Dan Brown The Da Vinci Code Copyrighl 2003.

by Dan Hrown C(ipytiglu 2003, m srpsk i/,tlunjo hy SOLARIS

Den Braun

DAVINCIJEV KOD
Sa engleskog prevela Nina Ivanovi

0
soiaris
Novi Sad, 2004.

a,-

ZAHVALNICA
Prvo i najvanije, zahvaljujem svom prijatelju i uredniku, Dejsonu Kofrnanu, zato stoje toliko naporno radio na ovom projektu i zato stoje istinski razumeo o emu se zapravo radi u ovoj knjizi. Takoe, jedinstvenoj Hajdi Lang - neumornom borcu za Da Vinijev kod, izuzetnom agentu i odanom prijatelju. Ne mogu dovoljno da izrazim svoju zahvalnost izuzetnom timu u Dabldeju, na njihovoj velikodunosti, veri i izuzetnom vodstvu. Naroito sam zahvalan Bilu Tomasu i tivu Rubinu, koji su od samog poetka verovali u ovu knjigu. Moja zahvalnost takoe i originalnoj postavi prvih domaih navijaa, koje predvode Majki Palgon, Suzana Herc, Danel Moburg, Deki Everli i Adrijen Sparks, nadarenim ljudima u timu prodaje Dabldeja, kao i Majklu Vindzoru za neverovatnu opremu knjige. eleo bih da zahvalim, na velikodunoj pomoi u istraivanju za ovu knjigu, Muzeju Luvr, Francuskom ministarstvu kulture, Projektu Gutenberg, Nacionalnoj biblioteci, Biblioteci drutva gnostika, Slubi za istraivanje i dokumentaciju Odeljenja slikarstva Muzeja u Luvru, Katolikim svetskim vestima, Kraljevskoj opservatoriji Grini, Londonskom drutvu za ouvanje podataka, Arhivi dokumenata u Vestminsterskoj opatiji, Donu Pajku i Federaciji amerikih naunika, kao i petorici lanova organizacije Opus Dei (od kojih su trojica sadanji, a dvojica bivi lanovi) koji su ispriali svoje prie, kako pozitivne tako i negativne, o svom iskustvu unutar organizacije Opus Dei. Zahvalnost takoe dugujem i knjiari Voter strit, zato to su pronali toliko knjiga tokom mog istraivanja, svom ocu Riardu Braunu - nastavniku matematike i piscu - na njegovoj pomoi oko Boanske proporcije i Fibonuijevog niza, Stenu Plantonu, Silvi Bodlok, Piteru Makgviganu, Fransisu Makinerniju, Mardi Vohtel, Andreu Verneu, Kenu Keleheru iz Anhorbal veb media, Kari Sotak, Karin Popam, Ester Sung, Mirijam Abramovic, Vilijamu Tanstol-Pido i Grifinu Vuden Braunu. I naposletku, u jednom romanu koji se toliko bavi svetim enskim principom, bio bih nemaran kada ne bih pomenuo dve izuzetne ene koje su obeleile moj ivot. Prvo, svoju majku, Koni Braun - kolegu pisca, hranioca, muziara i uzora. 1 svoju suprugu, Blajd - istoriara umetnosti, slikara, urednika i bez sumnje najdarovitiju enu koju sam ikada upoznao.

INJENICE
fj ionski priorat - evropsko tajno drutvo osnovano 1099. godine - stvarna je \J organizacija. Godine 1975. Nacionalna biblioteka u Parizu otkrila je spise poznate pod imenom Tajni dosijei, u kojima se navode mnogobrojni lanovi Sionskog priorata, meu kojima su i ser isakNjutn, Botieli, Viktor Igo i Leonardo da Vini. Vatikanska prelatura poznata kao Opus Dei izuzetno je pobona katolika sekta koja je nedavno bila predmet polemike povodom izvetaja o ispiranjima mozga, prinudi i opasnom ritualu znanom kao "telesno samomuenje". Opus Dei je upravo priveo kraju izgradnju Nacionalnog taba vrednog 47 miliona dolara, smetenog u Aveniji Leksington 243 u Njujorku. Svi opisi umetnikih dela, arhitekture i dokumenata, kao i tajnih rituala u ovom romanu su verni.

PROLOG
Muzej Luvr, Pariz 22:46 Ugledni kustos ak Sonijer posrnu kroz zasvoen ulaz u Veliku galeriju Muzeja. Pohrli ka najblioj slici koju je video, jednom Karavau. Grabei pozlaeni okvir, sedatndesetestogodinji ovek podie remek-delo i povue ga ka sebi tako da se ono odvoji od zida. Sonijer se srui na lea, pokriven platnom. Kao stoje i oekivao, gvozdena kapija u blizini pade uz zagluujui tresak, zatvarajui ulaz u krilo. Parket na podu se zatrese. U daljini, oglasi se alarm. Kustos je leao za trenutak, borei se za dah, procenjujui situaciju. Jo sam iv. Ispuzao je ispod platna i pogledom pretraivao prazan prostor u potrazi za sklonitem. Zau se glas, toliko blizu da se zaledio: "Ne mrdaj." Na rukama i kolenima, kustos se ukipi, polako okreui glavu. Svega pet metara daleko, sa spoljanje strane zatvorene kapije, silueta njegovog napadaa, velika poput planine, zurila je u njega kroz gvozdene reetke. Bio je irok i visok, avetinjski blede koe i ve proreene bele kose. Duice su mu bile ruiaste sa tamnocrvenim zenicama. Albino je izvukao pitolj iz kaputa i proturio cev kroz reetke, uperivi je pravo u kustosa. "Nije (rebalo da bei." Nije bilo lako odrediti njegov akcenat. "A sada mi reci gdeje." "Ve sam vam rekao", kustos promuca, kleei bespomono na podu galerije. "Nemam predstavu o emu govorite." "Lae." ovek je piljio u njega, potpuno nepomian. Jedino mu je u iivetinjskim oima titrao blesak. "Ti i tvoja braa imate neto to vam ne pripada." Kustos oseti nalet adrenalina. Kako je mogao da zna? "Veeras e to biti vraeno pravim starateljima. Reci mi gdeje sakriven, i ostae iv." ovek podie pitolj u ravan sa Sonijerovom glavom. "Jesi li spreman da umre za tu tajnu?" Sonijer je gubio dah. ovek nakrivi glavu, gledajui niz cev pitolja. Sonijer podie ruke u odbrani. "ekajte", lagano izusti. "Rei u vam ono Sto elite da /.mile." Reci koje su usledile kustos je izgovorio veoma paljivo. Tu la je esto nvebavao... svaki pul se molei daje nikada ne upotrebi.

