tim nadheruvimskim boanskim sferama. Eto radi ega je ovek stvoren. ovek je stvoren da pomou Gospoda Hrista i Presvete Bogomajke postane nadheruvimsko bie, nadanelsko bie, da ivi u venim boanskim Istinama, Radostima i Blaenstvima. Sve to, brao moja i sestre, donosi nam dananji veliki i sveti Praznik Blagovesti, Blagovesti Presvete Bogorodice. Zato na ovaj veliki sveti Praznik mi se klanjamo i molimo Presvetoj Bogomajci, toj Sveradosti naoj, da se neprekidno moli Slatajem Sinu Svom, Jedinom Istinitom Bogu i Gospodu Hristu, za rod ljudski, za svako ljudsko bie, za svako stvorenje na svetu, za svaku pticu, za svaku ivotinju, za svaku travicu, za svaku zvezdu, jer sve to do NJe i bez NJe potonulo je bilo u smrt i u greh i u tamu, a od NJe i sa NJom sve se to die iznad smrti, iznad greha, i hrli i leti ka Nebeskim svetovima. Neka nas Ona, jedina ista i Preblagoslovena Bogorodica, Svemilostiva Majka svih ljudskih bia, vodi neprekidno i rukovodi kroz na svakodnevni ivot, kroz svaki dan i kroz svaku no, eda bismo mi celim svojim ivotom sluili Gospodu, Jedinome Istinitome Bogu, Isusu Hristu, u svima svetovima i tako spasli sebe od greha, od smrti, od avola, od pakla, i veno sluili udesnom Gospodu Isusu.

Uvek, uvek, uvek na kolenima u molitvi Presvetoj Bogomajci, toj Radosti nad radostima roda ljudskog, toj Svetinji nadarhanelskoj i nadanelskoj. Neka nam Ona bude uvek Zatitnica i Vo i rukovo kroz sav ivot i u ovom i u onom svetu, da bi na sav ivot bio hvala i slava Jedinom Istinitom Bogu, Gospodu Isusu Hristu, Sinu Presvete Bogomajke, jedine Istinite Bogorodice. NJoj ast i slava i hvala i sve molitve nae, a preko NJe NJenom udesnom Sinu, Gospodu Hristu, Koji neka primi molitve nae i uzdahe nae radi Presvete Bogomajke Svoje i spase sve i sva. Amin.

NAPOMENE: 1. Lk. 1,31-33 2. Iz pesama Slube na Blagovesti. - Prim. uredn. 3. Jn. 14,6; 1,17 4. Jn. 14,6 5. Jn. 8,44 6. Jn. 8,10 7. Jn. 8,12 8. Lk. 1,28 9. 1 Mojc. 3,6-13; 1 Tim. 2,14 10. 1 Petr. 1,12, i Crkvene pesme. - Prim. uredn.

Beseda 2. na Blagovesti 1966. godine u manastiru elije

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas su Svete Blagovesti. Kakvu nam one Blagovest donose? Donose nam Svete Blagovesti svu Blagu vest, svu Dobru vest sa Neba za grenu i mranu zemlju. Donose nam Svete Blagovesti vest, to je danas obznanjeno, to je danas objavljeno: radi ega Bog stoji nad ovim svetom, radi ega Arhaneo silazi, radi ega ljudi postoje, radi ega nebesa postoje, radi ega bilje, cvee, ptice postoje u ovome svetu, radi ega postoji ti i ja. Kakvu to Blagu vest, kakvu Dobru vest Gospod javlja kroz tebe i mene ovee? Danas nam je Sveti Arhistratig objavio tu veliku i svetu tajnu, tu Blagu vest. Blaga vest to je Isus. Jedna re, jedno ime, znai - Spasitelj. Sve je kazano. Tu su sve Blage vesti. Sveti Arhistratig objavljuje Svetoj Djevi da e roditi Sina i nadenue mu ime Isus, Isus Spasitelj[1]. Kao da veli: ljudi, vi, vi ste roblje smrti! LJudi, vi, vi ste roblje greha! LJudi, vi, vi ste roblje avola, poto ste robovi greha i smrti. A to znai da ste vi itelji pakla. ta da objavim? Kakvu blagu vest za vas imam dok vas smrt mrvi, dok vas gresi tamane i avo odvlai u pakao? ta ja imam da kaem vama? Jedno: Isus Spasitelj! Bog je postao ovek. Bog se javlja u telu[2]. Javio se Gospod Hristos na zemlji kao Bogoovek. Radi ega? On Isus, On Spasitelj, da nas spase - od ega? Od greha, od smrti, od avola. Da nas spase od te troglave adaje, od koje niko nije mogao spasiti ljudski rod, spasti oveka, spasti mene i tebe, i ma koje bie na ovome zemaljskom svetu. Do Isusa Gospoda Hrista sve je gorina, sve u ovome svetu gorina. Gorina greh i sve to je od greha. A koji je ovek bez greha? To znai: ovek je potok koji neprekidno lije iz sebe gorine. Uzalud trai ti blagosti i slasti. Gorina lije greh iz tvoje due. Gorina i smrt. Ima li vee gorine od smrti u ovome svetu? I sve to je smrtno - gorina. Onaj koji stoji iza greha i smrti, avo, koji stvara grehe i smrt, od naih ivota stvara more gorina. Gorina do gorine. Gorina na gorini. I avaj! dobio se svet, dobio se svet: greh, smrt, avo! A avo kuda vodi nego u pakao. Eto, to je, brao moja, sva istorija roda ljudskoga do Gospoda Hrista. Greh, smrt i avo - sva istorija roda ljudskoga do Gospoda Hrista. Grah, smrt i avo sav ivotopis, sva istorija svakoga naroda. Greh, smrt i avo - sva istorija, sav ivotopis svake porodice. Greh, smrt i avo i pakao - sva istorija, sav ivotopis svakoga oveka bez Hrista i pre Hrista. Sva istorija moja i tvoja, brate - ta je? Greh, smrt i avo i pakao. Eto, to je slika nae zemlje, to je ivotopis, biografija roda ljudskog pre Gospoda Hrista, pre nego to se Bog javio u ovome svetu, pre nego to je na dananji dan objavljena velika i slavna Blagovest: da e doi On, Isus, da spasava rod ljudski od najveih muka i najveih gorina. I javio se On, javio se Gospod Hristos.

Gle, pogledajte Ga! On hoda po zemlji, a iz NJega se lije ta? Sila, sila koja savlauje greh. Iz NJega se lije Boanska mo, koja prelazi na tebe i na mene i daje nam snage da savladamo svaki greh, da savladamo tu gorinu to se greh zove. On celim biem Svojim Blagovest, On Sveblagovest za oveka, za rod ljudski, za zemlju, za sve nas, za sva bia u svima svetovima. NJegov ivot na zemlji je sav Blagovest za nas, jer je bez greha, nema gorine u NJegovom ivotu. Sve je samo Boanska Istina, Boanska Pravda, Boansko Dobro: "Sve dobro ini", govorio je narod o NJemu[3]. Gle, sve dobro ini. Fariseji su hteli da Ga uhvate u grehu i nisu mogli da Ga uhvate, jer je Gospod kroz ovaj svet iao i iveo bez greha. I On postao na Vo, postao nae duhovno Telo, postao Glava Crkve koju je On osnovao[4], nas uveo u to Sveto Telo da i mi ivimo poput NJega, da i mi ivimo poput Evanelja NJegovog, da ivimo i mi bez greha. Tako ivot na postaje za nas Blagovest, Blaga vest, Dobra vest - ne muka, ne oajanje, ne ogorenje. Zato si me stvorio Gospode? - pita ovek posle Hrista. Znamo zato smo stvoreni. Gospod je stvorio oveka i dao mu ivot da ivi Boanskim ivotom u ovome svetu i da sa tim Boanskim ivotom pree iz ovoga ivota u ivot Veni na nebesima. To je ovek! Tu Blagovest javlja i Gospod Hristos tebi i meni danas preko Svetog Arhangela, preko Svete Bogomajke. A NJegova stradanja u ovome svetu, a NJegov Krst, a NJegova smrt? ta je Hristova smrt? - Blagovest, opet Blagovest, sve Blagovesti za mene i tebe i svakog oveka. Jer smru je Svojom smrt pobedio. Gospod Hristos pobedio svu najveu gorinu, svu najveu muku roda ljudskog i duha ljudskog i time postao nezamenljiv Bog i Gospod za svako ljudsko bie, za svakog oveka koji ne ivi u ovome svetu kao slepa krtica nego trai odgovor na stalno i strano i veliko pitanje: Gospode, ko sam? Radi ega sam ja ovek u ovome svetu? Zato si me stvorio kao oveka, a ne kao slavuja, ne kao pticu, ne kao cvet, nego si me stvorio kao oveka? A gle, smrt je u meni. Evo, smrt Gospoda Hrista tu moju najveu gorinu i muku pretvara Svojom smru u radost, jer grob Gospoda Hrista postaje izvor vaskrsenja. NJegovo Vaskrsenje, gle, eto Blage vesti, vene Blage vesti za svako ljudsko bie, za sve koji su u grobovima, za sve nae pretke, za sva ljudska bia koja su satrvena smru, saterana u prah, saterana u zmije, u korpije, u crve. On, udesni Bog, Gospod Isus, raspet spasava nas od svake smrti i daje nam ivot Veni. Vaskrsenjem Svojim osigurava vaskrsenje svakome od nas, vaskrsenje i ivot Veni. O Gospode, kuda vodi oveka? Ti se uznosi na Nebo posle Vaskrsenja Svog, naoigled Svojih Apostola ti odlazi na Nebo. Ostavlja nam radost, radost to je smrt pobeena, radost to je avo pobeen, radost to je pakao razoren, radost to si nam otvorio Nebesko Carstvo. Eto, Ti se danas uznosi na Nebo i sa Sobom, i sa Sobom uznosi sve nas iznad svih Nebesa, sa telom naim uznosi sav rod ljudski, Gospode,

kakva Blaga vest! Gospod daje ljudima takvu slavu i sjaj da ih uzdigne iznad Heruvima i Serafima. Kazao je Gospod time, radi ega nas je stvorio? Stvorio nas je za slavu Boansku, za slavu iznad svih Heruvima i Serafima. ovee, ljudi, brao! Kako ivimo mi u ovome svetu? Eto, radi ega smo stvoreni ti i ja, i svaki onaj koga ti najvie prezire, i neprijatelj i prijatelj, i bezbonik i pobonik, i uenjak i prostak, i bogata i siromah. Sve je stvorio za isti cilj, za Carstvo Nebesko, za ivot u Carstvu Nebeskom. Sveblaga vest - udesan Gospod Hristos! On, NJegova Boanska Pravda, NJegova Boanska Istina, ta je to? NJegovo Boansko Dobro. To je, brao moja, Blaga vest za mene i tebe. A bez NJega, bez NJegove Istine, o! ovaj svet pun lai. Ovaj svet je gorina, ovaj svet je la, la kojom se slui avo da tebe, stvorenje Boje, bogoliko stvorenje navede na pakao. Bez NJegove Boanske Pravde, ta je zemlja? ta je rod ljudski? O, sve sama nepravda, sve sam uas, sve to nije od NJega, greh je. Sve to je protiv NJega strahota je, pakao je za svakog oveka. Pazi, brate, kako ivi! Odkad je Gospod doao u ovaj svet i objavio Svoje Evanelje nema izgovora za la, nema izgovor za psovku, nema izgovor za rav ivot, nema izgovora za blud, nema izgovor za preljubu, nema izgovora za nikakav greh. Da nisam doao, veli Spasitelj, u svet greha ne biste imali, ali ja dooh i dadoh vam sile i pokazah kako se ivi nebeskim ivotom, i zato nemate izgovora za svoj greh[5]. Pazi, brate, pazi hrianine, posle dolaska Gospoda Hrista mi ne moemo imati izgovore za svoj greh. Mi moemo imati samo jedno: pokajanje za greh. Da se kajemo, Gospode, po nemoi i slabosti svojoj. Eto, mi koji pored Tvog Svetog Evanelja, inimo uda od grehova, Ti oprataj i pomozi! Oprosti slabostima naim, ne pravdamo na greh, ne hvalimo ga. O, mi pljujemo na njega, mi se gadimo njega, ali po slabosti svojoj inimo ga. Gospode Blagi, oprosti i pomozi! Evanelje Gospoda Hrista nazvano je Evaneljem: to je grka re i znai Blaga vest, znai Dobra vest, Dobra vest za tebe, brate i ovee. Dobra vest, Vena Dobra vest i u ovom i u onom svetu, u svima svetovima kroz koje proe tvoja dua, tvoje ljudsko bie. Blaga vest samo Evanelje Gospoda Hrista, to je nauka, to je uenje, to su svi univerziteti; tu je sve, sva mudrost neba, sva mudrost Anela. A vaa ljudska mudrost koja je bez Hrista, koja je protiv Hrista - ta je? Ludilo, ludilo, bezumlje! Gle, ovaj svet se zapalio od bezumlja. Ovaj svet se pomraio od borbe protiv Hrista. Nee Hristovo Evanelje, nee ga u koli, gone ga sa univerziteta! Neemo Hrista na univerzitetu, neemo Hrista u osmoljetki, neemo Hrista u gimnaziji! A koga hoete? Koga? - avola, zlo, la, neistinu, nepravdu! Da, sve to je bez NJega gorina je za oveka. I to je vena gorina. Sve to nije od NJega, zlo je, greh je, smrt je, pakao je, avo je. Sve to nije od NJega, sve je protiv oveka, sve je zamka, oma oveku. Sve to nije

od njega, prokletstvo je za oveka. I eto, gledate li vi danas kako se ovaj svet povija pod prokletstvima, stranim prokletstvima neba. Kako se zemlja trese, kako ustaje narod na narod, carstvo na carstvo, ovek na oveka[6]. Svi trae vie nego to im treba svaki juria na drugoga, svakome je malo ono to ima. Svet se izbezumio. Svet, svet ovaj poinje da se ponaa kao da je u paklu. Takav je svet, brao, bez Hrista i drugaiji ne moe biti. On, jedina Blaga vest, a posle NJega - ko? Presveta Bogorodica, Presveta Bogomajka. Ona je prva posle NJega ostvarila u ovome svetu NJegovo Sveto Evanelje. Ona sva bezgrena, poput Sina Svog Koga je rodila, Gospoda Hrista, toliko sveta, Svetija od Heruvima i Serafima. Kako su divne i potresne pesme kada opisuju kako Sveti Arhistratig Nebeskih Sila Gavrilo, bezgreni Aneo Boji, sa strahom pristupa ljudskom biu Bogorodici, prvom ljudskom biu bez greha u telu. U tome je veliina Presvete Bogomajke. Do NJe, svi su ljudi u telu greili i greili, umirali i umirali, sluili demonima i sluili demonima. Ona prva savladala sve to, odbacila sve to i postala savrenija od Heruvima i Serafima. Zato je Ona i poastvovana te nebivale asti u svima svetovima, uznesena iznad svih Heruvima i Serafima do Prestola Trisvetog Boanstva. Tako je, brao moja, ljudska priroda uznela se iznad anelske prirode. Tako je proslavljen ovek u Presvetoj Bogomajci. Tako je proslavljena ena. Gle, NJoj Sveti Arhaneo objavljuje: "Gospod je s tobom, raduj se, Blagodatna"[7]. Nije vie onaj koji je Evu naveo na greh, onaj crni mrani nepomenik, avo. Prva Ona prima Gospoda, staje uz Gospoda, sva protiv greha, sva protiv smrti, sva protiv avola, sva bez greha, sva bez smrti, sva bez avola. Takva je slava, takva je Blaga vest Presveta Bogomajka. I Ona takva, gde je Ona? Iznad svih Nebesa - Ona carica, Ona Crkva Hristova; ona Gospoda rodila, dala Mu telo, a davi Mu telo Ona je osnovala Crkvu Hristovu u ovome svetu. Crkva Hristova, ta je to? Eto, u NJoj su sve blagovesti, u NJoj je sam Gospod Hristos. Ui se u Svetom Evanelju i veli se da je Crkva telo Hristovo, a Gospod je Glava Crkve[8] - duhovna glava Crkve, a duhovno telo smo mi Hristovo[9]. To znai svi mi ivimo u NJegovoj Blagovesti, u NJegovoj Blagovesti. Sve to je u Crkvi, brao, sve je Blaga vest Boja. Sveto Priee - kakva Blaga vest! Sam Gospod Hristos daje se i tebi i meni u Svetome Prieu. Ima li vee Blagovesti? Pazi ta si dobio? - Gospoda Boga! Dobio si celo Evanelje, ivo Evanelje; ivi po njemu, priasnie. Kakva Blagovest molitva! Kakva Blagovest post! Kakva Blagovest pokajanje! Kada duu oisti od greha, kada zaplae pred Gospodom u gresima svojim. Kakva Blagovest se lije kroz tvoju duu. Ili kada posti, i Gospod poalje suze umiljenja, i ti roni suze nad svojim stranim gresima, plae za braom svojom i nad celim rodom ljudskim, i vapije Gospodu: "Gospode, oprosti i pomozi". Sve je to u Crkvi Hristovoj

Blaga vest: svaka molitva, svaka Sveta Tajna, svaka sveta vrlina. Centar i zbir svih tih Blagovesti je Gospod Hristos, a sa NJim Presveta Bogomajka, Presveta Bogorodica. Zato dananji praznik, brao moja, NJen praznik spada u najvee praznike. Blagovest eto Presvete Bogomajke. Sve Blage vesti Ona je donela ljudskome rodu; sve Blage vesti Ona daje i danas; sve Blage vesti koje nas vaskrsavaju iz svih smrti, koje pobeuju sve grehe, koje odgone od nas sve avole, dolaze od NJe, Presvete Bogorodice, Presvete Bogomajke. NJoj beskrajno hvala to nam je rodila Gospoda Hrista i odnela pobedu nad svima smrtima, nad svima gresima, nad svima avolima, i osigurala nam Carstvo Nebesko, da sa NJom i za NJom slavimo uvek udesnog i Nezamenljivog Gospoda Hrista, jedinog Sveblagovesnika u svima svetovima, u kojima se kree ljudsko bie i ivi ljudska misao i ljudska dua. Amin. Amin. Amin. NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Lk. 1.31 Jn. 1,14; 1Tim. 3,16 Jn. 7,31; Mp. 7.37 Ef. 1,22-23 Jn. 15. 22 Mt. 24,7 Lk. 1. 28 Ef. 1,22-33 1 Kop. 12,12-14,27

Beseda 3. na Blagovesti 1967 godine u manastiru elije

Evo Svetih Blagovesti, brao i sestre. Evo Praznika sa najlepim imenom i najmnogoznaajnijim. Nije Uskrs nazvan Blagoveu, iako se desilo gromovsko udo - smrt satrvena! Gospod Vaskrsao sa telom i pobedio sve smrti u ime nas ljudi, pa ipak Uskrs nije nazvan Blagoveu. Boi. Desila se najvea revolucija u svima svetovima Bog silazi na zemlju i postaje ovek. Najvee udo i najdivnije udo za rod ljudski! I opet i taj veliki i sveti Praznik nije nazvan Blagoveu.

Sveto Preobraenje, kada Gospod za trenutak pokazuje silu Svoga Boanstva. Lije se iz NJega svetlost, koju oi ljudske ne mogu da izdre. Sveti Apostoli padaju na zemlju. Pa ni taj veliki i sveti Praznik nije dobio ime Blagovest. Bogojavljenje, kada se Sveta Trojica javlja nad zemljom. Gospod u vodi Jordana! Gle, ni taj veliki i sveti Praznik nije nazvan Blagovest. A nazvan je dananji dan, dananji Praznik, kada je Arhangeo Gavril siao s neba i objavio Blagu Vest presvetoj Bogomajci. Tu nam veliku istinu kazuje jedna divna naa crkvena pesma, zato je dananji Praznik nazvan Blagovesti?! "Vena Tajna otkriva se danas" - veli se u svetoj pesmi. Vena tajna otkriva se danas - Sin Boji postaje Sinom oveijim, da uzevi ono to je najgore, podari najbolje. Prevari se u starini Adam pa okusi plod ...[1] da postane Bog. Ne postade! Bog postaje ovek, da oveka naini Bogom[2]. Eto krasne pesme i u njoj sve Evanelja Neba i zemlje: Vena Tajna otkriva se danas. Kakva tajna, brao! Tajna da e Sveta Djeva roditi Boga. Sveta Djeva rodivi Boga, sama postade Bogorodica. Ovo je prva polovina ove velike svete Tajne i svetoga Praznika; a druga polovina: da e taj roeni Bog, taj Bogoovek, Gospod Hristos, ljude nainiti bogovima. Eto druge polovine ove velike i strane Tajne: ljudi stvoreni da postanu bogovi! Ja vam govorim o velikim istinama. Takav je ovo Praznik, brao, takvu nam veliku i svetu Tajnu donosi. Aneli se ude, Gavrilo sa trepetom prenosi tu vest, tu Blagu Vest Presvetoj Djevi. Kao da veli: "Onaj Koga nebesa ne mogu obuhvatiti, Bog i Gospod, Koga sva vaseljena i sve vaseljene ne mogu obuhvatiti, eto, Ti e NJega roditi"! Tu staje svaki um, i anelski i ljudski. Ti e njega roditi i postati Bogorodica, i On e spasti svet[3]. Od koga? Od smrti, od avola, od greha. Ne samo to, Gospod Hristos donee daleko vie rodu ljudskome. Donosi blaga i bogatstva kakva um ljudski zamisliti ne moe, blaga i bogatstva kakva srce ljudsko naslutiti ne moe, blaga i bogatstva kakva ljudsko videti ne moe[4] u ovom svetu, a ni u onome svetu, sagledati sve krajeve svih tih blaga, svih tih bogatstava, koje je Gospod Hristos doneo nama bednim ljudima na zemlji postavi ovek. Ta velika Tajna objavljena je danas i nosi sveti naziv Blagovesti. Vaistinu Blagovesti! Jer ta je vee za oveka nego da Bog postane ovek? I to je Gospod Hristos uinio. On je postao ovek radi tebe, ovee, radi svakoga od nas! ovek je tako vano bie pred Bogom, da je Bog sam siao s Neba, postao ovek, zario se u na katran, u nae blato, u na mulj, u na smrad, - da oveka spase iz svega toga i da ga naini bogom.

ta to znai? Da li se ova Blagovest ostvaruje? Da li je Arhaneo kazao istinu Neba bednoj zemlji, kada je kliknuo Presvetoj Bogomajci: "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom. Blagoslovena si ti meu enama. Rodie Sina"[5]. Da li se ostvarila ta Blaga Vest? Da, sav ivot Gospoda Hrista na zemlji, svaki njegov pokret, svaki njegov pogled, svako njegovo delo, svaka njegova re, eto to je bilo ostvarenje ove velike Blage Vesti, a ne samo to. Ovaj sveti Praznik poeo je na dananji dan pre skoro dve hiljada godina, i traje neprekidno, i traje sve do Stranoga Suda, jer istina koja je na ovaj veliki Sveti Dan objavljena rodu ljudskome, ona se neprekidno ostvaruje u rodu ljudskome. Ostvaruje se u svakom od nas, i u meni i u tebi, i u svakom lanu Crkve Hristove. Bog je postao ovek, to je prva Blaga Vest, a druga, druga pripada nama ljudima da je mi ostvarimo. On nam daje sile, a to je ta? Da mi postajui lanovi Bogooveanskog tela Hristovog, Crkve Svete. Mi ustvari ta inimo u ovome svetu? Mi se trudimo da sebe ispunimo Boanskim silama, mi se trudimo da duu svoju svu, da srce svoje svo ispunimo Bogom, Gospodom Hristom. Kada se od nas, svaki od nas, kao dete krtava, krtava se: "U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha"[6], i onda, oblai se u Gospoda Hrista. Pie u svetom Evanelju: "Koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste"[7]. Eto, to si ti hrianine, hristonosac, a to znai bogonosac. To znai, ta? Da treba da ivi kao to ivi ovek u kome je Bog. To je svaki hrianin - bogonosac i hristonosac. Nita manje, brate moj i sestro, od toga. Toliko si ti vaan, toliko je vano sve to ti ima u sebe, jer ti Hrista nosi, od krtenja Ga nosi. Pazi ta e sa NJim uraditi! On od krtenja stoji u tvojoj dui. Sve zlo, svaki greh, ...[8] ti Boga bije u sebi i Gospoda Hrista Koji je od vaskrsenja u tvojoj dui. Eto blatom svojih grehova, smradom grehova, znojem svojih strasti ti, ti NJega skvrni, ti NJega poniava, ti NJega rui, ti lik NJegov katranom svojih strasti premazuje, hrianine! A pozvan si da ivi Boga radi, i Bogom u ovome svetu. Zato pri Krtenju jo dobio si Gospoda Hrista, Boga Istinitog, i On e da (ti) da Boanske sile, daje ti Svete Tajne i svete vrline da ti, ivei u Crkvi Hristovoj, potiskuje iz sebe sve to je greno, sve to je smrtno, sve to je prolazno. Potiskuje, i unosi u sebe sve to je besmrtno i sve to je veno. Da, ivei u Crkvi, mi se ustvari postepeno ispunjujemo Boanskim silama, "postepeno se oboujemo", kako vele Sveti Oci, "postepeno postajemo", kako vele opet Sveti Oci, "Bogovi po blagodati". Gle kakva ast: Gospod Hristos je Bog po prirodi, a postao je ovek da bi nama dao Boanske sile, Boanske blagodati, da i mi postanemo blagodau ono to je on po prirodi, da postanemo bogovi po Blagodati. Da, i sve to mi kao hriani ustvari neprekidno vrimo za vreme celog svog ivota, od krtenja do humke, do groba.

Ti hrianine, ne prestaje biti bogonosac, bez obzira na to da li ti dostojno nosi Boga u sebi, ili ti Boga raspinje svojim gresima, ili Ga se ak i odrie. On je tu, u tebi, i u tvojoj dui kao svedok,Koji e na dan Stranoga Suda svakome od nas hriana rei: Gle, ja sam Sebe ponudio, ja sam Sebe tebi dao, Jovane, tebi Marko, tebi Stojane. Celog Sebe sam dao tebi, da bi ti iveo mnome i Boanskom silom mojom inio dobra dela. A ti, ta si radio sa mnom u dui svojoj? Gle, pljuvao si me gresima svojim, nisi se kajao, nisi se trudio da evanelska dela ini, a sve to, sve je to bilo amaranje mene, raspinjanje mene na bezbroj krstova tvojih. Da, danas su Svete Blagovesti, da nas podsete na tu glavnu i venu istinu: da smo mi duni kao hriani da neprekidno ispunjujemo sebe Boanskim silama, putem Svetih Tajni i putem svetih vrlina. Gle, ta je Sveto Priee? To je telo Gospoda Hrista i Krv. Ti vascelog Boga prima, hrianine, prieujui se. Eto, ti danas ako se priesti, ili si se jue priestio, ti si ponovo povrdio da je tvoj glavni poziv u ovome svetu - da sebe ispuni Bogom i da ivi Bogom i u ime Boga. Zato se prieuje? Ne da to odmah zaboravi, nego da se seti: Gle, ja sam Boga primio u sebe! Kako treba da ivi Bog u meni, kako ja treba da ivim sa tim Bogom? Dosad sam imao rune pomisli, rune elje. Od danas, Gospode pomozi, ispuni me Tvojim Boanskim silama, da Tebe ne ruim, da Tebe u sebi ne kaljam. Primio sam Te. Dosad sam, Gospode, i rune rei govorio i psovao; pomozi da Te vie ne ruim. Jer znam da u za svaku re praznu koju reknem u ovom svetu dati odgovor Tebi na dan Stranoga Suda, Tebi, Koji si u meni. I ja, ovek, hrianin, po slabosti svojoj svaao sam se sa komijama, pa sam se i tukao, pa sam i krao. Avaj Gospode, a Ti si u meni! Jo od Krtenja (imam Te) u meni, i kroz svako Priee Ti opet ulazi u mene. Teko meni! Oprosti i pomozi! ta mi ostaje, Gospode, Koji si od Krtenja u mojoj dui, nego da vapijem Tebi, zajedno sa pokajanim carinikom: "Boe,milostiv budi meni grenome!"[9] Jer, Gospode, ja oseam i vidim, kad si Ti u meni i oko mene sve moje postaje greh, sve moje postaje nemo, slabost, strast. Avaj! sve moje postaje smrt za mene. Ti si nam dao pokajanje, Ti si objavio da se pokajanjem moe izbrisati sav greh. Gospode! Daj to sveto pokajanje svakom hrianinu! Pa sve mi greimo, svi smo mi pod gresima. Ti nam pomozi da savetom silom pokajanja ispunjeni mi se borimo do kraja i pobedimo svaki greh to je u nama, svaku strast, svako zlo, iza njih svakog avola. Ti si, Gospode, dao oveku silu da pobeuje smrt. Niko se nikada usudio nije da oveku obea da pobedi smrt. Svi takozvani pobednici u istoriji roda ljudskog, avaj, sve su to nemoni komarci pred smru, pred avolom, pred silom greha. A ti, Gospode, Ti jedini daje silu da mi smrt gazimo kao muvu. Sveti Zlatoust veli: "Posle vaskrsenja Gospoda Hrista smrt je postala kao neki krezubi lav". Dotle je bila smrt stana kao lav, naoruan eljustima stranim, niko se nije mogao odbraniti. Ali eto, Gospod vaskrsao i slomio

eljusti smrti, lava smrti. "I sad - veli Sveti Zlatoust - i deca se ale i egae sa tim lavom; deca hrianska jaa su od smrti". Jer Gospod daje te sile. Koliko je deice kao Muenika za Gospoda Hrista u ovome svetu, male deice od tri i sedam godina, Sveti Kirijak i drugi slini njima. Gospode, mi hriani u ovome svetu treba da ivimo uvek, svaki dan i svake noi, kao pravi bogonosci. A mi, Gospode, to retko, retko inimo. Eto, sad je veliki sveti slavni asni Post. Sveti post je dat kao boanska sila. Blistava sila koja unitava sve to je neisto, a to znai sve to je smrtno u nama. Unitava svaki greh u telu i u dui. To je post ili on ...[10] i oiuje nas i ispunjuje boanskom silom, boanskim silama. Kako post tako i druge svete vrline: sveta molitva, ljubav, krotost, smirenost - sve su to svete vrline koje nam Gospod daje da bi smo mi sebe ispunjavali boanskim silama. Velika je i sveta tajna Evanelja Gospoda Hrista, velika i sveta tajna i za Anele[11], a kamoli za ljude. To Sveto Evanelje vai za nas ljude na zemlji i za Anele na nebu. I Gospod je doao u ovaj svet, veli Sveti Apostol Petar i pie hrianima, "da bismo mi svi postali uesnici u Bojoj prirodi"[12]. Uesnici u Bojoj prirodi. Sjedinjujui se sa Gospodom Hristom kroz Sveto Krtenje, kroz Sveto Priee i ostale Svete Tajne, mi na svoj nain postajemo boanska bia, postajemo uesnici u Bookjoj prirodi. Dobijamo Boanske sile da ivimo sveto i neporono u ovome ivotu, dok ne doe momenat kraja ovoga sveta, momenat nae smrti telesne kada telo ostavljamo kao odelo, odelo od blata, i kreemo u nebeske svetove s duom. Da, svima nama hrianima dati su svi darovi nebeski. U Crkvi Hristovoj nema razlike izmeu bogataa i siromaha, izmeu uenog i neuenog. Ona daje sva bogatstva Hristova svakome oveku, svakome hrianinu. A mi ta dajemo od sebe za ta bogatstva? Samo trud i napor. Samo dobru volju. Nita od tebe se ne trai, nikakve rtve: da prinese sunce na oltar, ili da prinese, recimo, hiljadu hektara zemlje. Nita od svega toga. Od tebe se samo trai isto srce, trai se tvoja reenost i odlunost da ne trpi greh u sebe. Gde je greh? Reci sebe: Ja sam hrianin, Gospoda Hrista nosim u sebi. Kako u se ja sam neprekidno gnjeviti? Kako to da ja neprekidno viem na blinje svoje? O, slabosti moje, o greha mog! Gospode, oprosti i pomozi! Ja, ja ovek od blata, telo mi je od blata, pa ja radi tela ...[13] inim udesa, inim strane grehe, blud, preljubu, krau, ta sve ne inim da bi to blato osigurao u ovome svetu. Gospode, pomozi da pravilno shvatih to je telo. Ti si mi dao telo kao orue due, dao si telo da slui dui, da slui Tebi, Bogu. Ti si u Evanelju Svom objavio: I telo je za Gospoda[14]. Da, i telo je Gospod stvorio, za ta? Za besmrtnost i ivot Veni. ovee! pazi ta radi sa svojim telom i pazi ta rtvuje za blato.

Mi hriani, mi smo u ovome svetu, treba da budemo u svakom sluaju hodea Evanelja, iva Evanelja Hristova, ive Blagovesti. Da nosimo i pronosimo kroz ovaj svet : Evanelje Hristovo, pobedu nad smru, pobedu nad grehom. A ti veli: Ja ne mogu da pobedim smrt. Moe! Pobedivi svoje grehe, ti, ustvari, pobeuje smrt. Jer "greh stvara i raa smrt"[15], veli se u Svetom Evanelju. Kada greh raa smrt? Ako se ti, recimo, gnjevi, ne suzbija u sebi gnjev, ne bori se protiv gnjeva, jednoga dana u nastupu gnjeva ti ubije oveka. Gotovo je sa tobom, gotovo je i u ovome i u onome svetu, ti si sebi zaradio vene muke. Radi ega? Zbog toga to se nisi borio protiv greha, smatrajui da taj greh, gnjev, gordost, ba i nije tako straan. A ustvari, eto, doveo si do najvee strahote, izgubio si Raj, izgubio si Carstvo Nebesko, izgubio si Boga. I ta si zaradio sebi? Pakao i vene muke. Tako biva, brao i sestre, sa svakim grehom. A nama esto puta gresi izgledaju mali, sitni, nije nita. Opsovau, ta je to? Pa bludno pogledati, pa i to nije nita; pa sluati rave pesme, i to nije nita; pa povlaivati ravim ljudima; pa tue grehe pravdati; pa eto tako ogovarati, zavideti - sve su to gresi koji nama, ako nismo budni izgledaju sitni i mali. Ali, kada ti gresi sazru, oni donose smrt! Kada je zavist sazrela u dui Jevrejskog naroda, Jevrejski narod je izdao Boga Hrista. Eto ta je zavist, koja u poetku izgleda nita, mala sitna strast, sitan greh. Gnjev, o koliko puta se danas svaki od nas gnjevi? Ustvari, gnjev samo je pretea strahota. Ako mi ne suzbijamo gnjev, ako se ne borimo protiv njega, nas gnjev moe uvesti u svaki zloin i u svaki uas. A mi, gle, hriani, imamo bezbrojna sveta jata i primere pobedilaca smrti i greha.[16] To su Svetitelji, Svetitelji Boiji - to su pravi hriani. To su svi pravi hriani. Gle, svaki Svetitelj - ta je? To je ivi pobednik nad svakim grehom, nad svakom smru, nad svakim avolom, pobednik nad paklom. To je iva Blagovest Gospoda Hrista. Takav je svaki Svetitelj, takav je svaki pravi hrianin. A na prvom mestu, i pre svih, Presveta Bogomajka, Koja nam je Gospoda Hrista rodila. I ovaj veliki sveti Praznik, prvi praznik hrianski, sa najlepim imenom, ustvari NJen je praznik. Ne NJenoga Sina, nego NJen. Takvu je milost i ljubav Gospod pokazao na NJoj, prvoj, jedinoj i bezgrenoj eni i Materi naoj u svima svetovima. I danas, danas kroz crkvene pesme i molitve samo se himne i slavopoji uju presvetoj Bogomajci. uli ste i ujete kako se stalno njoj obraamo kroz pesme: "Raduj se, raduj se"! Zato? Jer si nam Ti, Presveta Bogomajko, Jedinu Radost donela rodu ljudskom, Ti si nam objavila i dala sile, da pobedimo smrt, avola i greh. Ima li vee radosti od toga za rod ljudski? Ima li vee sree od toga, veega blaenstva od toga? Sigurno da nema. U jednoj divnoj stihiri se peva: "Raduj se, Veselja roda ljudskog". Zaista, Bogomajka je Veno Veselje za svako ljudsko bie od Adama do poslednjeg oveka na dan Stranoga Suda.

I mi slavei Svete Blagovesti, slavimo NJu kao svog Vou, kao svog Vou i Uitelja, i Omoitelja, Koji nam daje moi da pobedimo svaki greh, svaku strast, svakog avola. A pre svega, Ona i ini u nama, samo Je treba prizivati, NJoj se obraati. Nema milostivnijeg bia od NJe. Ona svemilostiva kao i njen Boanski Sin, Gospod Hristos. Brao moja, dananji Sveti Praznik bie na spasenje svakome od nas, ako mi kao hriani i danas obnovimo u sebi to oseanje, i to saznanje, i tu svest: da smo mi od krtenja bogonosci; da smo duni iveti u ovome svetu kao bogonosci, kao hristonosci, da izbegavamo svaki greh i inimo svako dobro. U tome, u tome, u tome je na Vo besmrtni, udesna, Divna, Svemilostiva Bogomajka. Ona, Ona neka nas vodi i rukovodi u svima putevima Sina Svog Boanskog. Eda bi svaki od nas, voen NJome, iao za NJom i stigao u Carstvo Nebesko. Da tamo sa Svetim Anelima, Arhanelom Gavrilom i Mihajlom, i sa Nebeskim Silama, slavimo Veno Veselje roda ljudskog: Presvetu Bogomajku i NJenog Boanskog Sina, Gospoda Hrista. Amin!

NAPOMENE: 1. Par rei nejasno na traci. - Prim. uredn. 2. Misao Svetih Otaca: Irineja, Atanasija Velikog i dr. - Prim. uredn. 3. Lk. 1,28-35 4. 1Kop. 2,9 5. Lk. 1,28 6. Mt. 28,19 7. Gal. 3,27 8. Par rei nejasno na traci. - Prim. prepis 9. Lk. 18,13 10. Par rei nejasno na traci. - Prim. prepis. 11. 1 Petr. 1,12 12. 2 Petp. 1,4 13. Par rei nejasno na traci. - Prim. prepis. 14. 1Kop. 6,13

15. Jak. 1,15 16. Jevr. 12,14

Beseda 4. na Blagovesti i Cveti[1] 1974. godine u manastiru elije

Evo dva praznika: Blagovesti i Cveti, koji nam objanjavaju ko smo i ta smo. I koji objanjavaju isto tako ta je ovek, ko je ovek, i radi ega je ovek u |ovome svetu. Gospod je doao u ovaj svet, radi ega? Ne radi sitnica, nego je doao radi toga da smrt pretvori u san. Shvatite to dobro. I dananji Praznik Cveti, kazuju nam da je Gospod zaista pretvorio smrt u san. U san iz koga On budi svakoga oveka kao iza sna. ta je to? Kakva je to sila dola u ovaj svet? Doao je sam Bog, - to je jedini odgovor. Jer danas usmo iz Svetog Evanelja, gde se veli da i Lazar, koga On vaskrse iz mrtvih, bee za trpezom, jer i narod se skupio da vidi njega koga je Gospod vaskrsao iz mrtvih kao iz sna[2]. Jer kad su javili da je Lazar bolestan i da je ve umro, Spasitelj veli Uenicima Svojim: Prijatelj na Lazar zaspa, nego idem, da ga probudim. - A uenici se pitahu u udu: Ako je zaspao, probudie se. Svaki se ovek kad zaspi u san, razbudi iz sna. - Tada im Gospod ree: Ne, Lazar, prijatelj na, umre. - ta od toga ekati? LJudi pred smru nemoni su kao komarci, kao stenice. ime se hvalite vi ljudi? Imanjem, naukom, filosofijom, kulturom? Sve je ubre. Ti i ja - robovi smrti! Svaki ovek - rob straha, rob smrti. Moe li se sa radou biti ovek u ovome svetu? Ne! ovek koji ozbiljno shvati sebe, kada ozbiljno pogleda u smrt, kao poslednju stanicu svoga ivota, njemu nema radosti u ovome svetu, nema njemu uivanja u ovome svetu. Sva su uivanja la, ako je smrt poslednja stanica i tvoja i moja u ovome svetu. Gle, Spasitelj je zaista doao i sestre Lazareve predupreuju Ga i vele: Ve smrdi, Gospode: Nemoj da ide na njegov grob. - A Spasitelj ree: Ne rekoh li vam: Ako verujete, sve je mogue onome koji veruje. Ja sam vaskrsenje i ivot, koji veruje mene ako i umre ivee[3]. - I dooe na grob. Sestra tuna ponavlja: Gospode, ve smrdi. Zato trai da se otvori grobnica? - Ipak, nareenje bi izvreno, grobnica se otvori, i Spasitelj uzviknu: Lazare, izai napolje! - I izie mrtvac, obavijen platnom po telu. I taj Lazar, koji je etiri dana bio u grobu, etiri dana bio na onome svetu, vrati se ponovo u svoje telo. Radi ega? Da

dokae zaista, po sili i moi Gospoda Hrista, da je smrt san za Gospoda. I on je doao da muku smrti, uas smrti ukloni od nas ljudi, i spase nas od smrti. To, tu pobedu niko nije mogao dati nama ljudima. Niko ne bi mogao dati nama ljudima. Niko ne bi mogao dati ni danas. O, koliko je danas spasilaca sveta, irom svih pet kontinenata; ko sve ne predlae sebe za spasioca sveta? Ko sve ne obeava raj na zemlji, a stvorili su pakao! uli ste u Svetom Evanelju kako neprijatelji Gospoda Hrista hoe ne samo NJega da ubiju, nego i Lazara, koji je svedok vaskrsenja[4]. Narod vide, udi se, i govori: Gle, mi smo svedoci. Jue, On ga izvede iz groba, i vaskrse ovek. - ta je to? Hoe i Lazara da ubiju, svedoka da ubiju. A to se neprekidno deava u Crkvi Hristovoj evo dve hiljade godina: neprijatelji Krsta, neprijatelji Hrista Gospoda, trude se da sve NJegove svedoke uklone iz sveta, sve Lazare, da ne svedoe. Ali, gde ete vi ukloniti svedoanstva Svetog Vasilija Ostrokog, Svetog Prohora Pinjskog, Svetog Stefana Deanskog, Nauma Ohridskog? Gle, neprekidno se tamo deavaju evanelska uda, svedoanstva o sili Vaskrslog Gospoda Hrista, o sili koja smrt pretvara u san, koja bolest pretvara u zdravlje. Da, Gospod je Vaskrsenjem Svojim otvorio put svima nama ljudima u vaskrsenje iz smrti, u pobedu nad smru. Zato danas i pevamo slavni i preslavni tropar "Opte vaskrsenje", to jest da je Gospod pre Svoga stradanja pokazao da e svi ljudi vaskrsnuti iz mrtvih, onda kada On bude vaskrsao i osigurao vaskrsenje svakom ljudskom biu. Da, to i jeste jedina sila koja privlai Gospodu Hristu. Bez Hrista, ljudi, nikome od nas ni imanje, ni nauka, ni filosofija, ni kultura ne pomae; sve je to prolazno. A ta On nudi tebi i meni? Veni ivot, Venu Istinu, Venu Pravdu, Venu LJubav, to to niko ne moe nuditi. To On nudi Crkvom kroz vekove, i zato je ona neunitiva. Ne to je neki arhimandrit Justin brani, ili toliki svetenici, nego to je Crkva Hristova sam Gospod Hristos; to NJega, Besmrtnog Boga, niko ne moe ubiti, niko ne moe raniti. A nas svedoke NJegove, neka alju u stotine smrti, sve je to za nas san, san, san, iz koga Gospod budi kad hoe. Zato se mi ne bojimo smrti. Zato mi u smrt idemo kao u pobedu. Sveti Grigorije Niski veli: Vi, nai neprijatelji, ime nam pretite? Smru? No znajte, naa je pobeda smrt za Gospoda Hrista. Kada umiremo, mi pobeujemo. Umirui za NJega, mi pobeujemo sve vas; i ne bojimo se: pred nama je otvoreno Carstvo Nebesko, pred nama je otvoren Veni ivot, Vena Istina, Vena Pravda. ta e mi uiniti ljudi? Da, dananja Blagovest se zaista ostvarila: Bog je postao ovek da oveka ispuni Bogom i svim onim to je Boansko. Tako se veli u jednoj divnoj crkvenoj pesmi: "Bog postade ovek, da bi ovek postao Bog"[5]. To jest, Gospod je doao u ovaj svet kao Istiniti Bog i iveo u ovome svetu trideset tri i po godine da nam pokae kakav je, ne zaboravimo, jedini savreni i bezgreni ovek. Kakav je NJegov ivot, eto takav treba da bude ivot

svakoga hrianina, svakog sledbenika NJegovog. To jest, da se trudimo i muimo da idemo NJegovim stopama i da ivimo NJegovim ivotom. Da, dananja Blaga vest, izreena od Svetog Arhangela Gavrila Presvetoj Bogomajci: da e roditi Sina, od Duha Svetoga zaeti Ga, i da e On spasti ljude od greha[6] - ljude od greha, to znai od smrti. Jer, ko je uveo smrt u ovaj svet? - Greh, greh. ovek, naalost, ima tu sramnu ulogu u ovome ivotu da je uveo u ovaj svet i greh, i smrt, i avola. Nisu to ni tigrovi, ni lisice uradili, to je ovek uradio. I zato je ovek stidno stvorenje pred svima ivotinjama i biljkama i pred svima pticama; da se stidi ovek i da moli oprotaj od svake ptice to je on uveo smrt u ovaj svet, smrt uveo i u ptice, i u ivotinje, i u bilje. Sve truli i umire, dokle? Do vaskrsenja mrtvih. Kada Gospod bude sudio svetu i mesto stare zemlje dao Novu Zemlju, kada e sve biti besmrtno na njoj[7]. To mi ne moemo niti umemo da zamislimo, ali to je Blaga vest Gospoda Hrista. Mi hriani, mi smatramo ne samo smrt za san, nego i greh smatramo za san. Nema greha, ni najstranijeg, ni najuasnijeg koji hrianin verom u Gospoda Hrista ne moe da istera iz sebe, da oslobodi sebe njega. Isto tako, Gospod Svemoni darovao nam je Sobom i u Crkvi Svojoj jo to da je i avo postao san. Tako probojna a nitavna linost postaje san! Tako da mi silom Gospoda Hrista pobeujemo avola na svima poloajima, i mi se Gospodom Hristom naoruavamo, kako veli Sveti Apostol Pavle, u sveoruje Boije[8]. Sveoruje Boije! I pobeujemo avola na svima bojitima. A to nae oruje, ta je? Vera u Gospoda Hrista, Koji se ovaplotio, Bog postao ovek, iveo na zemlji, Svojim Vaskrsenjem, Svojim Stradanjem, Svojim Preobraenjem, Svojim Vaznesenjem, spasao ljude od greha, smrti i avola. Tojest, predloio im spasenje. Nikome Spasitelj ne namee spasenje, nikoga ne primorava da ide za NJim: "Ako ko hoe da ide za mnom, neka ide", veli Spasitelj[9]. Tako mi hriani imamo u sebi i oko sebe u Crkvi Boijoj bezbroj svedoka koji jasno i neprekidno i neuutno svedoe: da je Gospod Hristos, osnovavi Crkvu, davi nam Svete Tajne i svete vrline, preobrazio greh u san, smrt u san, avola u san, i da mi NJime pobeujemo sve te do sada i do nekada strane sile, koje su pobeivale sav svet. Tako dananje dve Blagovesti: blagovesti svetog Praznika Blagovesti i blagovesti Cveti, kazuju nam svu tajnu naeg ljudskog ivota, i sav cilj naeg ivota: radi ega smo i radi ega treba da ivimo? Radi Venoga ivota, radi pobede nad smru, da osiguramo sebi Veni ivot. ime? ivei po Venoj Istini Hristovog Evanelja. ime jo? LJubavlju evanelskom. ime jo? Milosrem, smirenou, krotou, blagou i svima svetim vrlinama. Svaka od svetih vrlina je oruje Boije koja se daje i tebi i meni da pobedimo ono to je najstranije, ono to nam oduzima ivot Veni, to nam oduzima Istinu Venu i Pravdu Venu. Zato se mi hriani do poslednjeg daha svog borimo za due

svoje. Mi hriani smatramo i verujemo rei Spasitelja, koji je rekao: "Kakva je korist oveku ako sav svet zadobije a dui svojoj naudi"?[10] Kakva je korist to Evropa, Amerika i svi kontinenti jure da osvoje svet, vasionu, Mesec, Mars, zvezde? A znate, brao, ono to mi nazivamo Mleni put, kako ba ti naunici tvrde, da ima oko dvesta milijardi takvih sistema sunanih. Kakva je korist oveku ako sav svet pridobije, a dui svojoj naudi? Dui svojoj nakodi? - Da, mi hoemo da to osvojimo. Od koga osvajate Mesec? Od koga osvajate zvezde? Od Gospoda, Koji ih je rasejao kao cvee po beskrajnom prostranstvu. Kako je bedan evropski ovek, kada juria na nebo kao na neprijatelja. Ali, mi hriani ivotom svojim nosimo Blagovest Hristovu kroz ovaj svet. Blagovest: da je Bog postao ovek i ostao u naem svetu, ostao u Crkvi Svojoj, i daje nam sva sredstva da pobedimo sve to je protiv oveka, sve to je protiv nas, a to je greh, smrt i avo. Silu pobede nad tim daje nam Vaskrsli Gospod Hristos, ijem Vaskrsenju mi hitamo i NJime se hvalimo. Zato mi, kada i hiljade smrti juriaju na nas, ponavljamo sa Apostolom Pavlom njegov savet i njegovu poruku hrianima: "Radujte se u Gospodu, i opet velim radujte se"![11] - Ko je vie prepatio i pretrpeo od Apostola Pavla? A gle, stalna radost nosi ga kroz ovaj svet. To je vera u Gospoda Hrista. To je sila te vere. To svedoanstvo svih Svetitelja, na prvom mestu Presvete Bogomajke, Koja nam je Gospoda rodila. Gle, rodivi Gospoda Hrista, Ona je osigurala spasenje svima nama. Zato je Praznik Blagovesti NJen praznik, jer da nije bilo NJe, ne bi ni Gospod doao u ovaj svet. Jedina Preista, jedina Svebezgrena, jedina Svesavrena u rodu ljudskom, Presveta Bogomajka, Ona nas vodi, Ona rukovodi, Ona je sve i sva za nas hriane. Na elu svih Svetitelja, koji eto u Crkvi Hristovoj i kroz Crkvu Hristovu svaki dan, svaku no, pomau svima nama na trnovitom putu kroz ovaj svet, na krstonosnom putu ka Carstvu Nebeskom, tamo gde Ona sa svima Svetiteljima slavi udesnog Sina Svog, Koga nam je rodila, po beskrajnoj milosti Svojoj i sveistoti Svojoj. Neka bi Ona povodom dananjeg Praznika primila sve nae molitve, sve nae uzdahe, sve nae vidljive i nevidljive suze, da pomae svakom ljudskom biu, da pomae svakom neverniku i besputniku, eda nae svoj put kroz ovaj svet, i da se osvesti, da doe sebi od ludila, da shvati da je on jedino onda ovek kada veruje u Gospoda Hrista i ivi NJegovom Venom Istinom, Venom Pravdom, Venom LJubavlju. Neka bi nas On, molitvama Presvete Bogomajke i svih Svetih, vodio iz nemoi u mo, iz smrti u besmrtnost, iz kratkovremenog u veni ivot. Amin.

NAPOMENE: 1. Objavljena u knjizi Oca Justina: Na Bogooveanskom putu, Beograd 1980, sa napomenom: "Beseda snimljena 1974. godine u manastiru elije. Te godine su Cveti i Blagovest bile u isti dan." - Prim. uredn. 2. Jn. 11,1-44 i 12,19 3. Jn. 11,39 i 25 4. Jn. 11,53;12,10 5. To je esta misao kod Svetih Otaca. - Prim. uredn 6. Lk. 1,31-35 7. Otkr. gl. 21-22 8. Ef. 6,11 9. Mt. 16,24 10. Mt. 10,26 11. Fil. 4.4

Beseda na Sv. Velikomuenika Georgija 1974. godine u manastiru elije

Hristos voskrese! Vaistinu voskrese! Mladi pobeuje surovog cara Dioklecijana, svemonog cara. ime ga pobeuje? Ne orujem, nego muenitvom. On je svojim muenitvom pokazao i dokazao da je Hristos zaista vaskrsao i da je zaista Vena Istina u NJemu, Vena Pravda u NJemu,

Vena LJubav u NJemu. Car je gonio sve hriane. Sveti Georgije je traio Senat rimski i pred njim branio tu stranu istinu. Sveti Georgije je bio vojnik, vojvoda. Dvadesetih godina je bio, i odlikovao se svojim junatvom. Zato ga je car nagradio tako mladog tim inom. Nije bio u saglasnosti sa Senatom, i rekao: Ti goni nevine ljude, goni istinu! Car se zaprepastio! Kako moe mlad vojvoda da to meni kae, u oi da kae? Otkuda to tebi, Georgije? - Otuda to Hristos jeste Istina, Vena Istina. I ja sam hrianin. - Car je naredio da mu se odmah sudi i da ga pogube. Metnuli su ga na toak straan i uasan, a dole su bili klinci. Meso se razdvajalo, tako da su samo kosti ostale. Georgije nije jauknuo, nego se u sebi molio Gospodu da mu On pomogne da izdri muke. I tad, javi se Aneo Gospodnji, zaustavi toak i skide ga sa toka i dade mu telo. Car Dioklecijan se zaprepasti, ali u svom bezumlju nije hteo da se pokloni tom stranom udu, tom neobinom svedoanstvu. Jer, ta je to pokazalo? Pokazalo je to da je zaista Hristos vaskrsao iz mrtvih, da je samo On Istiniti Bog nad svima biima i nad svima svetovima, da eto, On kao Svemoni Bog, ini to udo kakvo nijedan ovek ne moe uiniti. Sveti Georgije je posvedoio i bio veliki svedok. Velikomuenik, kae se, Veliki Svedok, Martir. Velikomuenik, to jest Veliki Svedok - ega? Vaskrsenja Hristovog! Jedinog Istinitog Boga Gospoda Isusa Hrista. No car u jarosti svojoj naredi da i dalje mue Svetog Georgija. Tadanji vraari predlau caru da se Georgiju da najstraniji otrov, za tog velikog neprijatelja Rimske carevine. Car dopusti vraaru sa najstranijim otrovima, i ree: Ovo je neto najjae, ovo e njega savladati. - Sveti Georgije se prekrsti i pomoli se Gospodu, i popi prvi otrov, i nita mu ne bi. Tada vraar dade drugi strani otrov, i ree: Ako ovaj otrov ne otruje Georgija, ja u postati hrianin. Popio je Sveti Georgije strani otrov, i nije mu bilo nita. A vraar pade pred noge Svetitelju i poverova u Hrista. Besan car naredi da se Sveti Georgije baci u ivi kre. Tri dana proveo je u jami ivog negaenog krea. I treega dana bezumni car naredi da izvade le Svetog Georgija. Kad su otkopali kre, Svetog Georgija naoe ivog. Tada car nije znao ta da radi, i naredi da ga i dalje mue. Jedan od sluga ree: Care, ovi hriani ue da njihov Hristos vaskrsava mrtve. Evo, u blizini je jedan grob, neka dokae istinitost svoje vere. - Car naredi Svetom Georgiju. On, pomolivi se u sebi Gospodu, ree: Gospode moj, ako je volja tvoje uiniu to! I odoe na grob. I Sveti Georgije se molio Gospodu da pokae neznabocima tu silu Svoju, tu istinu Svoju. I viknu mrtvaca iz groba. Dignu se mrtvac i oive. Car i dalje ostade ljut i besan na Svetog Georgija, a njegova ena, carica Aleksandra, izree da je hrianka. I kad car je poslao Svetog Georgija na pogubljenje da mu odseku glavu, i nju su poslali. I molila se Gospodu Hristu za njega. To je Sveta Muenica Aleksandra. Poto Sveti Georgije uini to veliko udo, car je video da nema znaaja da ga pogubi. Naredi da mu glavu odseku.

ta je Sveti Georgije pokazao time? Pokazao je da je zaista Gospod Hristos vaskrsao. To nije nita drugo do svedoanstvo o Vaskrsenju mrtvih. Gospod Hristos je vaskrsao i time pokazao - ta? Pokazao je da je zaista jai od smrti, najstranije nemani i najveeg neprijatelja roda ljudskog. On je prvi rodu ljudskom dao pravu radost. Kako je Sveti Georgije pobedio? Eto, pobedio je trpei i stradajui za Gospoda Hrista. Opet je posvedoio veliku Boansku Istinu Blagovesti Spasiteljeve: da NJegovi sledbenici kao ovce idu meu vukove. "aljem vas kao ovce meu vukove. Mrtve vaskrsavajte, bolesne isceljujte, sve trpite za ime Moje"[1]. Zaista, evo Svedoka koji svedoi da podnositi stradanja i Krst Gospoda Hrista nije teko. Jedan je Muenik rekao caru Dioklecijenu, koji pogubljuje dvadeset hiljada hriana, i nareuje da svakog pogube maem ako ne prestane verovati u Hrista, to je bio Sveti Muenik Glikerije: Mi se ne bojimo smrti, mi pobeujemo kada nas ubijate za Gospoda Hrista. - A drugi Svetitelj, Grigorije Niski, izjavio je i pisao goniteljima hriana: Nama je sigurna pobeda. Mi emo sigurno pobediti vas kroz smrt za Gospoda Hrista. Jer mi ne moemo da se borimo sa vama neprijateljima, ali eto, Gospod Hristos se bori za nas, kroz nae stradanje. - Takva je divna re i skoro nemogue...[2] Ne nose nikakvo oruje, nita to bi mogli upotrebiti kao oruje. Samo trpljenjem spasavaju duu svoju[3]. Ne boje se oni koji su s verom. Boj se onoga to ubija ljudskost.[4] NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. Mt. 10, 16; 10, 8 Nejasno par rei na traci. - Prim. prepis. Lk. 21,19 Beseda nedovrena, kraj trake. - Prim. prepis.

Beseda na Vidovdan 1966. godine u manastiru elije sadraj Danas je Vidovdan! Kakva blagovest! Kakvo Evanelje javlja dananji sveti veliki i strani Praznik. Gle, ispred svih, on nam alje divnog Svetitelja Bojeg Cara Lazara. On, na tanjiru nosi glavu svoju u Nebesko Carstvo. Doao je dan, dan kada Nebeska Srbija polae svoj strani ispit, dan kada Sveto Evanelje Svetog Save otvara teke, strane

stranice svoje Srpske Golgote. Sveti Knez opredelio se, u ime celog naroda, za Carstvo Nebesko, jer je zemaljsko carstvo za malena - za kratko vreme, a Nebesko je vavek i do veka. Trebalo je birati izmeu Istinitog Boga, Gospoda Hrista, i oluja sa istoka koja je nosila preko Balkana svojevrsno neznabotvo. I Sveti Knez nije mogao postupiti drukije. Sveti Knez nije mogao drugaije zavriti istoriju Svetih Nemanjia, nego da sa svim svojim narodom krene putem Evanelja Svetog Save, putem slube Gospodu Hristu, putem opstajanja Svete Srbije. Da! Sveti Nemanjii su imali jedan cilj, jednu elju - da Srbiju pretvore u Svetu Srbiju; da celu Srpsku zemlju pretvore u zadubinu Boiju; u jedan veliki ogroman manastir, u kome e se sluiti samo Bogu, samo Gospodu Hristu. Ako bi hteli da u nekoliko rei samemo i izrazimo to Sveto Evanelje Svetih Nemanjia, poevi od Svetog Save i Svetog oca njegovog Simeona, to Evanelje glasi: Hristos pre svega i iznad svega! Sve za Hrista - Hrista ni za ta! Sveto Evanelje Svetog Save, Sveto Evanelje Svetih Nemanjia, eto Evanelja Svetog Kneza i Cara Lazara Kosovskog. Jedino Evanelje Srpsko, Evanelje koje stvara Svetu Srbiju, celu zemlju pretvara u hram - hram u kome se slui Bogu. I tu Svetu Srbiju stvarali su oni - Sveti Nemanjii. ta je to Sveta Srbija? Sveta Srbija - to je jedno, jedno stalno, neprekidno sluenje Bogu. To je ono udesno Evanelje koje objavljuje Gospod Hristos naredivi svima ljudima svih vremena: "Itite najpre Carstvo Boije i Pravde NJegove, a sve e vam se drugo dodati!"[1] Svetosavsko Evanelje to ite. Sveta Srbija to hoe - samo to! Pre svega i iznad svega Carstvo Boije i Pravdu NJegovu! Eto, to su te stvaralake sile: Pravda Boija, Istina Boija, LJubav Boija. To su te svete sile koje izgrauju i zidaju Svetu Srbiju, te vene Pravde i svete Pravde Boije. Eto, i sav Srpski narod na Kosovu polae due svoje. za koga? Za Gospoda Hrista - za Svetu Srbiju! Privoleo se Carstvu Nebeskome, jer je zemaljsko carstvo privremeno i prolazno. I desilo se udo: Sveta Srbija nije poginula na Kosovu! Ne, ona je produila put kroz strano ropstvo, put vene Srpske Crkve, muei se kroz istoriju na putu Svete Srbije, i sve do danas - do naega dana, Sveta Srbija! Sveta Srbija je reila da odbaci sve lane bogove, da slui venoj Hristovoj Pravdi, da odbaci sve ljudske lane, takozvane pravde. Izabrala da slui Hristovoj Istini, jedinoj venoj Istini, jedinoj neprolaznoj Istini, jedinoj besmrtnoj Istini, a da odbaci ljudske maskirane istinice, odnosno maskirane lai. I Sveta Srbija, Nemanjika Srbija - ta je htela? Ona je htela da osveti svet. Ona je sebe izgraivala - kako? Prvo: pomou svete kole. Jer prosveta Evaneljska, prosveta Gospoda Hrista, prosveta Svetosavska - ta daje oveku? Daje znanje o Venom ivotu, daje znanje o Istinitom Bogu, daje znanje o istinitom oveku, daje znanje o smislu i cilju naeg zemaljskog ivota. Ali, ne samo znanje; daje i svetu silu da se to zvanje i znanje

pretvori u ivot, da s njime ivimo u ovome svetu. Sveta kola, eto, to je glavna radionica Svete Srbije. Svetosavska, nemanjika radionica, sveta kola, danas je pretvorena u majmunsku mudrost. Sveta kola je pogaena, nema svetoga znanja, nema svete kole! ta ih ue? ta je to? Kakav se to mrak lije kroz nae visoke kole?! A Sveta Srbija, Nemanjika Svetosavska Srbija, ta jo daje i ta jo hoe? Svetu porodicu. Bez svete porodice nema napretka ni u jednoj zemlji. A Sveti Sava je to hteo, Sveti Knez Lazar je to hteo. I Evanelje Svetog Save to hoe: da osveti porodicu, da odnosi u porodici izmeu roditelja i dece, i svih u kui, da bude sveti odnos, da slue jedan drugome kao sveta braa, kao svete sestre. Da slue Gospodu Hristu sluei jedan drugome, da sve biva u slavu Boiju[2]. Da se u njoj ivi radi Hristove Pravde, radi Hristove Istine, radi Hristove LJubavi; da se ivi Hristovom verom; da se u porodici slui Gospodu, jer sluei Gospodu, ustvari mi sluimo sebi, sluimo svojoj venosti, sluimo svom carstvu Nebeskom i sluimo spasenju svoje due. Srbija Svetosavska i Nemanjika trai sveto sudstvo: sud da bude svetinja, gde e savest boanska da reava stvari, gde e pravda Boija da bude iz vienja i branjena. To je sveti sud, sveto sudstvo - to hoe Sveta Srbija. Onda, zemljoradnja, - ta je to? To je sveti posao. Sveta zemljoradnja, to hoe Sveti Sava, to hoe Sveta Srbija. Da se zemlja obrauje u slavu Boiju, a na korist nama ljudima, jer znamo da je sva zemlja imovina Boija data nama pod najam. Sveta zemljoradnja, eto, ona izgrauje Svetu Srbiju. Pa sveto stoarstvo, sveto pelarstvo, svaki zanat, sve to - to je sveti zanat u Svetoj Srbiji. Sveto zanatstvo, sveto zanatstvo koje slui nama sluei Bogu. Zanatstvo koje se vri u slavu Boiju na spasenje naih dua i na odranje nae vere u narodu, ali sve u slavu Boiju. To hoe Sveta Srbija, to hoe Sveta Nemanjika Srbija, hoe i Kosovska Srbija Svetoga Kneza. To je Nebeska Srbija. Jedna je to Srbija, poela od Svetoga Save i njegovog Svetog oca, pa eto, kroz sve vekove i vekove do naega dana. Sve to je sveto pripada toj Svetoj Srbiji, Svetoj Nemanjikoj Srbiji, zemaljskoj i Nebeskoj. Mi, dananji Srbi - ta radimo? Poeli smo da je sahranjujemo, poeli smo da je umrtvljujemo sa svih strana. Jer izgonei Gospoda Isusa Hrista iz svoje due, mi gonimo nju, Svetu Srbiju, koja proizalazi od Boga, gonimo NJegovu Pravdu iz naeg ivota u Linosti Gospoda Hrista, to mnogi Srbi danas ine. ta je to? Oni se trude da ubiju Svetu Srbiju. Gle, oni ubijaju sebe. Svetu Srbiju ne mogu ubiti: ne mogu ubiti besmrtnike Hristove; ne mogu ubiti ni Svetog Kneza Lazara; ne mogu ubiti Svetoga Savu, ni Svetog Simeona Mirotoivog; ni bezbroj Srpskih Svetitelja, i bezbroj vitezova i junaka to ginue za Krst asni i Slobodu zlatnu kroz vekove i vekove. Ne mogu pogubiti due onih sedam stotina hiljada Srba to pre dvadeset i nekoliko godina poloie due svoje, ivote svoje, za veliku i slavnu Svetu Srbiju u ondanjoj Hrvatskoj dravi.[3]

Neubivljiva Sveta Srbija koju niko oskrvniti ne moe, niti joj moe nakoditi, jer je ona sva Hristova, a Vaskrslog Gospoda Hrista, ko e pogubiti?! Ko ubiti? Pravi Srbin uvek stoji uz svoga Gospoda Hrista, uvek stoji u Svetoj Srbiji: branei Pravdu ivi tom pravdom, branei Istinu ivi tom istiiom; nema smrti koja ga moe odvojiti od njih, nema avola, ni legiona avola, ni pukova avola koji mogu takvog Srbina, Hristovog Srbina, Svetosavskog Srbina odvojiti od Svete Srbije! U njoj, on je meu Svetiteljima Srpskim, tim besmrtnim pobednicima na svim bojitima, tim besmrtnim junacima kojima nikakva smrt nakoditi ne moe. I mi dananji Srbi treba da proverimo sebe. Svako da proveri sebe: Gde sam? Da li sam u Svetoj Srbiji? Da li zaista ivim Svetim Evaneljem kosovskim, svetosavskim Evaneljem? Da li je Hristos za mene sve i sva u ovome svetu? Da li je Hristos za mene najvea moja briga u ovome svetu? Da li je Hristos Jedini Istiniti Bog celome svetu. Da li se ja polako odvajam od NJega, i beim od NJega, i pridruujem se lanim bogovima ovoga sveta, lanim naukama, lanim uenjima? Svak neka proveri sebe! Provera je vrlo laka i za mene i za tebe: ako si pravi Srbin, ako sveto srbinsko srce bije u tebi, svetosavsko srce, ti si sav od Gospoda Hrista, sav uz NJegovu Istinu u ovome i onome svetu. Ti si sav uz Svetog Kneza Lazara, ti sav na Kosovu gine za Krst asni i Slobodu zlatnu. Nemoj misliti: sve je to bilo, bilo Kosovo i prolo. I danas je Kosovo, i danas ginu bezbrojni Srbi. Mnogi ginu bez vaskrsenja, mnogi ginu za veitu smrt. Ali, ima i svetih Srba, koji ivote svoje polau za Gospoda Hrista, ivote svoje polau za Svetu Srbiju. Oni se ne vide, ne uju, a srce njihovo treperi za Nebom iznad svih grehova, iznad svih smrti. Srce je njihovo oltar, Kosovski oltar, na kome oni stalno prinose sebe na rtvu Gospodu Hristu, sluei NJemu i rodu svome. Takvih Srba ima i bez njih ne postoji zemlja naa. Al' kad bi bilo rei o samoizdajicama i do gnjeva Boijeg, ne bi ostalo ni jednog Srbina do danas. A po velikoj milosti Boijoj, molitvama Svetog Kneza i Cara Lazara, Svetog Save i svih slavnih i Svetih Nemanjia, i svih Srpskih Svetitelja, mi nedostojni Srbi stigli smo ...[4]

NAPOMENE: 1. Mt. 6,33 2. 1Kop. 10,31: Fil. 1.11

3. Re je o Srpskim Novomuenicima postradalim 1941-45. godine u Jasenovcu i drugim ustakim logorima i stratitima. - Prim. uredn. 4. Beseda nedovrena, verovatno kraj magnetofonske trake. - Prim. prepis.

Beseda 1. na Roenje Sv. Jovana Krstitelja 1965. godine u manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas slavimo roenje "najveeg izmeu roenih od ena"[1], najveeg oveka posle Presvete Bogorodice. Danas, danas slavimo roenje Zore koja je prethodila Danu Hristovog javljanja u ovome svetu. Danas slavimo roenje Pustinjaka, deteta i oveka pustinjaka, deteta koje je objavilo i pokazalo svetu Boga u telu. On prvi, on najglavniji Svedok. NJegovo roenje ograeno je udima, udesnom silom Bojom. uli ste dananje Sveto Evanelje, u kome se opisuje njegovo roenje. Roen od pobonih i pravednih roditelja, veli se u Svetom Evanelju, koji "u svemu ivljahu po zapovestima i uredbama Gospodnjim"[2]. Eto ko su roditelji Svetoga Jovana Krstitelja. Sveti ljudi, a Sveti su zato to "ive po zapovestima i uredbama Gospodnjim". NJegovo roenje za njih je ta? Aneo veli: radost - "i tebi e biti radost", veli Sveti Arhistratig Gavril Proroku Zahariji[3], javljajui mu tu vest da e mu se roditi sin u starim danima njegovim. "I bie radost i veselje"... Kakva radost, kakvo veselje, Sveti Arhistratie! Gle, odmah po roenju Irod trai njega da ubije kada je pobio Vitlejemsku decu[4] i, ne naavi dete Jovana, koga je majka odvela u pustinju, sakrila u peteri; on alje vojnike u hram i oni tamo ubijaju Svetoga Zahariju, oca njegovog. Niko tu radost video nije od tog malog deteta, koju obea Arhistratig. A majka, jadna majka, u peteri umrla i ostavila dete malo od godinu i neto vie samog ga ostavila. Ko je brinuo o njemu, jer je on ostao u pustinji kao dete, dok se u tridesetoj godini svojoj nije javio, po Evanelju Bojem, kao Propovednik Evanelja, kao Pretea Hristov. Ko je njega u pustinji odgajio, ko? - Aneli. Bog i Aneli, eto njegovih vaspitaa, eto njegovih odgajitelja. A radost, gde je radost za njegove roditelje? Radost je na nebu, Vena radost. Kakva ast za Svetog Zahariju i za njegovu suprugu Jelisavetu, kada je njihov sin, "najvei izmeu

roenih od ena", kada je ugledala sina kraj (prestola Bojeg u onome svetu)[5], venome i besmrtnome svetu. Da, Evanelje govori o radosti, venoj radosti, o veselju, o venome veselju. Zemaljske radosti su prolazne, zemaljska veselja sva prolazna ali ima radosti venih. Eto, tu veliku radost objavio je Sveti Arhistratig Gavril pravednome i pobonome Zahariji, kada mu je doneo vest od Gospoda da e njegova ena roditi sina, kome on treba da nadene ime Jovan[6]. I uli ste sve to se zbilo oko njegovog roenja. Svi se u udu pitaju: "ta e biti od ovog deteta"? Otac onemio kada mu je Aneo javio vest da e mu se roditi sin. Kako, ja sam star ovek[7], po emu u ja poznati da je to istina to ti meni govori? "Onemie" veli mu Sveti Arhistratig[8]. Zato nisi verovao rei koju ti donosim od Boga? "Onemie i nee progovoriti dok se to ne zbude" to ti ja govorim. ,Ja sam Gavril to stoji pred Bogom"[9]. I Zaharija je odmah onemio. Kad se dete rodilo, posle osam dana njemu je trebalo nadenuti ime. Kad su hteli prijatelji da mu dadu ime oca njegovog Zaharije, Sveta Jelisaveta se protivi tome i daje mu ime Jovan, po otkrivenju Duha Svetoga[10]. Tada daju tablicu, daicu Svetome Zahariji, da napie kako mu je ime, i on napisa - "ime mu je Jovan"[11]. A ta znai ime Jovan? Ime Jovan znai: blagodat, blagodat. Sav je pun blaga nebeskih, to znai ime Jovan: milost od Boga, najvea milost. I tada, tek tada je progovorio Sveti Zaharija, ispunio se Duha Svetoga i prorokuje svom detencetu da je on Prorok Najviega i da je poslan u ovaj svet da pripravi put Gospodu.[12] Put kroz kakav svet? - Kroz pustinju ovoga sveta. ta je Pretea bio u ovome svetu? On nije hteo da ima nita u ovome svetu, nije hteo nikakvo blago ovoga sveta, nikakvo bogatstvo ovoga sveta. ta govorim! On nije imao ni krova nad glavom, ni hleba nije jeo, hranio se divljim medom, imao samo jednu konu haljinu na.sebi od kamilje dlake[13]. To je sve. Sve imanje njegovo. I on to kao da nije oseao. On je gledao kroz sebe i video pustinju, svuda pustinju. iveo je u pustinji, ali kad je ljude gledao video je do kraja zemlje jednu beskrajnu peanu pustinju. Jer ovaj svet je pretvoren od raja u jednu stranu pustinju smrti, u pustinju greha. Jer ta greh radi? Greh seje smrt, a smrt unitava sve! I oi Svetog Jovana Pretee irom ovoga sveta vide samo pustinju, u ljudima gresi a due opustoene, due pune smrti, due pune zle sile. Ima li spasa? Kako spasti svet od tih stranih pustinja, bezbrojnih pustinja? Sam ovek pustinja, a svi ljudi - eto bezbroj pustinja u ovome svetu. ta ostaje oveku, ta? ta Sveti Pretea vidi u ovome svetu? Nita osim greha, nita osim smrti. Tvorac njihov avo. Spasenje samo Bog, samo Bog. Pretea sam oseao se nemoan da te pustinje pretvori u raj, oseao se nemoan da ljude spase od greha. I kad su poeli k njemu

dolaziti ljudi ueni i pitati ga: "Zar nisi ti Hristos", zbog svetog ivota njegovog, on je odgovorao: Ja, ja nisam dostojan da odreim remena na obui NJegovoj". On je nesravnjeno "vei od mene". On je Bog, ja sam ovek, "On e vas krstiti Duhom Svetim i ognjem"[14]. Duhom Svetim i ognjem - da spri, spali sve grehe i oivi pustinje ljudske i due ljudske pretvori u raj. Eto, ko je potreban svetu! ovek, nikad ovek ne moe pomoi ljudima, ovek ne moe unititi greh, ne moe unititi smrt, ovek ne moe unititi avola. Kakav Pretea, kakav Prorok?! ta je govorio narodu u pustinji? Samo jednu re: "Pokajte se jer se priblii Carstvo Boje"[15]. Pokajte se jer se priblii Carstvo Nebesko... ta mogu da vam kaem, ljudi? ta je u meni i u vama, ta je u ovome svetu? - Greh do greha. Smrt do smrti. A nas od toga moe spasti samo Bog. I eto, ja sam doao ispred NJega, na est meseci ispred NJegovog roenja, ispred NJegove pojave u ovome svetu, da Mu predstavim svet da mu kaem ko smo mi. Eto ko smo, Gospode! Grenici, grenici... Samo grenici i roblje smrti, Veno roblje smrti. Samo Ti - Ti Bog, moe nas spasti od greha i od smrti. I zaista, ivot Svetoga Pretee u ovome svetu bio je u tome da ide ispred Gospoda, da bude NJegov Pretea, Pretea Bogu Koji se javio u telu, Pretea NJegovog Svetog Evanelja, Pretea NJegove Crkve, Pretea svih NJegovih Apostola - kako se On naziva u dananjim molitvama: "vaseljenski Apostol". Pretea i svih Muenika; da, Muenika, jer je postradao od Iroda, ubijen. A ta je njegov ivot bio do jedno neprekidno muenitvo od kolevke do groba; pustinja, pesak, strana vizija grehova ljudskih, smrti ljudskih, tu, tu radosti nije bilo za njega. Vele da se nikad nasmejao nije. Nije ni udo. Isto tako piu i oevici Gospoda Hrista da se Gospod Hristos nikada smejao nije u ovome svetu. Kako da se smeje Bog, Koji vidi ljude zarobljene smru sa svih strana? Kako da se smeje Pretea kome je Bog otvorio oi due da sagleda sve grehe ljudske, sve grehe roda ljudskog? Ne. Morao je pobei svaki osmeh sa lica velikog Pustinjaka Bojeg, Svetog Jovana Krstitelja I on priprema due ljudske za dolazak Spasitelja sveta, priprema ih - kako? Pokajanjem, pokajanjem! To je jedina vrlina koja privodi Bogu, i onda i danas. Pogledajte danas u sebe i u svet oko sebe: gle, kakvi vihori greha, kakve oluje greha, bezakonje, uasi, strahote! ta ti ostaje, brate? Da se kaje, da se kaje za sebe i za brau oko sebe, za ljude oko sebe. Puno je i mnogo je onih koji nee da se kaju, koji ne vide grehe svoje, koji ne vide zloine svoje, a ti kao hrianin, ti se kaj za njega i moli se u sebi za njega: Gospode pokaj ga! Pokaj brau oko mene, a pokaj prvo mene samog! Naui me da se borim protiv greha i da savladam svaki greh u sebi. Jer ta hoe pokajanje, radi ega je pokajanje u ovome svetu? Da ubije greh to je u tebi i u meni, da ubije greh u svetu. To je bila glavna propoved i glavno Evanelje Svetoga Jovana Krstitelja - pokajanje. A i Gospod Hristos poeo je od pokajanja. On je prihvatio tu lozinku spasenja, On je

propoved svoju poeo: "Pokajte se, priblii se Carstvo Nebesko"[16], da bi pokazao da je Sveti Jovan NJegov Prorok i Pretea; da isto Evanelje poinje Jovan, a izvruje ga Sam Gospod Hristos, Sam Bog. ta je vailo za stari svet kad se Gospod javio u ovome svetu, to vai za svako vreme, to vai i za nas danas. Gospod je doao u ovaj svet da svet spase od greha. Zato je slao ispred sebe bezbrojne Proroke, slao Apostole, i alje neprekidno Svetitelje velike kroz rod ljudski, da nas ljude spasavaju od greha, spasavaju od smrti, osiguravaju nam ivot Veni, ivot besmrtni. Zato je Gospod, brao, osnovao Crkvu i dao nam u njoj ne samo sve nebeske darove, dao nam u njoj Venu Istinu, Venu Pravdu, Venu LJubav, Veno Dobro. I jo neto vie od toga: dao nam Vene i Besmrtne ljude, Svete ljude, Svetitelje; ljude koji su pobedili smrt, ljude koji su pobedili greh, ljude koji su pobedili sve avole ovoga sveta i onoga sveta. Kakvo je bogatstvo Gospod dao svetu kroz svakog Svetitelja? Eto, takvo bogatstvo je objavio i najavio kroz prvog Apostola Svog - Svetog Jovana Krstitelja; kroz prvog Muenika Svog - Svetog Jovana Krstitelja; kroz prvog Evanelistu Svog - Svetog Jovana Krstitelja. I svi drugi Svetitelji Boji, sve su to oliene pobede nad grehom. Prvo nad grehom, a iza greha nad smru, a iza greha i smrti - pobede nad avolom. Eto, to je svaki Svetitelj: pobedio svaki od njih tom silom Hristovom: Venom Pravdom Bojom pobedio sve nepravde ovoga sveta; Venom Istinom Hristovom pobedio sve lai ovoga sveta. Nema lai, nema neistine koju ti kao hrianin ne moe da odbaci od sebe, ako si pravi hrianin. Jer Gospod Hristos i jeste Istina, Vena Istina, sva Istina svih svetova. Sve to je u ovome svetu, ako nije od Hrista i sa Hristom - la je, obmana je, prevara je. Samo NJegova Istina jeste Vena Istina, besmrtna Istina; nikakva smrt je ne moe unititi, nikakvi ljudi je ne mogu unititi, nikakvi hristoborci, ni crkvoborci. I danas i jue i sutra, i pre toliko vekova i posle toliko vekova, progonie Istinu Hristovu ljudi u ovome svetu. avo nee Boga, to je jasno; avo klevee na Boga, to je razumljivo; avo se bori protiv Boga, sasvim pojmljivo. LJudi koji vole la i ljudi koji propovedaju obmanu, ljudi koji smatraju da Hristos nije Bog, ti ljudi svim silama svojim ustaju na Hrista i gone Ga, neprekidno gone, kroz vekove gone, ali svi oni padaju kao nemone i slabe pauine. Gospod Hristos ostaje, NJegova Vena Istina ostaje, njegovi veni Svetitelji ostaju, pomau, isceljuju; ostaju u ovome svetu kao Veni Pobednici greha i smrti. Eto, sino mi smo doekali Svete Moti drugoga velikog Jovana, Svetog Jovana Zlatousta, drugog velikog pustinjaka. Strane neprijatelje on je imao u ivotu dok je bio Patrijarh Carigradski. Carica ustala na njega, velikai, a on, on aneo Istine Hristove, arhistratig Vene Istine Hristove, neustraiv: "Carice, Istina Hristova za mene je sve,

ispred svih, ispred tebe". Gonjen, progonjen, umro u izgnanstvu... A gle, Gospod sauvao njegovo telo netrulenim, Svete Moti njegove, toliko je bio on svet. I eto deli svetih moti njegovih mi smo dobili sino. Poslala nam braa pravoslavna sa ostrva Patmos iz Grke, da i mi imamo veliku svetinju: da nas on, veliki branitelj, veliki Apostol, veliki Evanelist Hristove Vene Istine ui, pouava i brani od zlih sila, od zlih uenja, od obmana i lai i prevara i bajki. Jer ovaj svet pati od bezbroj lanih uenja, a on - Evanelist Venog Evanelja, Ispovednik jedinog Istinitog Boga u svima svetovima, Gospoda Hrista. Eto, njegove Svete Moti su tu meu nama, dole su u Srpsku zemlju, svedoanstvo i svedok - ega? Pobede Hristove nad smru, pobede Hristove nad trulenou tela, pobede Hristove nad grehom i nad svakim avolom! Takav junak, takav svejunak, takav nepobedivi pobednik doao je u nau malu obitelj, da bude svedok svojim Svetim Motima - Venog Evanelja Hristovog, da bude svedok NJega - Jedinog Istinitog Boga. I mi danas slavei Svetoga Jovana Preteu, zahvaljujemo Gospodu to nas je udostojio da na veliki dan moemo zahvaliti i za tako veliki dar, to nam je podario deli Svetih Moti Svetoga Zlatousta. Zlatoust - to je najreitiji Blagovesnik Hristove nauke u svima vremenima. Zlatoust je, ustvari, sveti Evanelist, Zlatoust je ustvari Sveti Apostol, Zlatoust je i Muenik i Ispovednik, Zlatoust zaista nezamenjivi Vaspita roda ljudskog. Na njemu se najvie vaspitavao i na Sveti Sava, i prvi hram koji je podigao, pored hrama Svetoj Bogorodici, bio je hram Svetom Jovanu Zlatoustu. Kae se da je Sveti Sava duhovno izrastao iz njega, i iveo njime, i vaspitavao se njime, i postao duhovni Vo i najvei Svetitelj Srpskoga roda. Danas, na dan roenja Svetoga Pretee neka bi Blagi Gospod molitvama Svetog Pretee, njegovih roditelja i Svetog Jovana Zlatousta, otvorio put pokajanja svakom srpskom srcu, otvorio put pokajanja svakom ljudskom biu irom ovoga sveta: da se sve pokaje pred Hristovom Istinom, da se sve odrekne lanih bogova i pokloni Jedinom Istinitom Bogu - Gospodu Hristu; da se sve pokloni NJegovim nepobedivim Svetiteljima, na ijem elu stoji Presveta Bogomajka sa slavnim, najveim izmeu roenih od ena, Jovanom Krstiteljem, i u njihovoj blizini, najveoj blizini njihovoj, Svetim Jovanom Zlatoustom. Eto, njih prizivamo, njima sve poveravamo, neka nas oni vode i rukovode kroz nae pustinje, kroz evropske pustinje, kroz nove moderne pustinje koje stvaraju univerziteti, nauke, fabrike, avioni, tehnike, kulture, civilizacija. Pustinje... samo pustinje stvaraju duhovne... Zar nije pusta dua u kojoj nema Boga, zar nije pusta dua u kojoj nema vere u Hrista, zar nije pustinja dua u kojoj nema ljubavi evanelske, dobra evanelskog, blaga evanelskog; zar nije pustinja dua ovekova koja se ne moli Bogu? O, kad bi samo mogli pogledati kako je u dui i sagledati ta je u njoj! Svaki bi se uasnuo, svaki bi prosto pobegao od stranoga prizora u takvoj dui. Jer, ta moe biti u takvoj dui

koja ne zna za Boga, koja nema Boga, ta? - gresi, samo gresi, nepokajani, a svaki greh to je smrad pred Bogom, vele Sveti Oci. Svaki greh je smrad pred Bogom. A gresi nepokajani, gresi neispoveeni, gresi koji ispunjuju duu koja nema Boga i nee Boga, kakvom ine tu duu, ta je u njoj, ta je od nje? Neka Blagi Gospod, molitvama velikih Svetitelja Svojih, otvori oi duama ljudskim da progledaju i istinu ugledaju, da se probude. "No proe i dan se priblii"[17], a zora tog dana - to je Sveti Jovan Krstitelj. No kojom caruju greh i smrt proe, dan se Hristov javlja, dan Vaskrslog Gospoda Hrista, Koji pobeuje smrt u svakoj dui u celome svetu i osigurava ivot Veni svakome oveku hrianinu koji veruje u NJega. Mi pravoslavni hriani ivimo u ogromnom moru milosti Bojih, u raju milosti Bojih. Bezbrojni Svetitelji Hristovi stalno su oko nas. Svaki dan ih Crkva slavi i proslavlja, a to su nai Uitelji, nai Voi kroz ovaj svet, kroz ovaj ivot. Danas, Sveti Pretea vladao je dananjim danom i dananjom noi, a on nam je dat od Gospoda da nas vodi kroz ovaj dan bez greha i kroz ovu no bez greha. Sutra, Sveta Velikomuenice i Prepodobnomuenica Fevronija, koja je takoe postradala za Gospoda Hrista. Novi Apostol, novi Ispovednik, novi Pomonik na koji pobeuje greh za nas i smrt pobeuje za sve nas. I tako svaki dan, brao, iz dana u dan nas vode i rukovode Svetitelji Boji. I mi pravoslavni hriani zato se svaki dan molimo Bogu da nas oni rukovode kroz ovaj svet, jer je sigurno da emo, voeni i rukovoeni njima, odbaciti od sebe svaki greh, svaku smrt, svakog avola i voeni njima stii u Nebesko Carstvo, da zajedno sa njima slavimo udesnog i Nezamenljivog Boga naeg, Gospoda Hrista, Kome neka je ast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Mt.11,11 Lk. 1,6-13 Lk. 1,14 Mt. 2,13-18 Rei u zagradi dodate po smislu, jer su nejasne na traci. - Prim. uredn. Lk.1,13 Lk. 1,18

8. Lk. 1,20 9. Lk. 1,19 10. Lk. 1,60 11. Lk. 1,63 12. Lk. 1,64-76 13. Mp 1,6 14. Mt. 3,5-11 15. Mt. 3,2 16. Mt. 4,17 17. Rm. 13,12 Beseda 2. na roenje Sv. Jovana Krstitelja 1966. godine u manastiru elije

Danas, danas Pustinjak ide, ispred koga? Na est meseci ranije[1] ulazi u ovaj svet - ko? Pustinjak Jovan Krstitelj. Za hleb znao nije, jeo je travu, divlji med celog ivota[2]. Za krov nad glavom znao nije, iveo je u pustinji: nebo pokriva, zemlja postelja, suvi, vreli pesak. Haljina, samo koa od kamile. A on sav vezan za Nebo, Aneo na zemlji. Zaista, Aneo na zemlji. Sam Spasitelj kad su Ga pitali o Jovanu Krstitelju, odgovorio: Ovo nije samo Prorok, on je vie od proroka, on je Aneo, Aneo u telu[3]. Taj Aneo u telu javio se ispred koga u ovome svetu? Javio se ispred Boga. Trebao je Bog da sie u ovaj svet, a ko da mu prokri put, ko da proputi put Bogu Koji se javlja na zemlji, zemlji koja se sva pretvorila u pustinju greha i smrti? Koga da poalje Gospod ispred NJega, ispred Sebe Sama? NJega - velikog Isposnika, neprestanog Molitvenika, Pustinjaka jo od kolevke. Kako ovaj svet, kako greh sveta nikako ne podnosi Boga i Pravde NJegove u ovome svetu, od malena, eto, i njega gone. Majka bei od Iroda sa njim u pustinju i umire, i dete ostaje malo, odoje takorei. Aneli ga uvaju, Aneli ga odhranjuju. Jovan u pustinji ivi[4] svo vreme do tridesete godine, i kao dete, i kao deak, i kao mladi, ivi u drutvu zverinja. LJudi, ispred njega ljudi, nepregledno okajanje greha i smrti. Nije on uzalud bio u pustinji. Nije on uzalud bio pustinjak. Sav ovaj svet, brao, bio je pretvoren u pustinju smrti, u pustinju greha. Smrt je ovladala rodom ljudskim, ovladala pomou greha. Spasenja nije bilo. Proroci samo su vapijali ka Bogu. Pravednici starozavetni pravdom svojoj propovedali su Boga, ali oni nisu mogli da uine - ta?