12 &

Den Braun

Kada kustos zavri, njegov napada se samozadovoljno osmehnu. "Da. Upravo to su mi rekli i ostali." Sonijer ustuknu. Ostali? "I njih sam pronaao", krupni ovek se rugao. "Sve troje. Potvrdili su ovo to si ti sada rekao." To nije mogue! Kustosov pravi identitet, kao i identiteti trojice njegovih senechaux, bio je svetinja gotovo koliko i drevna tajna koju su uvali. Sonijeru sada postade jasno da su i njegovi senechaivc, sledei strogu proceduru, izgovorili istu la pre no to ih je sustigla smrt. Bio je to deo protokola. Napada ponovo uperi pitolj u njega. "Kada ti umre, ja u ostati jedini koji zna istinu." Istinu. U sekundi, kustos shvati svu bezizglednost situacije. Ako ja umrem, istina e biti zauvek izgubljena. Instinktivno, on pokua da se doepa zaklona. Pitolj zagrme, i kustos oseti otru vrelinu kad mu se metak zari u stomak. Pao je licem prema podu... borei se protiv bola. Polako, Sonijer se prevrnu i zagleda se kroz reetke u svog napadaa. Pitolj je sada bio uperen u Sonijerovu glavu. Sonijer zatvori oi, a misli mu behu vrtlog straha i aljenja. kljocaj praznog pitolja odjeknu kroz hodnik. Kustos naglo otvori oi. Napada spusti pogled na oruje. Izgledalo je kao da ga sve to zabavlja. Posegnu za drugim arerom, ali tada zastade kao da se predomilja, mirno se iscerivi pri pogledu na Sonijerovu utrobu. "Moj posao ovde je zavren." Kustos pogleda nanie i vide rupu od metka na svojoj beloj lanenoj koulji. Bila je oiviena malim krugom krvi moda desetak centimetara ispod grudne kosti. Moj stomak. Gotovo surovo, metak bese promaio srce. Kao veteran la Guerre d'Algerie, kustos je ranije imao prilike da bude svedok ovakve uasne, spore smrti. Preivee petnaest minuta, dok mu stomane kiseline cure u grudnu upljinu, polako ga trujui iznutra. "Bol je dobar, monsinjor", ree ovek. Potom ode. Ostavi sam, ak Sonijer ponovo upravi pogled ka gvozdenoj kapiji. Bio je zarobljen, a vrata se nisu mogla ponovo otvoriti barem jo dvadeset minuta. Dok neko stigne do njega, on e ve biti mrtav. Ipak, strah koji gaje sada obuzimao bio je daleko vei od straha za sopstveni ivot. Moram preneti tajnu. Posrui u nastojanju da se osovi na noge, on pomisli na trojicu svoje ubijene brae. Pomisli na generacije pre njih... na misiju koja im svima bese poverena.
Neprekinut lanac znanja.

Da Vinijev kod

4? 13

Iznenada, sada, uprkos svoj predostronosti... uprkos svim sigurnosnim merama... ak Sonijer bio je jedina preostala karika, poslednji uvar jedne od najmonijih tajni ikada uvanih. Drhtei, podie se na noge. Moram pronai neki nain ... Bio je zarobljen unutar Velike galerije, a postojala je samo jedna osoba na svetu kojoj je mogao predati baklju. Sonijer podie pogled ka zidovima svoje raskone tamnice. inilo se da mu se zbirka svetski poznatih slika smei kao starom prijatelju. Previjajui se od bola, on prikupi sve svoje moi i snagu. Oajniki zadatak koji je imao pred sobom, znao je, zahtevae svaki preostali sekund njegovog ivota.

PoomvuE 1
Robert Langdon se polako probudi. Telefon je zvonio u tami - slabaan, nepoznat zvuk. Posegnu ka nonoj lampi i upali svetio. Pogledavi oko sebe mirkavim pogledom, on ugleda plianu renesansnu spavau sobu sa nametajem iz doba Luja XVI, rukom oslikane zidove i ogroman krevet od mahagonija sa baldahinom. Gde se do avola nalazim? Na ogrtau od akara koji je visio najednom od stubova kreveta stajao
je monogram: HOTEL Ric PARIZ.

Polako, izmaglica poe da se razilazi. Langdon podie slualicu: "Halo?" "Monsinjor Langdon?" ree muki glas. "Nadam se da vas nisam probudio?" Oamuen, Langdon pogleda na sat pored kreveta. Bilo je 12:32 posle ponoi. Spavao je svega sat vremena, ali oseao se kao mrtav. "Recepcionar je ovde, monsinjor. Izvinjavam se to vas uznemiravam, ali imate posetioca. Tvrdi daje hitno." U Langdonovoj svesti i dalje je vladala pometnja. Posetilac? Pogled mu se sada usredsredi na zguvan reklamni letak na nonom stoiu. AMERIKI UNIVERZITET U PARIZU s ponosom predstavlja
VEE SA ROBERTOM LANGDONOM PROFESOROM RELIGIJSKE SIMBOLOGIJE ':' NA UNIVERZITETU HARVARD

Langdon zaguna. Veeranje predavanje prezentacija paganskog simbolizma skrivenog u kamenu katedrale u Sartru verovatno je uzburkalo neke konzervativne vode u publici. Najverovatnije gaje neki religiozni student pratio kui kako bi zapodenuo svau. "ao mi je", ree Langdon, "ali veoma sam umoran i..." "Mais, monsieur", navaljivao je recepcionar, sniavajui glas do hitrog apata. "Va gost je vana linost." Langdon nije sumnjao u to. Njegove knjige o religioznim slikama i simbologiji kulta pretvorile su ga protiv njegove volje u slavnu linost u svetu iimetnosli, a prole je godine Langdonova popularnost porasla stotinu puta iiiikon njegove nmeanosti u dogaaj u Vatikanu koji je privukao veliku pa-

16 & Den Braun nju javnosti. Od tada, bujica umiljenih istoriara i ljubitelja umetnosti koji su mu dolazili na vrata kao da nije imala kraja. "Ako biste bili tako ljubazni", ree Langdon, dajui sve od sebe da ostane utiv, "da li biste mogli da uzmete ime i broj telefona tog oveka, i da mu kaete da u pokuati da mu se javim pre nego to odem iz Pariza u utorak? Hvala vam." Spustio je slualicu pre nego to je recepcionar stigao da se usprotivi. Sada uspravljen u krevetu, Langdon se namrti u pravcu Prirunika za odnose sa gostima ija se naslovna strana hvalisala: SPAVAJTE POPUT BEBE U GRADU SVETLOSTI. ZANOITE U PARIKOM HOTELU RIC. Okrenu se i umorno baci pogled ka velikom ogledalu na drugoj strani sobe. ovek koji mu je uzvratio pogled bio je stranac - raupan i umoran. Potreban ti je odmor, Roberte. Prola godina bila je teka za njega, nije mu bio potreban dokaz u ogledalu. Obino izrazito plave oi noas su mu izgledale mutno i umorno. Tamna strnjika brade zasenila je njegovu jaku vilicu i bradu sa jamicom. Sede oko slepoonica bile su sve uoljivije, prodirui duboko u gustu i otru tamnu kosu. Iako su njegove koleginice uporno tvrdile da sede samo naglaavaju njegovu privlanost intelektualca, Langdon se nije slagao. Kada bi Bostonski magazin mogao sada da me vidi. Prolog meseca, na Langdonovu sramotu, Bostonski magazin ga bese uvrstio meu deset najintrigantnijih ljudi tog grada - stoje ast sumnjive vrednosti koja gaje uinila metom beskrajnog zadirkivanja kolega sa Harvarda. Veeras, etiri hiljade osamsto kilometara od kue, to laskanje je ponovo izronilo na povrinu kako bi ga proganjalo na predavanju koje je odrao. "Dame i gospodo..." hostesa se obraala punoj sali Paviljona Dofen Amerikog univerziteta u Parizu. "Naeg veeranjeg gosta ne treba predstavljati. Autor je brojnih knjiga: S'unbologija tajnih sekti, Umetnost Pmsvetljenih, Izgubljeni jezik ideograma, a kada kaem daje napisao knjigu o Religijskoj ikonologiji, to mislim bukvalno. Mnogi od vas koriste njegove udbenike na predavanjima." Studenti u publici oduevljeno su potvrivali. "Planirala sam da ga veeras predstavim kroz njegovu impresivnu biografiju. Meutim..." Vragolasto je pogledala Langdona, koji je sedeo na pozornici. "Jedna osoba iz publike mi je upravo obezbedila legitimaciju mnogo, recimo, intrigantniju." Podigla je primerak Bostonskog magazina. Langdon se zgri. Odakle joj do avola to? Hostesa poe da ita odabrane odlomke iz priglupog lanka, i Langdon oNt-ii kako sve vie i vie tone u stolici. Trideset sekundi kasnije, publika se cerila a ena nije pokn/.ivala nameru da odustane. "A odbijanje gospodina Liiiif'.onii da javno govori o svojoj neuobiajenoj ulozi n.-i prologodinjoj