Nisu mogli da spasu svet od smrti, od greha, da ovu pustinju smrti pretvore u raj besmrtnosti. To, to je mogue samo Bogu. I zato se javio Gospod Hristos u ovome svetu. Zato je Bog i postao ovek. Tu Blagovest: da Bog postaje ovek, i da taj Bogoovek Hristos pobeuje smrt i greh i avola, tu Blagovest, to Evanelje neba i zemlje najasnije posvedoio je i doneo je Sveti Jovan Krstitelj. On, bio je tako veliki pred ljudima, da su ljudi pomiljali: Da nije to Hristos?[5] Da nije to Mesija? Da nije to onaj Spasitelj koji je obean od Proroka da e doi i spasti svet od greha, smrti i avola? On se branio i govorio: "Ne! Ja nisam Hristos. Ja sam poslan ispred NJega![6] Radi ega? Da vam kaem glavnu istinu i poruku Neba. Nebo poruuje zemlji - ta? "Pokajte se, jer se priblii Carstvo Nebesko"![7] Eto, to hou da vam kaem. ta je ovek? ta su ljudi? Roblje greha i smrti! Ja meu vama, i ja sam rob greha i smrti! Ja vas ne mogu osloboditi od toga, ni smrti, ni greha. On je tu meu vama. On, Mesija Koji e vas osloboditi od greha i smrti. ,Ja nisam dostojan da odreim ni remena od obue NJegove"[8], i samu obuu NJegovu nisam dostojan da ponesem. Toliko je On veliki, jer je Bog. On je Bogoovek, a ja ovek, i ti ovek, i svi mi ljudi, a to znai svi robovi greha i smrti, robovi greha i smrti u ogromnoj pustinji smrti. ovee, ti umire bez Hrista! Sigurno mora umreti, jer ta je to u tebi no greh i smrt. I avo, koji kroz grehe unja se u svaku duu, u svaiju bez izuzetaka, bio car, patrijarh, svetitelj, monah, mirjanin. Kada ovek voli greh, to znaj, kroz taj greh u njega ulazi avo. Ne, avo nee pokazati lice svoje. On se veto krije iza slasti grehovnih. I kad tebe namami slau grehovnom, on se onda uvue u tvoju duu i takvu duu pretvori u pustinju smrti. Sve to je boansko umire u njoj: pravda, ljubav, elja za Bogom, molitva, post, sve to izumire kada se greh nastani u tvojoj dui. Obrati panju, brate, jer to je istina. Gle mi Srbi, ostavismo post, ostavismo molitvu, zaboravismo Boga, i Srpska se zemlja pretvorila u pustinju, u pustinju greha i smrti. ta je? Gde je pravda? Gde su Srbi? Gde je svetosavska dua srpska? Pogazie Sveto Evanelje, crkve opustee. Seti se Srbin Boga dvatri puta u godini. A dua ti data besmrtna da ivi radi Neba i Venosti, da pobedi sve to je smrtno, svaki greh, ovee, nesreni Srbine! Srpska zemlja od bezbonitva naeg, od maloverja naeg, pretvorila se u pustinju. Pusto i pustinja: od Subotice pravo do evelija i od Jadrana do Timoka, Srbi podivljali. Srbi zaboravili na sve to je svetosavsko, na sve to je evanelsko. Pojurili Srbi u bioskope, pojurili Srbi za kulturom evropskom, pojurili Srbi za garderobom, za obuom evropskom, za haljinama evropskim. Bacili svoje obiaje, bacili svoju svetu narodnu nonju. Oblae se kao Cigani i Ciganke. Hej, Srbi! Pustinja. Pusto. To je Srpska zemlja, a skoro i svaka srpska dua.

Ko od vas ivi, ili od nas, po Evanelju Hristovom?! Ko je krten meu vama? Ko? Svetenici izdali Boga. Mnogi. Profesori izdali Boga. Generali izdali Boga. Psovke. Avaj, Gospode! Nema na zemlji pare zemljita na kome se toliko huli Bog i ruga Boanstvo. Jue, koliko jue govori prijatelj koji je doputovao, jedva sam izdrao u autobusu, veli, jedva od psovki silnih. Psuju ljudi, avaj, psuju i ene! ene psuju! Haj! Haj! Haj! Gadosti! I ene, ene psuju. Kakva sramota! Srbi, ta vam je u dui osim bluda? ta osim psovki? Je li u tome va ivot? Jeste li zato poslani na ovaj svet? Jeste li zato potomci Svetog Save? Da sve opoganite, prvo duu svoju, jezik svoj, nesretni jezik. I onda, onda, ta vam ostaje u ovome svetu? Pustinja smrti i greha. U ovome svetu nova pustinja. Tamo, tamo e videti ta je psovka, tamo e videti da e ti se dua ispatati za psovku jezika. Zato, zato to jezik, koji ti je dat da hvali Boga i da brau sa njim tei, ti si pretvorio u orue demonske psovke, slui avola svojim jezikom. I misli na neko dobro, misli da e Gospod blagosloviti tebe, tvoje prljave gadosti, grehe, tvoj gnoj? Ne! Ne blagosilja Gospod to! Nego eto, vi ste kulturni, vi sluate radio, iz kue si izbacio ikone, a uneo Si radio; seljake kue unose televizore, a izbacuju ikone iz svojih kua. Hej, Srbi, Srbi! Vi ete zajedno s tim vaim televizorima, zajedno sa vaim radioaparatima otii da vas avo u paklu veseli u svojim, u svojim bogohulstvima. Pa ete onda videti da je sve kasno. Va je ivot bio lani ivot u kulturi takozvanoj, ivot u lanoj civilizaciji, ivot u lanoj modi, u lanim zadovoljstvima, ivot u lanim radostima. Sve e biti kasno, sve! A gle, Gospod na siao u ovaj svet, radi ega? Da ba tu stranu smrt koja plai tebe i mene, zatre. Da nam da silu da vaskrsnemo iz svakoga greha. Da pobedimo svaki greh: i mrnju, i zavist, i psovku, da sve to izbacimo iz sebe. Ko smo mi ljudi? Stvorenja Boija, bogolika stvorenja Boija. Da Bogu sluimo. Da ceo ovaj svet pretvorimo u hram Boiji, a mi da budemo bogosluitelji, svi od prvog do poslednjeg. Radi toga je ovek stvoren, a ne radi psovke, ne radi greha, ne radi smrti. Gospod se Blagi spustio u ovaj svet da svaki koji veruje u NJega dobije ivot Veni[9]. Da svaki koji veruje u NJega oseti sebe besmrtnim i venim, to je hrianin, to je Srbin. Osea sebe u ovome svetu kroz veru u Gospoda Hrista besmrtnim i venim. Zna Srbin koji veruje u Gospoda Hrista da je on stvoren za onaj svet, za veno Carstvo Nebesko. Da je ovaj svet samo kola u kojoj se mi uimo Svetom Evanelju i uimo Venome ivotu. Ovaj svet, ovaj privremeni ivot nije nita drugo no evaneljska Hristova kola, u kome ovek treba da se ui Venome ivotu; i kad izae iz tela, u trenutku smrti telesne, da uzleti dua u Nebesko Carstvo, u Veni ivot, meu Svetitelje i Anele. Tu Blagovest: da je Mesija doao u ovaj svet, Spasitelj doao, eto Ga tu meu nama, prvi najsjajnije, najsilnije, najgromovitije objavljuje Sveti Krstitelj Jovan. Iao je ispred NJega,

i ispunilo se prorotvo njegovog oca: da e on ii ispred lica Gospodnjeg i pripremiti narod[10] za Carstvo Hristovo, pripremiti ljude za spasenje, otvoriti oi ljudima, oi im otvoriti i pokazati im radi ega su u ovome svetu. "Pokajte se, jer se priblii Carstvo Nebesko!"[11] Hristos je meu vama - Bog u telu, a to je Carstvo Nebesko. On, kada Bog dolazi u ovaj svet, ta donosi sa Sobom? On donosi sve: donosi Veni ivot, donosi Venu Istinu, Venu Pravdu. Radi toga je Gospod doao u ovaj svet. To niko ne moe dati nama ljudima. I tu veliku istinu, tu veliku stvarnost eto, objavljuje Sveti Pretea. Zato je doao u ovaj svet ispred Gospoda na est meseci, da kri put NJemu, da bi pripremio svakoga koji hoe da spase sebe od smrti, od greha, od avola. On, javio se u ovome svetu da svi poveruju kroz njega u doaveg Mesiju. Da svi poveruju kroz njega u Boga ovaploenog - Gospoda Hrista. To je bila sva njegova misija, sav posao u ovome svetu. On, od roenja do smrti ne zna ni za ta drugo do Gospoda Hrista, za Boga i Spasitelja, jo u utrobi matere svoje[12]. Kad je Presveta Bogomajka dola Svetoj Jelisaveti da je pozdravi, on je jo u utrobi majke svoje zarao od radosti to je dola Majka Gospoda[13]. I tada, tada pa do kraja ovoga ivota samo je jedno znao: sluiti Gospodu, Spasitelju, Bogu Isusu Hristu, Koji je, eto, doao u ovaj svet, meu nama je. Radi ega? Da nam da sve to je Nebesko! Da nam da Nebesko Carstvo! A Nebesko Carstvo daje se samo onda kada se ovek oslobodi greha, i tebi i meni. Ne mogu ja voleti greh i tada dobiti Carstvo Nebesko od Gospoda. Ne, ne! Vara sebe svako koji tako misli! Pokajte se jer se priblii Carstvo Nebesko! Zbog ega se kajemo, Sveti Preteo? - Radi grehova. Jer greh, to je sila, mrana sila koja odvaja od Boga. Ne samo odvaja, nego odbacuje od Boga daleko, toliko daleko odbacuje od Boga da greh ako ostane u oveku i ne pokaje se, iskopa stranu provaliju izmeu njega i Boga, i on nikada preko te provalije ne moe da prie Bogu. Setite se bogataa u Spasiteljevoj prii o bogatau i Lazaru. Sveti Avram veli bogatau: "Izmeu vas i nas je velika provalija, niti mi moemo odavde k vama, niti vi odande k nama"[14]. To je reeno za svaki greh, za svaku smrt. A greh jeste ta sila koja stvara smrt u naoj dui, koja nas odvaja od Boga. I mi smo se odmakli od Boga sve dotle dok ne poverujemo u Gospoda Hrista, sve dok se ne pokajemo. Pokajte se jer se priblii Carstvo Nebesko. Dok ne omrznemo greh svoj, dok ne omrznemo grehe brae svoje. Ako se ne budemo trudili da sebe oistimo od greha, zato bi brau svoju mrzeli zbog greha. Osuditi njihove grehe, ali ljubite grenike to je Evanelje Svetog Pretee. On u svojoj pustinji nita drugo znao nije. On gleda Boga u telu kako ide kroz ljude, kako ivi meu ljudima, i propoveda NJegovo Evanelje. Gospod Hristos uti, Boanski mudro uti dok NJega propoveda Pretee i Krstitelj. Al' kad su umukla pravedna usta Svetoga Pretee, kad je on svrio svoj veliki i sveti posao na zemlji, evanelski posao, kada ga je Irod posekao za pravdu i istinu Boiju[15], progovorio je

Gospod Hristos. Veli Sveto Evanelje: od tada, od tada, od kada Irod posee Jovana, od tada Isus poinje propovedati Evanelje Svoje govorei: "Pokajte se, jer se priblii Carstvo Nebesko!"[16] Spasitelj, kao to vidite, prihvatio je Evanelje Svetog Pretee i njime poeo Svoj veliki spasiteljski posao u ovome svetu, veliki podvig sveoveanski. Poelo je time spasenje sveta od greha, smrti, avola. Pretea nije nita drugo radio no privodio Gospoda Hrista ljudima. On je sav rod ljudski priveo Gospodu i rekao: Gospode pogledaj! Evo, evo pustinja do pustinje, evo greha do greha, evo smrti do smrti, evo avola do avola. To smo mi ljudi, Gospode! Samo nas Ti moe spasiti. Pored svega toga, samo Ti moe sve pustinje nae pretvoriti u Raj. Samo Ti moe nas smrtne i smrtnike pretvoriti u besmrtne. Ti, Pobeditelju smrti! Ti Vaskrsitelju! - I Gospod je zaista Svojim Boanskim podvigom na zemlji to i uinio. Pobedio je smrt i dao nam beskonani ivot Veni. Pobedio greh i dao nam sveti ivot. Pobedio avola i dao nam Boga. I ovek Hristov, i ovek hrianin novi je ovek. U Hristu novaje tvar[17], novi ovek, nebeski ovek. Bez Hrista smo bili smrtni, i grehovni, i avoljubivi. Gle, sa Gospodom Hristom postajemo nebeski ljudi, postajemo Aneli kao i Sveti Pretea, jer neemo greh, jer mrzimo greh, jer se borimo protiv greha. To smo mi hriani. A kako tek smemo i moemo nazivati sebe hrianima kada mi svakodnevno ivimo u pakostima, u zlobi, u zloi, u mrnji, u gadostima, u psovkama, u bludu, u neistoti, u pogantinama? Kako smo hriani? Trgni se, ovee, iz greha! Jedanput si poslan na ovaj svet, jedanput te Gospod poslao i dao ti telo. Pogledaj sebe, pitaj se: ko sam ja? Radi ega sam na ovome svetu? Zato mi je dato ovo telo? Pogledaj, jedanput dato. Da li zato da se pretvorim ja u kaljugu, u pljuvaonicu? Ili mi je dato za neto vee? Bog se nije alio kada je stvarao oveka. Dao mu je telo i duu da ovek u telu i u dui proslavalja Boga; da i dua i telo postanu hram Boiji[18]; da i dua i telo postanu besmrtni i veni, pobede smrt, pobede greh, pobede avola, pobede pakao. Eto, radi toga si stvoren. Radi toga je Gospod siao u ovaj svet. Nije alio Sebe iz ljubavi prema tebi, prema rodu ljudskome. Uputio se radi tebe iz Svog ovekoljublja, i doao k nama da nas razbudi iz nae zaspalosti u smrti; da nas razbudi iz nae zaspalosti u naim gresima, u naim slastima, u naim lenjostima, u naim gadostima; da nam otvori oi da smo mi besmrtna vena bia i da nam valja iz ovoga sveta prei u onaj svet, a tamo - Raj i pakao. I ti i ja, i svako od nas mora ili na desnu stranu u Raj, ako je bio dobar hrianin na zemlji; ili na levu u pakao, ako se nije pokajao, ako je greh negovao, ako je u grehu iveo i sa grehom izaao iz ovoga sveta, kroz kapiju smrti. Eto Svetog Pretee koga Crkva proslavlja danas, njegovo sveto roenje. Eto njega, koji ide ispred Gospoda Hrista i kri Mu put. On je radi nas danas gotov da ide ispred nas, i

da nas vodi Gospodu Hristu. Ali, mi smo duni da njegovo Evanelje sprovedemo u ivot: Pokajte se, jer se priblii Carstvo Nebesko. Pokajte se od svakoga svoga greha, a najpre od psovke, nesretne psovke. Pokajmo se i krenimo kroz ovaj svet sa verom u Gospoda Hrista, sa ljubavlju prema NJemu, klonei se greha kao od najveeg neprijatelja, kao najvee strahote, jer greh, jedini greh odvodi u pakao. I prigrlimo vrline, prigrlimo veru, ljubav, post, molitvu, milosre, da bi nas one iz ovog sveta izvele i uvele u Carstvo Nebesko. Tamo, gde opet ispred svih ljudi najblii Bogu stoji udesni Sveti Pretea, toliko veliki i tako veliki da i Sam Gospod Hristos objavljuje meu svima da je on Najvei izmeu svih roenih od ena[19]. Neka nas on vodi, on rukovodi. Neka njegov dananji Praznik bude na dan vaskrsenja, na dan pokajanja, pokajanja svih nesretnih Srba irom Srpske zemlje. Da se sve to je nae pokaje, da sve to je srpsko i hriansko grehe svoje okaje. Da sluimo Gospodu, voeni i predvoeni udesnim i divnim NJegovim Svetiteljem i Preteom - Svetim Jovanom. Da nas on spasava silom svojom i oslobodi od svakoga greha, od svakoga zla, od svake smrti, od svakoga avola. Poverimo sebe njemu i on e nas sigurno odvesti u Carstvo Nebesko. Zato to, ispunivi njegovo Evanelje o pokajanju, mi nasleujemo i dobivamo Carstvo Nebesko. Amin.

NAPOMENE: 1. Lk. 1,17.26 2. Mt. 3,4 3. Lk. 7, 26-27; Mp. 1,2 4. Lk. 1,80 5. Jn. 1,19-20 6. Jn. 3, 28 7. Mt. 3, 2 8. Lk. 3, 16 9. Jn. 3,16 10. Lk. 1,76

11. Mt. 3,2 12. Lk. 1,15 13. Lk. 1,41 14. Lk. 16, 26 15. Mt. 14,10 13 16. Mp. 1,14-15 17. 2Kop. 5,17 18. 1 Kop. 3,16; 6,19 19. Lk. 7, 28

Beseda 3. na roenje Sv. Jovana Krstitelja 1974. godine u Manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Evo velikog Praznika, evo Praznika Najveeg oveka u rodu ljudskom, jer danas praznujemo roenje Svetoga Pretee. oveka - ali vie Proroka, vie Anela, vie Monaha, vie Apostola, vie Evanelista. Sve je on to u sebi imao, zato je Spasitelj i izrekao najveu pohvalu o njemu, da je on "Najvei izmeu roenih od ena". Najvei izmeu roenih od ena[1]. Zamislite takvu pohvalu! Nije tu pohvalu izrekao ovek, ni Prorok, ni Apostol - ve sam Bog, Gospod Hristos, Koji je postao ovek i doao u ovaj svet. I gledajui sav rod ljudski, On je njega istakao kao Najveeg u rodu ljudskom. Zato? Zar je vei od Apostola Pavla, zar je vei od Apostola Petra, zar je vei od Evanelista Jovana? Da, vei. U emu je veliina njegova? Evo u emu. Gospod ga je poslao u ovaj svet kao Preteu, kao Predhodnika - ijeg? Gospoda Hrista. Kao prethodnika Boga Koji se raa u telu. Pretea znai predhodnik, i on je iao ispred Gospoda Hrista. Gospod Hristos je doao u ovaj svet da bi sav svet iao za NJim, ne ispred NJega. A On je odredio Preteu Svetoga da ide ispred NJega. ta to znai? To znai ovo: ovaj svet do dolaska Gospoda Hrista bio je zmijarnik. Ovaj svet do dolaska Isusa Hrista bio je trnjak greha, zmijarnik strasti, uas zloina. Sve je to ovaj svet bio. I Gospod je dao Pretei da sagleda sve grehe svih ljudi na zemlji. Kako je to straan dar! Zamislite da na vas padne ta strana muka da u jednom trenutku sagledate sve grehe

roda ljudskog, sve uase, sve smrti, sve avole koje smo doveli u ovaj svet. I on, niko ispred njega, a on ispred Gospoda Hrista ide i kri zmijarnik i kri trnjak i razgoni avole, priprema put Boanskim nogama Gospoda Hrista[2]. Zaista, put Muenika i to Svemuenika, put Apostola i Sveapostola, put Evanelista i Svejevanelista. Vele i piu da Sveti Pretea nikada se nije smejao. Kako se mogao smejati ovek koji pred sobom vidi sav rod ljudski, svu istoriju sveta? Vidi sve grehe, vidi sve strane povorke smrti, vidi sve bezbrojne legione avola. Sve to, sve to mi smo ljudi doveli u ovaj svet. Ne zveri, ne neki naroiti ivotnjski zloinci, nego mi ljudi. Mi smo uveli greh u ovaj svet, i smrt uveli u ovaj svet, i avola uveli u ovaj svet. I sve to, eto, Sveti Pretea je imao pred sobom, sve je to jurialo na njega. Jer je za njim iao Gospod Koji je postao ovek, da bi nas oslobodio od svih tih grehova, svih tih smrti i svih tih avola. Zato je lice Svetoga Pretee uvek bilo tuno i verovatno uvek uplakano. Nikad se smejao nije! Isto tako piu crkveni istoriari da se Gospod Hristos nikad smejao nije. Kako se mogao smejati Gospod koji je doao i uzeo na Sebe sve grehe roda ljudskog, uzeo na Sebe sve smrti roda ljudskog[3], uzeo na Sebe sve demone roda ljudskog? Kako se On mogao smejati? Tuan, uvek tuan, gledajui ljude kako, pre nego to je On doao u ovaj svet da ih spase svega toga, svih tih uasa, mnogi od njih nee spasenje. Nee da idu za NJim. A gle, Pretea je iao ispred NJega. I ta? Pokazao put, iscelenje od svih grehova, iscelenje od svih strasti, osloboenje od svih demona. Kako? Pokajanjem[4]. Zato je Pretea Sveti Apostol pokajanja, Prorok pokajanja, Muenik pokajanja, Evanelist pokajanja. Jer je objavio taj lek, taj svelek za grehe ljudske. Jer pokajanje jeste lek za svaki greh roda ljudskog, za svaki greh moj i tvoj i svakog ljudskog bia. I Gospod je to objavio doavi u ovaj svet, postavi ovek. Sveti Pretea je svoju propoved, svoje Evanelje, naroito sabrao u ove rei: "Pokajte se, jer se priblii Carstvo Nebesko"[5]. Kako se to priblii Carstvo Nebesko? U kome? U Gospodu Hristu. Siao je Bog u ovaj svet, kako sa Bogom da ne doe Carstvo Nebesko? Nebesa su suvie mala, nebesa su kaplja prema veliini Boga i Gospoda Hrista. I tu re Svetoga Proroka i Pretee: "Pokaje se, jer se priblii Carstvo Nebesko", prihvatio je Gospod Hristos, i od toga i time poeo Svoje Evanelje. On je poeo Svoje Evanelje reima: "Pokajte se, jer se priblii Carstvo Nebesko"[6]. Eto, sav Pretea je pred NJim. Svo Evanelje je u reima ovim: Carstvo Nebesko nosi nam - ta? Nosi nam Venu Istinu, Venu Pravdu, Venu LJubav, Veni ivot, Raj. Nosi sve ono to je Boansko, nosi sve ono to je bez greha, bez strasti, bez zla i bez avola. I tako je Gospod produio Evanelje Svetoga Pretee i dao nam lek za svaki greh. Zato je Gospod i osnovao Crkvu u ovome svetu i u njoj dao sva sredstva svakome od nas da se oslobodi svojih grehova, da se oslobodi svojih strasti, da se oslobodi svojih

avola. Zato neemo imati izvinjenja na dan Stranoga Suda, mi hriani, koji imamo bezbroj Apostola, bezbroj Svetitelja. Imamo Samoga Gospoda Hrista, Koji nam je doao u ovaj svet i dao nam Svoje Evanelje. Dao nam Boansku silu da sebe isceljujemo od svakoga zla i od svakoga greha. Vi ujete na svakom bogosluelju kako se mi molimo: "Da nam Gospod da ovaj dan sav svet, savren i bezgrean", da tako provedemo ovaj dan. To znai: da se borimo protiv svakoga greha koji nasrne na nas, spolja i iz spoljnog sveta i rikne iz nas, iz nae due, iz naeg unutranjeg sveta. Gospod je dao zato sva sredstva u Crkvi Svojoj. ta je Sveto Priee? Sveto Priee to je sjedinjenje sa Bogom, a kad uzme u sebe Boga, onda iz tebe bei svaki greh. Gde moe ostati greh pored Boga u tebi, gde moe ostati strast, gde moe avo ostati u tvojoj dui, ako Bog ue u nju? - a ulazi kroz Sveto Priee. To je najvei dar koji se daje rodu ljudskom, najsigurnije sredstvo za pobedu nad svima gresima, nad svima strastima. I osiguranje, takorei, bezgrenog ivota. Slabi smo, nemoni smo, padaju gresi na nas, padamo u grehe, ali vaskrsavamo iz greha. Jer, svaki greh je mali grob, svaki greh je mala smrt. A Gospod je dao vaskrsitelja, on je u rukama tvojim - to je pokajanje tvoje. Pokajanje te vaskrsava iz svakoga greha, samo ako ti hoe. Gospod nikog ne spasava na silu, nije On doao ovde da primora mene i tebe da poemo za NJim. On predlae: Ako hoete da idete za Mnom, hajte za Mnom[7]. Nee? Pazi za kim ide. Ne ide li ovek za Gospodom Hristom u ovome svetu, za kim ide? Za avolom, sigurno. Kao to kazuje primer naih praroditelja, Adama i Eve, kad su okrenuli lea Bogu. avo je stao ispred njih i poveo ih kroz ovaj svet, i oni su ga uveli u ovaj svet. U tome je strahota biti ovek. Sve ptice, sve biljke, sve ivotinje, ustae na nas na dan Stranoga Suda, i rei: Evo, ljudi su zloinci, oni su nas ubacili u smrt, oni su uveli avola u ovaj svet i sve muke u ovome svetu. Tako, svaki hrianin ustvari se smirava pred svakom ptiicom, pred svakom biljicom, i veli: Oprosti, ti si bezgrena, ja sam sav grean. Ja sam kriv za muku tvoju, ja sam kriv za smrt tvoju. Zato, pravi hrianin uvek osuuje prvo sebe za grehe svoje i za grehe ovoga sveta. Kada itate ivotopise Svetitelja, vi nailazite na rei koje vele: Gospode ja sam svegrean, ne samo grean, nego svegrean. Jedan od najvei Svetitelja Boijih, Sveti Simeon Novi Bogoslov, stalno pie o tome kako je on svegrean i istinski svegrean, i objanjava: Kako mogu, Gospode, da ne oseam sebe svegrenim, kad sunce Tvoje, kad svetlost Tvoja padne na mene, onda sve, i najsitnije trunice grehova, postaju ogromne planete, ogromna sunca, ogromne planine i padaju na mene. Pomozi! Ti jedini spasava od greha, a ja ovek, ja sam svegrean! To je oseanje svakog pravog hrianina u ovome svetu. Sebe koriti, sebe osuivati, svoj greh satirati u tebi; ne tui, prvo svoj: Izvadi brvno iz oka svog najpre da bi mogao izvaditi trun iz oka brata tvog[8].

Da, i Pretea Sveti, koji je Pretea Gospodnji u svemu, Pretea u novom ivotu, Pretea u naoj besmrtnosti, Pretea u svemu to je evanelsko, on, on je ukazao na Gospoda Hrista kao na Spasitelja sveta, i veli: I ja Ga ne znadoh, ali Onaj Koji me posla da krstim vodom On mi ree: na Koga vidi da silazi Duh Sveti, On je taj koji e te spasti od greha i smrti. I ja videh, veli Sveti Pretea, i zasvedoih[9]. Video je Duha Svetog, Nebesa otvorena nad Gospodom Hristom kada je krstio Gospoda u Jordanu. I od tada, nema sumnje, Gospod je Spasitelj ovoga sveta, doao u ovaj svet da nas spase od greha, od smrti, od avola. I svu tu propoved, svu tu silu prvi je osetio Sveti Pretea. NJemu je Gospod dao tu blagodat da zaista pre svih nas, pre svih ljudi pozna Gospoda Hrista, poe za NJim, i objavi celome svetu da nema spasenja u drugome osim u Gospodu Isusu. Da, to je Sveti Pretea, Apostol pokajanja, Prorok pokajanja, Muenik pokajanja. Jer gle, to malo dete, Majka Preteeva od cara Iroda u pustinju je pobegla sa njim. Irod je ubio njegovog oca, pravednog Zahariju, traei dete koje se rodilo, mislei da je to Gospod Hristos. Majka Jelisaveta pobegla u pustinju i umrla posle godinu i po dana. I ostalo malo dete u pustinji, malo godinu i po dana. Kako je moglo iveti? Aneli Boji silazili, hranili ga i odnegovali; i nije izaao iz pustinje trideset godina. Kada je navrio trideset godina poeo je svoju udnu i neobinu propoved. Prvi monah. Ko je vei monah od njega? Prvi Muenik. Ko je vei Muenik od njega? Kakve je muke detence moralo imati samo u pustinji pri rikanju lavova i zverova, a on sam u peini? Vi majke, zamislite to! Vi roditelji, zamislite to! I iza svega toga, on je izaao kao najvei Ispovednik, kao najvei Isposnik, kao najvei Pustinjak i najvei Pravednik. Eto, boanska usta Gospoda Hrista objavie svetu da je on Najvei izmeu roenih od ena. ta mi moemo da oekujemo od njega, ta ako ne milost i blagodat i dobrotu? Da mu se molimo da on, veliki Evanelist Boji, veliki Muenik, veliki Prorok, veliki Svetitelj, Najvei izmeu roenih od ena, pomoli se za nas da Gospod oprosti teke grehe svakome od nas i svima nama. Neka bi on, sa Presvetom Bogomajkom, Koja je jedino vea od NJega u svima svetovima, neka bi oni molili se za nas, za rod na, za sve ljude, za sav svet, eda bi Blagi Gospod smilovao se na nas mnogogrene i izbavio nas od svega to duu satire i ubija. Molitva Svetog Pretee zaista sve moe pred Gospodom. Postoji ikona koja se zove Deizis, to je moljenje. S desne strane Spasiteljeve Bogomajka, a s leve Pretea. To se zove Deizis - moljenje. Hoe da se kae da se Sveti Pretea, zajedno sa Presvetom Bogomajkom, neprekidno moli za sve nas, za sav rod ljudski. Zato, neka nae molitve, nai vapaji ne oskudevaju. Upuujmo ih uvek Svetom Pretei da nas on vodi i privodi Spasitelju, da ivimo NJime u ovome svetu, eda bismo NJime iveli u onome svetu, i slavili Ga, zajedno sa velikim i slavnim Prorokom Boijim Jovanom, koji

neka nas svaki dan i svake noi ui svemu to je evanelsko, to je Hristovo, da bismo zajedno s njim sluili NJemu veito, i u ovom i u onom svetu. Amin

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Lk. 7, 28 Mp. 1,2 Jn. 1,29 Mt. 3,4 Mt. 3,2 Mt. 4,17 Mt. 16,24 Mt. 7,5 Jn. 1,33-34

Beseda 1. na Sv. Apostole Petra i Pavla 1965. godine u manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas slavimo i proslavljamo dva najbogatija siromaha. Nisu imali ni torbe ni tapa u ovome svetu[1], sve su ostavili radi Gospoda Hrista. Ali bogatstva, kakva bogatstva dele svim ljudima svih vremena! Prosjaci i siromasi, oni obogauju svet nepropadljivim bogatstvom. Gle, mesto smrti oni daju ljudima besmrtnost, mesto prolaznog ivota obogauju svet venim ivotom, mesto prolaznih zemaljskih carstava obogauju svet nebeskim venim Carstvom Boijim. Oni, puki siromasi... Sve smo ostavili veli Apostol Petar Gospodu Hristu, i za tobom idemo. ta e biti sa nama, ta emo mi dobiti?[2] Radi ega smo mi ostavili sve, i moje i tvoje to smo imali? ta nam ti Sobom nudi?...[3] u novome svetu i ivot veni... - odgovara Spasitelj[4]. I zaista, oni su obogatili se Gospodom Hristom, primili NJega Istinitog Boga, poverovali u NJega, poli za NJim. A za NJim ii to je postati bogata nepropadljivim bogatstvom. On daje Venu Istinu, a na svim trgovima zemaljskim gle lai, sitne istine i istinice. Oni

daju i daruju svetu venu Boansku Istinu. Oko nas, u nama, u svakom oveku, u vascelom rodu ljudskom pusto i smrt, ne jedna nego hiljade i hiljade. A oni, pobednici smrti, daruju ivot Veni, daruju Besmrtnost. Dva puka siromaha, a kakvo bogatstvo! Senka Svetog Apostola Petra isceljuje od svih bolesti, senka[5]. Ko je onda obogatio njega - ko? Ubruii, maramice Svetog Apostola Pavla isceljuju od svih bolesti[6]. Ko je bogatiji od ovoga najbogatijeg uenika Hristovog? Oni reju Hristovom vaskrsavaju mrtve, isceljuju od svih bolesti. ta je to, otkuda ljudima to, kakvo je to bogatstvo? Gle, ova dva obina oveka ta su, otkuda njima ta mo? Otkuda mo uplaenom Petru, koji se uplaio od sluavke i odrekao Gospoda Hrista tri puta?[7] I taj Petar neustraivo ide kroz sav ovaj svet, propoveda Gospoda Koji je pobedio smrt i posle vaskrsenja NJegovog etrdeset dana proveo sa Uenicima Svojim u veri: da je zaista vaskrsao, da je zaista smrt unitena, i poslao im Duha Svetoga u pedeseti dan, poslao im Nebesku Silu, ne jednu, sve Nebeske Sile, i oni ispunjeni Duha Svetoga pronose Vaskrsloga Gospoda kroz ovaj svet kao nepropadljivo bogatstvo. Razgrni duu Apostola Pavla, ta e nai u njoj: Vaskrslog Gospoda, veru u NJega, ivot po NJemu. Razgrni duu i srce Apostola Petra - opet isto, to isto. "Ja ne ivim vie, u meni ivi Hristos" - izjavljuje apostol Pavle[8]. Trai duu Pavlovu u Pavlu, nema je, Hristos je zamenio, promenio savest, um, srce njegovo u njemu, nema ih, Gospod Hristos u njemu. Takva je sila, avaj, nekadanji gonitelj Gospoda Hrista i Crkve NJegove! Da nije Gospod vaskrsao iz mrtvih ko bi osionog Savla, najuenijeg mladia, velikog revnitelja farisejskoga duha, ko bi njega zaustavio da i dalje goni i ubija hriane i unitava ih? Ko osim Vaskrslog Gospoda Koji mu se javio na putu za Damask, i on videvi NJega Vaskrslog i NJega ivog, sve je ostavio i otiao za NJim! Savle, Savle, koga goni? - Ko si ti Gospode? - Isus.[9] Otada pokajani Savle postaje Apostol, neustraivi Apostol Gospoda Hrista. Otada sav ovaj svet za njega postade nita, i on pie hrianima: Sve to smatram da su trice i pogan, pogan prema Vaskrslom Gospodu Hristu[10]. Kad sam poznao Gospoda Hrista, NJega Istinitog Boga, ovaj svet trica je, sav ovaj svet, sve to je u njemu. Kad bi sve ove planete, sve ove zvezde pretvorio u zlato, sve su to trice i blato prema Gospodu Hristu. Jedino elim, veli Apostol Pavle, da Hrista dobijem, da se u NJemu naem, da dostignem vaskrsenje NJegovo, da dostignemo u vaskrsenje mrtvih[11]. Eto, to je krajnja meta, krajnji cilj Pavlovog ivota: Veni ivot, vaskrsenje iz mrtvih, pobeda nad smru. Eto bogatstva kojim raspolae Pavle, koje je dobio od Vaskrslog Gospoda Isusa. ta njega moe ugasiti? Neroni, kakvi Neroni!... Carevi, gonitelji, o, sve su to trice... Neron na prestolu carskom - trice prema Gospodu Hristu. To, to Evanelje nosi Apostol Pavle, i pronosi kroz ovaj svet. Neprekidna udesa...

udesa, telesna i duhovna u ova dva velika Sveta Apostola ine se evo ve dve hiljade godina. Kako su poeli ne prestaju, ne prestaju do dananjeg dana. Koliko je dua vaskrslih iz mrtvih? Koliko je dua vaskrslih iz duhovnih smrti? Koliko obmana (nestalo) u ovome svetu, koliko lai, koliko lanih bogova? Od svega toga spasavaju nas ova dva slavna Apostola i njihova Sveta Sabraa. U ovome svetu oni su ili goloruki, nita imali nisu. Kada Apostol Petar isceljuje hromog od roenja pred hramom Jerusalimskim, on veli: Zlata i srebra nema u mene. Ono to imam dajem ti: "U ime Isusa Hrista Nazareanina ustani i hodi!"[12]. Ustade hromi. Koliko hromih dua iscelili su i isceljuju neprekidno Sveti Apostoli Petar i Pavle? O, hroma je dua oveka koji ne veruje u Istinitog Boga Gospoda Hrista; hroma je dua oveka koji veruje u lane izmiljene bogove. A koji se sretne sa Apostolom Petrom ili Pavlom i poveruje njihovom uenju u njihovoj boanskoj sili, gle, dua njihova isceljuje se od hromila. Ovaj svet u dane Svetih Apostola bio je poplavljen obmanama, laima, opustoen smru, zabludom, bezbrojnim i bezbrojnim laima. A Sveti Apostoli idu kroz svet, propovedaju Venu Istinu, propovedaju Gospoda Hrista i daju svetu Boanske sile; i iz njihovih dua, iz njihovih tela liju se neprekidno boanske sile. Ono to pie u Svetom Evanelju o Gospodu Hristu: "I iz NJega izlaae sila i isceljivae ih sve"[13]. Sve bolesnike... Tako ta ista sila koju je Gospod dao Svojim Svetim Apostolima, ta ista sila izliva se iz njih, iz njihovih bia i isceljuje od svih bolesti telesnih i duhovnih. ta moe uiniti ljudima Apostolima, ega se oni ne plae, kada se ne plae smrti; kada se oni ne boje avola; kada se oni ne boje gonitelja ovoga sveta? Gle, svako gonjenje koje podnose za Gospoda Hrista oni smatraju za radost. Kada bacie Svete Apostole u tamnicu i izbie ih - veli se u Evanelju - oni se radovahu to su udostojili se da prime sramotu za Gospoda Hrista.[14] Radovahu se! To su novi ljudi, zaista neobini ljudi: raduju se stradanjima, raduju se smrti koju podnose za Gospoda Hrista, raduju se patnjama i mukama. Apostol Pavle se ne hvali time to je bio uznesen do treega neba, ali se hvali time koliko je batina dobio za Hrista, koliko je puta kamenovan, koliko je puta bacan u more. Dva put se desio brodolom, tukli ga, ismevali. Veli: ja sam bio u opasnosti svuda i na svakom mestu, od lane brae, od prijatelja, od neprijatelja, od srodnika, od roaka, od saplemenika, svuda u opasnosti.[15] Nee svet Hrista, to avoli nee Hrista, to se avoli bore protiv Hrista kroz ljude, bore se, a Apostol Pavle juria na svakog avola. On, on se ne plai ni svih njih na elu sa njihovim vrhovnim vojskovoom Satanom. On pobeuje sve njih, i oni ko nemone stenice bee - od ega? Kakva sila, kakva mo! Otkuda to Savlu? Samo od Vaskrslog Gospoda! Dobili su ono to niko od mudraca sveta, od careva ovog sveta, od monika i velmoa nikad dobio nije. Gle, oni ive na zemlji, a vladaju nebom. Kome oproste grehe - oprostie im se, a kome zadre - zadrae im se[16]. Sve to sveete na zemlji, bie

svezano na nebu. Sve to razreiste na zemlji, bie razreeno na nebu.[17] Takvu vlast Gospod nije dao ni Anelima. Takvu vlast ni Aneli nemaju kakvu imaju Sveti Apostoli i svetenici Hristovi: da razreuju grehe, da otputaju grehe, da oslobaaju od smrti, od avola, i da otvaraju nebeska rajska vrata i uvode u raj ljude sa zemlje. Eto, dananji Sveti Apostoli, njih Dvojica, ispunili su nebeski svet preporoenim duama, duama preobraenim kroz veru u Gospoda Hrista i kroz NJegovo Sveto Evanelje. Da, sva bogatstva koja se od vas, Svetih Apostola, neprekidno izlivaju na ovaj svet, vena su. I mi danas, ustvari, slavimo najvee i najgrandioznije udo istorije roda ljudskog. Ova dva goloruka Apostola pobedila su sve! Zbilo se najvee udo. aljem vas kao ovce meu vukove, veli Spasitelj Svojim Apostolima[18]. I zaista sr desilo udo: ovce su pobedile sve vukove. Ovaj svet je bio pun vukova, pun lanih uenja, pun lanih bogova i oni su izali na to bojite ne naoruani maevima, ili sadanjim topovima, nego verom u Gospoda Hrista, Evaneljem NJegovim, boanskim silama NJegovim i - pobedili su sve. Gospod im je darovao sve boanske sile koje su potrebne da se pobedi svaki greh u ovome svetu, svaki avo, svaka smrt, svaki lani bog. Te sile boanske i svemone njihove su ostale, i u Crkvi Hristovoj ine ta beskrajna udesa. Pobeuju sve lai to su u nama, sve nae obmane i prevare. Samo je potrebno jedno: da se mi ugledamo na njih. Ugledaj se na mene kao i ja na Hrista, veli Apostol Pavle.[19] Veli ti kao ovek: teko je ugledati se na Hrista. Hristos je Bog, a ja sam ovek. ime mogu da vrim zapovesti NJegove? Ti ne gledaj Hrista, gledaj mene, Pavla. Ja sam ovek, kao i ti, eto i ja u vriti zapovesti Hristove. Hajde za mnom, ti se ugledaj na mene. Kada se ispuni Evaneljem Hristovim - ta e osetiti? Osetie kako se u duu tvoju ulivaju bogatstva Neba, kako vena Istina postaje tvoja, vena boanska LJubav postaje tvoja, i ti e se jednoga dana osetiti sav ispunjen Venim ivotom, i sve e smrti beati od tebe, i svi gresi, i svi avoli. To je doneo Gospod ovome svetu. Svedok, prvi svedok - Pavle. Isti takav svedok - Petar. LJudi kao mi, od tela kao mi, od praha zemaljskog kao mi, od blata zemlje kao i mi. A gle, kakve sile! Kakvi monici, kakvi besmrtnici, kakvi mudraci! Sve to oni postaju verom u Vaskrslog Gospoda Hrista, Vaskrslog Gospoda, Koji neprekidno Boanskim silama Svojim ispuljuje Crkvu Svoju. Mi kada idemo verom za Gospodom, pobeujemo sve to se zove greh, sve to se zove smrt, sve to se zove pakao, sve to se zove zlo. I mi danas slavimo Gospoda Hrista - Jedinog Istinitog Boga, Koji kao Jedini Istiniti Bog ustvari i oveka ini istinitim ovek. On, ovek ne moe biti pravi ovek - ovek bez Gospoda Hrista. Nije ovek nije ovek, ako u njemu caruje greh i smrt. To je nakaza od oveka. Jer ovek je stvoren za besmrtni ivot veii. I tek sa Gospodom Hristom, sa

verom u NJega, sa vrenjem zapovesti NJegovih, mi izgonimo iz sebe sve to je smrtno, sve to je grehovno sve to je avolsko i demonsko, sve to je pakleno; i postajemo pravi ljudi kad pobedimo smrt, kad pobedimo greh, kada smatramo sebe za besmrtne i kad se oseamo besmrtni i veni u ovome svetu i ...[20] iz ovog u onaj svet - e, onda smo pravi ljudi. Onda je ovek istiniti ovek, savren i dovren ovek, onda je ovek potpuni ovek, (a dotle, dotle je podovek, kaovek)[21], dotle je odlomak od oveka, dotle je razlomak od oveka, dotle nije ovek. Samo vera u Vaskrslog Gospoda i ivot po Evanelju Vaskrslog Gospoda, eto to oveka ini pravim ovekom, to oveka ini istinitim ovekom. To istinski slui oveku. Brao moja, sve Evanelje Hristovo jeste sluba Jedinom Istinitom Bogu. I kada mi hriani sluimo Gospodu Hristu verom svojom, kroz Evanelje, u samoj stvari mi sluimo sebi, mi sluimo svom venom ivotu, sluimo Venoj Istini. Tako je Blagi Gospod Hristos stvorio sve da mi sluei NJemu sluimo ustvari svojoj mudrosti, i moi, i svemoi. Jer vrei NJegovo Sveto Evanelje mi ljudi ustvari spasavamo sebe od greha, spasavamo sebe od smrti, spasavamo sebe od pakla, od zla, od avola; i sluimo svome venom spasenju, svome venome carstvu u onome svetu sluei Istinitom Bogu Gospodu Hristu. A nai voi, nai besmrtni voi - ko su? Sveti Apostol Petar i Pavle i svi ostali Sveti Apostoli, i sa njima i uz njih svi Svetitelji. Ovaj svet do vaskrsenje Gospoda Hrista bio je ostrvo smrti. Od vaskrsenja NJegovog postao je ostrvo besmrtnosti. Ovaj svet pre vaskrsenja Gospoda Hrista bio je rasadnik smrti, rasadnik greha, rasadnik svih zala. Od NJegovog vaskrsenja ovaj svet postaje rasadnik Vene Istine Boije, Vene Pravde Boije, Venog ivota Boijeg, svih Venih Dobara Boijih. Eto, to je Gospod doneo svetu, doneo je i meni i tebi. Kakva je sila vera u nama? Kakva je sila Jedini Istiniti Bog i Gospod Isus Hristos?! Evo svedoka, bezbrojnih svedoka dve hiljade godina, i bie ih sve do Stranoga Suda. A ti, ako si ovek, ako se u tebi probudio pravi ovek, ti e u ovome ivotu sluiti Gospodu Hristu kao Jedinome Istinitom Bogu, i iveti u ovome svetu vrei zapovesti NJegove, i zajedno sa Apostolom Pavlom oseati i znati da su zaista, bez Gospoda Hrista u ovome svetu, sve trice i kuine.[22] On jedini daje besmrtni ivot Veni. Zato, nikada dosta hvale u zahvalnosti NJemu, Gospodu naem Isusu Hristu, za NJegovo veliko ovekoljublje prema nama, ali isto tako i naa zahvalnost NJegovim Svetim i nepobedivim junacima, divovima besmrtnicima, prvim besmrtnicima, kakvi su bili i zanavek ostali Sveti Apostoli, Prvovrhovni Apostoli Petar i Pavle. Neka bi Blagi Gospod i nas vodio duhom njihovim, dao i nama vere i sile da se ugledamo na njih; da mi idemo verno za njima vrei Evanelje Hristovo, koje su oni

upisali i napisali, i zajedno sa njima dostignemo vaskrsenje i Carstvo Nebesko. Da dostignemo tamo gde veno vlada udesni Gospod Hristos Svojom Boanskom LJubavlju, Svojim Boanskim Pravdama, Svojim Boanskim Istinama, svojom boanskom Radou; da sav ivot na i na zemlji i na nebu bude slavljenje Gospoda Hrista i sluenje NJemu, a kroz to nae slavljenje i sluenje doi e svima nama i spasenje nae. Zato Svetim Apostolima Pavlu i Petru naa najiskrenija zahvalnost za sve podvige i trudove to podnesoe u ovom svetu od Hristovih gonitelja. I zahvalnost njima to i danas neprekidno uznose molitve i pomau sve koji idu putem Evanelja Hristovog u ovome svetu, vidljivo i nevidljivo pomau i podravaju na tome putu. Neka nas oni brane od svih nevolja i strahota ovoga sveta, da ne pokleknemo u svojoj veri, da ne pokliznemo, da veru ne izgubimo. Najvanije u ovom svetu jeste sauvati veru u Istinitog Boga i Gospoda. Najvanije u ovome svetu ne poi za lanim bogovima, za lanim hristosima, za lanim prorocima, a dananji svet je pun lanih spasilaca oveanstva, pun je lanih proroka, pun je lanih uitelja. Vi hriani, vi imate jednog jedinog Istinitog Uitelja i NJegove Svete Uenike. Iskreni je samo onaj uenik Hristov koji ima ivot veni i daje oveku ivot veni. To je istina, to je jedina istina u svima svetovima za oveka. Istinit je samo onaj Bog koji daje oveku besmrtnost i ivot Veni, daje mu Venu Istinu, Venu Pravdu, veni ivot. To je samo Gospod Hristos. Zato NJemu slava i hvala, kroz Svete Apostole Prvovrhovne Petra i Pavla, i sve Svetitelje. Amin.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. Lk. 9,3 Mt. 19,27 Nekoliko rei neujno na traci. - Prim. prepis. Mt. 19,28. Najverovatnije da je Otac Justin izgovorio skraeno rei Spasiteljeve iz ovog stiha: "Zaista vam kaem da ete vi koje poete za mnom, u novome ivotu, kada sedne Sin oveiji na presto slave svoje, sesti i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih". 5. D. Ap. 5,15 6. D. Ap. 19,12 7. Mt. 26,70-74

8. Gal. 2,20 9. D Ap. 9,4-5 10. Fil. 3,7-8 11. Fil. 3,10-11 12. D.Ap. 3,6 13. Lk. 6,19 14. D. Ap. 5,18 i 40-41 15. 2 Kop. 11,2-4-27; 12,16 16. Jn. 20,23 17. Mt. 18,18 18. Mt. 10,16 19. 1 Kop. 11,1 20. Nekoliko rei neujno. Prim. prepis. - Najverovatnnje su to rei: i kad kao takvi izaemo... - Prim. ured. 21. Dodato u zagradi na osnovu drugih tekstova Oca Justina. Prim. ured. 22. Fil. 3,7-8

Beseda 2. na Sv. Apostole Petra i Pavla 1974. godine u manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i svetoga Duha. Danas praznujemo najvea dva junaka u rodu ljudskom. Dva najvea junaka koji su se borili i hrvali i pobedili - koga? Smrt. Koga jo? Greh. Koga jo? avola, pakao. Da, mi slavimo danas ta dva najvea junaka Apostola, Petra i Pavla. Jer Gospod Hristos nije doao u ovaj svet za neku sitnu stvar. Postao je ovek da bi reio glavne probleme nae, glavna pitanja ivota naeg, bia naeg: ko je ovek, ta je ovek? Doavi u ovaj svet, On je doao u tamnicu leina. Svi su bili smrtni,

svi ljudi pod grehom, svi ljudi pod strastima, svi ljudi pod vlau avola. I On je jedini i prvi pobedio smrt Vaskrsenjem Svojim, pobedio greh uzevi na Sebe grehe nae, i oslobodivi nas od grehova naih. I pobedio avole, sve avole od koji su uvek, i greh, i strast, i svaka smrt. I tu silu koja pobeuje smrt, silu koja pobeuje greh, silu koja pobeuje avola - Gospod je dao svojim Uenicima, Svojim Apostolima. Dao Dvanaestorici Apostola kada ih je poslao u svet ovaj i rekao im: "Evo, dajem vam vlast nad svakom silom vraijom. Bolesti isceljujte, gubave istite, mrtve vaskrsavajte"[1]. I taj strani i veliki i odgovorni posao Sveti Apostoli su primili na sebe. Ko su oni? Ribari, Galilejski seljaci, koji su se razbegli kad je Gospod bio raspet na Krstu. Plaljivci, kukavice; Petar se triput odrekao pred slukinjom Gospoda Hrista. Ali ta je se to desilo i Petra uinilo neustraivim, da je on ustao i poeo se boriti sa nesretnim Neronom, sa Rimskim carevima, sa rimskim velmoama, sa Jevrejskim glavarima svetenikim i narodom. Ko mu je dao tu silu? Gospod Hristos, Vaskrsli Gospod Hristos. Poslavi Duha Svetog na Svoje Svete Uenike, i isto to i Apostolu Pavlu. Apostol Petar, koliko je jai od smrti? Seate se, vaskrsao je Tavitu reima[2], kao i Gospod Hristos to je vaskrsavao mrtve. NJegova senka je isceljivala od svake bolesti, jer se veli u Delima Apostolskim da je narod sa svih strana hrlio da makar senka oseni bolesnike i ozdravljala bi ga senka Petrova[3]. Zamislite tu silu, to junatvo. Senka pobeuje smrt, senka pobeuje bolest, senka pobeuje avola! Ko je takvu vlast ikada dao ljudima? I setite se Apostola Petra kada ulazi u hram posle Vaskrsenja Gospoda Hrista. Pred hramom bogalj koji prosi, i od njega, i od Crkve, i Jovana Bogoslova, i od drugih ljudi. Apostol Pavle veli: "Zlata i srebra nema u mene, ono to imam dajem ti: U ime Isusa Nazareanina ustani i hodi: I ustade bogalj i stade trati i hvaliti Boga"[4]. Kakva je to sila, od kuda ta sila? Od kad je Gospod Hristos doao u ovaj svet, dao je tu silu ljudima, eda bi pobedili sve to je smrtno i osigurali sebi ivot Veni. Kada su ljudi sluali propoved Gospoda Hrista, poeli se uditi: kako to On, i Uitelj iz Nazareta, od ljudi trai da se odreknu svojih, da NJega vie vole nego roditelje, nego decu, nego prijatelje, nego li imanje[5]. To je nama neshvatljivo. ta nam ti u zamenu za to daje? I Gospod veli: "Koji hoe da bude savren", ko hoe u istini da bude ovek, "nek se odree sebe, neka poe za mnom; i uzme krst svoj i poe za mnom. A Petar zbunjen tim reima pita Ga: Gospode, ta e biti sa nama? Eto, mi smo ostavili sve i za Tobom idemo. A Spasitelj mu odgovori: Zaista ti kaem, i zaista vam kaem svima: svako koji ostavi ili oca, ili mater, ili decu, ili brau, ili sestru, ili zemlju svoju, ili ma ta, koga ima Mene radi, dobie ivot Veni"[6]. Dobie ivot Veni! Eto, radi toga je Gospod doao u ovaj svet: da da ivot Veni ljudima. Da Bog tamnicu smrti, i ovo ostrvo smrti zemlju, pretvori u ostrvo Vaskrsenja. To je namena Gospoda Hrista koju je On doneo na ovaj svet; to je ono to je On jedini doneo na svet i niko drugi, i zato je On Istiniti Bog i ivot Veni.

Seate se Apostola Pavla. Petar je bio prost ovek, ribar Galilejski. Ali Savle, Pavle, najueniji mladi svoga doba, pred kojima je stajala sjajna karijera. Mogao je dostii sve poloaje i dobiti svu vlast. I taj Savle, taj gonitelj Isusa iz Nazareta, doiveo je beskrajno udo. Sav bes, sav sa zamahom, sav u velikim strastima, on goni hriane![7] Prvo, jer smatra da su to neki jeretici, da su to prostaci, glupaci, a da je na njima sav Zakon Mojsijev, i da njih treba satrti. I poeo je da goni i ubija sve to je hriansko[8]. Ali mu se na putu zato javi Gospod Vaskrsli i ree mu: "Savle, Savle, zato me goni?" Savle odjedamput oslepi, pade s konja i slep zapovedi svojim drugovima, koji su ili sa njim, konjanicima koji su ili s njime da gone hriane, i onako slepog odvedu u Damask. Tri dana je bio slep. I videvi jednom Apostola Ananiju, koji je bio u Damasku, kome Gospod zapoveda da isceli Pavla i obrati ga veri u Gospoda Hrista. Ananije se zaudi i ree: Gospode, ta on je doao da progoni, neprekidno da progoni nas hriane. Spasitelj ree: On e biti veliki svetilnik i veliki stradalnik za Ime Moje. I zaista, Ananije krsti Apostola Pavla, blagoslovi ga i on progleda[9]. Od tada Apostol Pavle, kao to veli sam u svojim Poslanicima, nita drugo nije znao osim Gospoda Hrista, i to Raspetog i Vaskrslog[10]. Jer je osetio da je sav put izmeu smrti i besmrtnosti preen, da je Gospod Hristos taj koji daje oveku sile i moi da pobeuje svaku smrt, svaki greh, svakog avola. I od tada on neustraivo propoveda celome svetu Vaskrslog Gospoda Hrista. Ne boji se cara, ne boji se carskih namesnika, ne boji se nikakvih zemaljskih vlasti. NJemu je glavno jedno, on veli, pie hrianima: ,Da dostignemo u vaskrsenje mrtvih" - to je moj cilj. "Sve drugo je trice"[11], veli Sveti Apostol Pavle. Sve drugo to ne vodi u Vaskrsenje, sve drugo to ne daje ivot Veni oveku, ta je nego smrt, nego greh, nego avo, koje otima oveku ono to je najvee i najsretnije i najbogatije? I zaista, Sveti Apostoli ljudi kao i mi, iste prirode kao i mi, ali silom Hristovom, eto, osvojili su svet. Pala je Rimska imperija pred njima iako su ih carevi gonili, sva sila njihova zemaljska. Oni su jedinstveni pobedioci roda ljudskog, koji za pobedu nisu upotrebljavali nasilje, ni oruja, ni maeve, nego su ili kroz ovaj svet kao jaganjci meu vukove. I desilo se najvee istorijsko udo u rodu ljudskom: jaganjci pobedili vukove.[12]

NAPOMENE: 1. Mt. 10,8 2. D Ap. 9,40 3. D Ap. 5,15

4. D. Ap. 3,6-8 5. Mt. 19,29 6. Mt. 19,27-29 7. D. Ap. 8,3 8. D Ap. 9,1-2 9. D. Ap. 9,3-17 10. 1Kop. 2,4 11. Fil. 3,8 12. Mt. 10,16 Beseda nedovrena, nestalo magnetofonske trake. - Prim. uredn.

Beseda na Sabor Sv. Arhanela Gavrila 1965. godine u manastiru elije sadraj Gle, mi ljudi od iste smo grae od koje i Aneli sveti. Mi ljudi na zemlji predstavljamo Heruvime[1]. ta ja kaem? To ja ne kaem, to kae veliki Sveti Zlatoust u svojoj Svetoj Liturgiji. Mi predstavljamo tajanstveno, na udesni nain, Boije Heruvime. Aneli, ljudi, ko ste? Grena braa bezgrene Brae svoje Nebeske, Anela. Eto ko su ljudi! I mi ovde u ovome svetu ivimo kao u izgubljenom raju. Pali, pali Aneli, eto ko su ljudi, (pali) Aneli. A gle, sve se menja kada Gospod silazi u ovaj na zemaljski svet, kada postaje ovek. ovee, ne samo da si postao vei od Anela, nego si postao - Bog po blagodati. On, Gospod Milostivi, Hristos, siao je u na zemaljski svet. Nije poslan Aneo da postane ovek, Sam je Bog postao ovek! Toliko je ovek vaan za Boga, toliko Bog voli oveka, toliko Bog promilja o oveku! A kad je On, Bog, siao meu nas, za NJim su se sjatila sva jata Svete bezgrene Brae nae, Anela Nebeskih. Svi sili i postali sluge nae[2].

Kakva ast, kakva radost! Aneli postali sluge nae, i moje i tvoje. ovee, pazi kako ivi! Pogledaj ko si, ta si, od kakve si grae? Ne zaboravi nikad da ti tajanstveno predstavlja Heruvima. Eto, Gospod je u Crkvi Svojoj izmeao Anele sa ljudima, sve nas je sastavio u jedno bie, u jedno duhovno telo. Od Anela i ljudi Gospod je nainio jednu Crkvu Sobom[3], Svojim Krstom, Svojim Vaskrsenjem, Svojim Vaznesenjem. Nema granica vie izmeu zemlje i Neba, nema granica vie izmeu oveka i Anela. Smrt je pobeena, ljudi postali besmrtnici, venici. Eto, mi danas slavimo Svetog Arhangela i Arhistrata Gavrila, udesnog Vesnika[4] Bojeg, prvog Evaneliste, najveeg Evanelista u svima svetovima. Sve velike i svete tajne, sve velike i Blage Vesti, sva Evanelja Neba, eto on donosi rodu ljudskom. On Presvetoj Djevi Mariji donosi udesnu Blagu Vest da e nam Gospoda roditi[5]. O, pa to je sve Evanelje Neba! sva Evanelja svih Nebesa, pa zatim sve ostalo to ide uz tu Blagu Vest - Veno Evanelje[6]. Da, veni Evanelist donosi Veno Evanelje - eto ko je Arhistratig Gavrilo koga mi danas slavimo, jednog od Zatitnika nae svete skromne obitelji. Dananje njegovo Sveto Evanelje kazuje nam svu tajnu ovog zemaljskog sveta. uli ste ga. ta je ovaj svet? NJiva Boija! Ovaj svet je njiva Boija[7]. A mi ljudi, mi smo usev nebeski u ovome svetu, seme nebesko. Ne, mi nismo sa zemlje, mi nismo od zemlje, mi smo s neba. uli ste veliku svetu tajnu: Gospod seje ljude kao usev nebeski po Svojoj zemaljskoj njivi. Pazite, njiva to je Bog,[8] a mi nebesko seme. Radi ega? Radi toga to mi svim biem hrlimo ka nebu; mi smo sazdani s neba, radi neba, a privremeno smo na zemlji da zemlju onebesimo, da zemlju uinimo paretom neba, da zemlju pretvorimo u Raj. Takva je setva i u nama i oko nas. Kad Gospoda gleda, ti gleda njivu Boiju. Pogledaj u sebe, ti gleda u nebesko bie, u nebeski usev. Pazi, sav si s neba! ivi na zemlji radi neba: "Nae je ivljenje na nebesima", veli Sveti Apostol, gde Gospod Hristos ivi[9]. Zaista, nae je ivljenje tamo gde je Gospod Hristos, Koji je na nebeski usev posejao po zemlji, i doao radi nas u ovaj svet, uzeo telo na Sebe, i sa telom se uzneo iznad svih nebesa, vaskrsao, i nama osigurao ivot Veni i besmrtni na nebesima, vii od svih Anela i Arhanela[10]. Primer, Presveta Bogomajka Koja je iznad svih Heruvima i Serafima. Da, takav izgleda svet gledan iz dananjeg Svetog Evanelja, iz Evanelja Svetog Arhistratiga Gavrila. Ti i ja stojimo zbunjeni: "Otkuda kukolj u ovome svetu?"[11] Ako smo mi nebeski usev, otkuda kukolj po Bojoj njivi kada mi posejasmo nebesko seme? Otkuda zlo u svetu, otkuda avo u svetu, ta je to? Gospode, mi malo razumemo od ove velike drame koja se naziva ivot ljudski. A On objavljuje veliku tajnu i veli: "Kada ljudi pospae, doe. avo i

poseja kukolj pa otide"[12]. Doe avo i poseja kukolj. Eto objanjenja otkuda zlo u svetu, otkuda greh u svetu. To je avo uinio: po njivi Boijoj posejao zlo, greh, a kroz njih smrt; ne jednu, no hiljade i hiljade, milione i milione smrti; svaki ovek nosi ne jednu nego onoliko smrti koliko grehova gaji u sebi, onoliko smrti koliko slasti gaji u sebi, onoliko avola koliko grehova i strasti gaji u sebi. Strano je biti ovek na njivi Bojoj na kojoj je Gospod posejao nebesko seme. Kad ljudi pospae, neprijatelj ovekov uini to, veli Gospod; neprijatelj i Boji i oveji, avo. Kad je uinio to, Gospode? Kada ljudi pospae. A kada su ljudi zaspali? Kad je avo pretvorio njivu Boju donekle u njivu svoju posejavi kukolj? I kada su ljudi zaboravili na volju Boju, kada i nema osim avolje volje? - Kad su nai praoci pristali, kad su zaspali, zatvorili oi svoje prema Bogu, okrenuli se avolu i uinili greh, eto tada je avo posejao po njivi Bojoj kukolj, posejao zlo, iz ega je izniklo bezbroj grehova i smrti. I ovaj svet poplavljen je jatima crnih mranih demona. Tako biva s tobom i sa mnom kada zaspimo, kada prestanemo tvoriti volju Boju; onda dolazi avo i seje kukolj po dui mojoj i tvojoj, seje svaki greh; proba, vidi koji greh najvie voli, koju strast ti najvie voli, on to onda seje po tvojoj dui, pa gaji; a ti ako spava, ako nema molitve, podviga, vere, ljubavi, nade, smirenja, krotosti, strpljenja, o, pa ti spava neprekidno. Sve su oi due tvoje zatvorene, a avo radi svoj posao. Veli se u jednoj molitvi: da ovek koji zapusti srce svoje, njegovo srce postaje radionica za avola, radionica avolja. Ti i ja spavamo ako ne vrimo zapovesti Gospoda, Koji je siao u ovaj svet, postao ovek, dao nam Svoje Sveto Evanelje, dao nam Svete Anele da nam pomau u NJegovom Svetom Evanelju u vrenju NJegovim svetih zapovesti i vrlina, dao nam sve to. Ako mi to ne drimo, mi sami sebe oslepljujemo, mi postajemo dobrovoljni slepci. Zato, pazi kako ivi na njivi Bojoj! Gle, nama je Gospod dao toliko za duu nau. ta je vera? Vera to je svevidee oko. Dua koja vidi Boga, koja ide za Bogom. A kad malake u tebi vera, kada ti ne primorava sebe na veliku veru, kada ti ne neguje svoju veru; a vera je kao zrno goruiino, mora se negovati kao svaki usev; ako ti ne neguje veru svoju, ako je ne uzraste u sebi, gle, ti jednoga dana zaspi; vera tvoja polako postaje maloverje i neverje, i ti zaspao sav, a avo seje kukolj. Molitva, eto drugog oka na dui tvojoj. O besmrtnosti oko, o svevidee oko, to je molitva! I ti ivei u ovom svetu Bojem kao na njivi Bojoj, gledaj molitvom ka Gospodu i ka celome svetu Bojem. Neka molitva nikad ne zadrema u tebi. Zadrema li molitva, napusti li molitvu, jesi li lenj za molitvu, pazi, ve dreme grehovni zahvata tvoju duu. Ako napusti molitvu, zaspala tvoja dua, ti spava, a avo seje li seje kukolj po tvojoj dui. Kad se probudi ti oseti neki nemir, strahote u sebi, neku anarhiju, neku pobunu, uzbunu, neku revoluciju. ta, drema ti dua? Otkuda to? Otuda to je avo posejao ko zna koliko semena, koliko kukolja, gle u tvojoj dui, dok ti spava ne vrei svoju molitvu. Pa onda smirenje, pa krotost, pa

milostinja, o, sve su to oi due tvoje i moje. Ako ih ne negujemo, dui naoj preti strana opasnost; nae duhovne oi slabe, mi sve manje i manje vidimo ono to je Boje u ovome svetu, sve manje i manje inimo ono to je evanelsko, Hristovo, sve manje tvorimo zapovesti Boje. I gle, kada se u nama umrtvi smirenje, krotost, blagost, milostivost, trpljenje i ostale svete vrline evanelske, dua nam je zaspala, a avo seje li seje po naoj dui kukolj, zlo, strast, grehe. ta nam treba initi? Jasno je, jasno je iz dananje svete prie evanelske, jasno je iz dananje svete Blage vesti: Da budemo budni, da straimo. Mi straimo kada su sve vrline upaljene u nama, kada plamti vera u nama, kada plamti ljubav u nama, kada su sve oi due nae otvorene i mi vidimo da je ovaj svet njiva Boja; da smo mi usev nebeski, da treba da obraujemo seme, nebesko seme; da ivimo za venost i da Evanelje bude veno koje nam je Gospod doneo. Ti veli: Ja u danas i sutra ovako, a prekosutra ili idue godine ja u poeti da se kajem, da ivim po Evanelju Hristovom, da ivim za svoju duu, da ivim za svo nebesko seme koje je u meni. - Pazi, kazuje nam dananja sveta evanelska pria: da se ovaj svet zavrava Stranim Sudom.[13] Ovaj na zemaljski svet, zato to je usev nebeski, ponjee Sveti Aneli u dan Stranoga Suda. Poslae Gospod eteoce na zemaljske njive da pokupe sve ljude, sve due, da svima sudi Gospod po delima naim, po tome kako smo nebeski usev negovali na zemlji, na njivi Bojoj; da li je ovaj svet bio za nas njiva Boja ili njiva avolja, da li smo mi bili usev nebeski na zemlji ili kukolj avolski. Mi postajemo kukolj kada dobrovoljno vrimo zlo, inimo grehe, ivimo u strastima nepokajani, ti i ja. Svaki od nas treba da ima svoj mali Strani sud. Svaki dan, svako vee, ti naini jedan mali Strani sud za sebe. Pogledaj dananji dan kako si ga proveo: ta je sa nebeskim usevom koji je u tebi, ta je sa duom tvojom, ta je sa saveu tvojom, ta si danas uradio? Da li si zaista iveo na ovome svetu kao na njivi Bojoj, i negovao nebeski usev to je u tvojoj dui i oko tebe u svetu, ili si zaspao bio, pa si zaboravio na molitvu i na post i na krotost i na smirenost i na veru i na ljubav. Eh, tada vri nad sobom sud, kazni sebe, reci sebi: ne, ja sutra, jo sutra moram da ispunim u sebi molitvu i post i bdenje i krotost i smirenost i svaku vrlinu evanelsku; da volju svoju odbacim i da volju Hristovu inim, koja je sva u Evanelju NJegovome; da postupam po NJegovim zapovestima i znam da NJegove svete zapovesti uzrastu u dui mojoj nebesko seme, i ja, ja u negovati u sebi nebeske vrline. Ne uinim li to sutra, kukolj e da iznikne jo vie u meni, a prekosutra jo vie. Ako godina proe, o, pa cela njiva due moje, due moje koja je njiva Boja, sva ta njiva postae njiva kukolja i korova. ta e onda raditi? Kada ovek ogrezne u gresima, kada on ostane u njima, kada se ne kaje, kada ih ne ispoveda, onda toliko navikne na grehe da mu oni postaju obini. Pijanica kada

neprestano pije, pijanstvo mu postaje prirodno, postaje mu navika. Tako svaki greh, svaka strast. Ako se ovek ne bori sa njim, ne ustane protiv njega, postepeno postaje navika, pa se, prema uenju Svetih Otaca, pretvara u prirodu, i onda pree u oveka. Zaspao je zauvek, nita ga na ovome svetu probuditi nee osim Stranoga Suda Bojeg, stranih truba nebeskih kada Gospod bude podigao iz mrtvih sve mrtvace, sve ljude izveo na sud da sudi svima po Evanelju Svom. Po Evanelju, ni po emu drugom. Evanelje je Gospod doneo nama ljudima i dao nam sile nebeske, kroz Svete Tajne i svete vrline, da ga ispunjujemo, da ivimo NJegovim Svetim Evaneljem Nebeskim. Osnovao je Svetu Crkvu Svoju, u kojoj bezbroj sredstava, na prvom mestu Sveto Priee, da mi sebe uinimo monima i snanima da moemo poneti svaku vrlinu, da moemo tvoriti svaku zapovest Boju. Po tome Svetom Evanelju Gospod e na dan Stranoga Suda suditi. Pravo e rei: Vi ste imali Moje Sveto Evanelje, imali ste Svetu Crkvu, imali ste ova blaga nebeska na zemlji. Zemlja je moja njiva. Vi ljudi ste moj nebeski usev. ta ste od sebe uinili, ta ste od sebe napravili? - ovek sebe, na kajui se za grehe, uini sinom avola. To nisu moje rei, to je istina napisana u Evanelju Hristovom, ...[14] i ostaju u nepravdi, ne kaju se. ovee, stvoren si da postane Bog po blagodati, kako ue Sveti Oci, a ti postao avo po svojoj slobodnoj volji. ta e rei Gospodu u odbranu svoju na dan Stranoga Suda kada ti je On dao i ovaj svet kao svoju nebesku njivu, i duu ti dao kao nebesku njivu, i Anele ti dao za sluge, da slue tvome spasenju od zla, da slue tvom napredovanju u svakom nebeskom dobru. Tada e svaki od nas videti, ako je osuen, da je po pravdi Bojoj osuen. Ne dao Bog da se desi ma s kojim od nas da zaspi u gresima, da zaspi na smrt, kako se veli u jednoj svetoj molitvi, nego da budemo budni, da budimo sebe, da primoravamo sebe. Treba da se moli Bogu, a nee ti se; primoraj sebe, ibaj sebe, reci sebe: Gle, da ti stoji na ivici pakla, to se ne moli? Gle, jo jedan korak i ti si pao u pakao, u zagrljaj stranih demona. Nee da se smiri, hoe da tvori volju svoju, reci: Volja moja, ta? Volja Hristova treba da bude u meni. "Oe na" ita stalno, svaki dan govori: "Neka bude volja Tvoja, Gospode, u meni, peka bude na zemlji volja Tvoja kao to je na nebu"[15], a ti ne izvruje to, nego hoe volju svoju. Sva volja Hristova kazana je u Evanelju, sve to Gospod hoe od tebe, od mene, od svakog oveka On je rekao u Evanelju. Samo od nas trai molitvu, veru, post, krotost, smirenost, ljubav, trpljenje, istinu, pravdu, ta je doneo i ta nam je dao. To trai od nas, da mi to negujemo u sebi, da ivimo s time. Jer On je doao u ovaj svet, kao to veli Sveti Jovan Bogoslov, da ivimo kroz NJega[16], da ivimo kroz Bogooveka, da ivimo u Bogooveku, da tvorimo NJegovo veno Evanelje.