Da Vinijev kod

17

konferenciji u Vatikanu sasvim sigurno mu garantuje dodatne poene na naem mlrigo-metru." Hostesa je podbadala publiku. "elite li da ujete jo?" Neka je neko zaustavi, molio se Langdon dok je ponovo zaranjala u lanak. "Iako se profesor Langdon ne bi mogao nazvati zgodnim paretom poput nekih naih mlaih odabranika, ovaj naunik od svojih etrdeset-i-neto godina ima vie uenjake privlanosti nego stoje uobiajeno. Njegova upeatljiva pojava naglaena je neobino dubokim baritonom, koji njegove studentkinje opisuju kao 'okoladu za ui'." Smeh se prolomi salom. Langdon se prisili da se osmehne. Znao je ta sledi - neka smena primedba o "Harisonu Fordu u haris-tvidu" - a budui daje ba te veeri mislio da je konano bezbedno ponovo nositi haris-tvid i berberi-rolku, odlui da neto preduzme. "Hvala, Monik", ree Langdon, prerano ustajui i izgurujui je sa podijuma. "Bostonski magazin oito ima dara za izmiljanje." Okrete se ka publici uz uzdah posramljenosti. "A ukoliko otkrijem koje od vas doneo taj lanak, naloiu konzulatu da ga deportuje." Publika se nasmejala. "Pa, narode, kao to svi znate, veeras sam ovde da bih priao o moi simbola..." Zvonjava Langdonovog hotelskog telefona ponovo prekide tiinu. Gunajui u neverici, on podie slualicu. "Da?" Kao to je oekivao, bio je to recepcionar. "Gospodine Langdon, ponovo se izvinjavam. Zovem da vas obavestim da je va gost upravo na putu ka vaoj sobi. Mislio sam da treba da vas upozorim." Langdon je sada bio potpuno budan. "Poslali ste nekoga u moju sobuT "Izvinjavam se, monsinjor, ali takav ovek... nisam mogao ni da pomislim da ga zaustavim." "Ko je on u stvari?" Ali recepcionar spusti slualicu. Gotovo istog trenutka, teka pesnica zalupa po Langdonovim vratima. U nedoumici, Langdon skliznu sa kreveta, oseajui kako mu noni prsti uranjaju u savonniere tepih. Navue hotelski ogrta i krenu ka vratima. "Ko je?" "Gospodine Langdon? Moram da razgovaram sa vama." ovek je govorio engleski sa osetnim naglaskom. "Ja sam porunik Zerom Kole. Centralna direkcija Sudske policije."

18 Den Braun

Langdon zastade. Sudska policija? CDSP bila je priblini ekvivalent amerikog Federalnog istranog biroa. Ne sklanjajui sigurnosni lanac sa vrata, Langdon ih otvori desetak centimetara. Lice koje mu je uzvratilo pogled bilo je mravo i ispijeno. ovek je bio izuzetno mrav, obuen u plavu uniformu koja je delovala zvanino. "Mogu li da uem?" upita agent. Langdon je oklevao, oseajui se nesigurno pod pogledom bledoutih oiju nepoznatog. "O emu se radi?" "Mom kapetanu je potrebna vaa strunost u jednoj privatnoj stvari." "Sada?" Langdon procedi. "Prola je pono." "Da li je tano da ste imali zakazan sastanak sa kustosom Luvra za veeras?" Langdon odjednom oseti kako ga preplavljuje talas nelagodnosti. On i cenjeni kustos Zak Sonijer behu se dogovorili da se nau na piu posle Langdonovog veeranjeg predavanja, ali Sonijer se nije pojavio. "Da. Kako ste znali?" "Pronali smo vae ime u njegovom planeru." "Nadam se da je sve u redu?" Agent ozbiljno uzdahnu i proturi polaroid snimak kroz uzan otvor. Langdon pogleda fotografiju i itavo mu se telo ukruti. "Ova je fotografija snimljena pre manje od sat vremena. U Luvru." Dok je Langdon netremice posmatrao bizaran prizor, prvobitna munina i ok ustupie mesto iznenadnom naletu gneva. "Ko bi ovo uradio!" "Nadali smo se da biste nam vi mogli pomoi da odgovorimo upravo na to pitanje, s obzirom na vae poznavanje simbologije i vae namere da se susretnete sa kustosom." Langdon je zurio u sliku, a uas se sada sjedinio sa strahom. Prizor je bio muan i izuzetno udan, i neodreeno ga je podseao na neto ve vieno. Pre malo vie od godinu dana, Langdon bese dobio fotografiju lesa i slinu molbu za pomo. Dvadeset etiri asa kasnije, umalo je izgubio ivot u Vatikanu. Ova fotografija je bila potpuno drugaija, ali mu se neto u itavom scenariju inilo uznemirujue poznatim. Agent pogleda na sat. "Moj kapetan eka, gospodine." Langdon jedva da gaje uo. Oi su mu jo uvek bile prikovane za fotografiju. "Ovaj simbol ovde, i nain na koji mu je telo tako udno..." "Postavljeno?" natuknu agent. Langdon klimnu, oseajui marce kad podie pogled. "Ne mogu da zamislim ko bi nekome uinio tako neto." Agent se smrknu. "Ne razumete, gospodine Langdon. Ovo to vidite na fotografiji..." On zastade. " ...monsinjor Sonijer je uradio sam sebi."

to/UE I
Kilometar i po odatle, nezgrapni albino po imenu Sajlas hramajui je proao kroz ulaznu kapiju luksuzne rezidencije od smeeg kamena u ulici La Brijer. Nazubljeni pojas od kostreti koji je nosio oko butine usecao mu se u meso, no ipak mu je srce pevalo od zadovoljstva zbog sluenja Gospodu. Bolje dobar. Crvene oi su mu pretraivale hol kada je uao u rezidenciju. Prazan. Uz stepenice se popeo tiho, ne elei da probudi nikog od svojih sustanara. Vrata njegove spavae sobe bila su otkljuana; brave su ovde bile zabranjene. On ude, zatvarajui vrata za sobom. Soba je bila spartanska - pod od grubih dasaka, ormari od borovine, madrac u uglu umesto kreveta. Ove nedelje je bio gost u ovoj rezidenciji, a ve godinama je iveo u slinom utoitu u Njujorku. Gospod mije pruio sklonite i svrhu mog ivota. Veeras je, konano, Sajlas oseao daje poeo da otplauje svoj dug. ^urno prie ormariu, pronae mobilni telefon skriven u poslednjoj fioci i okrete broj. "Da?" javi se muki glas. "Uitelju, vratio sam se." "Govori", naredi glas, zadovoljan to ga uje. "Sva etvorica su gotova. Tri senechaux... i sam Veliki majstor." Nastade trenutak pauze, kao za molitvu. "U tom sluaju, pretpostavljam da poseduje informaciju?" "Sva etvorica su potvrdila. Nezavisno jedan od drugog." "I ti si im poverovao?" "Suvie su se slagali da bi to bila sluajnost." Uzbuen uzdah. "Odlino. Plaio sam se da e prevagnuti tajanstvenost po kojoj je bratstvo poznato." "Suoavanje sa smru je snaan podstrek." "Dakle, uenice moj, reci mi ono to moram da znam." Sajlas je znao da e informacija koju je iznudio od svojih rtava predstavljati ok. "Uitelju, sva etvorica su potvrdila da clef de voute postoji... legendarni kljuni kamen." Sa druge strane se zauo otar uzdah. Mogao je da oseti uzbuenje UiIclja. "Kljuni kamen. Ba kao to smo pretpostavljali." Prema predanju, bratstvo bese napravilo kamenu mapu - def de voute... ili kljuni kamen - isklesanu plou koja je otkrivala poslednje prebivalite

20 4?