Tako emo ja i ti, i svaki ovek na ovoj njivi Bojoj poiveti kao usev nebeski i doneti rod po sto puta[17], tako svaki hrianin koji je budan, koji strepi. Dua nam nije zaspala u gresima i strastima. Ali i kad zaspi, i kad padne u teke i strane grehe, seti se: "Ustani ti koji spava i vaskrsni iz mrtvih i obasjae te Hristos"[18]. To je evanelski krik, evanelski vapaj tebi i meni. Ma koliko bio veliki grenik, uj taj vapaj. Ustani ti koji spava! Zavisi od tvoje dobre volje, od tebe samog zavisi da li e ustati iz greha u koji si pao, da li e ustati iz strasti u koju si pao, da li e ustati iz smrti u koju si pao. Od tebe zavisi, od tvoje volje. Bog te ne primorava na spasenje, ali ti daje sva sredstva, i dao ti pre svega (probudi) duu neboenjivu, duu koja je usred neba; i ti ako si zaspao u hiljadu grehovnih smrti, udari sebe ako si neosetljiv. Vaskrsni iz mrtvih! Ogrezao si u oholost, gordost, nikog drugog ne vidi prosto do sebe; u svojoj gordosti govori: ja pa ja! To je smrt ne jedna, hiljade smrti u tebi. A ti, ta ti ostaje? Primoraj sebe na smirenje. Lenj si, reci sebi: ti si ubre, Pavle - ako si Pavle; ti si ubre, Jovane! ta ti misli? Seti se: najvei od svih Apostola veli da je prvi meu grenicima, najvei grenik: "Gospod Hristos je doao u ovaj svet da spasi grenike, od kojih sam prvi ja", veli Sveti Apostol Pavle[19]. A ti, ti se gordi ...[20] ima u sebi da se gordi? Jesi li mudar kao on, jesi li uen kao on, jesi li pun takve vere i ljubavi kao on? A on, zato to je bio pun svega toga, bio je smireniji od svakoga i smatrao je i sebe i sve drugo, prema Gospodu, da je nevano, da su to sve trice[21]. ovek je trica, ako Gospod Hristos nije sa njim i u njemu. Ti uvaj sebe da ne ostane veno u nekom grobu, a svaka je strast grob, svaki greh grob, ako se ne oslobodi tog greha. A nita lake za oveka da se oslobodi greha, nita lake. Pokajanje, eto ti sveleka, ne samo leka nego sveleka. Ma kako bio straan greh, makar ti bio razbojnik na krstu pored Hrista, seti se. Za tren oka ta udesna sila, koju Evanelje naziva pokajanje, eto, razbojnika uinila prvim iteljem Raja, razbojnika pretvorila u Anela, u Svetitelja, u Arhanela, i uao on prvi u Raj sa Gospodom Hristom15. A ti, ti ako misli: Ja sam u stranim gresima teko meni, nema mi spasenja! To je straan greh prema Gospodu Hristu, prema milosru NJegovom. Da je On gledao na grehe nae nikad ne bi doao u ovaj svet, u ovaj zmijarnik zemaljski. Ali, NJegova milost je beskrajna, kako veli Sveti Zlatoust. Milost Gospodnja je tako ogromna da su svi nai gresi, svi gresi celog roda ljudskog, mali prema NJegovoj milosti kao kap prema moru. Takvo je milosre Gospodnje, tako je milostiv On, Bog Anela i Bog ljudi. Tako je milostiv Gospod Hristos, Koji je radi nas postao ovek i primio na Sebe telo, blatnjavo i gnojivo ljudsko telo, primio sve smrti, smrti nad smrti primio na Sebe, sve grehe, sve smrti i grehe ljudske uzeo na Sebe, sve rane, sve bolesti. Nikada, nikada, nikada ne dopusti sebi oajanje u dui. Neka vera tvoja bude velika, velika u milost Gospodnju. Tada, tada e ti biti pobednik nad svima strastima. Pa kad

padne u neki greh ili u neku muku veliku, prizovi svog Nebeskog besmrtnog Brata, Svetog Arhistriga Gavrila, ili ma kog Svetog Anela, a on, svaki od njih, svaki Aneo je bezgrean, iznad greha i smrti, i on e te svemonom rukom svojom izvui iz svakoga groba, vaskrsnuti iz svake smrti. Zato ih i slavimo, zato mi slavimo nau bezgrenu Nebesku Brau, sve Anele, danas Svetog Arhistrata Gavrila. Neka nas zakriljuje i uva od svakog greha i od svake strasti, a kad padnemo u koji greh i koju strast, prizovimo ga u pomo, i on e munjevito doi i vaskrsnuti nas iz svih naih grobova, pobediti sve nae smrti i uzneti nas u Nebesko Carstvo, da tamo zajedno s njim i uz njega i mi slavimo - (udesno milostivog Gospoda Hrista, sada i uvek kroza sve vekove. Amin)[22].

NAPOMENE: 1. Rei iz Heruvimske pesme na Sv. Liturgiji - Prim. uredn. 2. Jevp. 1,14; 2,5-16 3. Misao Sv. Jovana Zlatoustog i crkvenih pesama, esto susretana kod Oca Justina. - Prim. uredn 4. Re vesnik je taan prevod grke rei Aneo. - Prim. uredn. 5. Lk 1,26-28 6. Otkp. 14,6 7. Mt. 13,24 i 38 8. Smisao je: Gospodar i seja njive to je Bog. - Prim. uredn. 9. Fil. 3,20 10. Ef. 1,20-22 11. Mt. 13,27 12. Mt. 13,25 i 39 13. Mt. 13.40-43 14. Nekoliko rei neujno na traci. - Verovatno je Otac Justin ovde naveo najpre rei Jn. 8,44 ili 1 Jn. 3,89, gde se spominju "deca avola", a onda i rei Rm. 1,18: "Jer se otkriva gnev Boji s neba na svaku bezbonost i nepravdu ljudi koji dre istinu u nepravdi". - Prim. uredn. 15. Mt. 6,10 16. 1 Jn. 4,9 17. Mt. 13,7 18. Ef. 5,14

19. 1 Tim. 1,15 20. Nekoliko rei nejasno na traci. - Prim. prepis. 21. Fil. 3,78 22. Poslednje rei dodate po smislu, i po obiaju Oca Justina da tako zavrava svoje besede. - Prim. uredn.

Beseda u Nedelju est Vaseljenskih Sabora (13-19. juli) 1965. godine u manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas Crkva slavi Svete i Bogonosne Oce est Vaseljenskih Sabora. Ko su ti Sveti Oci? Nita drugo, brao, nego samo svedoci da je Isus Jedini Istiniti Bog. Eto, to je sva Blagovest njihova, eto, to je svedoanstvo njihovo. To je svedoanstvo Svetih Apostola, svedoanstvo da se Bog javio u telu, iveo meu ljudima, dao im sve to im Bog moe dati; raspet bio, umro, vaskrsao, pobedio smrt, uzneo se na Nebo i veno ivi kao Bogoovek iznad svih Nebesa[1]. To je sva tajna, to je celokupno svedoanstvo Svetih Otaca, svedoanstvo iz iskustva. Nisu Sveti Apostoli izmislili nikakvu priu, nikakvu bajku, nikakvu skasku o Isusu iz Nazareta. Ne! Oni, oni celome svetu objavljuju: LJudi, mi vama nita svoje ne dajemo, mi sebe ne propovedamo. Mi propovedamo Hrista Isusa, Koga vi raspeste, Koji vaskrse iz mrtvih, sa Kojim mi posle Vaskrsenja NJegovog jedosmo i pismo etrdeset dana[2]. Mi to svedoimo. Ko smo mi da izmislimo tako udesne i divne stvari? Ko smo mi da inimo udesa, da vaskrsavamo mrtve, da re naa u ime Isusa iz Iazareta (ini bogalja da) hodi, ima tu silu da zaista mrtvi iz zemlje ustane? Ko smo mi? Prosti ribari Galilejski. Ali mi, mi ne moemo ne govoriti ono to videsmo i usmo. Mi se moramo veno Bogu pokoravati, a ne ljudima[3]. Eto, taj Isus iz Nazareta, za Kojim su ustali svi, On je Taj Koji je uinio ova uda koja mi svedoimo, ne po mudro izmiljenim priama veli Sveti Apostol Petar - nego svedoimo o onom to sami videsmo[4]. Mi NJegovu slavu videsmo na zemlji, videsmo NJegovo telo na Tavoru kako se preobrazi pred nama i zablista jasnije od sunca, i mi popadasmo od bljeska te svetlosti[5]. Tada videsmo Boga i tada osetismo Boga u oveku Isusu. Mi tada osetismo da je On zaista Taj Koji je doao da oveka preobrazi u besmrtnost, da ga iz groba vaskrsne u ivot Veni, da mesto lai da mu Venu Istinu, Venu Pravdu, Venu LJubav, Veno Boansko Dobro. Nije se

mogao svet drukije uveriti da je neki tamo Isus iz Nazareta, Galilejac, zaista vaskrsao iz mrtvih, da nisu Sveti Apostoli dobili tu vaskrsiteljsku, tu vaskrsnu silu i njome inili udesa kroz sav svoj ivot; i ostavili tu silu, tu Boansku silu koju Gospod neprekidno umnoava i Crkvi Hristovoj u ovome svetu. "Mi - pie svima, i mudrima i nemudrima, i filosofima i prostacima, i carevima i seljacima, pie veliki Svetitelj Jovan Bogoslov, vam javljamo, to usmo i oima svojim videsmo, i razmotrismo, i rukama svojim opipasmo[6]! Zbog toga mi javljamo. ta je to? ivot Veni - veli on. Mi vam javljamo ivot Veni, mi smo svedoci za ivot Veni, mi vam objavljujemo ivot Veni[7]. Ko, ko je taj ivot Veni, ta je taj ivot Veni? Isus, Gospod Isus, On je Istiniti Bog i ivot Veni[8]. Eto, to je sva Blagovest Svetih Apostola. To je njihovo svedoanstvo, svedoanstvo njihovih ivota, njihovog svakodnevnog boravka na ovoj zemlji, njihove propovedi, njihove sile, neunitive i svemone sile, sile kojoj nije mogla odoleti silna i mona Rimska imperija. Carevi su propadali, trista godina oni su to svedoanstvo hteli da zatrpaju gonjenjima, mukama, smrtima, ali svedoanstvo Ribara Galilejskih prenoeno Svetim Ocima kroz ovaj zemaljski svet, silom svojom Boanskom pobedilo je, sruilo neznaboaku i mnogoboaku Rimsku carevinu. LJudi, ne orujem ovoga sveta, ne nikakvim nasiljem, nikakvom silom; to su inili ljudi koje je Gospod poslao u svet, i rekao i zapeatio sudbinu njihovu. "aljem vas kao ovce meu vukove"[9], kao ovce meu vukove. I desilo se, brao, najvee udo u ovome svetu: ovce pobedile vukove, a vukova je bila puna cela vasiona, a njih dvanaest Hristovih ovaca. Gle, kakva sila, kakva mo! Sve ustalo na njih, spaljuju rimske (gradove, da bi za poare optuili njih)[10], spaljuju hriane kao svee; sve tamnice otvorene i hriane gone u tamnice, u more i reke bacaju se hriani, i pretvaraju u leeve. Gle, sve to, sva ta groblja koja Rimski carevi stvaraju od hriana, sva ta groblja pretvaraju se u izvore vaskrsenja i besmrtnosti, u izvore pobede nad smru. Pobedio je Vaskrsli Gospod Hristos kroz Svoje udesne Svedoke, pobedio je sve vukove ovoga sveta kroz jagnjad Svoju, kroz ovce Svoje. Velite: Kakva je to sila? Sigurno ne oveanska, sigurno ne ljudska i sigurno ne zemaljska; sigurno samo i jedino Boanska, svemona Boanska sila. I ta Boanska sila jeste sila Svetih Otaca, koje mi danas proslavljamo, sila Jedinog Istinitog Boga, sila Jedine Istinite Istine u ovome svetu, sila Jedine Vene Pravde u ovome svetu, sila Jedinog Venog ivota u ovome svetu. Da, samo su tako mogli ovi krotki Pastiri Crkve, Sveti Oci Vaseljenskih Sabora, vladike, episkopi, kroz vekove i vekove da nose Blagu vest kroz ovaj svet. Da rodu ljudskom objavljuju da je spasenje od greha i smrti i avola samo u Gospodu Isusu Vaskrslome. To svedoanstvo, tu silu oni su pokazivali celokupnim svojim ivotom, Sveti LJudi Boji. Gospod je postao ovek, i gle, sve to je Boansko postalo je oveje, postalo je ljudsko. Kad je Bog postao ovek, onda je i Boanska Istina Vena postala oveanska, ljudska, sila u nae telo, sila u na um, sila u na ivot. Kad je Bog postao ovek i iveo meu nama, gle, Veni ivot postao je ljudskim ivotom, oveanskim ivotom, i mi se verom sjedinjujemo sa Gospodom Hristom. Mi

ustvari ujedinjujemo svoj prolazni ivot sa Venim ivotom i postajemo besmrtni i veni. Sveti Oci, ovi Apostoli i Svedoci te jedine Istine u ovome svetu, Vene i Besmrtne, da je Isus Istiniti Bog, ti Sveti Oci pokazuju nam i svedoe nam da je Gospod doao u ovaj svet samo zato da nam da ivot Veni. Da, doao u ovaj svet da protera smrt iz ovoga sveta, da protera smrt iz due ljudske, iz bia ljudskog, da osigura besmrtni ivot Veni svakome oveku. I Gospod je to uinio jednom za svagda, i ostavio nama svima otvoren put u Nebo, put u Carstvo Nebesko[11]. Kako da steknemo ivot Veni ja, ti, i svaki ovek? Verom u Vaskrslog Gospoda Hrista. uli ste iz dananjeg Svetog Evanelja, da Sam Gospod objavljuje tu Sveistinu: da je doao u ovaj svet da svemu da ivot Veni, veli On[12], svemu da da ivot Veni, svakom ljudskom biu, svakom stvorenju. U emu se sastoji ivot Venn? U tome da znamo Jedinog Istinitog Boga[13] i da ivimo verom u Svetu Trojicu, da ivimo neprekidno u ime Oca i Sina i Svetoga Duha; da sve u naem ivotu biva od Oca preko Sina u Duhu Svetome. To je ivot Veni - ivot oveka koji je stvoren od Boga, polovinom od blata, telo mu je od blata, od zemlje, a dua s Neba. Gospod je odredio cilj svakom ljudskom biu. Da, svaki ovek jeste stvoren u ovome svetu zato da nostigne ivot Veni. I telo koje je od blata, od praine, i telo je stvoreno za besmrtni ivot Veni. Svaki od nas mnogo puta u toku dana, svaki hrianin itajui Vjeruju, ispoveda: ekam vaskrsenje mrtvih. Veli Gospodu: Ja znam, ja putujem kroz ovaj svet i telo moje prolazi kroz kapiju smrti. I telo e se moje raspasti, dua e ii k Tebi, a telo ostati u zemlji i raspasti se u prah i pepeo. Ali ja znam da e to telo vaskrsnuti, ja ekam vasksenje mrtvih, jer si Ti telo stvorio za besmrtnost i ivot Veni. Eto kakva tajna! ovek je vrlo vano bie. Pazi, tvoj put nije samo da pree zemlju. Mala je ova zemlja za tebe. Ti si stvoren za besmrtni ivot Veni, ti putuje pravo ka Venome ivotu kroz Strani Sud, kroz Vaskrsenje iz mrtvih. Moe vaskrsnuti na dan Stranoga Suda, tada, tada e videti kolika je sila bila i koliki je smisao u tim reima: ekam vaskrsenje mrtvih. ekam moje vaskrsenje iz mrtvih, Gospode, a Ti, po velikoj milosti Svojoj, i praini daje ivot Veni. Tako Sveti Oci Vaseljenskih Sabora javljaju isto Evanelje da je Gospod Hristos (Vaskrstitelj i Vaskrsnue nae) ...[14] U tom njegovom Evanelju je i sila Boanska. Naa vera nije u reima samo, ne, ne, naa je vera u sili Bojoj, veli Sveti Apostol Pavle[15], u sili Bojoj, u sili koja pobeuje smrt, sili koja vaskrsava iz mrtvih, sili koja ini udesa, sili koja pobeuje i obara svaku la u ovome svetu, sili koja daje bezbroj pravdi mesto u srcu mom i tvom. Mi ustvari nita drugo ne radimo nego se borimo za ivot Veni. To je prvo Evanelje Hristovo. Sveti Apostol pie Apostolu Timoteju, Pavle veliki preko Timoteja pie svima nama, i veli: "Bori se u dobroj borbi vere"[16]. Kakva je to dobra borba vere? Muite se za ivot Veni,

boriti se za ivot Veni, - eto to je smisao tvog hrianskog ivota na zemlji. Nikad ne zaboravi to. Nikad ne izjednai sebe sa crvom, sa prolaznim moljcem. Seaj se uvek kao hrianin da si stvoren za besmrtni ivot Veni i da ti treba da zaradi ivot Veni u ovome svetu, da ceni ivot Veni, da ga zavoli. Kako - pitae? Pa cela naa sveta vera u Crkvi naoj sastoji se u tome. Daje ti se kroz Krtenje tvoje, kroz Krtenje se oblai u Gospoda Hrista[17]. To je ispunjenje celog bia Gospodom Hristom. Eto, ta ti radi? Dobija duu Gospoda Isusa uz tvoju. A On, On ti donosi Veni ivot. On, On ti daje Veni ivot. On ti daje Venu Istinu, Venu Pravdu, i ti vaskrsenje ve ima u sebi. ta da kaemo o Svetome Prieu, kojim prima Veni ivot, Venu Pravdu, Venu Istinu! Eto, ti kao hrianin u ovome svetu ivi samo onim to je veno, i ivi samo radi onoga to je veno. Nama su date vene Svete Tajne i kroz njih sav Gospod, sav Veni ivot, sva Vena Istina i Vena Pravda. Ali, tako i mi moramo dati od sebe - ta? LJubav prema Gospodu Hristu, veru u NJega, molitvu k NJemu, post radi NJega. Eto, to zavisi od mene i od tebe. Pred nama i oko nas je Veni ivot. Gospod nam samo to i nudi, a od tebe i od mene zavisi da li emo ja i ti usvojiti taj Veni ivot. Setite se mladia koji je pristupio Gospodu Hristu sa eljom i pitanjem: "ta da inim da dobijem ivot Veni"?[18] Vri zapovesti Boje - veli Gospod. Tako i ti, hrianine, ako pita ta da radi da dobije ivot Veni: vri zapovesti Hristove, vri zapovesti Jedinog Istinitog Boga u Kome i jeste Veni ivot. Ti, drei svete zapovesti, ustvari unosi u sebe sve to je NJegovo, svu NJegovu Venu Istinu, Venu Pravdu, Venu LJubav. Vera u NJega - ta je to? Vera useljuje Hrista u srca naa. To je napisano u Svetome Evanelju[19]. Verom se useljuje On, a sa NJim sva Vena Istina. Ti, ti ...[20] Vera i jeste to, sa njom je ivot u Gospodu Hristu, novi ivot u NJegovoj Venoj Pravdi, u NJegovoj Venoj Istini. Kao hrianin odbacuje svaku la od sebe, svaku obmanu, svaku prevaru, svaku nepravdu. Hrianine, eto stoji na molitvi. ta je to molitva? To je tvoja duhovna veza sa Venim Gospodom Hristom na Nebu. Ti na zemlji, a gle, duhom si iznad svih Nebesa, kod NJega, Isusa Gospoda. Ti, ti si sjedinio duh svoj molitvom sa NJim i dobija od NJega Boanske sile da taj ivot na zemlji ivi NJegovim Venim ivotom, da jo na zemlji ivi NJegovom Venom Pravdom i Istinom, NJegovom Venom LJubavlju i Dobrotom. Gospod je doao u ovaj svet da ivimo kroz NJega, da ivimo NJime, da ivimo radi NJega[21]. Jer se sve sazda kroz NJega i radi NJega, to je na nebu i na zemlji[22]. I mi ljudi, naroito mi hriani, mi, mi smo pozvani da sebe pretvorimo u besmrtnike, da budemo jai od smrti, jai od nepravde, jai od svake lai. Zaista e biti jai od svakoga greha koji napada na tebe, jai od svakog avola, kada si jai od grehova koji

juriaju na tebe. Ali nijedan greh se ne moe odbaciti od sebe, nijedan greh se ne moe unititi ako ti Bezgreni Gospod Hristos ne pomogne preko Svojih Svetitelja. Evo svedoka, evo hiljade i hiljade Svetih Otaca, koji su zaista pobedili greh, sve grehe, sve slasti, sve strasti ovoga sveta, pobedili sve smrti. Jer greh ostane u oveku i unitava ga kroz smrt. "Kada greh sazri raa smrt"[23], veli se u Svetom Evanelju. Tako svaki greh, ako se ne bori protiv njega, pretvara se u naeg ubicu. I mi kroz greh ustvari postajemo samoubice, samoubice, ubijamo sebe same, uskraujemo sebi Veni ivot. Jer je uvek za greh jedna plata - smrt[24]. I da veru u Gospoda Hrista ...[25] I sam Gospod Hristos je bio izmeu smrti i venosti, izmeu greha i venosti. Pazi kako ivi! Bori se da postane besmrtan! Pobedi u borbi za ivot Veni u ovome svetu, za Veni ivot tvoje due i za pobedu nad venom smru. Gospod Hristos daje to kroz Svoju Venu Istinu, Venu Pravdu. Mi kao hriani u ovome svetu, nalazimo se u jednoj ogromnoj vojsci, vojsci besmrtnika. Pojedinci iz te vojske su jai od smrti i poslani su da pobede svaku smrt. Nae vojskovoe duhovne, nai duhovni generali to su Svetitelji, Hristonosci, ljudi naoruani sveorujem Bojim[26], orujem koje pobeuje svaki greh, svaku smrt, svaku strast i svakom avolu odseca glavu. To je oruje Hristovo, oruje koje nose Sveti Oci i daju ga nama, i tebi i meni, idui ispred nas, borei se za nas, za nae due. Gle, kakvo bogatstvo je ostavila Crkva! Svaki dan Svetitelje Boje, te nae vojskovoe, nepobedive vojskovoe, vojskovoe koji satiru sve armije grehova, i smrti, i avola, u ovome i svakom drugom svetu. Crkva slavi njih. Sutra emo slaviti Svetog slavnog Proroka Iliju pobedonosca. Jai je od neba. I zemlja zatvara nebesa kada je on hteo[27]. Kakva sila u oveku! Otkuda mu? Od Gospoda Hrista. Eto, i te Boanske sile su stalno u Crkvi Hristovoj, oko nas i u nama, kroz NJegove Svetitelje. Od nas se trai jedno: da smireno prizivamo u pomo sve Boje Svetitelje, da nam pomau u naem ratovanju i u naoj borbi za ivot Veni; da nam pomau da pobedimo svaki greh koji hoe da nas usmrti, da nas odvoji od Boga. Mi emo sigurno u svakoj borbi koju vodimo, danas i noas i jue i uvek za ivot Veni, biti pomagani od svih Svetitelji, a kroz njih od Samog Gospoda Hrista. I sigurno je, brate i sestro, da emo pobediti svaku smrt, svaki greh, svakog avola. I niko te nee moi pobediti ni u ovom ni u onome svetu. Onda si svepobedni pobednik, onda si istiniti hrianin, onda si istiniti uivalac Venoga ivota. Gospod je doao u ovaj svet da svemu da ivot Veni, da nijedan koji veruje u NJega ne ostane u smrti[28]. "Koji veruje u mene ima ivot Veni"[29], objavljuje Spasitelj. Ima ivot Veni, preao je iz smrti u ivot[30]. Preao iz smrti u ivot. Svaki hrianin prelazi iz smrti u ivot, prvo: kad se krsti, kada se prieuje, kada se moli Bogu, kada posti. Sve su to sile, sve su to moi, evanelske sile, evanelske moi, koje tebe prenose iz smrti u ivot Veni. Da, hrianin si, umrla je smrt Vaskrsenjem Gospoda Hrista, pobeena je smrt.

Svedoanstvo svih Svetih Apostola je svedoanstvo irom Srpske zemlje svih naih Svetitelja i Svetih Moti njihovih. Pobeena je smrt i svaki je ovek jai od smrti, jai verom u Gospoda Hrista, Jedinog Pobeditelja smrti, verom koju nam, eto, sauvae i predadoe Sveti Bogonosni Oci, kojima neka je ast i slava, a preko njih ast i slava Gospodu Isusu, Jedinom Istinitom Bogu u svima svetovima, i Jedinom Istinitom ovekoljupcu, Koji nam je milionima pobednika smrti darovao i osigurao ivot Veni. Zato NJemu slava i hvala kroza sve vekove i kroza sve venosti. Amin.

NAPOMENE: 1. 1 Tim. 3.16 2. D. Ap. 1.3 3. D. Ap. 5,29 4. D. Ap. 2,32; 1 Jn. 1,1 5. 2 Petr. 1,16-18 6. Jn. 1,1-2 7. Jn. 1,2 8. 1 Jn. 5,20 9. Mt. 10,16 10. Neujne rei na traci, dodate u zagradi po smislu. Re je o Neronu Rimskom caru, koji je zapalio Rim da bi za poar optuio hriane. - Prim. uredn. 11. D. Ap. 2,28; Jevr. 10,20 12. Jn. 10,10 13. Jn. 17,3 14. Nejasne rei na traci, dodate u zagradi po smislu. - Prim. uredn. 15. 1 Kop. 2.5 16. 1 Tim. 6.12 17. Gal. 3.27 18. Lk. 18, 18-19 19. Ef. 3,17 20. Par rei nejasno Na traci. - Prim. prepis. 21. 1 Jn. 4.9 22. Kol 1,16 23. Jak. 1,15

24. Pm. 6,23 25. Nekoliko rei nejasno na traci. - Prim. prepis. 26. Ef. 6,11 27. 1 Cap. 17,1 28. Jn. 17,2;3,16 29. Jn. 5,24 30. Jn. 5,24

Beseda na Svetog Proroka Iliju 1974. godine u manastiru elije

Danas Crkva slavi najneobinijeg oveka koji je iveo na ovoj zemlji Boijoj, najneobinijeg oveka u rodu ljudskom. Toliko neobinog, i toliko izuzetnog, da ga je Gospod sa telom uzneo na Nebo[1]. Sa telom uzneo na Nebo, ta je to? Gospod Hristos je proao kroz smrt u ovome svetu. A, gle! Prorok Ilija nije proao kroz kapiju smrti kroz koju prolazimo svi na svetu. I uzneo ga Gospod na Nebo![2] Otkuda to? Radi ega to? Otuda, brao i sestre, to je on bio neiskazano veliki Ispovednik Boga Istinitog. ovek ognjene vere, sav je bio oganj! NJegova vera samo je oganj i poar.

NJegov otac Savah, video je Anele Boije, kada se rodio Prorok Ilija, gde ga hrane ognjem i povijaju ognjem mesto pelenama. I ceo ivot njegov bio je oganj i poar. Takav oganj vere spaljuje prvo u njemu sve strasti. Veli se u divnim pesmama crkvenim danas: da je on bio "car nad strastima". Nijedna strast nije mogla da ga zahvati, da se nad njim zacari. Sve je on kao ognjem saego i spalio. On je i svaki greh spaljivao ognjem vere svoje. Sav bezgrean, on sav posveen Bogu, on nije dao da se nijedan greh zalegne u njegovoj dui i da ostane u njoj. ta ja govorim? On je spalio i smrt! Nije bilo smrti izmeu njega i Boga. Jo neto, najvanije. On je spalio avola i lane bogove ovoga sveta, i ispovedao i propovedao Jedinog Istinitog Boga. Gle, NJegova molitva spaljuje vodu! Voda gori od njegove rei - kakva sila, kakva mo! Kada je izaao na Karmilsku goru da pokae Istinitog Boga Izrailjskom narodu, a tada je u Izrailjskom narodu bilo mnogo neznaboaca, mnogo njih koji su poklekli pred lanim bogovima i sluili im zajedno sa carem Ahavom i sa zlom suprugom Jezaveljom, videi da je skoro ostao sam, da je sve napustilo Istinitog Boga, Prorok Ilija i Prorok Jelisej sazivaju Izrailjski narod, i svetenike lanih bogova, da svi oni prinesu rtvu[3]. Neka oni prvi prinesu rtvu svojim bogovima, pa u i ja prineti rtvu Bogu mome, i onda emo videti ko je Istiniti Bog, ree Ilija narodu. Ako Bog moj s neba baci oganj na rtvu i spali je - On je Istiniti Bog. Ako to uine sluitelji Vala i neznaboaki bogovi, onda su oni istiniti. Narod pristade i on uini te spremie rtvu, prvo za reeve, za lane bogove, i za lane svetenike. I oni od jutra do mraka vikahu oko rtvenika i moljahu svoje bogove da zapale rtvu koju su oni prineli, ali nita ne bi od toga. Poto je prolo mnogo vremena, a lani svetenici nisu mogli prizvati svoje bogove, Prorok Ilija ree im: ta je sa vaim bogovima, izgleda da su zauzeti drugim poslovima, ili su legli da se odmaraju, da spavaju? I tako proe ceo dan, i neznaboaki svetenici nisu mogli da nizvedu oganj s neba. Tada Prorok Ilija isee rtvu, metnu je na rtvenik i drva naokolo, a pored toga oko rtvenika veliki opkop i taj opkop napuni vodom, i rtvu preli vodom. Tada se pomoli Gospodu Bogu Istinitome da nispolje oganj s Neba, da zapali rtvu i pokae Sebe. I zaista, na njegovu molitvu sie oganj s Neba i zapali rtvu, pa izgori ne samo drvo, nego se zapali i voda i ona izgori. Tada Izrailj povika: - Zaista je Bog Ilijin Istiniti Bog! Da![4] ta rade Svetitelji Boiji u ovome svetu? Ono to i Prorok Ilija: oni slue Istinitom Bogu i propovedaju NJega. A ta radi avo u ovome svetu? avo izmilja lane bogove u ovome svetu, i zavodi ljude. Pogledajte kako je Evropa poplavljena lanim bogovima, umesto Istinitog Boga. ta ovi ljudi nisu proglasili za svoje bogove! Te kulturu, civilizaciju, nauku, filozofiju, politike partije. Sve je to lani bog do lanog boga. Zar danas ljudi ne metaniu pred televizorima, pred radijima, zar ne metaniu pred bezbrojnim lanim, takozvanim kulturnim prosvetiteljima. A ta, ko su oni? ta propovedaju? Nita drugo do smrt! Nita drugo do nemo! A u ovom svetu glavna

muka, glavno pitanje ljudsko bia i oveka - ta? Smrt! Ako smo smrtni, ako se sve zavrava smru - kako je smean i jadan ovaj ivot! Ali, Gospod Hristos je doao u ovaj svet i pokazao Sebe kao Istinitog Boga, pobedio smrt i vaskrsao. I tu istu silu dao Crkvi Svojoj. Gle, ko danas svedoi o Istinitom Bogu Gospodu Hristu. Gle, pogledajte Ostrog na, svakodnevno tamo Sveti Vasilije ini udesa. Pogledajte Svetog Prohora Pinskog, Svetog Stefana Deanskog i mnogobrojne druge svete zadubine careva naih; i svete moti njihove neprekidno udotvore i pokazuju da je Gospod Jedini Istiniti Bog. Da, tu silu vaskrnju, tu pobedu nad smru pre Gospoda Hrista, a za vreme Proroka Ilije, Prorok Ilija je pokazao sam: vaskrsao je sina udovice Sareptske i pokazao mo Boiju[5]. Da Bog i smrt pobeuje i iz smrti ljudska bia oivljava. Da, Sveti Prorok Ilija to je najbogatiji siromah u ovome svetu. Nita nije imao, osim tela i odela, a bio ipak bogatiji od svih careva zemaljskih. ime? Bogom! NJegovom silom, NJegovom moi. Gle, on je kao ovek iako na zemlji vladao Nebom, zakljuao Nebo i tri i po godine nije padala kia[6]. A kad je on hteo, pomolio se Gospodu, Nebo se otvorilo, kia je pala na zemlju[7]. Takva je bila sila njegova. I ne samo to. On je, kako se divno veli u crkvenim pesmama, drugi Pretea i prvi Jovan Krstitelj. Sveti Prorok Ilija drugi je Pretea, to jest, doi e na zemlju pred Drugi Dolazak Gospoda Hrista, da svedoi za NJega, Istinitog Boga. Tada e se on pojaviti ne samo telom, nego i obuen u vreu, i svedoie Gospoda Hrista. Iz njegovih usta, veli se u Svetom Pismu, oganj e da bije. Bie mu data vlast od Boga da zemlju udari svakom mukom, da ljude trgne, da ljude osvesti, da ljude privede pokajanju pred Istinitim Bogom. To e biti pred Drugi Dolazak Gospoda Hrista[8]. Prorok Ilija, ovek jai od smrti, jai od greha, jai od strasti, jai od svih avola, doi e na zemlju da svedoi Gospoda Hrista i tada e ga ubiti na zemlji. I on e proi kroz smrt kao i ostala ljudska bia[9]. NJegove su molitve uvek mone, uvek silne, kao oganj. Neka budu u pomo svima nama. Neka Sveti Ilija pomae svima nama. I mi, kada mu se obraamo molitvama svojim, znajmo da je on tako moan i silan pred Bogom, jedini sa telom ljudskim u nebeskim svetovima. Da moe izmoliti i za nas sve ono to molimo od NJega, da posreduje pred Bogom. Neka bi njegove svete molitve i molitve svih Proroka i svih Svetitelja, na elu sa Presvetom Bogomajkom, vodile nas kroz ovaj svet, udostojile Nebeskog Carstva. Da bismo iziavi iz ovog tela, i mi sa verom i smirenou poklonili se velikom i slavnom Proroku i molili ga da nam osigura Carstvo Nebesko. Da bi zasluili i slavili Gospoda

Hrista, Kome je on tako revnosno i tako samoprekorno sluio. Neka njegove molitve budu nai voi i vaspitai u ovome svetu. Amin.

NAPOMENE: 1. 2 Cap. 2,11 2. U grkom i slovenskom tekstu stoji da je Gospod uzneo Iliju "kao na Nebo" (2 Car. 2,1 i 11), to znai, kako veli Sv. Grigorije Palama, da do Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja na Nebo, niko od ljudi tamo nije mogao dospeti. Inae, Prorok Ilija e opet doi na zemlju na kraju istorije, pred Drugi Dolazak Hristov, i umreti, tj. biti ubijen, i onda Hristom biti vaskrsnut (Mt. 17,11: Otkp. 11,3-12). Prim. uredn. 3. 1 Cap. 18,19-40 4. 1 Car. 18,38-39 5. 1 Cap. 17,9-24 6. 1 Cap. 17,17 7. 1 Cap, 18,42-45 8. Otkp. 11,36 9. Otkr. 11,7-10

Beseda na Preobraenje Gospodnje 1966. godine u manastiru elije sadraj Danas je, brao, Praznik Svetog Preobraenja. Preobraenje, - ta je to? ta je na dananji dan Gospod Hristos kazao ljudima? Kakvu istinu? ta je otkrio njima kroz dananji sveti Praznik? On je danas pokazao da je Bogoovek, On je to danas pokazao na gori Tavoru, preobrazivi se pred uenicima. Lice mu je zasijalo kao sunce i jae od sunca. Haljine su postale bele kao sneg, Apostoli su popadali od te velike Boanske svetlosti, od uda, od ove velike i svete tajne.[1] Gle, On otkriva Svoje Boanstvo! Kazuje da je Bog. On, Koga su ljudi smatrali za Uitelja iz Nazareta, sina Josifa i Marije, drvodelju. Gle, odjedanput pokazuje Sebe kao Boga, i pokazuje da je On u telo Svoje smestio sve Boanske sile, svu Venu Boansku

Istinu, Veni ivot, Venu Pravdu, sva Nebesa. Sav Bog smestio se i stao u malo ljudsko telo. Kakva velika i sveta tajna, brao! Ali to nije sluajno. Zato je Gospod postao ovek? I zato se Gospod na dananji dan preobrazio! - Da pokae put nama ljudima. Da je to put naeg tela, naeg malog ljudskog tela, koje esto ne smatramo ni za ta. Blato! Da, blato, a u tom blatu ivi boanska dua, obraz Boiji, lik Boiji, slika Boija. To je ovek! ovek je slika Boija na zemlji, obraz Boiji, i Gospod je doao u ovaj svet da se preobrazimo mi ljudi, da preobrazi obraz taj to je u nama ljudima. ta se desilo sa njim? Gospod nas je stvorio po obrazu Svome, po slici svojoj[2] - a ljudi hrle u greh. A ta je greh? Greh je crni katran, - greh, to je crna farba pakla! I ovek dri greh u svojoj bogolikoj, bogoobraznoj dui; ustvari zamazuje duu svoju crnim katranom i gubi lik Boiji, gubi obraz Boiji. Ne vidi se da je ovek boansko bie, ne vidi se da je dua slika Boija, sve je premazano muljem strasti, zemaljskom slasti, katranom, raznim crnilom. Pocrnila je ljudska priroda, pocrnila slika Boija, u oveku. ovek je, preko greha, poeo da mala duu svoju u sliku avola. Jer greh, brao moja, uvek jeste slika avolova. I kad mi volimo greh, kad ga drimo u sebi, mi umesto slike Boije hoemo sliku avola u svojoj dui. Mi preko obraza Boijeg to je u nama malamo mrani crni smrdljivi lik avola. U divnim crkvenim pesmama veli se da je obraz Boiji u oveku, slika Boija, istrulela od greha u oveku. Istrulela od greha u oveku! Kao da ima sliku svog pretka, pa od dugog vremena, od bue, od vlage, pokvarila se, i ti joj ne poznaje lik, ne poznaje uopte. Tako biva i sa duom ljudskom: istrulio u gresima lik Boiji, obraz Boiji istrulio u gresima, ne poznaje se. A Gospod doao u ovaj svet da skine taj mulj sa lika Boijeg, sa obraza Boijeg u nama, da preobrazi taj obraz koji srlja u gresima, da mu da boanske sile, da svetlou boanskom opere sliku Boiju to je u dui naoj, i da pokae: gle Marko, i ti Jovane, i ti Petre, i ti Julijano, pogledaj, ti u dui ima sliku Boiju, ti si slika Boija na zemlji! Pazi kako ivi! Ti si malo boanstvo u ovome svetu, tebi je Bog dao ono to nijednom stvorenju nije dao. A ta je to Boije u oveku, u emu se izraava? U pameti, umu? Prvo to. Mi smo dobili od Boga um, razum, veliki dar, i na razum je slika Boijeg razuma. Na um je slika Boijeg uma; naa volja slobodna je slika Boije volje slobodne; naa dobrota, naa ljubav, sve je to slika Boija. ovek dobrotom svojom pokazuje tu dobrotu boansku, to je obraz Boiji u dui njegovoj. ovek, uvajui tu sliku Boiju, pokazuje da je zaista on poslan u ovaj svet da jedino slui Bogu Koji ga je stvorio bogolikim.

I mi ljudi u ovome svetu - radi ega smo? Radi toga da, eto, oistimo na um. Um koji je istruleo u gresima, um koji truli u gordosti. LJudi uobraavaju da su mnogo mudri, mnogo ueni, zaboravljaju na Boga, a to jeste taj strani greh koji razara um. Bezboje, nepobonost, neverje, to znai um oveiji se pokvario, istruleo, prestao biti slika Boija. A Gospod doao u ovaj svet da obnovi um ovekov; da obraz uma oveijeg preobrazi, da ga vrati slici Boijoj; da bude pravi obraz Boiji; da u njemu budu boanske, iste misli. Srce oveije. Da, i ono je po slici Boijoj, po obrazu Boijem. isti srcem videe Boga - veli Spasitelj[3]. Da, a neisti srcem koga vide? avola! Jer, dok ne oisti srce svoje ti Boga videti ne moe. Obino bezbonici su neistog srca, i nita boansko ne vide u sebi. A Gospod doao u ovaj svet i dao nam sva sredstva da oistimo srce svoje od svakoga greha, i da tako istim srcem, kao istim okom, vidimo Boga u svetu i u sebi. Boga u svetu oko sebe, i u sebi samom. Zato je Gospod doao u ovaj svet da nam da sredstva i sile da preobrazimo sebe: ako smo kroz greh postali avoliki, da postanemo bogoliki. A greh to i ini. Kada se mrnja useli u tvoju duu, to je straan mulj uao u tebe. I kad dri mrnju u srcu svom, ti gomila blato na slici Boijoj to je u tvojoj dui. To ini gordost, to ini psovka, to ini kraa, to ini srebroljublje, to ini pohota, to ini svaki greh, svaka strast. Svi gresi, sve strasti unakazuju lik Boiji to je u dui naoj, unakazuju obraz Boiji to je u nama. Gospod od nas trai da promenimo sebe. Kako? Svetim vrlinama. Kada gordost pomrauje lik Boiji u oveku, onda evanelsko smirenje svetlou svojom spira sa due svu gordost. ta su svete vrline? ta vera, ta ljubav, ta molitva? To su, brao moja, Boanske sile, Boanske sile koje se liju iz Sunca naeg, Gospoda Hrista, i te Boanske sile, ti mlazevi Boanske svetlosti peru nau duu. Kao kad hoe da opere telo, ti ga opere vodom, tako se dua pere svetlou boanskom, Svetlou Boanskom. Pita: gde je ta svetlost? Eto, u veri. ta vera ini s tobom? Vera u Gospoda Hrista otvara ti i ovaj i onaj svet. ovek hrianin zna da nad njim stoji Veni ivot, Carstvo Nebesko. Eto, vera ta ini! A ovek nevernik, ovek bezbonik, ne vidi nita iznad sebe, ne vidi onaj svet, ne vidi venost, ne vidi gore nad njim veno Nebesko Carstvo, da je on pozvan da ide u to Carstvo svojim ivotom na zemlji. Tako, ovek Hristove vere menja celo bie svoje, postaje i osea se vean, osea se besmrtan. A ovek bez vere u Hrista, niti osea da je besmrtan, niti veruje da je dua besmrtna, a to je najstranije zlo koje moe snai oveka u ovome svetu. Molitva - kakav mlaz Boanske svetlosti! Kakvi zraci Boanske svetlosti. Molitva tvoja, svetlou svojom pere duu tvoju od svakoga greha, od svake strasti i ti se obnavlja.

Sveti Apostol Pavle pie nama hrianima i veli: "Svucite staroga oveka"[4]. A ko je to taj ovek u nama? On veli: Stari ovek u tebi satkan je od tvoje mrnje, pakosti, gordosti, gneva, od srebroljublja, od ogovaranja, od psovki. E, to su te mrane sile koje sainjavaju starog oveka, u meni i tebi. I on nam nareuje: "Obucite se u novog oveka![5] A kakav je to novi ovek? - Novi ovek je onaj koji sebe, veli sveti Apostol, upodobljava Hristu Bogu, obliju Boijem. Trudi se da duu svoju uoblii u oblije Gospoda Hrista, Koji je radi toga i postao ovek. I zato veli: Obucite se u novog oveka! Kako? Kroz svete vrline: ljubav, molitvu, post, smirenost, krotost, trpljenje, time se stvara novi ovek u nama, time se obnavlja lik Boiji u oveku. A ovek je u ovom svetu, brao, zato da ispuni sebe Boanskim silama, da ispuni sebe Bogom. Zato smo stvoreni bogoliki, bogoobrazni. Nas je Gospod poslao i spustio u ovaj svet da i telo i duu ispunimo Boanstvom, Boanskim silama, da ivimo Bogu i Bogom, da zraimo Bogom. Na dananji dan Preobraenja Gospod je pokazao kroz zavesu tela svog da u NJemu ivi nepristupana Boanska Svetlost, Koja je zablistala iz NJega, jae od sunca, kako se veli u Svetom Evanelju. Tako treba svaki ovek da ispuni sebe Boanskim silama, pomou svetih vrlina, pomou Svetih Tajni, kroz sveto Priee. Prima sveto Priee - celoga Boga prima! Od svetog Priea treba da zrai - ime? Bogom da zrai; da bude bogozraan, da lije Boansku svetlost iz sebe; da progoni iz sebe svaki greh, a greh je tama, greh je pomraina; da duu svoju neprekidno pere Boanskom svetlou, um svoj da isti Boanskom svetlou svetog Priea. Ti e sigurno tako oistiti svoj um da e on liti i toiti iz sebe samo iste misli, iste elje srca; operi srce svoje Boanskom svetlou i ono e da proizvodi iz sebe svete elje, plemenite elje, dobre elje i nee dati mesta ravim oseanjima i raspoloenjima. Zato bdi nad sobom, trudi se da svaki dan sebe to vie ispunjuje Boanskim silama, Boanskom svetlou. A to e initi ako ispunjuje zapovesti Gospoda Hrista, ako ivi po NJegovom Svetom Evanelju. Gle, ti si prilino ohol, ponosit, gord; to je mrak, to je pomrina, to si ti ve unakazio lik Boiji u sebi. Prigrli smirenje evanelsko, puno je svetlosti Boije. Boansko smirenje lije uvek iz sebe Boansku svetlost, i ona pere duu od stranih grehova, spasava, takorei, od pakla, od carovanja avoljeg, i privodi Bogu. Dananji Praznik jeste praznik svakog hrianina, jeste podsetnik. I jo, izvor sile! Mi praznujemo svake godine Sveto Preobraenje - radi ega? Radi sebe, radi nas. Slavei Gospoda, mi na dananji veliki sveti Praznik dobijamo od NJega Boanske svetlosti, blagodati Boije da sebe zaista preobraavamo neprekidno. A preobraavamo sebe kada istimo duu svoju od grehova koji su u nama. Svaki greh, kao to rekoh, to je mala slika avola, mali lik avolov. A kad zadri greh u dui svojoj ili se, ne daj Boe,

zaljubi u neke grehe, zaljubi u neke strasti, o! dua tvoja na ta lii onda?! Pogledaj malo bolje, zagledaj se u svoju duu, tada dua lii na avola. Neka bi Gospod svakome od nas dao sile i moi i ljubavi, da istimo sebe od tog mulja avolskog, paklenog, da, spasavamo sebe od tog dejstva paklenih sila. U jednoj divnoj crkvenoj molitvi koja se ita pred Sveto Priee (danas je itana), veli se: "Eto, ja sam postao radionica avolja, srce moje je postalo radionica avola". Kako to? Kako to, da srce tvoje, brate i sestro, postane radionica avolja? Greh radi u srcu tvome, - eto, to je radionica avola! Kad se ne boji od tih greha, psuje recimo, a ne trudi da se izlei od te psovke, od tih gadnih rei, pa ti, ti - ta radi? ta radi? Ti, ti slika, mala lik avolji u svojoj dui, a pozvan si da lii na Boga, da se upodobljava Bogu. Celo Evanelje Gospoda Hrista, brao moja, nije nita drugo nego upodobljavanje Bogu. Veliki Svetitelj Boiji, Sveti Grigorije Niski, veli da je "Hrianstvo upodobljavanje oveka Bogu"[6]. To je sav posao hriana na ovome svetu: da ini sve ime e liiti na Boga. A Evanelje nam daje te sile, te mudrosti, te nauke, da zaista sebe preobraavamo iz sile u silu i da upodobljavamo sebe Bogu. I dananji sveti praznik, praznovan i ove godine kao i svake godine, eto izvor je te sile. Da se i mi trudimo da obnovimo svoj lik, koji je istrulio u gresima, obnovimo ga svetim vrlinama, na prvom mestu - pokajanjem. Gle, pokajanje je divan umetnik, udesan umetnik koji isteruje iz tebe greh, sve grehe, i mala po dui tvojoj lik Gospoda Hrista, dok ga potpuno ne izmala; dok ovek potpuno hristolik ne postane, a stvoren je da to postane. Gospod mu je dao Svoju silu kad je naputao (pri Vaznesenju) ovaj svet. Svaka dua ljudska je hristolika. Svaki je ovek hristolik jo od roenja, svaki je ovek hristonosac, pogotovo u Evanelju Gospoda Hrista. Zato je Gospod doao i postao ovek u ovome svetu, da bi smo i mi, eto, taj lik obnovili u sebi, ispunili ga Boanskim silama, i zraili Bogom, i iveli Bogom u ovom svetu i onom svetu, jer kad ivimo evaneljskom istinom, a evanelska istina je Boija Istina, Vena Istina, onda i sami postajemo veni. Eto vene slike u tvojoj dui: Boanska Pravda, Boanska LJubav, sve je to veno. Boanski Veni ivot, sve to Gospod daje nama hrianima, tebi i meni. I mi slavei danas udesnog Gospoda Hrista, NJegovo Sveto Preobraenje mi, ustvari, slavimo pravog oveka: jer pravi ovek je samo Gospod Hristos - Bogoovek Hristos. Pravi ovek je onaj koji je bogolik, koji je bogoobrazan, bogoslian. Pravi ovek je samo onaj koji je telo svoje, duu svoju ispunio Bogom, Boanskim silama; i koji ivi Bogu u ovome svetu, ivi radi Boga, i iz ovog sveta odlazi u onaj svet kao Boiji sin. Neka Blagi Gospod preko Bogomajke, Svetih Apostola, i svih Svetih pomogne svakome od nas da se oslobodimo od svih naih grehova, svih naih strasti; da pocepamo sve te

mrane crne slike, avolske slike u naoj dui, i da obnovimo lik Boiji, lik Gospoda Hrista; da zraimo Bogom u ovome svetu; da ivimo NJemu i u ovom i u onom svetu, slavei Ga vavek kao Jedinog Istinitog Boga i Jedinog Istinitog ovekoljubca, Koji je Jedini oveku dao besmrtnost i ivot Veni, dao mu veno blaenstvo kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Mt. 17.16 1 Mojc. 1.27 Mt. 5,8 Ef. 4,22 Ef. 4,22 Beseda Sv. Grigorija Niskog "O stvaranju oveka". - Prim. uredn.

Beseda na Uspenije Presvete Bogorodice 1974. godine u manastiru elije sadraj Evo, danas praznujemo prvi Praznik, brao i sestre, praznujemo drugi Uskrs. O prvom Uskrsu vaskrsao je Hristos. A danas je drugi Uskrs, uskrs Presvete Bogomajke, Koja je sa telom uznesena na Nebo. Danas se Ona upokojila, kao to se ljudi upokojavaju. Ali, kada su Je svi Apostoli ispratili i sahranili, na pogrebu Presvete Bogomajke nije bio, po promislu Boijem, Sveti Apostol Toma. Kad je posle tri dana doao, on izjavi elju da hoe da celiva grob i svete moti Bogorodice. Kad su otili na grob i otvorili ga, oni su videli da tela Presvete Bogomajke nema. Telo je NJeno Gospod uzneo na Nebo. To se pokazalo istoga dana, jer se Presveta Bogomajka predvee javila svima Apostolima i objavila da je Ona otila Sinu Svome, iznad svih Nebesa. Tako je, Prva posle Gospoda Hrista, Bogomajka i Bogorodica, doivela tu najveu radost da se uznese sa telom i da vaskrsne sa telom, kao to je Sin NJen vaskrsao. Time je Ona pokazala ono to je Gospod hteo Svojim Vaskrsenjem. To jest, da je On na ovoj zemlji vaskrsao iz mrtvih, vaskrsao telo Svoje, da bi pokazao da emo mi vaskrsnuti na

dan Stranoga Suda. Jo jedan dokaz toga jeste i dananji veliki Praznik, kada je telo Presvete Bogomajke uzneseno iznad svih Nebesa. To je put na, to je put svakoga oveka. Ono to je Gospod Hristos doivljavao u ovome svetu, i inio, On je to sve radi nas inio, da bismo i mi inili za NJim. On je doao u ovaj svet da bi nas sjedinio sa Sobom, da nam da ivot Veni, da nam da Istinu Venu, da nam da Pravdu Venu, da nam da LJubav Venu, da nam da Nebesko Evanelje. Jer isto Evanelje vai i za Anele na Nebu i za ljude na Zemlji. Istina Boija, vena i besmrtna, vai i za Anele na Nebu i za ljude na Zemlji. Tako, Pravda Boija ista je Anelima, i nju je doneo Gospod Hristos na zemlju. Dobro Boije, LJubav Boija, sve to je Boije, Gospod Hristos je doneo poto je postao ovek. A On je postao ovek blagodarei Preistoj Bogomajci, Koja Ga je rodila na spasenje svih nas. I postala time najvea Zastupnica sviju nas. I roda ljudskog Zastupnica i Pomonica. Jer, ta Ona pokazuje? Pokazuje da je Gospod Hristos, Bog Istiniti i ovek Istiniti, doao u ovaj svet da nam da ivot Veni, da nam da Istinu Venu, da nam da Pravdu Venu. Zato je On najneophodniji i najpotrebniji ljudskome biu. uli ste danas Sveto Evanelje Presvete Bogorodice. Kad je Gospod doao u dom svojih prijatelja, Lazara i njegovih sestara[1], Gospod je kao i uvek uio prisutne Boanskim istinama. Tada je mlaa sestra Marija sela kod nogu Isusovih i sluala besedu NJegovu. A Marta domaica, starija sestra, trudila se da bolje doeka Spasitelja, da bolje pripremi neto za ruak. I Marta urei ...[2] i ree: "Gospode, reci mojoj sestri da mi pomogne. Eto, ja sam u velikom poslu. A On joj ree: Marta, Marta, brine za mnogo, ali je samo jedno potrebno. Samo je jedno potrebno"[3]. To je - ta? Biti u veri Gospoda Isusa Hrista i sluati zapovesti NJegove i sluati pouke NJegove. "Marija je dobri deo izabrala", ree Spasitelj[4], to to je jedino Potrebno oveijem biu u svima svetovima. Da veruje u Jedinog Istinitog Boga i da ivi po NJegovim zapovestima, to jeJedino Potrebno svakome ljudskom biu. To nam pokazuje dananje Sveto Evanelje Presvete Bogomajke. Jer, i nama treba vaskrsnuti na dan Stranoga Suda. I nama treba izai sa telom koje je danas sa nama, da se i ono oisti i vaskrsne u ivot Veni. To e se nesumnjivo zbiti, dokaz je eto to to je Gospod vaskrsao telom, i ivi sa telom na Nebu, i iznad svih Nebesa. I da se to isto desilo sa Presvetom Bogomajkom, i Ona ivi na Nebu, i iznad svih Nebesa. Jer, Ona je prva ispunila Evanelje Gospoda Hrista. Presveta Bogomajka rodivi nam Spasitelja, sve je NJegove zapovesti ispunila na zemlji[5] i tako pokazala primer svima ljudima da i mi to isto inimo. Ne samo to, Ona svakome daje silu i mo, ko Joj se obraa i izvruje zapovesti Gospoda Hrista.

Danas je veliki i Sveti Praznik. Pun je sile Gospodnje, pun je blagodati Boije. Blagodati koja je potrebna svakome od nas da moemo vriti i ispunjavati zapovesti Gospodnje. A te zapovesti su sila za nas, one su besmrtnost za nas. To su Boanske sile koje unosimo u sebe, da i mi moemo ovde na zemlji poeti iveti Venim ivotom, Nebeskim ivotom. I Presveta Bogomajka pokazuje kroz bezbroj udesa, da je Ona zaista Prva posle Gospoda Hrista Zatitnica roda ljudskog, i da sve to biva u Crkvi biva preko NJe. Ona nam je Boga rodila i time dala sva nebeska blaga, sve nebeske vrednosti. Zato, veli jedan Sveti Otac, sve darove koje nam je Gospod Hristos doneo, On nam je dao preko Presvete Bogomajke, preko Presvete Bogorodice. I nama su potrebni ti darovi, darovi ivota, potrebna Istina Boija, Pravda Boija, Dobro Boije, LJubav Boija, sve nam je to potrebno. A mi sve to dobijamo od Gospoda preko Presvete Bogomajke, Koja se za nas moli i Koja izmoljuje od NJega sve NJegove Boanske darove za svako ljudsko bie koje se NJoj obraa za pomo. Neka bi Ona posredovala izmeu nas i Boanskog Sina Svog, i darovala Boanske sile koje su potrebne za poboan ivot u ovome svetu[6], i za Veni ivot u onome svetu. A na ivot poinje ovde na zemlji da se produi kroza sve vekove. Neka bi nas Presveta Bogomajka vodila i rukovodila celog ivota naeg, i izvela iz ovoga sveta, i uvela u onaj svet, u Carstvo, u Veno Carstvo Sina Svog, da bismo i mi nedostojni mogli slaviti udesnog Sina NJenog Gospoda i Boga i Spasa naeg Hrista, i NJu uvek imati za svoga Vou u svima svetovima i ivotima. Amin.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Lk. 10,38-42 Nekoliko rei nejasno na traci. - Prim. prepis. Lk. 10, 38 - 42 Lk. 10,42 Lk. 3,51; 10,28 2 Petr. 1,23

Beseda na Sabor Srba Svetitelja (poslednja nedelja u avgustu) 1973. godine u manastiru elije sadraj Dua esto zaspala u gresima. A oko nas, iznad nas bruji blagovest Gospoda Hrista: "Hajdete, sve je gotovo"[1]. Carstvo je Nebesko silo na zemlju jer je Bog siao na zemlju. Gospod Hristos je postao ovek, i gle Carstvo Nebesko spustilo se na zemlju.[2] A vi ljudi, vi spavate mrtvim snom greha! "Hajdete, sve je gotovo"... Spasitelj zove svakog oveka kroz dananje Sveto Evanelje, i mene i tebe, brate i sestro. ta je to gotovo, Gospode, ta si to nama spremio, ta si to doneo nama kada si kao Bog siao na zemlju i postao smerni ovek? - Venu Istinu, Venu Pravdu, Veni ivot, doneo sam vama ljudima na zemlji. Eto radi toga sam doao, to i jeste Carstvo Nebesko, to i jeste Carstvo Boje, dobiti ivot Veni, pobediti smrt, pobediti greh, pobediti avola, eto radi toga sam ja doao u ovaj svet. A ljudi, ta rade ljudi? Gospod zove na Veliku gozbu, na najveu Gozbu, zove u Carstvo Nebesko, a Spasitelj sa tugom veli u svojoj dananjoj prii: Ali zvanice ne htee doi! Onaj otide u polje svoje, onaj otide trgovini svojoj[3]. LJudi se zagnjurili u zemaljske poslove, ljudi se zagnjurili u zemlju, u njive svoje, u kal svoj, ne diu oi svoje k Nebu i ne vide da je Bog doao u ovaj svet da im da Carstvo Nebesko, da im da Veni ivot, da im da Venu Pravdu, da im da Venu Istinu. Jedan "ode u polje svoje, drugi trgovini svojoj". Ali, to nije sve. LJudi, kako se odazivaju Gospodu koji ih zove u Carstvo Nebesko? Bog im alje, pored Sebe, jo mnoge sluge Svoje, alje Svetitelje Svoje, alje Apostole, Muenike, udotvorce da pozivaju ljude u Carstvo Nebesko, i svaki od njih veli: "Hajdete, sve je gotovo". ovee, to stoji, to spava u blatu tela svog? Otvori oi due svoje. Bog je doao u ovaj svet radi tebe. Hajde, hajde u Carstvo Nebesko, hajde u ivot Veni. Hajde, pobedi smrt to je u tebi. Svaki greh koji je u tebi, to je smrt tvoja. Pobedi to, zbog toga je doao Gospod i daje ti sile. Pobedivi greh ti pobeuje avola, jer greh i jeste sila avolja, sila

kojom avo sablanjava oveka i vezuje ga i okiva. A ta uradie ljudi sa tim sinovima Bojim? "Oni ih izruie, veli Spasitelj, a neke pobie"[4]. Tako rade ljudi sa Pravednicima Bojim. Gle, danas mi slavimo Srpske Svetitelje, svedoke ovog Svetog Evanelja Hristovog. Divni Svetitelji nai, od Svetoga Save do dananjega dana, svi se oni odazvae pozivu Gospoda Hrista: "Hajdete, Carstvo Nebesko je Gotovo, dolo je, uite u njega". I divni Svetitelji Srpski uoe u njega da bi i nas, sve Srbe, poveli u to udesno, u to besprekidno slavlje Gospodnje. I svi nai Svetitelji svedoe da da je zaista Gospod doao u ovaj svet, doao je da oveka vaskrsne iz svih njegovih grehova, vaskrsne iz svih njegovih smrti. Jer svaki greh je mala smrt, svaki greh je mali grob. U svima njima dua naa mrtvuje, a Gospod je doao da nas vaskrsne iz mrtvih. Svetitelji Srpski, vaskrsavajui sebe iz svih svojih grehova, pobeujui sve grehe i sve strasti, oistili su sebe i sluili Gospodu i stekli ivot Veni jo na zemlji, stekli Istinu Venu, Pravdu Venu i to dali Srpskome rodu, otvorili Carstvo Nebesko za Srpski rod i narod. Setite se Svetoga Kneza, velikoga Cara Lazara na Kosovu. ta je uradio? On se opredelio za Carstvo Nebesko i ceo narod sa njim, sav Srpski narod, priestivi se, ispunivi sebe Gospodom Hristom, poao je na veliku golgotsku rtvu kosovsku, i poloio ivot svoj za Nebesko Carstvo, za Istinu Venu, za Pravdu Venu, za ivot Veni. To su nam dali nai veliki Sveti carevi i kraljevi. Odazvali se Gospodu Hristu. A mi Srbi dananji, ta mi danas radimo? Mi postupamo ko one rave sluge Boje. Mi progonimo iz dua svojih i sa zemlje svoje Svetitelje svoje. Ko se danas dri Svetoga Save, ko se danas dri Svetitelja Srpskih, ko ide za njima, ko slui njima od Srba, nesrenih Srba? Gle, i ovo je njihova zadubina, Svetog kralja Dragutina i sve srpske velike obitelji, svi veliki manastiri su nam od tih velikih Svetitelja Bojih ostali. Radi ega? Da mi u njima, voeni Srpskim Svetiteljima, i sami steknemo Carstvo Nebesko, jer Crkva Boja na zemlji jeste Carstvo Nebesko. A mi, ta radimo? "Onaj ode u polje svoje, onaj trgovini svojoj". Zato su svete zadubine svetih careva i kraljeva pravljene? ta se deava? Oni, oni odbacuju Gospoda Hrista, oni odlaze u polja svoja, u trgovine svoje, da zarade! Niko ne misli na duu, malo ko misli na duu. Amovi pritisli duu. A sutra, kada smrt zakuca na kapiju srca mog i tvog, ta e biti sa nama, kuda emo? Odbacili smo na zemlji Carstvo Nebesko. Na put, straan i irok put, jeste put u pakao. "Sve je gotovo", Gospod neprekidno glasi kroz Svoje Svetitelje Srpske, poziva svakog Srbina i sav Srpski rod u Carstvo Nebesko, a koliko se njih odreklo Gospoda Hrista, koliko?

Neka se Blagi Gospod preko Svetitelja Srpskih smiluje na nas nesrene savremene Srbe, neka nas podigne iz naih grobova da se setimo Boga, da se setimo due svoje, da se setimo da smo besmrtni i veni, da nam valja izii iz ovog sveta duom i ii u onaj svet pred lice Gospodnje. Ispovediti sve, sav ivot svoj. Teko nama, teko nama ako smo se na zemlji odricali Gospoda Hrista, ako nismo sluili - a nismo Mu sluili - Gospoda Hrista; ako nismo brinuli o svojoj dui, o dui svoje dece, svojih blinjih, svojih prijatelja. ta nam ostaje? Kad je Gospod bio sa slugama, sa ljudima koji su doli na gozbu, oni su bili obueni, kako se veli, "u svadbeno ruho"[5], u sveano ruho oni su bili obueni. ta to znai? To znai da svaki od nas kad se krsti dobija celog Gospoda Hrista, dobija sveano veno ruho, boansko ruho dobija na sebe. Obukao se u sjaj i velianstvo Boje[6]. Ali posle, u ivotu, on odbaci tu veliku blagodat Boju, veliki dar Boji, oda se gresima i strastima i podere tu sveanu odeu, pocepa je i ona je prestala da bude svadbena odea, prestala da bude odea Nebeskog Carstva, i on sav u ritama grehova i strasti. I - Car dolazi, Car Carstva Nebeskog, i gleda: Jesi li doao neobuen[7]: Jesi li drao Venu Istinu i Pravdu u svetu i na zemlji? Gle, na tebi je poderana odea Svetoga Krtenja, ti nisi sluio Gospodu, samo si po imenu bio hrianin. "Uzmite ovoga slugu", koji je doao tako neobuen na ovu veliku Nebesku gozbu, i rui je i sramoti je i prlja je, "i bacite Ga u tamu najkrajnju, onda e biti pla i krgut zuba"[8]. Gle, sluga nije protestvovao, nije nita rekao na tu re Carevu, jer je bespomoan i osea da je Car u pravu. Tako i mi, brao, ako na ovoj zemlji odbacujemo Istinu Boju, Istinu Hristovu, NJegove zapovesti, ako odbacujemo molitvu, post, ako se ne drimo ljubavi prema blinjima, ako nismo milostivi, ne seamo se sirotinje, teko nama! Proterali smo blagodat Krtenja Svetoga. Kad izae dua iz tela i krene u nebeski svet i doe pred lice Boje, oekuju nas strane rei: "Uzmite ovog lenjog slugu i bacite u tamu najkrajnju, tamo e biti pla i krgut zuba", jer se na zemlji nije setio Pravde moje i Venosti moje, nije se setio Istine moje, ona mu ni ovde nije potrebna. Vodite ga u carstvo kome je on sluio, carstvo slasti grehovnih i strasti. Neka bi Blagi Gospod, preko Srpskih Svetitelja pokajao Srpski narod, u celini ga pokajao da nae svoj put u Carstvo Nebesko. A nai e ga idui za svim svojim Svetiteljima, ako slua njihove naredbe, njihove zanovesti, jer za sve njih, brao moja, vaila je jedna velika i Sveta Istina: Sveto Evanelje Hristovo. Oni su iveli po jednome pravilu: sve za Hrista, Hrista ni za ta! I mi, ako hoemo da budemo dostojni Srbi, dostojni potomci tako slavnih i venih Srba, onda da odbacimo u sebi svaki greh, da prigrlimo Evanelje Gospoda Hrista i spasavamo sebe od svakoga greha, voeni i rukovoeni divnim Svetiteljima Srpskim, na elu sa Svetim Savom. Amin.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Matej 22,1-14; Luka 14,16-24 Lk. 14,16-24 Mt. 22,5 Mt. 22,6 Mt. 22,11 Ps. 103,1 Mt. 22,11 Mt. 22,13

Beseda 1. na Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja 1964. godine u manastiru elije[1] sadraj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Danas, danas je mali Veliki Petak, drugi Veliki Petak. Jer, danas je pogubljen Najvei izmeu svih roenih od ena - Sveti Jovan Krstitelj i Pretea Gospodnji. Na Veliki Petak ljudi su Boga ubili, Boga raspeli. Na dananji sveti veliki Praznik ljudi su ubili najveeg oveka. Najveeg, to kaem ne ja. ta e moje pohvale velikom i slavnom Pretei Gospodnjem, koga su usta Gospodnja pohvalila vie nego ikoga od ljudi, vie nego ikoga od Apostola, od Anela, od Proroka, od Pravednika, od mudraca. Jer su usta Gospodnja izrekla za njega: "Ovo je Najvei izmeu svih roenih od ena"[2]. Nema vee pohvale u ovome svetu. I zato je dananji dan mali Veliki Petak. Gle, bezumni ljudi ubili su najveeg Pravednika. Smeta im? Da, smeta razvratnom caru Irodu i razbludnoj Irodijadi. Pravda Boija i Istina Boija smeta bezakonicima, smeta ubogim grenicima, smeta svima opijenim raznim strastima. Gle, zar i danas hristoborci ne viu: Raspni ga, raspni! Zar i danas hristoborci ne trae glavu Isusa iz Nazareta? NJegovu glavu trae, a kamoli glavu Jovana Krstitelja. ta je to? Da li se ovaj svet pretvorio u ludnicu? LJudi nee Boga, nee najveeg Pravednika u ovome svetu. Koga hoete? Koga elite? ime ete Hrista zameniti? ime Svetog Jovana Krstitelja? Sobom!? O! moljci, o! komarci smrtni! Da, ljudi kada polude od gordosti, kada polude od samoljublja, onda im ne treba Bog, onda im ne treba Pravda Boija. Oni sebe proglaavaju za bogove. Oni svoju malu lanu istinicu predlau za veliku istinu, spasonosnu istinu. Oni svoje male zemaljske, gubave pravde, proglaavaju za najvee pravde: Hristove Pravde ne treba nam. Boije Pravde mi neemo! Da, ljudi slepi umom, slepi duom, ne vide, i nee da vide, da u ovom svetu ovek, pravi ovek, ne moe da izdri bez Boga. Zato? Pa zato to je ovaj svet pun Iroda, pun fariseja. Irodi trae glavu Jovana Krstitelja, Irodi trae glave svih pravednika zemaljskih, a fariseji, a lani knjievnici, a lani mudraci ovoga sveta, trae smrt Bogooveka Hrista. Da, dananji Praznik - drugi Veliki Petak. Zato? Zato, to nema veeg zloina, osim zloina uinjenog na dan Velikog Petka, od zloina dananjeg dana, kada je Irod pogubio Najveeg izmeu roenih od ena. Zato je Spasitelj tako uzveliao Svetoga velikog Jovana Krstitelja kao nikoga od ljudi? Zato? Zato, brao, to je Sveti Pretea u sebi, u linosti svojoj, oliavao sve vrline neba, sve vrline svih Proroka, svih Apostola, svih Muenika, svih Anela Nebeskih, svih Ispovednika. Gle, danas mi proslavljamo pogibiju, poseenje prvog Apostola meu svetim Apostolima. Jer Pretea Gospodnji, prvi je bio poslan od Boga, da vidi i objavi svetu Spasitelja sveta. Daleko pre Apostola Petra, pre Apostola Natanaila, pre ikoga, on je pokazao i objavio svetu Boga Koji se ovaplotio i javio kao Gospod Isus Hristos. Prvi Apostol, koji je ugledao Duha Svetoga gde silazi s neba na Gospoda Isusa kada se krtavao u Jordanu, i objavljuje NJega kao

Sina Boijeg i Spasitelja svetu. On, on i prvi Evanelist meu Evanelistima. On je prvi objavio svetu i ukazao na Nosioca svih glavnih vesti za rod ljudski, na Gospoda Hrista. Sam Gospod Hristos - eto Evanelja Neba i zemlje, Evanelja Boijeg za ljude u ovome svetu. - "Gle, Jagnje Boje koje uzima grehe sveta pa sebe!"[3] Celo Evanelje Sveti Pretea je saeo u nekoliko rei. Kad je pogledao na istok, on je celom rodu ljudskom od Adama do dananjega dana govorio: Lokajte se jer se priblii Carstvo Nebesko[4]. Carstvo Nebesko? - Evo NJega - Isusa Boga s Neba. U NJemu je Carstvo Nebesko. Kad se okrenuo na zapad, i pogledao" ljude potopljene gresima i smru, on je i njima doviknuo: "Pokajte se jer se priblii Carstvo Nebesko" . Kad je pogledao na sever i jug, isti ljudi, svi robovi greha, robovi smrti, robovi demona. Svima je doviknuo jedno slavno i sveto i spasonosno Evanelje: LJudi, "Pokajte se, jer se priblii Carstvo Nebesko". Takav je silan Evanelist, takav je! Kad je Gospod poeo propoved Svoga Evanelja, jednu monu propoved, On je te rei uzeo kao poetak i svretak Svog Evanelja: "I poe Isus propovedati i govoriti: Pokajte se, jer se priblii Carstvo Nebesko"[5]. Gle, zato je Sveti Pretea prvi Evanelist meu Evanelistima Hristovim. Danas, danas su ljudi osetili Anela u telu, zemaljskog Anela i Nebeskog oveka Svetog Jovana Krstitelja. Ne samo Prorok starozavetni nazvao je Preteu Anelom Gospodnjim, nego je i Sam Gospod rekao da je to "Aneo koji je poslat pred NJim, da Mu pripremi put"[6]. Ne samo Prorok, rekao je Spasitelj za Krstitelja, nego i vie od Proroka Aneo Gospodnji. I njega, njega ljudi nee, gone ga iz ovoga sveta! Tako je Sveti Pretea, ustvari, prvi Aneo u telu, meu kasnijim mnogobrojnim Anelima u telu, Svetiteljima Bojim, koji su na zemlji iveli kao Aneli Nebeski, i bili na zemlji Aneli, a na nebu ostali ljudi Boji, ljudi sveti. Danas, danas mi proslavljamo veliki Praznik prvog meu novozavetnim Prorocima. Svetog Proroka Novozavetnog. Gle, on je objavio svetu da se Gospod Hristos javlja svetu ne samo kao Spasitelj, nego kao i Osvetitelj, i kao Sudija sveta. U NJegovoj ruci je i sekira i lopata: Oistie Gospod Gumno zemaljsko i na dan Stranoga Suda, i ovejae plevu od penice, pravednike od nepravednika[7]. Sve je to sagledao veliki i slavni Prorok, Pretea i Krstitelj Gospodnji. Zato danas i slavimo njega kao svetog Proroka Novozavetnog, ubijenog od zloestivog i zlotvornog Cara Iroda Jo je Sveti Pretea dobio potvrdu Gospodnju, da je Najvei izmeu roenih od ena zato, to je on prvi Novozavetni Muenik meu svima Svetim Muenicima. - Gle, kako je on postradao za Pravdu Boju u ovome svetu! Radosno postradao! Veli se u dananjoj

glavnoj crkvenoj pesmi i molitvi njemu, da je on radujui se otiao u smrt: "i postradao, radujui se"[8]. I time postao prvi primer i prvi nadahnitelj svih Svetih Novozavetnih Muenika od Prvomuenika Stefana do dananjega dana. Svi Sveti Muenici idu u smrt radujui se za Gospoda Hrista, idu u smrt jer znaju da ih smrt ne moe zadrati svojim okovima, znajui da je smrt samo kapija, otvorena kapija u Carstvo Nebesko za njihove svete due. Kako e inae, brate i sestro, objasniti radost Svetog Georgija Velikomuenika, kada mu kidaju telo, na toku kosti kidaju, a on klie od radosti Gospodu, jer vidi NJega, vidi Anele Boije gde stoje oko NJega, i Aneli zaustavljaju toak. Gle, kakva radost u tim stranim mukama! I Sveti Velikomuenik staje itav i zdrav pred bezbonim carem Dioklecijanom. Taj prvi pronalaza radosti svete u muenitvu jeste slavni Sveti Pretea i Krstitelj Gospodnji Jovan. Mi danas isto tako proslavljamo i prvog Ispovednika Evanelskog i hrianskog, prvog Ispovednika Bojeg u ovome svetu novozavetnom. Gle, on je neustraivo u oi govorio i ispovedao Istinu Boju: Care, "Ti ne moe imati ene brata svoga", ivog brata svog[9]. Oteo si enu bratu svome. Svi zakoni neba i zemlje su protiv tebe. I ja, ja ti govorim te zakone neba i zemlje, jer sam zato poslan. Care, ti ne moe imati ene brata svoga. Neustraiv kao besmrtni lav. Neustraiv kao Heruvim u telu. Eto, to je prvi Ispovednik Hristove vere, a za njim rojevi, jata slavnih Ispovednika Hristovih u ovome svetu. Ispovednika, koji ispovedaju za sav svet, za istok i zapad i sever i jug: da je Gospod Hristos Jedini Istiniti Bog u svima svetovima. Nasuprot svima gonjenjima, svima laima onih koji se sile protiv Hrista u ovome svetu. Nasuprot svima jeresima, nasuprot svima bogoborcima, nasuprot svima hristoborcima, neustraivi svepobednici, bezbroj njih, poev od Svetog Pretee do dananjega dana. Tu istinu javljaju i objavljuju svima svetovima: Hristos pre svega i iznad svega! On, Jedini Istiniti Bog. Vi, vi lani bogovi, maske, maske, rune i gadne maske lanih bogova, sklanjajte se! Dui ljudskoj u ovome zemaljskom svetu potreban je Istiniti Bog. Ko ste vi samozvanci? Ko? U grobove, u hiljadu smrti vi sami sebe vuete, i vi hoete da Gospoda Hrista zamenite? Kako ste bedni, kako smeni? Avaj, nikome se ceo pakao tako ne smeje kao vama. Kikou se demoni oko vas, a vi ih ne ujete, a mi ih ujemo. Mi hriani. Da, Sveti Krstitelj prvi Ispovednik hrianski, a za njim kao za elnikom, jata i jata slavnih Ispovednika Hristovih u ovome svetu. Brao moja, velika se tajna snuje kroz ovaj Praznik, velika se tajna Boja tka na tkivu dananjega Praznika. uli ste iz Svetoga Evanelja dananjega: Uenici javljaju Spasitelju da je Pretea poseen[10]. Umukla su usta koja su objavila svetu Tebe, Gospode! (Ava plae)[11]. ta sad? Ko smo mi prema Tvome velikom Krstitelju? Spasitelj uti. to je najneobinije, poziva Uenike Svoje i odlazi u pusto mesto[12]. ta je to? Zar Gospod bei, zar On bei od Iroda? Gle, On Svemilostivi udotvorac, gledajui onu

jadnu majku udovicu, vaskrsnuo je njenog neznatnog sina[13]. Ali time ne neznatnog njemu ni njoj. A gle, Gospode, Pretea Tvoj lei mrtav, pogubljen; zato njega ne vaskrsne? Ti se vaskrsao ker nekog kapetana Jaira[14]. A gle, onaj za kog si ti rekao da je Najvei izmeu roenih od ena, poseen je od zlotvora cara. Gospode, brani Pravdu Svoju, brani Tvoga prvog Apostola, brani Svoga prvog Muenika, prvog Evanelista, prvog Anela, prvog Proroka, prvog Ispovednika. Vaskrsni njega! Spasitelj uti, odlazi u pusto mesto, i moli se Bogu. Zato, Gospode? Zato, to Sveti Pretea treba da bude prvi Apostol i u paklu, u carstvu smrti, kuda su otile sve due svih ljudi od Adama do dolaska Spasitelja u ovaj svet. U tom carstvu smrti, koje se naziva ad, to jest mesto nevidljivo u kome niko nikoga ne vidi, mrak, u tom carstvu smrti bili su svi, i pravednici i nepravednici, i svi starozavetni ljudi do dolaska Gospoda Hrista. Greh ljudski uveo je smrt u ovaj zemaljski svet, smrt meu ljude. I carstvo smrti bilo je jedino obitalite dua ljudskih posle njihove telesne smrti u ovome svetu. Pretea, treba da bude Pretea i u paklu i u carstvu smrti, da i tamo objavi duama svih ljudi: Gle, doao je na zemlju Onaj Koga ste vi oekivali, i Koga ste vi eznuli da vidite. Vi, pravednici, svi: Mojsije, Avrame, Davide, svi Sveti Proroci i Pravednici. Evo, doao je na zemlju kao ovek, doao kao Spasitelj, i ini takva znamenja i udesa, kakva vi svi zajedno Proroci nikada videli niste. Pogled NJegov isceljuje od svih bolesti. Re NJegova vaskrsava iz svih smrti. Glas NJegov izgoni avole iz svih ljudskih bia. Zaista je doao Spasitelj sveta na zemlju, Gospod Hristos. I evo, ja dolazim pred NJim i ispred NJega da i vama objavim tu Preblagu vest, tu Radosnu vest: Doi e On i k vama ovde. Kroz kratko vreme doi e, i vi ete NJega videti. Vi ete videti kakva je NJegova dua oveanska, sva puna Boga, i blista beskrajnim suncima.[15] I javio se Sveti Pretea u carstvu smrti kao prvi Evanelist, da objavi Evanelje Hristovo svima duama u carstvu smrti. Javio se svima njima i kao prvi Muenik, da pokae kako e za Istinitog Boga, Gospoda Hrista, Spasitelja sveta, ljudi radosno ii u smrt sve dok ne bude smrt savladana i pobeena. Nee se bojati smrti, jer e biti jai od smrti. Gospod e dati pobedu nad smru tela, vaskrsenjem Svojim sa telom. I uao je slavni Pretea u carstvo smrti kao Pretea svih istinskih Ispovednika Hristovih u svetu, kao Pretea svih istinskih Proroka u svetu, da objavi svima duama u carstvu smrti: Eto, smrt je pobeena, demoni pobeeni, carstvo smrti bie razrueno kad se Gospod javi ovde kroz kratko vreme. I vi ete biti izvedeni iz ovog uasa u Nebeske radosti, i Nebeske svetove. Zato je Gospod utao, zato Gospod nije vaskrsao onoga za koga je rekao da je Najvei izmeu roenih od ena. Trebalo je da on svri svoj apostolski, svoj evanelski posao, svoj mueniki posao, svoj ispovedniki posao u paklu, u carstvu smrti.