Den Braun

najvee tajne bratstva... to je bila informacija toliko mona daje upravo njena zatita inila razlog postojanja bratstva. "Kada budemo imali kljuni kamen", ree Uitelj, "delie nas samo jedan korak." "Blie smo nego to mislite. Nalazi se ovde, u Parizu." "U Parizu? Neverovatno. Gotovo daje suvie lako." Sajlas mu ispria prethodne dogaaje te veeri... kako su sva etvorica njegovih rtava, nekoliko trenutaka pred smrt, oajniki pokuali da otkupe svoje bezbonike ivote tako to su odali tajnu. Svaki od njih rekao je Sajlasu istu stvar - daje kamen bio genijalno sakriven na precizno odreenoj lokaciju unutar jedne od starih parikih crkava - Eglise de Saint-Sulpice. "Unutar Boje kue", uzviknu Uitelj. "Kako nam se podsmevaju!" "Kao to su to radili vekovima." Uitelj uuta, kao da puta da se oseaj trijumfa koji je nosio taj trenutak slegne u njemu. Naposletku progovori. "Uinio si veliku uslugu Bogu. Vekovima smo ekali na ovo. Mora povratiti kamen za mene. Smesta. Veeras. Shvata koliki je ulog." Sajlas je znao da su ulozi nemerljivi. Uprkos tome, ono stoje Uitelj sada nareivao izgledalo mu je nemogue. "Ali crkva... to je tvrava. Naroito nou. Kako da uem?" Nepokolebljivim tonom oveka od ogromnog uticaja, Uitelj objasni ta mu je initi. Kada je Sajlas spustio slualicu, koa gaje peckala od nestrpljivosti. Jedan sat, rekao je sam sebi, zahvalan to mu je Uitelj ostavio vremena da se pokaje, stoje bilo neophodno pre no to ue u Boju kuu. Moram svoju duu oistiti od dananjih greha. Gresi koje je tog dana poinio bili su sveti po svojoj svrsi. Rat protiv neprijatelja Boga vodio se vekovima. Oprost je bio zagarantovan. Uprkos tome, Sajlas je znao, oprost je zahtevao rtvu. Navlaei zastore, on se svue i kleknu u sredite prostorije. Oborenog pogleda, on ispita nazubljeni pojas od kostreti stegnut oko butine. Svi pravi sledbenici Puta nosili su ovu napravu - koni remen sa otrim metalnim bodljama koje su se usecale u meso kao stalno podseanje na Hristove patnje. Bol koji je ova naprava nanosila takoe je pomagao da se suprotstavi eljama tela. Iako je Sajlas tog dana ve nosio svoj pojas vie od propisana dva sata, znao je da nije u pitanju obian dan. Hvatajui se za kopu, on stegnu remen

Da Vinijev kod 21 za jo jednu rupicu, trgnuvi se kad se bodlje zaboe dublje u meso. Polako izdiui, uivao je u bolu kao ritualu proienja. Bolje dobar, aputao je Sajlas, ponavljajui svetu mantru oca Hozea Marije Eskrive Uitelja svih Uitelja. Iako je sam Eskriva umro 1975. godine, njegova je mudrost nastavila da ivi, a njegove su reci aputale hiljade njegovih vernih sledbenika irom sveta, kleei na podu i izvodei sveti ritual poznat kao "telesno samomuenje". Sajlas sada usmeri panju na teak konopac sa vorovima uredno savijen na podu pored njega. Disciplina. Na vorovima se bese skorila krv. eljan proienja kao posledice sopstvene agonije, Sajlas na brzinu izgovori molitvu. Potom, zgrabivi jedan kraj konopca, sklopi oi i snano ga zavitla preko ramena, oseajui kako mu vorovi udaraju o lea. Ponovo ga zabaci preko ramena, udarajui sopstveno meso. ibao je ponovo i ponovo. Castigo corpus meum. Naposletku, oseti kako krv poinje da curi.

EofflJNUE
Otar aprilski vazduh ibao je kroz otvoren prozor sitroena ZX dok su prolazili du june strane Opere i prelazili preko trga Vendom. Na suvozakom seditu, Robert Langdon je oseao kako grad promie pored njega dok pokuava da razbistri misli. Tuiranje i brijanje koje je obavio na brzinu uinili su da izgleda dosta pristojno, ali nisu stiali njegovu napetost. Zastraujui prizor kustosovog tela ostao mu je urezan u seanju. ak Sonijerje mrtav. Oseaj gubitka koji se u Langdonu javio u vezi sa kustosovom smru bio je neminovan. Uprkos Sonijerovoj reputaciji samotnjaka, ugled koji je uivao zbog svoje predanosti umetnosti inio gaje ovekom od potovanja. Njegove knjige o tajnim kodovima na slikama Pusena i Tenirsa nalazile su se meu Langdonovim omiljenim udbenicima. Veeranji susret je Langdon sa nestrpljenjem iekivao, razoaravi se kada se kustos nije pojavio. Prizor kustosovog tela ponovo iskrsnu u njegovim mislima. ak Sonijer je tako neto sam sebi uradio ? Langdon okrenu glavu i zagleda se kroz prozor, proterujui prizor iz seanja. Napolju, grad se tek sada smirivao - ulini prodavci gurali su kolica sa ueerenim amandes, konobari su iznosili vree sa smeem na plonik, dvoje zakasnelih ljubavnika priljubili su se jedno uz drugo kako bi se ugrejali na vetra koji je mirisao na jasmin. Sitroen se autoritativno kretao kroz taj haos, dok je njegova disonantna dvotonska sirena poput noa razdvajala saobraaj. "Kapetan je bio zadovoljan kada je saznao da ste i veeras u Parizu", ree agent, progovorivi po prvi put od kako su napustili hotel. "Srena sluajnost." Langdon se ponajmanje oseao srenim, a sluajnost je predstavljala koncept u koji nije sasvim poverovao. Kao neko koje proveo itav ivot prouavajui skrivenu povezanost naizgled nepodudarnih simbola i ideologija, Langdon je svet posmatrao kao mreu duboko isprepletenih predanja, istorija i dogaaja. Veze mogu biti nevidljive, esto je govorio na predavanjima iz simbologije na Harvardu, ali su uvek tu, pohranjene tik ispod povrine. "Pretpostavljam", ree Langdon, "da vam je Ameriki univerzitet u Parizu rekao gde sam odseo?" Voza odmahnu glavom. "Interpol." Interpol, pomisli Langdon. Pa naravno. Zaboravio je daje naizgled bezazlen zahtev svih evropskih hotela da se prikae paso prilikom prijavljivanja bio vie od puke formalnosti - bio je to zakon. Svake noi, irom livrope,

Da Vinijev kod . *> 23 slubenici Interpola su sa sigurnou mogli da kau ko gde spava. Verovatno im je trebalo itavih pet sekundi da otkriju daje Langdon odseo u Ricu. Dok je sitroen ubrzavao ka junom delu grada, osvetljeni profil Ajfelove kule pojavi se u daljini, sa desne strane, izvijajui se put neba. Spazivi ga, Langdon pomisli na Vitoriju i seti se obeanja koje su, napola u ali, jedno drugom dali pre godinu dana - da e se, svakih est meseci, ponovo sastajati na razliitim romantinim mestima irom sveta. Ajfelova kula bi se, mislio je Langdon, sigurno nala na njihovom spisku. Na alost, Vitoriju je poslednji put poljubio na bunom aerodromu u Rimu pre vie od godinu dana. "Jeste li bili na njoj?" upita agent, osvrui se. Langdon podie pogled, ubeen da nije dobro razumeo. "Molim?" "Divna je, zar ne?" Kroz prednje staklo kola, agent je pokazivao na Ajfelovu kulu. "Jeste li bili na njoj?" Langdon prevrnu oima. "Ne, nisam se penjao na kulu." "Onaje simbol Francuske. Mislim daje savrena." Langdon odsutno klimnu glavom. Simbolozi su esto primeivali da Francuska - zemlja poznata po maizmu, valeranju i sitnim nesigurim voama poput Napoleona i Pipina Malog - nije mogla odabrati adekvatniji nacionalni simbol nego stoje to bio 300 metara visok falus. Kada su stigli do raskrsnice u ulici Rivoli, semafor je pokazivao crveno, uli sitroen nije usporio. Agent projuri kroz raskrsnicu i ubrza ka delu ulice Kastiljone oivienom drvoredom, koji je sluio kao severni ulaz u uveni Tiljeri park - pariku verziju Central parka. Veina turista je pogreno prevodila da se Jardins des Tuileries odnose na hiljade lala koje su tu cvetale, ni i Tuileries se zapravo bukvalno odnosilo na neto daleko manje romantino. ()vaj park je nekada bio ogromna, zagaena iskopinska jama iz koje su pariki graditelji vadili glinu za proizvodnju uvenog parikog crvenog krovnog crepa ili tuiles. Kad su uli u naputeni park, agent zavue ruku ispod komandne table i iskljui sirenu. Langdon odahnu, uivajui u iznenadnoj tiini. Izvan kola, bludi snop halogenih farova padao je na ljunkovitu prilaznu stazu koja je vodila do parkinga. Hrapavo struganje guma po ljunku intoniralo je hipnotisui ritam. Za Langdona, Tiljeri je oduvek predstavljao sveto tlo. Bio je to park u kojem je Kl od Mone eksperimentisao sa bojom i oblikom, pokrenu vi raanje impresionizma. Veeras, meutim, mesto je zrailo neobinom aurom /loslutnosti. Sitroen sada savi nalevo, skreui pod otrim uglom ka zapadu, na glavni bulevar parka. Savijajui oko krunog jezera, voza presee naputenu aveniju, izlazei na iroko kvadratno dvorite iza nje. Langdon ugleda zavretak parka Tiljeri, obcleen ogromnim kamenim lukom. Are du Carrousel.

24

Den Braun

Uprkos orgijskim ritualima koji su se nekada odravali na Karuselu, poklonici umetnosti potovali su ovo mesto iz sasvim drugog razloga. Sa esplanade na kraju Tiljerija, mogla su se videti etiri najbolja muzeja umetnosti na svetu... po jedan na svakoj strani sveta. Kroz prozor na desnoj strani kola, juno preko Sene i Keja Volter, Langdon je video dramatino osvetljenu fasadu stare eleznike stanice - sada ugledni muzej Orsej. Pogledavi nalevo, razaznao je vrh ultramodernog centra Pompidu, u koji je smeten Muzej moderne umetnosti. Iza njega, na zapadu, znao je Langdon, drevni obelisk Ramzesa izdizao se iznad drvea, obeleavajui muzej Jeu de Paume. Ali upravo ispred sebe, na istoku, kroz luk, Langdonov pogled otkrio je monolitsku renesansnu palatu pretvorenu u najuveniji muzej umetnosti na svetu. Luvr. Langdona prooe poznati marci divljenja dok su mu oi uzalud pokuavale da obuhvate itavu masu zdanja. Na zapanjujue irokom trgu nametljiva fasada Luvra uzdizala se poput tvrave naspram parikog neba. Izgraen u obliku ogromne potkovice, Luvr je predstavljao najduu zgradu u Evropi, koja se protezala dalje od tri Ajfelove kule poloene u nizu, jedna iza druge. ak ni 93.000 kvadratnih metara otvorenog trga izmeu krila muzeja nisu mogli baciti u zasenak velianstvenu irinu fasade. Langdon je jednom opkoraao itav obim Luvra, prelazei put od neverovatnih etiri hiljade osamsto metara. Uprkos proceni da bi posetiocima bilo potrebno pet nedelja da na odgovarajui nain uivaju u 65.300 umetnikih dela u ovoj zgradi, veina turista birala je skraenu verziju doivljaja, koje je Langdon nazivao "Luvr na brzaka" - pravi sprint kroz muzej kako bi se videla tri najpoznatija dela: Mona Liza, Miloska Venera i Nike sa Samotrake. Art Bakvold se jednom prilikom hvalio kako je sva tri remek-dela video u roku od pet minuta i pedeset i est sekundi. Voza izvadi runi voki-toki i objavi na brzom francuskom: "Monsieur Langdon est arrive. Deux minutes." Nerazumljiva potvrda zapucketala je u znak odgovora. Agent odloi ureaj i okrenu se prema Langdonu. "Kapetan e vas doekati na glavnom ulazu." Voza zanemari znakove koji su zabranjivali kolski saobraaj na trgu. Broj obrta motora se povea i sitroen jurnu preko ivinjaka. Glavni ulaz u Luvr sada se drsko izdizao u daljini, okruen sa sedam trouglastih jezeraca iz kojih su ikljale osvetljene fontane. La Pyramide. Novi ulaz u pariki Luvr postao je gotovo jednako popularan kao i sam muzej. Kontroverzna neomoderna staklena piramida koju je dizajnirao ame-

Da Vinijev kod > 25 riki arhitekta roen u Kini I. M. Pei jo uvek je izazivala prezir tradicionalista koji su smatrali da naruava dostojanstvo renesansnog dvorita. I dok je Gete opisivao arhitekturu kao zamrznutu muziku, kritiari su ovu piramidu opisivali kao kripanje noktiju po kolskoj tabli. Napredne pristalice, meutim, slavile su providnu piramidu visoku 21 metar kao neverovatnu simbiozu drevne strukture i moderne metode - simbolinu vezu starog i novog koja pomae prelazak Luvra u novi milenijum. "Da li vam se svia naa piramida?" upita agent. Langdon se namrti. Francuzi su, inilo se, voleli da postavljaju ovo pitanje Amerikancima. Bilo je to pitanje sa skrivenim namerama, naravno. Ukoliko priznate da vam se piramida svia, bili ste Amerikanac bez ukusa ako pak izrazite svoje neodobravanje, uvredili ste Francuze. "Miteran je bio smeo ovek", odgovori Langdon, opredelivi se za kompromis. Za pokojnog francuskog predsednika koji je naruio izgradnju piramide govorilo se da pati od "faraonskog kompleksa". Nosei samostalnu odgovornost za to to je Pariz bio ispunjen egipatskim obeliscima, umetnou i umetnikim predmetima, Fransoa Miteran imao je afinitet prema egipatskoj kulturi, toliko sveobuhvatan da su Francuzi o njemu jo uvek govorili kao o Sfingi. "Kako se zove kapetan?" upita Langdon, menjajui temu. "Bezu Fa", ree voza, pribliavajui se glavnom ulazu u piramidu. "Mi ga zovemo le Taureau." Langdon ga ovla pogleda, pitajui se da li svaki Francuz ima misteriozan ivotinjski epitet. "Svog kapetana zovete BikT ovek podie obrve. "Govorite francuski bolje nego to priznajete, monsinjor Langdon." Govorim francuski oajno, pomisli Langdon, ali zato sa zodijakom ikonografijom stojim dobro. Taurus je oduvek bio bik. Astrologija je predstavljala simboliku konstantu irom sveta. Agent zaustavi kola i pokaza, izmeu dve fontane, na velika vrata na jednoj od stranica piramide. "Tamo je ulaz. Sa sreom, gospodine." "Vi ne idete?" "Moja nareenja glase da vas ostavim ovde. Moram da se postaram za neto drugo." Langdon uzdahnu i izae iz kola. To je va cirkus. Agent nagazi na gas i odjuri. Dok je stajao sam i posmatrao zadnja svetla automobila kako se udaljavaju, Langdon pomisli kako bi lako mogao da se predomisli, izae iz dvoriSi;i, uhvati taksi i zaputi se kui, ka krevetu. Neto mu je govorilo daje to Vi'iovatno loa ideja. Dok se pribliavao izmaglici fontana, Langdona je pratio nelagodan ose<f;i| l;i slnp;i preko imaginarno', pruga koji gaje delio od drugog sveta. Kao