I eto, zato je dananji dan, dan za nas hriane, kao drugi Petak, Veliki Petak. Ali, kao to za Spasitelja posle Velikog Petka dolazi vaskrsenje, tako i Pretea radosno umire, ulazi u smrt, jer vidi pobedu nad smru, jer zna da Gospod i njemu osigurava Veni ivot i Vaskrsenje iz mrtvih na dan Stranoga Suda. Kad je kroz est meseci Gospod bio raspet, On je siao u pakao, u ad, u carstvo smrti sa Svojim oveanskom duom. Telo mu je lealo u grobu, On je duom Svojom punom Boga siao u carstvo smrti. Gle, kakvo je to bilo iznenaenje za sve due svih ljudi u carstvu smrti, kada su ugledali Boga u dui ovekovoj, kako blista jae od svih sunaca koje mi ljudi moemo zamisliti. Ko ne bi poverovao u NJega, ko? Kada se On javlja tako pun Vene Istine, Venog ivota, Vene Pravde, u carstvo smrti. Javlja se kao Pobednik smrti. I poto carstvo smrti nije moglo da dri Boga, koji je bio u dui Isusovoj, da dri Boga u svojim rukama, raspalo se carstvo smrti od Boanstva Hristovog, od due NJegove presvete, u kojoj je bio sav Bog. I Gospod je izveo iz carstva smrti sve, koji su poverovali Pretei pre toga i poverovali u Gospoda Hrista da je On zaista Istiniti Bog u svima svetovima. Izveo ih je Gospod i uveo u Carstvo Nebesko. Eto zato Gospod Hristos nije vaskrsao Svetog Jovana Preteu i Krstitelja. Mi danas, slavei ovog velikog i slavnog prvog Apostola, prvog Muenika, prvog Evanelista i Preteu svih istinskih hriana kroz vekove, mi se klanjamo njegovom stradanju radosnom za Istinu Hristovu, i njegovom svetom Evanelju, i svetom Apostolstvu i svetom Muenitvu. Gle, dve hiljade godina, on, koji je dopustio da ga bezakoni car posee, ini bezbrojna udesa kroz zemaljski svet ivei pored Gospoda Hrista u ovome svetu. Dve hiljade godina on udotvori neprestano po svima duama koje mu se obraaju molitvama. Gle, brate i sestro, kada si u nekoj velikoj muci, obrati se tom prvom Apostolu Hristovom, i pomoi e ti u svim tvojim tekoama. Kada si u kakvoj velikoj nevolji, obrati se tom prvom Evanelistu. Ma kakve gorine bile u tvojoj dui, on e ih zasladiti Blagim vestima Hristovim, koje e ti tajanstveno poslati iz onog sveta u duu tvoju namuenu. I kada si u iskuenjima i strahotama ovog zemaljskog ivota, ti pribegni njemu, Svetom Ispovedniku, kai mu srce svoje, ispriaj mu duu svoju, i budi uveren on e na tajanstven boanski nain sii u duu tvoju i spasti te, i izbaviti od svih iskuenja i nevolja. Ali, ako treba da postrada za Gospoda Hrista u ovome svetu, na tebe navaljuju ljudi sa svih strana, bezbonici i hristoborci, hoe da te unite ako si Hristov, hoe da uutkaju usta koja govore o Hristu, ti se onda seti njega, prvog Muenika, zavapi k NJemu: O, sveti Muenie, prvi Muenie evanelski Hristov, pohitaj mi u pomo! Daj mi da i ja umrem za Gospoda Hrista, da ostavim telo, kao prolazno odelo, i da krenem u Carstvo Hristovo, kroz sveti mueniki put! I on e umoliti Gospoda da i ti ue u red svetitelja.

Tako, dananji mali Veliki Petak pretvara se za nas u veliku uskrnju radost. Petak mali a Veliki Uskrs, - Uskrs za sve hriane svih vekova. I za nas danas, i za mene i za tebe, za svakog dananjeg hrianina, gle, dananji Veliki Petak je u isto vreme i Uskrs, jer mi, mi slavimo veno ivog na nebesima Svetog Jovana Krstitelja Gospodnjeg. Kako je pobedio smrt nanesenu mu od Iroda, juriao je na Nebeski svet, da bude prvi posle Bogomajke pored Gospoda Hrista. Videli ste ikonu takozvanu ,Deisis", tojest Moljenje: Gospod sedi na prestolu slave - Car Nebeski, s desne strane NJega - Presveta Bogomajka, a s leve Sveti Pretea. Mole se NJemu za rod ljudski. O, neka bi njegove svete molitve bile uznesene i danas, i sutra, i uvek, i uznosile se za nas Hriane i Srbe, i za sve ljude ovoga sveta. Da Gospod sve pokaje, sve pomiluje, da sve spase! Eda bismo svi ljudi, predvoeni slavnim Preteom, veito slavili Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima, Gospoda Hrista, Kome neka je ast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. Objavljena u knjizi Oca Justina: Na Bogoovekovom putu, Beograd 1980,sa napomenom: "Verni prepis besede odrane 1964. godine u manastiru elije" Prim. uredn. 2. Mt. 11,11 3. Jn. 1,29 4. Mt. 3,2 5. Mt. 4,17 6. Mp. 1,2 7. Mt. 3,12 8. Tropar Sv. Jovana Krstitelja. - Prim. uredn 9. Mt. 14,4 10. Mt. 14,12 11. Na magnetofonu zabeleen glas igumanije Glikerije. - Prim. uredn. 12. Mt. 14,13 13. Lk. 7,11-15 14. Mr. 6,22-25;35-42 15. 1 Petr. 3,18-20; Ef. 4.9-10.

Beseda 2. na Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja 1965. godine u manastiru elije sadraj Daj mi na tanjiru glavu Jovana Krsielja[1]. To je elja i molba - gde? Na zemlji. A zemlja? Zemlja je nekad bila Raj Boiji. Da li to avo trai na tanjiru glavu Pravednika, Najveeg izmeu roenih od ena[2]? Ne avo, i avo se nauio od zle ene. To ena trai: Daj mi na tanjiru Glavu Jovana Krstitelja? Trai, jer je sa svih strana grmeo njegov glas. Pokajte se[3]! Ti Irode, ne moe imati enu brata svoga[4]. Irodijadu, enu Filipovu, Irod je preuzeo (preoteo). ta je ostalo od sveta Boijeg? Bog je stvorio ovaj svet kao Raj, a on se pretvorio u pakao. ime zavrava greh Adama i Eve? Eto, zla ena trai na tanjiru glavu najveeg Pravednika. A on, on je u ovom svetu i bio i iveo kao u pustinji. On je zavretak staroga sveta, zavretak staroga oveka. Ovaj svet, svet Boiji, kada je avo grunuo u njega, uao u njega kroz greh, uao kroz oveka u zemaljski svet, tada ovaj svet poinje iz osnova da se koleba i da se rui. Ruio se ovaj svet, ali se nisu due ljudske ruile. Greh je prvo sruio duu ljudsku, sruio je time to je odvojio od Boga. Jer, greh i jeste u tome greh to oveka odvaja od Boga. To je jedini zadatak greha, jedini cilj greha. Ono to te odvaja od Boga, znaj da je greh. A greh, greh uvek stvara avo, a on uvek bogoborac, uvek protiv Boga.

Pretea doao u ovaj svet poslan od Boga. Ovaj svet, ta je postao kada je njime zavladao ovek kroz greh? Eto, vidimo kako se gozba daje ...[5] Poeo sa Rajem, a zavrio se paklom; poeo pred Bogom, zavrio pred avolom; poeo sa bezgrenou, zavrio se grehom; poeo sa besmrtnou, zavrio se smru. Pokajte se! Svet koji je poeo kao Raj, a pretvara se u pakao, u tome svetu stoji Pretea, gleda sa svih strana i vapije svima i svakome: Pokajte se! LJudi, ovaj svet koji je stvoren da bude Raj Boji, vi pretvarate u pakao gresima svojim. Irode, care bezumni, ti ukrauje pakao zemaljski stranim i najstranijim zloinom. Pokaj se! A Bog je stvorio ovaj svet za besmrtni ivot ljudski. LJudi, pokajte se! Gle, sa svih strana na vas vreba smrt, sa svih strana vas otima od ivota i svaljuje u grobove. Trgnite se, pokajte se, svet ste Boji pretvorili u pakao! Gde vam je Bog, gde? Od prljavtine vaih grehova ne vidi se Bog, ne vidi se Nebo. LJudi, pokajte se! Ovaj svet pretvorio se u pustinju, a Bog ga je stvorio kao Raj. ta je to to je opustoilo ovaj svet, ta je to to je Raj Boiji pretvorilo u pustinju? Greh, na ljudski greh. Greh oganj straan! Bacaju oganj, bacaju plamen koji zapaljuje duu i spaljuje u njoj sve to je Boije, i duu pretvara u pakao, duu ljudsku i due ljudske. Gle, sve due pred oima velikog Pretee, pozvanog od Gospoda da sve privede Mesiji, Spasitelju, sve due pustinja nepregledna! ta je ostalo od bogolikog uma ljudskog? Stvorivi oveka Bog mu je dao bogoliki um, dao mu bogoliku duu. ta je ostalo od tog uma, u ta ga je ovek pretvorio? U trkalite greha, u trkalite avola. Neiste misli, neiste pomisli, zle elje. Sve to tri po umu ljudi kao po nekom ogromnom trkalitu. Um ljudski - pustinja! Um ljudski pustinja u kojoj caruje avo kroz grehe, kroz rave misli, kroz rave namere. A savest ljudska, stvorena da oveka vodi kroz Raj Boiji u ovome svetu, ta je sa njom? I ona se pretvorila u pustinju, i nju je greh i avo pretvorio u pustinju. I ovek, ovek esto ne zna ni ta je dobro ni ta je zlo, i ini zlo kao da je dobro, i bei od dobra kao da je zlo. ovee, ljudi, u ta ste pretvorili svoju savest! U pustinju. I Pretea slavni, taj veliki Muenik po daru Boijem, imao je da privede ljude, ljude opustoenih umova i dua, da privede Spasitelju sveta. Kud god je pogledao on je samo greh video; kud god je pogledao, ka njemu je trala i galopirala smrt. U svakom oveku po jedna, po hiljade smrti juriaju na nas ...[6] U svakom oveku, kroz bezbroj grehova juriaju na njega i napadaju ga sa svih strana crni demoni. A on, postaje samo glas, kao da je teko biti ovek, glas koji neprekidno vapije: Pokajte se, pokajte se! Time je sve kazano, kazano sve to treba oveku. Sve ljudsko pretvorilo se u pusto. Kakav cvearnik moe biti onde gde smrt hara? Kakva radost moe biti onde gde smrt

otima eda iz naruja roditelja, otima brata od sestre i sestru od brata? ta moe biti u svetu i ta je svet u kome se sve zavrava smru? Pakao! ta je ljudska nauka u ovakvom svetu? Pustinja! ta je ljudsko znanje? Pustinja! ta je ljudska filosofija? Pustinja! ta e tu filosofija, ta nauka, ta e mi ovaj svet kad je on za mene grobnica, kada je on za mene smrt. ta ostaje oveku? Ono Evanelje kratko, istina Evanelskoga Pretee: Pokajte se! To je svet u koji je poslan ne samo Prorok, nego i vei od Proroka. Svet u koji je poslat Aneo Gospodnji u telu ljudskom[7] - Sveti Jovan Krstitelj. Sa najteim bremenom koje se moe natovariti na oveka, eto, doao je veliki Pravednik, veliki Pustinjak - Sveti Jovan Krstitelj. NJemu je Bog otvorio oi due da vidi sve grehe, svih ljudi, od Adama do poslednjeg oveka, da vidi sve grehe celog roda ljudskog; i dao mu je vid da vidi sve smrti koje pustoe rod ljudski; i dao mu je vid da vidi sve avole i demone koji ubijaju due ljudske. Sve je to video i ta mu je preostalo? Pretvorio se u vapaj: Pokajte se! On je postao glas. Kad su ga pitali, on nije govorio svoje ime: nisam ja ni ovek! Kako je strano biti ovek! ]a,ja sam glas u pustinji, u pustinji, jer su ovaj svet ljudi gresima svojim pretvorili u pustinju, u pustinju od zemlje do neba. Ja sam u toj pustinji samo glas, glas koji vapije: Pripravite put Gospodnji.[8] LJudi! ta je postalo od vaih dua? One su stvorene da vas vode Bogu, a vi ste sve puteve due svoje pokopali, upropastili i nijedan put va vie ne vodi Bogu, ne vodi Nebu. Trudite se, pripravite put Gospodnji, to znai: raistite grehe, uklonite to trnje, smaknite zmijarnik to se protee od zemlje do neba, koji ste vi ljudi stvorili gresima svojim. Da, ja sam samo glas u pustinji. Sav rod ljudski, sve due ljudske, sva zemlja - pustinja. Gospode, pustinja nepregledna i strana. Pustinja od istoka do zapada, i od juga do severa - eto to je zemlja ...[9] Sveti Jovan je bio najudniji ovek od ljudi u ovome svetu. Video je sve grehe svakoga oveka od Adama do njegovih dana. Krstitelj je ovek koji vidi smrti koje pritiu zemaljski svet. Zato je on najtuniji ovek. Ali, taj najtuniji ovek je u isto vreme dobio je od Boga i najveu radost. On je prvi najpotpunije ugledao i otkrio svetu Spasitelja sveta od greha, Spasitelja sveta od smrti, Spasitelja sveta od svih avola, Spasitelja sveta od pakla. On je otkrio Gospoda Hrista svetu, kada Ga je krstio u Jordanu i objavio svima: Ja videh i posvedoih, veli Sveti Jovan, videh Duha Boijeg kako kao golub sie na NJega[10]. On e biti taj koji e nas spasiti od svakoga greha i svih grehova, od svake smrti i svih smrti, od svakoga avola i svih avola. Podvig Svetog Pretee neiskazano je bio teak, podvig da vidi sav pakao i da vidi u njemu Spasitelja sveta, Koji je sve grehe uzeo na Sebe[11] ...[12] A Pretea je prvi NJegov Apostol, prvi Poslanik Boiji, Poslanik Hristov. ta je to to bi trebalo da nam da On, a da nam nije dao? ta je to to je trebalo Hristos da donese svetu, a nije doneo? ta je to

to je Bog trebao da podari s Neba zemlji, a nije darovao? Sve je Gospod Hristos darovao! Ja, veli Pretea, ja sam glas, ja sam toliko mali pred NJim, nisam dostojan da se sagnem i odreim remena na obui NJegovoj[13]. Toliko je On veliki, toliko je On moan, toliko je On ovekoljubiv. Prvi Apostol Gospoda Hrista u pustinji zemaljskoj, za njim posle i svi drugi Apostoli, i veliki Petar i Pavle, i Matej i Jovan, svi Apostoli iza njega, a on ispred svih. Prvi Apostol Hristov, Sveti Pretea Gospodnji Jovan. I on, prvi Evanelist Hristov, on je objavio Gospoda Hrista svetu, to ivo Evanelje, to ivo Spasenje. NJegov glas brujao je po svetu: Pokajte se, priblii se Carstvo Nebesko[14]. A Carstvo Nebesko, eto to je Mesija, to je Hristos, eto Ga tu, meu vama. Carstvo Nebesko silo na zemlju, jer Bog Car Hristos postao ovek, i za NJim Nebesko Carstvo dolo u zemaljski svet, u zemaljski pakao, i pretvara taj pakao ponovo u Raj. Kako? Evaneljem, verom u Gospoda Hrista, ljubavlju, smirenou, krotou, svim svetim vrlinama, Svetim Evaneljem Hristovim. Da, u ovome svetu Sveti Pretea vidi - ta? Gospoda Hrista na jednoj strani, a.rod ljudski u potopu greha i smrti na drugoj strani. I on, neumorni Propovednik pokajanja, Uitelj pokajanja, Apostol pokajanja, Prorok pokajanja, da svakog oveka privede Hristu, to je njegov posao u ovome svetu, da svakome bude Pretea, da ide ispred njega i da mu kri put ka Gospodu Hristu. Mi ako smo hriani, ako hoemo za Spasiteljem, moemo samo idui za Preteom kao naim prethodnikom i predvodnikom, kao onim koji kri na put ka Gospodu Hristu i vodi nas NJemu. Pretea vere nae, pretea ljubavi nae, pretea molitve nae, pretea posta naeg, pretea vrlina, pretea naeg spasenja. Eto ko je veliki Pretea! Zato je svaki njegov Praznik neiskazana slava zemlje pred Nebom. Zato je on udostojen i najvee pohvale koju je Gospod Hristos izrekao oveku u ovome svetu. Za njega je rekao da je on Najvei izmeu svih roenih od ena, najvei[15]. Ali, gle, taj Najvei po oceni Gospoda Hrista, Nepogreivog Boga i Gospoda, taj Najvei ovek u svetu zemaljskom, eto danas je na bezumnoj gozbi greha i slasti - ubijen. Na tanjiru je doneena glava njegova i predana bezumnoj eni[16]. Svrila se gozba, poludela je carica, a sa njom i iza nje svi slini njoj. A Pravednik Boiji, Sveti slavni Pretea poseen, duom je siao u ad, u carstvo smrti, da tamo prvi javi Spasitelja sveta, da tamo bude prvi Apostol Gospodu Hristu. Zato je Gospod Hristos dopustio da on bude ubijen. Siao je u carstvo smrtm gde su bile sve due od Adama do Hristovih dana, da i njima javi da je doao u svet Spasitelj sveta, za Koga su Proroci prorokovali.[17] Spasitelj Koji oslobaa svakog oveka od greha, smrti i avola. Od te strane troglave adaje, koja se svila nad svakim ovekom od

Adama do Gospoda Hrista. Zato je on siao u carstvo smrti, na est nedelja pre Velikog Petka, pre stradanja Gospoda Hrista, da i tamo bude Apostol, da bude Evanelist Gospoda Hrista, da spremi due njihove za dolazak Spasitelja u to carstvo smrti. Jer, kada je Gospod bio raspet na Krstu i sahranjen, On je tada Svojom boanskom duom siao u pakao, javio se Bog kao Bog u dui ljudskoj i propovedao Evanelje, i potvrdio Blagu Vest i Sveto Evanelje Svetog Jovana Pretee i izveo due ljudske iz ada u Carstvo Nebesko. To je pobeda kakvu ljudi ni sanjali nisu. Nedostaje uma, nedostaje mate da mi ljudi moemo zamisliti kakvo je dobro uinio Gospod rodu ljudskom. Postao je ovek i spasao oveka od greha, od smrti, od pakla, spasao ga je i uveo u Carstvo Nebesko. Carstvo Nebesko koje je Sveti Pretea objavio kada je govorio: Pokajte se jer se pribliilo Carstvo Nebesko\ Kada verujemo u Gospoda Hrista i ivimo po NJegovom Svetom Evanelju, nita se tu mnogo od mene i od tebe ne trai, samo dobra volja, dobra volja. Danas, danas u uvati jezik svoj, danas neu izgovoriti ni jednu ravu re. Gle, ja u dati na dan Stranoga Suda odgovor za svaku praznu re, ui Gospod Hristos. Za svaku praznu re e ljudi dati odgovor na dan Stranoga suda; razume se, i za svaku praznu misao, za svaku praznu elju, za svaku praznu nameru, a kamo li za ravo delo, a kamo li za zloin, a kamo li za psovsku, za krau, za blud, za preljubu. Al' je tu Gospod Blagi kroz Svoje Svete, kroz Svetog Preteu, da nam pomogne u naoj borbi sa grehom, da pojaa nau veru u nama, da mi smelo idemo za NJim, otresajui sa sebe svako zlo, upajui iz sebe svaki greh i hitajui za NJim u Carstvo Nebesko. Pazi, brate i sestro, i ti i ja stvoreni smo za besmrtni ivot Veni. Mi moramo u onaj svet, treba telo da ostavimo u trenutku smrti svoje, koja je skrivena za tebe, dua e biti uznesena u onaj svet. Kuda emo u onome svetu, na koju stranu mi biti voeni, ako su gresi u nama nepokajani, ako smo samo po imenu bili hriani, a nismo se borili sa gresima i istili duu svoju i srce svoje od ravih elja i zlih namera? Teko nama! Mi smo jo ovde na zemlji spremali sebi mrak i tamu u onome svetu. A Gospod je doao u ovaj svet da nam da Carstvo Nebesko, da nam ga osigura kroz nau veru u NJega, kroz nau ljubav prema NJemu, kroz nau odlunost da inimo i tvorimo dela evanelska. Ovaj svet dat je svakome oveku ba radi toga, da koristi Evanelje Gospoda Hrista sebi da zaradi Nebo, zaradi Nebo. Pazi, kakav si ti kupac u ovome svetu. Ovaj ti je kratki zemaljski ivot dat da zaradi s eim ivot Veni, da zaradi sebi Carstvo Nebesko, da zaradi sebi Venu Istinu, Venu Pravdu. Pita me gde je istina? Eno je u Gospodu Hristu. On je rekao: Ja sam Istina i ivot i Put[18] ...[19]

Ali, Ja sam Put kroz Veni ivot i Venu Istinu. I eto, to je Evanelje Gospoda Hrista. On je zato doao u ovaj svet, da svakoga od nas uvede u Carstvo Nebesko. I eto, Svetog Pretee meu nama uvek kao veno ivog Svetitelja Boijeg, da nam pomogne, da nas dri na putu Evanelja, na putu Spasenja. On, veli se u njegovoj glavnoj dananjoj pesmi troparu, postrada radujui se za Istinu, radujui se postrada za Istinu - Hrista; Hristom postrada radujui se za Hrista. A za njim, radovali su se umirui za Hrista svi Sveti Apostoli, Sveti Evanelisti, Sveti Muenici i svi pravi hriani. I tako Evanelje Hristovo postaje onda vena radost za svakog od nas. Tako Sveti Apostol Pavle, veliki i slavni Sveapostol, pie svima hrianima: Radujte se, i opet velim: radujte se! Uvek u Gospodu se radujte[20]. Kako i zato Sveti Apostole? Zato to je rekao Gospod, pobedio smrt i darovao nam Nebeski Raj. Zato to je Gospod mesto zemaljskih lai darovao nam Nebesku Istinu. Zato to je Gospod za mali privremeni zemaljski ivot darovao nam ivot Veni. Eto radosti nae, eto radosti i u smrti za Gospoda Hrista! Jer mi znamo, kada umiremo za Gospoda Hrista i kada nas ubijaju za NJega, mi samo prolazimo kroz kapiju smrti u Nebesko Carstvo. Zato se i slavni Pretea, taj najtuniji ovek i Svetitelj i Pravednik Boiji, eto radovao kada je umirao za Gospoda Hrista i za Istinu. Radujui se umro, radujui se preao iz ovoga u onaj svet. I gle, eto Spasitelja od svih smrti meu nama. Ko da se ne raduje? Eto Gospoda Hrista meu nama ljudima i On oslobaa od svakoga greha! Ko da se ne raduje? Eto, Gospoda Hrista, Oslobodioca od svih demona, od svih avola. Ko da se ne raduje? I ko moe oduzeti tu radost od nas? Spasitelj na Svojoj Tajnoj Veeri obeava Svojim Apostolima a preko njih i svima nama hrianima, da e se naa alost pretvoriti u radost koju niko nee uzeti od nas[21]. I zaista, naa privremena alost zemaljskog ivota, hrianskog naeg ivota, a na hrianski ivot na zemlji je muka i nevolja i patnja, ali sve je to privremeno i nita prema slavi koja nas eka u onome svetu, ako mi sluimo Gospodu Hristu u ovome zemaljskom ivotu, ako smo svesni i znamo da nam je ovaj ivot darovan samo zato da njime steknemo ivot Veni. A tome nas ui Sveti Pretea, tome nas ui celo Evanelje Gospoda Hrista, tome nas ui svaki Svetitelj Boiji. To je u stvari sva nauka, u tome je sva nauka Evanelja. Hvala Gospodu to je ponovo ovaj svet uz pustinje pretvorio u cvearnik, iz pakla pretvorio u Raj i osigurao ivot Veni. I mi slavei divnog i pravednog Svetog Preteu Jovana Krstitelja, pomolimo mu se i uvek mu se molimo da on bude Pretea uvek, da uvek ide ispred nas, da odagna svaku smetnju na putu ka Gospodu Hristu. I da nas on vodi kroz sva zemaljska stradanja i muke iskuenja u veno Carstvo Hristovo. Tamo gde on predstoji Gospodu, slavei Ga, eda bi smo i mi mali i neznatni, daleko iza njega no sa njim slavili Jedinog Spasitelja

sveta, Jedinog Spasitelja oveka u svima svetovima, Gospoda Hrista, Kome neka je slava i ast u sve vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. Mt. 14,8 2. Lk. 7,28: 3. Mt. 3,1 4. Mt. 14,4 5. Nekoliko rei nejasno na traci. - Prim. prepis. 6. Isto. 7. Lk. 7, 27 8. Mt. 3,3 9. Isto. 10. Jn. 1.32 11. Jn. 1,22 12. Isto. 13. Jn 1,27 14. Mt. 3,2 15. Lk. 7, 28 16. Mt. 14,11 17. 1 Petr. 3,19-20. 18. Jn. 14,6 19. Isto. 20. Fil. 4, 4 21. Jn. 16,20-22

Beseda 3. na Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja 1977. godine u manastiru elije sadraj Danas je, brao i sestre, drugi Veliki Petak. Na Veliki Petak Gospod je raspet i ubijen. A na dananji dan, raspet je i ubijen i obezglavljen Najvei ovek ovoga sveta, jer su usta Gospoda Hrista izrekla najveu pohvalu o njemu: da je on Najvei izmeu roenih od ena[1]. Ni o kome nije se tako Gospod izrazio. Radi ega je to Gospod uinio? ta je to tako veliko to je Pretea, ivei u ovome svetu, uinio? Prvo, to je kao Pretea, kao prethodnik Gospoda Hrista, doao u ovaj svet da pripremi ljude za Gospoda Hrista Spasitelja[2]. Od ega nas je Gospod spasao? Od onoga od ega nas niko nije mogao spasti: od smrti, od greha, i od zla. Ali uloga, dunost koju je Sveti Pretea imao da izvri, neiskazana je i strana i velika. NJemu kao Pretei, Gospod je dao da sagleda sve grehe ovoga sveta, da sagleda sve smrti ovoga sveta, da sagleda sve avole ovoga sveta. To je strana misija i strana uloga. Zamislite Svetoga Preteu koji je bos, pustinjaki, sa odeom od kamilje koe[3], iao ispred Gospoda Hrista kroz praumu ljudskih grehova. NJemu je Gospod dao tu stranu mo da sagleda grehe svih ljudi i da time oseti i pokae koliko je bio potreban Spasitelj svetu. Zato je Gospod doao u ovaj svet? Niko nam tako reito nije rekao kao Sveti Jovan Krstitelj. Za njega se veli da se nikad smejao nije. Kako se mogao smejati ovek koji je svakog trenutka pred oima imao sve grehe svih ljudi, sve istorije ljudske! Kako se mogao smejati ovek koji je pred oima imao sve smrti, sveleeve ljudskih bia u ovome svetu! Kako se mogao smejati ovek koji je prozro do dna svaki greh i u svakome grehu video avola! Kako se mogao smejati on koji je vide rod ljudski sav porobljen grehom i porobljen avolom! I zaista, Pretea je prvi pokazao na Gospoda Hrista kao na Spasitelja sveta. On je prvi Evanelist, jer sam svedoi i Evanelju, svedoi da je Duh Sveti siao na krtenog Gospoda Isusa[4]. On je isto tako prvi Apostol, prvi Muenik koji je postradao za Gospoda Hrista, kako se veli u divnoj pesmi njegovoj, radujui se. I time otkrio tajnu svih Svetih Muenika. Kako su Sveti Muenici mogli da izdre strahote od muenja, od uasa - pokazao je Sveti Pretea, govorei da je on postradao radujui se. Tako je svaki Muenik postradao za Gospoda Hrista radujui se. To je izvesna radost koja se daje s Neba, daje se svakom Mueniku Hrista radi. On je nesumnjivo najvei Ispovednik Gospoda Hrista. Kada su drugi urlali i vikali protiv NJega, on je krotko i smireno objavio NJega za Jagnje Boije. Gle Jagnje Boje, koje uzima na sebe grehe sveta![5]

Zamislite te oi koje su mogle i morale sagledati sve grehe ovoga sveta. Kako je bilo teko Pretei! Kako je bilo neiskazano teko gledati sve to! I on je bio, nema sumnje, najtuniji ovek u ovome svetu, ali isto tako i najradosniji. Jer je prvi otkrio i sagledao u Hristu Spasitelja od greha, Spasitelja od smrti, Spasitelja od avola. Velika ast, a i velika muka i nevolja, doiveti u svojoj ljudskoj dui sav rod ljudski, sve nae patnje, sve nae padove, sve nae grehe. Eto, to je bila dunost i bolna i tuna uteha Svetog Velikog Pretee. Da! On je bio i najradosniji ovek. Jer njemu kao takvom, koji je sagledao sve to je uasno u rodu ljudskom, otkrivena je tajna Linosti Gospoda Hrista. On koji je bio izveden iz grehova ljudskih i strasti ljudskih, doiveo to da vidi i otkrije u Spasitelju vaskrsenje mrtvih, da otkrije u NJemu Milostivog Gospoda, Koji prata grehe ljudima i uzima na Sebe sve grehe ljudske ovoga sveta. Da, u tome je bila njegova radost. U ovom svetu, brao i sestre, nema istinske radosti ako je smrt zavrni trenutak naeg ivota. Ako je smrt zavretak naega bia, onda u ovome svetu zaista ne moe biti radosti. Samo bi se lud ovek mogao radovati takvom ivotu i takvom svetu. Jedina istinska radost u ovom svetu javila se onda kad je Gospod vaskrsao iz smrti i pobedio smrt za nas ljude. Od te radosti nema vee radosti. Tu radost doiveo je Sveti Pretea i na taj nain to je objavio svetu spasenje sveta u Gospodu Hristu od svakoga greha, od svake smrti, od svakog avola. Tako je svaki hrianin na svetu, u isto vreme vrlo tuno bie, ali i radosno bie. Tuno zbog grehova svojih, svaki od nas; a radosno, to sve grehe skida sa nas i spasava nas Gospod Blagi, Hristos, Jedini ovekoljubac. Da, dananji veliki Praznik otkriva nam veliku i stranu tajnu. LJudi su raspeli Gospoda Hrista, ljudi. ene su plakale kada su NJega raspinjali, a On, Blagi Gospod, prima na Sebe smrt za sve nas. I na taj nain, ljudi koji su Gospoda Hrista raspeli, koji su jedino vikali da su protiv NJega, bili su bogoubice, najvei zloinci. Samo je ovekoljubivi Gospod mogao to da oprosti[6]. A ta se desilo sa dananjim danom? Na dananji dan ene su potrale da dostignu bogoubice, da se izjednae sa ljudima, da Najveeg roenog od ena pogube, da obezglave! Strano! Teka uvreda za Boga! Ali, Gospod je u milosti Svojoj i taj greh oprostio, i oprata onima to se kaju. Nema sumnje, Gospod je radi nas ljudi pretrpeo neiskazane muke, neiskazane bolove, i vaskrsao nas iz mrtvih. Dao nam pobedu nad smru - tu jedinu istinsku pobedu. I Sveti Pretea, koji je po reima Gospoda bio Najvei roeni od ena, doiveo je da bude poseen i ubijen. Da, zato? Od bezumne ene (Irodijade)[7]. Time su ene skoro dostigle ljude u zloinstvu, u ubistvima svakoga dobra, i svakoga Nebeskog Vesnika.

I mi, praznujui Svetog Jovana Krstitelja, na dananji dan praznujemo njegov izlazak iz ovoga sveta, ali i njegov odlazak ka Gospodu Hristu, njegov odlazak ka Vaskrslom Gospodu, Koga je on celog ivota propovedao. Zato to je bio Najvei izmeu roenih od ena, takav veliki Sveti Pravednik kakvog zemlja videla nije. On je zaista i postao izvor, nepresuni izvor blagodati Boije, sile Boije, pomoi Boije svakome sadanjem hrianinu, i svima buduim hrianima, i svima bivim hrianima koji su preli sa ove zemlje. I zato, kada smo u nevoljama i mukama, pribegnimo njemu. On je gotov da hodatajstvuje za nas, da se moli za nas, da nam izmoli oprotaj grehova i da nam izmoli Carstvo Nebesko. Da! Najtuniji ovek i najradosniji! Eto, Sveti Jovan. Mi njega danas praznujemo i molimo se Gospodu da uslii molitve za sve nas, da nas spase svakoga zla, a najpre i najvie pogibije dua. Da due ne izgubimo u gresima svojim, da vaskrsavamo sa Gospodom Hristom. Amin.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Lk. 7, 28 Mp. 1,23; Lk. 1,76 Mp. 1,6 Jn. 1,32 Jn. 1, 36 Lk. 23,24. Mt. 14.3-11

Beseda 1. na Roenje Presvete Bogorodice

1964. godine u manastiru elije sadraj 1. Ovaj dananji veliki Sveti Praznik nosi radost cele vaseljene, kako se veli u divnoj pesmi: "danas Presveta Bogomajka uvodi Gospoda Hrista u vaseljenu!" Kao da je Bog proteran sa zemlje - i jeste proteran sa zemlje. Bog je proteran sa zemlje od nas ljudi, od prve pramajke nae Eve. Presveta Djeva vraa Boga u svet. 2. To je velika radost. Dananji tropar njen govori nam o toj velikoj radosti i o toj velikoj istini. 3. Roenje Presvete Bogomajke, veli se u troparu, "objavi radost vaseljeni", celome svetu. Zato? Zato to je sa NJom, ustvari, doao Gospod Hristos u ovaj svet! On je zbog NJe i kroz NJu postao ovek i dao nam je sve to nam je On kao Bogoovek mogao dati: dao nam sve radosti Raja u zemlji i na zemlji, koja je postala pakao zbog grehova naih, zbog ljudskih grehova; ne zbog nekih drugih, ne zbog greha avola i njegovih crnih anela, nego zbog oveka, jer je ovek pao neiskazanim padom. I Presveta Bogomajka, raajui Gospoda Hrista, rodila je spasenje svetu. Otuda u Pravoslavnoj Crkvi toliko molitava, toliko pesama Presvetoj Bogomajci. 4. Nikada kraja i nigde kraja pesmama u slavu NJenu, NJenog velikog podviga, NJenog bezgrenog ivota. Zaista, Ona nam je donela lek od smrti, a to je najvanija potreba i najvea Blagovest za sva ljudska bia. Smrt, uas nad uasima, a Bogomajka rodila Boga! Danas se u troparu veli da je "radost zasijala celome svetu", jer se rodila Ona Koja je rodila Pobeditelja smrti Gospoda Hrista! Da, samo Ona bezgrena, samo Ona sva "Preistaja", sva ista, "istija od Heruvima i Serafima", donela je tu veliku radost nama ljudima na zemlji, ljudima koji su proterali Boga sa zemlje. U ovome svetu mnogo je bolesti, ali najstranija bolest je smrt. Presveta Bogomajka, eto, javlja se kao prvi istinski lekar koji lei od smrti, jer lei od greha, lei od svega demonskog i vraa oveka Bogu. Zaista, Ona je uselila, uvela Boga u ovaj svet i u oveka, oboje. 5. ta je Sveto Priee? Sveto Priee je beskrajna radost... Sveto Priee to je uvoenje Gospoda Hrista u nae due grene i pale, uvoenje NJega u ovaj svet. Kroz Sveto Priee mi primamo Gospoda Hrista Vaskrslog. Zato je Presveta Bogomajka zaista "slavnija od svih Heruvima i Serafima"; bez NJe ne bi bilo naeg spasenja, bez NJe nema ni Raja ni Neba. Bez NJe nema leka od smrti, a Ona nam daje najsigurniji lek od smrti rodivi Spasitelja i udostojivi nas svetog tela NJegovog i svete krvi NJegove, Priea i ivota NJime i u NJemu i kroz NJega. Zato ljudska bia na zemlji nikada ne mogu dovoljno

proslaviti Presvetu Bogomajku, nikada dovoljno iskazati NJen podvig, NJen bezgreni ivot, nikada iskazati NJu koja nam je Raj dala. 6. A gde je Raj? Raj je u Gospodu Hristu. Kad NJega unese u sebe, Svetim Prieem ili ma kojom molitvom velikom i malom, gle, ti izgoni svaki greh iz sebe. A iza greha uvek stoji pakao, iza greha uvek stoji avo. Presveta Bogomajka dala nam je Sobom najbolji primer kako se slui Gospodu Hristu, kako se slui Bogu. Slui se jedino savrenim bezgrenim ivotom. Zato nikada kraja naem kajanju na zemlji, jer uvek nas vrebaju neisti duhovi, koji izgone sve to je rajsko iz naeg bia, sve to je boansko, i uvode ono to je greh, uvode ono to je pakleno. 7. I ti kad stoji na molitvi Presvetoj Bogomajci, ustvari, ta radi? Ti Boga unosi u sebe, a kad ue On u tebe, On izgoni svaki greh, svaku tamu. Da, Gospod Hristos, roendanom Presvete Djeve i doneo nam je tu veliku radost, radost vaseljene, i taj lek, svevani lek od smrti. Jer nema radosti ako je smrt poslednja naa stanica. Nema radosti u ovome svetu ako se smrt ne pobedi, a to je Gospod uinio; a NJega je rodila za takav podvig Presveta Bogomajka. Zato nikada kraja naoj zahvalnosti NJoj i nikada prestati sa molitvom NJoj. Ona je uvek sva Nada naa, uvek Pokroviteljka naa, uvek Izbaviteljka naa od svakoga greha, a to znai od svake duhovne smrti. 8. I mi, slavei danas Presvetu Bogomajku, roenjem NJenim ustvari leimo sebe od smrti, leimo sebe od svega smrtnog, leimo sebe od greha i strasti i tako vaskrsavamo iz smrti i pobeujemo svaku smrt. Jer Presveta Bogomajka nas je vodila iz vrline u vrlinu, iz vere u ljubav, iz ljubavi u milostivost, iz milostivosti u post i u sve druge vrline, eda bismo i mi pobedili sve to je smrtno u nama n sluili Gospodu Hristu, Koji je radi nas posta ovek, radi pas primio smrt na Sebe da bi vaskrsao i dao nam pobedne sile nad svim onim to je smrtno; to znai, nad svim onim to pas odvaja od Boga, to nas odvaja od Gospoda Hrista. Jer, Presveta Bogomajka svakoga od nas vodi putem spasenja, putem velike radosti koju nam je danas donela, da bismo mi zasluili, donekle zasluili svojim podvizima, svojim molitvama, iako slabi i nemoni, da bi zasluili Nebesko Carstvo, radi koga je Gospod i doao u ovaj svet da nam ga da; da ga mi ostvarimo kroz sav svoj ivot, da bi jo ovde na zemlji iveli Nebom i sluili Gospodu Hristu, a to moemo uvek sa uspehom samo ako smo voeni i predvoeni Presvetom Bogomajkom, Kojoj ast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin. Beseda 2. na Roenje Presvete Bogorodice 1966. godine u manastiru elije

sadraj Danas je veliki Praznik, Svepraznik, Mala Gospojina. A to znai mali Boi, jer se danas rodila Presveta Bogomajka, Koja nam Gospoda i Boga Hrista rodila. Otud, ovaj Praznik prepun je radosti. U bezbrojnim dananjim molitvama i pesmama neprekidno se naglaava da se danas roenjem Presvete Djeve Marije sve i sva ispuni radosti. Sve i sva, jer nam je Ona - Boga rodila. A ta je vee od toga na ovoj zemlji? Danas je i mali Uskrs, jer nam je Presveta Bogomajka rodila telom Gospoda Hrista. Telom kojim Vaskrsli iz mrtvih pobedi smrt, i sve i sva ispuni beskrajnom radou. Jer ta je radosnije za nas ljude nego da smrt bude pobeena, da smrt bude unitena, da nam ivot Veni bude osiguran? A to je uradila Presveta Bogomajka rodivi telom Gospoda Hrista, telom kome je Gospod dao vaskrsnu silu, dao besmrtnost i ivot Veni. Danas je i mali Spasovdan, jer se rodila Ona koja je dala telo Gospodu Hristu, telo koje je vaskrslo iz mrtvih i uznelo se na Nebo i sedi iznad svih Heruvima i Serafima. Kakva ast za ljudsko telo i kakva radost za nas ljude! A to je sve udesna zasluga Presvete Bogomajke, Koja se rodila na dananji dan. Danas je, isto tako, mali Duhovdan, jer se rodila Ona koja nam je dala Sina Bojeg, Gospoda Hrista, Bogooveka, Spasitelja sveta, Koji je ispunio sav domostroj spasenja, uzneo se na Nebo i nisposlao Duha Svetoga, i osnovao Crkvu na zemlji, dao takorei telu Bogomajke duu nebesku. Zato je dananji Praznik zaista Praznik velike i neiskazane radosti. Sve je od NJe, Presvete Bogomajke; sve to je Gospod Hristos uinio u ovome svetu, od NJe je. Ona Mu je dala tu oveku prirodu, Ona mu je dala duu nau, dala mu srce nae, dala mu telo nae, da bi sve to On spasao, da bi sve to ispunio Bogom, da bi sve to oistio, osvetio, oboio i tako oveka, bie ljudsko roeno ispunio najveom radou, besmrtnom radou, sveradou. A to, to je podvig i delo Presvete Bogomajke. Sve je u Gospodu Hristu od NJe, sav Spas, sav Bogoovek, svo Evanelje NJegovo, sva Crkva NJegova, svi Svetitelji, svi hriani, svi pravednici, vi i mi, dananji hriani. Sve je to od NJe, od Presvete Bogomajke. I jo, od NJe smo i mi hriani Srbi, pravi i istinski Srbi. U jednoj divnoj naoj molitvi peva se i veli se: "Danas bi poetak spasenja naeg". Danas, ne na Boi, nego danas, na dan rodestva Presvete Bogomajke. Zato? Zato to nam je Spasa Ona rodila. I rodivi se na zemlji, gle , sa NJom se ve javlja i poetak naeg spasenja. Ustvari, od danas poinje Boi, od danas poinje Uskrs, od danas poinje Bogojavljenje, od danas poinje Preobraenje, od danas poinje Duhovdan, od danas poinje Crkva, od danas poinje celokupno Hrianstvo, od danas poinjemo i mi, ja i vi i svi Srbi, i sreni i nesreni Srbi. Jer, sve to je veliko, sve to je sveto u naoj

istoriji, to je od NJe, Presvete Bogomajke. Od NJe sav Sveti Sava, od NJe sav Sveti Simeon Mirotoivi, od NJe svi Sveti Nemanjii, od NJe svi Sveti Srpski Patrijarsi, Sveti Srpski carevi, Sveti srpski Serblji, Sveti Srpski seljaci, Sveti Srpski Muenici to ginue za Krst asni i Slobodu zlatnu. Od NJe svi veliki Srpski Muenici do dananjega dana, svi pravi Srbi. Pogledajte, danas je Praznik svete Studenice. Veliki Nemanja i preveliki njegov sin Sveti Sava posvetili su Studenicu, tu majku svih naih svetih zadubina - kome? Rodestvu Presvete Bogomajke - dananjem velikom i svetom Prazniku da bi se i u srpskoj dui rodilo sve to je blistavo, sve to je evanelsko, da veni potok Blagovesti Hristove ponese svaku srpsku duu iz ovoga na onaj svet i prinese je Svetom Prestolu Trojinog Boanstva. I najvei broj svetih zadubina naih posveeno je Presvetoj Bogomajci. Da, Ona je zaista uvek bila i ostala hraniteljica, tj. uvarka i spasiteljica roda Srpskog Hristonosnog. I Ona, rodivi nam Boga Gospoda Hrista, i davi sve to to je On doneo svetu, zbog sveta toga Ona je najslavnija od svih ljudskih bia stvorenih u svima svetovima. Najmonija, Najistija, Najbezgrenija. Gle, Ona je iznad Heruvima i Serafima, istija i svetija od njih. LJudi, gore srca! Ne bojte se ni greha, ne bojte se ni smrti, ne bojte se ni avola. Gle, pred nama i nad nama je, ispred nas i oko nas, i svuda u svima svetovima Ona - Presveta svemona Bogomajka. Jaa od svih smrti, jaa od svih grehova, jaa od svih avola, jer nam je rodila Pobeditelja smrti i Spasitelja Gospoda Hrista. Zato NJeno ime, NJena linost, NJeno prisustvo na nebu i na zemlji ispunjuje neiskazanom radou sva stvorenja Boja. Jer kroz NJu i od NJe Gospod sve spasava pakla, sve spasava greha, svima se otvara Raj, svima se otvara Carstvo Nebesko. O, kakva radost imati ispred sebe, nad sobom, iznad sebe, kao vou roda ljudskog Presvetu, Preblagoslovenu Mater Boju, Bogorodicu, Prisnodjevu Mariju. Sve, sve to je od NJe, sve je spasenje nae. arna dananja pesma, divni tropar, pun je boine radosti, pun je uskrnje radosti, pun je vaseljenske radosti, pun je radosti nebeske. Kazuje nam svu tajnu naeg spasenja i kazuje nam tajnu nae radosti. Zato mi pravoslavni toliko volimo, toliko potujemo i toliko se molimo Presvetoj Bogomajci? Jer u NJoj, od NJe, za nas je sve, za nas pravoslavne. Divni tropar dananji glasi: "Roenje Tvoje, Bogorodice Djevo, objavi radost celome svetu. Jer iz Tebe sinu Sunce Pravde, Hristos Bog na. I razruivi kletvu, prokletstvo, dade blagoslov. I unitivi smrt, darova nam ivot Veni". Eto, tu je svo Evanelje Spasa, sav domostroj spasenja, sav Gospod Hristos, celokupno delo NJegovo. Znai: u NJoj Preistoj Bogomajci. Od NJe i kod NJe, eto, mi se spasavamo, mi ivot Veni dobijamo, mi smrt pobeujemo. Sunce Pravde Gospod Hristos raa se kroz NJu i iz NJe u ovome svetu da

odagna svaki mrak, svaku tamu, da uniti svaki pakao i da ljudima osigura bermrtni ivot Veni, otvori sav Nebeski Raj i podari Carstvo Nebesko, i slavu, i sva blaga nebeska. I mi, imajui pred sobom Bogomajku kao nau Molitvenicu, kao nau Posrednicu pred Bogom, kao nau Zatitnicu svakodnevnu i svakononu, mi smo zaista moni i silni, mi hriani. Znate li kada smo najmoniji, znate li kada je hrianin svemoan? Kada je sav prostrt u molitvi pred Presvetom Bogomajkom, kada je sav poveren NJoj, kada svom duom svojom ide za NJom i slui NJoj. Onda, onda ti si mo, i sila, i svesila! Nema moi mrane i strane u ovome svetu koja bi mogla da nakodi tvojoj dui i tebi. Nema smrti koja te moe oteti iz naruja Presvete Bogomajke. Nema avola koji moe da se priblii tebi kad si ti predan Presvetoj Bogomajci. A Ona, Ona je na nebu i na zemlji, neprekidno slui Svome Boanskom Sinu. ta je NJen ivot na zemlji bio? Sluenje Bogu, sluenje Gospodu Hristu. ta je NJen ivot na nebu? Opet sluenje Gospodu Hristu, sluenje Bogu. Neprekidno Bogosluenje. Eto, to je Presveta Bogomajka, Presveta Bogorodica. I mi praznujemo NJu toliko puta u godini i, bolje rei, svaki dan i svaki as Pravoslavna Crkva Je slavi kroz bezbrojne pesme i stihire na svakodnevnim bogosluenjima. Neprekidno Joj slui. O, te divne sree da i ti i ja uestvujemo u tome! I mi mucamo te divne molitve i neprekidno prizivamo NJu za Zatitnicu, za Molitvenicu svih nas, vascelog roda ljudskog i roda Srpskog. Svaki praznik je NJen. I dananji praznik je NJen. Za nas je to izvor blagosti, izvor sile i u nas se uliva sada s neba bezbrojna i neiskazana Boanska sila. Zastupnitvom i molitvama Presvete Bogomajke i mi postajemo moni i silni, moni da satremo svaki greh koji juria na nas ili nie u nama, u naoj dui, iz nae greholjubive prirode. Zato je svaki praznik Presvete Bogomajke izvor radosti za nas. Mi pravoslavni hriani i na dananji dan proslavljamo NJu Presvetu, Preistu, Preblagoslovenu, Vladiicu nau Bogorodicu. I mi, sluei NJenom Boanskom Sinu, sluimo ustvari i NJoj. Jer vrei zapovesti Evanelja Hristovog, mi pokazujemo svoju ljubav prema NJemu i potvrujemo svoju ljubav. "Ko ljubi mene, vri zapovesti moje"[1] veli Spasitelj. I mi, vrei zapovesti Isusovog Evanelja, idemo za ostvarenim i venim Evaneljem Gospoda Hrista, prvim ostvarenim Evaneljem - Presvetom Bogomajkom. ta je Ona? Olienje Evanelja Hristovog u rodu ljudskom, najsavrenije olienje, savrenije od svih Svetitelja, od svih Anela, olienje svesavrenog Evanelja Hristovog. Presveta Bogomajka, za nas hriane, za sve pravoslavne hriane, za sva nebeska bia. Pred njom trepte Heruvimi i Serafimi, jer je neizreeno uzvienija od Heruvima i dragocenija i skupocenija od Serafima. To je Ona, najvea vrednost svih svetova, najvea vrednost i najvee blago roda ljudskog. I zato sve nae molitve, sve molitve Pravoslavna Crkva lije i izliva i alje NJoj. Sve su te molitve prepune slave Presvete Bogorodice, i Ona je u svima molitvama uvek ispred

svih nas. Kao da hodatajstvuje i posreduje pred prestolom udesnog Sina Svog, Gospoda Hrista, da nas spase greha, da nas spase smrti, da nas spase pakla. I zato mi pravoslavni hriani toliko veliamo Presvetu Bogomajku. Nikoga vie toliko kao NJu, posle NJenog Boanskog Sina, Gospoda Hrista. I kako je uvek divna, uvek zanosno lepa i mona, ona udesna molitva koju toliko puta na dan ponavljamo u naim pravoslavnim molitvama: "Pominjui Presvetu, Preistu, Preblagoslovenu, Slavnu Vladiicu nau Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju, sa svima Svetima, sami sebe ijedan drugog i sav ivot svoj Hristu Bogu predajmo". Ne moemo mi predati ivot svoj Gospodu Hristu bez NJe. Samo sa NJom i sa svima Svetima mi moemo ui u Carstvo Nebesko, ui u Raj, i naslediti sva blaga koja je Gospod Hristos doavi na ovaj svet dao i darivao. Od nas trai se samo jedno - vera. I u veri molitva i ljubav i sluenje Gospodu Hristu svim biem i svom duom, svom snagom, svim srcem svojim. Zaista, Gospod Koji nam je doneo tolika blaga, Koji nam je darovao ivot Veni, darovao nam najpre Presvetu Bogomajku, Presvetu Bogorodicu, Koja nas je spasla posle pada ljudskog kroz nau pramater Evu, spasla nas greha, smrti, avola, kroz Sina Svog Boanskog. NJu nam je dao On. Takvu radost, takvo blago kad niko se tome nije nadao! I mi imajui ta blaga, kako emo duu svoju ljudsku, oveansku duu svoju, i savest, i celo bie svoje najbolje upotrebiti u ovome svetu i nai najbolji put i najveu venost i vrednost za sve to? Kako? Samo verujui u Gospoda Hrista i sluei Mu kroz Presvetu Bogomajku, voeni NJome i predvoeni. Neka bi nas Ona uvek krilila i uvala od svakoga greha, od svake strasti, od svake smrti, od svakog avola. Neka bi nas uvek sigurnim putem, putem molitve, putem posta, putem milosra, putem ljubavi evanelske, putem krotosti i smirenosti, vodila ka Sinu Svom, i izvela iz ovog sveta u onaj svet i uvela u Carstvo Nebesko. Da tamo zajedno sa NJom, daleko od NJe, ali uvek prisutni u NJoj, slavimo udesnog Sina NJenog Gospoda Hrista. A i NJu, Presvetu Bogomajku, Koja je NJega rodila, NJega, tu Sveradost svih svetova, tu Svevrednost svih ljudskih svetova. NJemu preko Bogomajke ast i slava i sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. Jn. 14, 15. 23

Beseda 3. na Roenje Presvete Bogorodice 1973. godine u manastir elije sadraj Danas je roendan Presvete Bogomajke. To znai, danas je roendan jedine istinske Radosti u ovome svetu, jedine istinske i besmrtne Radosti. Gle, "NJeno roenje, veli se u crkvenoj divnoj dananjoj pesmi troparu, objavi radost celome svetu, celoj vaseljeni." Kakvu to radost javlja ena Eva kada mi znamo da je ena unela greh, smrt i avola u ovaj svet? ime je to NJen roendan uistinu praznik vene Radosti? U tome to je Ona - Majka Bogooveka Gospoda Hrista, to nam je rodila Boga. A ima li ita od toga veeg u ovome svetu? Bog, Koga smo mi bili oterali, rod ljudski oterao sa zemlje gresima svojim, strastima svojim, zalima svojim - taj Boga raa se od Presvete Djeve Marije... ime je Ona zasluila to? Svetim ivotom Svojim ...[1] NJeno srce nije ... NJenu duu nije lomila nikakva strast. Sva sveta, Sva u hramu, pretvorivi i telo Svoje u hram Boiji, i duu Svoju u hram Boiji, Ona je zaista udostojila Sebe da postane Majkom Boijom u ovome grenom zemaljskom svetu. Rodivi nam Boga, Ona je rodila - koga? Rodila je Veni ivot za nas ljude, rodila je Venu Istinu, rodila je Venu Pravdu, rodila je Veno Dobro ...[2] *"... Ono to samo Bog moe dati ovome svetu. Od toga nita u ovom svetu ne moe biti vee i monije i silnije i istinitije i radosnije. Rodivi nam Boga, Ona je rodila Onoga Koji je skinuo prokletstvo greha sa roda ljudskog; jo neto stranije - prokletstvo smrti; jo najstranije - prokletstvo pakla i vladavinu avola. Jer kroz grehe u ovome svetu, koje je glavno orue avola, avo vlada gresima, zalima. A On, Bog, doao je na radost, i Svetom Svojom Boanskom Istinom, Svojom Boanskom Pravdom, Svojim Boanskim ivotom...[3] I veli se u divnom dananjem troparu Presvete Bogomajke: da je Gospod Hristos, unitivi prokletstvo, u isto vreme unitio smrt i darovao nam ivot Veni. Eto vene radosti, eto radosti koju je donela Presveta Bogomajka ovome svetu. Rodila nam je Boga - Pobeditelja smrti, Pobeditelja pakla, muitelja roda ljudskog stranog i uasnog avola. I rodivi nam NJega, Ona je zaista rodila Boga, Koji je iznad smrti, Koji je odneo pobedu nad svima smrtima, pobedu nad avolima i svima avolima. Da, tako je Ona postala uistinu, zajedno sa Svojim Boanskim Sinom, Pobediteljka smrti i Davateljka Venoga ivota.

Kako ovaj svet izgleda straan u mraku greha i u tami smrti? Gle, granulo sunce Vaskrsenja Spasovog! Iz NJegovog groba svet je prvi put osetio venu besmrtnu radost, prvi put se ovek osetio jaim od smrti, prvi put se ovek osetio jaim od avola, prvi put se ovek osetio jaim od pakla. Jer Vaskrsenje Gospoda Hrista i jeste ivot Veni. Po jednoj misli od Svetog Vasilija Velikog, Vaskrsenjem Svojim Gospod je proputio put svakom telu ljudskom u besmrtnost i ivot Veni[4], svakom telu, i mome i tvome. I svakom oveku uslov je da satiremo greh to je u nama, da pobeujemo greh, da se borimo protiv njega, i time mi emo stei postepeno vene Boanstvene sile koje naseljuju i useljuju Veni Boanski ivot u nae ljudske due. Kakav bi izgledao svet bez Gospoda Isusa Hrista? Mrak, tama. Ceo svet nepregledna grobnica, u kojoj se slau telesa ljudska jedno do drugog, gde je sav ovaj svet ... poploan kostima ljudi. Sav je programiran strano ostacima ljudskoga bia. A kad je granulo Vaskrsenje Spasovo, Veni ivot, onda, onda je zaista besmrtna i vena Radost posetila zemlju i ceo rod ljudski, i obistinilo se ono to se divno hvali i peva u pesmi Presvetoj Bogorodici: da je sva vaseljena zalivena venom Boanskom Radou. U dananjoj Radosti, u dananjem Prazniku, u dananjem Roendanu Presvete Bogomajke, zasijala je i radost boina, radost uskrnja, i radost preobraenska. Jer niko potpunije, niko savrenije nije ispunio Evanelje Gospoda Isusa Hrista u ovome svetu od Presvete Bogomajke. Ona je Prva posle NJega pobedila smrt, Prva posle NJega javila se bezgrena u ovome svetu, Prva donela u ovaj svet Venu Boansku Istinu, Venu Boansku Pravdu. I mi sad znamo, znamo da se borimo protiv svake lai, a osnovna la, a prva la u ovome svetu to je bezbonitvo, to je ludilo ljudskog bia, to je tvrdnja da nema Boga (Ps. 14,1), to je svreno ludilo u koje moe pasti ovek. A Gospod Hristos sav u ovome svetu, sav Bog kroz NJega u ovome svetu, pokazao je i pokazuje neprekidno kroz Svoje Sveto Evanelje i kroz Svoju Svetu Crkvu, kroz njene molitve, kroz njene Boanske sile vaskrsne i besmrtne, pokazuje da je On zaista Istiniti Bog i Istiniti ivot Veni. I zato je doao u ovaj svet da podari Sebe. Bog daruje Sebe nama! Nita vie On nije mogao da nam podari nego to nam je darovao Sebe, a sa Sobom daruje nam sve to treba i u ovom i u onom ivotu, sve to ljudskom biu treba u svima svetovima. On nam je darovao (sve to preko)...[5] Presvete Bogomajke koja se udostojila da NJega rodi, NJega Boga Ona bezgrena rodila na radost svima nama. Rodivi nam NJega, Ona nam je dala sve to Bog LJubavi moe dati svetu, to Bog LJubavi moe dati oveku i rodu ljudskom. Nita ovek ne moe vie traiti od Gospoda Isusa Hrista nego to je On doneo. ta je to, koje je to dobro koje bi ovek zatraio od Boga, a da mu On nije dao i da nije doneo na svet? Ako je pravda Vena je Pravda u NJemu; ako je istina - Vena je Istina u NJemu; ako je dobro - Veno je Dobro u NJemu; ako je lepota - Vena je Lepota u

NJemu ...[6] Eto, u NJemu je i NJime dato svima nama, sve to rodu ljudskom kroz Crkvu Hristovu. Gle, Evanelje Gospoda Isusa Hrista ...[7] kroz ovaj svet i u ovome svetu. Pogledajte nae svetinje, pogledajte zadubine svetih careva i kraljeva naih, pogledajte svete moti koje imamo. Svuda udesna Boanska sila Hristova dejstvuje i dela, svuda On pokazuje Sebe kao Boga. udesa u Svetom Prohoru Pinjskom, udesa u Ostrogu, udesa u Deanima, i svima Svetinjama Srpskim. Eto, eto ivog, Vaskrslog Hrista Gospoda meu nama, eto vene duhovne Radosti za svako ljudsko bie. Ne plaimo se smrti, ne plaimo se tuge, ne plaimo se alosti, jer gle, Vaskrsli Gospod i Presveta Bogomajka daruju nam Venu Pravdu. Najzaslunija zato posle Samog Gospoda Isusa Hrista i Jedinog ovekoljubca jeste Presveta Bogomajka. Zato je NJen Roendan, NJeno roenje i jeste poetak naeg spasenja. ...[8] zato Presveta Bogomajka, NJenim molitvama, Crkva i naziva spasenje roda ljudskog. Zaista, jer nam je Spasa Hrista rodila. Da nije NJe, ne bi bilo Boia, da nije NJe ne bi bilo Vaskrsa, da nije NJe ne bi bilo Bogojavljenja, da nije NJe ne bi bilo Preobraenja, da nije NJe ne bi bilo Spasitelja sveta i rod bi ljudski ostao u tami greha i smrti i u eljustima samog avola. Neka je NJoj vena slava i hvala i od nas malih i nedostojnih. Neka bi NJene svete molitve ispunjavale nae due tom venom i besmrtnom Radou, koju je ona donela na svet rodivi nam Gospoda Isusa Hrista. NJoj slava za sve! NJoj se molimo da nam da sile da izvrujemo zapovesti Evanelja Spasovog, eda bi smo se i mi udostojili kada krenemo iz ovoga svega u onaj svet nebeskih krasota i lepota, nebeskih horova Svetitelja, ispred kojih kao jedina bezgrena posle Gospoda Hrista stoji Presveta Bogomajka. Neka NJene svete molitve vode svakoga od nas, svako srpsko bie, svako pravoslavno bie, svako ljudsko bie. Nije uzalud da su sve nae zadubine manjevie, poev jo od Studenice, posveene Presvetoj Bogomajci, ili njenom Rodestvu, kao to je Studenica, ili Vavedenju, ili Uspeniju. NJu nai sveti preci slavili su najee posle Gospoda Isusa Hrista. To je amanet od njih ...[9] svima nama da due svoje osveujemo i prosveujemo vrei zapovesti Gospoda Isusa Hrista, ivei po NJegovom Svetom Evanelju. I da tako nepostradano izaemo iz ovoga sveta i uemo u onaj svet gde bi boravili sa svetim Anelima i Svetiteljima Boijim, neprekidno slavei udesnog Gospoda Isusa Hrista i NJegovu Presvetu Bogomajku, Kojoj neka je ast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Neke rei nejasne na traci. - Prim. prepis Neke rei nejasne na traci. - Prim. prepis Neke rei nejasne na traci. - Prim. prepis Liturgija Sv. Vasilija Velikog. - Prim. uredn. Neke rei nejasne na traii, a u zap^adama rei dodate po smislu. prim. ured.. Isto. Isto. Isto. Isto.

Beseda na Sv. Velikomuenika Dimitrija Beseda na Sv. Velikomuenika Dnmitrija (1964) 1964. godine u manastiru elije sadraj Ako Hristos nije Bog, draga brao, onda vaistinu nema Boga, ni nad nama, ni oko nas, ni pod nama. Ako Hristos nije Bog, onda uopte nema Boga, niti ga moe biti. Ako Hristos nije pokazao i dokazao da je Bog, onda nema Boga. Ako On nije dao oveku sve nepobitne dokaze o Sebi kao Bogu, onda mu niko nikada nee moi dati vee i nepobitnije. Nema dokaza koji je Hristos mogao dati o Sebi kao Bogu, a da nije ga dao. Nema dela koje je Hristos mogao uiniti kao Bog, a da nije ga uinio. Nema istine koju je Hristos mogao otkriti kao Bog, a da nije je otkrio. Nema dobra koje je Hristos mogao doneti kao Bog, a da nije ga doneo. Nema problema koji je Hristos mogao reiti kao Bog, a da nije ga reio. Sve je uinio to je Bog u telu trebao da uini, sve je kazao to je Bog u telu trebao da kae, sve je reio to je Bog u telu trebao da rei. A ti ga i posle svega toga ne priznaje za Boga! Znaj, izgovora nema. ovek moe imati izgovora za sve, ali nikada za neverovanje u Hrista kao Boga. Pre Hrista je ovek i mogao ne verovati u Boga, i imati razloge za to i izgovor. Posle Hrista, svi su ti razlozi pali, i neverovanje u Boga postaje najvei, najneoprostiviji,

najneizmerljiviji greh, i u ovom i u onom svetu. Do Hrista je ovek mogao imati izgovora za taj najvei greh; i za njega, otkako je Gospod doao u ovaj svet, od tada nema izgovora. Gorka vest za nevernike, a Blaga Vest za nas hriane, koju nama danas svojim Evaneljem donosi Sveti Velikomuenik Dimitrije. Brao, greh se neprestano trudi da ovaj svet uini toliko grenim, toliko tekim da ovek nikada ne bi smeo rei: "Ima Boga nad ovako zlim svetom", a jo manje rei: "Ima Boga u ovako zlom svetu"! Prisustvo stranog zla u svetu porie prisustvo Boga u njemu. Zla toliko ima u svetu da za Boga nema mesta. Kad bi Boga bilo u svetu, zar bi bilo toliko zla u njemu? Svet je sav u ...[1] greha, a takav svet porie Boga, takav svet vie: "Nema Boga"! Ali Hristos je tu, u svetu. ta emo sa NJim? On je tu, a u NJemu greha nema[2]. U NJemu Boga ima, a greha nema. Ali, greh ne trpi Boga pored sebe u svetu, odgurava ga od sebe, goni ga od sebe i iz sveta oko sebe. Greh je uinio ovaj svet muilitem Boga i Bojih ljudi. U njemu greh mui Boga, Koji je doao u svet da otera greh iz sveta i da ljude izvede u rat protiv zla i greha. Odjedanput se sva zla i svi gresi neprekidno mobiliu, svim silama neprekidno napadaju na Boga u svetu, na Bogonosce kao to je Sveti Velikomuenik Dimitrije. Ma koliko napadali ne mogu ih savladati, a jo manje unititi. ta je to to Bogonosce ini nepobedivima i nesavladivima? To je hristolika ljubav u njima i meu njima. "Ovo vam zapovedam, objavljuje Spasitelj Uenicima Svojim, imajte ljubav meu sobom"[3]. ja odlazim od vas i idem u onaj svet. Gospode, a ta nam ostavlja odlazei u onaj svet? LJubav meusobnu. LJubite jedan drugog kao to vas ja ljubim[4]. Ako zbog nevolja u svetu sve moje zapovesti zaboravite, nemojte nikada zaboraviti LJubav Moju. Zaboravite li nju, zaboravili ste Mene. Opratajui se na Tajnoj Veeri sa Svojim Uenicima Gospod im ponavlja jednu zapovest: "Imajte ljubavi meu sobom"[5]. To im ostavlja u amanet. Bez te ljubavi hrianin nije hrianin. To je njegova sveta amajlija. Ne poi bez nje, brate, ni na jedan put, ni jednom oveku, prijatelju i neprijatelju, njome e sebe uiniti nepobedivim. Meusobna ljubav hriana je tvrava na koju mogu besomuno napadati neprijatelji Hristovi u svetu, ali je nikada osvojiti ne mogu. "Ako svet pa vas uzmrzi, znajte daje mene omrzao pre vas"[6] govori Spasitelj Svojim Uenicima. Mrzi li vas svet, brao, ne udite se i ne bojte se, jer na Boga omrznu pre vas[7]. Hrianin se spasava mrnjom svih koji ga mrze, jer mrnju njihovu pretvara u povod za ljubav svoju prema njima i molitvu svoju za njih. On se moli za njih iz ljubavi prema Hristu, zbog koje ga oni ba i gone, jer zna da oni mrnjom svojom ubijaju duu svoju. Mrzi li te svet ne iznenauj se, jer je Boga pre tebe omrznuo, a ti si ovek. Kada oveku ranjavih oiju prinese svetlost, on zajaue od bola. Kada Gospoda Hrista unese u svet oko sebe, onda svi gresi, svi avoli zajauu od bola. Zato to je Bog uao u svet, avo je mobilisao sva zla i natutkao ih na NJega i na sledbenike NJegove. to vie

osea da Bog prodire u svet, avo sve vie die uzbunu protiv NJega, sve vie mui i goni Bogonosce, jer eli da sam caruje u ovome svetu. Zato si doao u ovaj svet da mi smeta? - pita avo,[8] Ostavi me bar ovde na miru. Eno ti ogromnog Neba, ivi i caruj tamo! "Kada biste bili od sveta, veli Spasitelj Uenicima Svojim, onda bi svet svoje ljubio; a poto niste od sveta, nego vas ja izabrah od sveta, zato mrzi na vas svet"[9]. Kada biste bili od sveta, od ega je svet? Od ilovae pomeane sa grehom, jer svet u ovom sluaju znai greh. Kada biste bili od sveta, tojest od greha, greh bi vas voleo, a poto niste od sveta, tojest od greha, zato mrzi pa vas greh. Onaj ovek ne veruje u Gospoda Hrista, mrzi NJega i tebe zbog NJega. Zar ne osea kako mu ne samo telo, ve i dua zaudara na greh i ilovau? A gle, iz hristolike due, iz hristonosnog tela Svetog Velikomuenika Dimitrija tee miro. Hriani, vi niste od sveta, zato vas svet mrzi i goni. Vi ste mu tui, vi ste samo doljaci u svetu, samo putnici, samo hadije venosti. Mrze vas jer su vam razni pogledni na svet, razna merila. Vi volite ono to Gospod Hristos voli, a oni vole ono to strasti njihove vole. Vi inite ono to Gospod Hristos ini, a oni ine ono to slasti njihove hoe da oni ine. Mrze vas jer su od sveta, a vi niste od sveta. ta ete onda od onog sveta, od Hristovog sveta, od Boijeg sveta? Vi ste u ovom svetu, ali niste od ovoga sveta. Korenje vaeg bia je gore na Nebu, tamo je Otadbina vaa, a ovde ste privremeno, kao u tuini. U ovom svetu vi ste uskoci venosti. Radujte se to vas svet mrzi, to je znak da niste od ovoga sveta, nego od Hristovog. Ne bojte se to svet mrzi Hristovu Crkvu, to je samo znak da ona nije od ovoga sveta, ve od Hristovog. Vi ste sveta druina Hristova, od onoga sveta u ovome svetu, protiv zla u ovome svetu. Verom svojom u Gospoda Hrista vi bijete i ubijate zlo i avole, zato vas oni i mrze i ustaju na vas kroz protivnike vae. Ali, ne bojte se; ja vas, veli Gospod, izbavih od sveta, digoh vas iznad sveta, iznad njegovih elja i strasti, iznad njegovih grehova i slasti. Vi ste nedostini za smrt, vi kao svetlost na visini obasjavate sva zla u nizini, zato vas i mrze, zato i gone. Hriani, vi ste muenici, jer vas svet stalnom mrnjom mui i goni, goni iz ovog u onaj svet. I ne znaju, bezumni, da vam time spasenje stiu. Jer ne pretpostavljaju da se vi svakog jutra enjivo molite Svetoj i Krotkoj Bogomajci: "Ti koja si iznad Anela, podigni me iznad sveta"[10]. Brao, vi niste od ovoga sveta, niti su od ovoga sveta misli vae, ni due vae, ni tela vaa. Vi neprestano skidate onaj svet u ovaj, diete ovaj u onaj. Kako moete stati u ovaj teskobni svet kada ste Hristovi, a Hristos je iri nego vaseljena, iri nego hiljadu vaseljena. Gde je On tu ve nije ovaj svet, nego onaj, i onaj u ovome. NJegova udesna Linost povlai granicu izmeu dva sveta. Dok ne sretne NJega, jo si u ovome svetu, jo si od ovoga sveta. Sretne li Ga, poe li za NJim, ve si prekoraio granicu izmeu zemlje i Neba i uao u onaj svet.

Jer, svaki hrianin postepeno postaje nebeskim ovekom, stie osobine Neba, osobine onoga sveta, postaje beskonaan, beskrajan, vean, bogoovean. Na razboju tela svog on neprestano utkiva u preu due svoje nebeske vrline: veru i ljubav, nadu i krotost, smirenost i dobrotu, bogoljublje i bratoljublje, post i molitvu, milosre i strah Boji. Poziv je hrianina da postane Aneo u telu. I on hristoenjiviMpodvizima duu svoju u telu svom pretvara u Anela, u onosvetsko bie, u svetlo i sveto bie. Ti se udi i pita: "Kako u duu svoju pretvoriti u Anela"? Evo kako: Svaku misao svoju unesi u Gospoda Hrista i, gle, ona je ve meu Anelima. Svako oseanje svoje unesi u Gospoda Hrista, i gle, eno je ve meu Anelima. Tako svaku elju, i svako delo, i gle, sva e dua biti meu Anelima, kao Aneo meu Anelima. Da ne bi zaboravio poziv svoj hrianine, govori sebi svakoga sata po jedanput: ,Ja nisam od ovog sveta, ve od Hristovog, zato sam i pozvan da budem Aneo u telu". "Opominjite se rei koju vam rekoh, veli Spasitelj Uenicima, nije sluga vei od Gospodara svog. Ako mene izgnae i vas e izgnati; ako re moju odrae i vau e odrati"[11]. Jesi li Hristov? Zato onda hoe da te svet voli i potuje i ceni? Zna Hristovu sudbinu. Nije li i tvoja kao NJegova, jer si NJegov. Zar si sluga NJegov, ako eli da ti sudbina bude drukija od Hristove? NJega izgnae, Gospodara izgnae - ne gone li tebe, ti nisi sluga NJegov. Gone te NJega radi, znaj NJegov si. A kada si NJegov, jai si od sveta, od celoga sveta, od zala i grehova u svetu. Kada si NJegov, nepobediv si! Kao Bog nepobediv za sve ljude i za sve avole, i u ovom i u onom svetu. Program tvoga ivota je u Hristovom ivotu, program tvoga rada u Hristovom radu, program tvoje sudbine u Hristovoj sudbini, plan tvoga ivota u Hristovom planu. U svemu tome ti si samo NJegov sluga. Kako je NJemu bilo ovde na zemlji, bie tako i tebi. NJega izgnae, i tebe e goniti; NJega omrznue, i tebe e mrzeti. No kako je NJemu gore na Nebu, bie tako i tebi; NJega Bog vaskrse u telu, i tebe e vaskrsnuti; NJega Bog proslavi i tebe e proslaviti. I u ovom i u onom svetu ti doivljuje to i On. U tome se i sastoji Hrianstvo. Bez toga nisi hrianin. Ti si sluga Hristov, ako je Gospod Hristos gospodar u svim mislima tvojim, svim oseanjima tvojim, u svima delima tvojim, u svima doivljajima tvojim. Ne deava li se tebi ono to i NJemu, zar si NJegov? Ne mrze li te kao NJega, zar si NJegov? Ne gone li te kao NJega, zar si NJegov? Tvoj ivot proveravaj NJegovim ivotom, svoju sudbinu NJegovom sudbinom. "Nije sluga vei od Gospodara svoga" - izrekoe NJegova boanska usta. Nisi vei ni u ivotu ni u delu, a ni u podnoenju mrnje kojom te svet mrzi. Ma koliko te mrzeo svet, ipak te manje mrzi nego Gospoda tvog. Ustvari, svet ne mrzi tebe, nego Gospoda u tebi. Zato ne strahuj, ne plai se; sve udarce koji padaju na tebe prima Gospod Hristos na Sebe. I ne samo udarce koji padaju na tebe, ve i na svu brau tvoju. Pa recite sad, nije li Gospod u primanju udaraca stalno vei nego sve sluge NJegove skupa. Mrze li vas, to Hrista u vama mrze; gone li vas, to Hrista u vama gone, jer hoe

da Ga isteraju iz vas. ovekoljubivi Gospod se neprestano ovoploava u sve hriane, ivi ivotom njihovim, strada stradanjima njihovim, boluje bolovima njihovim, i zato svi udarci protiv vas padaju na NJega. Sa tugom veli Spasitelj dalje Svojim Uenicima: "Ali sve e vam initi ovo za ime moje, jer ne poznaju Onoga Koji me posla"[12]. to se bojite imena Hristovog, hristoborci? to drhtite avoli? Znam, jer hristonosci imenom NJegovim izgone avole iz sveta, iz dua vaih, hristoborci; pa se lice vae pretvara u gr kada se Ime NJegovo pomene pred vama. Zato to je avo u vama, to je neisti duh u vama, koji uvek u groznicu pada, u bunilo pada, im se pomene Sveto Ime Hristovo. A danas, NJegovo Ime, jedino pod nebom Ime kojim se ovek moe spasti od greha i zla, od smrti i avola.[13] "Sve e vam ovo initi za ime moje" - veli Spasitelj. I inili su svima Svetim Muenicima, Ispovednicima, Stradalnicima i Velikomuenicima. inili su svima njima nekada, ine i sada. Zar bogoborci ne ine to i danas, zar ne ubijaju ime Hristovo, zar ne raspaljuju, zar ne raspinju? Zato sve to oni ine? Jer ne poznaju Onoga Koji me posla" - objavljuje Spasitelj. Ne poznaju Boga, neznaboci su. Ko iole zna ta je Bog, kako ne bi u Hristu poznao Boga. Ne pozna li Ga u NJemu, zar ita zna o Bogu? Zar zna kakav treba da je Bog, i ta je Bog? Reci: ta je to u Hristu to nije Boije, to nije dostojno Boga? ta bi ti dodao Hristu, ta je to to Mu nedostaje? Hajde, ispitaj Ga do tanina i do sitnica. Moe li nai ikakve mane na NJemu, ikakvog greha u NJemu? Posmatraj Ga najsavrenijim mikroskopom, ipak nee moi pronai u NJemu ni trunke greha, ni atoma zla. ta onda hoe od Gospoda Hrista! Hoe da bude kao ti, mali kao ti, nizak kao ti, nesavren kao ti, grean kao ti, trulean kao ti, smrtan kao ti! Znam te ko si! Evropski ovek koji sve demokratizira, sve vulgarizira, pa i Samog Gospoda Hrista eli da izjednai sa sobom, sa slabostima svojim, sa manama svojim. Brao, kada se ovek ispuni avolskom gordou, najpre porekne Boga u Hristu, pa onda sebe proglasi za boga. To je i prirodno, jer kada ovek proglasi sebe za boga, a strasti svoje za idole svoje, kako moe Hrista priznati za Boga? Hrista Koji neprestano ratuje protiv svih grehova i svih strasti. ovek moe priznati Hrista za Boga samo kada omrzne greh i zlo, jer nema mira i primirja izmeu greha i bezgrenosti, izmeu zla i dobra, izmeu mrnje i ljubavi, izmeu avola i Boga. Greh nije uroen oveku, nije uroeno ni neznanje Boga. Zato je neznabotvo, taj osnovni greh - neizvinljiv. ,Da nisam doao i govorio im, ne bi greha imali; sad izgovora nee imati za greh svoj"[14]. Da nisam doao s Neba i doneo im celo Nebo, doneo im Boga, i da nisam govorio i kazao im svu Istinu, greha ne bi imali. Ali ja sam tu, Bog i Istina je tu, sad izgovora nee imati za greh svoj. Koji greh? Za neverovanje u Hrista kao Boga, jer je to greh koji nema izgovora. Da nije doao Bog i ovaplotio se, da iije postao ovek i kao ovek iveo u telu

meu ljudima na zemlji, neznabotvo bi, bogoborstvo bi donekle moglo imati izgovora. Ali, u Hristu doao je Bog, govorio je Bog. Kako moe i posle toga ne verovati i pitati: "gde je Bog? Neka nam se javi. ta govori Bog, ta hoe od nas Bog?" I video si i uo si i zna. Bog se javio u Hristu, govorio iz Hrista, kazao nam svu Istinu, i rekao nam ta hoe od nas. Ti ne moe izmisliti vie pitanja nego to je On dao odgovora. Reci: koje je to ozbiljno pitanje na koje ti On ne moe odgovoriti? Moe skupiti sve pitae ovoga sveta da izmisle pitanja na koja On ne bi mogao odgovoriti, pa ipak ne bi mogli izmisliti takvo pitanje. Na sva muna i gorka ...[15] pitanja Gospod neprestano odgovara Duhom Svetim kroz Svetitelje Svoje, odgovara nam i danas kroz velikog Svetitelja Svog - Svetog Velikomuenika Dimitrija. Zato sad, naroito sad, posle podviga Svetog Dimitrija, niko nee imati izgovora za greh svoj, za neverovanje u Hrista kao Boga i Gospoda. Jer da Hristos nije Bog, kako bi Sveti Dimitrije mogao sa radou izdrati smelo strane i uasne muke? Misli li da i posle velikomuenikog podviga Svetog Dimitrija moe imati izgovora za svoje neverovanje u Hrista kao Boga? Onda znaj, poreklo te tvoje misli je sa dna pakla. Do Hrista su ljudi i mogli ne verovati u Boga, ali od Hrista to je neizvinljivo, jer je u NJemu sav Bog, data nam je sva punoa dokaza o Bogu i NJegovom ivotu, o Bogu i NJegovoj Istini, o Bogu i NJegovom Putu. I posle toga ne veruje. Reci onda: zao ovek nije zasluio pakao? Ako nema pakla, treba ga izmisliti, za takvog oveka izmisliti. ,Da nisam meu njima tvorio dela koja niko drugi ne tvori, veli Spasitelj, ne bi greha imali; a sad videe i omrznue na mene i na Oca moga"[16]. Ako moje rei nisu bile dovoljne da ih ubede da sam Bog, onda evo dela mojih, ona su tu. Iz svakog dela mog zar ne govori Bog? Kad ne bi bio Bog, kako bi meu njima tvorio dela koja niko drugi tvorio nije? A i sad sam narod svedoi za dela moja da su Boija. "Nigde se toga videlo nije u Izrailju"[17]. Otkako je sveta nije se ulo da ko otvori oi slepom od roenja"[18]. A oni, ta vele za ta dela? Videe ih, i omrznue na mene i na Oca moga. Videe Boga i omrznue Ga, a u tome je sav Satana, jer on Boga vidi i mrzi Ga zato to je Bog. I ti, hristomre, Boga vidi i mrzi ga i time vri posao Satani u svetu. Videti Boga i mrzeti Ga, to je sav Satana, drugoga nema. "Ali da se zbude re napisana u Zakonu njihovom: zamrzee na mene ni za ta"[19]. Da, ni za ta, ni za ta, i opet ni za ta, jer ljudi mogu mrzeti Gospoda Hrista jedino ni za ta. Ako nije tako, recite vi, hristoborci, svi, od Satane do savremenih bogoboraca, zato mrzite Hrista? ta je to u NJemu to treba mrzeti, a ne oboavati? Evo, kunem vam se, ja u se odmah odrei NJega i poi za vama, ako ita pronaete u NJemu to treba mrzeti. A dotle, ja vam jedno pitanje postavljam: Zar ovek nije prestao biti ovekom i postao avo kada Hrista mrzi, kada u NJemu ne vidi Boga? Mrzi Gospoda Hrista, znaj, greh je

dostigao u tebi svoje savrenstvo; nikao je u avolu, proklijao je, sazreo je i dostigao svoje savrenstvo u tebi, jer savrenstvo greha je mrzeti Hrista Boga Gospoda. ovek moe u ovome svetu posumnjati u sve, ali samo u jedno ne: Koji god mrzi Hrista, nema sumnje mrzi Ga ni za ta. Za takav greh izgovora nema ni u ovom ni u onom svetu. Gde njega ima, tu je potpuno pomraenje i uma i volje i srca. Gde njega ima tu ovek prestaje, a avo nastaje, ili bolje tu ovek avolom postaje. Lice vae sabira u pitanje: Zato nam ovo kazuje? "Ovo vam kazah da se ne sablaznite"[20]. Kazah vam o mrnji sveta prema vama, o gonjenju na vas, da se ne bi sablaznili o mene, da ne bi pomislili: im nas svet ovoliko mrzi i goni, znai Hristos nije Bog, nije Istina. Kad bi bio Bog, bio bi svemoan, i ne bi dopustio da nas gone i ubijaju. Da se ne bi sablaznili, sasluajte rei koje vam rekoh o Uteitelju Blagom[21]. Pozvani ste da mrnju, kojom vas svet mrzi, pretvorite u sredstvo svoga spasenja. to vas vie mrze zbog Mene, vi sve vie svedoite o Meni; to vas vie gone, sve vie molite za one koji vas gone. Tako ete zaista posvedoiti da ste Moji uenici[22]. A znate li, brao, ta je vrhunac ljudskog slepila, slepila neizrecivog, znate li? Kada u oveku oslepe sve oi due, oi srca, oi tela, kada ubijajui vas hristonosce, vas bogonosce, vas duhonosce, budu mislili da Bogu dobro ine. "Izgonie vas iz zbornica; doi e vreme kad e svaki koji vas ubije misliti da Bogu slubu ini"[23]. Doi e vreme, odavno je dolo i sada je. Gle, i danas hriane gone i mue kao to su nekad neznaboci i car Maksimijan gonio i muio Svetog slavnog Velikomuenika Dimitrija. Zar danas ne mrze, zar danas ne gone Gospoda Hrista? O, mrze Ga i gone vetiji od neznaboakih careva. Zar ne goni Gospoda Hrista svetenik koji nesveteno ivi i nesveteno slui? O, mui Ga i goni i izgoni iz due svojih parohijana. Zar ne mui, zar ne goni Gospoda Hrista sudija iz suda koji nepravedno sudi i osuuje? Zar ne mui, zar ne goni Gospoda Hrista iz due svojih dravljana dravnik koji bezbono vlada? Zar ne mui, zar ne goni Gospoda Hrista trgovac koji nepoteno trguje? Zar ne mui, zar ne goni Gospoda Hrista lekar koji nesavesno lei? Zar ne mui, zar ne goni Gospoda Hrista iz detinjih dua nastavnik koji neverje propoveda? Gonioci Hrista, prebrojte se! Danas vas je vie nego za vreme neznaboakih careva. Neka vas je milion miliona, ipak je jedan hrianin jai od sviju vas, jer Boga u sebi nosi, jer se Bog iz njega bori sa vama. A ko e Boga pobediti, ko e hrianina bogonosca pobediti? Neka se desi i to udo, da svi preu u tabor Hristovih gonitelja i da u svetu ostane samo jedan hrianin, ipak e on jedan odneti pobedu nad svima njima, jer je u njemu Nepobedivi Pobednik - Gospod Hristos. Polji hiljadu smrti protiv njega, i on e ih sve satrti. Polji legion avola, i on e ih sve u prah razvejati.