xxx26 Den Braun

u snu. Pre svega dvadeset minuta spavao je u svojoj hotelskoj sobi. Sada je stajao ispred providne piramide koju je podigao Sfmga, i ekao policajca koga su zvali Bik. Zatoen sam u slici Salvadora Dalija, pomislio je. Langdon krenu ka glavnom ulazu - ogromnim okretnim vratima. Foaje koji se iza njih video bio je osvetljen mutnom svetlou i potpuno prazan. Da li da pokucam ? Langdon se pitao da li je ikada ijedan od cenjenih egiptologa sa Harvarda pokucao na prednja vrata piramide, oekujui odgovor. Podie ruku da zalupa na staklo, ali iz tame ispod njega pojavi se figura koja se penjala krunim stepenicama. ovek je bio zdepast i crn, gotovo neandertalac, obuen u tamno odelo na dvoredno kopanje koje se napelo kako bi pokrilo njegova iroka ramena. Prilazio je sa nepogreivim autoritetom na stubastim, snanim nogama. Razgovarao je preko mobilnog telefona ali zavri razgovor kad se priblii. Pokretom ruke pokaza Langdonu da ue. "Ja sam Bezu Fa", objavi on kad se Langdon probi kroz rotaciona vrata. "Kapetan Centralne direkcije Sudske policije." Ton mu bese odgovarajui grlena grmljavina... poput nagovetaja oluje. Faov ogromni dlan obavio se oko Langdonovog sa silinom koja je pretila da ga smrvi. "Video sam fotografiju", ree Langdon. "Va agent kae daje Zak Sonijer sam..." "Gospodine Langdon", Faove oi kao od abonosa netremice su ga posmatrale, prikivajui ga za mesto. "To to ste videli na fotografiji samo je nagovetaj onoga stoje Sonijer uradio."

telUE 4
Kapetan Bezu Fa je koraao poput razgnevljenog vola, irokih ramena zabaenih unatrag i brade vrsto priljubljene uz grudi. Tamna mu je kosa bila uljem zalizana, to je naglaavalo koren kose koji mu se strelovito sputao niz sredinu ispupenog ela i koji je iao ispred njega poput pramca borbenog broda. Dok se kretao, tamne oi kao da su prile zemlju pred njim, sijajui vatrenom jasnoom koja je nagovetavala reputaciju neumitne strogosti. Langdon je sledio kapetana niz uvene mermerne stepenice do atrijuma zaronjenog ispod staklene piramide. Dok su silazili, prooe izmeu dva naoruana straara Sudske policije koji su drali mainke. Poruka je bila jasna: niko veeras ne ulazi niti izlazi bez blagoslova kapetana Faa. Sputajui se ispod nivoa zemlje, Langdon se borio sa rastuom nelagodom. Faovo prisustvo ponajmanje se moglo opisati kao dobrodolica, a sam Luvr u to doba je bio obavijen gotovo grobnom aurom. Stepenice su, poput prolaza u zamraenoj bioskopskoj sali, bile osvetljene priguenim podnim svetlom ugraenim u svaki stepenik. Langdon je uo sopstvene korake kako odzvanjaju na staklu iznad njih. Kad podie pogled, ugleda bledo osvetljene snopove izmaglice sa fontana kako postaju sve blei sa druge strane providnog krova. "Odobravate li?" upita Fa, pokazujui svojom irokom bradom navie. Langdon uzdahnu, suvie umoran da bi igrao igre. "Da, vaa piramida je prekrasna." Fa zaguna. "Oiljak na licu Pariza." Jedan - nula. Langdon oseti daje njegov domain ovek kome je teko ugoditi. Pitao se da li je Fau uopte poznato daje ova piramida, na izriit /ahtev predsednika Miterana, konstruisana od tano 666 okana stakla - neobian zahtev koji je oduvek bio vrela tema meu zagovornicima teorije za vere koji su tvrdili daje 666 satanski broj. Langdon odlui da to ne pominje. Dok su ponirali sve dublje u podzemni foaje, zjapei prostor polako izroni i/, senke. Izgraeno 17 metara ispod nivoa zemlje, novokonstrnisano predvorje Luvra od 6.300 kvadratnih metara irilo se poput beskrajne peine. Izgraen od toplog oker mermera kako bi se slagao sa nadzemnom kamenom fasadom boje meda, podzemni hol je obino vrveo od turista, ispunjen svetlocu. Te noi je, meutim, predvorje bilo pusto i mrano, dajui itavom prostoru hladnu grobnu atmosferu.

28 4?

Den Braun

"A staje sa redovnim obezbeenjem muzeja?" upita Langdon. "En quarantaine", odsee Fa, kao daje Langdon dovodio u sumnju integritet njegove ekipe. "Oigledno je veeras uao neko ko nije smeo. Svi noni uvari Luvra su u krilu Sali, na sasluanju. Moji lini agenti preuzeli su obezbeivanje muzeja za noas." Langdon klimnu glavom, kreui se brzo kako bi odrao korak saFaom. "Koliko ste dobro poznavali aka Sonijera?" upita kapetan. "U stvari, uopte ga nisam poznavao. Nikada se nismo sreli." Fa je izgledao iznenaeno. "Va prvi susret je trebalo da bude veeras?" "Da. Planirali smo da se susretnemo na Amerikom univerzitetu, na prijemu nakon mog predavanja, ali se on nije pojavio." Fa navrlja nekoliko napomena u malu belenicu. Dok su ili, Langdon krajikom oka spazi manje poznatu piramidu Luvra La Fyranu.de Inversee - ogroman obrnuti svetlarnik koji je visio sa tavanice poput stalaktita u pridruenom delu mezanina. Fa povede Langdona uz kratak niz stepenica do ulaza u zasvoeni tunel, iznad kojeg je stajao natpis: DENON. Krilo Denon je najpoznatije od tri glavna dela Luvra. "Koje zahtevao da se veeras susretnete?" iznenada upita Fa. "Vi ili on?" Pitanje se inilo neobinim. "Gospodin Sonijer", odgovori Langdon kad uoe u tunel. "Njegova sekretarica me je kontaktirala pre nekoliko nedelja putem i-mejla. Rekla je daje kustos uo da u odrati predavanje u Parizu ovog meseca i da eli o neemu da razgovara sa mnom dok sam ovde." "Da razgovara o emu?" "Ne znam. O umetnosti, pretpostavljam. Imamo ista interesovanja." Fa je bio skeptian. "Nemate uopte nikakvu ideju o tome ega bi se mogao ticati va sastanak?" Langdon nije imao. U to vreme je i sam bio radoznao, ali bilo mu je neprijatno da se raspituje o detaljima. Potovani Zak Sonijer bio je poznat po svojoj zatvorenosti i izbegavao je sastanke; Langdon se radovao to e imati barem priliku da ga upozna. "Gospodine Langdon, moete li da pretpostavite o emu je gospodin Sonijer eleo da razgovara sa vama u noi kada je ubijen? Moglo bi biti od koristi." Otar ton pitanja uinio je da Langdon oseti nelagodu. "Zaista ne mogu ni da pretpostavim. Nisam pitao. Bila mi je ast to me je uopte kontaktirao. Potovalac sam rada gospodina Sonijera. esto na svojim predavanjima koristim njegove tekstove." Fa u svojoj belenici zabelei i tu injenicu. Dva oveka su se sada nalazila na pola puta kroz ulazni tunel koji je vodio do krila Denon, i Langdon je video dva niza pokretnih stepenica na drugom kraju tunela. Oba nepomina. "Dakle, imali sic ila inU/n-sovanja?" upita Fa.