Tako se borio Sveti Dimitrije i pobedio monog cara Maksimijana. Bori se i ti tako i pobedie sve gonioce Gospoda Hrista. Sa paklenom protiv Hrista Maksimijanovom mrnjom Dimitrije se borio Duhom Svetim, i postao kao drugi Raj. I ti, brate, kroz uasni pakao hristoborake mrnje u ovome svetu proi e, a nee biti pobeen, niti e postati avo, ako sa Svetim Dimitrijem bude iao kroz pakao. Proi e i postati kao drugi Raj, i stii e sa Svetim Dimitrijem u divno Carstvo nezamenljivog Gospoda Isusa, Kome neka je slava i hvala, sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin. NAPOMENE: 1. Nekoliko rei nejasno na traci. - Prim. prepis. 2. Jn. 9,46; 2Petr 2,22 3. Jn. 15, 17 4. Jn. 13,34 5. Jn. 15,12 6. Jn. 15,18 7. Jn. 15,18 8. Mt. 8,29 9. Jn. 15, 19 10. Jutarnje molitve u Molitveniku. - Prim. uredn 11. Jn. 15, 20 12. Jn. 15,21 13. D. Ap. 4,12 14. Jn. 15,27 15. Neka re nejasna na traci. - Prim. prepis. 16. Jn. 15,24 17. Mt 9,33 18. Jn. 9,32 19. Jn. 15,25 20. Jn. 16, 1 21. Jn. 14, 16-17; 15,26 22. Jn. 15,17-27; 16, 13; Mt. 5,44 23. Jn. 16,2

Beseda na bdeniju uoi manastirske slave Svetog Arhanela Mihaila 1966. godine u manastiru elije

sadraj LJudi se od Anela razlikuju kao (zvezde od sunca, ali i ovek e postati)[1] sunce u Carstvu Bojem. Bie sjajniji od sunca koje mi gledamo. ta je to? Kako se to ovek pretvara u sunce? Kako se ti i ja, dok smo na zemlji jo, eto, tamo pretvaramo u svetlost. Kako? Tako to je Gospod stvorio oveka od svetlosti, od svetlosti i to Boanske svetlosti. "I stvori Bog oveka po liku Svome", pie u Svetoj Knjizi[2]. Po liku Svome Bog stvara oveka od svetlosti Svoje. Kakva tajna, kakva ast i kakva strahota! ovee, ti si slika Boja! Zemlja - ikonostas Boji, cela zemlja, ovek do oveka, ikona do ikone. Cela vaseljena hram, sve to postoji slui Bogu. Sve je neprekidno bogosluenje. Gle, ljubiica raste, od nje miris, miris die se k nebu, ka velikom crkvitu zemlje. Ptica peva i njen glas prelazi u hor bogosluenja zemaljskog. Trava raste, vode ubore, zemlja govori kroz bezbroj bia: ivotinje, ptice, ribe, sve je to Boji hor. Sve je bogosluenje. Takav je poetak sveta. A zavretak? uli ste u dananjem Svetom Evanelju. Anelima svetlosti zavrava se ovaj svet. Sputa se zavesa i svi ljudi odlaze - kuda? Svi putevi svih svetova vode pred Presto Gospodnji. Strani Sud... strani sud! ta se desilo sa ikonostasom Bojim na zemlji? ta se desilo sa tim bogosluenjem koje su ljudi Bogu prinosili kao stvorenja Boija? Umuknula je zemlja, prestalo je sluenje Bogu - i no, strana no, spopala zemlju i sve itelje njene. Mrak, tama greha, tama smrti, eto ovee gde si. Eto gde je svetlost koju ti je Bog dao dui. Gde je ikona Boija u tvojoj dui? ta si uradio sa njom, nesrenie? avo doao i posejao kukolj[3], avo doao i katranom greha premazao ikonu u tebi ovee, ikonu Boiju. I ti postao ruan kao greh, postao ruan kao avo. No, teka, gorka i otrovna no legla na zemlju. Smrt, grobnica, cela se zemlja pretvorila u grobnicu, jer smrt caruje na zemlji. LJudi, ta sad? Kuda sad bez Boga? To je zabilja. Toj stranoj i otrovnoj pomrini - ta ostaje? Muka, samo muka. Najmudriji ovek u Starom Zavetu, car Solomon, pie o tome ta je ovaj svet: "Sve muka do muke", veli on. "Sve je muka duhu ljudskome"![4] Gospode, kud god krenem u ovome svetu, ja se spotaknem o grob. O, ovaj svet, ta je ovaj svet? Grob do groba, le do lea. avo, neprijatelj Boiji doe i ote ivot oveku. Ote veni ivot. ovek postade smrdljivi le. Crvi - pokriva su oveku. ta je telo tvoje, ovee? Crvljanik. Jesi li to oekivala, majko, kada si raala decu? Jesi li to oekivao, oe, kada si hteo da ima poroda u ovome svet? Da se sve to pretvori u crve, da proklija u crve, telo tvog deteta, avaj! Kakva strana sudbina ovekova u ovome svetu! Jer, ko to grehom caruje nad ovekom? avo, avo grehom i smru caruje nad rodom ljudskim, nad ovekom. I ovaj svet zaista je strana, neotvorljiva smrdljiva grobnica. Sve je tako do Hrista. Sve je tako do Gospoda Isusa. Ti, sputen si u zemaljsku grobnicu.

Avaj, Gospode oprosti, greh do greha, smrad do smrada, ovek do oveka, le do lea. A Ti, blagi Gospode, hoda izmeu leeva i trudi se da ne nagazi nijedno ljudsko bie. Tuguje i plae nad ovekom, tuguje i plae za rodom ljudskim, koji u ludilu svom smatra da je veoma mudar, koji ivei bez Boga smatra da je ivot bez Boga jedna mudrost. Kakva je grobnica postala Evropa! Lete po vasioni danas, a sve je mrtvo. Nigde nismo nali Boga, izjavljuje jedan od tih bezumnika. Da, nisi naao Boga, niti si Ga mogao nai, jer si nosio smrt sa sobom, leino zemaljska! Jer je dua tvoja bez Boga pola na onaj svet. ta si ti? Ko si ti? Veiti le, veiti le! Da, ti samo potvruje re, teku i gorku re, i tunu re, Gospoda Hrista, Koji je, propovedajui svoje Evanelje rodu ljudskome, kazao meu ljudima Mudrost Boansku. Kazao ljudima ta je ovek, da je ovek: Boija slika, Boja ikona; da ovek treba da pobedi smrt, da ovek treba da vaskrsne iz grobnice svoje; da polomi sve to je pakleno i da vaskrsne iz svih smrti. To Evanelje, Gospode, kome? LJudima, leevima. Veliki Gospod, gledajui ljude umrtvljene smru i grehom i avolom, tuno je rekao: "Ovo to vam ja govorim, rei moje, koji slua te rei i ne izvruje ih, on je kao ludi ovek koji zida kuu svoju (na pesku). Naioe vode, dunue vetrovi i oborie kuu sazidanu na pesku, na pesku ludih ljudskih elja. A drugi koji sluaju i izvruju rei moje, to su kao mudar ovek koji sazida kuu svoju na kamenu, i udari dad, udarie vetrovi i ne pade kua ona. Jer bee stvorena na kamenu".[5] Tako govori NJegovo Sveto Evanelje. Gle, Gospod je jedini od svih uitelja roda ljudskog svoju nauku, brao, nazvao Evaneljem. Evanelje znai: blaga vest, blagovest. Gospode, a druge nauke, a ostala uenja u ovome svetu, svih ljudskih mudraca, filosofa, naunika, ta je to, Gospode? Gorka vest. To su te nauke ljudske - gorka vest. Zbog ega, Gospode? Zbog toga to nijedna nauka ljudska, nijedna filosofija ljudska, nijedna civilizacija ljudska, nijedna kultura ljudska ne moe pobediti smrt, ne moe oveka da od lea smrdljivog naini Anelom, da on zasija kao sunce u Carstvu Nebeskom. Nijedna filosofija, niko od ljudi to nije mogao uiniti. Jedini Gospod Hristos, Koji je vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt, otvorio Nebesa, oveku dao Boanske sile da le due svoje i le tela svog vaskrsne iz smrti, iz svih smrti. Da, to je dao Gospod Hristos oveku i rodu ljudskom. Zato je NJegovo uenje Blaga vest, Blaga vest za svako ljudsko bie, za sav rod ljudski. Jedino NJegovo uenje, NJegovo sveto Evanelje. I gle, NJegovo Sveto Evanelje - to su dela NJegova. A najvee delo NJegovo u ovome svetu jeste Vaskrsenje NJegovo. Vaskrsenjem Gospod je pobedio smrt, reio najtee pitanje oveijeg ivota, reio pitanje ivota i smrti. Radi ega si ti, ovee, u ovome svetu? Radi toga da bude veno bie i u ovom i u onome svetu. Gospod te je stvorio kao ikonu Svoju, da sobom ukrasi zemlju preko tvog ikonostasa, rode ljudski. I da ikone Boije uzlete iz zemaljskog sveta u Nebeski

svet, da ukrase Nebeski svet pored Anela i Arhanela, da blistaju kao Sunce u Carstvu Bojem, Carstvu Nebeskom. Zbog toga je Gospod doao u ovaj svet, zbog toga je Gospod postao ovek: da vaskrsne oveka, pobedi svaku smrt, svaki greh, svakog avola, da oveku osigura ivot Veni. Zato je NJegovo Sveto Evanelje jedina Blaga vest. Kako je bedan ovek! Kako je smean ovek koji ne veruje u Boga, pa tri od apoteke u apoteku, od lekara do lekara! Da osigura ta? - ivot telu za godinu dve i pedeset, i onda? I onda da se telo njegovo pretvori u crvljanik. "Lud ovek kuu zida pa pesku, na pesku, pa udari oluja smrti i pade ona kua strano" - kako veli Spasitelj u Evanelju. Pade telo radi koga si robovo celog ivota na zemlji. Pade telo kome slui cela evropska i kultura i civilizacija. Pade sva Evropa u ludilu svome... "Telo sam, i samo telo", objavljuje naivni mudraci Evrope. Avaj! Budite iskreni Evropljani, objavljuju najvei ludaci Evrope: "Telo sam i samo telo"... A ta to znai kada se prevede na na praktini ivot? Pa to znai: ja sam blato i samo blato, ja sam crv i samo crvlje, ja sam grob, greh i samo greh. ovek takav u ovome svetu - kakvo bezumlje! Kakvo bezumlje iveti bez Hrista u ovome svetu. Brao moja, mi propovedamo Gospoda Hrista Boiju Silu i Boiju Premudrost[6]. Silu jau od svake smrti, Silu jau od svakog avola, silu jau od svakog greha ... Mi ljudi, Gospode, i dalje, iako si Ti dve hiljade godina ve na zemlji u Crkvi Tvojoj, mi neprekidno jurimo za nasladama tela, neprekidno se trudimo da osiguramo telu svome to bolji ivot na zemlji. O, ceo ivot na jeste jelovnik i garderoba. Jelovnik i garderoba! Samo o jelu i odelu, Gospode; samo o telu, Gospode, mislimo. Gle, cela evropska kultura pretvorila se u fabriku toga. To poludee ljudi da stvore - blagostanje zemaljsko, da stvore uivanja rodu ljudskome, oveku, svakom oveku A gle!' Kako im se avo smeje! Umesto radosti i slasti, ratovi plamte i bukte na sve strane. Bez Hrista hoe svet, bez Boga hoe svet. Gle, tamo poar rata; kreni dalje nekoliko kilometara - poar rata; kreni nekoliko kilometara drugih - sve sami poarevi rata! A oni propovedaju uivanja i slobodu i mir. Nema mira bez Boga. Veliki mudrac Sveti Grigorije Bogoslov rekao je veliku istinu: "Bolji je rat nego mir koji odvaja od Boga".[7] To Svetitelj govori. Govori svu istinu Hristovu, govori blagovest Evanelsku. . Da, sve se poremetilo, sve izgubilo svoj poredak; sve se lokomotive survale, svi vagoni se ispreturali, lokomotive i vagoni evropske civilizacije i kulture koji su osvojili Afriku, Aziju - preturaju se. Narodi i narodi kolju se meu sobom ... Mi nesreni Srbi ... Avaj, avaj! Nema sigurnosti, brao i sestre, u ivotu bez Gospoda Isusa Hrista, dok On ne pobedi smrt u tebi i meni, dok ne pobedi greh, svaki greh i osigura ivot veni. Uzalud i meni i tebi, da neko pokloni celu ovu zemlju i kae: evo,

zemlju smo pretvorili u grudvu zlata, i mi ti je poklanjamo! Hajde ivi! Postoji jedna pria, nebivala pria: jedan ovek u staro vreme pre Hrista, mnogo voleo zlato, i neki bog, odnosno avo, uini to i dade mu silu da ega se god dotakne ono se pretvori u zlato. On se obradova, silno se obradova, kao i svaki srebroljubac. Poe on pipati kamenje - ono se pretvori u zlato; pa uze hlebac da utoli glad, a hlebac se pretvori u zlato. ta sad? Zlato se ne moe jesti, zlatom se telo ne moe hraniti. Tako bezumnik umre u zlatu od gladi. Da, tako biva sa svakim hrianinom koji napusti Gospoda Hrista. A mi Srbi? Mi u mantijama napustili smo Gospoda Hrista. ta je ovo? ta smo mi postali? ta su postali nai monasi, nai svetenici, nae vladike? ta je Srbin postao? Nai profesori, nau uitelji, zaboravili na Gospoda Hrista, ne smeju da pomenu ime NJegovo, da se krste. Avaj! Sveti Savo, poseti nesrenu zemlju Srpsku, poseti i krsti, ponovo krsti. Sveti Oe Savo, sa svima Srpskim Svetiteljima, pravi litije nevidljive, litije po Srpskoj zemlji, na kojoj litije nema. Gle, u ovoj zemlji devet miliona pravoslavnih Srba, da, ali po imenu samo. Svi Srpski Svetitelji, plaite za Srpskom zemljom, to vie suza ronite pred Gospodom Hristom, plaite... Gle, hramovi tvoji, Sveti Oe Savo i Sveti Nemanjii i Sveta Srbijo Nebeska, hramovi po Srpskoj zemlji prazni su. Srbi se ne seaju Gospoda. Ah! Na jedanput sve je napustilo Gospoda! Sve krenulo - kuda? Kuda? Srpska zemlja puna je mrtvih dua. Mrtvih dua, koje kupuju i prodaju kome hoe. Mrtvih dua kojim trguje svaki. Koliko mrtvih dua zbog raskola u nesrenoj Srpskoj Crkvi! Moli se za raskol Sveti Savo, a raskol to znai stvorena je klanica srpskih dua ... Gospode pokaj, pokaj, pokaj Srpski rod! Jedino, Gospode, ta nama Srbima treba, danas, sutra i prekosutra i do Stranoga Suda, to je: pokajanje, pokajanje, Gospode. To je jedini lek za nas nesrene Srbe, koji se odrekosmo Tebe. Tebe na ivot, na sjaj, nau venost, a to je Carstvo Nebesko, izdasmo. Avaj, radi ega? Gospode oprosti, oprosti Gospode, oprosti i pomozi molitvama Svetitelja Save i Svetog Vladike Nikolaja. Amin.

NAPOMENE: 1. Rei u zagradama dodate su po smislu (usled prekida na magnetofonu). - Prim. uredn. 2. Mojs. 2,7 3. Mt. 13,25-28. 4. Knj. Propov. 1,8-17. 5. Mt. 7,24-27. 6. 1Kop. 1,37. 7. Beseda 2,82 Sv. Grigorija Bogoslova. - Prim. uredn.

Beseda 1. na Sv. Arhanele Mihaila i Gavrila (na Aranelovdan) 1964. godine u manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Mi danas, brao i sestre, slavimo najstarijeg Hrianina u svima svetovima, slavimo najstarije bie u svima svetovima, slavimo najstarijeg Apostola u svima svetovima, slavimo najstarijeg Evanelista u svima svetovima, slavimo najstarijeg Ispovednika Gospoda Hrista u svima svetovima, slavimo Svetog Arhistratiga Mihaila. Prvi Hrianin u svima svetovima - on, prvi Apostol - on, prvi Evanelist - on, prvi Ispovednik - on. Kako? - pitae ti, pitae mnogi. Tako, kada je

na Nebu nastao prvi ustanak meu Anelima protiv Boga, protiv Gospoda Hrista, kada je svetozarni i luezarni prvoanel Lucifer zaeleo u svojoj ogromnoj slobodi da zameni Boga, da sam Zauzme mesto Boje[1], tada je Sveti Arhistratig stao prvi protiv njega i bezbrojne Nebeske Sile. Nastao je, kako se veli u Svetom Evanelju, rat na Nebu. Mihailo i ogromna Nebeska vojska udarili na adaju, na svetonosca, na prvoanela, i na ostale anele koji su poli za njim. I pobedi Mihailo nju, adaju, i pobedi njega, Satanu, i sve njegove mrane i tamne drugove. Zbaci ih s Neba, i oni padoe na zemlju[2]. Tako je zavren prvi rat, prva pobuna protiv Boga na Nebu. Zato je Sveti Arhistratig Mihail najstariji Hrianin, zato je on prvi Hrianin, zato je on prvi Apostol, i prvi Evanelist, i prvi Ispovednik Gospod Hrista. Crkva isto Evanelje ita Svetim Anelima i Svetim Apostolima. Zato? Zato to Gospod je siao s Neba, Gospod Hristos, doneo nam isto Evanelje, kojim Aneli ive na Nebu; doneo nam istu Istinu, Venu Boansku Istinu, kojom Aneli ive na Nebu; doneo Venu Pravdu, Venu LJubav, Veni ivot, kojim Aneli ive na Nebu. Tako je Gospod Blagi izjednaio nas bedne ljude sa Svetim Anelima i Arhanelima Nebeskim, i stvorio jednu Crkvu od Anela i ljudi[3]. Jednu Crkvu od Anela i ljudi! U Crkvi svi smo mi braa, u Hristu braa. Braa prvo sa Svetim Anelima: to su naa bezgrena Nebeska Braa, i mi njihova zemaljska braa, koja se dave u gresima. I kad je Blagi Gospod siao na ovaj svet, na zemlju da spasava rod ljudski, od greha, sa NJim su sile sve Nebeske Sile[4]. A kuda bi Nebeski vojnici ako ne za svojim Nebeskim Carem? Kada je On siao u na zemaljski pakao, za NJim su sile sve Nebeske Sile. Siao je Bog da pobedi Satanu, koji je razarao ivot ljudima u ovome svetu, grehom razarao. A greh, ta razorna sila, smrtonosna sila, sila koja odvaja od Boga - sila koja, ako se zadri u dui, ubija Boga u dui ovekovoj. Doao je Blagi Gospod, a za NJim prvi Sveti Arhistratig Mihail kao Voa Nebeskih bezbrojnih vojski. I ispunila se Spasiteljeva Evanelska re: "Od sada ete videti Nebo otvoreno i Anele Boje gde silaze Sinu ovejem i uzlaze opet na Nebo"[5]. Put izmeu Zemlje i Neba je otvoren dolaskom Gospoda Hrista. Nema vie provalije izmeu Zemlje i Neba. Gospod je premostio, Gospod je nainio Svojim dolaskom most izmeu Zemlje i Neba, i ljude koji hoe da Mu sleduju, da idu za NJim verom NJegovom, On preko tog mosta vodi u Nebeski svet, u Nebesko Carstvo.

....[6]

Ne udite se onda to na Gospoda Hrista, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima, ustaju avoli svuda, a najpre na zemlji, jer njima se nee da ljudi idu za Hristom, njima se nee da ljudi pobeuju njih pomou Gospoda Hrista. Gle, Gospod Hristos je jai od njih kao Bog, jai od njih kao od senke, kao od privienja. Setite se kako u Evanelju preklinju Gospoda kada ih izgoni iz onog besomunika da ih poalje u svinje: "Ako pas izgoni, vele avoli, polji nas u svinje, samo nas ne alji u pakao[7]. Pakao je i za avole straan, a kamoli za ljude. A oni, ta oni rade? Oni pomou greha, pomou strasti ubijaju due ljudske. Kako? Duu ubija avo kada je odvoji od Boga. A odvoji je od Boga, kako? Pomou greha. Kada uvede oveka u greh, i vodi ga kroz greh, i dugo ga dri u grehu, takav ovek mrtav postaje duom za Boga. Ne osea Boga, ne vidi Boga, nee Boga. Nee Boga! Govori: Ne treba mi Bog! Gle, greh je zavladao celom duom. Uzmite srebroljupca, uzmite Judu Iskariotskog. Srebroljublje ulo u duu njegovu, popalo po njoj, osvajalo beskrajem duu Judinu, dok se Juda nije sam podao tome stranome grehu. I kada se priestio Svetom Krvlju, Svetim Telom Gospoda Hrista, veli se u Svetom Evanelju[8], Satana ue u njega, sav Satana ue u njega. Kako? Na Tajnoj Veeri u prisustvu Gospoda Hrista Satana ulazi u Judu! Da, u tome je sloboda oveka, moe hteti Boga, ili ne hteti, ili Ga odbaciti. Juda je svojevoljno, dobrovoljno se odluio protiv Gospoda Hrista, svim biem ustao protiv NJega i izdao Gospoda Hrista. Time zavrava greh, svaki greh. Svaki greh je ustvari izdaja Gospoda Hrista, i tvoja i moja, jer greh - ta je? Greh je neprijateljstvo Bogu. A kad ja ivim u grehu, ja sam neprijatelj Gospodu Hristu. I zar nisam onda mali Juda, ako se ne pokajem zbog greha? Aj, sav sam postao Juda! i sudbina moja bie u onome svetu ravna Judinoj sudbini. Gospod je doao u ovaj svet da greh uniti, da to glavno oruje Satanino uniti. Jer, greh raa smrt[9], ta najvea dva zla u ovome svetu zemaljskome: greh i smrt. Gospod je doao da pobedi greh i smrt - i pobedio. Pobedio Vaskrsenjem Svojim smrt tela naeg, a greh pobeuje neprekidno, eto, kroz vekove i vekove u svakome hrianinu. Ti veli i misli: Nije lako boriti se protiv Satane, protiv svih njegovih srodnih vojski. ta su oni, brate, prema vojsci Svetog Arhangela? Nebeska vojska zato je tu da nas pomae uvek kada na nas juriaju kroz grehe i strasti crni demoni. Kako vele Sveti Oci: posle Hristovog Vaskrsenja avo je postao kao krezubi lav, krezubi lav.[10] Deca se egae sa njim i igraju sa njim, jer ne moe nita oveku. Gospod pobedio smrt, osigurao oveku besmrtnost i ivot Veni. Zato mi verujemo u NJega, zato se mi borimo sa NJim? Zato sa Svetim Anelima ratujemo u istoj vojsci, ratujemo protiv Satane, protiv svih demona ovoga sveta? Gle, nama je osiguran ivot Veni, kako nas smrt telesna moe uplaiti? Kakve smrti, milioni, milijarda smrti, ta su za nas hriane kada je sa nama i ispred nas veni

Arhistratig Nebeskih Sila Mihailo, i sve Nebeske vojske uvek jae od svih demona i od svih smrti. ivot na zemlji, brao, nije lak posao. Svaki ovek na zemlji, samim tim to je ovek, ve je borac, ratnik, od kolevke do groba ratnik. Kako? Tako to je ovaj svet, zemaljski svet bojite, bojite na kojem Satana sa svojom vojskom neprekidno juria na svako ljudsko bie. Na svako ljudsko bie, a naroito na hriane, jer nose Gospoda Hrista u sebi. I da nije Svetih Anela, da nije Svetog Arhistratiga Mihaila i ostalih Nebeskih Sila i njihove pomoi, ko bi se odrao pred stranim demonima, pred stranim gresima i iskuenjima? Niko! Ali eto, mi ratujemo na zemlji sa njima neprekidno. "Na rat, veli Sveti Apostol Pavle, nije rat sa telom, telo je nita, prolazno ...[11] telo oveku, nego je rat na sa duhovima zla ispod neba, sa upraviteljima tame ovoga sveta"[12]. Eto rata naeg. Ko e se odrati na bojitu? Nama je potrebno da jaamo u Gospodu, zato Sveti Apostol poruuje hrianima: Brao, jaajte u Gospodu, jaanje u sili jaine NJegove[13]. Zato, Sveti Apostole? Jer mi, mi hriani, mi smo neprekidni danononi ratnici koji se nikada ne odmaraju, ratnici koji ratuju stalno sa demonima, sa Satanom i svima avolima koji napadaju na nas gresima. A mi, mi se branimo naim hrianskim orujem. Kakvo je to oruje? To je, veli Sveti Apostol - sveoruje Boje[14]. Sveoruje Boje. Sve to nam treba u tom ratu protiv Satane mi smo dobili na dar od Gospoda Hrista. Sve ovo je od NJega: u Svetome Krtenju dobijamo nebeske sile Boanske, koje izgone iz nae due svaki greh, oiuju duu i ine je istom kao sunce. Kad ovek odraste, onda poinju iskuenja, onda se on opet po slobodnoj volji opredeljuje za greh i ini grehe, ali tu stoji drugo silno oruje Boje. Koje? Priee. U Svetome Prieu mi primamo vascelog Gospoda Hrista. Ko e NJega pobediti u tebi? Ko, kakav Satana, kakve vojske njegove? Samo ti, hrianine, kad se priesti, da ivi evanelskim ivotom, bori se protiv greha, ne da da greh ue u tvoju duu, da greh ovlada tvojom duu. Ne daj se, bori se, jer svojom slobodnom voljom ide za Hristom. Ne primorava On tebe, ne prinuuje On tebe da ide za NJim. Zato ti upotrebni uvek to oruje silno. I Apostol Sveti nabraja ta jo spada u sveoruje Boje kojim mi pobeujemo Satanu. Vera, veli On[15], istina; pokazae ti veru svoju istinom; uzee tit vere, kacigu spasenja, ma rei Boje, molitvu, neprekidnu molitvu, ljubav. Eto, brao, sveoruoja Bojeg. Kada na tebe navali avo sa iskuenjima, a ti ustani od njega maevima duhovnim, molitvom i postom, i savladae ga i pobedie ga da se posrami pobeen. Kada avo ueta u tvoju duu nad kojom ti ne strai, ueta sa mrnjom i mrnja ti obuzme duu, tada ta e ti, hrianine, da uradi? Gde ti je oruje Boje - ljubav evanelska? Omrznuo si njega, suseda. Hajde, Evanelje nareuje: moli se Bogu za njega prvo, moli se Bogu za njega, i Bog e iz due tvoje isterati mrnju i zacariti ljubav evanelsku. Ili, ti po slabosti svojoj nisi hteo da se bori protiv zavisti, a eto, zavist

uetala u tvoju duu. Naao avo vrata tvoje due otvorena i uao u nju, i gle, zavist zahvatila tvoju duu. Zavidi ovome, zavidi onome, zavidi treem, etvrtom, a zavist polako odvaja duu tvoju od Boga, od Gospoda Hrista, odvaja je sve vie i pridruuje je avolu. Misli, to je malo neto, mali greh, otii e od mene. Jevreji su iz zavisti ubili Gospoda Hrista. Iz zavisti.

...[16]

LJudina, ogroman telom, snaga velika, silna. Jednoga dana Gospod razbudi savest u njemu, i on se poe pitati: ta ja inim? Ja hajdukujem, ja ubijam, ja preljubu inim, ja nepravdu inim danonono, ja pljakam. Gospode, idem k Tebi! Tako ostavi druinu i krenu u jedan pustinjski manastir. Kada doe pred kapiju manastirsku kapija zatvorena, na njoj vratar monah. ta eli? - upita ga vratar. Pa ree: Ja elim da postanem monah, da se kajem i okajem grehe svoje. - Ko si ti? - Ja sam harambaa razbojniki, harambaa razbojniki Mojsije. Monah zatvori kapiju i ode k igumanu i saopti mu tu vest. Iguman ree: Probaemo ga, neemo ga odbaciti, i to je ljudsko bie, i to je Boje bie. Ostavi ga sedam dana pred kapijom, pa ako istraje na kapiji bez hleba, bez vode, i ako i dalje bude navaljivao da ue, oida ga pusti sedmoga dana. - Tako i bi. Mojsije ostade pred zatvorenom kapijom manastirskom sedam dana, sav u mukama, sav u poletu ka Nebu, ka Gospodu: Gospode, spasi me! I jednoga dana iguman izie, otvori mu vrata, uvede ga unutra i obavi razgovor sa njim, i primi ga u manastir. Mojsije kao novi monah dade se na teke podvige, ogroman post, neprekidna molitva, neprekidno bdenje. Dosta si spavao, govorio je sebi razbojnik bivi i harambaa Mojsije. Hajde sada bdi, nemoj spavati; san je tvoj veliki neprijatelj. Borio se harambaa Mojsije sa snom da ga pobedi, uz pomo svog duhovnika i uz pomo molitava svetih otaca manastirskih. Post njegov bio je straan, danima nije okuao nita. Telo moje, govorio je sebi, koje si uivalo u raznim jelima, piima, hajde klanjaj se, ispataj sebe. A molitve njegove, danononi vapaj ka Gospodu, neprekidne molitve u crkvi, u eliji, na radu, svuda gde se kretao Mojsije po uputstvu svoga duhovnika, neprestano je tvorio molitvu u sebi, u umu svom. To je glavni monaki posao u svetu. Gde god krene monah se neprekidno moli Bogu, neprestano vri molitve umne.

Tako proe est godina, Mojsije postade sjajan podvinik Boji; uspevao je u duhovnom ivotu pobeivajui u sebi strasti. Ali, ni avo nije dremao. ekao je on trenutak da se ponovo okomi na svoga uenika, i na svoga doskora sledbenika, harambau Mojsija. I zapali avo u njegovom telu stranu pohotu, bludne elje poee da raspinju podvinika Mojsija. On se borio do krvavog znoja, danju i nou, postio, molio se, ispovedao se duhovniku, traio molitve bratije; svi su se molili za njega, ali strast kao poar plamti u njemu. Jednoga dana on rei da napusti manastir i krenu iz manastira. Odmakao od manastira oko dva kilometra. Odjedanput pred njega stade Sveti Aneo, njegov Hranitelj. Kud e, Mojsije? Idem u svet, odgovori on, ne mogu vie da izdrim poar pohote u sebi. - Ti ne treba da ide u svet, ree mu Aneo. Kako? - ja vie ne mogu da se borim, odgovori Mojsije. - Pogledaj na zapad - ree mu Aneo. Podie oi i pogleda. - ta vidi? - upita ga Aneo? Vidim nebo prekriveno demonima, crnim demonima. Ree Aneo: sve to ide protiv tebe, iza tebe. - Kako da se ja (odrim sam)[17] meu njima. A sada se okreni na istok, ree Aneo. On se okrete. - ta vidi sada? Vidim nebo i nebesa prekrivena Anelima Bojim, bezbroj, mnogo vei broj Anela. Vidi, ree Sveti Aneo, ko ide tebi u pomo. Znai, ree mu Aneo, ti treba da se bori i da veruje u pobedu, da e ti Bog dati pobedu pomou Svetih Anela. A Bog je zato dopustio, da bi ti po svojoj slobodnoj volji zaradio sebi velike nebeske vence; najskupocenije nebeske vence, to vie muka na zemlji pretrpi u sebi radi svoje due, radi Venoga ivota, radi Carstva Nebeskog, to vei venci ekaju te u onome svetu. Ree to Aneo Svetome Mojsiju. Mojsije se okrenu ka manastiru i vrati u manastir. I otada on se borio godinama i godinama, pobedio strast pohote u sebi, oistio duu svoju, srce svoje, telo svoje, savladao sve demone i iskuenja. Kako? Uz pomo Svetih Anela, na elu kojih je bio Sveti Arhistratig Mihail. Blagi Gospod je otkrio o ivotu ovog velikog Svetitelja za pouku svima nama; kad god smo u iskuenjima, u velikim mukama ivotnim, setimo se toga. avo hoe da napadne na tebe sa svih strana, ali Nebeska vojska eka, Sveti Arhistratig Mihail, da ti zavapi njima, da ih pozove u pomo, i doi e oni svi, svi, svi kad je Gospod njihov doao radi tebe da te spase od greha i od smrti. Kakva vojska njegova dolazi u pomo da ti pobedi sve vojske crnih demona, one duhovne u ljudskim biima. Da, mi hriani u ovome svetu, mi smo od krtenja upisani u vojsku Svetog Arhistratiga Mihaila, mi smo nebeski vojnici od krtenja. I onda, kroz ceo ivot mi vojujemo, mi vojnikujemo, ratujemo u toj svetoj vojsci protiv svakoga zla, protiv greha, protiv svakoga demona u ovome svetu ratujemo. I ne bojimo se poraza, nema poraza za nas, samo pobeda nad pobedom, jer je ispred nas Sveti Arhistratig Mihail i oko nas bezbrojne Nebeske Sile i vojske.

Eto, koga mi danas slavimo, eto naeg Pomonika, eto pobednika Satane koji je Satanu bacio s Neba kao munju. Veli Spasitelj u dananjem Evanelju: Tako e Satanu, ako tebe napada, brao i sestre, Sveti Arhistratig baciti kao munju[18], i izbaciti iz tvoje due, i osigurati tebi ivot Veni u onome svetu, a u ovome svetu radost to si Hristov, radost to si u vojsci Svetog Arhistratiga Mihaila, njegov vojnik. Gle, danas, danas Sveti Arhistratig vri smotru nad svojom zemaljskom vojskom, vri smotru nad nama hrianima. Kakav si vojnik? Ima li anelsku ljubav, anelsku molitvu, anelsku dobrotu, anelski ivot? Sve to on gleda. Pazi, kad se pokazuje rav i lo vojnik u vojsci Svetog Arhistratiga, uvek naoruavaj sebe tim sveorujem Bojim, uvek imaj na umu da si ti vojnik Nebeskog vrhovnog Vojskovoe Arhistratiga Mihaila. Za njim i sa njim samo pobeda za pobedom ide. Tako za tobom, dragi hrianine, tako za nama svima hrianima. Molimo se, Gospod je na jai od svih demona u paklu, i u ovozemaljskom svetu, jai je njegov prvi vojnik, Prvi Arhistratig, Prvi Vojskovoa Nebeski, Mihailo, sa bezbrojnim Silama Nebeskim, od svih zala ovoga sveta, i svih svetova, od grehova, od svih smrti, jai su oni svi i mi sa njima. Zato, zato, zato emo slaviti udesnog Gospoda Hrista i NJegove Nebeske sluitelje. Nau bezgrenu i najsavreniju Brau, na elu kojih stoji Sveti Arhistratig Mihail, kome se klanjamo danas i slavimo ga, da bi nas on kao verne vojnike svoje vodio iz pobede u pobedu. ...[19] NAPOMENE: 1. Ic. 14, 12-17 2. Otkp. 12, 79 3. Misao Svetih Otaca (Sv. J. Zlatoust) i crkvenih pesama na Aranelovdan. - Prim. uredn. 4. Jn. 1, 51; Jevp. 1, 13-14. 5. Jn. 1,51 6. Krai prekid na magnetofonskoj traci. - Prim. prepis. 7. Mt. 8,31 . 8. Jn. 13,27 9. Jak. 1,15 10. Misao Sv. Jovana Zlatousta. - Prim. uredn. 11. Par rei neujno. - Prim. prepis. 12. Ef. 6,12 13. Ef. 6,10 14. cp. 6,11-18 15. Ef. 6,1418

16. Krai prekid na magnetofonskoj traci. Besednik je poeo navoditi primer pokajanja i obraenja Sv. Mojsija Murnna (slavi se 28. avgusta), koji je ranije bio razbojnik. - Prim. uredn. 17. Par neujnih rei, pa su u zagradi dodate po smislu. - Prim. uredn. 18. Lk. 10,18 19. Zavretak trake i, najverovatnije, i besede. - Prim. prepis.

Beseda 2. na Sv. Arhanela Mihaila 1966. godine u manastiru elije sadraj Brao i sestre, izmeani Aneli i avoli sa ljudima! Na nebu samo Aneli, u paklu samo avoli, a na zemlji otimaju se Aneli i avoli o ljudske due. Bije se boj neprekidni! Boj izmeu Anela i avola: ko e oteti i prisvojiti sebi ljudske due? Otkuda avoli na zemlji? Otkuda oni kad je Bog stvorio svet, Dobri Bog stvorio oveka po liku Svom[1], stvorio zemlju bez greha, naseljenu samo ljudima i Anelima i Bogom. Otkuda na zemlji avoli? Uveli ih ljudi, ljudi uveli avole!... Uveli sa njima i preko njih la, klevetu, nepravdu, zlou, zlobu, gordost, gnjev, pakost, svako zlo i svaki greh! I u svakome zlu po avo i u svakome grehu po smrt. I zemlja - zemlja postala pakao! Kuda e ovek? Oko njega vri najraznovrsnije zlo. Oko njega lete mrani i crni demoni, a s druge strane sveti Aneli tuguju i plau nad nepokajanim ljudima. Zemlja je postala pakao, a gde je avo tu je gozba zla, tu je slavlje greha, tu je vladavina smrti. LJudi, brao, ta je ostalo od nas? ta Boje, ta Nebesko, ta Anelsko? I na zemaljski pakao ostao bi zanavek pakao i ljudi bi sigurno postali avoljudi, da se Blagi Gospod Hristos nije smilovao, spustio se sa Neba na zemlju u na pakao. Bog siao u pakao da izgubljeni Raj povrati ljudima, da venost i Boga i blaenstvo povrati ljudskome biu. Kako je strano bilo pre Gospoda Hrista na zemlji dokaz je to to je sam Bog siao u ovaj svet. Nije poslao ni Anele ni Arhanele da nas spasu. Sve je to malo. Ono to oni mogu dati nije dovoljno za ljudsko bie. Gospod je stvorio oveka za Carstvo Nebesko, za Raj, za veni Raj, i to samo On ima i samo On moe dati. I Gospod se Blagi spustio u na

zemaljski svet, u na pakao, da nas spase naeg zla, da nas spase naih grehova, da nas spase naih smrti. Kako je bio teak podvig spasenja roda ljudskog, da ja Sam Bog postao ovek! Kada je Car Neba, Gospod Hristos, siao s Neba i postao ovek, tada su s njim sleteli i svi Aneli s Neba ia zemlju. Kuda e Nebeska vojska ako ne za svojim Nebeskim Carem? I Blagi Gospod je objavio divnu Blagovest: "Od sad ete videti Nebo otvoreno i Anele Boje da silaze i uzlaze k Sinu ovejem"[2], to jest k NJemu, Bogooveku Hristu. Silaskom Boga na zemlju otvoren je put s Neba na zemlju i sa zemlje na Nebo. Taj put Svetih Anela, propuen je za nas ljude Gospodom Hristom. I Gospod je stvorio i nainio jednu Crkvu od Anela i ljudi[3]. U Crkvi svojoj izjednaio je Anele sa ljudima, da bi ljudi mogli pomou Svete Brae svoje Nebeske, pomou Svetih Anela, savladati mrane demone i vene neprijatelje due svoje, avole! I Crkva Hristova je tvrava, neosvojiva tvrava u koju ne mogu prodreti avoli, kojoj ne mogu nakoditi ni svi skupovi i legioni demona! Jer gle, u Crkvi Hristovoj sam je Gospod Hristos, Sam Bog, a sa NJim sve Nebeske Sile, sve Nebeske moi, sve ono to je jae od svakoga zla i jae od svakoga greha, jae od svakoga avola. uli ste u dananjem Svetom Evanelju divnu blagovest. uli ste ta Gospod daje Svetim Apostolima, ta daje Svojoj Crkvi, ta daje Svojim sledbenicima: "Evo,ja vam dajem vlast da stajete na zmije i na korpije i na svaku silu vraju, i nita vam nee nauditi"[4]. Sila vraija ta je to? Smrt - sila vraija, greh - sila vraija; svaka pakost, svaka zloba sila vraija; svako zlo koje nikne u ovome zemaljskom svetu pod uticajem neistih sila. I nad tom stranom silom vraijom Gospod je dao Nebesku silu, dao Crkvi Svojoj, dao Svetim Apostolima, dao hrianima da svaku silu vraiju satiru u ovome svetu. "I nita vam nee nauditi", nita, ni avo, ni smrt, ni pakao, ni sva zla koja moe izmisliti avo i njegov pakleni svet. Da, ovaj zemaljski svet je bojite, ratite, ratite na kome neprekidno ratuje - ko? Ratuju Aneli sa avolima, a ratuju i avoli sa ljudima. Kada sa nebeskih visina Sveti Apostol Pavle gleda na zemaljski svet, on veli: Evo ta vidim. Neprekidno ratovanje, rat hriana protiv neistih duhova, rat hriana sa avolima. "Na rat, rat hrianski, nije sa telom ljudskim", nije Gospod doao u ovaj svet da ljude ui ratovanju i ubijanju, nego na je rat, veli Sveti Apostol, sa poglavarima, sa vlastima, sa upraviteljima tame ovoga sveta, sa duhovima zla ispod neba"[5], eto naeg rata! To je rat svakoga hrianina. Pazi na kakvom se ratitu nalazi, brate i sestro. Ti kao hrianin, ti si ve vojnik, stalni vojnik na zemlji, stalni ratnik koji se bori sa stranim neprijateljima, rve sa "upraviteljima tame ovoga sveta", gua se "sa vlastima tame ovoga sveta, sa duhovima zla ispod neba". Kako

e ostati itav, kako e ostati neranjen? Kako ostati iv kada na tebe napada sav pakao? ta je tebi potrebno da se odbrani? Sveti Apostol preporuuje i daje oruje, oruje svakome od nas. Evo Bojeg oruja, evo Hristovog oruja kojim e pobediti svaku silu vraiju. Koja je to sila, Sveti Apostole? To je "sveoruje Boje", veli Apostol[6]. Ne samo oruje, nego "sveoruje Boije" kako se veli u Svetom Evanelju. Sveoruje Boije, nita malje od toga, ovee i hrianine, jer ako se ne naorua sveorujem Bojim, eto, tebe e kao slamicu savladati duhovi zla ispod neba. "Sveoruje Boje", a ta je to? ta Sveti Apostol podrazumeva pod "sveorujem Bojim"? Razume: svete vrline, razume veru, kako veli on, "tit oveijeg bia, o koji e pogasiti sve strele neastivog", sve strele greha, sve strele svakoga zla. Pogasie ako ima vrstu veru u Gospoda Hrista, u NJega koji je postao ovek, u NJega koji je osnovao Crkvu Svoju, u NJega koji je u Crkvi Svojoj dao Svete Tajne, svete vrline. Eto sveoruja Bojeg - da ti savlada svaki greh, svako zlo, svakog avola. Sveoruje Boje: vera, ljubav, nada, post, molitva, krotost, smirenost, milosre, blagost, Vena Istina, Vena Pravda, neprekidna molitva, eto sveoruja tvog! Eto oruja koje tebi daje silu i mo da savlada najjaeg avola! Potrebno je u ovome svetu da uvek budemo naoruani tim sveorujem Bojgim? Jaajte u Gospodu", poruuje Sveti Apostol![7] Jaajte u Gospodu", jer ako greh vlada tobom, ako strast vlada tobom, ako je avo jai od tebe, ti Hristom brani svoju duu, brani svoj raj, brani svoju venost, brani svog Istinitog Boga, brani ikonu Boju u svojoj dui, brani i telo svoje, taj ram te svete ikone Boje! Samo ne spavaj, nemoj zaspati u nekome grehu, nemoj zaspati u nekoj strasti, jer seti se kad zaspi, eto dolazi, kako se veli u prii o penici i kukolju, neprijatelj na, neprijatelj Boji, dolazi avo i nevidljivo seje kukolj po dui tvojoj pa se izgubi, nestane ga.[8] A ti spavajui u jednom grehu kad se probudi, pogleda, a ti vidi pored jednoga greha jo bezbroj za njim stoje i za njim idu! Nikad jedan greh ne dolazi sam! On uvek vue za sobom puno drugih grehova. Nikad zlo ne dolazi samo! Ono kao neki mraan crni lanac vue za sobom sva zla, i na kraju tamo pakao! Zato je nama potrebno sveoruje Boje, brao! Zato je nama potrebno naoruati se nepropadljivom verom, jaom evanelskom ljubavlju, milosrem, postom, molitvom. "Neprekidno se molite", kako preporuuje Gospod Hristos i Sveti Apostol![9] Neprestano se molite, jer molitva to je oganj Boanski koji saie demonske sile. Molitva neprekidna - to je plamen Boanski, ognjeni jezik due tvoje, Pedesetnica tvoja, kojom ti unitava svako zlo i svaki greh! A ako malake u tebi vera tvoja, ako ti zaboravi na molitvu, ako se preda samo zemlji, zemaljskim svojim poslovima, o, znaj! ti si ve pao, ve si oboren

na stranome ratitu! Ve, te miluju upravitelji tame ovoga sveta, duhovi zla ispod neba. Ti si ve pao, ne bojnome polju pao. A kad se padne na bojnome polju zemaljskome, padne u greh i ostane u grehu, padne u zlo i ostane u zlu, to znaj pao si u strano ropstvo avolu! Ali seti se i u najstranijim gresima svojim, i u najstranijim padovima svojim, seti se da Gospod prua tebi sveoruje Boje, sveoruje kojim moe pobediti ne samo jednog avola, koji tebe mui danas i jue, nego sve avole svih paklova. Nita vam nee nauditi kada se naoruate orujem Bojim, kada njime ponete klati i sei avole i leevima avolskim poploati svu zemlju. Jer molitva tvoja, ako je od srca, oganj je koji ree i odrubljuje glave avolima! Juria na tebe legion avola, ako si u molitvi vezan sa Gospodom, gle, svi e oni popadati jedan do drugoga, kao le do lea. I ti, ti si pobednik? Ako su te muili i gonili godinu i dve, ak i tri i etiri, i ti se nisi kajao, ako se nisi pokajao za grehe svoje i ostajao u njima i propadao u njima, kada doe sebi, kad te pokajanje udari po milosti Bojoj u srce tvoje, ti se seti bludnoga sina, sve si bio izgubio, sve si potroio pa reci: Gospode, sve sam na grehe dao, na zlo, sve sam avolima rtvovao to si Ti meni dao! Eto sada, sada sam gladan, "umirem od gladi", kao to ree bludni sin.[10] Tako svaka dua kada pobegne od Boga kroz grehe, kada se udalji od Boga kroz grehe, svaka dua, na kraju krajeva, poinje da umire od gladi. Osea najveu muku, osea samoubistvo u ovome svetu, osea oajanje strano, osea muke strane, osea ratove, osea sve nevolje ovoga sveta. LJudi, ogrezli u zlu satanskom, u zlu avoljem, ne mogu da isplivaju na povrinu, da ugledaju Gospoda, da se sete pokajanja, i onda - sve se zavrava samoubistvom, i smru, i oajanjem! Gledajte, nikada vie nije bilo samoubistva u ovome svetu nego to je danas. Otkuda to? Otkuda? Pri svim sjajnim uspesima nauke evropske i svetske, pri svoj tehnici, avionima, letovima u svemir, otkuda to? ta je to? Otkuda da su ljudi izgubili Boga? Da su ljudi, u gordosti svojoj poeli potovati tvar vie nego Tvorca.[11] Da su ljudi eprkajui po ovome velikom i ogromnom svetu Bojem, kao mravi pravei male mravinjake, uobrazili da su vei od Boga i da Boga nema! - a oni bednici u pesku svojih mravinjaka dave se. Nita ne stvaraju, samo eprkaju po tvari Bojoj, i objanjavaju tvar Boju avolom, avolskom logikom, avolskom pameu, avolskim umom. I svet, ovaj svet polako postaje pakao, jer gde Boga nema - tu je ve pakao! Gde je avo, da, iza njega uvek stoji pakao! A da se odgoni avo od mene i od svakog ljudskog bia, brao moja, potrebno je samo jedno - pokajanje. Pokajanje bludnoga sina, da se bludni sin Evrope i Amerike, poludeli sin, od tehnike, vrati Gospodu Hristu i Bogu! Da se seti due svoje, da se seti da je stvoren za besmrtnost i ivot Veni! I da je ta besmrtnost, taj ivot Veni u Gospodu

Hristu. A sve dotle dok ovek to ne zna, ma koji ovek, bio on car ili vladar, ili tiranin i diktator, ili naunik i filosof, ili zanatlija, ili profesor, ili uitelj, bio ma ko, ma kakva zemaljska sila, zavrni trenutak njegovog ivota u ovome svetu bie isti: dvostruka smrt - smrt due i tela. Dua potpuno odvojena od Boga, to je mrtva dua! NJeno carstvo, to je carstvo greha, carstvo avola, pakao. A telo putuje u grob! ovek je, i evropski ovek, azijski, afriki, od istih ula, od iste grae i materije, od iste ilovae, istog blata! Stvoren si od Boga da bude sabrat Svetih Anela i Arhanela. Gle, Gospod je ba radi toga izmeao Anele sa ljudima u Crkvi Svojoj. Da ljudi lako pobeuju svako zlo, svakog avola. Eto, mi danas slavimo Svetog Arhistratiga Mihaila, vrhovnog Vojskovou svih hriana svih svetova. Hriana na zemlji i hriana na Nebu. On nepobedivi pobednik na svima ratitima. On je taj koji je s neba zbacio pobunjenog Anela Lucifera, Denicu, zbacio s neba u pakao i on je pao kao munja[12]. Toliko je nemoan on bio pred silnim i stranim Mihailom. U emu je sila za Mihaila? U Gospodu Bogu. Ostao je veran Bogu, jer samo ime Mihail znai: Ko je kao Bog! Ko je kao Bog! A Sveti Arhistratig Mihailo, on na elu svih zemaljskih i Nebeskih vojski! Mi njega slavimo danas, slavimo svog glavnog Vojskovou. On, on uitelj na kako se rukuje sveorujem Bojim. Uitelj na u veri, uitelj u ljubavi, uitelj u bdenju, uitelj u revnosti za Istinu Boju. Sve Nebesko, sve Boje on ima u izobilju. Svaki njegov vojnik koji slua njega, koji upotrebljava sveoruje Boje, uvek je pobednik nad svakim avolom, nad svakim iskuenjem, nad svakim grehom. Nema neprijatelja tvog ni mog, nema vraga tvog ni mog, koji moe biti jai od Svetog Arhangela. "Evo ja vam dajem silu da stajete na svaku silu vraiju", veli Spasitelj[13]. Da, i mi voeni i predvoeni Svetim Arhistratigom Mihailom, eto, mi smo uvek pobednici, nepobedivi pobednici u svima naim guanjima i rvanjima sa svakom smru; ne samo sa svakim grehom, ne samo sa svakom strau, nego u naem rvanju sa svakim avolom - mi smo jai! Setite se Svetog Andreje Jurodivog! On se smeje avolu i veli: "ta si za mene? Senka i pauina. Ja rairim ruke i pretvorim sebe u krst i juriam na tebe, avole, i pobeujem te".[14] To moemo uiniti ti i ja. Kad smo toliko pali, kad smo toliko oajni u svojim gresima, skoimo, rairimo ruke, napravimo krst od sebe i jurnemo na sve demonske sile prizivajui Svetog Arhistratiga Mihaila, i sve e kao utvara, kao privienje pobei od nas. Danas, sutra ili prekosutra, samo ne odbacuj sveoruje Boje, obuci se uvek u njega, nemoj da te obezorua avo. A on te obezoruava ako ti dopusti da malake u tebi vera, zanemari molitvu, zanemari hram Boji, zanemari milosre, zanemari post. Eto, ti sam sebe obezoruava, ti sam skida sa sebe to oruje Boje, i avo ve juria na tebe sa svih strana; i ako se ne bude trgao, ako se ne bude probudio, ako se ne bude

setio da ti u tom ratovanju sa neistim dusima, sa duhovima zla ispod neba moe pobediti Gospodom, samo sveorujem NJegovim - teko tebi! Oteli ti avoli Raj, oteli ti Gospoda Hrista, oteli ti Veni ivot, oteli ti Venu Pravdu, i svojim zlom, svojim laima, svojim varljivim slastima tebe e survati u carstvo svoje, u carstvo tame, pakao! Gospod je zato i doao u ovaj svet, da ovaj svet pretvori u Raj, da pakao zemaljski pretvori u Raj. Jer gde stane On, Bog Gospod Hristos, tu je ve Raj! I ti, kad se nalazi u unutranjim tekoama, kad osea nevolju i muku od neke silne i strane strasti, ti se seti da je Gospod Hristos nevidljivo pored tebe. On je rekao u Svome svetom Evanelju: "Evo stojim na vratima srca tvog i kucam. Ko mi otvori, ja u ui i veerau s njim"[15]. Ali ko otvori! Gospod kuca na tvoje srce, kuca On, a ti moe biti spava u mnogim gresima i strastima; On kuca na tvoje srce da ti otvori srce svoje, u taj mali pakao da On ue; a im Bog ue u dom srca tvog pobedie sve avole, sva zla, pa zato i veli: Ja u veerati s njim". Jeste, postae prijatelj Gospoda Hrista. Setite se da On Svoje Svete Uenike naziva na Tajnoj Veeri "prijateljima Svojim". "Vi ste prijatelji moji", veli Spasitelj[16]. Gle, kakva divota - biti prijatelj Boji! Za Svetog Lazara etvorodnevnog pie u Svetom Evanelju da je bio prijatelj Gospoda Hrista. Za njega Spasitelj veli kada je umro: "Prijatelj na Lazar zaspa"[17]. Dakle, prijatelj Boji ne moe umreti. Smrt, za njega je smrt samo san! "Prijatelj na Lazar zaspa!" I kada kroz svete vrline, kroz veru, kroz ljubav postane Hristov, kroz molitvu, kroz post, ti si prijatelj NJegov. Nee On dati da ti umre, da umre dua u tvome telu. Kada bude potrebno On e ti dati pokajanje. Ti e vaskrsnuti iz svih smrti! "Ustani ti koji spava" - dovikuje Apostol Pavle[18]. Spava u gresima, - ustani, vaskrsni sebe iz svoga groba! Uini li to, obasjae te Gospod Hristos! Doi e On, doi e On sa svima Svojim Prijateljima i sa svima Nebeskim Silama; doi e na elu svih njih Sveti Arhistratig Mihail. On, svepobedni Vojskovoa, oistie sve svetove tvoje od svih vragova, od svih iskuenja, od svih slabosti i nemoi, i od svih sila vraijih, i u tebi, u srcu tvom zacarie se Nebeski mir i Raj! Danas, danas na dan velikog slavlja Svetog Arhistratiga Mihaila, ta radi on, Veliki, Prvovrhovni Vojskovoa? On vri smotru nad nama: i nad tobom, i nada mnom, i nad svima nama vri smotru, i nad svakim zemaljskim biem. Gde smo, ta smo, u ijoj smo vojsci? Da li u njegovoj ili u protivnikoj? I da li smo se naoruali sveorujem Bojim? Gle, prilazi tebi, prilazi i meni, i vri smotru nad tobom i nada mnom, da li smo obueni u sveoruje Boje. Da li je jaka vera naa? Da li je jaka ljubav naa? Da li je jaka molitva naa, post na, milosre nae? On trai u tebi i u meni to oruje! Ne nae li, tuan e biti, pa moe zaplakati!

Ne dajmo da plae zbog nas Sveti Arhistratig! Na najverniji i najvei Saradnik! Na Svepobednik u svima naim ratovanjima sa neistim dusima! Neka on bude uvek ispred nas, a mi za njim i iza njega. I onda nikada neemo pretrpeti poraz! Dua naa u ovom svetu pobeivae svaki greh, svako zlo, svakog avola, svaku smrt, i mi emo, voeni i predvoeni njime izai iz ovog sveta kao Hristovi vojnici pobednici, i sa Svetim Arhangelom ui u Nebesko Carstvo. Zato nae molitve njemu neka nikad ne malaksavaju, neka ga dre uvek pored nas da bi on, svetlou svojom Boanskom i neugasivom, odgonio od nas svaki mrak greha, svaku tamu iskuenja, i mi predvoeni njime kroz kapiju smrti uzleteli u Nebesko Carstvo, da se zajedno sa svojim vrhovnim Vojskovoom poklonimo udesnom Gospodu Hristu, Tvorcu i Spasu naem, Kome kroz Svetog Arhistratiga Mihaila, neka je ast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. 1 Mojc. 1,25-27. 2. Jn. 1,51. 3. Misao Svetih Otaca (Jovan Zlatoust) - Prim. uredn. 4. Lk. 10,19. 5. Ef. 6,12. 6. Ef. 6,10-18. 7. Ef. 6,10. 8. Mat. 13,25. 9. 1 Col. 5,17. 10. Lk. 15, 17. 11. Pm. 1,25. 12. Otkp. 12,7-9; Lk. 10,18. 13. Lk. 10,19. 14. itije Sv. Andrije Jurodivog, 2. oktobra. - Prim. uredn. 15. Otkp. 3,20. 16. Jn. 15,14-15. 17. Jn. 11,11. 18. Ef. 5,14.

Beseda 3. na Sv. Arhanela Mihaila

1973. godine u manastiru elije sadraj U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Isto Evanelje vai, brao i sestre, i za Anele i za ljude. Ista pravda vai i za Anele i za ljude vena Pravda Boja. Isto Evanelje, ista Istina vai i za Anele i za ljude, i isti Bog vai i za Anele i za ljude. To nam svedoi Crkva Boja. Gospod je Hristos od Anela i od ljudi nainio Jednu Crkvu. To se veli u dananjim pesmama: Od Anela i od ljudi naipio je Jednu Crkvu. Iz Crkve kada pogledate ovaj svet, kakav izgleda? Ovaj svet nije nita drugo nego njiva Boja po kojoj Gospod seje dobro seme, ljude[1]. Seje ljude koje On stvara po slici i prilici Svojoj. Sve to je od Boga savreno je. Tako ovek izlazi iz ruke Boje kao savren, besmrtan, vean. Ali ovek je zloupotrebio svoju slobodu, svoju bogoliku slobodu zloupotrebio, i kroz greh krenuo - kuda? U smrt, u pakao. uli ste danas iz Svetog Evanelja kako se sluge Boje, Sveti Aneli, pitali: otkuda zlo u svetu, otkuda greh u svetu, otkuda smrt u svetu? Od avola - veli Gospod[2]. "Kada ljudi pospae, doe neprijatelj Boji i poseja kukolj meu penicu"[3]. I ta se zbiva? LJudi krenue kroz svoja zla, kroz svoje grehe u daleke, tue zemlje[4]. U zemlju bez Boga, gde nema Boga, gde nema Istine Boje, gde nema Pravde Boje, LJubavi Boje. Krenue u pakao koji sami stvorie. udna je stvar i u isto vreme vrlo jasna: zato smo mi ljudi izgubili Nebo, kako smo izgubili Nebesko Carstvo, izgubili Istinu Boju, Venu Istinu Boju, Venu Pravdu Boju. "Kada ljudi zaspae, pospae, veli Spasitelj, doe neprijatelj avo"[5]. Kako da ljudi zaspe? LJudi zaspu kad spavaju u grehu, sami dobrovoljno izabirajui greh. Onda ono to je boansko u njima, ono to je od venoga ivota u njima gubi se, nestaje ga. A kada to ja i ti spavamo? Kada grehe inimo, kada zlo inimo. Jer svaki greh odvaja od Boga, udaljuje od Boga. Toliko udaljuje od Boga da gresi sabrani u jedno proizvode smrt, koja nas potpuno udaljuje od Boga i u neoseanje za Boga. Pita Sveti Isak Sirin ta je greh i odgovara: Greh je neoseanje za Vaskrslog Gospoda. Kad nema oseanje da je Gospod vaskrsao i kada ne veruje u to - eto to je prvi, osnovni greh. Taj greh uvodi venu smrt u tebe i u mene, uvodi la mesto istine, nepravdu mesto pravde, mrnju mesto ljubavi. I svaki najmanji greh krije u sebi makar malog avola. Sveti Zlatoust veli: U svakom grehu je avo. Zato se treba bojati greha kao samog avola. avo skriva svoje lice. On ne pokazuje svoje gadno i odvratno lice, jer bi se ljudi zgadili na njega, pobegli od njegovog zla. Ali on zaslauje svaki greh tankim slojem meda, i svaki greh obeava i meni i tebi radost, blaenstvo, spokojstvo, mir. Stvara u dui mojoj i tvojoj slom, nevolju, bede, strahote, mrnju, pakost, zlobu. I ovek, Boje

stvorenje, odjedanput se obrete daleko od Boga, u daljnjoj zemlji. Bludni sin je ostavio Oca Nebeskog i krenuo u neke daleke, tue, strane zemlje da tamo slui svinjama, koje mnoi u oveku i u svetu oko oveka avo[6]. Tako, brao moja, Istinitog Boga i NJegovu Pravdu i NJegovu Istinu, izgone iz naih dua nai gresi, ne tui, nego nai lini gresi. Mi imamo obiaj da prenosimo na druge svoje nevolje, svoje muke, na neprijatelje izvan nas. A ustvari, glavni neprijatelj je u nama samima. Greh - to je tvoj neprijatelj. Znaj, kada mrzi nekoga, ti se udaljuje od Boga i stvara u sebi malu smrt i mali pakao. Kada ogovara, kada psuje, o kakva strahota ulazi u tvoju duu, kakav pakao iza psovke! Gospod Hristos se naziva u Evanelju - Re Boja[7], a ti tu Re Boju psuje, grdi, unakazuje. Znaj, kroz svaku psovku ti u duu svoju unosi po jednog avola. Ne udi se kada se umnoe oni u tvojoj dui, i ne udi se kada te povedu svima bespuima i svima strahotama ovoga sveta. Kad izgubi Istinitog Boga Gospoda Hrista, ti si izgubio Pravdu Boju, izgubio si Istinu Boju, i utonuo u mrak, u tamu, u pakao. Pogledajte ta se zbilo sa dananjim rodom ljudskim. Pogledajte to slavljeno i hvaljeno oveanstvo dvadesetog veka! Pogledajte kako ljudi dvadesetog veka stvaraju Trei rat. Nisu osetili da je Prvi svetski rat bio najvea kazna Evropi kada je ostavila Istinitog Boga Gospoda Hrista. Pa je ula u Drugi svetski rat, i to je kazna Boja. Pustio je Bog ljude njihovoj volji. I ta je napravljeno od ovoga sveta, prvo od Evrope? Klanica, klanica! Mi izmiljamo lane bogove, Evropa je postala fabrika lanih bogova, fabrika idola. Evropa proizvodi u svojoj ludoj fabrici prosvetu bez Boga. Sve te kole, osnovne i velike, bez Boga, ta je to? To je idol neznaboaki! Evropa je u svojoj fabrici stvorila takozvanu evropsku kulturu. Kultura, to je stid i sram Evrope, jer to je kultura bez Hrista i protiv Hrista. I mi jadni i bedni Srbi tapemo za njima i kliemo "aliluja" evropskoj kulturi. A kultura? Kultura ubija u oveku Boga. Zamislite kako Evropa proizvodi ljude maloverne i neverne. Hvalimo se kulturom evropskom, hvalimo se civilizacijom, a treba je gledati iz njenih rodova.[8] ta daje ta evropska kultura i civilizacija? Izmilja otrove, bezbrojne otrove i seje ih po svima kontinentima. Izmilja lai, izmilja lane bogove, i slui lanim bogovima kroz svoje institucije i nazovi ustanove. Strano! Fabrika lanih bogova - to je Evropa. Klanja se pred zlatom, klanja se pred vodom. ta je zlato? To je idol svih kontinenata ovoga sveta. LJudi zamenili Hrista Boga utim zlatom, odnosno utim blatom. I mi Evropljani, i mi nesretni Srbi, ta mi radimo? Odbacujemo od sebe Istinitog Boga Gospoda Hrista, odbacujemo Svetoga Savu, a klanjamo se evropskim lanim idolima. ta je ostalo od sela? U svakoj kui po idol, u svakoj kui lani idoli i lani bogovi.

Televizori, radija, moda, kakve gadosti! Hristovog oveka je stid to je ovek. A mi, mi Srbi spavamo dubokim snom. Zaspali smo i avo eta po naim duama, seje kukolj, seje kukolj. Seje stid i sram, la do lai, mrak do mraka, pakao do pakla. Gde su naa domainstva svetosavska, gde su nae zadruge, gde je naa estitost?! Srbi, uvajte se prokletstva Boga, prokletstva Istinitog Boga, jer ste poeli da sluite lanim bogovima. Vai hramovi, zadubine Svetih careva, uvek su prazne, manje-vie uvek. Jedan ide za volovima, drugi za pijacom, trei za ma kojoj sitnicom, etvrti za modom[9]. Kuda idu? U kreanu, u ivi kre. Ostavljena je Istina Boja, put svetosavski, ostavljeno je sve ono to nai Sveti preci ostavie iza sebe za nas. Osim nas hriana pa zemlji, bezbroj je hriana na Nebu. Prvi hriani su Sveti Aneli, a na elu njihovom je Sveti Arhistratig Mihail, koga mi danas slavimo, Vojskovoa Hristove vojske, i Nebeske i zemaljske. On danas vri smotru nad rodom ljudskim. Da li si u njegovoj vojsci? Da li je on tvoj vojskovoa, ili ti ima druge vojskovoe, svoju crnu mranu vojsku? On vri smotru i nad Srpskim rodom danas, da vidi koji su Srbi u njegovoj vojsci a koji su u suprotnom taboru, u vojsci crnih anela, u vojsci demona. Strano je i pomisliti da je veina napustila vrhovnog Nebeskog Vojskovou, Vojvodu svih Nebeskih i zemaljskih hriana. I mi da proverimo sebe danas: Gde smo? Jesmo li u vojsci Svetog Arhistratiga Mihaila ili u mranoj vojsci palog arhangela Satane? No, nikada se ne treba bojati poraza. Hrianin, to znai imati u sebi Gospoda Hrista. A On, On je ne samo moan, nego i svemoan. Ti ima iskustva i zna: avo je velika sila, avo je mo, ali Gospod je Hristos je ne samo Moan, nego i Svemoan! I s njime, sa Svetim Arhistratigom Mihailom moe pobediti svaku lanu silu. Daje nam Gospod vlast da stajemo na zmije i na korpije i na svaku silu vraju[10]. Nita ti ne moe nauditi, nita, ako ima vere, ako ima ljubavi za Gospoda Hrista. Jer vera, istinska vera i jeste pravo oruje kojim mi ratujemo protiv svih neprijatelja Istine Hristove u ovome svetu. Iz vere i sa verom dobijamo ova oruja koja su potrebna da pobedimo svaki greh i svako zlo to je u nama i oko nas. I na rat, kao to veli Sveti Apostol, "nije rat sa telom i krvlju, nego sa duhovima zla ispod neba"[11]. Hrianin si, ti si stalno u ratu sa demonima, u ratu sa avolima. Kako e pobediti tu stranu mranu silu? Obukavi se u sveoruje Boje, sveoruje Boje[12]. Gospod Hristos je doao u ovaj svet i dao nam je to sveoruje Boje kojim pobeuje svaki greh, svaku strast i svaku smrt. Koje sveoruje? Kazuje dalje Sveti Apostol: Vera, molitva, ljubav, nada, krotost, smirenost, trpljenje, milosre i sve ostale svete vrline. To je oruje nae. Tebe mrzi neko. Ti, ti si kao hrianin duan da ljubavlju odgovara na to. To je sveoruje za njega. I videe da e on uskoro prestati da te mrzi, a ti e imati jo vee sile u Gospodu.

Od svakog zla postoji Hristova odbrana, protiv svakog greha stoji Hristova vrlina. Slab sam i nemoan. Da, Apostol Pavle se hvali slabostima svojim. Zato? Kad sam slab, onda sam silan[13], onda se oslanjam na Gospoda koji je Svemoan i Svesilan. Tom moi pobeujem svako zlo, svaki greh, svakog avola. Tako, mi smo vojnici u svetoj vojsci, boanskoj vojsci Svetog Arhistratiga Mihaila. Mi ratujemo zajedno sa njim i vodimo borbu protiv svakoga greha, protiv svakoga zla, ne topovima i avionima, nego svetim evanelskim vrlinama: postom, molitvom, bdenjem, pratanjem, ljubavlju. To je nae oruje, nepobedivo oruje. Ne boj se nikada neprijatelja koji otvoreno i tajno ratuje protiv tvoje vere. Uvek si jai od njega. Pobedie ga, budi siguran. Gospod je s tobom! A ispred tebe, Vojskovoa, vrhovni Vojskovoa - Sveti Arhistratig Mihail. Gle, kada si uao u Crkvu Hristovu kroz krtenje, dobio si Anela Hranitelja koji ne odstupa od tebe. Ma gde bio, ma ta inio, Aneo Hranitelj je uz tebe i pored tebe. esto tvoj Aneo Hranitelj i moj Aneo Hranitelj, plae pored mene, pored tebe. Zbog ega? Plae zbog grehova naih, plae zbog nepokajanja naeg. A kada ti ivi po Evanelju, kada ivi svetim vrlinama evanelskim, tada od tebe bee kao od ognja sve sile. "Bog je na oganj koji spaljuje"[14], spaljuje sve to je neisto, spaljuje sve to je prljavo i tetno. Ne reci: Slab sam , ovek sam, pa eto padam, neprekidno padam. Pogledaj Svetitelje, ta su oni? LJudi kao ja i ti. LJudi sa pet ula, sa istim telom postali Svetitelji, pobedili sve grehe u sebi, sva zla i blistaju kao sunca. "Pravednici e na dan Suda zablistati kao Sunca" veli Evanelje[15]. Blistaju u Crkvi Hristovoj, blistaju za sve koji imaju otvorene oi, blistaju iz sebe, svoje due i seajui se Boga Istinitog. Da, mi hriani iako u mnogobrojnim gresima, imamo u rukama svojim sigurnu pobedu. To je pokajanje. Blagi Gospod je dao tu svetu vrlinu da njome iskorenjujemo iz sebe, spaljujemo svaki greh, svaku strast, svaku smrt, sve to je avolsko u nama. I kad se ti istinski kaje, Gospod vidi tvoje pokajanje. Pogotovo ako se iskreno ispoveda i kazuje grehe svoje onome koji ima oprati grehe tvoje, a to je svetenik. Tada, blago tvojoj dui! Umesto mraka zablistae svetlost u njoj. Umesto tame sunce e granuti i ti, ti e osetiti da si zaista stvorenje Boje i da je svaki ovek pored tebe i oko tebe, stvorenje Boje sa likom Bojim u sebi. Ne zaboravimo nikada da smo mi hriani u ovome svetu pozvani da budno vrimo zapovesti Boje, da ne spavamo, da ne zaspimo u gresima, jer time zaspimo na smrt, nego da stalno budemo budni. Da sebe iibamo biem pokajanja, da budimo sebe kada krenemo u ma koji greh. Tada e nam pritei u pomo ne samo sve Nebeske Sile, nego i sam Sveti Arhistratig, Vojskovoa Nebeskih Sila, Sveti Arhistratig Mihailo. Mi u ovome svetu ivimo da ovaj svet posvetimo LJubavlju Hristovom i Istinom Hristovom. Ne reci: Malo nas je! Ne reci: Usamljeni smo! Zato ovek pravoslavne vere, ovek svetosavske

vere, ne boji se nikakvih bezverja, pa bilo ta bezverja kulturna evropska. On ima ma, ma pokajanja kojim see sve neprijatelje due svoje i spasenja svoga. I mi hriani, imajui uza sebe svoga Anela Hranitelja, uvek imamo ma da nas zatiti od svakoga zla i greha, ako smo budni, ako ne zaspimo u grehu. On eka od nas nau revnost, da se mi pokazujemo gotovi. Jer ta je greh? Greh je zloupotreba slobode. Iza tebe oveka stoji Bog i avo. Takvu je slobodu Bog dao oveku. Biraj izmeu Boga i avola, biraj izmeu ivota i smrti. To je put tvoj.[16] Ako izabere Boga, ako izabere NJegovu Istinu umesto lai avolje, ako izabere NJegovu Pravdu, blago tebi! Ui e u Carstvo Nebesko i tamo zajedno sa Nebeskim Bestelesnim Silama slaviti udesnog Gospoda Istinitog Boga. Neka bi Sveti Arhistratig Mihail i nas prisutne, i nae sve u svima svetovima, upisao u vojsku svoju i dao nam sva oruja svoja, da pobedimo svako iskuenje, svaki greh, svaku smrt, svakog avola, svako bezboje, svaku runu modu, i svi imali Gospoda Hrista i u ovom i u onom svetu. A to znai, da ivimo radi spasenja due svoje i blaenstva svog. Neka bi Sveti Arhistratig Mihail od naih dua napravio poare molitve, da mu se uvek obraamo u svima tekoama, da se spasavamo od svakoga greha, eda bismo zajedno sa NJim i sa svima Svetiteljima slavili udesnog Gospoda Hrista, Koji nas je Vaskrsenjem Svojim spasao od pakla, od greha, od smrti. NJemu slava kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. Mt. 13.24 2. Mt. 13.27-28: 3. Lk. 8. 5 - 15 4. Lk. 15.13 5. Mt. 13, 24 - 30 6. Lk. 15, 11 - 32 7. Jn. 1,13; 1 Jn. 1,1 8. Mt. 7,16. 9. Lk. 14,18-20 10. Lk. 10,19 11. Ef. 6, 12 12. Ef. 6,13 - 18 13. 2 Kop. 12,10 14. Jevr, 12,29

15. Mt. 13,43. 16. 5 Mojs. 30,15 i ranohrianski spis Didahi 1,1.

Beseda 4. na Sv. Arhanela Mihaila 1974. godine u manastiru elije sadraj ovek nikada nije sam u ovome svetu. I kada misli da je potpuno sam, treba da zna da pored njega stoji njegov Aneo Hranitelj. Pazi ovee, nikad nisi sam! Kada misli da su tvoji gresi tajni, on stoji pored tebe sa suzama i tugom, i gleda te ta ti radi. Ti si Boije stvorenje, kao to su Aneli Boija stvorenja. Gospod Hristos je doao u ovaj svet da izjednai zemlju sa Nebom, da zemlju podigne do Neba, i da Nebo spusti na zemlju. Jer On Bog, kada je siao u ovaj svet, kako da za NJim ne siu Nebeski vojnici, sva Carska Nebeska vojska na elu sa Svetim Arhistratigom Mihailom. Gospod je rekao jednu veliku istinu i veliku Blagovest, veliku novinu za rod ljudski: "Od sada e te videti nebo otvoreno i Anele Boije gde silaze i uzlaze na Sina oveijega[1]. Nema vie provalije izmeu Neba i zemlje, nema vie ponora. LJudska bia Gospod je okrilio, ljudskom biu Gospod je dao sile da postane itelj Neba, da postane veno bie. To je novina, brao moja. I to je ono to samo Gospod Hristos daje oveku, i niko vie u ovome svetu, niti nad ovim svetom. LJudi, o bespomoni mravi! ta ljudi znaju, ta su

ljudi? LJudi su komarci samo. A Gospod doao u ovaj svet da oveka pretvori u boga, kako vele Sveti Oci.[2] Jer, ko smo mi ljudi na ovoj zemlji? Ko smo i ta smo? Mi smo ikona Boija, mi smo slika Boija, svaki je stvoren po liku Boijem[3]. To je najvea poast koju je Bog mogao dati oveku, ljudskome biu - da lii na Boga, da bude ikona Boija, i da u ovom svetu ivei kao ikona Boija, ini dela Boija. Zato je Bog stvorio oveka, i zato mu je dao lik Svoj, i dao mu silu, dao mu pravila, dao mu program ivota. ovee, ti nikuda ne moe van Trojinog Boanstva, van Oca i Sina i Svetoga Duha, jer si stvoren po NJihovoj sili i prilici. Zato Gospod, doavi u ovaj svet, iako Bog, postade ovek. Radi ega? Da izmea Anele sa ljudima, da od njih, Nebeskih Sila, i od nas, zemaljskih ljudi, stvori Jednu Crkvu, kako se veli divno u dananjoj pesmi. Da stvori Jednu Crkvu. Zaista, odkako je Gospod siao u ovaj svet i sa njim svi Aneli Nebeski, mi smo postali braa Nebeskih vojnika, braa Svetih Anela. Nije to udo, jer Gospod je objavio da svaki koji tvori volju NJegovu, da je brat NJegov, brat Boiji, postaje majka NJegova, postaje sestra NJegova[4], sve je On srodio i orodio sa nama, sav Nebeski svet. Takvo je velianstvo ovek! Niko nije, brao moja i sestre, uzdigo oveka do takve visine kao Gospod Hristos. On je oveka uzdigo iznad Anela i Arhanela. Gle, On sa telom ljudskim uzneo se na Nebo i seo s desne strane Boga Oca[5]. A ta je to? Znai, On je uzeo telo ljudsko, i uzdigao ovek iznad svih Anela i Arhanela. Eto Presvete Bogomajke, NJu je posle uzneo iz groba, oiveo i uzneo iznad svih Nebesa. Ona je slavnija iznad svih Heruvima i Serafima; neprekidno se slavi i velia u divnim pesmama koji se nazivaju Bogorodini. Da, i ti i ja i svaki ovek, stvoren je da bude brat Anelima u Crkvi Boijoj. Pogotovu da bude neodvojiv brat Samoga Gospoda Hrista. Ima li vee asti od toga i vee slave od toga? Ne! Mi ljudi, poneseni slastoljubljem i greholjubljem, ta smo mi uradili i ta radimo? Gle! U emu se sastoji ivot Anela? U neprekidnom bogosluenju, oni neprekidno slue Bogu. A ivot oveka isto tako treba da bude neprekidno sluenje Bogu, bogosluenje. Ovaj udesni svet sa zvezdama kao sa neugasnim kandilima, stvoren da bude hram - hram u kojem se ovek klanja Bogu Istinitom i slui Bogu. Ali mi ljudi, mi smo bogosluenje, avaj! pretvorili u avolsko sluenje, kada smo uveli greh u ovaj svet. LJudi su uveli greh u ovaj svet, ljudi su uveli smrt u ovaj svet, ljudi su uveli avola u ovaj svet. A Presveta Bogomajka uvela je Boga u ovaj svet, i rodila nam Boga. Eto jednog neiskazanog velianstva, neiskazane sile! A tome roenju Spasiteljevom prethode i idu za NJim i veliaju Ga - ko? Sveti Aneli: Mihail, Gavril i ostale Nebeske Sile. I Gospod je

doao u ovaj svet da nas naui - emu? Tom neprekidnom sluenju Bogu, neprekidnom bogosluenju. Kako mi sluimo Bogu? Kako mi idemo za Gospodom Hristom, mi mali i bedni ljudi? Idemo verom za NJim, idemo ljubavlju, idemo molitvom, idemo postom, svi svetim vrlinama evanelskim, koje je Gospod objavio siavi meu nas kao ovek, da bi nas kao ovek, nas ljude, nauio da tvorimo volju Boiju i da ivimo po volji Bojoj i da neprekidno sluimo Bogu, Eto, doavi u ovaj svet Bog je postao ovek, pokazao oveku i ljudima da je ovaj svet bojite, bojite u kome se ljudi bore za ivot Veni, a taj Veni ivot otima nam greh, otima nam avo. Bog je postao ovek da pobedi tog avola, i da bi oveku dao sile i moi da zaista neprekidno slui Bogu. Mi hriani, hriani smo samo dotle dok stalno vodimo rat sa gresima svojim, sa zlom, sa avolima. Sveti Apostol objavljuje hrianima i pie: "Na je rat sa duhovima zla ispod neba, sa duhovima tame"[6]. Zato, veli Apostol, "obucite se u sveoruje Boije"[7]. A to je to? ta Sveti Apostol naziva sveorujem Boijim, jedinim orujem kojim i ti i ja moemo pobediti avola, pobediti svaki greh, svako zlo, svaku strast. To su svete vrline. Apostol veli: Naoruajte se u sveoruje Boije, obucite se u veru, u ljubav, u krotost, u istinu Boiju, opaite bedra svoja istinom, i molite se neprekidno[8], jer sa svih strana napada na vas neastivi i hoe da vam otme - koga? Da vam otme sve sveto, da vam otme ivot Veni, da vam otme Venu Istinu koju nam Gospod daje. Jedino naoruani tim Hristovim orujem: verom, ljubavlju, postom, molitvom, mi i moemo pobediti duhove zla ispod neba, i samog avola. Tako, Gospod je siao u ovaj svet da umrtvi nau smrt, da umrtvi nae grehe, da umrtvi nae strasti, da umrtvi nae avole. Da nas vaskrsne od svih smrti, da nam podari ivot Veni, Istinu Venu, Pravdu Venu, LJubav Venu. Znaj, kada tvori istinu evanelsku, kada tvori zapovesti evanelske, ti ustvari pobeuje svoju smrt, osigurava ivot Veni. Jer Istina Vena vodi u ivot Veni[9]. Ja sam Put i Istina Vena", objavio je Spasitelj. Put koji vodi kroz Istinu Venu u ivot Veni[10]. Da, Gospod je osnovao Crkvu zato da mi hriani u njoj stalno sluimo Bogu, a sluei Bogu mi, brao i sestre, sluimo sebi, sluimo venome cilju svoga ivota, sluimo Venoj Istini Bojoj. Jer mi postajemo Hristom bolji i svetiji, a On nita ne dobija od nas, od naih grehova, i naih suza, i naih bolova. Treba verovati u NJegovu Svemilost. I da nije bio Svemilostiv, zar bi On doao u ovaj zverinjak grenih ljudi, zar 6i On primio na Sebe Krst i smrt, da nije hteo da ue u mene i tebe i svakog oveka, da nas digne iz smrti, da ias vaskrsne u ivot Veni. Zato je On pretrpeo muke na Krstu, da bi pokazao da je On Pobeditelj smrti. Vaskrsnuvi iz smrti On je osigurao, i meni i tebi i svakom ljudskom biu, Veni ivot, Venu Istinu, Venu Pravdu. On daje svakom ljudskome

biu u ovome svetu, najpotrebnije i najneophodnije. To je ta? On sam - Gospod Hristos! Samo Gospod Hristos daje oveku to to moe pobediti svaku smrt, svaki greh. I mi verom u Gospoda, molitvom NJemu, postom NJemu, svim vrlinama evanelskim, mi osiguravamo sebi ono to je potrebno za nas, a to je Veni ivot. ta je ovek bez Venoga ivota? Vrea krvave ilovae, vrea puna crva. ta je ovek bez besmrtnosti? Nesrea modernog i novog evropskog oveka. ta je on? Odbio Gospoda Hrista, isterao Gospoda Hrista iz ovoga sveta, iz prosvete; deca jadna ue da nema Boga! Ko je to dao nama nesrenim Srbima? Evropa, njena kultura takozvana, njeni televizori, njene bestidnosti, njene sramote, njeni uasi, to. A nesreni Srbi, ta rade? Vise pored televizora i danju i nou. A Crkva, to ga stvara venim, to mu daje ivot Veni i Pravdu Venu, uvek je skoro prazna. ta je to? Jesmo li mi rod Svetog Save? ...[11] Kukavice! Boga ne sme da ispovedi (da prizna); pored Crkve prolazi, ne sme da se prekrsti. Ko? Potomak Svetoga Save! Tako svi misle o vama. Ali, Dragi Gospod je i nama takvima, i nama grenima, dao Sebe, dao Nebeski svet, dao Anele, Voe Nebeskih Sila, Arhistratiga Mihaila, da on bude ispred nas uvek sa svima Nebeskim Silama, da nam vraije sile ne mogu nauditi, da nam nikakvi avoli, opori avola i sve vojske avola, ne mogu nam nita uiniti. Jer ispred nas i iznad nas ide Sveti Arhistratig Mihail sa Nebeskom vojskom. I ti, ako ima vere u Gospoda Hrista, ti mora imati veru u naeg vrhovnog Vojskovou, Vojskovou Nebeskih Sila, Vojskovou svih hriana, nebeskih hriana i zemaljskih hriana. Gle, danas je njegov veliki Praznik. On vri smotru nad svojom zemaljskom vojskom, vri smotru nad nama hrianima da vidi gde smo, da li idemo za njim, ili smo naoruali sebe gresima, strastima, slabostima, smrdljivim mislima? Da, pogledajmo sebe, zavirimo u svoju duu. ta caruje u njoj, sa kim smo? Da li sa njim, vrhovnim Vojskovoom zemaljskih i Nebeskih sila, ili sa njegovim protivnikom koga je on zbacio sa Neba kao munju[12], sa Satanom? Ne treba se aliti sa ivotom, brao. Na ivot nikada nije bio niti je sada ala. Bog je stvorio ivot, Bog je stvorio oveka, Bog je oveka nainio ikonom Svojom. Kakva je to ala! To je ozbiljnost Neba, ozbiljnost Boga, ozbiljnost Gospoda Hrista, Koji se nikad na zemlji smejao nije. To piu o NJemu Rimski istoriari da su videli. Jedan od njih je video Hrista u Galileji i veli: On se nikada ne smeje. Zato se Gospod nikada ne smeje na zemlji? Jer vidi u svakom momentu sve grehe i moje i tvoje, i svakog ljudskog bia, kroz svu ljudsku istoriju. Kako bi se On mogao smejati! Svedoci vele da se i Sveti Pretea nije nikada smejao. Kako se mogao smejati Pretea, kada mu je Gospod dao dar da bude Pretea, da ide ispred NJega, i da rasiuje sve grehe ljudske, svih bia ljudskih kroz svu istoriju.

Kakav strah, kakav uas, kakva strahota! U jednom trenutku sagledati sve grehe ljudske, sve smrti ljudske, sve avole ljudske! Strahota neiskazana! Zato se Pretea nije nikada smejao. A mi, ta nosimo u dui svojoj? ta je od ikone Boije ostalo u nama; jer smo pljuvali, jer smo je unakazili u bljuvotinama. Trudimo se da je istimo verom, suzama, postom, pokajanjem, milostinjom. Da, u Crkvi je Gospod izmeao Anele sa ljudima, da ljudi ne bi imali izgovora: da nismo imali dovoljno sredstva da se spasemo od greha, od smrti, od lai. Kako niste imali, kad je Bog doao meu vas? Bog sa svim Nebeskim silama, prepuni Venoga ivota, Vene Istine, Vene Pravde. Ko moe imati izgovora? Spasitelj je jednom prilikom rekao neto udno i neobino: Da nisam doao, greha ne bi imali[13], da nisam tvorio dela koja niko nije tvorio[14]. Zato nee imati izGovora za greh svoj. To vai za svakoga od nas. Da nije Bog doao meu nas, pokazao nam put u besmrtni i Veni ivot, i da nam nije dao Venu Istinu i Venu Pravdu, mi bi imali pravo rei: Ne primamo te, neemo te, jer nam nisi dao Veni ivot, nisi nam dao Venu Istinu! ta je to to Gospod Hristos od Nebeskih darova, od Boanskih darova nije darovao biu ljudskom? Kako da nam preko Gospoda Hrista Bog sve ne daruje, veli Apostol Pavle[15], kada je On Sebe dao za svet, i Vaskrsenjem pobedio sve smrti radi nas i uveo u Veni ivot. Da, nemamo izgovora ni danas mi Srbi, ni jue, niko od ljudi, ni sutra, ni prekosutra, kada gazimo zapovesti Boije. Jer je Bog doao meu nas, On nas je nauio ono to je najpotrebnije ljudskom biu i dao nam sve Boanske sile[16], obukao nas u silu s visine[17], da bismo mi pobeivali svaki greh koji nas napada spolja i iznutra, iz due nae, pobeivali sve smrtno, sve uasno, sve strahotno, sve avole. Da, zato je potrebno biti naoruan sveorujem Boijim, jaati u Gospodu, veli Sveti Apostol Pavle[18]. I onda smelo juriati na neprijatelje nae due, naeg spasenja, smelo juriati na sve grehe, na sve smrti, na sve avole. Zato je Gospod i doveo Nebeske Sile u ovaj svet da nas one vode i rukovode, da nam pomau u naim borbama i naim bitkama, sa svima bezbrojnim legionima raznih duhova, koji ele da nas odvoje od Gospoda Hrista. Neka bi Sveti Arhistratig Mihail bio sa svima nama i svakome od nas; neka bi nas vaskrsao od svih greholjublja i od svih strasti, vaskrsao od svih smrti i podario nam Istinu Venu, a kroz nju ivot Veni. Amin.

NAPOMENE: 1. Jn. 1, 51

2. "Bog je postao ovek, da oveka uini Bogom" veli Sv. Irinej, Sv. Atanasije i dr. Sveti Oci. - Prim. uredn. 3. Mojc. 1,27 4. Mt. 12,48-50 5. Ef. 1,20 6. Ef. 6, 12 7. Ef. 6, 11 8. Ef. 6,13-18 9. Jn. 14,6 10. Jn. 14,6 11. Nekoliko rei nejasno na traci. - Prim. prepis 12. Otkp. 12,7-9; Lk. 10,17. 13. Jn. 15,22 14. Jn. 15,24 15. 1Kor. 6... 16. 2 Petp. 1,3 17. Lk. 24,49 18. Ef. 6,10-11

Beseda na Svetog Jovana Zlatousta 1975. godine u manastiru elije

Dananje Evanelje nam kazuje pravu istinu. ena Hananejka, ker njena i u njoj avo, a tako prisutan, tako oigledan da ona gubi sebe. ula je da e doi Uitelj iz Nazareta u njihove krajeve Tirske i Sidonske, ide k NJemu i izdaleka povika mu: "Gospode pomiluj me, moju ker vrlo mui avo"[1]. Kako On ne skree panju, On Svemilostivi Uitelj kao da ne uje vapaj ove nesretne majke i ne osvre se na nju? Uenici pristupaju i mole Ga: Otpusti je, vidi kako vie za nama! Ti tolike bolesnike isceljuje, mrtve vaskrsava. ta je za tebe isterati avola iz keri njene? Spasitelj i dalje uti, samo dodaje jednu stranu re: "Nije dobro uzeti hleb od dece i baciti psima"[2] ...[3] Jevrejski narod kome je Bog poslao Spasitelja (smatrao je druge narode da su)[4] kao psi. Ona ena i dalje nastojava, pripada Spasitelju, klanja se pred NJim i vapije: Gospode, pomozi! Ona ve izjednauje sebe sa svojom erkom: Gospode, nema razlike izmeu mene i moje erke. U njoj je avo, ali svu muku njenu vie ja oseam nego ona. Pomozi! A On i dalje nastojava i veli: "Nije dobro uzeti hleb od dece i baciti psima". - "Ali i psi jedu od mrva to padaju sa trpeze

Gospodara svoga", povika ena[5]. Spasitelj je to ekao. On je provideo i video njenu veru, da e ona kazati jednu veliku i neobinu istinu i pokazati ogromnu veru, kao retko ko. Spasitelj onda ree: "O eno, velika je vera tvoja, neka ti bude kako hoe. I ozdravi ki njena od onog asa"[6]. Eto kada je ovek svemoan! Kada, napadan nevoljama, nedaama avolima sa svih strana, on ipak ima veru u Gospoda i nadu u NJega, i vapije kao Hananejka. I nesumnjivo, takav ovek u tim prilikama i momentima, ue ono to je Hananejka ula: O, velika je vera tvoja, neka ti bude kako hoe. Zato je Gospod doao u ovaj svet? Doao je u ovaj svet, koji je bio pun - ega? Kae ena Hananejka: pun avolje sile, pun avola. Samo je Bog mogao oistiti ovaj svet od neistih duhova, zato je doao u ovaj svet. Zato je Spasiteljevo ime: Emanuil = S nama Bog[7]. Kad je On s tobom, tamo je Bog. A bez NJega i mimo NJega, ko je s nama? Greh, a kroz greh avo. Samo dva puta daju se oveku u ovome svetu: put ivota i smrti, put Boga i avola.[8] Mora svaki od nas ii jednim od ovih puteva: ili putem greha, ili putem vrline. Gospod je doao u ovaj svet, Bog postao ovek, da bi pokazao koliko je ovek odlutao u sva zla ovoga sveta, koliko se ovek izjednaio sa svim uasima ovoga sveta, i sav postao rob avolu. "Svaki koji ini greh rob je avolu"[9], ree Spasitelj. Svaki! A On je doao u ovaj svet da nas oslobodi robovanja avolu. Da nas naui sluiti Bogu. Da nas naui Bogom iveti u ovome svetu. Nemoj misliti da je teko iveti Bogom u ovome svetu. Kao to je lako kroz grehe iveti avolom u ovome svetu, jo je lake iveti svakim dobrom Boijim u ovome svetu. Pogledajte ta se zbiva posle dolaska Gospoda Hrista u ovaj na zemaljski svet, ta se zbiva sa nama ljudima, kakvi se sve ljudi javljaju u ovome svetu? Eto, jedan veliki Zlatoust koga danas slavimo, Sveti Otac udesan i divan, ravan Apostolima po podvizima i po Blagovesti koju javlja svetu. Evanelist i tuma Evanelja; Muenik, svrio mueniki u ovome svetu. Ali ta se deava sa njim? NJegova dua je bila ispunjena Gospodom. Nikakav rasko, nikakve voe ovoga sveta, nikakve moi ovoga sveta nisu mogle savladati njega. Carevi i carice juriali su na njega, on je stajao vrsto uz Istinu Hristovu, i sav iveo za nju, i umro radi nje u izgnanstvu. Zaista, videi njega i njegov ivot, govori sebi: Evo dokaza, evo oveka koji pokazuje da je Bog zaista doao u ovaj svet, i da je dao razliite sile ljudima da ive u dobru, u svakoj vrlini, u blagosti, u dobroti, u krotosti, u trpljenju, u muenitvu, u smirenoumlju. Evo dokaza: - Sveti Zlatoust! Tako, svaki Svetitelj Boji nije nita drugo nego svedok, svedok te najvanije injenice, tog najvanijeg dogaaja u istoriji sveta: da je Bog postao ovek, da je Bog doao u ovaj svet da spase oveka od greha, da spase oveka jo od neeg stranijeg i najstranijeg u ovome svetu - od smrti. A spasavajui oveka od smrti i greha, Gospod

je spasao ceo svet od avola, te najmranije i najstranije sile koja vojuje protiv oveka. Kad je Gospod u ovome svetu, ti si uvek jai od svakog avola, nesumnjivo jai. Jer mi hriani, veli Sveti Apostol Pavle, mi smo naoruani sveoruijem Boijim[10]. Nema oruja naeg koje avo moe pobediti. Mi, mi pobeujemo stalno na ratitu naem, a na rat nije sa telom i krvlju, veli Sveti Apostol Pavle, nego je na rat sa duhovima zla i zlobe i zloe ispod neba[11], sa duhovima pakla, sa avolima - to je na rat! I od Boga smo dobili sigurno oruje, najsigurnije oruje da pobeujemo svaku zlu silu tim orujem. To je sam Gospod Hristos, NJegov asni Krst, NJegovo Vaskrsenje kojim mi pobeujemo zaista sve to je smrtno u nama, i sve smrti oko nas i u svima svetovima. Zato je Gospod doao u ovaj svet. Tog Gospoda i mi propovedamo, tog Gospoda propoveda Pravoslavna Crkva, tog Gospoda propoveda dananji veliki Svetitelj Boji, Sveti Jovan Zlatoust. Nita lake za oveka u ovome svetu, nego pobediti greh, greh, greh. Kada je Bog tu, kada je Bog u ovome svetu! Strano je da nema Boga, da Bog nije u ovome svetu, strano bi bilo da Bog nije postao ovek. A kad je Bog postao ovek, onda, On je dao sva sredstva, sve sile, sve moi, da pobedimo svako zlo u sebi, i svakog avola oko sebe, i u svetovima iznad sebe. ena Hananejka svedok je - ega? Svedok je sile Hristove: Neka ti bude kako hoe. Eto, ta smo ti i ja ...[12] kada imamo veru u Gospoda Hrista, da e On najvee nae patnje i najvee nae muke i najstranijeg naeg avola oterati od nas, ako Mu se obratimo, ako Mu se molimo, ako pripadnemo kao Hananejka NJemu, ako smo uporni u svojoj veri. On esto proba nau veru kao to je probao Hananejkinu. (Gospod je dopustio da ljudi vide enu Hananejku)[13] kako zapomae i jaue za NJim, ...[14] da proba nau veru, da proba nau volju, da vidi jesmo li jaki u naoj veri, ili smo samo koristoljubci, koji ele da u samom momentu iskoriste Gospoda Hrista kao Boga i da ...[15]

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Mt. 15, 22 - 28 Mt. 15,26 Nekoliko rei nejasno na traci. - Prim. prepis. Rei, neujne na traci, dodate u zagradi po smislu. - Prim. uredn. Mt. 15,27 Mt. 15,28 Mt. 1,23; Ic. 7,14. 5 Mojs. 30,15 i ranohrianski spis Didahi 1,1.

9. Jn. 8, 34 10. Ef. 6, 11-18 11. Ef. 6, 12 12. Par rei nejasno na traci. - Prim. prepis. 13. Par rei nejasno na traci, dodate u zagradi po smislu. - Prim. uredn. 14. Par rei nejasno na traci. - Prim. prepis. 15. Zbog nedostatka trake, beseda nije snimljena do kraja. - Prim. prepis.

Beseda 1. na Vavedenje Svete Djeve Marije 1964. godine u manastiru elije sadraj Evo svetog i velikog Praznika Vavedenja. Vavedelje - uvoenje u hram Presvete Djeve Marije. Kada je navrila tri godine roditelji su je po obeanju odveli u sveti Hram Jerusalimski. Doputovali su iz Nazareta sa srodnicima i sveano je uveli u Hram Boji da ispune svoje obeanje. I Sveti prvosvetenik Zaharija, otac Svetog Jovana Pretee, primio je i uveo u sveti Hram Presvetu Djevu Mariju, uveo je i u najsvetiji deo toga Hrama, u Svetinju nad svetinjama, a u taj deo niko nije smeo ulaziti osim Prvosvetenika, i to jedanput godinje[1]. Tako je to bilo u Starom Zavetu. Ali Sveti Zaharija, obuzet Bogom i po nareenju Bojem uveo je Svetu Djevu u taj najsvetiji deo Hrama, u Svetinju nad svetinjama. I Sveta Djeva je provela i proivela devet godina pri Hramu Jerusalimskom. Zato mi danas praznujemo taj Praznik? Zato Sveta Djeva da ne bude kod kue svoje, nego su je roditelji odveli i predali Hramu da tamo raste, da tamo ivi? ta je to, brao? To je svima nama velika tajna, tajna svetoga vaspitanja, svetoga vaspitanja. Kazana nam je sva tajna radi ega je ovek stvoren i ta treba od sebe da uradi, zato se deca raaju na ovaj svet i kako treba njih vaspitavati. Eto, Presveta Djeva Marija devet godina se vaspitavala u Hramu, i dovedena u Hram, kako se veli u crkvenim knjigama, da se sveto vaspita, da dobije sveto vaspitanje. A ta to znai? Da osveti duu, da osveti srce, da osveti um, da osveti volju, da osveti celo svoje bie? Jer ovek je zato sazdan da bude svet, jer volja je Boija, veli Sveti Apostol Pavle, svetost vaa[2]. To Bog hoe od nas: da se osvetimo, da se posvetimo, da ivot na bude svetinja. Kako? Eto, onako kako je to pokazano u Svetoj Djevi Mariji. Ona je ivela pri Hramu, provela dane u molitvama, u postu, u itanju Svetoga Pisma, u predenju i runim radovima; i tako radei i tako ivei punih devet godina, Ona je osvetila svoju duu, osvetila svoje srce, svoje bie, toliko

osvetila da se udostojila postati Majka Boga ivoga, postati Presveta Bogorodica, i time ispuniti svu Boju volju o NJoj i o rodu ljudskom. U dananjem divnom troparu, glavnoj pesmi posveenoj Svetoj Bogorodici, veli se da se u NJoj ispunilo spasenje, ispunio se Spasiteljev domostroj spasenja. To je ono to je Gospod hteo da uini sa celim rodom (ljudskim), najpre je uinio sa Presvetom Bogorodicom: spasao Je od greha, potpuno oistio od greha, od smrti i od svega demonskoga, i pokazao kakvo treba da bude ljudsko bie koje moe postojati u ovome svetu. Zato je Presveta Bogorodica iznad svih Heruvima i Serafima po istoti, po bezgrenosti bia Svog, po svetosti Svojoj. Eto ta je sveto stanje: ono je Presvetu Bogorodicu pretvorilo u Hram Boiji, u ivi Hram Boiji. Sva Ona postala je sluba Bogu, celo bie NJeno - i u dui NJenoj i u telu NJenom stalno se prinosila molitva Bogu, i Ona je stalno sluila Bogu. Tako je ivot NJen ustvari bio Bogosluenje. Tako je sveto vaspitanje dalo Svetu Bogorodicu. Danas, brao, u svetu postoji velika pometnja oko toga ta je vaspitanje i ta je cilj vaspitanja. Namuili se evropski umovi, takozvanim naunicima, profesori, uitelji, nastavnici - sve je to manje vie odbacilo ovaj blagosloveni cilj vaspitanja; odbacili su sveto vaspitanje i predlau nam oveka kao potomka majmunovog: ovek je postao od ivotinje!... Odbacili su sveto vaspitanje. Pogledajte kako su ljudi podivljali danas! Pogledajte kakva se zla ine, kakvi zloini, kakvi gresi, i to mirne due, mirne savesti. Krade se, pljaka se, (a) uzbuenja nema. Ako smo ivotinje, zato da ne ivimo ivotinjski?! Ko nam to moe zabraniti!? Ako savesti nema, ako Boga nema nad nama...[3] Radi ega je ovek, ta je cilj vaspitanja? Gospod Hristos je kazao, kazao je Tvorac oveka, Onaj Koji je stvorio oveka, Gospod Bog, On je kazao ta je cilj vaspitanja. ta je cilj, brao, vaspitanja? Bog je stvorio oveka sa bogolikom duom, sa slikom Boijom u dui, ivom slikom[4]. Radi ega? Da se ovek usavrava i da ispuni sebe Bogom, da postane bogolik, da postane bogoslian. Eto, to je cilj vaspitanja. To je cilj vaspitanja koje je Bog odredio oveku, koje je odredila Crkva Hristova, Sam Gospod Hristos, Bog ivi i Istiniti Koji je doao u ovaj svet. On je objavio i naredio svima nama: "Budite savreni kao to je Otac va Nebeski savren"[5], kao to je Bog savren. Eto cilja vaspitanja. Ti, ti si ovek, sazdan si od Boga. Radi ega? Da iz sebe izradi i izgradi savreno bie koje e liiti na Boga. Zato je Gospod Hristos Sav Bog i doao je u ovaj svet i postao ovek, ispunio ljudsku prirodu Boanstvom Svojim da pokae da je to cilj ovekovog ivota u ovome svetu - da i duu i telo ispuni Bogom[6]. I duu i telo da ispuni Bogom. A najbolje i najpotpunije sredstvo za to jeste Sveto Priee, jer Sveto Priee jeste Sav Gospod Hristos. Hleb i vino pretvaraju se u telo i krv Gospoda Hrista i mi, prieujui

se NJime, primamo vascelog Gospoda, ispunjujemo se NJime da bismo iveli NJime u ovome svetu, iveli Boanski, iveli po svetim zapovestima Boijim, po svetim vrlinama evanelskim. Eto, radi ega je ovek stvoren, eto ta je cilj vaspitanja. Gospod nam je kazao, radi toga i osnovao Crkvu Svoju da nam u Crkvi da sva sredstva pomou kojih emo mi ostvariti taj cilj naeg vaspitanja, sredstva koja e nas uiniti bogoslinima, koja e nas uiniti Hristovima, da liimo na Gospoda Hrista, da postanemo kao On[7]. ta je naredba, kako se veli u Svetom Evanelju: da hodimo kao to je On hodio[8], On Gospod Hristos dok je bio na zemlji? Eto cilja vaspitanja! I kad se taj cilj ostvaruje, ta se zbiva sa ovekom? ovek se osveuje! Gle, ti si na molitvi, a ta je molitva? Molitva je sveta vrlina koju je Gospod Hristos dao rodu ljudskome. ovek stojei na molitvi Bogu, u isto vreme ispunjuje se s neba Boanskim silama, Boanskim silama koje ispunjuje duu, i tako ovek postaje sveti posle svake iskrene molitve Bogu. ta je sveti post? Sveto sredstvo da se postigne to isto. Svetim postom u duu svoju s neba sputamo nebeske Boanske sile da osvetimo sebe. A ta je sveta ljubav evaneljska? To isto. LJubei blinje svoje po svetoj evaneljskoj ljubavi, mi ustvari osveujemo svoje bie. To isto daje sveto milosre, trpljenje, krotost, smirenost. Sve su to, brao, Boanske sile, vaskrsne sile koje nam s neba u duu unose Boanske sile, vaskrsne sile koje nam s neba u duu unose Boanske moi, da u ovome svetu ivimo tvorei zapovesti Gospodnje, ivei po Hristu Bogu, ivei u NJemu Samom[9]. Eto, to je cilj vaspitanja hrianskog, to je cilj svakog ljudskog bia u Aziji, Africi, Evropi, jer je jedan Tvorac svih ljudi. Zato je Gospod Hristos doao u ovaj svet da nam pokae ta je savren ovek i da nam da sredstva da postignemo i sami i dostignemo savrenog oveka u meri rasta visine Hristove[10]. Zato je i dao Svetu Crkvu sa Svetim Tajnama, a u njima Boanske moi i sile pomou kojih ovek osveuje sebe i prosveuje sebe. Zato je veliki dananji Praznik, koji nam kazuje tu najglavniju dunost nau, uvek proslavljan u Crkvi od starine. I mi njime danas dobijamo pravi pogled i pravo znanje o tome: ta je vaspitanje, i ko je vaspita u ovome svetu, i ko je nastavnik. Ko je pravi nastavnik, uitelj ovoga sveta? Gospod Hristos - jedini Vaspita ovoga sveta, a posle NJega i kraj NJega Presveta Bogomajka. Ona je glavna Vaspitaica rada ljudskog. Pokazala je na Sebi ta je to savreno ljudsko bie, i zato - Ona je primer i ugled svima nama. Zato je Ona naa Nastavnica, naa Uiteljica i naa glavna i vena Vaspitaica da nas vodi putevima Gospodnjim; da nas vodi putevima vrenja zapovesti Gospodnjih; da nas vodi iz vrline u vrlinu, iz jedne svete evanelske vrline u drugu svetu evanelsku vrlinu, iz vere u ljubav, iz ljubavi u nadu, iz nade u molitvu, iz molitve u post, iz posta u milosre, milostivost i sve ostale

evanelske svete vrline. Ona je ta Vaspitaica, a za NJom, poput NJe, i svi Svetitelji Boiji. To su glavni Vaspitai rada ljudskog, Svetitelji Boiji. Svi su oni ponovili Evanelje Hristovo u sebi, svi su oni ispunili sebe Boanskim silama, poput Presvete Bogomajke Bogorodice. Zato su oni glavni Vaspitai rada ljudskog, glavni Uitelji rada ljudskog; nepogreivi vaspitai koji oveka pretvaraju u Svetitelja, bludnika i bludnicu pretvaraju u Svetitelje. To su glavni Vaspitai nai - Svetitelji Boiji. Gle, dok je Sveti Sava bio glavni Vaspita Srpskoga rada, Srbi su bili sveti narod, Boiji narod. Otkako su Srbi u veini odbacili Svetoga Savu, ta postadoe? Krdo, krdo, krdo, ...[11] da Crkvu NJegovu odbacuje, da se NJega ne sea, jer su hramovi Boji prazni, prazni skoro svake nedelje i svakog praznika. ta se zbiva sa srpskim ljudima, sa srpskim ovekom? Izdali Hrista, izdali Hrista, izdali duu svoju i sebe! Ne izdaje ti Hrista kada ne dolazi u hram i ne moli se Bogu i ne posti i ne ivi po Evanelju. Sebe izdaje! Hristu nakoditi ne moe, ali duu svoju upropauje. Kuda je vodi, kuda? Zastranie, zaslepie, raspametie se. Stide se da Hrista ispovedaju. Odriu Ga se mnogi i mnogi. Srpskom zemljom hodi muka za mukom, Srpskom zemljom hodi pomor za pomorom, pokolj srpskih dua, eto ta biva sada irom nesrene Srpske zemlje, zemlje Svetoga Save, Simeona Mirotoivog, Svetog Patrijarha Varnave, Svetog Vladike Nikolaja ikog. Srpska zemlja, uas za uasom udario na nju, ginu srpske due u neverju, ginu u bezverju, ginu u maloverju, ginu od vradbina. Srbi zaboravili Crkvu, koja ima sve lekove za sve grehove. Od vraare do vraare Srpkinje i srpske ene jure, i nesreni mukarci od demona trae lek za svoju duu, od avola! Ko je va vaspita, ko vas vodi i rukovodi? Ne zna, nesreni Srbine, da se prekrsti kada proe pored hrama. Kakav pakao sprema sebi, kakvu venu muku?! Hteo to ili ne, tvoja dua ide iz ovog u onaj svet. Ti je nisi stvorio, Bog je nju stvorio besmrtnom. Mora mreti jednoga dana i onda e tek videti, ali kasno, da je Evanelje Gospoda Hrista istinito, od poetka do kraja, i da je On zato doao u ovaj svet da duu nau osveti, prosveti, naui Venome ivotu u Carstvu Nebeskom. Tad je sve kasno, sve kasno i prekasno, brate. Zato, dok si na zemlji, dok ti se omoguuje da slavi Presvetu Bogomajku i Svetitelje Boje, da praznuje Praznike velike i svete, da posti, da se Bogu moli, da milostinju ini, pouri, pohitaj, da ivot tvoj bude neprekidna sluba Bogu, neprekidno Bogosluenje, da neprekidno slui Bogu i blinjemu. Tome te poziva Hristos! Da ljubav tvoja prema ljudima bude sveta, ne koristoljubiva, nego sveta i ista, a Crkva Hristova samo tome i ui: kako ljubiti Boga i blinjega svoga. Sve su drugo lai, sve urlie demon do demona u ovome svetu koji huli na Crkvu Hristovu. ta vam je Crkva dala, Srbine nesreni - ta? Sve same Svetitelje, Pravednike, Muenike, to ginue za Krst asni i Slobodu zlatnu. A vi! a vi! a vi? Vi hule bacate na nju, vi ismevate nju... Avaj, teko vama! Teko vama, ta vas eka! Malo je zemljotres u

Skoplju, malo je poplava u Zagrebu; potop ognjeni doi e na vas ako se ne pokajete. ta mislite, jeste li vi gospodari ovoga sveta, gospodari sunca, gospodari neba? Eto, otkljuao Gospod nebo i zasipa Srpsku zemlju kiama i kiama i kiama. Hajde, gde su vae sile, gde su vae moi, vai univerziteti, vae fabrike, vai avioni? Srbine, seti se da je u ovome svetu Kralj i Gospodar i Domain - Bog, a ovek, onda je moan i silan kada slui Bogu. Takav je Sveti Sava bio, takvi su veliki Svetitelji Srpski bili, svi pravednici Srbi. A ti odbacio Boga - ta oekuje, ta oekuje od neba, ta od sunca? Jednoga dana moe da te spri to sunce, jednoga dana moe da te sledi led pod naukom ljudskom. O bede, o nesree, o nedae! O nedaa koje jure na Srpski rod, a Srbi se ne brane ni molitvom, ni postom, ni Evaneljem Hristovim. O Gospode, o Presveta Bogomajko, pohitajte, pohitajte srpskome oveku i razbudite nas, nas zaspale u gresima, nas zaspale u neverju, maloverju, u bezverju. Udarite nas udima, udarite nas uasima, udarite nas strahotama da se razbudimo, da verujemo u Gospoda. Da se razbudimo na pravi cilj svoga ivota, da znamo, da saznamo da smo mi stvoreni da sebe ispunimo Boanskim silama, da ivimo po Boanskim zakonima, i da iz sebe izgradimo bogoslina bia. O, Sveta Presveta Bogomajko! Ti nas vodi i rukovodi, Ti nam budi glavna Vaspitaica sa svima Svetiteljima, sa Svetim Savom i ostalim srpskim Bogougodnicima. Ti nas vodi i rukovodi da nas smrt ne bi harala, da se pokolj srpskih dua obustavi, da jedanput i Srbi vaskrsnu iz svih smrti, i da slue Jedinome Istinitome Bogu u svima svetovima, Gospodu Isusu Hristu, Kome Ti jedina vodi, Bogomajko, sa svima Svetiteljima. Amin.

NAPOMENE: 1. Jevp, 9,3,7 2. 1 Col. 4,3s 3. Misao naglaena i kod Dostojevskog: Onda je sve dozvoljeno! - Prim. uredn. 4. Mojc. 1,27; 2,7 5. Mt. 5,48 6. Kol. 2,9-10. 7. 1 Jn. 3,2 8. Ef, 5,2; 1 Jn. 2,6 9. 1 Jn. 4,9 10. Ef. 4,13 11. Par rei nejasno na traci. - Prim. prepis.

Beseda 2. na Vavedenje Svete Djeve Marije 1965. godine u manastiru elije sadraj Nije li sunce ogromno kandilo, koje je Gospod upalio u "ovome svetu, koji je On stvorio kao hram? Nisu li zvezde sveice, koje je Gospod upalio da bi mi ljudi kada sa zemlje pogledamo, pomislili: ta je naa dunost u ovome svetu? Da Gospoda slavimo! Gle, zvezde kao svee plamte da bi se ja i ti, i svi ljudi, neprekidno molili Gospodu. Kako je udesan svet! Mesec, i sve to je na nebu, gle, kakav divan ikonostas! Sve radi to da nas male ljude sa zemlje podseti na Boga, da nas pokrene na molitvu, da mi osetimo da je Gospod stvorio ovaj svet kao hram, kao hram, a ivot u njemu kao bogosluenje, a ljudi u ovome svetu u ovome hramu - kao bogosluitelji. Radi toga je, brao, Bog stvorio ovaj svet: da na ivot bude neprekidno bogosluenje, a da mi budemo neprekidno revnosni, plameni bogosluitelji. Zemlja - koliko raskoi i bogatstva na njoj! Kakve ptice, ivotinje, kakve biljke, sve to u ovom hramu Boijem, sve to da nas podseti da je na ivot - ta? - Zahvalnost Bogu! Sve je to od Boga, sve je to Boije, nita nae u ovome svetu. On - glavni Domain! On glavni Gospodar! Ako samo malo stegne nebo nad zemljom, sua nas spri i popali, i mi jauemo. Ali, On je sve to stvorio da nas podseti na Sebe, na NJega, a ovaj svet je stvoren da bude hram Slave NJegove. A mi ljudi, ta smo nainili od ovoga sveta? Pretvorili smo u idolite, u avolite. ime? Kako? - Grehom. Jer greh slui samo avolu, ne Bogu. Grehom mi smo ovaj hram Boiji pretvorili u nehram. Mi jadni, bedni ljudi: umesto da sluimo Bogu, gresima svojim mi smo poeli da sluimo avolu, i tako smo ivot svoj, koji treba da bude bogosluenje, pretvorili u avosluenje. I ljudi umesto da budu bogosluitelji, postali su avosluitelji. Kakva strahota, kakav uas! Radi ega nas je Bog stvorio, a ta su ljudi nainili od ovoga sveta i od sebe, i od sebe? Zato je, brao, Gospod i doao u ovaj svet. Zato je Sin Boiji postao ovek. Zato se na Boi rodio, da ovaj svet osveti, da ovaj svet oisti od greha, od tame, od mraka, od smrada, od prljavtine; da zablista ovaj svet kao hram Boiji i da ljude trgne; i da ljude osveti, da ljude prosvetli, da im pokae da su oni stvoreni da budu bogosluitelji, ne avosluitelji; i da su oni stvoreni da sav ivot njihov na zemlji bude bogosluenje, a ne avosluenje. I Gospod je to uinio, kako? Crkvom Svojom, osnovavi Crkvu u ovome svetu. Crkva, gle! To je najudobniji Hram koji obuhvata sve svetove Boije, i Anele i ljude, najudesniji i najsvetliji Hram. A ivot po Evanelju sav je bogosluenje. I dao joj Sveto Evanelje, Crkvi Svojoj. Eto, Gospod dao nam je sva sredstva, sve sile koje su potrebne oveku da mi svoj ivot pretvorimo od avosluenja u bogosluenje; da ne

sluimo avolu nego Bogu, i da svaki od nas bude poletan, ognjen, plamen bogosluitelj, mesto da bude bedni i jadni avosluitelj. I kako udesan raskoan primer: da sav ivot ovekovog bia moe biti sluenje neprekidno, evo imamo u Presvetoj Majci, Presvetoj Bogorodici, Koja nam je Gospoda Hrista rodila. Udostojila se da rodi NJega - kako? Jer je sva ivela u Hramu, sva ivela u Crkvi Boijoj, sav je NJen ivot bio bogosluenje. Ona je u treoj godini dovedena u Hram i ostala u Hramu devet godina da se tu vaspitava, da tu raste, da tu ivi. I sav ivot NJen u Hramu velikom Jerusalimskom, gde su bile naokolo ogromne zgrade, tremovi, gde su bili domovi za decu, devojice, tu se i Ona i dan i no podvizavala, provodei vreme u postu, molitvi, bdenju, u smirenosti, krotosti i svima svetim vrlinama. Tako je Ona duu svoju oistila, svu oistila, i javila se kao jedina Bezgrena i udostojila se da rodi Gospoda i Boga i Spasa naega Isusa Hrista. I danas, danas je veliki i svetli Praznik Vavedenje, tj. veliki Praznik uvoenja Presvete Bogomajke u Hram, gde je i ostala devet godina, da se vaspitava i da slui Bogu. Radi ega je ovek? ta je vaspitanje? ta je cilj vaspitanja? Da ovek slui Bogu i da ivi radi Boga - eto, to je cilj ovekovog postojanja u svetu. A mi? Gde smo mi danas sa naom kolom i naim vaspitanjem? emu ue vau decu po kolama? emu po ulicama? emu, emu? avolu! Da se gazi sve to je Boije, da se gazi sve to je Hristovo! Vaspitanje, obrazovanje u dananjim kolama: ne sme Hrista da pomene, "Hristos izmiljotina", to, to! To avo i hoe, da ne bude Boga u srcu oveijem, da ovaj svet ne bude hram Boiji, da ovaj svet bude ludnica avolova. I jeste postao ludnica. Zar ne vidite, zar ne gledate kako narod za narodom ludi, kako svi poleteli, svi grabe, sve trae, sve otimaju, sve im je malo!... O avaj, vie i vie jadan narod, daj meni... O avaj ovo je moje! Ne, ovo je krevet moj; ne, ova njiva je moja; ne - tvoja. ta je ovaj svet postao? avolite, avolite! Jer, emu nas ue, emu ue? emu Evropa ui? Da ovaj ivot treba da bude bez Hrista, bez Boga. Da! Eto, i ovaj ivot se pretvara u ta? U ludnicu! U ludnicu! Ustali svi na svakoga i svi na sve! Svima je malo, i sve im je malo, a ovaj bogati raskoni svet Boiji, ovaj hram Boiji kako je velianstven, kako bogat za svaku duu sa svim Boanskim silama! Samo otvori duu svoju Bogu a ne avolu, isteraj greh iz sebe, isteraj potovanje prema avolu, isteraj samoljublje iz sebe. Svi se zadavie, svi, samo mislei na bogatstva zemaljska, na blagostanje, na rude, na fabrike... A dua, a due, - ta je sa njima? Gde je dua evropskog oveka? Gde su due? Sve se razmilelo u slasti i strasti ovoga sveta, u uivanjima ovoga sveta. Sve se due izgubile, pojurile, posunovratile u zadovoljstva. Malo je zadovoljstva, malo je uivanja ljudima, dajte to vie! I sve se radi, i sve se ini, sve se troi, sve da se priredi ljudima to vie zadovoljstva; a to znai: pokolj dua! Due umiru i ginu. Hiljade i hiljade,

milioni dua umire u uivanjima, avoljim uivanjima, u strastima i slastima ovoga sveta. A Gospod Bog je doao u ovaj svet, dao nam Boanske sile, da mi moemo savladati svaki greh, svaku strast, svako zlo, svakog avola i da ispunimo due svoje Boanskim silama, da ispunimo due svoje Boanskim radostima, da ispunimo due svoje Venom Boanskom Istinom, Venom Pravdom Boanskom, Venim Darovima Boanskim, Venom LJubavlju Boanskom, da ispunimo due svoje svim bogatstvima neba, jer je Bog siao u ovaj svet i doneo nam sva bogatstva Neba. A mi ljudi? O, kukavni slepci! Jurimo samo za slastima i strastima ovog sveta. ta je to to daje danas hrianska epoha? Mi hriani, i ja i ti, kako emo ivot svoj pretvoriti u neprekidno sluenje Bogu? Kako emo i ja i ti ispuniti zadatak, glavni i jedini zadatak, koji nam je Gospod postavio stvorivi nas kao ljude? Mene je stvorio kao oveka, radi ega? - Da NJemu sluim, da ivot moj bude neprekidno bogosluenje; da ja ovek, pretvorivi se u Anela, danonono sluim Gospodu. ime, kako? Molitvom, postom, bdenjem, svakim dobrom koje uinim, svakom dobrom milju, svakim estitim pogledom, svakom lepom reju, jer Gospod siavi u ovaj svet nauio nas je kako emo svoj ivot pretvoriti u neprekidno sluenje Bogu. ta je Sveto Krtenje, pomou kojeg ja i ti postajemo lanovi Crkve Hristove, postajemo hriani? Po uenju Svetog Evanelja Hristovog, Krtenje, to je oblaenje u Gospoda Hrista[1]. Krsti se, ti oblai se u Gospoda Hrista, ti daje zavet da ivi po Bogu i u Bogu u ovome svetu, da slui neprekidno Bogu. Kako? Kroz Svete Tajne i svete vrline: verom, molitvom, postom, bdenjem i svima drugim svetim vrlinama slui Bogu. Ali, brate moj i sestro moja, pa ti ne slui Bogu! Sluei Bogu, ti slui sebi - to Gospod hoe. Nije NJemu potrebna od mene i tebe, crva i stenice, hvala i slava. ta u ja doprineti slavi Boijoj? ta e ti doprineti slavi Boijoj? Ma koliko hvalio Boga, ti sebi doprinosi, ti sebe spasava od greha, spasava od zla, spasava od avola. Sluei Bogu, ti sebi stie Carstvo Nebesko, osigurava sebi Raj i Veni ivot. To znai bogosluenje, ustvari to je ovekosluenje. Ko Bogu slui sebi slui, i svojoj venosti slui, svome venom oveku u sebi slui, svome besmrtnome oveku u sebi slui. Tako sav trud, koji mi ulaemo da sluimo Bogu u ovome svetu, mi hriani, trud je ustvari koji mi ulaemo da sluimo sebi, svome venom spasenju u ovome svetu. Ne drugome, nego sebi. Kada slui blinjemu svom, kada prosjaku udeli, kada siromaha pomogne, ti ustvari sebi slui, ti osigurava sebi Carstvo Nebesko. Kada duu svoju ispunjuje molitvom, kada ti oseti da je ovaj svet hram Boiji, kada se ti smiri pred Gospodom, kada oseti i sazna: gle, pa ovaj svet toliko tajanstven, toliko udesan, toliko divan, pa on je sav Boiji. Mi to ljudi stvorili nismo. To je Gospod dao i meni i tebi. O duo moja, o ume moj! Smiri se pred Gospodom i reci: Gospode, Ti si sve, ja sam nita! I gle, kada bude tako poeo da

ivi u ovome svetu, ti e osetiti beskrajnu milinu u dui svojoj. Ti e osetiti umilenje u dui svojoj. Radost to si ovek, radost to si hrianin. I zaista osetie da je Carstvo Nebesko tvoje, i ovaj sav vidljivi svet hram Boiji tvoj. Zato je Spasitelj dao evaneljsku zapovest i izrazio to u Svojoj prvoj udesnoj zapovesti na Gori Blaenstva: "Blaeni siromani duhom jer je njihovo Carstvo Nebesko"[2]. NJihovo. Ti si na zemlji, hrianin si. Smiren si. Zahvaljuje Bogu dan i no to te stvorio kao oveka, to moe da Mu slui, to je stvorio Carstvo Nebesko za tebe i dao ti sva sredstva. Ispunjava duu tim smirenjem, gle ti si postao najvei bogata u ovome svetu - Carstvo Nebesko je tvoje. To su izrekla nelana, sveistinita usta Svemilosrdnog Gospoda Hrista: "Blaeni siromani duhom, blaeni smireni, jer je njihovo Carstvo Nebesko". Eto brate, eto sestro, u kakvom svetu Boijem ivi, svetu koji nudi sva bogatstva Neba. Gospod doao kao u hram u ovaj svet, doao da nas uini neprolaznim bogataima, da sve nas obogati neprolaznim blagom. A mi, a mi? esto puta i, avaj, mnogo puta sve to odbacujemo i zaboravljamo, ta je najvee u ovome svetu, ta je oveku najpotrebnije u ovome svetu zaboravljamo. Zaboravljamo to da je oveku najpotrebniji Bog u ovome svetu. A ta je to to ovek ima kao najdragocenije? Dua, dua! Zato je Spasitelj objavio svima nama, svima ljudima svih vremena: "Kakva je korist oveku ako sav svet dobije, sav svet, a dui svojoj nakodi, dui naudi"[3]. ime e duu iskupiti, ispraviti i popraviti? Uzalud si postao gospodar i car svih svetova, ne samo male zemlje nego i Nebesa, ako ti duu greh poseti[4], ako ti dua tvoja ivi u nepokajanim gresima. ime e se spasiti? Nema ti spasenja dok ne pribegne Bogu, dok NJemu ne kae rane svoje i On te isceli i uvede u raskono Carstvo Svoje. Da! Mi kroz nepokajane grehe sluimo avolu, a to znai osuujemo sebe same na vene muke, na pakao. Kao to, sluei Bogu, ti ustvari slui svome besmrtnom spasenju, tako sluei avolu kroz svoje grehe i strasti, ti slui svojoj venoj pogibiji, ti zida i pravi sam sebi veni pakao. Eto, to su nepokajani gresi. I ovaj svet onda za tebe postaje avolite, i postaje onda avosluitelj, ne bogosluitelj. Da, ogromna je sloboda i pred tobom i preda mnom, brate i sestro! Ti moe biti u ovome svetu i bogosluitelj i avosluitelj. Biraj, biraj! Ili tvoj ivot da bude bogosluenje ili avosluenje? Ali znaj, slui li kroz grehe avolu, gradi sebi veni pakao; slui li Gospodu Hristu kroz vrenje NJegovih svetih zapovesti, ti pravi lestvice koje te uzvode u Carstvo Nebesko. Nemoj rei: nita je ova psovka koju sam danas govorio. Gle, kroz svaku psovku ti slui avolu. Bog je stvorio jezik da kroz njega dobre rei govori, da Bogu slui, da se Bogu moli i blinje svoje tei i ui. A ti, ti upotrebljava jezik za psovku. Kakva sluba avolu! Ili ti krade i misli: nije to nita, ne vidi to niko. Gle, to je sluba avolu.

Ti put sebi puti za pakao. Ili, ti si srebroljubac, za tebe je imanja sve i sva ovoga sveta: tvoje njive, tvoj mal, tvoj tal, to ti je sve i sva. Nita drugo ne vidi, Boga se ne sea; ako Ga se sea, seti Ga se jedanput, dvaput, triput u godini, doe crkvi i misli: gotovo. E! Zar je to sluenje Bogu?! Zar zato Bog je postao ovek, da Ga se ti seti jednom u nedelji, ili jedan put u mesecu, ili dva-tri puta u godini. Pazi, brate! Ne slui ti NJemu nego sebi. Ako se NJega retko sea, ti se sebe retko sea, svoga sebe se retko sea, svoga Carstva Nebeskog se retko sea. Kuda e dua tvoja, kuda, kada izae iz tela? Avaj! Tako je svaki od nas dok se ne pokaje, dok ne omrzne greh svoj, dok ne izbaci greh iz due svoje, dok ga ne iupa, (dok ne) poloi veru u Gospoda da e on oistiti duu njegovu. Ako mi, hriani, ostanemo u svojim gresima, u svojim strastima - teko nama! Mi onda ovaj ivot ivimo kao neprekidno sluenje avolu kroz grehe, kroz propast svoju. Gle, vi ste svi danas doli da se priestite, da primite u sebe Gospoda Hrista, Koji je Sveto Priee ostavio kao svedoanstvo da je On zaista doao u ovaj svet i kroz Sveto Priee, eto, hleb se pretvara u Telo Gospoda Hrista, a vino u Krv NJegovu, da bismo iveli veno prieujui se, jer Gospod nam daje ivot Veni Svetim Prieem. I ti Svetim Prieem prima Gospoda Hrista, prima Boga - radi ega? Da ivot tvoj bude danas, makar od danas, bogosluenje; da omrzne greh svoj, da se potrudi da izbaci svaki greh, da se pokaje pred svetenikom i pred Bogom, i da slui Gospodu Hristu vrei NJegove svete zapovesti, ivei po NJegovom Svetom Evanelju. Radi toga je On doao u ovaj svet. A znaj: i od mene i od tebe traie On odgovor na Dan Suda: ta si uradio sa Evaneljem NJegovim u ovome svetu? On je to doneo radi tebe i radi mene, u ovome svetu, da nas spase od pakla i greha. A mi ivimo po svojim eljama, udima, po svojim zadovoljstvima, fantazijama, matanjima... Boije mudrosti se ne seamo, Boije zapovesti odbacujemo. Da li kada nas kunu blagosiljamo, kako je naredio Spasitelj? Da li inimo dobro onima koji nama zlo ine? Da li se molimo za neprijatelje?[5] Da li sluimo brai , da li ispunjavamo rei Boije? Gle, naa dua je s Neba. NJoj je potrebna nebeska hrana, njoj je potreban nebeski vazduh, njoj je potrebno nebesko pie, a sve to daje Gospod Hristos, sve to daje On kroz Svete Tajne i svete vrline. I mi bogatai, mi hriani, ako smo pravi hriani, mi smo neosiromaivi bogatai. Mi imamo tako bogate i sjajne uitelje i vaspitae da nas oni sigurnim putem vode ka Bogu i ka Carstvu Nebeskom. Eto, danas slavimo najsavreniju i najuzvieniju Vaspitaicu roda ljudskog, Presvetu Bogorodicu - Bogomajku. Ona svim biem Svojim, i sada na Nebu svim molitvama Svojim, zastupa sve nas. Ona nas samo vodi i rukovodi ka Carstvu Nebeskom. Ona nas

neprekidno ui da ivot svoj pretvorimo i pretvaramo u neprekidno sluenje Bogu, u neprekidno bogosluenje, jer time mi neprekidno sluimo sami sebi i svome spasenju. O, neka nam Ona, Presveta, Preblagoslovena, Slavna Vladiica naa Bogorodica Marija, sa svima Svetima, bude neprekidni Uitelj i Vaspita svima nama, svakome ljudskom biu, celom rodu ljudskom, eda bismo mi doiveli to da sav ivot svoj predamo Gospodu Hristu, NJemu Jedinom ovekoljubivom Bogu, NJemu Venoj Istini, Venoj Pravdi, Venom ivotu naem u ovom i u onom svetu. NJemu preko Presvete Bogorodice, Vladiice nae Bogomajke, Presvete Djeve Marije, neka je ast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. Gal. 3,27 Mt. 5,3 Mt. 16,26 Moda: posedne. - Prim. prepis. Mt. 5,44

Beseda 3. na Vavedenje Svete Djeve Marije 1966. godine u manastiru elije sadraj Brao i sestre moje, da nije Presvete Bogorodice ljudi bi davno, davno postali avoli. Jer da nije NJe ne bi bilo Gospoda Hrista u ovome svetu, ne bi bilo Spasitelja, Spasitelja od greha, Spasitelja od smrti, Spasitelja od avola i ljudi, ljudi koji su tako zavoleli greh i slasti grehovne, da bi davno postali avoli! Ali hvala NJoj, Presvetoj, Hvaljenoj, Slavnijoj od Heruvima i Serafima, hvala NJoj dragocenijoj od svih bia stvorenih, to je podvigom Svojim, bezgrenim ivotom Svojim, oistila Sebe, udostojila Sebe da rodi Gospoda Hrista, da rodi Boga, da bude Bogorodica, da da Spasitelja sveta! Bez NJe, ovaj svet je bez Boga; bez NJe, ovaj svet je bez Spasitelja; bez NJe, ovaj svet pakao je od greha i smrti i demona. Roen od Presvete Bogorodice Gospod je osnovao Crkvu da se u njoj spasavaju ljudi od svakoga zla, od svakoga greha, od svake smrti, od svakoga avola. I ona stoji

nepokolebljiva, ona neoboriva, Crkva Sveta nerazruiva;[1] nerazruiva ni od kakvih Dioklecijana, Tamerlana, Hitlera, Nerona i svih ondanjih i dananjih gonilaca Crkve Hristove u ovome svetu. Gle, ona jaa, jaa od svih njih, udesnim Gospodom Hristom, Pobediteljem smrti, Pobediteljem greha, Pobediteljem pakla, Pobediteljem Satane i svih njegovih avola. Da! Eto, Gospod, Koga nam je Presveta Bogomajka rodila, Crkvu nam Hristovu dala. Da, ena, - ena je uvela avola u ovaj svet, ali i Boga! ena Eva je uvela avola u telo ljudsko i pretvorila ga u hram avola, ali ena - Presveta Bogomajka, uvela je u telo ljudsko Boga, pretvorila ga u Hram Boji! I danas divne crkvene pesme bruje tom divnom istinom: da je Presveta Bogomajka postala Hram Boji, Hram Boiji rodivi Boga i Gospoda Hrista. Veli se u jednoj divnoj pesmi dananjoj za NJu: "Dnes Bogomjestimij Hram Bogorodica privoditsja v Hram Gospodenj", to znai: "Danas Presveta Bogorodica, Koja je smestila u sebi Boga, uvodi se u Hram Gospodnji". Jo se Ona naziva danas u crkvenim pesmama i molitvama: ivi Hram Boji! A kakva je odlika hrama, brao! Kakva je odlika hrama? Bogosluenje, neprekidno bogosluenje, eto to je odlika hrama. A Bogu se neprekidno slui svetim mislima, svetim oseanjima, svetim raspoloenjima, svetim delima, svetim postupcima. Proveri sebe, proveravaj sebe, slui li ti Bogu? Jesu li tvoje misli svete misli? Jesu li tvoja oseanja - sveta oseanja? Jesu li tvoja dela - sveta dela? Jesu li tvoji postupci sveti? Da li ti krije neka tajna sramna dela? Gle, moe biti da u oima ljudi, u ovome svetu, izgleda estit i poten ovek, a ti skriva u sebi bogzna kakve zmije, bogzna kakve grehe, bogzna kakve tajne zla dela! Trgni se, ne slui Bogu nego avolu, jer ovek samo svetim ivotom slui Bogu, a grenim ivotom slui avolu. Tvoja zavist, gle to je tamjan avolu; tvoj blud, tvoja preljuba - ti kadi avolu, ti slui avolu svim biem svojim. Tvoja zavist, mrnje, klevete, ogovaranje, psovka, pa to je smirna za avola, ti kadi avolu, slui avolu. Brao i ljudi, trgnite se! ovee, pa ti si sazdan da bude hram Boji! Presveta Bogomajka uvedena je danas u sveti Hram da ivi u njemu, u treoj godini Svojoj, i ivela je do dvanaeste godine Svoje u Hramu. Radi ega! Veli se u divnim crkvenim pesmama dananjim: "Vospitatisja vo Svjataja Svjatih". Ona je dovedena u Hram da se vaspita u Hramu, u svetilitu, u Svetinji nad Svetinjama, da se vaspita u sluenju Bogu! Kako se slui Bogu? Svim srcem, svom duom, svom milju, svom snagom! Tako je Presveta Bogomajka kao devojica ula u Sveti Hram Jerusalimski. Svoju duu istila je neprekidnim molitvama, postom, itanjem Svetih knjiga, sluanjem svetenika Bojih, uestvovanjem na bogosluenjima. Sav ivot NJen bio je oiavanje uznoenje bia NJenog, due NJene iz ovoga u onaj svet. Sva se svetila i osvetila, sva se istila i oistila od svake i najtananije i najneviljivije neistote duhovne i telesne. I tako

sluei Gospodu i Bogu neprekidno svim srcem, svom duom, svom snagom, svom milju, Ona je oistila Sebe, uinila Sebe bezgrenom i udostojila se da postane Majkom Bojom. I mi hriani, mi smo zato hriani da svaki od nas bude hram Boji, ivi hram Boji. To to je Presveta Bogomajka - u najveoj meri - duni smo da budemo i mi! Gle, Sveti Apostol pie hrianima: "Vi ste hram Boji, Duh Boji ivi u vama", veli on[2]. Duh Boji ivi u vama! Pazite kome sluite! Pazite, duh va, duh va ljudski, oveanski neka se sjedini sa Duhom Bojim, eda biste sluili Bogu svom duom, svim srcem, svom snagom, svim ivotom svojim! Bilo je meu hrianima i onda i danas grenih ljudi, ne samo grenih ljudi nego i greholjubivih ljudi! ovek od slabosti pada u grehe. Ima ljudi koji su navikli na greh i nee da odstupe od greha i ele da ga ponavljaju. Strano je to, brao, to je pogibija, to je pakao. ovek sebi stvara vene muke na zemlji, stvara vene muke sebi i u onome svetu. Zato Sveti Apostol Hristov veli: ,Jeste li vi, jesu li tela vaa hram Boji, hram Duha Svetoga"? Pazite kako ivite! Gle, ti - ti psuje - o! ti pogani hram Boji. Ti preljubu ini, o! smrad pred Bogom raznosi i razliva u hramu Bojem. A mi, mi smo pozvani da neprekidno sluimo Bogu, a sluei Bogu, brao, mi NJemu ustvari nita vie ne dajemo nego to On ima; mi sluimo sebi, svome spasenju, sluimo svojoj venosti, sluimo svojoj besmrtnosti, svome Venom ivotu u onom svetu. Eto kako sluimo mi sluei Bogu. I Gospod Hristos, doavi u ovaj svet, doao je da nas ljude vrati Bogu, da nas ljude vrati venome oveku, onome to je besmrtno i veno u svima svetovima - da nas ljude uini venim biima. To, to daje samo On, udesni Gospod Hristos, i niko vie u ovome svetu. A mi imamo primer, najsavreniji primer Hrama Bojeg u Presvetoj Bogomajci, Presvetoj Bogorodici! Eto nam uzora. To to je Ona u najveoj meri, neka se svaki od nas trudi da postane hram Boji, po silama svojim i moi svojoj! Ona, Ona je Sveta i Najsvetija Vaspitaica roda ljudskog. Bogosluenje jeste najbolja kola, najbolja vaspitaica! To je fakultet, univerzitet nad univerzitetima, kola nad kolama: hram Boji, bogosluenje Boje, Gospod Hristos, NJegovo Sveto Evanelje. ta je cilj, ta je cilj svetoga vaspitanja? ta je cilj svetog bia ovekovog? ta? - Neprekidno sluiti Bogu svim biem svojim, sluiti Mu svom duom, svim srcem, svim umom, svom snagom. I na taj nain ti ovenuje sebe, ti obesmruje sebe, ti osveuje sebe, ti obouje sebe, ti oheruvimljuje sebe, ti ohristovljuje sebe, ti utrojiuje sebe! Ti postaje veni sin Boji, postaje brat Hristu, postaje sunaslednik svih Nebeskih blaga. Ti postaje sin Boji po blagodati.[3] Gle, ovek si hrianine! Hrianine, srce tvoje to je presto Boji, presto na kome ti stalno rtvuje duu svoju Gospodu Hristu. Priiosi je na rtvu. A savest, to je tamjan

kojim kadi udesnog Gospoda Isusa! Molitve, to je istina, ta oseanja tvoja neka budu svee koje gore pred Gospodom Hristom. Misli tvoje neka budu munje svetog ivota! Pokajanje tvoje neka bude akon due tvoje! LJubav tvoja jevanelska neka bude svetenik tvoj, a smirenje neka bude vladika. Eto, neka se tako u tebi vri neprekidno sluenje Bogu. Ti si hrianin, ti si na to pozvan. I onda, onda osigurava sebi blaenstvo, veno blaenstvo dui, veno blaenstvo i u ovome i u onome svetu. Tako i ti, majko, i ti, oe, roditelji i brao, vi deci svojoj osiguravajte to. To je najbolje obezbeenje, to je osiguranje, veno osiguranje oveijeg bia i linosti. Gospod Blagi Isus Hristos i NJegova Presveta Bogomajka Koja nam je NJega rodila. Eto, mi danas i praznujemo taj veliki slavni Praznik, Praznik najboljeg vaspitanja, svetog vaspitanja hrianskog, praznik svete kole hrianske, Hrama Boijeg. To je jedina sveta kola u ovome svetu. Ima puno kola u ovome svetu, univerziteta; avaj! ta se na njima sve ne ui! Kakve se sve zle nauke ne propovedaju tamo? Kakve zle teorije, kakve sve zle misli, ideje koje porobie, evo, Evropu, celu Aziju, Ameriku. Evropa, Evropa, zle kole, kole bez Boga, kole bez Hrista, kole bez Bogomajke! ta stvaraju te kole? Zverove, zverove, koji sami ratove stvaraju i unitavaju rod ljudski, a obeavaju blaga, obeavaju mir, obeavaju blagostanje, obeavaju bogatstvo svakome i svima a svet zalivaju krvlju. Eto vam sveta bez Hrista, eto vam sveta bez Presvete Bogorodice. Nisu li ljudi avoli kada su bez Gospoda Hrista, kada su bez Boga, kada su bez Presvete Bogomajke? Kako je strano biti evropski ovek, biti najmudriji tehnolog, avionolog, nebolog, a ovamo mrane demonske crne misli, crne ideje i takozvane crne teorije njihove izvode se iz Evrope, i eto, mre, mre rod ljudski na svima kontinentima. Takva je prosveta bez Boga, takvo je vaspitanje nesveto i vaspitanje bez Boga. A mi hriani i vi hriani, brao moja, mi imamo i moramo imati sveto vaspitanje, a to je vaspitanje: sluiti neprekidno Bogu svom dugaom, svim srcem, svim biem. Jer sluei NJemu sluimo sebi; a tu, tu uvek na nepobedivi Vo, besmrtni i predivni Vo, jeste Presveta Bogomajka! Zato, eto, mi pravoslovni udesne veliine sluitelji Boji, mi svakodnevnim molitvama svojim sav ivot svoj predajemo Gospodu Hristu: da ga On vodi i rukovodi, da ga On obesmruje i oivljuje. Vi ujete neprekidno divnu molitvu: "Spominjui Presvetu, Preistu, Preblagoslovenu, Slavnu, Vladiicu nau Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju, sa svima Svetima, sami sebe i jedan drugog i sav ivot svoj Hristu Bogu predajmo!"[4] I sav ivot svoj Hristu Bogu predajmo! I sav ivot svoj Hristu Bogu predajmo, da sluimo NJemu i ovoga i onoga sveta! Amin!

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. Mt. 16,18 Kop. 3,16 Gal. 4,47. Prozbena jektenija na svim bogosluenjima. - Prim. uredn.

Beseda 4. na Vavedenje Svete Djeve Marije 1973. godine u manastiru elije sadraj Evo svetog Praznika koji kazuje radi ega je Gospod stvorio ovaj svet i nas u ovome svetu. Kakav je smisao ovog sveta - to nam kazuje Presveta Bogomajka dananjim Praznikom. Ovaj svet je stvoren kao hram Boji, stvoren je da bude hram Boji. Stvoren je ovaj svet da bude hram Boji, a ljudi stvorenja Boja u tome hramu. Eto, to je sav smisao naeg ivota i naeg zemaljskog sveta. Presveta Bogomajka je danas uvedena u sveti Hram, a veli se u divnim pesmama da je Ona sama bila ivi Hram, jer Bog je bio sav u NJenom srcu i Ona je svim biem svojim sluila NJemu. Dovedena je u Hram da se vaspitava u Hramu. To znai - ta? Da ivi po zapovestima Bojim, da ivi u molitvi, u bdenju, u ljubavi, u opratanju i svima drugim svetim vrlinama. Nauk ovog divnog svetog Praznika za sve nas, ta je? Nauk je da i mi treba da ispunimo ono radi ega nas je Gospodo stvorio, radi ega se spustio u ovaj zemaljski svet. I ja i ti i svaki da slavimo Boga. Kako da sluimo Bogu. Da vrimo NJegove zapovesti. On nam je dao Svoje Evanelje, dao nam molitvu, dao nam bdenje, dao nam post, dao nam ljubav, dao nam milosre, dao nam Sveto Priee. Sve su to zapovesti Gospodnje da mi ivimo i sluimo Bogu u ovome svetu i da budemo bogosluitelji. A mi ljudi hteli smo da izmenimo smisao ovoga sveta, to jest, mesto da ovaj svet bude hram Boji, eto, ovek gura greh u ovaj svet i poeo je da slui - kome? avolu. Nemoj misliti da jedna ljudska misao, ili tvoja psovka, ili tvoja mrnja u srcu prema nekome nema u sebi avola. Sav je avo tu. I ti kroz mrnju, znaj da slui avolu. I kroz svaki greh ovek slui avolu. Ako zavidi nekome, znaj da slui avolu. Gospod je doao u ovaj svet da nas spase od toga. Da nam da sile i moi i da nas naui kako da sluimo Bogu. Grehom se slui avolu, a Bogu se slui vrlinom. Bogu se slui postom, Bogu se slui bdenjem, milosrem, ljubavlju i drugim vrlinama. I mi kao hriani neemo imati

opravdanja pred Gospodom na onome svetu kad bude sudio, ako nismo ispunjavali sve to nam je dao. uli ste u divnim molitvama dananjim: "Ko mene jede, on u meni stoji i ja u njemu"[1]. Kad je Bog u tebi, ta treba da radi? Da slui NJemu neprekidno. Hrianin je onaj koji primorava sebe na svako dobro[2]. Gle, psovka tvoja, a u tebi Gospod Hristos, ti koplje zabija u NJegovo srce. Kad se posvaa sa nekim, pomiri se brzo sa njim. Trnov venac plete na NJegovoj glavi. Bog je u tebi. Ti si zato da NJemu slui i ispunjuje celo Evanelje ivei po zapovestima. Mi nemamo opravdanja, ne moemo rei: Pa nismo znali, ne znamo kako treba da ivimo. Tu je Sveto Evanelje Gospoda Hrista, tu je Presveta Bogomajka, Koja je takoe ljudsko bie, od istog telesnog sastava kao mi. A gle, kakva svetlost, kakva istota, kakva uzvienost, olienje svih vrlina! Ona - sama molitva, Ona - ljubav evanelska. Kako se veli u jednoj divnoj dananjoj pesmi: "Ona nam je rodila Gospoda Hrista", rodila nam je takorei Spasenje. I zato Ona ima pravo da nam ne slui tj ne pomae, ako mi ne budemo izvravali zapovesti NJenog Boanskog Sina. Ona nam je pokazala kako treba da ivimo u ovome svetu. Ona nam je sve ispunila, dala primer. Nita vie Gospod Hristos nije mogao dati od onoga to nam je dao. Niko ne moe dati vie od onoga to je dao Gospod Hristos oveku, Istiniti Bog. Nema dobra koje moemo zamisliti i izmisliti ja i ti, a da nam Gospod Hristos ne daje. Eto, On nam je dao - ta? Najvee i najgrandioznije, najvee i najogromnije dobro. Prieujui se, prieuje se Marko, Jovan, Petar, na otputenje grehova i na ivot Veni! Prieujui se, mi unosimo ono to je Boje u nas, sve to vue ka Nebu u tebi i u meni. A Gospod daje ivot Veni. Svaki je ovek veno bie. I zato je Gospod i ostavio Sveto Priee da mi kao vena bia ivimo Bogom, da nam On da sile da sluimo NJemu, u molitvi NJegovoj, u postu NJegovom, u bdenju NJegovom, u milosru NJegovom. To je Gospod dao nama doavi u ovaj svet. Eto, to je hram Boji. Ceo svet je hram Boji, da bi svaki od nas postao hram ivoga Boga. Sveti Apostol Pavle pie hrianima: Vi ste hram Boji, kroz Crkvu Hristovu[3]. To je Evanelje svakoga od nas. Ako mi nemamo Duha Svetoga u sebi, teko nama. Svi ste hram Boji. Svi smo hram Boji, a ne hram avolji. Zato je potrebno svakome od nas da Duha Svetog dri u sebi, da ga ne izbacuje iz sebe. Kako? Gresima, nepokajanjem. Jer Bog ne moe da boravi u smradu. A ovek nepokajan, koji se ne sea da ispovedi svoje grehe, da se priesti, da istera iz sebe sve avolje sile, ne moe da stoji pred Gospodom. Sveti Apostol pie hrianima i veli: Vi ste miris Hristov Bogu[4], miris Bogu. ivite po svim NJegovim zapovestima. Celim svojim ivotom sluite Bogu, da ceo ivot va bude

bogosluenje. Takav je ivot Presvete Bogomajke, Koju danas proslavljamo. Ceo NJen ivot je bilo nepostidno[5] bogosluenje, neprekidna sluba Bogu. Takav treba da bude ivot svakog hrianina. Jer, ta emo raditi na onome svetu, i ja, i ti? Zato, da se ovde molimo Bogu, da volimo blinje, da inimo milostinju. Svaki od nas koji to ne ini, ime e se baviti na onome svetu? Uasnom mukom, svojim gresima. Seti se bogataa iz Spasiteljeve prie o bogatau i Lazaru. "Kad je umro, veli se u Evanelju, zakopae ga". A on iveo u ovom svetu, veselio se svaki dan. Umro je, a pred njim Veni ivot! Pa vidi Lazara ubogog u raju i moli Lazara, vrhom prsta svoga da mu rashladi jezik od plamena[6]. I njegova dua je izala iz tela onakva kakva je bila na zemlji. On se nije starao da duu svoju i telo svoje pretvori u hram Boji, nego je nepokajan, neprieen, otiao iz ovoga sveta u onaj svet.Tamo Veni ivot, tamo raj i pakao! Kakva je dua? Dua puna grehova, dua puna svega to je pakleno. Gresi vuku u carstvo svoje, vuku u pakao. Ne reci za njega da je preljuboinac i zloinac. On je samo iveo lakomisleno. iveo samo telu, po gozbama, u jelu i piu; i u onome svetu pakao, jer je u dui njegovoj bio pakao. Dua se ne moe u onome svetu izmeniti, moe se izmeniti u ovome svetu. Zato je Gospod doao u ovaj svet da nam da sva sredstva da mi duu svoju spasemo od greha, i da je oistimo od svih zala, i da se pripremimo za ivot Veni, za Raj. Nekada su zemlju zasejali svetim zadubinama nai Sveti carevi i kraljevi. U Srbiji su dizali sve zadubine, hramove, crkve Boje. Veli se da je u Srbiji bilo oko tri hiljade manastira kad su Turci osvojili Srbiju. Na Kosovu od hiljadu manastira ostalo je posle turskog ropstva (neporueno) samo sto pedeset. Pored nas nehatnih i nemarnih, Studenica, Hilandar - Lavre. Studenica - koji jo manastir danas slavi Presvetu Bogomajku. Cela zemlja je posveena NJoj kroz svete zadubine. A dananji Srbi? Pusti su hramovi, puste zadubine. Ni monaha, ni pobonih ljudi. Crkve prazne praznikom, prazne nedeljom. ta je to?! Da se ismevamo svetinjama. Mislimo na nae telo, i zemaljsko. A pred tobom i preda mnom - Raj i pakao. Kuda, kuda u ja, kuda ti? To je ono o emu treba misliti. Mi svi smo misaona bia u ovome svetu. ovek je vrlo ozbiljno bie. Ozbiljno kao to je i Sam Gospod. I ti kao ovek imaj uvek u vidu, stvoren si po liku Bojem, stvoren si od Boga da slui Bogu. ivi li lakomislenim ivotom, samo brine za hleb i jelo, i za odelo, i za bogaenje pakao, jer je u dui tvojoj pakao. Neka bi Presveta Bogomajka u duama svakoga od nas porodila ljubav prema Gospodu Hristu, porodila molitve k NJemu, da bi mogli iveti pobonim ivotom u ovome svetu i zasluili Raj i Carstvo Nebesko. Bez toga, zamislite sebe kao bogataa iz prie o bogatau i Lazaru. Na onome svetu dockan e biti. Pokajanje je nama kao najbolji lek od svakog greha. Mrzi li - On Gospod je dao ljubav. Greio si i time sluio avolu, trgni se, spaavaj sebe! Spaavaj duu svoju kroz svete vrline, kroz molitvu, kroz post, kroz

milosre, jer ivot je vrlo ozbiljna stvar. ovek je vrlo ozbiljno bie. Gospodu emo odgovarati za sve to radimo u ovome svetu. I kao bia stvorena za Veni ivot, ta radimo u ovome svetu ako se ne pripremamo za Veni ivot?! Neka nam Presveta Bogomajka bude uvek u pomoi, da nas Ona vodi i rukovodi, i da ljubavi i sile da sluimo NJenom Boanskom Sinu, da sluimo sebi i svome Venom ivotu. Neka bi Ona bila naa Zastupnica i u ovom i u onom svetu, da sluimo NJenom Sinu Boanskom, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. Jn. 6, 56 2. Misao Sv. Makarija Egipatskog, iju je besedu s tim naslovom Otac Justin preveo u Hrianskom ivotu, 1925. 3. 1 Kop. 3, 16 : 4. 2 Kop. 2, 15 5. Moda: neprekidno. - Prim. uredn. 6. Lk. 16, 19 - 31

Beseda 5. na Vavedenje Svete Djeve Marije 1975. godine u manastiru elije sadraj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Evo Praznika, brao i sestre, koji nam kazuje ta je Presveta Bogomajka, ta je Presveta Bogorodica. Dananji veliki Praznik kazuje nam da je Ona odrasla u Hramu, odrasla u Crkvi, tvorei i vrei zapovesti Boije. Ona je dovedena kao Devojica u Hram, i ostala je sve vreme svoga detinjstva u Hramu; u njemu uila moliti se Bogu, i molila se Bogu; u njemu se vaspitavala initi i vriti volju i zapovesti Boije, istiti duu od svakoga greha, ne dati nikakvim sablaznima da savladaju duu i pripremati se za veliko delo roenja Boga. Ona je zaista Svojim ivotom u Hramu, svetim ivotom osvetila Sebe i nainila Sebe da postane Prestol Boiji, da postane Majka Boija. ta je uzvienije od toga?! ta je vrednije u ovom svetu od majke i od oca, pogotovu kad ta majka treba da rodi Boga. Tako je Presveta Bogomajka, ivei u Hramu, vaspitavala se, kolovala se, i odkolovala se za najveu dunost, za najveu vrlinu - da nam rodi Spasitelja sveta. Veli se danas u divnim pesmama da su NJu roditelji doveli u Hram, da se sveteno vaspitava, to jest, da se sveto vaspitava, da tvorei svete zapovesti Boije i sama postane potpuno sveta. Veli se da NJu dovode u Sveti Hram roditelji njeni, da se blagodau vaspitava, to jest, Nebeskom viom silom. Da blagodau upravlja Nebeska sila NJenim srcem, NJenom duom, NJenim mislima, NJenim raspoloenjima, celim biem. Da se greh ne kosne due NJene, ni uma NJenog, niti misli NJenih, niti oseanja NJenih, ni ivota NJenog. I zaista, Ona je postala izvesno Velika, izvesno Sveta. Svetija od Anela, svetija od Heruvima i Serafima, uzvienija od njih. Ako je rod ljudski NJome proslavljen vie nego ma kim, osim Gospodom Hristom, Koji je postao ovek da oveka osveti i spase, a Ona rodila Spasitelja, zato je Ona i Sama, kako se veli u divnim pesmama, i Sama postala spasenje sveta. Kako se veli u divnom troparu dananjem, glavnome molitvenom pravilu: mi NJoj da kliemo i zahvaljujemo, to je Ona "ispunjenje Tvorevog domostroja spasenja", to jest, to je Ona postala sredstvo spasenja. Da nas Gospod grene spase, ega? Od najveeg uasa: smrti, greha, avola, pakla. I zaista, Ona je to uinila rodivi Gospoda Hrista. ta je na ivot ovde na zemlji? Radi ega je Gospod doao u ovaj svet? Radi ega je Presveta Bogomajka postala Bogorodica? Zato nam je Boga rodila, radi ega? Da uniti smrt, da nam grehe oprosti, da nas oslobodi grehova, da nas oslobodi smrti, da nas oslobodi avola, da nam daruje ivot Veni. Eto, to je ono novo to je Gospod Hristos doneo svetu. ta je Gospod Hristos doneo oveku, ta doneo ljudima? Doneo ivot Veni. Misao vrlo vana za nas ljude. Nita stranije od smrti, ali nita prijatnije za nas ljude nego kada nas Gospod spasava od smrti i daruje nam ivot Veni. To je dananje Evanelje, dananje Uenje, dananje Priee. I mi prieujui se danas Svetim Prieem, ustvari primamo Gospoda Hrista, primamo ivot Veni besmrtni,

primamo Vaskrsenje, silu Vaskrsenja. Zato Sveti Apostol Pavle i pie hrianima: "Bori se u dobroj borbi vere, mui se za ivot Veni, na koji si pozvan"[1]. Eto, celog Evanelja. Bori se u dobroj borbi vere. U emu je borba naa, u emu je vera naa? Vera je naa u borbi da savladamo u sebi greh, da savladamo u sebi smrt. Jer greh i jeste ta strana mrana demonska paklena sila koja je rodila smrt u ovome svetu. I mi u ovome svetu, posle Gospoda Hrista, dobijamo od NJega sile da se borimo za ivot Veni, i da se borimo protiv svakog greha, da ne ovlada mnome i tobom ni gordost, ni pakost, ni zloba, ni mrnja, ni osveta, nego da sve bude u slavu Gospoda Hrista i na spasenje nas ljudi. Mui sebe ako hoe ivot Veni. Nije lako boriti se protiv greha, nije lako muiti se za ivot Veni. Ali, kakva nagrada! Kakva isplata tih muka! Gospod za borbu protiv greha koju mi vodimo, za tu borbu daje nam ivot Veni, daje nam Raj, daje nam Nebesko Carstvo. ime se to moe isplatiti? ta su nae zemaljske borbe prema tim nagradama koje nam Gospod daje i prireuje! Eto, dananji podvig, dananje Evanelje kratko: borba sa gresima, borba za ivot Veni, muka za ivot Veni, trud za ivot Veni. I ti kad ini milostinju, kada ne mrzi brata svoga, kada oprata grehe drugome, ti ustvari se bori za ivot Veni. I stie u ivot Veni. I u toj veri neka nam bude najpre Uiteljica Presveta Bogomajka, Koja je sebe sauvala od svakog greha, od svakog zla, i postala bezgrena. Jedina, posle Gospoda Hrista, rodu ljudskome Uitelj: da je prava kola za nas ljude Hram Boiji, Crkva Boija. Da je ona glavni vaspita. Upravo da je Presveta Bogomajka glavni Vaspita za nas, i svi Svetitelji Boiji koji su uinili od sebe - ta? Pobedili[2] grehe od sebe, i od svoje due, od svog srca, i iveli po pravdi i zakonima Boijim i svetlosti Boijoj. Tako, mi znamo, posle Gospoda Hrista i posle Presvete Bogomajke, ta je potrebno ljudskom biu: da savlada greh i da nasledi ivot Veni. To je podvig nas hriana, to je podvig svakog ljudskog bia. Ne primi li to ovek, ta je on? rtva smrti, plen smrti, rob smrti. Roblje smrti, kako se veli u Svetome Pismu[3]. Mi zaista neemo biti roblje smrti, kada sebe vaspitavamo zapovestima Boijim, kada ivimo po njima i sa njima. I kada za vaspitaa imamo Presvetu Bogomajku i sve Svetitelje Boije. A danas, ta je postalo od nas hriana, i ta postaje od nas? kola i Crkva ratuju danas. LJudi u bezumlju svome misle da Boga treba da proteraju sa ovoga sveta, proteraju iz svoje due, iz svoga srca, i onda iz ovoga sveta. Da ne bude Boga ni u koli, ni u sudu, nigde. ta ostaje oveku? Da bude rtva bezumlja. ta su dva svetska rata? Dva svetska rata su opomena, najstranija opomena koju Bog alje svetu. Svet hoe da ivi bez Boga i protiv Boga. I do ega smo doli? Do takve bezbone nauke i kulture i civilizacije. Do ega smo doli? Do ludila! ovek oveku nije brat bratu, nego je postao zver zveru. Mi

ljudi, u osionosti svojoj i u gordosti svojoj, uobrazili smo da smo veliki i silni gospodari i da vladamo ovim svetom. Nema nita od vladavine istinite u svetu kada ne vladamo smru. Svaki je ovek beda i nevolja i muka, ako je smrt poslednja stanica njegovog bia. Svaki je ovek bedniji od komarca, ako nema vere u Gospoda Hrista, ako se ne bori za ivot Veni, ako ne osigura sebi ivot Veni u onome svetu, ako ne ivi sveti ivot kroz Sveto Evanelje. I nije udo, ako se ljudi ne pokaju, ne trgnu, doi e i trei rat, i opomena Boija, i strana kazna Boija. Mi Srbi znamo, da su Srbi za vreme Svetih Nemanjia, i Svetog Save, i trista godina kasnije kad su Turci osvojili nau zemlju, znamo da je u Srpskoj zemlji bilo tri hiljade manastira. Svi puni monaha. A koliko je tek crkava na Srpskoj zemlji? Ceo Srpski narod je iveo po Svetom Evanelju Hristovim, veli se u itiju Svetog Save, koje je pisao u njegovo vreme Sveti Teodosije. Veli se: evanelske vrline behu zakon svima Srbima. Srbi su iveli po Svetom Evanelju Hristovom. Danas, ta je ostalo od tih Srba pobonih? Gle, danas nema priasnika koliko treba da bude u ovome svetom hramu. Reili Srbi da poubijaju svoje due i da dave svoja tela. Ali ostavi svoje telo, ali ono koraa, kuda? Ima samo jedan put u ovome svetu - put u grob. Ustani iz svoga groba, pogledaj sebe iz svoga groba, upitaj se: ko sam ja? ta sam ja? radi ega sam ja? Zbilja, ovo je poslednje moje obitalite. Spustiu se u grob da me crvi raznesu i zmije da me raskomadaju. Toga se treba seati. ovek kada legne u postelju, ima divna molitva koju hriani itaju: Neka mi ova postelja ne bude grob, neka mi ne bude grob, da ja nespremljen ne odem iz ovoga sveta u onaj Nebeski svet! Neka bi Blagi Gospod razbudio nas Srbe i sve Pravoslavne hriane, i sve ljude uopte, da ispitujemo zakon Hristov. Da znamo da je vrlina prava kola, sveta kola. Da znamo da je jedini pravi sud, sveti sud. I da je jedina prava drava, sveta drava. Tome nas jedino ui Sveti Sava i tome nas ui Sveti Nemanja, i tome nas ui Sveto Evanelje, i tome nas ui Presveta Bogomajka kroz dananji Sveti Praznik. Neka se NJenim svetim molitvama i mi nesreni Srbi pokajemo da ponemo iveti Evaneljem Hristovim i njime spasavati due svoje, od svakog greha, od svake smrti, od svakog pakla. Presveta Bogomajko, moli Boga za nas grene; pokaj nas i spasi nas! Amin.