Da Vinijev kod

<& 29

y "Da. Zapravo, vei deo protekle godine proveo sam radei na projektu koji St bavi primarnom strunom oblau gospodina Sonijera. Radovao sam se to u mu malo proakati mozak." Fa podie pogled. "Molim?" ; Fa oigledno nije razumeo idiom. "Radovao sam se to u saznati ta on misli o datoj temi." "Shvatam. A koja je tema?" Langdon je oklevao, ne znajui kako tano da se izrazi. "U osnovi, rukopis se tie ikonografije oboavanja boginje - koncepta svetog enskog principa, kao i umetnosti i simbola povezanih s tim." Fa proe mesnatom rukom preko kose. "A Sonijer se razumeo u to?" "Niko se nije razumeo vie od njega." "Shvatam." Langdon je nasluivao da Fa uopte nije shvatio. aka Sonijera su smatrali najboljim ikonografom kulta boginje na svetu. Ne samo da je Sonijer gajio lino interesovanje za relikvije koje se tiu plodnosti, kultova boginje, kulta Vike i enskog boanstva, ve je i tokom dvadeset i etiri godine koje je ovde proveo kao kustos pomogao Luvru da sakupi najveu svetsku kolekciju umetnina vezanih za boginju - labris sekire iz najstarijeg grkog hrama posveenog boginjama u Delfima, zlatne Kaduejeve palice, stotine egipatskih ank krstova nalik malim uspravnim anelima, sistrum udaraljke koje su upotrebljavane u starom Egiptu kako bi se odagnali zli duhovi, kao i zapanjujui niz statua koje prikazuju Horusa koga neguje boginja Izida. "Moda je ak Sonijer znao za va rukopis?" nabadao je Fa. "I moda vas je pozvao na sastanak kako bi vam ponudio pomo oko knjige." Langdon odmahnu glavom. "U stvari, niko ne zna za moj rukopis. Jo uvek je u radnoj verziji, i pokazao sam ga samo svom uredniku." Fa zauta. Langdon nije dodao razlog zbog kojeg nikome drugom nije pokazao rukopis. Tri stotine stranica sa radnim naslovom Simboli izgubljenog enskog boanstva nudile su neke veoma nekonvencionalne interpretacije zvanine religiozne ikonografije, koje e sasvim sigurno izazvati mnoge polemike. Sada, dok se pribliavao nepominim eskalatorima, Langdon zastade, shvativi da se Fa vie ne nalazi pored njega. Okrenuvi se, ugleda ga kako sloj i nekoliko metara iza, pored slubenog lifta. "Ii emo liftom", ree Fa dok su se vrata lifta otvarala. "Kao to vam je bez sumnje poznato, galerija je prilino udaljena ako idete peke." lako je Langdon znao da e lift ubrzati dvospratno penjanje do krila Denon, ostao je nepomian. "Nelo nije u redu?" Fa je nestrpljivo zadravao vrata. Langdon u/dnhnu, bacajui eznutljiv pogled iza sebe, ka eskalatorima. $v<' je u potpunom redu, laga samome sebi, krenuvi natrag ka liftu. Kao

30 i&r

Den Braun

deak, Langdon je pao u naputeni bunar i umalo nije umro trupkajui po vodi u skuenom prostoru nekoliko sati, pre nego to su ga spasli. Otuda je poticala njegova fobija od zatvorenog prostora - liftova, podzemne eleznice, terena za skvo. Lift je potpuno bezbedna naprava, neprestano je ponavljao samome sebi, nikada ne poverovavi u to. Siuna metalna kutija koja visi u zatvorenom vertikalnom oknu! Zadravajui dah, on kroi u lift, oseajui poznat nalet adrenalina dok su se vrata zatvarala. Dva sprata. Deset sekundi. "Vi i gospodin Sonijer", ponovo ree Fa kad lift poe da se kree, "uopte nikada niste razgovarali? Nikada se niste dopisivali? Nikada nita jedan drugom niste slali potom?" Jo jedno neobino pitanje. Langdon odmahnu. "Ne. Nikada." Fa nakrivi glavu, kao da u pamenju pravi mesta za tu injenicu. Ne govorei nita, zurio je ravno ispred sebe u hromirana vrata. Dok su se uspinjali, Langdon pokua da se usredsredi na neto to nisu etiri zida koja su ga okruivala. U odrazu na sjajnim vratima lifta video je kapetanovu kopu za kravatu - srebrno raspee sa trinaest umetnutih komadia crnog oniksa. Iz nekog neodreenog razloga, smatrao je daje to neobino. Simbol je bio poznat kao crux gemmata - krst sa trinaest dragulja - hrianski ideogram za Hrista i njegovih dvanaest apostola. Iz nekog razloga, Langdon nije oekivao da e kapetan francuske policije na tako oigledan nain demonstrirati svoju veru. S druge strane, ovo je Francuska; hrianstvo ovde nije toliko religija koliko pravo po roenju. "To je crux gemmata", iznenada ree Fa. Trgnuvi se, Langdon podie pogled i vide na sebi Faove oi koje su ga posmatrale u odrazu. Lift se uz trzaj zaustavi i vrata se otvorie. Langdon brzo iskorai u hodnik, eljan oseaja otvorenog prostora koji su pruale uvene visoke tavanice galerija u Luvru. Svet u koji bese zakoraio, meutim, ne bese uopte onakav kakav je oekivao da e biti. Iznenaen, Langdon se ukopa u mestu. Fa ga ovla pogleda. "Rekao bih, gospodine Langdon, da nikada niste videli Luvr nakon radnog vremena?" Mislim da nisam, pomisli Langdon, pokuavajui da se sabere. Obino besprekorno osvetljene, galerije Luvra veeras su bile zapanjujue mrane. Umesto uobiajenog belog svetla koje je dopiralo odgore, inilo se da mutan crveni sjaj izbija iz podnih dasaka i ija navie - isprekidani pramenovi crvene svetlosti koji se prosipaju po parketu. Dok je gledao niz tamni hodnik, Langdon shvati daje trebalo da oekuje ovakav prizor. Bukvalno sve velike galerije nou su koristile crveno osvetljenje- strateki rasporeeno i nisko postavljeno, neupadljivo svetio koje je

Da Vinijev kod 31 omoguavalo osoblju da se kree kroz hodnike istovremeno ostavljajui slike u relativnoj tami kako bi se usporio efekat njihovog izbledivanja usled preterane izloenosti svetlosti. Veeras, muzej je odisao gotovo sumornom atmosferom. Duge senke pruale su se svuda, a obino zaslepljujue zasvoene tavanice izgledale su kao niske, crne praznine. "Ovuda", ree Fa, skreui naglo nadesno i zaputivi se kroz niz meusobno povezanih galerija. Langdon gaje sledio dok mu se vid postepeno navikavao na tamu. Svuda okolo, ulja na platnu velikih formata poinjala su da se materijalizuju poput fotografija u ogromnoj mranoj komori... Njihove oi su ga pratile dok se kretao kroz prostorije. Mogao je da oseti poznat, otar miris muzejskog vazduha - suv, dejonizovani miris koji je nosio prigueni nagovetaj ugljenika - produkta ugljeninih filtera na ureajima za smanjivanje vlanosti vazduha, koji su non-stop radili kako bi neutralisali korozivni ugljen-dioksid koji su izdisali posetioci. Postavljene visoko na zidovima, vidljive sigurnosne kamere slale su nedvosmislenu poruku posetiocima: Vidimo vas. Ne dirajte nita. "Da li je neka od njih prava?" upita Langdon, pokazujui na kamere. Fa odmahnu glavom. "Naravno da nije." Langdon nije bio iznenaen. Video-nadzor u muzeju ove veliine bio je veoma skup i neefikasan. Uz itave hektare galerija koje je trebalo nadzirali, Luvru bi bilo potrebno nekoliko stotina tehniara samo da prate snimke. Veina velikih muzeja sada je koristila obezbeenje zatvaranjem. Zaboravite na pokuaje da spreite lopove da udu. Spreite ih da izau. Mehanizam za zatvaranje aktivirao se nakon radnog vremena i ukoliko bi uljez pomerio neku od umetnina, izlazi oko te galerije bi se blokirali i lopov bi se naao iza reetaka ak i pre nego to bi policija stigla. Niz mermerni hodnik koji se nalazio ispred njih odzvanjali su glasovi. inilo se da buka dolazi iz velikog skrovitog udubljenja, sa desne strane. Jasno svetio razlivalo se ka hodniku. "Kustosova kancelarija", ree kapetan. Dok su prilazili udubljenju, Langdon baci pogled niz kratak hodnik, u Sonijcrovu luksuznu radnu sobu toplo drvo, slike starih majstora i ogroman iiiilik vitetni radni sto na kojem je stajao model viteza pod punim oklopom, visok pola metra. Nekoliko policijskih agenata muvalo se po prostoriji, razgovarajui telefonom i hvatajui beleke. Jedan od njih sedeo je za Sonijerovim slolom, kuckajui po tastaturi laptopa. inilo se daje kustosova kancelarija le noi pretvorena u komandnu stanicu Sudske policije. "Mcss'u'iirs", pozva ih Fa, i ljudi se okrenue. "Ne nous derangez. pas sons (imun prt'tcxtc. Entendu?" Svi u kancelariji klimnue u znak razumevanja.