NAPOMENE: 1. 1 Tim. 6,12 2. Moda: prognali. - Prim. uredn. 3. Jevp. 2,15

Beseda 6. na Vavedenje Svete Djeve Marije 1976. godine u manastiru elije sadraj Evo nam, brao, svetog i velikog Praznika koji nam kazu je zato smo mi ljudi u ovome svetu. Otkuda to, da ti i ja budemo danas u ovome svetu, a ne kroz hiljadu godina? Otkuda to da se ti rodi i bude sin Petra i Marije, u a ne nekog drugog? ta je to, kakva je to tajna oko nas i u nama, kazuje nam ovaj sveti veliki Praznik - Praznik Vavedenja = uvoenja Presvete Bogomajke u Hram. Radi ega je Ona bila uvedena u Hram kada je navrila tri godine? Divna je beseda u dananjem Evanelju: da se vaspita Bogom i u Bogu. Da duu svoju posveti Bogu, da srce svoje, razum svoj, misao svoju, jezik svoj, sve bie svoje posveti Bogu. Jednom reju - da postane Sveta. I zato je Presveta Bogomajka dola u Hram, da ivi u njemu sve do punih dvanaest godina.

Hram - to i jeste prava kola; hram - to i jeste prava istinska kola. Ona nas ui Pravdi Boijoj; ne samo ui, nego nam i daje Pravdu Boiju, daje nam LJubav Boiju, daje nam Istinu Boiju. I dok je Crkva i Hram bila kola u isto vreme, kao u vreme naeg divnog i velikog Svetog Save, onda smo mi cvetali i procvetali. Ali, kada kolom dunue ludi vetrovi bezboja i izbacie sve to podsea na Boga, od tada, pogledajte, ceo svet zaliva se krvlju. Gledajte: ustaje narod na narod, ovek na oveka, klasa na klasu, drug na druga; nema brae, nema oveka koji je brat oveku. A mi, mi smo stvoreni da budemo sveti, da budemo puni Boga, puni Istine Boije, puni Pravde Boije. Sveti Apostol Pavle pie hrianima, a to znai svima nama: Brao moja, kakva je volja Boija za nas, ta Bog hoe od nas? On, veli, hoe svetost nau[1]. Volja Boija u tome se sastoji to On hoe da budemo sveti mi svi, i ja i ti i svako ljudsko bie. Zato je ovek stvoren. Ali u ludilu svom, ovek odbacuje Boga i nee Boga. To je kao kad sunce, koje sija i ide putem po nebesima, ljudi nee i odbacuju ga. To je kao kad ti, ovek, mali i bedni, prirasli za zemlju, pljuje na sunce, a pljuvaka se vrati na tebe. Tako je i bilo sa ljudima koji odbacuju Boga. Pljuju na Boga, a pljuvaka pada na njih. Ali, danas je Praznik velike Istine, velike Pravde. Presveta Bogomajka nam je pokazala i kae nam, da ljudsko bie u ovome svetu ivi ne samo zemljom i od zemlje, nego Nebom, ivi od Neba. Kao to naa malena zemaljska zvezda ivi od sunca i od bezbrojnih zvezda koje su nam njom, tako i mi ljudi ivimo ne samo zemljom, nego i Nebom, ivimo Bogom. Presveta Bogomajka udostojila se, osvetila Sebe toliko da rodi Boga i Gospoda Hrista. Ona Ga je rodila - radi ega? Radi nas. Rodila Ga je radi toga da se mi svi ispunimo Bogom,[2] kao to je Ona bila ispunjena, kao to je sad ispunjena iznad svih Nebesa, Sjajnija i Slavnija od svih Heruvima i Serafima, od svih Anela i Arhanela. Toliko je ljudsko bie uzvieno, koliko je Presveta Bogomajka uzvisila ljudsku prirodu, da je rodila Boga! I Gospod je siao u ovaj svet, radi ega je siao? Radi tebe i radi mene, radi svakog ljudskog bia; siao je da nas osveti, da istera iz nas grehe, da istera iz nas smrti, sve ono to truli u nama; i da nas napuni Venom Boanskom Pravdom, Venom Boanskom Istinom, LJubavlju, Milou, Dobrotom. Radi toga je Gospod doao u ovaj svet, a bezumni ljudi raspeli su Ga. No, po velikoj milosti Svojoj On je vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt radi nas. Radi nas ljudi pobedio je smrt, da nas uini zaista velikima, i pred Anelima i pred svima Nebeskim silama. I eto, Gospod je u ovom zemaljskom svetu roen od Presvete Bogomajke, dao svega Sebe ljudskome rodu. Celoga sebe Boga! Moe li ita biti vee od toga? Ne samo to, nego je On unizio Sebe toliko, da je eto, i u Svetom Prieu Sav prisutan. I mi, prieujui se Svetim Prieem, ustvari prieujemo se NJime - Bogom i Gospodom.

To znai, prieujemo se Boanskom Istinom, i Pravdom, i LJubavlju, i svim onim to je Boije. Radi ega? Da bi se tako ivelo u ovome svetu. Zato Priee i jeste dato nama svima, radi spasenja naeg, jer gde je Gospod Hristos odatle bei greh, bei smrt, bei avo. Prieujui se Gospodom Hristom, ti prima Spasitelja Gospoda Boga i izgoni iz sebe svaku neistotu. Trudi se da tako ivi i nadalje iz dana u dan, iz noi u no. Jer, ako obesvetimo Gospoda Hrista kada Ga primamo u Svetom Prieu, ta nas oekuje? Zato je potrebno sa velikim smirenjem, brao i sestre, primati Gospoda Hrista i iveti po NJemu, iveti po NJegovom Svetom Evanelju, iveti NJegovom Venom Pravdom, Venom Istinom, Venom LJubavlju. Sve e se to traiti od nas u onome svetu. Pitae tebe i mene Gospod: radi ega sam ja doao u svet? Samo zato da proetam zemljom? Ne. Ja sam doao u svet da radi vas ljudi pobedim greh, i smrt, i avola. A vi, ta ste uinili od sebe? Obitalite greha, obitalite avola. Ne sumnjajte, brao, iza svakoga greha stoji avo. I ako se ti ne bori protiv greha koji nasre na tebe sa svih strana, ti se ne bori protiv avola, i on e jednoga dana da zgrabi tvoju duu, i da je potpuno uniti, i baci u pakao. Zato je Gospod doao u ovaj svet, da nas oslobodi toga, da nam daruje Carstvo Nebesko, da nam daruje rajska raspoloenja, da nam daruje Svoju Venu Istinu, Venu Pravdu, da po njima ivimo u ovome svetu. Prvi i najsjajniji primer toga to je Presveta Bogomajka, Presveta Vladiica, Koja je rodila Gospoda Hrista. Ona je taj glavni Vaspita, najvei i najuzvieniji Vaspita roda ljudskog. Pokazala je svima nama ljudima ta mi treba da inimo, ta da radimo sa naim ivotom, ta da radimo sa naim biem, sa naom duom, sa naim telom. Da ih osvetimo - to je NJen odgovor. Kao to je Ona osvetila Sebe toliko, da sija nad svima Nebeskim Silama, tako da rod ljudski u samoj stvari stoji iznad svih Anela i Arhanela, pomou Presvete Bogomajke. Toliko je Ona sveta, toliko uzviena, toliko oistila i osvetila Sebe rodivi Gospoda Hrista. I mi, brao, praznujui dananji Sveti Praznik, Praznik uvoenja NJenog u Hram, i NJenog ivota u Svetome Hramu, ivota po Bogu i u Bogu, primivi Sveto Priee, potrudimo se da i mi tako ivimo u ovome svetu, da izlazei iz ovoga sveta duom, a telom u majku zemlju, i mi izaemo pred svetlo Lice udesnog Gospoda Hrista i Presvete Bogomajke, poklonimo Im se i smireno zavapimo: Gospode i Presvete Bogomajko, pomilujte i spasite! Oprostite sve grehe kao nemonom ljudskom biu i darujte nam ivot Veni i u ovome i u onome svetu. Jer, na ivot Veni, brao, poinje jo ovde na zemlji. Hteo ti ili ne, duom ide u onaj svet, i ivee veno u onom svetu duom, sve do Stranoga Suda. A telom e zaspati snom smrti, jer je Gospod smrt pretvorio u san. Setite se kako je rekao Uenicima Svojim: "Prcjatelj na Lazar zaspa, ali ja idem da ga probudim"[3]. Poee svi da Ga pitaju:

"Gospode, ako je zaspao probudie se"[4]. A On im ree otvoreno: "Prijatelj na Lazar umre"[5], nego idem da ga probudim, da ga probudim iz smrti kao iza sna. To je Gospod darovao nama ljudima. Telo nae odlazi u zemlju, zaspi snom privremenim, a u dan Stranoga Suda vaskrsne iz mrtvih, i sjedini se sa duom koja je do tada bila u onome nebeskom svetu, ili u raju, ili u paklu. Neka bi Blagi Gospod umudrio sve nas da ivimo po Svetom Evanelju Gospoda Hrista, i da svi, i vi i ja, udostojimo se Carstva Nebeskog, molitvama Presvete Bogomajke i svih Svetitelja Boijih, koji su jedini i istiniti vaspitai roda ljudskog, na elu sa Bogomajkom, Kojoj neka je ast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 1 Sol. 4,2 Kol. 2, 9-10. Jn. 11,11 Jn. 11,12 Jn. 11,14

Beseda 7. na Vavedenje Svete Djeve Marije 1977. godine u manastiru elije sadraj Evo Praznika, brao i sestre, koji nam kazuje radi ega je stvoren ovaj svet, radi ega je stvoren ovek, i kakav je put na kroz ovaj svet. Radi ega stoji ovaj svet i | postoji? Sve to kazuje Presveta Bogomajka, kako se veli u divnim pesmama, uli ste: "Hram se Gospodnji uvodi u Hram". To jest, Ona je sama bila Hram. ta to znai? To znai da se neprekidno molila Bogu, da je srce svoje pretvorila u oltar, i da je ceo ivot svoj provodila kao u Hramu Gospodnjem, i u Hramu Gospodnjem. A Gospod je stvorio ovaj svet ne radi ega drugog, nego da zaista bude Crkva Boija, da sva stvorenja streme ka NJemu i da sva stvorenja oekuju od NJega sve milosti NJegove, sve radosti, sva blaenstva. I to meu ljudima prva je doivela u punoi Presveta Bogomajka. Ona nam je pokazala radi ega je Gospod stvorio oveka: da bude iva Crkva Boija, da bude ivi Hram Boiji. Da ovekovo srce i vascelo bie ovekovo uznosi neprekidno molitve Gospodu, Koji dri ovaj udesni svet oko nas, dri ga u postojanju, dri ga u ivotu. Tako je Ona pokazala da je ovaj svet i ovaj ivot u stvari

neprekidno bogosluenje. Zato je Bog stvorio oveka, zato je Bog stvorio ovaj svet, da ovek neprekidno slui Bogu u ovome svetu, kao u Hramu Boijem. Zvezde, nebesa, to su kandila Boija, bezbrojna, da bi pobudile oveka da se ugleda na njih, ugleda se na tu stvar Boiju, i da slui Bogu i slavi Boga. Kad je dovedena i uvedena u Hram, Presveta Bogomajka imala je tri godine, i ostala je u Hramu, kako se veli u divnim pesmama, "da se vaspita Bogu" do dvanaeste godine Svoje. To znai, da je Hram bio NJena kola, da je u Hramu ona uila i nauila ono to je potrebno ne samo za ivot na zemlji, nego za Veni ivot u svima svetovima. I tako, Bogomajka pokazuje primer kako treba vaspitavati sebe u ovome svetu, kako treba vaspitavati decu u ovome svetu. Ovaj svet - Hram Boiji. NJegova je dunost da slui Bogu. Hram je zato u ovome svetu, Crkva je zato u ovome svetu da se u njoj uznose neprekidno molitve Gospodu za sve i svja. To nam kazuje Presveta Bogomajka ivei u Hramu, uei u Hramu sve zapovesti Gospodnje, uei se u Hramu svim vrlinama, i tako spremajui Sebi ivot Veni. Presveta Bogomajka je Sebe tako oistila molitvom i ivotom u Hramu, da se udostojila roditi Gospoda Hrista, roditi Boga i NJega uvesti u ovaj svet, uvesti Ga ljudskome rodu. A mi, mi smo Ga proterali, mi ljudi, mi smo proterali Boga iz ovog sveta grehom svojim, gresima svojim. Presveta Bogomajka prva je koja Svojom svetou, Svojom bezgrenou vraa Boga u ovaj svet, daje nam Gospoda Hrista. ta danas mi vidimo u ovome svetu? Iz kola je isteran Bog, iz kola je isteran Gospod Hristos, iz evropskih kola, iz naih kola! Strana je stvar govoriti o Bogu. Vi roditelji, vi odgovarate za decu. Od vas e Gospod traiti rauna u onome svetu, zato je tvoj sin takav, zato je tvoja ki takva, zato si ti propustio da uini to i to i to nisi uinio to i to? Tebi je data zemlja, da bi se spasavao na zemlji. Pokazala ti da su hriani - ta? Hramovi Boiji! Sveti Apostol Pavle pie hrianima: "Vi ste iva Crkva Boija, vi ste Hramovi Boiji, Duh Sveti ivi u vama"[1]. To je hrianin. On neprekidno uznosi Gospodu molitve, i za sebe i za sav svet oko sebe, jer iveti u ovom udesnom svetu Boijem nemogue je bez molitve. Uman i pametan ovek kroz Gospoda gleda da vidi tajne Boije, svete tajne Boije. I svakoj tvari treba pristupati sa molitvom. Gleda na pticu i hvali Gospoda, gleda biljku, gleda cvee, i udi se svemu tome, i moli se Gospodu, i zahvaljuje Mu to je dao takva bia oko njega koje ga mogu voditi ka onome to je Boije, to je nebesko, i pretvoriti ovaj ivot svoj u neprekidno sluenje Bogu, u bogosluenje. Cilj ovekovog ivota u ovome svetu, brao, jeste da slui Bogu. Time slui i sebi, slui venosti svojoj, slui Venome ivotu. Tek kada izae iz ovoga ivota, on e ugledati onaj svet sa svima udesima Boijim, hvaliti Boga to je bio hrianin, i to je znao da je ovek Hram Boiji, iva Crkva Boija, i da ivot ovekov u ovome svetu treba da bude neprekidno bogosluenje, neprekidno bogosluenje!

To pokazuje Presveta Bogomajka, Koja je celoga ivota Svog neprekidno sluila Gospodu, neprekidno ispunjavala zapovesti Boije. ivela u ovome svetu kao u Hramu Boijem, a i sama bila Hram Boiji/Tako je svaki ovek Hram Boiji. To je uenje Gospoda Hrista, to je uenje Svetog Apostola. Mi u ovome svetu, imamo najveu i najsvetiju dunost, to je da ivot svoj pretvorimo u neprekidno sluenje Bogu, u neprekidno bogosluenje. Primer toga, najvei i najsavreniji - to je Presveta Bogomajka. Ona se Jedina u rodu ljudskom udostojila podvigom Svojim, neprekidnom molitvom Svojom, neprekidnim postom u Hramu, udostojila se da rodi Gospoda Hrista, i da Sama bude bez ikakvog linog greha. To je najvei podvig koji ovek moe uiniti u ovome svetu, i Ona je Jedina to uinila, i pokazala nam Svojim primerom da smo mi stvoreni za to da sluimo Bogu kroz ceo ivot, i da ceo ivot na bude neprekidno bogosluenje. Nai stari vladari, nai praoci i oci, zasejali su zemlju Srpsku mnogobrojnim hramovima; veina od njih posveena je Presvetoj Bogomajci. Najvei hramovi nai posveeni su NJoj i dananjem Prazniku - Svetom Vavedenju. Hilendar, Studenica, i mnogi drugi manastiri. ta su nai preci hteli time? Da nas naue da je ivot ovekov na zemlji, ivot pravog Srbina, neprekidno sluenje Bogu. I zidali su hramove po celoj zemlji. Kad su Turci osvojili nau nesrenu zemlju, u naoj zemlji je bilo tri hiljade manastira, punih monasima. Danas ih ima oko sto pedeset. Radi ega je sve to, radi ega su nai preci zidali te hramove? Da bi se mi nauili osnovnoj i glavnoj istini ivota, evanelskog ivota, da ivot na treba da bude sluenje Bogu, sluenje kroz svako dobro, kroz sve to podsea na Boga, i to daje sile oveijoj dui da se u ovom svetu vaspita kao u Hramu Boijem. Mi pravoslavni hriani, znamo tu istinu o mudrosti Boijoj, o koli Boijoj. Crkva je kola Boija, glavni Hram Boiji; to svedoi dananji Praznik koji nam je dao Presvetu Bogomajku i Ona nam rodila Gospoda Hrista. Priestiti se - to znai primiti Boga u sebe. Ti zaista srce svoje pretvori u rtvenik, i kadi srce svoje molitvom. Jer, svaka molitva jeste kad Gospodu Bogu, i jeste svedoanstvo da mi u ovome svetu ivimo Bogom, i NJegovom milou, i NJegovim silama, NJegovim Boanskim i ivotvornim silama, koje nam daje kroz sunce, kroz nebesa, kroz biljke, kroz ivotinje, kroz sve to vidimo i kroz ono to ne vidimo. I mi, na dananji veliki Praznik treba da ispitamo sebe ta je na ivot. Da li je na ivot zaista sluenje Bogu, kao u nekom hramu, ili ne? Svaki neka misli o sebi i neka razmilja da e jednom od nas biti traeno ono to nam je dato. Nama je dato u Svetoj Tajni Priea telo Gospoda Hrista. A On dao nam novi ivot Nebeski na zemlji, dao nam sveti ivot ispunjen vrlinama.

Najvea svetinja koju mi primamo je Sveto Priee. Radi ega? - radi toga da bi smo sluili Gospodu, u srcu svom, u dui svojoj, i neprekidno slavili Gospoda za NJegovo Sveto Evanelje, za Veni ivot, koji nam daje kroz Svoje uenje, za sva dobra koja nam je dao doavi u ovaj svet. Jer, kad je On Bog doao u svet, On je sa Sobom doneo sve to je Boansko, sve to je najuzvienije, sve to je veno, da bi nas tome nauio, da bi nam to ba i dao. Da nam da ivot Veni. Zato je On otvoreno svima neprekidno govorio kroz Sveto Evanelje: "Koji veruje u mene, ima ivot Veni"[2]. Neka bi Blagi Gospod, molitvama Presvete Bogomajke, nauio svakoga od nas, i svako ljudsko bie da sebe smatra za hram Boiji i da bude hram Boiji, hram Boiji u kome se neprekidno slui Bogu. esto mi zaboravimo tu glavnu istinu. Umesto da sluimo Bogu, mi sluimo - kome? Kroz greh, kome se slui? Grehom svojim mi smo isterali Boga i svoje due. On se vraa u nas Svetim Prieem. Greh i jeste ta demonska sila koja goni iz due ovekove ono to je Boije, i tako pretvara srce nae, bie nae, ljudsko, oveansko bie nae u idolite. Jer, kada ivimo u grehu i sluimo grehu, onda mi sluimo avolu. I ceo ivot na prevre se i gubi svoju boansku vrednost, boanske sile, jer greh uvek uvodi sa sobom svako zlo, a nae je da se borimo protiv greha, da sluimo Bogu, a ne avolu. A znajte, svaki od nas zaista slui avolu kada slui grehu, kada nee da se kaje zbog greha, kada ne izgoni greh iz sebe, nego ga uva u dui. To je najgore idolopoklonstvo proglasiti greh za svoj ivot, za nain svoga ivota. Tu je Crkva Hristova, Crkva Presvete Bogomajke da nas naui da mi u ovome svetu moramo sluiti Bogu. Sluiti Bogu i samo tvoriti NJegove zapovesti, izbegavati svaki greh, i kajati se zbog greha. Jer, Presveta Bogomajka je dala svima nama sile i moi da se borimo sa grehom i pobedimo greh, i da tako sluimo Bogu u svetinji ivota. Dananji veliki sveti Praznik, neka nas na molitve Presvete Bogomajke ispuni svakim Boanskim dobrom, svakom nebeskom silom, da bi smo od danas iveli ivotom svetim, ivotni dostojnim venosti, zbog koje nas Gospod Hristos poziva doavi u ovaj svet. Jer, Bog je doao u ovaj svet da nas pozove Venom ivotu i da nam da Veni ivot. NJemu, preko Presvete Bogomajke, neka je ast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin. NAPOMENE: 1. 1 Kop. 3,16 2. Jn. 5,24 Beseda 1. na Svetog Oca Nikolaja

1965. godine u manastiru elije sadraj Danas mi praznujemo ivo Evanelje Gospoda Hrista. ivo, napisano udesima, napisano silama nebeskim, napisano zvezdama i suncima u ivotu velikog Svetitelja Boijeg, Svetog Oca naeg Nikolaja. Hvaliti njega to je hvaliti Evanelje, ivo Evanelje koje hoda neprestano meu ljidima. Ako je bilo oveka u Crkvi Hristovoj koji je bio hodee Evanelje Boije, onda je to nesumnjivo Sveti Otac Nikolaj udotvorac. Kud god pogleda u njemu svuda ivo Evanelje Hristovo. Svaki korak, svaka misao, svako delo, svaki pothvat - sve samo ivo Evanelje Hristovo. I za njega, udesnog Svetitelja Boijeg, velikog i divnog, u molitvi kae se da je on ispunio Evanelje Hristovo[1]. Ispunio Evanelje Hristovo - kakva sila, kakva mo! I zato to je ispunio Evanelje Hristovo, Gospod Hristos mu je darovao izobilne udotvorne sile i moi, i one sile i moi koja je prebivala i u samog Gospoda Hrista i isceljivala sve, kao to ste uli u dananjem Svetom Evanelju. Narod se gurkao, jurio za Gospodom Hristom samo da bi Ga se dotakao, jer iz NJega izlazae sila i isceljivae ih sve[2]. Sve. Ta ista sila, brao, eto, izlila se i na Svetog Oca Nikolaja, a od Gospoda Hrista uliva se u sve nas, u sve nas koji ga praznujemo, u sve nas koji ga prizivamo u pomo. O, kakav Milostivac, kakav Samilosnik u ovome svetu! Nikada se nije ogluio ni o iju molitvu. Gle, svih pet kontinenata NJega slave. Slave ga na kopnu, slave ga na moru, i On pritie skromno i tiho svakome koji ga prizivaju u pomo. Bezbrojni su opisi tih udesa. Bezbrojna su dobra koja je On inio, kako se veli u jednoj divnoj molitvi njemu: vie njegovih udesa i dobrih dela, nego li zvezda na nebu, nego li peska na obalama morskim. Takav je On, Ugodnik Boiji. Zaista, eto ve jednu hiljadu i esto godina pie Evanelje Hristovo, pie ga udesima, pie ga delima, pie ga molitvama, pie ga pomoima koju ukazuje rodu ljudskome. I nekada je Sveti Evanelist Jovan napisao da Gospod uini takva dela na ovome svetu da ih je nemogue sve zapisati, jer bi, i kad bi se zapisalo sve, knjige te ispunile sav svet i ne bi mogle stati u ovaj sav svet, ne bi mogle stati[3]. Eto, i Sveti Nikolaj svedoi ta Hristova dela. Hristova udotvorna sila ini takva udesa neprekidno, lije Venu Istinu, Veni ivot kroz due ljudske, da sve te Istine i sve te Boanske sile ovaj svet ne moe da smesti. I Sveti Nikolaj udotvorac i s pravom je nazvan udotvorac. Gle, to je postalo njegovo prezime, kada kae Sveti Nikolaj, ti uvek kae udotvorac. To je tako neto prirodno za njega, tako prirodno da on izliva iz sebe silu Hristovu koja isceljuje ljude, koja deli Milost Boiju svima i svakome. Ali, otkuda toliki dar Svetom Nikolaju udotvorcu? Zato je Gospod njega od drugih Svetitelja izabrao? Eto, on takorei neprekidno ne samo hoda po ovome svetu, nego i leti, pomaui svima i svakome. ta je to Sveti Nikolaj uinio te toliku ljubav Boiju

stekao? ta? On je uinio, brao moja, najvee udo u ovome svetu, udo koje je veliko kao Vaskrsenje Hristovo. To je udo: odrekao se sebe, ostavio sve imanje svoje, razdao siromasima radi Hrista, postao siromani prosjaki monah, sav se posvetio postu i molitvi, oistio sebe svetim ivotom od svake strasti, svakoga greha, oistio um svoj, oistio srce svoje, oistio duu svoju i, kako se veli u dananjim njegovim divnim molitvama i stihirama: um je njegov postao obitavalite Svete Trojice, srce njegovo postalo obitavalite Duha Svetoga, dua njegova postala obitavalite Gospoda Hrista. Svu Svetu Trojicu uselio u sebe, vascelog Gospoda i Boga i sve NJegove Boanske Sile, svu Istinu Nebesku, svu LJubav Boansku, sav Veni ivot Boanski uselio u sebe Sveti Nikolaj udotvorac! To je udo koje uini Gospod! Bog, eto daje svu Boansku Svoju silu, ali trai duu istu, srce isto, um ist, telo isto, sve da bude besprekorno, sve da bude sasud, besprekorni sasud Boji. I telo i duh, i telo i dua da se pretvori u hram Boiji. Sveti Nikolaj je to uinio. I uinivi to najvee udo, to najglavnije udo u ivotu, odrekao se sebe radi Hrista, on je sav poao za Gospodom Hristom, poao verom, poao molitvom, poao postom i svim drugim svetim vrlinama. NJegove vera, vera koja zaista pokree brda i planine[4], vera koja svu duu sjedinjuje sa Bogom, vera koja sve nebeske istine nizvodi u duu takva je bila vera Svetog Nikolaja. Zato je u najglavnijoj pesmi dananjoj, u Troparu njegovom, on nazvan pravilom vere, on - Sveti Nikolaj, pravilo vere pravoslavne. Hoe da proba, da proveri svoju veru, da vidi kakva ti je vera, ti je proveri Svetim Nikolajem udotvorcem. On je sav ispunjen verom kao udom Boijim, jer vera - to je sila Boija. Vera tvoja i moja, vera Svetog Nikolaja, koja duu njegovu spaja sa Gospodom Hristom, Jedinim Istinitim Bogom - ta vera to je sila Boija, jer ta vera ispunjuje duu ovekovu Boanskom Istinom Venom. A ta je Boanska Istina? Vena Sila Boija, Vena Svetlost Boija, koja prosveuje svakog oveka[5], i sve tame i sve pomrine oveijeg bia, oveije due. Ima jaku veru, gle, ne jedno ve hiljade nebeskih sunaca silazi u mrak tvoje due i progoni svaku pomrinu. "Vera je naa u sili Boijoj", objavio je Sveti Apostol[6], u sili Boijoj! ta su pred naom verom zemaljske sile, ljudske sile? Prah i pepeo, muice! A Boanska sila jaa, jaa od smrti, jaa od greha, jaa od svakog avola! Kada ovek stekne takvu veru, onda zaista stekne jainu Boiju, silu Boiju, nepobedivu i svepobednu silu Boiju. Takvu je silu stekao Sveti Nikolaj udotvorac i postao pravilo vere, i sav verom iveo i verom iao svim biem svojim za Gospodom Hristom. On krotak meu ljudima, smiren i skoro nevidljiv, postao je - kako se opet veli njegovom Troparu dananjem, "obraz krotosti", obrazac krotosti, primer krotosti. ovek pun takve Boanske sile kakvu je imao on, bio je krotak i smiren, nije ni smeo biti drugaiji. Jer Bog daje Svoju silu, Svoju blagodat smirenima[7], gordima nikada, jer bi gord ovek sebe satro i izvrio bi samoubistvo, zloupotrebivi silu Boiju. Sveti Nikolaj, krotak i skoro nevidljiv, hoda od srca do srca ljudskog, od jednog paenika do drugog

paenika, od jednog grenika do drugog grenika, pomae svima, vaskrsava ih iz svih njihovih smrti, daje im sile i moi da se bore protiv grehova u sebi, pobeuju strasti. Kad treba on plae za njima milosrdnim nebeskim suzama svojim, za duama sasuenim u gresima i strastima, krotak, blag, milostiv, kao retko ko od ljudi. Takav je Sveti Nikolaj. Ali to jagnje Boije, kada je trebalo, ono je ispovedalo veru udesnije nego svi drugi ljudi. Kada je bio na Prvom Vaseljenskom Saboru[8], na kome je osuen opasni jeretik Arije, Sveti Nikolaj, krotak, obrazac krotosti, nije mogao da otrpi hule koje je ovaj izgovorio protiv Gospoda Hrista, priao je i udario mu amar. Takav je gnjev, gnjev jagnjeta Boijeg, o kome se govori u Svetom Pismu[9]. Gospod Hristos se naziva Jagnjetom Boijim[10]: doao je u ovaj svet da bude rtva i raspeo se na Krst radi spasenja sveta. Ali to Jagnje Boije na dan Stranoga Suda pokazae gnjev Svoj, gnjev Jagnjeta[11], najstraniji gnjev - zato? Jer je to Jagnje rtvovalo sve za ovaj svet, a ljudi pohulili na to Jagnje, zgazili Ga, nisu Ga hteli, nisu hteli svoje spasenje, nisu hteli da ive Gospodom Hristom, nisu hteli da ive NJegovim Svetim Evaneljem, odbacili NJegovu Crkvu, odbacili NJegove svetenosluitelje, odbacili Svete Tajne i svete vrline. Onda Jagnje gnjevom svojim osuuje takve bludnike, takve bogohulnike. I niko, niko, niko nee imati prava da rekne Krotkome Jagnjetu: "Zato to ini"? Takav je Sveti Nikolaj: krotak i blag, podnosio sve nevolje ovoga sveta, sve muke iskuenja, sve od ljudi, pa i nepravde ljudske, ali kada je trebalo on je postao i grom i munja! I gotov uvek da svakome da te svoje sile, sile kojim e svako od nas braniti Istinu Hristovu u ovome svetu, Istinu Hristovu u svojoj dui, ivot Hristov u svojoj dui. I Sveti Nikolaj, ispunivi Evanelje Gospoda Hrista, pokazao je put svima nama. Jer svaki od nas, brao, i jeste malo Evanelje Hristovo. Krtenje: Svetim Krtenjem svaki od nas postaje lan Hristove Crkve, svaki od nas prima u sebe Gospoda Hrista, svaki od nas postaje hristonosac, svaki od nas postaje malo ivo Evanelje Hristovo. A ta kasnije u ivotu radi od tog Svetog Evanelja - to zavisi od tebe. Da l' e ti to ivo Evanelje rairiti u svojoj dui, da l' e iveti njime, Hristovim Evaneljem, zavisi od tebe. Teko meni i tebi ako nismo malo Evanelje Hristovo, mi hriani. Pozvani smo na to, a i svaki ovek se raa na ovaj svet kao malo Evanelje Hristovo, svaki ovek; ne samo mi hriani. Jer svaki ovek je stvoren po slici i prilici Boijoj[12], po slici Hristovoj[13]. Svaki nosi u sebi ivu ikonu Hristovu i zato je svaki ovek hristonosac. Ako ja imam tu ikonu u sebi, a njemu tom liku Hristovom u nama se dodaje drugo, dodaje mu se Sveta Tajna Priea, dodaju mu se druge Boanske sile i Svete Tajne, onda to ivo Evanelje, rastui u Bogu, jednoga dana to Evanelje daje Svetoga Nikolaja udotvorca, najsavrenijeg hrianina. I ti kada pita ko je savreni hrianin, pogledaj Svetoga Nikolaja udotvorca i videe u njemu

savrenog hrianina, koji ide ispred tebe i ispred nas sviju, ali kao primer, kao primer vere, kao pravilo vere, da i mi za njim idemo; ne da leimo, ne da bauljamo, nego da za njim trimo, da ivimo u toj veri kao to je on iveo. Ne moemo mi rei: E, pa nemamo sile. Jer i on je ovek. Sveti Nikolaj je ovek, i on je sa krvi ljudskom, ni on nema vee broj ula od tebe i od mene: on nema deset oiju, nema deset pari uiju, nego dva oka, nego dva uva, jedno telo kao ti i ja, jednu duu kao ti i ja. ime se on razlikuje od tebe i od mene? Revnou svojom, verom svojom velikom, trudom svojim, trudoljubljem svojim. Mi ljudi ta moemo dati Bogu? ta treba Bogu od nas? Sve to inimo, inimo sebe radi, spasenja svoga radi. Mi, mi moemo dati Bogu samo trud svoj, trudoljublje svoje, a Gospod Hristos - ta je dao siavi u ovaj svet? Pokazao je Sveti Nikolaj: dao nam je Veni ivot, dao nam je Venu Istinu, Venu Pravdu, dao nam je Venu Boansku Silu koja pobeuje smrt, svakoga avola, svaki greh, svaku strast. Sve to dao je Gospod i tebi i meni, ne samo Svetome Nikolaju udotvorcu. Samo, ta treba da inimo mi? Da se trudimo i mi da negujemo svoju veru. Kako emo negovati veru, pita ti? - Molitvom. Kad se moli Bogu, moli se to vie, to ee: i kad se moli Bogu ti vezuje sebe sa Nebom, postaje stub izmeu zemlje i Neba. Ko e te oboriti? Niko! Moe se vezati sa Gospodom na Nebu i ti dobija od NJega sile. I ta molitva uzrasta tvoju veru, i vera raste molitvom, raste ka nebu, ka svima nebesima, iri se i jaa, postaje besmrtna i silna. Pa jo: ti moe da neguje i uveava svoju veru postom. Post, kakva sila! Oiuje duu, a istu duu prolamaju, tj. pronizuju nebeske sile. to vie posti, gle, ti vie pojaava svoju veru, ona raste, raste iz sile u silu. Kad ti ispunjuje zapovesti Spasiteljeve zbog milostivosti, i milosrdno udeljuje sve to ima u Bogu, sva bogatstva; i ako nema materijalna ima duhovna, ti to veru svoju pojaava, veru die, veru obesmruje, ini je nepobedivom. Jer, brao moja, veliki duhovnici i Sveti Oci ue nas da vrline rastu jedna pomou drugih. Vera raste ljubavlju, ljubav raste molitvom, molitva raste postom, post raste milosrem, tako svaka vrlina podrava drugu vrlinu, i to sve naraste, nita da ne stoji ni u meni ni u tebi. Spasitelj je pokazao i otkrio istinu vere: vera je kao zrno penino[14]. Ako zrno penino ne poseje, ako ga ne neguje, ako ga ne gaji, ako prvo ne poore svoju duu, da u dobroj zemlji, pooranoj zemlji due svoje poseje zrno vere Hristove, to e zrno uvenuti u tebi. Ako se ti stara oko vere svoje, ako to zrno vere zaliva suzama pokajanja, ako to zrno vere zaliva kiom molitava nebeskih, tada - tada zrno penino raste u tebi kao to raste u polju kad ga poseje, a ti brine o njemu i neguje ga i uva od trave i od kukolja.[15] Sve to svako od nas treba da ini neprekidno.

Kratak je ivot na, brao, u ovome svetu, kratak isuvie, a iza ovoga ivota - venost, tvoja i moja venost, veni ivot, i moj i tvoj. Radi toga mi smo i stvoreni. Ne samo za dvadeset, trideset i etrdeset godina, valjamo se u zemaljskom blatu, nego da u to blato svuemo nebeski biser, da naemo biser, naemo Hrista[16], jedinog Spasitelja od greha i smrti. I da za NJim idemo u ovome svetu, i da sa verom i nadom ponemo jo ovde na zemlji taj ivot Veni u Gospodu Hristu. Ta vera, vera Hristova unosi u tvoju duu Venu Istinu. Kada ti unese Venu Istinu, Hristovu Istinu u svoju duu ti ve postaje besmrtan i vean. Nikakva smrt nema vie vlasti nad tobom, nikakav avo ne moe ti ukrasti no to ti je Bog dao, ako ti ne dopusti. Ali, ako si nehatan, ako si nemaran, ako ti ne gleda gde obrauje svoju duu, ako smatra ovaj ivot prolazni: da jedemo i da pijemo i da emo sutra umreti[17], teko tebi! Kada dua izae iz tela, progleda, a ono pred njom - Veni ivot, Nebesko Carstvo puno Anela, a oko te grene due puno crnih demona! Tada, tada bie dockan, sve e biti dockan. Tada, ako si ostao u gresima nepokajan, ako si ostao u nepokajanim gresima, tada e demoni dograbiti tvoju duu i odvesti u carstvu tame, u carstvo zla i greha, kojim si iveo ovde na zemlji, to je prirodno. Da se razumemo, ko ini greh i voli greh, i ostaje stalno u grehu, ne kaje se zbog greha, njemu se i daje carstvo greha - pakao. A tamo i vene muke. Tamo tek ovek vidi ko je. ta sam radio sa svojim ivotom na zemlji, sa svojim telom na zemlji, ta sam radio sa svojom duom? Evo ta sam zaradio! A Gospod je doao u ovaj svet, postao ovek, da kae meni i tebi i svakome svu tajnu naeg ivota, radi ega smo mi u ovome svetu, zato nas je On stvorio. Stvorio za ivot Veni. Evo primera, evo Svetoga Nikolaja udotvorca: sav vean, sav besmrtan, sav svemoan, ne samo za vreme ivota na zemlji, nego eto, hiljadu i est stotina godina, sve moniji i moniji, sve silniji i silniji, neprekidno pomae, neprekidno sa neba vlada zemljom. Takvi su Svetitelji Boiji, takva je vera Hristova! Bog postao ovek! Bog siao s Neba na zemlju da da sve to Bog moe dati ljudima. I dao nam je ivot Veni, dao nam je Istinu Venu, dao nam je LJubav Venu, dao nam je Pravdu Venu, ta hoemo vie! Nae je da verom svetom svojom ivimo, da ljubav imamo u Gospodu Hristu, da sve to uinimo svojim imanjem, svojim dostojanjem: molitvom, postom, bdenjem i svima drugim svetim vrlinama, da stalno hitamo za Gospodom Hristom, voeni i rukovoeni NJegovim Svetiteljima. Zato i Crkva slavi svaki dan Svetitelje Boije: danas Svetog Nikolaja, sutra Svetog Amvrosija, pa onda Svetoga Savu, i sve bezbrojne Svetitelje. Svaki dan po mnogo Svetitelja, to znai: svaki dan po mnogo naih voa, naih vaspitaa, naih vodia u ivot Veni; ne turistikih zemaljskih lepota, nego u ivot Veni. Svaki Svetitelj vodi samo u ivot Veni. A tamo tamo Nebesko Carstvo, tamo sve neprolazne lepote Boije u onome svetu. To nam je dao Gospod Hristos! Daje nam to, svakome od nas, za nau veru, za nau ljubav, za nau molitvu, za nae slavlje i proslavljanje Svetitelja Boijih, Crkve Boije, a kroz njih

Jedinog Istinitog Boga Gospoda Hrista. I mi slavei Svetoga Nikolaja slavimo Gospoda Hrista, Koji, eto, hiljadama ve godina ivi kroz njega i izliva Svoju Boansku silu i na nas grene i nemone. Zato, nikada ne prestajmo hvaliti velike Svetitelje Boije, i molei ih da nas oni na putu kroz ovaj svet vode iz naih mrakova, iz svih tama, iz svih ponora, vode i izvode i povedu putem Venoga ivota, putem na kome nam nikakva smrt nauditi ne moe; putem na kojem nam nikakav avo ne moe nauditi; putem punog Anela Boijih. Taj put neka bude na put. A mi imamo ispred sebe eto, od danas, Svetoga Nikolaja i sa njim svu brau njegovu, sve Svetitelje Boije, koji ga sigurno slave na Nebu danas, beskrajno slave vie nego mi na zemlji. Neka bi on bio na vo i na putovo, i na putovo, da ga istinski slavimo delima, podraavajui njegova dela, podraavajui njegovu veru, njegovo milosre, njegovu smirenost, njegovu krotost, njegovu dobrotu, njegov evanelski ivot. I on je ovek, i mi smo ljudi, zato se moemo ugledati na njega, ne izvinjavati se nikim i niim. Neka bi Sveti Otac Nikolaj zakrilio svahog od nas od svakoga zla, neka bi svakoga od nas utvrdio u svakom evaneljskom dobru, da bismo i mi voeni njime izali iz ovoga sveta svetle due, radosne due, i tamo, dovedeni njime pred prestolom Gospoda Hrista, poklonili se zajedno sa njim Jedinom Istinitom Bogu Gospodu Hristu, koji, eto, stvara Svetitelje u ovome svetu, stvara besmrtnike Svojom verom, stvara vernike, vene ljude dajui im Svoju Venu Istinu, Svoj Veni ivot. NJemu kroz Svetog i udesnog Oca naega Nikolaja, vena slava i sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. Tropar Sv. Ocu Nikolaju, glas 4. - Prim. uredn. Lk. 6,19 Jn. 21,25 Mt. 17,20 Jn. 1,9

6. 1 Kop. 2,5 7. Jak. 4,6; 1 Petr. 5,5 8. U Nikeji, 325. godine 9. Otkp. 6,16 10. Jn. 1,36 11. Otkp. 6,16 12. 1 Moj. 1,27 13. Kol. 2,27 14. Jn 12,24; Mt. 13,8 i 23 15. Mt. 13,24-25 16. Mt. 16,... 17. 1 Kop. 15,32

Beseda 2. na Svetog Oca Nikolaja 1966. godine u manastiru elije sadraj Evo Praznika kada su svi Srbi na nogama! Srbi na zemlji, Srbi na Nebu! Zemaljska Srbija i Nebeska Srbija! Sve je ujedinjeno! U emu? U molitvi, kome? - Velikom 1 i udesnom Svetitelju Bojem, Svetom Ocu Nikolaju udotvorcu! Danas je mnogo vie njegovih sveara na Nebu nego na zemlji. Danas oko polovine Srba slavi Svetog Oca Nikolaja na zemlji. A na nebu bezbroj njegovih preminulih sveara. A druga polovina uestvuje u molitvi, u uzdasima velikom Svetitelju Bojem. Nikad se sa Srpske zemlje ne die vie molitava, nego danas! Nikad se sa Srpske zemlje ne die ka Nebu vie molitvenih i vapajnih uzdaha, nego danas! Danas je udesan Svetitelj Boji, svemilostivi, blagi, krotki i dobri ujedinio sva srca srpska. Ne samo srpska, nego irom sveta slave svi hriani. Nema Svetitelja meu Svetiteljima koji je tako omiljen Srpskome rodu. Dva vladara, dva duhovna vladara vladaju srpskom duom: Sveti Otac Nikolaj i Sveti Sava. To su dva Svetitelja Boja koja imaju vlast nad srpskom duom, nad naom istorijom. Vladaju srpskom istorijom. Niko nije toliko dua srpskih predao ka Bogu kao

njih dvojica. Niko nije tako sjajno, tako slavno, tako arhangelski, tako heruvimski Evaneljem Hristovim prosveivao rod Srpski kao Sveti Nikolaj i Sveti Sava. Dva udesna Svetitelja Boja, dva vena vladara srpskih dua i srpske istorije. I dok oni vladaju srpskom duom, dotle e i biti Srba, dotle e i biti blagoslova Bojeg na srpskoj dui i na Srpskoj zemlji. A kada njih i ako njih Srbi budu ostavili, ostavili su sebe, ostavili su Nebo, ostavili su Raj, i svesno se rinuli, rinuli u zagrljaj svih demona i svih avola. Zato njega toliko svet voli? Zato se njemu svet toliko obraa? Zato i Srpski narod toliko slavi njega, vie nego li ma koga od drugih Svetitelja? Zato to se na njemu ispunilo Evanelje Hristovo! U dananjem Evanelju veli se da je za Spasiteljem "ilo bezbroj ljudi sa svih strana"[1], naroito mnogo bolesnika od najraznovrsnijih bolesti. Sve je hrlilo NJemu "da Ga uje i da se isceljuje od NJega". Kako se veli u svetom Evanelju: "iz NJega su izlazile sile i isceljivae ih sve", sve, sve! Od najopasnije smrtonosne bolesti nije niko ostao neisceljen! "Iz NJega izlazie sile i isceljivae ih sve"[2]. Ta udesna sila nije sila od ljudi nego od Gospoda Hrista. Ta sila, brate, ta sila eto izlazi i prolazi kroz Svetog Oca Nikolaja udotvorca i isceljuje sve koji mu se obraaju ma kakvom molbom, bili bolesni ma kakvom boleu duhovnom ili telesnom, bili ma u kakvoj nevolji i muci - iz njega izlazi sila i isceljuje sve! Eto tajne njegove! Eto zato mu se mi svi, i sav Srpski rod, i svi ljudi irom sveta, tako usrdno i neprekidno i esto obraaju. Iz njega izlazi sila i pomae svima. Koji je to ovek, koji je to hrianin koji se obratio Nikolaju udotvorcu, a da nije bio uslien, da on nije bio u pomoi njemu?! Ne samo milostiv, nego i svemilostiv! I ko mu se jednom obratio i doiveo njegovu pomo, on e ga esto i vrlo esto i najee prizivati u pomo kao velikog i hitrog Pomonika Bojeg, uvek gotovog da s Neba sleti na zemlju, da umiri duu, da uslii molitve, da isceli bolne, da utei tune, da nahrani gladne. Otkud ta milost Boja Svetom Nikolaju? Otkuda ba da kroz njega ta sila Boja tako se izliva i isceljuje sve? Gospod je Hristos sav u Crkvi Svojoj, Gospod Hristos svakom Svetitelju i svima Svetiteljima daje tu silu koja je u NJemu, i kroz Crkvu Hristovu ta se sila lije na ovaj zemaljski svet. To je ono to spasava ovaj svet od poslednje i zavrne pogibije i propasti. To je ono to dri ovaj svet jo uvek, ovaj bezboni strani svet, jo dri u ivotu, u postojanju! Ta velika milost Gospoda Hrista isceljuje ljude od greha, isceljuje ljude od svih patnji, od svih muka, i olakava im sve to. Otkuda, otkuda da Gospod tako izobilno izlije tu silu i neprekidno je izliva kroz Svetog Oca Nikolaja udotvorca? Otkuda? Otuda to je on, kako se veli u njegovoj dananjoj pesmi, sveanoj pesmi "ispunio Evanelje Gospoda Hrista", ispunio Evanelje, a to znai primio u sebe Vaskrslog Gospoda Hrista, primio svu NJegovu silu u sebe, NJega lino

primio, primio sva bogatstva koja Gospod Hristos daje oveku za veru u NJega. Eto, ispunio je Sveti Otac Nikolaj i re Boju, i zato, kao nagradu, dobio Boansku silu, Boansku silu koja isceljuje od svih bolesti, od svih smrti, od svih nedaa, od svih neduga. Silu vere Hristove, jer vera u Sveto Evanelje jeste u sili Bojoj.[3] Tu silu vere imao je Sveti Nikolaj, imao je neprekidno on, koji eto ivi poevi od 343. godine na zemlji, a sad, ivi na Nebu, i uvek je spreman da sie na zemlju, i silazi i obilazi zemlju da spase srca ljudska. Sila vere, eto ta je nosilo i ta nosi Svetog Nikolaja. Da, u njegovom dananjem troparu, u najvanijoj pesmi dananjoj i molitvi, on se naziva "pravilom vere". Kako on veruje, Sveti Nikolaj, to je prava vera! Kako veruje tako i ti veruj! Eto ti spasenja, eto ti sile Boje, eto ti Duha Bojeg, eto ti bogatstva Nebeskog, eto ti Carstva Bojeg. On je ovom svetu doneo takvu silu, smiren, uvek na golubijim nogama, uvek na neumnim krilima leti i dolee. Sva ta sila kojom on pomae ljudima, to je sila njegovog ljubljenog Gospoda Isusa. Zato se opet u dananjoj pesmi veli za njega, da je on "obrazac krotosti", obrazac krotosti! Kako on, dakle, veli: "Gospode ja, ja ovek, ja sam prah i pepeo, ja sam zemlja i ilovaa, trule; ali Ti, Ti daje Boansku silu". On je bio sav smiren pred Gospodom Hristom, sav nitavan, uvek gotov da ispovedi: Gospode, pa ta je moj duh prema Tvome Duhu? - Nita. ta je moj um, ta je moje srce, ta sam ja, Nikolaj udotvorac, pred Tobom? - Ja sam prah i pepeo ako Ti ne daje meni Tvoje sile, ako Ti nisi u meni. Jer, od Tebe, od Tebe je moja besmrtnost, od Tebe moja sila, od Tebe moja mo, od Tebe moja venost, od Tebe je moja Vena Istina. Sve je Gospode od Tebe! - Stekao je smirenje visoko, to jest smirenou svojom dosegao visoke boanske stvari. Kakve? Bogatstva Neba, sva bogatstva Boja stekao. Carstvo Nebesko. NJegove molitve uvode tolike due u Carstvo Nebesko. Ko je vei bogata od njega? On smerni, monah najpre, a onda episkop i arhiepiskop Crkve Pravoslavne. Sve to ovek ima smrt mu odnese: imanje, telo, oi, ui, sve to odnese smrt. ta je Sveta dua? - Dua njegova koja ide pred Gospoda. Zato se on jo na zemlji, kao mlad ovek odrekao svega, otiao u monahe da sav slui Gospodu Bogu. I sluio Mu svim srcem, svom duom, svom snagom, svim biem svojim! Iao za NJim. Nije se okretao ni levo ni desno[4]. Pred njim Gospod Hristos, oko njega Gospod Hristos, On ispred njega uvek ide ka Carstvu Bojem i vodi. Za njim uvek Sveti Nikolaj. Puki siromah koji se odrekao svega, svega imanja svog, odjedanput je postao bogata. Veli se opet u troparu njegovom dananjem: da je on stekao i "nietoju bogataja", to jest "siromatvom stekao je bogatstvo", bogatstva sva. ija? - Boanska bogatstva. Bogatstva Neba, bogatstva koja ne prolaze, koja ne trunu. Eto, to je svojim siromatvom stekao veliki Svetitelj Boji i Monah i Episkop Nikolaj udotvorac. Da, ovek koji nita nema, a sve ima. Nita nema od onog to ljudi smatraju da treba imati: ni kue, ni kuita na

zemlji, ni krova nad glavom, ali ima sve, sve ono to je neprolazno, a to je bogatstvo koje daje Gospod Hristos. Eto zato ga slavimo. On sav Hristov, on sav Hristonosac, on sav pun Vene Istine Hristove, Venog ivota Hristovog, Vene Milosti Hristove. Niko kao on nije tako svim biem svojim, prosei milostivost Gospoda Hrista, i sam postao milostiv. To je ona Vera koju Gospod trai: "Budite milostivi, kao to je Otac va Nebeski milostiv"[5]. Ako je iko od ljudi tu milostivost dostigao u najveoj meri, to je onda nesumnjivo Sveti Vladika Nikolaj udotvorac. I zato njemu, svemilostivom, slobodno se uvek obraaj i kad si u najteem grehu, u najteem padu, u najteoj strasti, u najteoj muci i nevolji i brizi, ti zavapi: "Pomozi, Sveti Oe Nikolaje!" "Oprosti i pomozi!" Pritei e u pomo, nee on ostaviti, nee nikad ostaviti nikoga, ma koliko bio grean, ma koliko bio nedostojan. On milou i milostivou svojom Boanskom i Hristolikom pokriva sve nae grehe, sve nae nevolje, sve nae strasti, i gotov je da zaplae uvek nad svakim od nas, da mu pomogne, da ga prigrli, da ga povede putem Hristove Istine koja kroz Istinu Venu vodi u ivot Veni. Zato, zato i uvek zato, mi tako udesno volimo i proslavljamo Svetog Oca Nikolaja udotvorca, koji neka nas po milosti svojoj uvek ima u molitvama svojim. Mi njega proslavljamo na zemlji; neka on, izmolivi nam oprotaj grehova, proslavi nas na Nebu, da nas Gospod njega radi pomiluje i spase i otvori nam sve dveri Carstva Nebeskog. Da nas on, on udesni Svetitelj Boji, vodi i predvodi i u ovom i u onom svetu. Amin.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. Lk. 6,17-19 Lk. 6,19 1 Kop. 2,5 Lk. 9,62 Mt. 5,47

Beseda 1. na parastosu Blaenopoivem Episkopu Nikolaju 1965. godine u Leliu[1] sadraj Evo nas u drugoj duhovnoj prestonici Srpskoga naroda, Leliu. Prva prestonica Srpskoga naroda - Ras, gde se rodio Sveti Sava; a Leli je druga prestonica Srpskoga naroda, srpske istorije, gde se rodio najvei ovek posle Svetoga Save, Sveti Vladika Nikolaj. ta ja to govorim? Ja gledam celu srpsku istoriju, gledam poetke naeg dolaska na Balkan, gledam Srpsku Crkvu od hiljadu godina, i gle, dva sunca na nebu Srpske Crkve, dva najvea sunca - Sveti Sava i Sveti Vladika iki Nikolaj. Najvei duhovni vo Srpskoga naroda posle Svetoga Save, eto ko je Sveti Vladika Nikolaj. Danas u svetu izgiboe evropske teorije, evropske nauke, evropske tehnike, traei vou. Nema voe rod ljudski. Slepac slepca vodi, i u jamu padaju.[2] Slepac slepca u Evropi vodi, i Evropa se survava u jamu i pada. Slepac slepca vodi u Aziji, u Africi, u Americi, u Australiji, i svi se survavaju u jamu. Gle, ta je to s rodom ljudskim, ta se to deava? Je li zbilja rod ljudski izgubio pamet? A uli ste dananje Sveto Evanelje, uli ste kako Gospod, Blagi Gospod kazuje svu istinu o voama roda ljudskog, kazuje ko je bio vo ljudski[3]. Jedno stado sainjava rod ljudski, i rod ljudski ima Jednoga Pastira - Gospoda Hrista. Avaj, kakav strah! uli ste u dananjem Svetom Evanelju, Gospod naziva lupeima i hajducima sve koji su pre NJega doli u ime NJegovo. NJegova blaga usta se otvorila i kazala stranu istinu. Stanite ljudi! Vama u ovome svetu, ko moe biti vo? avo? Oko vas smrt, oko vas avoli, ko e biti va vo, ko? Svaki od vas gine od smrti, svaki od vas gine od avola. Ko se sme nazvati voom u ovome svetu smrti i greha? Ko? Zato je Blagi Gospod objavio, uli ste danas Sveto Evanelje: da je On Pastir Dobri[4]. On je taj Pastir Dobri za svoje stado, za rod ljudski? Pobeuje greh, pobeuje smrt, pobeuje svakog avola. Eto Voe, eto Pastira stadu roda ljudskog! Ne moe biti niko

voa u ovome svetu, ako ne pobedi smrt za mene. Neu ja njega za vou. Ja neu da mene smrt samelje. Ja neu da mene avo uhvati i baci u pakao, i greh. avo grehom baca u pakao svako ljudsko bie. Eto, Gospod je doao u ovaj svet, Pastir Dobri, i On za nas, i u ime nas, pobeuje smrt, pobeuje greh, pobeuje avola. Tano je rekao za Sebe: Ja sam Pastir Dobri. I svi koji pre Mene dooe, lupei su i hajduci".[5] Gospode, teke su rei Tvoje! Da, jer niko od onih koji su pre Hrista doli u ovaj svet, niko od filosofa velikih, niko od careva, niko od naunika, niko od proroka, niko od mudraca, niko, niko, niko u rodu ljudskom nije mogao pobediti smrt, pobediti greh, pobediti avola. Iako su oni u neznanju svome, ili gordosti svojoj, obeavali: evo, ja sam Platon, vo ljudske misli; ja sam Arhimed, vo ljudske tehnike; ja sam Aristotel, vo ljudske nauke. I gle, i tebe Platone, i tebe Aristotele, i tebe Arhimede, melje smrt. Kako vi moete biti meni voi, kad me vodite u smrt? Ne priznajem vas i neu vas! Lupei, hajduci! Hajdukujete u rodu ljudskom, laete rod ljudski da moete da ga spasete, a rod ljudski pati od najvee muke - od smrti. Ko tu muku skine sa roda ljudskog - taj je spasitelj, taj je vo, taj je pastir dobri. Gospod je doao, savladao smrt i za mene i za tebe, i za sav ljudski rod. Pastir Dobri daje ivot Svoj Veni u izobilju. Pastir Dobri okupio je rod ljudski ujedno stado, i On Jedan Pastir[6], tu Svoju svemonu silu, tu pobednu silu nad smru, nad avolom, nad grehom, dao je Crkvi Svojoj i ostavio Crkvi Svojoj, dao je Svetiteljima Svojim. I eto, Srpski narod ima dva velika voa, dva velika Svetitelja, dva pastira dobra - Svetoga Savu i Svetog Vladiku Nikolaja. Ne umanjujem ja vrednost ostalih Svetitelja Srpskih, ne! Nego mi gledamo na najvie planine nae istorije, a najvea planina je Sveti Sava, a za njim Sveti Vladika Nikolaj iki. Nisam ja dete kada govorim ovo. Od 1911. godine, kako se pojavio u Beogradu, jeromonah, profesor Bogoslovije u Beogradu, Nikolaj, od tada je poeo duhovni zemljotres u Srpskome narodu, duhovni zemljotres koji je on izazvao i trajae do Stranoga Suda. Ko je taj Srbin koji je od 1911. godine otiao ka Nebu, poao ka Gospodu Hristu, a nije se usudio i pitao: ta misli jeromonah Nikolaj? Kako ovo pitanje reava Vladika Nikolaj? ta o tome misli Episkop iki Nikolaj? Koji je pravi Srbin ovih pedeset godina, on zna da Pravoslavna Srpska Crkva nije mogla bez Vladike Nikolaja. Kada se kae Srpska Crkva, u inostranstvu se misli na Vladiku Nikolaja. Pa i u Srpskoj zemlji, u munoj Srpskoj zemlji, kada je dua htela da krene ka Gospodu, traila je njega za vou, njega za putokaz. To znate vi svi, to znaju svi milioni Srba koji ive izmeu dve Jugoslavije i posle druge Jugoslavije, i hrle ka Bogu. Oni - istiniti voi i vladari srpske istorije i Srpskoga naroda, Vladika Nikolaj i Sveti Sava - ta daju nama? Od koga nas to brane? Brane nas od duhovnih vukova. Ko su ti vuci? uli ste danas u Svetom Evanelju, kako Spasitelj kao Dobri Pastir govori o vucima. Koji

su to vuci, Gospode? Greh, smrt i avo - eto tri vuka koji rastru ljudski rod i rod Srpski. Od njih, ko nas moe odbraniti? Mene dananjeg Srbina, tebe sutranjeg Srbina, ko ako ne Sveti Sava i Vladika Nikolaj, silom koju im Gospod Hristos daje kao dobrim pastirima, koji ostavie sve da slue Gospodu. I sluili su kao niko od Srba. I oni, nai veliki voi, eto i danas su potrebni meni i tebi, ako hoemo - ta? Ako hoemo da budemo ljudi, da ie budemo potomci majmuna, da ne budemo potomci ivotinja. Ako hoemo da budemo potomci Svetoga Save i ljudi stvoreni po liku Bojem onda, onda eto nam naih voa koji nas hrane besmrtnom hranom i brane nas od duhovnih vukova. Od duhovnih vukova. Danas (ih) je pun sav svet: svi samozvani spasioci oveanstava, svi oni koji danas predlau sebe umesto Hrista, svi oni su duhovni vukovi. Pitaj ih: Moe li mi osigurati, umesto Hrista, besmrtni ivot Veni? Moe li ti za mene pobediti smrt, moe li pobediti za mene avola, moe_li za mene pobediti greh? Ne. Da, ti si duhovni vuk. A Pastir Dobri duu svoju polae za ovce. Lupe, veli Spasitelj, i hajduk, ne dolazi ni za ta drugo, nego da ubije i pogubi, ubije i pogubi[7]. Ubija i pogubljuje sve. Ko? Svaka lana nauka danas, koja se istie protiv Hrista, a tih je nauka bezbroj. Namnoie se kao gusenice. Svaki predlae sebe za spasitelja oveanstva, svaki predlae sebe za vou. Hristos je jedan! Brate zabludeli, ta e za avolima, ta e sa gresima? Kakve su tvoje voe? Daj ti meni vou koji meni krii put kroz smrt, kroz praumu smrti, vodi me u Carstvo Nebesko. To je vo, to je pastir dobri. Sve drugo je, avaj, Spasiteljeva re: lupei, hajduci, vuci duhovni. Mi dananji Srbi, imamo najveeg bogataa posle Svetoga Save u rodu Srpskome. To je Sveti Vladika Nikolaj, najvei duhovni bogata. ta je to to on nama daje kao blago? ta? Besmrtnost Hristovu! Daje nam Veni ivot. Svaka njegova re, brao, jeste malo Evanelje. Ne preuveliavam stvari. Vladika Nikolaj je peti Evanelist Srpskoga roda. Sve to je rekao - Blagovest je za oveka, Evanelje za srpskoga oveka. Sve to je napisao - Evanelje, Blaga vest do Blage vesti, za svakoga od nas. Da, peti Evanelist, najvei Evanelist posle Svetoga Save roda Srpskog, najvei bogata. A gle, kako smo mi dananji Srbi osiromaili, kakvi smo prosjaci, kakvi ubojaci, kojima ne treba Gospod Hristos, ne treba onda ni Sveti Sava, ne treba onda ni Vladika Nikolaj. Koliko ima tih slepih Srba? Da ih ne osudimo, da se pomolimo za njih Gospodu da progledaju; da ih Sveti Vladika Nikolaj s Neba prosvetli i osvetli, da ugledaju istinitost; da se Srbi spasu od najstranijeg greha, da se spasu svegreha. Setite se, brao, u Evanelju kada je Gospoda korio uporne bogoborce, fariseje i sadukeje, i kad ih je izobliavao za grehe njihove. Doao je da im oprosti sve grehe, a oni NJega, Boga u telu, hoe da ubiju. Spasitelj onda kazuje kakav je greh njihov, ta to znai za rod ljudski, za oveka, za ljude, za rasu ljudsku, za fariseje, za sadukeje, za ma

kog oveka. Veli Spasitelj: ,Da nisam doao i govorio im, greha ne bi imali. A eto, ja Bog, doao sam kao ovek, govorio im, sada izgovora vie nemaju za greh svoj"[8]. Nemamo, brao, izgovora, poto je Gospod doao u ovaj svet. Mi Srbi, nemamo izgovora za svoj greh, za odricanje od Hrista, jer nam je poslao u poslednje vreme velikog Apostola, Ravnoapostolnog prvovernika[9] Vladiku Nikolaja. Poslao nam je Evanelista novog, ta hoemo mi Srbi vie? Bog nam je dao vie nego drugom narodu, svakom drugom narodu od pravoslavnih naroda. I vi, vi se odriete njega, vi se odriete Gospoda Hrista. Da nisam doao i govorio vam, kroz Vladiku Nikolaja, greha ne biste imali. Ovako greh ostaje na vama, greh ostaje sa vama, jer eto, poslah vam velikog i najveeg Proroka, poslah vam najveeg Evanelistu, poslah vam velikog Apostola, poslah vam velikog Muenika, poslah vam velikog Ispovednika Vladiku Nikolaja. Srbi, nemate izgovora za grehe svoje, nemate izgovora to se Hrista odriete. Kakvo vee dobro napraviste nego to je dao on, veliki i Sveti Vladika Nikolaj? Da, mi Srbi, bar mnogi od nas, postali smo robovi lanih savremenih uenja, koja ne daju oveku besmrtnu hranu, koja ne smatraju oveka za besmrtno bie. Sva su uenja lana koja odriu besmrtnu duu oveku i odriu Boga nad ovekom. Da, sva su ta uenja lana, lani proroci, lani hristosi, lani uitelji, poplavili su sve kontinente ovoga sveta. I trude se, naroito se trude u Evropi da Hrista potisnu iz ivota, iz svih institucija, iz svega to rade, iz svoje politike, iz svoga dravnoga ivota, sa svojih univerziteta. kola im nauka, avaj, bruka i sramota! Evropski ovek postao nakaza, odriui se Hrista. Ali, brao, eto nam novog Apostola, eto nam novog Evanelista, eto nam novog Proroka - Svetog Vladike Nikolaja. On, istinski vladar srpskih dua, zajedno sa Svetim Savom. Najvei je vladar Sveti Sava, a njemu s desne strane Vladika Nikolaj. I ti, ako si pravi Srbin, ako si progledao, ti e ii za ovim voama, i idui za njima stii e u Carstvo Nebesko, Carstvo Nebesko, jer oni hrane besmrtnom nebeskom hranom svakog Srbina pravoslavnog. NJima Gospod daje tu besmrtnu hranu u Crkvi Pravoslavnoj, a oni je daju svakome od nas. Tako emo mi Srbi, kada smo gladni i edni duhovne hrane i duhovnog pia, dobiti ta nam treba od naih svetih dobrih pastira, pastira poput Gospoda Hrista, Svetog Save i Svetog Vladike Nikolaja. Mi danas, inei parastos godinji Svetome Vladici Nikolaju, mi se molimo za pokoj njegove due, eda bi se on molio za spasenje naih dua. NJegove molitve pred Bogom daleko su potrebnije nama negoli nae njemu. Neka nas on kroz pomrine i tmine sadanjice vodi i rukovodi i izvodi na svetlost dana Hristova, na put koji kroz Istinu Venu vodi u Veni ivot[10]. Neka nas on, udesni Srpski Evanelist, Ravnoapostolni Svetitelj Srpski, neka nas on vodi i rukovodi, neka nas pogleda s Neba, neka prolije neku svoju svetu suzu sa Svetim Savom, nad svakim otpadnikom srpskim, nad svakim

Srbinom koji otpade od Svetosavske Pravoslavne vere. Neka on, veliki po milosti na zemlji, jo vei nesumnjivo na Nebu, neka se smiluje na nas dananje Srbe, na dananji rod Srpski. Neka nas spase svih uasa, samoubistava koje mi vrimo, svih pokolja srpskih dua; neka nas spase, i pomiluje; spase od lai, zabluda, od lanih proroka, od lanih uitelja, od lanih hristosa, od lanih spasioca ljudskoga roda i roda Srpskog. Sveti Vladiko, pogledaj na nas! Smiluj se na nas, i oprosti nam grehe nae velike i male, line i narodne, posebne i crkvene; oprosti nam svima, prosveti nas, osveti nas, um na pomraeni osveti. Srpska nam srca ozdravi, srca obolela od strasti i slasti ovoga sveta. I vodi nas ti evanelskim Hristovim Putem, koji kroz Istinu Venu vodi u ivot Veni. Da i mi, dananji nesretni Srbi, tvojim molitvama, kada izaemo iz ovoga sveta, udostojimo se pristupiti tebi i zajedno sa tobom pokloniti se udesnom Gospodu Hristu, Koji neka vlada nad svakim srpskim srcem i duom i ovoga i onoga sveta, tvojim svetim molitvama, Vladiko. Amin.

NAPOMENE: 1. Zabeleeno je samo 7 Beseda (a bilo ih je oko 20) oca Justina izgovorenih na godinjim parastosima Blaenopoivem Episkopu Ohridskom i ikom Nikolaju (1880 Leli + 1956. Amerika), u njegovoj zadubini crkvi Sv. Nikole u rodnom selu Leli. - Prim. uredn. 2. Mt. 15,14 3. Jn. 10, 1 - 16 4. Jn. l0.11 5. Jn. 10, 8. 10 6. Jn. 10.11; 16 7. Jn. 10, 10-11 8. Jn. 15,22 9. Moda: prvovrhovnika. - Prim. uredn. 10. Jn. 14,6

Beseda 2. na parastosu Vladici Nikolaju 1966. godine u Leliu[1] sadraj

Komarac treba da govori o uzletima i poletima orla! Najveeg srpskog orla u istoriji Srpskog naroda i ovog svetog kraja. ta komarac moe da odzuji? ta!? ta sveica da kae o Suncu? Kako e sveica da hvali Sunce? Oprostite, ali svi dananji Srbi - sitne smo male sveice, a Sunce, zaplovilo po srpskome nebu, drugo sunce je Sveti Vladika Nikolaj. Mi, krpelji, dananji Srbi krpelji, ne moemo da vidimo Sunce. Zarili smo se u runo evropske kulture: bioskope, pozorita, blagostanja, garderobe, jelovnike... Krpelji! Nama blista Sunce, a oima ga ne vidimo. Mnogi su Srbi tako roeni. Mnogi namerno oslepeli sebe danas. Gle, zar ti moe ceniti Sunce, kada Tvorca sunca ne priznaje. Ti, ugaena sveico srpska! Kad ne bi Gospod svaku moju re pretvorio u Heruvima, u Serafima, u Anela, ja ne bih mogao dostojno, ni izbliza dostojno, pohvaliti najveeg Srbina posle Svetog Save, Ravnoapostolnog Svetog Vladiku Nikolaja Srpskog. Dva oveka ima Srpska Crkva i Srpski narod. Prvi Sveti Sava, jedino do sada Ravnoapostolni. Oprosti Sveti Vladiko! A ti za mene i za sve zdrave srpske due, drugi si Ravnoapostolni Vladika iki, Srpski Sveti Zlatoust! I sve to je rekao - nebesko je blago. Sve to je napisao - nepropadljivo, Nebesko, veno zlato. Zaista, ako uinite izlet kroz velike Svetitelje Boije, kroz velike svete pisce Crkve Hristove, posle Svetog Jovana Zlatoustog, carigradskog svesunca, najblii njemu je Sveti Vladika Nikolaj, Sveti Damaskin, Grigorije Palama i jo malo njih. Kako je on neiskazano veliki. A Srbi, bedni, nesreni Srbi! Videste li svog Vladiku u Akademiji nauka srpskih? Ne, ne, ne! Srbi, mucavi narod, mucavi narod.... Da nije ovog slavnog Zlatousta Srpskog, zar bi Srbinovo pesnitvo i sveg Srpstva postojalo? Evo Srpskog Svetog Damaskina. Evo u istinu najveeg pesnika srpskog. Veeg od svih slavnih velikih pesnika. Samo da je ostavio Duhovnu Liru, bio bi ravan Svetom Damaskinu. A on? Svaka mu je re pesma, pesma vena, pesma o Venosti. Pesma o Venoj Istini, pesma o Venoj Pravdi, pesma Jedinom i Istinitom Bogu svih svetova - Gospodu Hristu. Danas, to je mit, legenda! Legenda za koga? Za koga?! Borac svega najveeg u srpskoj istoriji, svega najveeg u istoriji roda ljudskog i ove gubave zvezde to se zemlja zove Gospod Hristos, za mnoge i mnoge Srbe posle Svetoga Save. Gospode, oprosti Srbima! ta Srbin zna o srpskoj nauci? O srpskoj crkvenoj nauci? O nauci uopte? Evo Srpskog Svetog Vasilija Velikog. ta je bio Sveti Vasilije? U etvrtom veku bio je najvei i najueniji ovek svoga doba i Svetitelj Boiji. Ali je on znao da uelje nita ne znai bez svetiteljstva Boijeg. Danas, mi Srbi imamo njega - Srpskog Svetog Vasilija Velikog, u istinu Velikog. I sve tajne, tajne velike, tajne svih svetova Boijih, susreemo u njegovim delima. Seate se njegovih beseda koje je govorio kao mladi jeromonah, do njegovih

divnih himni Gospodu Hristu, do akatista Vaskrsitelju Hristu. Sva bia, od molekula do Arhanela, sve je zahvatila njegova sveta i velika dua. NJegov ogromni um dao je nauku kakvu srpski ovek i Srpski narod znao nije. Svi mucavi, svi mutavi do njega! Kroz njega je progovorila srpska dua, progovorila svetosavski sjajno, heruvimski, gromovski progovorila ogluveloj srpskoj dui. Ogluveloj od politike, od stranatva... Ogluveloj za sve to je veno, za sve to je Hristovo za sve to je svetosavsko. I on, on prost jeromonah, ismevani kaluer srpski, beogradskim ulicama ide u najskromnijoj mantiji. Mnogi se stide i gnuaju njega. A on? On ovamo die ustanak, najvei ustanak posle Svetog Save, koji je uinjen u Srpskome rodu. Taj je duhovni ustanak stvorio mladi jeromonah Nikolaj. Poeo kao mladi jeromonah, a zavrio kao Ravnoapostolni Svetitelj Ohridski i iki. To je crkvena filosofija, crkvena mudrost! A srpska filosofija, filosofija naih univerziteta? Avaj! A on? U filosofiji srpskoj, u stvari jedini filosof. On, Sveti Grigorije Bogoslov - Srpski Sveti Grigorije Bogoslov. Kad to kaem, ja kaem najvei kompliment, najveu pohvalu koja se moe rei. Grigorije Bogoslov, najvei um koji je sagledao tajne Boanskog Bia. Vie nego iko od ljudi po daru Boijem. Eto, njemu slina dao je Gospod Srpskome rodu. Srpski veni Grigorije Bogoslov. Ali, komarac ima jo da zuji! Evanelist meu svetim Evanelistima. Evo Srpskog Svetog Evanelista. Zamislite, svaka re njegova je blaga vest. Svaka re njegova - malo Evanelje. Kao mirisavi koren, ta ga vie tare, to vie mirie. Tako, kada ita Vladiku Nikolaja, to ga vie ita, ti se vie moli kroz njegova itanja i osea koliko Nebeskog mirisa arhanelskog u njegovim delima. Koliko Evanelja Venog, onog Evanelja u koje Aneli ele zaviriti[2]. On, on je nama Srbima to Evanelje kazao najreitije. Najreitije za oveka, pa i za Anele. Meu Svetim Apostolima, evo njega Srpskog Svetog Apostola! O, ko je tako Srpsku zemlju prohodio, Evanelje Hristovo i Blagovest Hristovu propovedao kao on? Od Ohrida do Budima, od Pirota do Vranja, od Prohora Pinjskog do Rijeke. Niko kao on, Apostol - Episkop. Apostol i Episkop - Ravnoapostolni Sveti Vladika Nikolaj. Evo najveeg Muenika Srpskog posle Svetoga Save. ta kaem, posle Svetoga Save? Jer Muenik Sveti Sava, nije dao mira neprijateljima Krsta Hristova. Neprijateljima Istinitoga Boga nije dao mira dok mu nisu spalili telo na Vraaru u Beogradu. Muenik i posle smrti, Sveti Sava Muenik i sada, gledajui srpski rod i u njemu hiljade izdajica svetosavskog amaneta. Muenik je Sveti Vladika bio na zemlji. Oni koji znaju njegovu mladost, njegov najintimniji ivot, znaju njegov pla esti. Znaju njegovo jecanje ljubostinjsko za vreme rata. Znaju Nemci, neprijatelji ondanji nai, ta je za njih znaio Vladika Nikolaj. Da mu usta treba zapuiti, njega uutkati, uutkati Srpski rod. Gle, on

koji je u Svetoj LJubostinji oplakao tunu srpsku sudbinu za vreme rata, oplakao bratoubistvo meu braom Srbima, oplakao sve muke i nevolje Srpskoga roda, postao je zatoenik manastira Vojlovice, potom odveden u Dahau na smrt radi Boga, radi nas svih Srba. Muenik nad muenicima - to je Vladika Nikolaj! I danas, danas on sa neba vie plae nad nama Srbima zemaljskim nego li to se raduje. I radi ega? ta je glavno za Svetitelja Boijeg, za oveka koji s neba gleda sve svetove? ta je glavno? Bog, Istiniti Bog, NJegova Vena Pravda Gospod Hristos. A ta Srbi rade sa Gospodom Hristom? ta Srbi rade sa svojom verom? ta Srbi rade sa svojom Slavom? Kukavice! Mnogi ne slave, mnogi ikone sklanjaju iz svojih domova, mnogi ih kriju po ormanima, kriju ih po podrumima i tavanima. Bestidno stado, slepo otpalo stado od Svetoga Save. ta je to, kakav je to zeiji duh uao u srpsku duu? Gde je Obili? Gde je Obili da brani svoju veru, da brani svoj veni obraz, da brani svoju istoriju? Da, Sveti Muenik Srpski, eto ko je Vladika Nikolaj. Meu Svetim Ispovednicima, evo Srpskog Svetog Ispovednika, ravnog Svetom Maksimu Ispovedniku, Svetom Teodoru Studitu, Svetom Nikolaju Gruzijskom Ispovedniku i mnogim drugim Svetim Ispovednicima. On je tako smelo, tako neustraivo propovedao i ispovedao Istinu Gospoda Hrista, Istinu tvoju, Srbine nesreni! Istinu cele srpske istorije! Istinu svega roda ljudskog. Niko kao on, niko tako ispovedao nije u Srpskom rodu. Kada su u tekim nevoljama umukla mnoga srpska usta, on je nemakim tiranima govorio: "Evo mene ispred moje pastve. Vi streljate moju decu po Kraljevu, doao sam da mene prvo streljate pa onda njih". Bio je zbunjen oficir i komandant nemaki. Govorio je savrenim nemakim jezikom. Onda LJubostinja. Dok su s njim ili profesor Pei i drugi, voen je u Kruevac pod straom nemakih vojnika. Tamo, tamo se tako neustraivo drao. Nemcima je rekao svu istinu, sve im prorekao. Da, zaista srpski Sveti ovek. Meu Svetim Vraima, meu lekarima, meu udotvorcima, evo srpskog svetog lekara - Svetog Vladike Nikolaja. Recite vi meni, ko moe izbrojati sve due koje je Vladika Nikolaj svojom reju i svojom molitvom iscelio u Srpskome narodu?! Ko moe nabrojati bolesnike koje je on iscelio? Ko bi mogao nabrojati mnogobrojne obolele savesti koje je Sveti Vladika izleio davi im istinitu veru u Istinitoga Boga. Ko? Zaista, on lekar dua i savesti srpskih. Nebeski lekar savesti srpskih. A meu Svetim Zadubinarima - ko je on? Novi Srpski Zadubinar. Najvei posle Svetih Nemanjia. Da, vi ste svedoci toga. Od Ohrida do ie, podizao je i obnavljao

manastire, do u srce umadije, i izvan umadije. Svuda njegov duh. On, neumorni zidar, neumorni neimar, obnavlja zadubinarstvo Svetih Nemanjia. Tako je to - zuje komarci po zemlji Srbiji. Meu tim komarcima najgori arhimandrit Justin. Zemaljska Srbijo! Gde je roen Vladika Nikolaj? Gde su njegove svete moti? U tuini! Nisi bio dostojan, Srbine, da najvei Srbin iza Svetog Save izdahne u Srbiji i odavde poalje duu svoju u onaj svet gde ga eka Sveti Sava. Bilo je mnogo muke u dui velikog Svetog Save, kada je napustio zemlju i umro u Bugarskoj. Jedna pouka za ondanje srpske vladare, za ondanje Srpske zemlje, za ondanji Srpski narod. I evo druga pouka, druga istorijska pouka se ponavlja. Vladika Nikolaj umire u Americi, tamo u Libertvilu. Simbolino, brao moja draga i predraga. Simbolino i strano. Drugi najvei ovek umire van nae zemlje. O, kako smo nedostojni! O, kako je sramno biti ovek izdavi najvee ljude svoje, najvee Svetitelje svoje. O, kako je strano biti Srbin bez Hrista! Kako je strano biti Srbin bez Svetoga Save! Zloin do zloina! Deset godina zvanina Srpska Crkva nije izdala parastos Najveem Srpskom Vladici! ta je to? Kakva to mrana i strana legenda hoda Srpskom zemljom? Mi se i dalje muimo. Mi se sa zemlje neprekidno muimo. Mi, koji smo to muenici Gospode, kada svoje izdajemo? Danas Nebeska Srbija, danas, o ne samo Nebeska Srbija, nego Pravoslavna Crkva Nebeska, slavi najveeg Muenika u rodu Srpskom posle Svetoga Save - Svetog Ravnoapostolnog Srpskog Nikolaja. Danas njega slave Serafimi i Heruvimi, jer im je ravan po Blagovestima koje je irio zemljama, svima zemljama Evrope, Amerika i Azije, kao Heruvim! NJega danas sigurno grli - ko? Sveti Sava grli svog najmilijeg sina u Srpskome rodu. A sa njim, oko njega, i mnogobrojni srpski Svetitelji sa Svetim Savom, Svetim Simeonom Mirotoivim i ostalim Srpskim Svetiteljima. Danas na nebu, Nebeska Srbija slavi najveeg Srpskog Svetitelja. Danas svi Sveti, sve velmoe, svi Sveti Nemanjii na nebu, pozdravljaju novog srpskog Muenika, najveeg srpskog novog Evanelista, najveeg novog srpskog Apostola - Svetog Vladiku Nikolaja. Danas, svi oni to ginue "za Krst asni i Slobodu zlatnu", svi oni proterani od NDH - a, svih onih stotine hiljada Srba to za Pravoslavnu veru izgubie ivote, svi oni stoje na nogama i na molitvi i proslavljaju najveeg Srbina, Svetog Vladiku Nikolaja. I priae se Beogradom, priae se u Skoplju, u Zagrebu, u Moskvi, u Vaingtonu, priae se svom zemljom! Leli, Leli je dao Srpskome rodu najveeg Svetitelja, najveeg oveka posle Svetoga Save. Mi dananji Srbi, mi ne znamo ta imamo? Ali eto, Bog nam je poslao i Proroka, i Apostola, i Evanelista! A zato smo mi, ova generacija naa - najgori Srbi!? Zato to

smo izdali sve to se ne sme izdati!? Zato to izdajemo Gospoda, NJegovu Istinu, Veni ivot, Carstvo Nebesko! Za sve to vidi oima, za bioskope, za pozorita i za telesna uivanja! Avaj! Avaj! Da molimo Svetog Vladiku Ispovednika da nas spasava iz pakla, iz naeg najdubljeg pakla. Nas savremene Srbe. Da nas svrsta u svoju Nebesku vojsku, da nam da heruvimsku neustraivost da Gospoda Hrista iznad svega volimo i ljubimo, kao on. To je njegov amanet. Ceo njegov ivot je bio amanet i testament svetosavski, kosovski: Sve rtvovati za Hrista, Hrista nizata! To je amanet Svetog Vladike Nikolaja. To je amanet Svetoga Save. To je amanet Svetoga Kneza Kosovskog. Pitaj sebe, pitaj danas sebe o ovogodinjem parastosu Svetog Vladike Nikolaja. Nema veeg Uitelja, nema veeg Nebeskog zvona nad srpskom zemljom od Svetog Vladike Nikolaja. Gromovnik kao Sveti Ilija, ali i blag i milosrdan poput Gospoda Hrista. Mi, mi imamo samo jedan put, jedan izlaz iz naeg pakla, jedan jedini put u raj na - to je put Svetoga Save i Svetoga Nikolaja. Neka bi Blagi Gospod probudio srpske due za sve to je veno, za sve to je sveto. I neka bi Sveti Vladika Nikolaj umnoio svoje molitve u Nebeskoj Srbiji za nas mnogogrene na zemlji. Neka preklinje sa Svetim Savom i svima Srpskim Svetiteljima Gospoda HrisTa da Srbe umudri, da Srbe opameti, da Srbe privede veri. Da ih vaskrsne iz svih bezbrojnih grobova njihovih. Grobova samoivosti, bratomrnje, bratoubistva. Avaj, svih razmirica i nesrea. Mrnja je opinila Srbe. Gospode, ukloni sa srpske due bratomrnju. Sveti Ispovednie, sa svima Svetiteljima moli se, da se Srbi opamete. Da se braa izmire, da nestane raskola, te najvee kuge - kuge dananje kojom se zarazio Srpski narod. Oprosti, Sveti Ispovednie RavnoApostolni, eto ja, komarac srpske zemlje, odmucah tebi ili meni. Amin!

NAPOMENE:

1. Beseda na 10godinjem parastosu 1966. godine, u Nedelju mitara i fariseja. 2. 2 Petp. 1,12; Otkp. 14,6

Beseda 3. na parastosu Vladici Nikolaju 1970. godine u Leliu sadraj Gle, to je istina i neistina na kojoj poioa sva Evropa: Nema Boga, nema avola! A ko se to smeje nad ovekom? ta vi velite? Zar smrt nije grohotno smejanje nad ovekom, to je jedno grohotno avolsko smejanje. I vi moete biti zadovoljni u ovome svetu!? U takvome svetu biti zadovoljan i biti ovek, o kako je stidno i sramno! Ako je smrt jaa od nas, onda je Bog stvorio ovaj svet na podsmeh, da se podsmehne oveku i da mu rekne: "Gle, kako si bedan i nemoan"! Istina, sve je tako. Ovaj svet bi bio strana lakrdija Boja, strani podsmeh oveku, kad ne bi Bog bio jai od smrti. Jai od smrti! eto poziva, eto lozinke za oveka koji malo misli, za oveka koji trai smisao u ovome ivotu. Zar je smisao mog ivota i tvog da se sruimo u crve, zar nas je zato stvorio Bog? Sve je strano, ali je najstranije biti ovek u svetu u kome smrti ima, a vaskrsenja nema. Mi Evropljani nesreni, bolujemo od jedne strane vere, bolujemo od vere u oveka. Bolujemo od ovekopoklonstva. Nema Boga, nema avola! Tu sam ja - evropski ovek, iznad tebe! Ko se to smeje tebi? Podsmehuje, ili Mefistofelski gromovito peva i smeje tebi, kad iz strane crne smrti nie grohot crnih demona nad ljudskim biem. Smrt je jaa, a ti - ti si prah i pepeo!

Sve je prah i pepeo u ovome svetu - do Vaskrsenja Gospoda Hrista. Ako Hristos nije vaskrsao, sve je ovo besmislica[1]. Sav ivot ljudski, ova malena zvezda to se Zemlja zove, to je smeh i kikot nekoga i neega, to je strah koji vlada ovim svetom. ovek, brao moja i sestre moje, u ovome svetu ne moe da izdri bez Boga. Nije istina da ima bezvernika! Nema bezvernika, nema nevernika. Samo ima Bogopoklonika i idolopoklonika. Treega nema u ovome svetu. A gle, Evropa stavlja oveku naoari kroz dve hiljade godina. Postepeno, Evropa je stalno potiskivala iz ovog zemaljskog sveta i iz svoga bia koga? Bogooveka Hrista. Vaan je ovek u raznim izdanjima, ovek od koga je smrt jaa! ta je Kant, ta je Dekart, ta je Sartr, ta su toliki filosofi evropski? O, roblje smrti i neiji potsmeh! I sva filosofija evropska klanja se oveku, a to znai: klanja crvima, klanja groblju, klanja grobovima i mrtvacima. A ta da kaem o nauci evropskoj? Koliko potsmeha, koliko kikota demonskih oveku! Da, oveku potsmeh i kikot. Evropska nauka - nek bude bomba u ovome svetu, nek bude bomba u ovome svetu! Evropski ovek? ta je Evropa htela i ta Evropa hoe? ta je prosveta bez Boga? Vekovima se mui Evropa da Hrista istera iz prosvete, vekovima se mui da Boga protera iz Evrope, i da evropski ovek sam rei svoje probleme, probleme savesti, probleme prosvete. Kakva paklena izmiljotina! A to je smislila Evropa, a mi smo Evropljani. Nae kole, nai zakoni, sve to urla i urlie protiv Boga. Vi koristite Sunce, dobro. Va mrak, to je vaa prosveta. Bezbroj sektaa pustoi Evropu. Kroz sve te vere samo se jedno vidi: to je evropski ovek. A evropski ovek, odbacivi pravu veru, istinsku veru, klanja se oveku. Tako je evropska vera, i evropske vere, ustvari ovekopoklonstvo. Poite kroz latinsku jeres: jedini ovek papa na prestolu evropske kulture i vere. ta da kaemo o sveoptem dananjem boanstvu, evropskoj kulturi? ta je evropska kultura istakla kao najveu vrednost u ovome svetu? - Evropskog oveka, koji se demonski gordo osmehuje i potsmehuje. Potsmehuje se na sve to nije evropska garderoba, potsmehuje se na sve to nije evropski jelovnik. Kultura: kultura televizije, kultura bioskopa, kultura evropskih pozorita, umetnost evropska - ta je to? To je klanjanje oveku, to je idolopoklonstvo, to je ovekopoklonstvo. To je, brao moja i sestre, najvea bolest Evrope i jedina bolest Evrope. Vri se najstraniji pokolj dua evropskih. Vri ga evropska kultura i civilizacija. Mi smo svedoci toga. Prvi prorok u Srpskom narodu koji je objavio (tu nesreu evropske kulture i civilizacije)...[2] bio je slavni Vladika Nikolaj, (kada je doao)...** iz Evrope 1911. godine. Mi smo osetili da pod njegovim, (Nikolajevim) krilima moemo odleteti daleko u visine. Sva je Srbija ustala na noge, sva je Srbija ustreperila. NJegove prve propovedi u Beogradu su usreile narod koji se guio u lai. Istinska blagovest su one, posle Kosova.

Niko nije kao on otvorio oi Srpskome narodu i srpskome oveku da progleda. On je znao za evropsko idolopoklonstvo. Doao je sa Zapada sa doktoratima njihovih nauka. Znao je da je Evropa teak bolesnik, bolesnik na samrti. Mi Srbi, Srpski narod, potomci Svetoga Save, potomci Kosova, mi patimo od evropskih bolesti, mi (danas smatramo da treba) da doe (Evropa)...[3] to, meutim, ne eli Nikolaj, (taj)...[4] Srbin svetosavski. Jedini Bog je, niko drugi do - Bogoovek Gospod Hristos. Zaista Jedini Istiniti Bog, zaista Jedini Istinski Bog. A lek, ima li leka? Ima, objavio je Sveti Nikolaj. Ima, to je (Pravoslavna) svetosavska vera! To je vera u Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima, Gospoda Hrista. Strano je, uasno razmiljati da nema Boga, nema avola. To misli evropski oveuljak. Hoe sam da zameni Boga, hoe da zameni Hrista. Tu ostaje mesta smrti, smrt i pakao. Kada je on, slavni Vladika Nikolaj kao jeromonah, kao sjajan monah, zagrmeo irom Srpske zemlje i objavio svetu veru, jedinu istinitu veru u ovome svetu, Pravoslavnu veru. On kao monah odlazi u Svetu Goru i tamo svrava i zavrava najvei univerzitet. Kad se vratio, on je zaista doneo svetosavske (misli i dela i podvige)...[5]. I poeo, iveo Evaneljem Gospoda Hrista, to Evanelje nosio kroz Srpski narod. On Apostol. Neka oproste Sveti Apostoli, ovo je naa zemaljska radost, srpska radost, da mi smatramo Svetog Vladiku Nikolaja za Ravnoapostolnog Blagovesnika jedine Istine u ovome svetu. Ravnoapostolni Vladika Nikolaj. On je bio neustraivi pobornik te Istine, kao niko u Srpskome rodu posle Svetoga Save. Nosilac te istorijske mudrosti, Bogomudrosti. Objavio je Blagovesti svetosavske. Doneo je zemaljskoj Srbiji najbolje. On, niko kao on nije sagledao sve nae grehe, sve nae padove, sva naa otpadanja od Gospoda Hrista, svu nau zaluenost Evropom, i nae idololoklonstvo. Jer kod nas su u veini idolopoklonici, ovekopoklonici nai, kolovani Srbi. Da, on je Apostol istinske Svetosavske prosvete. Za srpsku prosvetu Svetitelj je najvei Prosvetitelj. Samo Svetitelj moe biti Prosvetitelj, i niko drugi. Sve je drugo mrak. Sve je drugo tama i pomraina, sve osim Gospoda Hrista. Vladiku Nikolaja je Bog poslao da nam bude i apostolni Prorok i Muenik i Ispovednik. I on, hvala Gospodu i veri srpskoga oveka, Srpskoga naroda, mi imamo njega, taj Nebeski Biser koji nikad ne tamni, njega, duhovnog Vou zajedno sa Svetim Savom. On, vaistinu besmrtni Patrijarh Srpske Crkve, vaistinu besmrtni Patrijarh posle prvog besmrtnog Patrijarha, Svetoga Save. Sva je Evropa podlegla toj tekoj i stranoj bolesti ovekopoklonstvu. ta se to zbilo sa saveu evropskog oveka, sa saveu evropske filosofije, sa saveu evropske kulture?

Otvorite ma koji dnevni list, i vi ete videti da je to evanelje pakla, evanelje Satane. Otvorite bilo koji dnevni list - eto vam satanskog evanelja. To je otrov evropski, to je bolest evropska, koja nastoji da Bogooveka Hrista protera iz ovoga sveta. Sve je to sam pretea Antihristov, veli arhimandrit Justin vama. Ne samo pretea, nego i sam Antihrist. To nisam izmislio ja, bedni arhimandrit Justin u pustinjama elijskim, nego je to Evanelje najveeg Bojeg Ugodnika i LJubimca (Hristovog)[6] Svetog Jovana Bogoslova. On kao da je imao u vidu, sigurno je imao u vidu pokolenja evropska, sve Srbe. Pie u svom Evanelju svima hrianima svih vremena, pa i nama: "Brao ljubljena, ne verujte svakome duhu. Proveravajte duhove jesu li od Boga, proveravajte duhove jesu li od Boga. Poznaete Duha Bojeg i duha lanog. Ko priznaje daje Isus Hristos doao u telu, od Boga je"[7]. Eto kantara vaseljenskog, eto vage na kojoj se mogu izmeriti sve vrednosti i za mene i za tebe. "Svako ko ne priznaje daje Hristos doao u telu kao ovek, nije od Boga. I ovaj je Antihristov, za kojega uste da e doi. I sada je Antihrist ve na svetu"[8]. To je pisao sveti Bogoslov pre dve hiljade godina. ta je to? Antihrista nema. Kako nema? Antihrist je svaki onaj koji hoe Boga Hrista da zameni u ovom svetu, hoe da zameni Hrista sobom. Prie su da Bog nije postao ovek. To su prie, legende. Da proverimo ovu Blagovest, da izmerimo na vagi evanelskoj evropsku filosofiju. Kant, to da je Bog postao ovek, on sa osmehom "kulturne nadmonosti" to odbija. Tu nieg nema osim iste satanologije. Za evropskog mislioca treba da bude pitanje da je Hristos Bogoovek i da je On pobedio smrt. Evropski ovek bi moda rekao: Moja nauka mi to ne doputa. Tako proveravajui evropsku nauku, kulturu i civilizaciju vidimo - ta? Bezbroj Antihrista u ovome svetu. To ime znai: zameniti Hrista, mesto Hrista. A evropski ovek, samo to radi - da zameni Hrista sobom, bilo u Rimu ili u Berlinu. Neemo Boga u ovome svetu! ta e nam Hristos! Hoemo da ovaj svet bude bez Boga, da ovaj svet bude bez Hrista, to hoemo mi! I gle, kakva radost za evropsku kulturu! Kako evropska nauka, evropski univerziteti, evropske lane kole, preplavile svih pet kontinenata, i Afriku, i Aziju, i Australiju. Svuda potiskivanje Hrista Boga, svuda bezbrojni zamenici Hristovi, Antihristi. Hoemo da uredimo svet bez Boga, hoemo da uredimo svet bez Hrista, neemo Evanelje. To znai: Sahranjuje samoga sebe u stotinu smrti i oblai samoga sebe u bezbroj paklova. Gle, nema oveka ako nema vaskrsenja iz mrtvih[9]. Pravoslavna vera je proverena i oprobana i dokazana. Eto, i na malenoj Srpskoj zemlji svetitelji poput Prohora Pinjskog, Nauma Ohridskog, Vasilija Ostrokog, Stefana Deanskog, i bezbroj naih velikana. I Srbinu, kao i svakom oveku, ne ostaje nita drugo nego da bira izmeu Jedinog Istinitog Boga i lanog boga, lanog boanstva i vere evropskog oveka. Dok

ovek ne poveruje u Istinitog Boga i dok ne ivi po Istinitom Bogu, ovek je lud! ovek je lud. To objavljujem ne ja, nego Sveti Apostol Pavle. On pie: "Mi nekada bejasmo ludi", mi nekada bejasmo ludi[10]. Kako Sveti Apostole? Ja, Savle, i svi mi, svi mi koji postasmo hriani svi smo mi bili nekada ludi..."[11]

NAPOMENE: 1. 1 Kop.15.14-19 2. Nekoliko rei neujno na traci. U zagradama su dodate rei koje bi mogle biti veza sa nastavkom besede. - Prim. ured. 3. Nekoliko rei neujno na traci. U zagradama su dodate rei koje bi mogle biti veza sa nastavkom besede. - Prim. ured. 4. Isto. 5. Isto. 6. Jn. 13,23 7. 1 Jn. 4, 1 8. 1 Jn. 4,3 9. 1 Kop, 15 glava 10. Tit. 3,3 11. Beseda nedovrena, nestalo trake za snimanje. - Prim. prepis.

Beseda 4. na parastosu Vladici Nikolaju (o 15. godinjici upokojenja) 1971. godine u Leliu sadraj Danas[1] Sveti Sava grli svog najveeg uenika i sledbenika - Vladiku Nikolaja. Danas Sveti Nemanja, prvi vladar srpski, grli svog udesnog slugu Vladiku Nikolaja. Danas svi Srpski Muenici na nebu slave najveeg Muenika roda Srpskog. Da, najveeg Muenika roda Srpskog, jer niko nije tako duboko, tako sveobuhvatno, tako potresno zahvatio i obuhvatio srpsku istoriju, srpskog oveka i Srpski narod, kao to je to Sveti Vladika Nikolaj. Svi Muenici slave njega, koji je sve njih proslavio vie nego iko u Srpskom rodu. A ne samo Srpski Muenici, nego i svi Isposnici, svi slave velikog zemaljskog Isposnika Svetog Vladiku Nikolaja. Danas nijedno srce srpsko u Nebeskoj Srbiji nije bez potresnih uzbuenja. Danas sve to je srpsko u Nebeskom svetu, a to je daleko vea Srbija od zemaljske Srbije, sve to klike i klie najveem srpskom Episkopu i oveku posle Svetoga Save, Episkopu slavnom Ravnoapostolnom Vladici Nikolaju. Da, tako Nebeska Srbija slavi i proslavlja Svetog Vladiku. Ali, to je malo. Malen je Srpski narod na zemlji, za oveka na Nebu; ali ono to je za nas zemaljske Srbe danas najvanije to je da, pored svih Srpskih Svetitelja, udesnog Vladiku naeg Svetog Vladiku slave svi Sveti Proroci nebeski, svi Sveti Proroci, jer Srpska zemlja nije imala veega Proroka od Svetoga Save do njega. NJega slavi i sav rod Svetih Apostola, jer nema veeg Apostola u Srpskome rodu posle Svetoga Save od njega. Trebalo je da proe sedamstotina godina, pa da se javi drugi Sveti Sava. I on se javio u linosti, u liku Svetog Vladike Nikolaja. Danas sve Nebeske Sile slave najslavnijeg Srbina posle Svetog Save - Vladiku Nikolaja. Danas Sveti Muenici Nebeski slave njega kao Velikomuenika zemlje Srpske, Muenika koji je otstradao svaku patnju, svaki bol. To LJubostinja najbolje zna, i ia. NJegove suze za Srpski narod, to je itav potok. Sveti Vladika imao je srce ogromno, nebeski ogromno srce. Zato njega danas slave sva sveta bia u onome svetu, slave svi Svetitelji. Danas je, na petnaesti roendan nebeski njegov, sav nebeski svet okrenut k njemu, velia njega uistini Ravnoapostolnog Vladiku Srpskog. Recite: koja je to njegova re usmena ili pismena koja nije Blaga vest, koja nije

Evanelje, malo Evanelje? Nije bilo tako retkog oveka na zemlji Srpskoj. Uistini Zlatoust Srpski, nita manje, Zlatoust Srpski. Da, tako Nebeska Srbija proslavlja njega, a zemaljska Srbija? Lelek, lelek, lelek do neba! Kao kriom, kao sa strahom njega se zemaljska Srbija sea. Kada Srbin brie ime Svetoga Save, u isto vreme hoe da zbrie i ime Svetoga Vladike Nikolaja. Zato je to tako? Gle, ta je hteo Sveti Sava od Srpskog roda, od Srpske zemlje? Hteo je Svetu Srbiju, to je bio njegov ideal. A ta je hteo Vladika Nikolaj? Isto to, Svetu Srbiju, Svete Srbe. Da, mi dananji Srbi treba da znamo jednu stvar. Dva najvea duhovna ustanka u Srpskome rodu donela su dva Episkopa, dve Svete Vladike; Sveti Sava i Sveti Vladika Nikolaj. Duhovni ustanak Svetoga Save znaio je, i bio je, okretanje lea u ono vreme podloj latinskoj Evropi, punoj sablazni, punoj jeresi i lai i iskuenja. Kad je njegov brat, kralj Stefan Prvovenaii, poeo da se pomalo okree Zapadu, tada je veliki Svetitelj i ustanik srpski, najvei revolucionar srpski, Sveti Sava, krenuo iz zemlje, ostavio dravu koja hoe za Evropom. Nije samo dananja Evropa uas i leglo svih otrova, i onda je bila. Sveti Sava je okrenuo duu Srpskog naroda iz zemlje Srpske ka Istoku, ka Svetoj Zemlji, ka Gospodu Isusu Hristu, ka Svetoj Vizantiji. Poveo je tim velikim putem Srpski rod. I dok su Srbi kao narod i kao drava ili za njim, dotle je Srpska zemlja bila mali raj, dotle je Srpska zemlja bila evanelski hram, u kome je svako srpsko srce sluilo Bogu i Gospodu Hristu. Da, od tada pa nadalje Kosovsko Evanelje. ta je Kosovsko Evanelje? Isto to i Evanelje Svetoga Save. Sveti Sava radi Nebeskog Carstva, radi Gospoda Hrista, Istinitog Boga, napustio je carski dom, zemlju, svega se odrekao radi Nebeskog Carstva. To je isto uinio veliki Velikomuenik srpski, Sveti Car Lazar, sa Kosovskim Muenicima. Za nas je on veliki Knez i slavni Srpski Svetitelj sa svima Kosovskim Muenicima, sa svima njima koji izginue za Krst asni i Slobodu zlatnu, sa svima Muenicima koje je tako slavno opevao Sveti Vladika Nikolaj. Nedavno je stvorio i napisao opelo[2] za Nove Srpske Muenike, za 750.000 Novih Srpskih Muenika, poginulih i pobijenih u Evropi, u Evropi od inkvizicije evropske, politike evropske. Da, 750.000 rtava Evrope, koja je u ludilu kada su u pitanju mali narodi. I od tog pokolja, koji je Evropa izvrila, ta mi danas Srbi imamo? Posle Prvog svetskog rata, kada se jeromonah Nikolaj vratio iz Evrope u Srpsku zemlju i postao Vladika, on je izvrio najveu duhovnu revoluciju, najvei duhovni ustanak u Srpskome rodu od Svetoga Save. Stao je na elo Bogomoljakog pokreta, tako zvanog, na elo Hrianskih zajednica. Razbudio se bio Srpski narod posle Prvog svetskog rata i

za vreme Prvog svetskog rata; progledao je srpski ovek i Srpski narod, i kao Sveti Knez Lazar video to da je Carstvo Nebesko vanije od svega zemaljskoga, od svega to mi kao ljudi moemo imati u ovome svetu. Neustraivo, evanelski veito, ispovedniki hrabro on je vodio Bogomoljaki pokret, godinama i godinama, i razbudio Srpsku zemlju, razbudio Srpski narod na duhovne vrednosti, za Nebesko Carstvo, koje je uvek i doveka, i ako treba - odrei e zemaljskog carstva radi Nebeskog. To je bila neuutna i neuutljiva propoved i Blaga vest Svetog Vladike Nikolaja. Tako je on posejao po Srpskoj zemlji sve to trepti dua; oiveo je srpske manastire, napunio ih monasima i monahinjama. To je njegovo delo. Niko nije vei Zadubinar posle Svetih Nemanjia od Svetog Vladike Nikolaja. On je podigao ne samo ovaj hram u Leliu, i mnoge druge hramove i crkve, nego je podizao i duhovne hramove u duama Srba. Koji je to Srbin pre rata, pa i sada, koji se okrenuo Gospodu Hristu, okrenuo Nebu, a da ne prizove u pomo Vladiku Nikolaja kao glavnog Vou i Rukovou naeg duhovnog ivota u zemlji Srbiji? Evo, danas ste vi svedoci kako se ovaj hram ispunjuje lepotama pravoslavnim, pesmama ivim, koje pevaju ba njegove duhovne keri, monahinje iz Svete ie, monahinje iz ove svete Eparhije i iz drugih srpskih Eparhija. Da, on je vaskrsitelj iz mrtvih. Nema u istoriji roda Srpskog oveka koji je vaskrsnuo vie ljudskih dua od njega. Nema takvog oveka u Srpskome rodu posle Svetoga Save. To je jo jedna teka njegova pobeda, pobeda nad smru, pobeda nad svima smrtima koje su pretile srpskome oveku i Srpskome rodu. On je stao na elo konkordatske borbe. Puno je savremenika naih koji su mu saraivali sa njim; i kada je ceo dravni aparat bio protiv njega, on je neustraivo vodio borbu protiv invazije evropske "divne" kulture, evropske bezone kulture, kulture koja ne zna za oveka, zna za kamenje, zna za gorde misli, za ludu prosvetu. Kakva je to prosveta u Evropi koja je proterala Boga sa svih univerziteta, iz svih kola i kod nas? ta je to? To je krajnje pomraenje ljudskih bia. Svi mi dananji Srbi, na jedan ili na drugi nain, hranimo se tim idolima evropskim, bioskopima, pozoritima, bezumnim univerzitetima, ludnm kolama, u kojima se brie Hristos kao Bog i tvrdi se da On nije postojao. To nam je nosila borba koju su poeli protiv Srba i Pravoslavlja naeg za vreme konkordatske borbe. Nije se uplaio veliki i neustraivi Vladika ni policije, ni andarmerije, ni ministara, nikoga, nikoga, nikoga, i izvojevao najveu pobedu, drugu pobedu u naoj borbi. Konkordat je pao. Vladika Nikolaj - vaskrsitelj srpskih dua nosi i dalje zastavu Pravoslavlja. Danas svaki Srbin.koji eli da krene boljim putem, da spase sebe od ludila evropskog, od tog idolopaklonstva lanim bogovima evropskim, on mora da se osvrne na Vladiku Nikolaja, na svog duhovnog Uitelja. Da, im Srbin progleda, duhovno progleda, on pa prvom mestu Vladiku Nikolaja ugleda kao svog Vou. Svako se od vas moe uveriti da

je ovo istina to govorim. Uzmite samo njegov Ohridski Prolog. Znate li, brao moja, da je to najbolja i najlepa knjiga koja je napisana na Srpskom jeziku otkad postoji Srpski rod. To je najbolje srpsko Evanelje, koje je napisao probueni hristonosni Srbin - Sveti Vladika Nikolaj. To treba da bude priruna knjiga svakoga Srbina, prirunik, trebnik, da svaki dan prekontrolie Srbin u tom divnom ogledalu Ohridskog Prologa sebe i da sazna kakav treba da bude. Zaista, Ohridski prolog predstavlja i jeste sveoruje Boje[3] koje je Gospod preko ruku Svetog Vladike Nikolaja dao nama Srbima, nasuprot sveoruju avoljem evropskom koje vri pokolj dua. Gledajte ta je Evropa uinila od naroda evropskih, i od naroda Azije, Afrike, Amerike! ta je nainila? Idolopoklonike, idolopoklonike. Nevieno srebroljublje, judinsko srebroljublje zahvatilo je sve narode. Proglasili da je ovek samo stomak, i slue tom idolu bezumnom i ludom, a sve je drugo odbaeno: dua, savest, dobra volja, sve je to nepotrebno modernom, "kulturnom" evropskom oveku. Tako je u Evropu dunuo pustoni uragan bezbonitva, koji rui ljudske due. Srbi imaju dva duhovna Diva, Velikana, Besmrtnika, uvek gotovih da radi vas i za svakoga od nas uine najveu rtvu. To je Sveti Sava i Sveti Vladika Nikolaj. Danas ova mala crkvica slavi petnaesti roendan, kao to rekoh, Vladike Nikolaja, roendan u Nebeskom Carstvu. Je li mogue da je ovo Svetosavska Srbija danas? Ne, Srbi jo nisu mrtvi, Srbi jo nisu za muzej, Srbi jo nisu kulturni spomenici koje treba u muzeju uvati. A due ive, ta je s njima? Danas na ovom svetu postoji stotine hiljada nekrtenih studenata, nekrtenih radnika, nekrtenih privrednika; danas irom Srpske zemlje postoje hiljade i hiljade i stotine hiljada brakova nevenanih, plus preljuba, koja je zavila u nesreu svu Srpsku zemlju. ta mislite da nismo odgovorni, i ja i ti, i svi mi? Svi smo odgovorni za to! Svi! To je nevieni pakao dua koji se zbiva nad srpskom decom. Pokolj dua. Mi Srbi znamo za velike bitke i borbe kad su padale na hiljade i hiljade srpskih glava, ali ovaj pakao due je stranije od svega toga. I mi, i svaki od nas, koji danas ivi i treba da krene iz ovog u onaj svet, a krenuemo svi jednoga dana, treba da se molimo za svakog srpskog oveka, za svaku srpsku duu: da nas Gospod razbudi, da nas Gospod vaskrsne iz duhovnih naih grobova, iz duhovnih paih smrti bezbrojnih, da nas razbudi i da nam da sile i moi da i mi krenemo putem velikih naih duhovnih uitelja - Svetog Save i Svetog Vladike Nikolaja. Ne rei oni su krivi za to, oni su krivi za to[4]. Svi smo mi krivi: i ja, arhimandrit Justin, i vi svi ovde i van ovog svetog hrama, svi Srbi kojih ima deset miliona, svi smo krivi to se vri pokolj srpskih dua i to mi prstom neemo da maknemo, a za te due odgovaramo mi svi, svi, od obanina na arplanini, do profesora univerziteta u Beogradu.

O, Sveti Vladiko, pogledaj irom Srpske zemlje, razbudi Srpski narod na Istinu Hristovu, na vaskrsenje due iz mrtvih; povedi nas ti, gle, posle tebe mi nemamo voe! Zato si nam ti pribliio nNebo to se vidi nad Srpskom zemljom, da bi vapaji nas bednika i nitavnih mogli dopreti do tebe kada uzviknemo: Vladiko, oprosti i pomozi i pomagaj! Gle, ginemo, ginemo, ginemo... U jednom manastiru bilo je hiljadu monaha. Za vreme slube izlazio je po jedan stariji monah da gleda u bratiju punoga hrama, i tri puta ponavljao: Brao, umiremo, umiremo, umiremo. To isto i nama govori Sveti Vladika Nikolaj, podsea nas na smrt kao na glavni ispit, kao na glavni kolu. Kakav emo odgovor dati, kakav otkup za duu svoju? ta sa duom naom, ta sa telom koje nam je Gospod dao radi Venoga ivota, da vaskrsne iz mrtvih. Na sve to daemo odgovore. Blagi Gospod dao nam je kao nevidljivog uitelja Vladiku Nikolaja da nas on vodi i rukovodi kroz ovaj svet i kroz ovaj ivot, i da nas dovede do Carstva Nebeskog, i da nam on veliki, preveliki, Ravnoapostolni Vladika, izmoli oprotaj grehova i Carstvo Nebesko. Nikada nije dosta hvaliti njega, nikada nije dosta govoriti o njemu, ali najvie govore one due koje je on prosvetio. Neka bi njegove svete molitve, nesumnjivo velike pred Gospodom, umilostivile Gospoda da svako srpsko srce, svaku srpsku duu ispuni Nebeskom Istinom i Pravdom, i da svi mi Srbi zemaljski zajedno slavimo i veliamo Nebesku Srbiju, koja se moli za nas. Mi, mi se danas molimo za velikog i Svetog Vladiku Nikolaja. Doi e vreme kad e se u ovaj hram sveti Srbi okupljati kao u najveu svetinju, kada e Srbi initi hadiluke. Mi, molei se za njega, molimo se da bi se on svojim velikim i svetim molitvama molio Gospodu za nas, za sve nas, za nas ovde i za nae pretke pokojne. Neka bi njegove molitve bile sveopte i neprekidne, da bismo mi posluili velikoj i Svetoj Srbiji, osnovanoj Svetim Savom i Svetim Vladikom Nikolajem, i uzidali i izidali u nju svoja osveena srca, svoje oiene savesti. Neka Blagi Gospod, molitvama Svetoga Vladike, pomiluje i nas grene i svegrene, i daruje nam duhovne moi da sagledamo sebe, da sagledamo Srpski rod, da znamo njegovu sudbinu i cilj. Cilj nam je Sveta Srbija, cilj nam je iznad Svete Srbije Nebeska Srbija, koja danas proslavlja petnaesti roendan Velikog i Svetog Vladike Nikolaja. Da, mi smo osiromaili, osiroteli. On je uziao na Nebo, ali je Nebeski svet, Nebeska Srbija njime postala bogatija, i on sada sigurno moli Nebesku Srbiju svu, da se moli za nas, za nas mrtvace, za nas idolopoklonike evropske, da nas spase, spase, sa Svetim Savom, i okrene sva srca naa, sva bia srpska Istinitome Bogu, Jedinom Istinitom Bogu u svima svetovima, Gospodu Isusu Hristu, Kome neka je i od nas ast i slava, kroz Svetog Vladiku naeg Nikolaja. Amin.

NAPOMENE: 1. Tri reenice na poetku slabo ujne n nejasne na traci. - Prim. prepis. 2. Vladika Nikolaj je zaista napisao Slubu Sv. Srpskim Novomuenicima. - Prim. uredn. Nalazi se i u biblioteci svetosavlja.org http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/SluzbaNovomucenicimaSrp skim/SluzbaNovomucenicimaSrpskim.htm (prim. urednitva Svetosavlja.org) 3. Ef. 6,11 4. Besednik ovde najverovatnije misli na komunistiku vlast. - Prum. ured.

Beseda 5. na parastosu Vladici Nikolaju (o 16. godinjici upokojenja) 1972. godine u Leliu sadraj Evo nas na duhovnom Oplencu. Karaore je na Oplencu stvorio Prvi ustanak i oslobodio Srbiju i stvorio malenu Srbiju. A slavni i veliki Ravnoapostolni (Vladika Nikolaj stvorio je najvei duhovni ustanak u Srpskome rodu, zato je Leli - Oplenac. Niko do njega, niko pre njega, osim Svetog Save, nije uradio za srpsku duu ono to je

on uradio. NJegov ustanak neprekidno traje. Pogledajte sestre iz ie, bogomoljci irom zemlje nae, sve su to njegovi duhovni ustanici, sve to poziva natrag ka Gospodu. Koga, koga? Nesrene Srbe, one maloverne, one neverne, one bezverne. On, slavni Muenik, slavni Pobednik, iao je Srpskom zemljom kao Apostol Pavle. irio - ta, koga? Jedinu zdravu nauku - Evanelje Gospoda Hrista. On, koji je znao svu mudrost ovoga sveta, svu mudrost Evrope, ali je isto tako znao svu mudrost Crkve Hristove Pravoslavne. On, on, eto ga neprekidno die taj ustanak i budi, budi zaspale srpske due - ka emu? Ka Gospodu! Nisi ti moljac Srbine, nisi ti komarac! Ko si? iva ikona Boija, slika Boija iva. Pogledaj na svoj original, na Gospoda Hrista. Takav treba da bude, i ja i ti i svaki Srbii, i svaki ovek uopte. Seam se, davno je to bilo, jo 1910-11. godine kada je Vladika slavni kao obian jeromonah ustalasao Beograd i celu Srbiju svojim uvenim prvim besedama. Sve je bilo zaspalo, sve je bilo manje-vie zaspalo. Javio se orao, orao sa ovog Oplenca, i zapalio srpske due. Kako je onda poeo, tako je celog ivota radio. I gle, on je u stvari duhovni otac na, svih Srba koji su progledali u novijeg doba, koji su progledali i duhovne vrednosti ugledali. Duhovni otac naeg monatva, vaskrsitelj i obnovitelj monatva naeg - to je on. A monasi? Monasi su u Crkvi Pravoslavnoj stvorili najvea dela, niko vea od njih. Ako poete istorijom nae Crkve, monasi kao to je Apostol Pavle, Sveti Jovan Devstvenik i Bogoslov, Jovan Zlatousti, Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov, Damaskin, ne reati ih, bezbroj njih. I mi danas, etvrte nedelje Velikog posta, slavimo slavnog i velikog monaha - Svetog Jovana Lestvinika. NJega je Crkva stavila u ovu svetu Nedelju - radi ega? Ko je on, ta je on? Obian pustinjak i monah, ali napisao je peto Evanelje, iz iskustva svog napisao Rajsku Lestvicu. To je Evanelje monaha, Evanelje svih istinskih pravoslavnih hriana. Rajska Lestvica, u kojoj on opisuje sve vrline hrianske: veru, nadu, ljubav, milost, krotost, kao lestivicu koja oveka vodi sa zemlje na Nebo. Tako i ti i ja, tom lestvicom idemo i tu lestvicu stvaramo ako smo hriani. A gle, na veliki Sveti, Ravnoapostolni Vladika Nikolaj napisao je rajsku lestvicu za sve nas Srbe, za dananje i budue Srbe. Sva njegova pisana dela zaista su rajska lestvica. Ako bude iveo po njima, po njihovim uputstvima, nesumnjivo e uzii na Nebo. NJegov knjievni rad, to je more mudrosti evanelske. Treba samo uzeti i pogledati njegovu Duhovnu Liru. Neka mi oprosti Sveti Damaskin, Sveti Roman Slatkopevac, ali eto, on je stao pored njih i uz njih samo sa svojom Duhovnom Lirom. To je takvo biserje nebesko, kakvo Srpska zemlja videla nije. To najbolje znaju bogomoljci, najbolje znaju monasi, monahinje, jer je njih Duhovna Lira drala i pobudila da krenu Hristovim putem po Srpskoj zemlji strmoj i maglovitoj.

Zaista, on novi duhovni Karaore, pod njegovom zastavom kree se sve to je srpsko, duhovno rasuivanje, sve i svakome. Kome Sveti Vladika nije duhovni otac? Kome od Srba, koji je poao evanelskim putem, a da on nije pomogao, ili da ga nije poveo? Danas ono to predstavlja sutinu Svetosavskog Pravoslavlja - to je Bogomoljaki pokret, to je Hrianska zajednica koju je on stvorio; on, velikim svojim apostolskim trudom i svetosavskim podvizima. Da, zato je Sveti Vladika na najvei Muenik Srpski. Jer kada je bilo u Srpskom rodu takvih izdajica Hrista, kada je bilo u Srpskom rodu takvih prodavaca crkvene slobode, kada je bilo u Srpskom narodu takvog bezbonikog otpada, kao to je danas? Gle, mrtvo more evropsko zapljuskuje sve obale Srpske, zapljuskuje sve obale srpskih dua, Srbi, ta su postali? uavci pored televizora, kukavice koje raskidaju svoje due i ubijaju svoje due po bioskopima i pozoritima. ta je to - evropska kultura, znate; svi mi Srbi hoemo da budemo kulturni! Sveti Sava je li tu kulturu imao? Je li to trai od tebe, Bog Koji je tebe stvorio ivom slikom Svojom, zar to od tebe trai? Pogledajte, dananja Srbija je r<4b lude i bezumne evropske kulture. Lude i bezumne. ta je osobina evropske kulture, ta je to ime se vi kulturni hvalite, ta je to? Srebroljublje Judino. Na emu stoji evropska kultura, amerika, ruska, sve kulture ovoga sveta na emu stoje danas? Na Judinom srebroljublju. Jer su ljudi proglasili odjedanput da je njihov glavni cilj u ovome ivotu: to vie para, to vie uivanja. A evropska kultura samo to i radi. Stvaraju se tehniki izumi, vri se takozvana industrijalizacija svih zemalja, a u stvari truju se ljudi srebroljubljem Judinim. Pogledajte, Evropa je uspela da proda Gospoda Hrista! Uspela je za svoj drang, kako bi rekli Nemci, za svoj nalet po svima kontinentima. Uspela je Evropa da zatruje sav svet tim judinskim srebroljubljem. A znate: Juda ne moe ne zavriti samoubistvom. Juda mora da izvri samoubistvo, i Evropa mora da izvri samoubistvo. Ona e izvriti preko svojih unuka, preko svojih sinova, preko svih onih koje ona danas truje na svim kontinentima svojom ludom, antihristovskom, bezbonom kulturom. Evo, vidite! Tome stranom naletu judinskog bezverja, judinskog izdajstva, odupro se u Srpskoj zemlji i odupire se danas vie nego iko od nas ivih, Sveti Vladika Nikolaj. On je prvi osetio kakve otrove nosi evropska kultura za nas Slovene, za nas Pravoslavne. I poveo ustanak i vodi ga i danas u Nebeskoj Srbiji, kao to ga je vodio u zemaljskoj Srbiji. Da, ta nama ostaje? Ili da istrulimo, da izgnjilimo u judinskom srebroljublju, a meu lanim idolima evropskim. Gledajte, nae je doba neznaboako i idolopokloniko doba. Niko, brao moja, nije izmislio toliko idola kao luda Evropa. Niko nije tako mnogo besmislenih dela uinio kao Evropa. Ona je proglasila za idole koga? Tehniku, nauku, filosofiju, civilizaciju. A ta je to? To je sve gnjiljenje oveka, to je sve paljenje dua ljudskih, Hrista i Hristovog lika. Pokolj dua se vri danas u svetu,

vri ga Evropa svojom kulturom. ime se danas Evropljani hvale, pogledajte ih? Hvale se izumima. emu vode ti vai izumi? Koliko su ljude boljima uinili? ta znae vai televizori, ta vai radioaparati, ta vae takozvane kulturne tekovine, radi kojih rtvujete sve, pa i Gospoda Hrista, ta one znae? Znae samoubistvo! Ne moe Juda drukije da zavri, ne moe Evropa drukije da zavri nego tako. Jer je izdala Jedinog Istinitog Boga, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima. Proglasila je bogove koga? Robote evropske, vetake ljude evropske, civilizaciju, ludila. To su idoli novi, to je novo neznabotvo, novo mnogobotvo, kakvoga nije bilo ni u Rimskoj imperiji. I mi sve (to) preivljujemo. Zato je danas teko biti ovek, a najtee biti Srbin. Danas sa svih strana na Srbina napadaju. A poslastice srebroljublja? O, sva blaga zemaljska, blaga u ovome svetu! Ali, ne zaboravite, u Svetom Evanelju Apostol Pavle kae: "Mi bejasmo ludi"[1], govori Sveti Apostol Pavle. On govori da je i on sam bio lud. Kada Sveti Apostole Pavle, kada si bio lud? Bili smo ludi kada smo sluili gresima i svima slastima grehovnim, pie Sveti Apostol Pavle. Tada je ovek lud zaista, kada slui gresima i slastima zemaljskim. Lek od toga, eh lek? Jo dodaje Apostol Pavle: Ti ljudi, neprijatelji Krsta Hristova, neprijatelji Istinitog Boga, njima je bog trbuh[2]. To je njegova Blagovest, strana! Ali, zar Evropa nije oveka proglasila za burag, za trbuh?! Nemci imaju poslovicu: ovek je ono to on jede. ovek je ono to on jede. Niko, brao moja, ni u neznaboakom svetu i pre Hrista i posle Hrista, nije glupljeg i lueg boga proglasio u ovome svetu, kao to to ine srebroljupci. Bog im je trbuh! Niko nije klanjao poganijem boanstvu, niko nije bio bezumniji u toj veri svojoj, u pravljenju idola i kipova, od evropskog oveka. Zato, zato sav ovaj nemir po svetu. Pogledajte! Nigde mira. U novinama pie da je od zavretka Drugog svetskog rata bilo ezdeset ratova na ovoj planeti, ezdeset ratova. A dva svetska rata, kad su nikla, kad su se pojavila? Sada, u dvadesetom veku, u naem veku, u kulturnom veku, koji treba da preporodi, da usrei oveanstvo, da usrei svako ljudsko bie. Kukavni mi, ubijemo due svoje, dua pokolj vrimo mi. I mi svetenici, i vi inovnici, i vi radnici, i vi prosti Srbi, svi mi vrimo posredno ili neposredno pokolj srpskih dua. Gde su Srbi praznikom, samo praznikom, gde su? Malo ih je po hramovima, vrlo malo, gde su oni? Ova zemlja zasejana svetim zadubinama i svetim hramovima. A Srbi, Srbi naputaju Jedinog Istinitog Boga! Sve mi je pree, sve. I u nedeljne i praznine dane, da gledaju svoj mal, da gledaju samo ono to je za telo. A dua? Gde ti je dua, bedni Srbine?! ta je ka tvojom duom, ta e biti sa njom kada iz ovog sveta krene, napusti telo i bane u onaj Nebeski svet? Mi ne mislimo na to. Ali gle, odgovaraemo svi! Danas stotine hiljada nekrtene dece u ovoj zemlji ima, danas stotine hiljada studenata i radnika ima u ovoj zemlji, nekrtenih, nevenanih,

neopojanih. Svi smo mi krivi za to. Ja prvi, pa vi svi redom. A to su ve mrtve due! To je pokolj dua, kakav se nije video na Srpskoj zemlji. I mi danas, inei parastos Velikom i Svetom Nikolaju, Episkopu naem, duhovnom Ocu naem, mi u stvari zaduujemo njega da se moli za na kukavni Srpski rod, dananji Srpski rod. Da njega probudimo da ne prestane plakati sa Svetim Savom pred prestolom Gospoda, molei Ga da pokaje nesrene Srbe, da ih razbudi, da im da istinitu veru u Istinitog Boga, u Gospoda Hrista. Ide vreme kada e veliki Sveti Vladika Nikolaj biti slavljen kao Sveti Sava. Ide vreme kada e Leli postati to i Ostrog Svetog Vasilije. Sveti Vladika na bio je udotvorac i za ivota, pored svog velikog svetog ivota i podviga koji je uzimao na sebe. Ja se ne libim da se ispovedim: ja se molim njemu kao Svetitelju. On je za mene Ravnoapostolni Vladika Nikolaj, Ravnoapostolni. Mi pored Svetog Save nismo imali veeg Apostola u rodu Srpskom od njega. Ako hoete, to je peti Evanelist Srpskoga naroda, pored etiri Sveta Evanelista u Svetom Pismu. On, nesumnjivo moan u Nebeskoj Srbiji, sa svima Srpskim Svetiteljima i svima Svetim Monasima, danas gleda na srca naa, gleda na srca svih Srba i vapije ka Gospodu da nas izlei od evropskog ludila. Teko je biti Svetitelj Srpski nad nesrenom dananjom Srpskom zemljom. ta ostaje velikim i slavnim Svetiteljima naim na Nebu, nego da gledaju na dananju Srbiju i dananjeg Srbina, ta ostaje, nego plau i roni suze pred Gospod Isusom, da se smiluje na rod na? Nikad ne zaboravimo da u istoriji naoj Srpskoj sva velika dela stvorili su samo Sveti Monasi. Uzmite Svetog Savu, njegovog oca Svetog Simeona Mirotoivog, i sve njihove slavne potomke. Sve sam Sveti Monah do Monaha, stvorio je Srpsku duu, Srpsku zemlju i Srpsku istoriju. Pa eto, u novije doba najvea imena, najslavniji ljudi Srpske istorije su Vladika Nikolaj i Vladika NJego. A kao prvi zaetnik - Sveti Sava. Danas je ne samo nedelja Svetih Monaha, ravnoapostolnog Vladike Nikolaja, danas u stvari Pravoslavna Crkva slavi sve Svete Monahe, a njih je bezbroj. U Pravoslavnoj Crkvi je bezbroj Svetih Monaha, jer su oni uvek bili zastavnici svih istina Hristovih, prvi Muenici, prvi Ispovednici, prvi borci za sve to je Hristovo i to je evanelsko. I mi danas, dajui parastos ustvari slavimo Svetog Ravnoapostolnog Vladiku Nikolaja, slavimo ga za sve one velike i slavne iodvige, slavimo ga za njegov duhovni ustanak koji je stvorio u Srpskom narodu. I produuje se i nadalje i nadalje, i produavae se do Stranoga Suda dok traje Srpskoga imena. Jer, njegove duhovne lestvice vode i rukovode svaku duu iz ovog u onaj svet, vode kroz njegove udesne nebeske lestvice. Neka bi Sveti Vladika pogledao na nas grene. Neka bi nas s Neba vodio i rukovodio ka svemu to je Hristovo u ovome svetu, eda bi Srbi isplovili iz mrtvih Evropskog mora i

sluili Venom Gospodu Hristu, voeni i rukovoeni Svetim Savom i Svetim Vladikom Nikolajem. Amin.

NAPOMENE: 1. Tit. 3.3 2. Fil. 3. 18-19

Beseda 6. na parastosu Vladici Nikolaju (o 17. godinjici upokojenja) 1973. godine u Leliu sadraj Evo nas na srpskom Tavoru! Gospod Hristos u sredini, Sveti Sava s desne, a Sveti Vladika Nikolaj s leve strane. A oko nas, mrtvo more evropske kulture. Oko nas more koje davi due. Oko nas more koje ubija savesti. A mi Srbi, na Tavoru koji se zove Leli. Jer veliki Sveti Vladika moe da nas spase mrtvog mora evropskog. Svu Evropu znao je naizust i zato poziva Srpski narod ka preobraenju, ali pravom preobraenju. Preobraenju koje preobraava oveka od grenika u pravednika, od grenika u svetitelja. Preobraenju koje porodicu ini svetom, drutvo svetim. Velika preobraajna sila Svetog Vladike poziva nas - emu, kome? Ui nas - emu, kome? Ui nas da je ovek stvoren da bude sluga Boji, da bude iva ikona Boja u ovom svetu, stvoren po slici Bojoj. Ui nas da porodica treba da bude sveta. Preobraenje treba da vodi svetosti porodicu. Ui nas da kola treba da bude sveta. Ui nas da narod treba da bude svet. Ui nas da drava treba da bude sveta. To je preobraenjski ideal Svetog Vladike Nikolaja, a to u stvari nije drugo nego ponovljeno Evanelje Svetih Nemanjia. ta su Sveti Nemanjii radili, poevi od Svetog Save pa kroz trista godina i nadalje, kroz petsto, sedamsto godina, ta su radili? Stvarali su svetu srpsku porodicu, stvarali su svetu srpsku kolu, stvarali su sveti Srpski narod, stvarali su svetu srpsku dravu.

Tome nas je pozivao i poziva veliki drugi Sveti Sava, Ravnoapostolni Vladika Nikolaj. Srpski narod ima velikog Evanelista, to je Sveti Vladika Nikolaj. Svaka njegova re, svaka re je za srpskog oveka i za svakog oveka uopte. Sve to je napisao, sve to je govorio, to je posebno Evanelje, peto Evanelje Srpskoga roda u kome su ponovljena sva etiri Evanelja Svetih Evanelista Hristovih. I on napisao Sveto Evanelje. Mi ne znamo kako velikog Svetitelja imamo. Doe vreme kad e Leli postati uistinu velik, kao slavna srpska gora Tavor, kad e sa svih strana dolaziti Srbi da lee due od grehova, da lee due od smrti, da lee due od avola, da lee due od mrtvog mora evropskog. Da, dananji Srbi, kako se rado dave u mrtvom moru evropskom. A mrtvo more - pa to su vam televizije, to su vam bioskopi, to su vam kole bez Boga, to vam je sudstvo bez Boga. To je mrtvo more, to ubija due, to ubija savesti! Iz tog mrtvog mora evo Blagovesnika, evo Svetog Vladike Nikolaja, koji gromovito kao Sveti Zlatoust nekada, tako i sada i uvek do kraja istorije, grmee i pozivae Srpski narod - kome i emu? Gospodu Hristu - Jedinom Pobeditelju greha, Jedinom Pobeditelju smrti, Jedinom Pobeditelju avola, Jedinom Vaskrsitelju iz mrtvih svih mrtvih dua i svih mrtvih savesti. Ako hoete da skratimo Evanelje Svetog Vladike, dve glavne zapovesti bruje iz njega. Prva je: da je Gospod Hristos sve i svja za ljudsko bie u svima svetovima. A druga blagovest: da je dua ljudska posle Gospoda Hrista najvea vrednost u svima svetovima. I te dve blage vesti, eto Sveti Vladika nije prestajao mnogoglasno propovedati za vreme ivota na zemlji, i sad nesumnjivo propoveda u Nebeskoj Srbiji. Danas, sigurno danas slui se Nebeska Sveta Liturgija. Seate se, on je napisao Nebesku Liturgiju[1] ivei na zemlji. U njoj uestvuje sav Srpski narod, i pravednici i grenici. A centar svih centara, ideal svih ideala, Gospod nad svima - Isus Hristos. NJemu sluiti zemaljsku i Nebesku Liturgiju - to je smisao i cilj ivota Svetog Vladike Nikolaja. Zato je to tako? Zato je Vladika Nikolaj, koji je Evropu znao bolje nego li iko od nas ili iko od naih ivih Srba, zato je on pozivao narod da se spasava iz mrtvog mora evropske kulture? Zato to evropska kultura ubija dve najvee vrednosti, dve najvee blagovesti: izbacuje Gospoda Hrista iz svih svojih ustanova i hoe bez Hrista da rei sva pitanja sveta. I eto, Evropa je otrovala ceo svet, Evropa iri kugu evropsku, ubija due na svima kontinentima. Da, a Srpski narod zaboravlja na Evanelje Svetih Nemanjia, zaboravlja na Evanelje Svetog Vladike, koji nas poziva u vaskrsenije iz mrtvih. Niko reitije, niko bogonadahnutije nije pozivao Srpski narod, i ne poziva pokajanju. Pokajanje - to je vaskrsitelj iz mrtvih svih dua. Savladao te greh neki straan, ti si rob njegov. Zna li kako e vaskrsnuti iz tog groba, iz te smrti? Pokajanjem! Gospod Hristos, kad je hteo da sabere i skupi sve vrline u jednu, on je tu vrlinu nazvao

pokajanjem. Jer pokajanje vaskrsava duu iz svakoga greha, pobeuje svaku smrt, pobeuje svakog avola. I tako svaka vrlina, ne samo sveto pokajanje, nego i vera koja vodi pokajanju, i ljubav, i molitva, i post, sve to vaskrsava due iz mrtvih. I emu nas ui on, emu? - Evanelju Gospoda Hrista. Da je Gospod Hristos sve i svja u tebi kao oveku, u tvojoj porodici kao porodici, u tvojoj koli kao koli, u tvome narodu kao narodu, u tvojoj dravi kao dravi. Ako Gospod Hristos nije sve, ko smo mi? Leevi, leevi, leevi! ta je ovek ako je smrt posledlja stanica? Je li to Bog hteo da se podsmehne oveku to ga je stvorio smrtnim?! Ne, On je doao u ovaj svet - Bog postao ovek - da pobedi smrt za nas, da pobedi greh za nas, da pobedi avola za nas. I On pobeuje! Samo jedno od tebe trai. ta? - Veru, veru u NJega! Slobodnu veru, ne iznuenu topovima, avionima, nego slobodnu veru. I toj takvoj veri zaista Gospod daje pobedu nad svakim grehom, nad svakom smru, nad svakim avolom. Setite se, Gospod Hristos alje Svoje Apostole u svet "kao ovce meu vukove"[2], ovce meu vukove! Koji je to vojskovoa, koji je to car koji bi svoju vojsku slao tako? Kako e ovce pobediti vukove?! Gle, u ono vreme kada je Gospod slao uenike Svoje kroz Rimsku carevinu, jedinstvenu, ogromnu, koja je obuhvatala ceo svet, kad ih alje On ih alje kao ovce meu vukove, meu neznaboce. I desilo se najvee udo u istoriji, brao: da su ovce pobedile vukove! Ovce pobedile vukove! To je jedinstvena pobeda, pobeda Gospoda Hrista. To On i danas radi. I danas ovce Hristove u Srpskome narodu, u ovome svetu pobeuju vukove. ime? Verom! Sveoruijem Boijim[3]. Nije nas Gospod Hristos poslao u ovaj svet bez oruja, nije nas poslao bez oruija, jer zna da nas alje najveim neprijateljima bia ljudskog, alje nas grehu, smrti, avolu, da se sa njima borimo. Zaista nam je dao oruije, koje je Sveti Apostol Pavle nazvao sveoruijem Boijim. Jer na rat nije sa telom i krvlju u ovome svetu, nego sa duhovima zla ispod neba"[4], sa gresima, sa smrtima, sa avolima. I ti ovek, moe biti pobedilac samo na jedan nain, samo na jedan nain: ako naorua sebe verom, molitvom, postom, bdenjem, milosrem, pokajanjem i svim drugim svetim vrlinama. I tako e se moi odrati u zli dan, govori Apostol[5], kada doe iskuenje na tebe kao na linost, kada dou iskuenja na tebe kao na predstavnika jedne porodice, jednoga naroda. I mi pobeujemo, ali ne sami. Ispred nas i oko nas svi Srpski Svetitelji na elu sa Svetim Savom, a meu njima i sa Ravnoapostolnim Vladikom Nikolajem. Svi oni gledajui nas danas kako se davimo u mrtvom moru pruaju ruke svoje, pruaju svakome od nas, ali nikoga nasilno ne spasavaju, ve prizivaju, pozivaju, objavljuju Blagovest Gospoda Hrista. ovee, jedan je nain da ti moe pobediti svoj greh to je pokajanje. Drei Evanelje, uvajui zapovesti Boije, jedan je nain koji pobeuje smrt, vaskrsava iz mrtvih zaista,

to je opet pokajanje i sve vrline novozavetne. To je tvoje sveoruije. Ako toga nema, sigurno e biti davljenik, veni davljenik u mrtvom moru evropske kulture. Ne govorim ja o evropskoj kulturi zato to mrzim nju, nego alei Evropljane, nego alei grenika, a osuivati njegov greh. Evropa je svojim gresima, svojom alei besplodnom civilizacijom i kulturom, svojom bezbonom prosvetom zarazila ceo svet. Podivljae narodi Evrope! Nisu divljaci ostrvski divljaci, nego su Evropljani najvei divljaci. Jer, eto, digoe narode na narode, kontinent na kontinent, due padaju mrtve, pokolj dua ljudskih vri se, najstraniji u istoriji sveta. Eto Vladike Nikolaja, eto njega i nas na njegovom Tavoru, da nas spasava od gorkog evropskog mora, da nas spasava od pogibije u grehu, od pogibije u zlu, da nas spasava od "belih demona evropskih", kako je on to sam jednom prilikom rekao. Govorei o Afrikancima, Sveti Vladika je zapisao jednu misao i rekao: "Oni vele da ne primaju Evropu, Evropljani su beli demoni", beli demoni. ta ostaje nama dananjim Srbima, ta? Da otvorimo vrata svoje due blagovestima Svetoga Save i Svetoga Vladike Nikolaja. Da otvorimo due svoje pokajanju, veri, molitvi, postu, da se kajemo za sve. Da mi davljenici, davljenici u evropskom moru, vapijemo, i da viemo u pomo Srpske Svetitelje, u pomo Nebesku Srbiju, u pomo svakome Srbinu koji hoe duu da spase, da pobedi smrt u sebi i sve avole u sebi i oko sebe. Da, ovek je uvek na bojnom polju u ovome svetu. im se ovek razbudi i probudi i sagleda u sebi duu, koja je vena i besmrtna, onda, onda vapije za pomo k Nebu jer vidi oko sebe strane nemani koje na fine naine, na "kulturne naine", kako to vole da govore, zarobljuju due ljudske, truju ih i kao leine bacaju u mrtvo more evropske kulture. Najvea opasnost rodu ljudskom dananjem preti nesumnjivo od evropske kulture. Ako nju Gospod ne bude skrio, i Evropu sruio, i evropski ovek se ne bude pokajao - onda, onda, mrtvo more bie potpuno, nee biti ive due ve sami leevi, leevi, leevi. A mi Srbi, mi dananji Srbi mnogi, bedno roblje televizora, bioskopa, mode bestidne i besramne, kuda idemo? Kuda idete vi roditelji, ija deca ne znaju da se prekrste? Kuda idete vi Srbi, ija deca ne znaju za Istinitog Boga? Jedan maturant, pre petnaest godina otprilike, doao je u manastir elije negde na Petrovdan. Sluba je bila svrena i on je naio. Obraa se meni nekim pitanjima, ja sam mu odgovorio i rekao: Pa danas je Petrovdan. A ta je to? upita on. ta je to Petrovdan! - pita me svreni maturant srpski. ujte vi roditelji! Ali, ne! Ako deca vaa izgube due, a gube ih nesumnjivo na takav nain, pre njih vi gubite due, jer roditelji odgovaraju za decu. Ona su vaa, dar Boji vama. I u onome svetu prvo e pasti kazna na vas, pa onda na njih. To je bila velika vest i silna vest od Vladike Nikolaja za vreme njegovog ivota na zemlji. To je i njegova poruka s Neba.

Danas Nebeska Srbija sigurno sva uestvuje u slavlju najveeg sina srpskog posle Svetog Save. Svi Svetitelji Srpski, svi pravednici, a i svi grenici izdaleka prisustvuju Svetoj Nebeskoj Liturgiji, i mole Svetog Vladiku da se za njih moli i da se moli, za nau zemaljsku Srbiju. Da nas on spase mrtvog mora evropskog, i da spase due nae, da se ne bi pretvorile u leeve. I ti kao Srbin, kada oseti muku i tugu i nevolju od svih blagodati evropske kulture, ti se seti njega i zavapi njemu: Sveti Vladiko pomagaj, oprosti i pomozi! To neka bude molitva svakog Srbina: Gospode, oprosti i pomozi! Sveti Vladiko Ravnoapostolni Nikolaje, oprosti i pomagaj! Ti se moli za nas, ti nas spasavaj iz mrtvog mora, ti nas spasavaj od greha, smrti i avola, od zemaljskog pakla i vodi nas putevima Gospoda Hrista ka tebi, ka Nebeskom Carstvu, ka Svetoj Nebeskoj Srbiji, da i mi tamo s tobom zajedno slavimo udesnog i Jedinog Gospoda i Boga Isusa Hrista, Kome neka je slava i ast sada i uvek i kroza sve vekove, i kroz svu srpsku istoriju i zemlje i neba. Amin.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. Pesma u desetercu Vladike Nikolaja. - Prim. uredn. Mt. 10, 16 Ef 6,11 Ef. 6,12 Ef. 6,13

Beseda 7. na parastosu Vladici Nikolaju (o 18. godinjici upokojenja) 1974. godine u Leliu sadraj Mi smrtni ljudi na zemlji, inimo parastos velikom i slavnom Ravnoapostolnom Episkopu Srpskom Nikolaju. A Nebeska Srbija likuje, jer je obogaena. Posle Svetog Save, najbogatiji duh srpski, najbogatija dua srpska, prela je sa zemaljske grude Srpske u Nebesku Srbiju. Danas, sa radou i zagrljajem Sveti Sava grli drugog Svetog Savu - Vladiku Nikolaja. Veliki Knez i Car Srpski Lazar klanja se velikom Evanelisti Srpskom, velikom Ispovedniku, velikom Episkopu. Sve to je u njemu bilo na zemlji, otilo je na Nebo sa njim: njegova bogata dua koja se obogatila na zemlji Gospodom Hristom, obogatila se Pravoslavljem, obogatila se svima Svetinjama Srpskim, sve to ova sveta i velika dua uznela je u Nebesku Srbiju i u Nebeske Srbe. ta je Vladika Nikolaj? To je ovek koji je Srpskome rodu najreitije, kao Srpski Zlatoust, objavio sve istine evanelske Gospoda Hrista. ovek koji je objavio kao prvu i najveu istinu, ta? Da je ovek veno bie. Da, to je Vladika Nikolaj propovedao celog ivota svog: ovek je veno bie. ovee, ti si poslat na zemlju - radi ega, radi koga? Da se naui, da pone iveti - ime, kako? Venim ivotom. Tvoj ivot poinje ovde na zemlji, da se veito produi na Nebu. Eto, to je istina koju je Vladika Nikolaj neprekidno propovedao, istina koja nam je dola od Gospoda Hrista. Jer On, Bog, postao je ovek i potvrdio dve glavne istine: ovek je veno bie i toliko vano bie da je Bog postao ovek. Najglavnije bie posle Boga jeste ovek. Zato je Bog i postao ovek da pokae oveku da je on sposoban da smesti u sebe sva boanska savrenstva, sve boanske svetinje, sva boanska blaga. To je Blagovest koja se ne moe ljudskim jezikom izraziti. ovek koga mi gledamo u telu, krvava ilovaa od sedamdeset kilograma, taj blatnjavi ovek udostojava se da Bog postane ovek. Radi ega? Da se potvrdi glavna istina da je ovek veno bie. Kako, ime je ovek veno bie, kada mi vidimo da ovek zavrava smru, telesnom smru u ovome svetu? Da, veno bie, jer je ovek sazdan - kako? Sazdan po liku Boijem, ovek je slika Boija, ovek je

iva ikona Boija[1]. I tu, u toj venoj ikoni, u toj ivoj ikoni i sastoji se Veni ivot ovekov. Niko duu oveiju ne moe unititi. To je najvee bogatstvo koje ima u ovome svetu, bogatstvo na koje je ukazao Gospod Hristos, kada je objavio i rekao da je dua dragocenija od celoga sveta[2]; ne samo vidljivog, nego i nevidljivog; i od svih svetova, od svih carstava u svima vaseljenama. Kakva je korist oveku ako sav svet dobije, ne ovu malu bednu zemlju, ovo zrno peska to se kotrlja po vasionama, ne, nego sve vasione da ovek zadobije, osvoji, sve to prema dui ne pretstavlja ni najmanju vrednost. Dua je skupocenija od svih svetova. Eto, skupocenija, ime? Time to je ona po liku Boijem. Danas ste uli iz Svetog Evanelja kako e se obaviti Strani Sud i ta e Gospod. Hristos na Stranom Sudu od nas traiti[3]. uli ste udnu istinu: Gospod Hristos izjednauje Sebe sa ljudima, izjednauje Sebe sa gladnima, sa ednima, sa sunjima, sa bolesnicima, sa putnicima. I veli pravednicima na dan Stranoga Suda: "Nasledite Carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta. Jer, gladan bejah i nahraniste me, edan bejah i napojiste me, gost bejah i primiste me, bolestan bejah i obioste me. A pravednici u udu pitae se, i NJega pitahu: Gospode, pa kad Te videsmo gladna, ili edna? Ti si iveo pre nas toliko vekova. A On e im odgovoriti: Zaista vam kaem, kad uiniste jednom od ove moje male brae, meni uiniste "[4]. Gle, Gospod Hristos je izjednaio Sebe sa ovekom, sa ovekom koji je u trulenom telu. Kakve slinosti ima On, Veni Bog, sa trulenim ljudima, sa sunjima po tamnicama, sa bolesnicima, sa gladnima, sa putnicima, sa ednima? On je Taj koji dri duu ovekovu u ivotu, On je Taj koji daje dui ovekovoj ivot Veni. E, On i jeste Taj koji uporeuje Sebe sa takvim ljudima, jer su svi ljudi, jer je svaki ovek hristonosac. Svaki ovek u sebi nosi Gospoda Hrista. Tako je Gospod objavio na dan Stranoga Suda i objavie glavnu istinu Evanelja. Koja je to istina? To je istina da je svaki ovek hristolik, da je svaki ovek hristonosac, da svaki ovek u sebi nosi sliku - ivu ikonu Boiju i da je svaki ovek mali Bog u blatu. ovek - mali Bog u blatu! To je prva i najvea istina o oveku u svetu. Zato niko od nas ljudi ne treba da mrzi blinjeg svog, da mrzi oveka u opte. Svaki je ovek hristonosac, svaki ovek ima u sebi vene vrednosti, svaki ovek u sebi ima ivu ikonu Boiju. Zbog toga ja i ti treba da volimo svakog oveka, i da ne bude meu nama neprijatelja, da ne bude mrnje, da ne bude osvete, da ne bude nikakvog greha. Da, takav treba da je ovek. I tu istinu Gospod objavljuje u Svom Evanelju. Tu istinu je vladika Nikolaj pronosio irom Srpske zemlje od oveka do oveka, od jednog do drugog, i ta vie, iz pokolenja u pokolenje. I radi takvog oveka, koji je iva slika Boja, Gospod je doao u

ovaj svet i postao ovek. Postao Bogoovek, da pokae kakav treba da je ovek, kakvo savrenstvo nosi u sebi, kakve osobine, kakve vrline. Jer On, kao Bog siavi na zemlju, doneo nam je Venu Istinu, Venu Pravdu, Venu LJubav, Venu Radost, Veni Smisao, Veni Razum. Sve je to boanski savreno i veno. A ti, kao ovek si pozvan i duan da to ispunjuje u svom ivotu. Pazi, mali si Bog u blatu radi toga da bi Vene Istine i Veni ivot poeli iveti tobom u ovome svetu. Jer, nije uzalud Gospod doao u ovaj svet, nije uzalud Gospod postao ovek, nego da tebi i meni i svakom ljudskom biu da ivot Veni. Zato je On jedini meu ljudima imao pravo da objavi: "Ko veruje u mene ima ivot Veni"[5]. Smrt bei od svakog Hristovog oveka, smrt bezobzirce bei od svakog hrianina. To je druga glavna istina koju je Vladika Nikolaj celoga ivota propovedao. Bogoovek Hristos i NJegov Apostol, NJegov Evanelist, NJegov Ispovednik u rodu Srpskom najvei posle Svetoga Save, Sveti Vladika Nikolaj. Da, to su dve istine o kojima visi sav Zakon, svi Proroci[6], sva zemlja, sva nebesa, svi pravednici, svi ljudi. I takav Gospod Hristos nije samo poiveo trideset i tri godine na zemlji, nego je osnovao Crkvu Svoju u svetu, Sebe izjednaio sa njom, i On postao Crkva. ta je Crkva Hristova u svetu? U njoj, u njoj je lek za svaki greh. Crkva Hristova je u svetu da ljude lei od greha, od strasti, od avola, a to su mrane sile koje unakauju ikonu Boiju u svakom oveku. Znaj, brate i sestro, kada pakosti, kada nekog mrzi, kada ogovara, kada psuje, ti katranom premazuje ivu ikonu Boiju koja je u dui tvojoj, crnim katranom i smrdljivim. Kako? Pogledaj koga si premazao katranom i smradom i svojim grehom? Gospoda Hrista! Trgni se, ovee. Gle, za svaki tvoj greh, evo Crkva ima lek. A svelek za sve grehe nae, za sve strahote, za svesmradove nae, za sve strasti nae, za sve avole nae, sve lek je - pokajanje. Kako je lako spasenje! Zamisli, i meni i tebi za spasenje ne treba nita drugo, nego pokajanje. Pokajanje menja duu, brie grehe u tebi, iskorenjuje strasti, i ti duom vaskrsava iz mrtvih. Jer greh, svaki greh je mala smrt due, svaki porok mala smrt due. A ti, ti si u Crkvi Hristovoj. Eto pokajanja! Vaskrsni sebe, isteraj iz sebe sve grehe, sve strasti, svako zloreije, i tako ispovedi venost svoju, bogoovenost svoju. Da, nije lako biti ovek. Svaki je ovek malo boanstvo, svaki je ovek kao to rekoh, mali Bog u blatu. A Vladika Nikolaj, ta je on radio? Ko je vei Apostol pokajanja od njega u Srpskome rodu, ko vei Evanelist pokajanja, ko vei Ispovednik pokajanja? Mi stari seamo se kako je on pozivao Srpski narod, koliko puta, kako plameno, kako zlatousto duboko iroko i slatkoreivo pozivao sve Srbe pokajanju! Ako je iko proputio put od zemlje ka Nebu, irok put, to je on uinio za nas Srbe. Niko pije vei broj srpskih dua iskrcao na obale Neba sa male bedne zemlje, kao to je on uradio. On je obogatio Nebesku Srbiju

mnogim Pravednicima, mnogim Ispovednicima, mnogim Muenicima Srpskim, to postradae i ginue za veru Pravoslavnu. Da, ovo je trea istina vena i velika istina, koju je Vladika Nikolaj celoga ivota svog propovedao i ispovedao u Srpskom rodu. Sve je smrtno u tebi i meni i u svakom oveku to nije Hristovo. Samo ono ostaje besmrtno u tebi i meni to je Hristovo. Pazi kako ivi, brate! Jedanput se ivi na zemlji, ali ovim kratkim ivotom na zemlji stie se ili Raj ili pakao. uli ste iz Evanelja dananjeg kako se zavrava Strani Sud: I ovi e otii u muku venu, a pravednici u ivot Veni[7]. To je zavretak, na zavretak, i moje biografije i vae biografije, i moga ivotopisa i vaeg ivotopisa. Na dan Stranoga Suda uemo rei i ja i ti, ili: Idi od mene u muku venu; ili; Ui u Carstvo pripremljeno od postanja sveta. Brao, mnogi lani hristosi hode zemljom sada, mnogi lani proroci, mnogi lani uitelji. Ali, mi - mi imamo koga? Gospoda Hrista - Veno Evanelje. Lako je poznati lanog Hrista od Istinitog Hrista; lako je poznati sve to je pseudo-evanelsko i lano evanelsko od istinski evanelskog. I danas nema, nema veeg uitelja Evanelju Hristovom od Svetog Vladike Nikolaja. Posle Svetoga Save, eto drugog spasioca naroda Srpskog. Da, zato je danas slavlje na Nebu, slavlje veliko. Primili su najveeg posle Svetog Save, Apostola Srpskog, najveeg Ispovednika, najveeg Evanelista. Sve to je slavno u rodu Srpskom on je imao. I mi danas, slavei njega slavimo vene istine koje je on propovedao. A njegove molitve sigurno spasavaju u onome svetu. Biemo njegovi uenici i uiti se od njega, i danas kao pre etrdeset - pedeset godina, kad je on kao ovek na zemlji hodao. NJemu, njemu se treba moliti, kao velikom Ravnoapostolnom Svetitelju Boijem. NJega treba prizivati u molitvama svojim, za spasenje due nae, za dobro nae, za Veni ivot na. On nas je uio o njemu, on osigurava na Veni ivot u onome svetu. O, veliki Ravnoapostolni Vladiko Sveti, moli za nas grenike! Prevodi nas iz smrti u besmrtnost, iz greha u bezgrenost, iz pakla u Raj tvojim svetim molitvama. Zaplai za nama i nad nama kada vidi grehe nae, a mi nepokajani ivimo u njima. Ti nam daj pokajanje, ti nam daj veru, veliku veru, daj nam ljubav prema Gospodu Hristu. Da idui i ivei po zapovestima NJegovim svi steknemo Carstvo Nebesko. I da ni jedan od nas, od tvojih milih Srba ne pogine, i niko od Pravoslavnih hriana. Nego da svi, predvoeni tobom, duhom tvojim nasledimo Carstvo Nebesko, da bismo u nebeskim svetovima zajedno sa tobom i Svetim Savom slavili udesnog Gospoda Hrista, Koji je doao u na zemaljski svet, pretrpeo za nas Krst stradanja, vaskrsao iz mrtvih, radi nas vaskrsao, eda bi smo i mi kroz svu venost i bogoovenost veito slavili NJega, Jedinog ovekoljubca, u svima svetovima, Kome, preko tebe, neka je ast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Mojc. 1,26-27; 2,7 Mt. 16, 26 Mt. 25,34-40 Mt. 25,34-40 Jn. 5. 24 Mt. 22,40. Mt. 25,46

sadraj tekst preuzet sa svetosavlje.org priprema: www.prijateljboziji.com