32-*.

Den Braun

Langdon je do tada okaio dovoljno znakova NE UZNEMIRAVAJ na vratima hotelskih soba daje mogao da shvati sutinu kapetanovog nareenja. Faa i Langdona nije trebalo uznemiravati ni pod kojim okolnostima. Ostavljajui malu grupu agenata, Fa povede Langdona dalje niz zamraeni hodnik. Tridesetak metara ispred otvarao se prolaz ka najpopularnijem odeljku Luvra - la Grande Galerie - naizgled beskrajnom hodniku u kojem su se nalazile najvrednije slike italijanskih majstora koje je Luvr posedovao. Langdon je ve zakljuio daje ovo mesto na kojem se nalazilo Sonijerovo telo; uveni parket na podu Velike galerije jasno se video na polaroid snimku. Dok su se pribliavali, Langdon primeti daje ulaz blokiran ogromnom elinom reetkom kakva se viala na srednjovekovnim zamkovima. "Obezbeenje zatvaranjem", ree Fa kad se pribliie reetki. ak i u tami, barikada je izgledala kao da bi mogla zaustaviti tenk. Stigavi pred nju, Langdon proviri kroz reetke ka slabo osvetljenom peinolikom prostoru Velike galerije. "Posle vas, gospodine Langdon", ree Fa. Langdon se okrenu. Posle mene, kuda? Fa pokaza na pod, na dno reetke. Langdon pogleda nanie. U mraku, ne bese ni primetio. Barikada je bila podignuta oko pola metra, formirajui na taj nain neobian otvor sa donje strane. "Ova oblast je jo uvek zatvorena za obezbeenje Luvra", ree Fa. "Moj tim iz Police technlque et scientifique je upravo zavio svoju istragu." Pokaza na otvor. "Molim vas, provucite se ispod." Langdon je zurio u uzan prostor za provlaenje, a potom u masivnu elinu reetku. ali se, z,ar ne? Barikada je izgledala kao giljotina koja samo eka da smrvi uljeze. Fa proguna neto na francuskom i pogleda na sat. Potom se spusti na kolena i provue svoje krupno telo ispod reetke. Na drugoj strani se uspravi i kroz reetke pogleda u Langdona. Langdon uzdahnu. Poloivi dlanove na uglaani parket, lee na stomak i provue se. Dok je klizio, zadnji deo okovratnika njegovog sakoa od haris i tvida zakaio se o dno reetke, i on ogreba potiljak o gvoe. Veoma spretno, Roberte, pomisli. Ustajui, Langdon poe da nasluuje da e ovo biti veoma duga no.

tavu S
Rezidencija na Mari Hilu - novi Nacionalni tab organizacije Opus Dei i centar za konferencije - smetena je na Aveniji Leksington broj 243 u gradu Njujorku. Procenjena na neto vie od 47 miliona dolara, ova kula od blizu 12.000 kvadratnih metara bila je odenuta u crvenu ciglu i krenjak iz Indijane. Zgrada, koju su projektovali Mej i Plinska, obuhvata preko stotinu spavaih soba, est trpezarija, biblioteke, dnevne sobe, sale za sastanke i kancelarije. Na drugom, osmom i esnaestom spratu nalaze se kapele, ukraene stolarijom i mermerom. Sedamnaesti sprat je u potpunosti stambeni. Mukarci su u zgradu ulazili kroz glavni ulaz sa Avenije Leksington. ene su ulazile iz sporedne ulice i bile su "zvuno i vizuelno odvojene" od mukaraca u svakom trenutku svog boravka unutar zgrade. Ranije te veeri, u svetilitu koje je predstavljao njegov stan u potkrovlju, biskup Manuel Aringarosa spakovao je malu putnu torbu i obukao tradicionalnu crnu mantiju. Oko pojasa bi obino obmotavao purpurni pojas. Veeras je, meutim, trebalo da se kree u javnosti - a biskup nije eleo da privlai panju na svoj visoki rang. Jedino su otrooki mogli zapaziti njegov biskupski prsten od etrnaestokaratnog zlata sa purpurnim ametistom, velikim dijamantima i runo raenom aplikacijom biskupskog tapa i mitre. Prebacivi putnu torbu preko ramena, on izgovori kratku molitvu i izae iz stana, silazci u predvorje gde gaje voza ekao da ga odveze na aerodrom. Sada, sedei u poslovnom avionu na putu za Rim, Aringarosa je kroz prozor posmatrao mrani Atlantik. Iako je sunce ve bilo zalo, Aringarosa je znao daje njegova zvezda u usponu. Veeras e bitka biti dobijena, mislio je, zauen to se pre samo nekoliko meseci oseao nemonim protiv ruku koje su pretile da unite njegovo carstvo. Kao predsednik oganizacije Opus Dei, biskup Aringarosa je poslednju deceniju svog ivota proveo irei poruku "Bojeg dela" - bukvalno, Opus Pri. Kongregacija koju je 1928. osnovao panski svetenik Hoze Marija Kskriva propovedala je povratak konzervativnim katolikim vrednostima i ohrabrivala svoje sledbenike na izuzetne rtve u svakodnevnom ivotu u cilju obavljanja Bojeg dela. Tradicionalistika filozofija sekte Opus Dei svoje prvobitne korene imala je ii paniji pre Frankovog reima, ali sa objavljivanjem spiritualne knjige Hose Marija Eskrivc 1934. godine, pod nazivom Put - 999 taaka meditacije za obavljanje Bojeg dela u ivotu pojedinca - Eskrivina poruka eksplodirala je irom sveta. Sada, sa liraem od preko etiri miliona primeraka Puta

34 &

Deri Braun

na etrdeset i dva jezika, Opus Dei je predstavljao globalnu silu. Njegove stambene rezidencije, obrazovni centri pa ak i univerziteti mogli su se pronai u gotovo svakoj svetskoj metropoli. Opus Dei je bila najprogresivnija i finansijski najobezbeenija katolika organizacija na svetu. Aringarosa je znao da su na nesreu, u doba religijskog cinizma, kultova i teleevanelista, rastue bogatstvo i mo organizacije Opus Dei magnet koji privlai podozrenje. "Mnogi organizaciju Opus Dei nazivaju kultom za ispiranje mozga", reporteri su ga esto izazivali. "Drugi vas nazivaju ultrakonzervativnim hrianskim tajnim drutvom. ta ste od toga?" "Opus Dei nije nijedno", odgovarao bi strpljivo biskup. "Mi smo Katolika crkva. Mi smo kongregacija katolika koji su kao svoj prioritet odabrali da slede katoliku doktrinu onoliko rigorozno koliko je to u naim dananjim ivotima mogue." "Da li Boje delo neizostavno podrazumeva zavete nevinosti, zavetanje novca i okajanje greha kroz samobievanje i noenje pojasa od kostreti?" "Vi opisujete samo mali deo populacije koju obuhvata Opus Dei", ree Aringarosa. "Postoje mnogi nivoi sledbenitva. Hiljade lanova organizacije Opus Dei ive u brakovima, imaju porodice i obavljaju Boje delo u svojim zajednicama. Drugi su odabrali asketske ivote unutar naih stambenih rezidencija manastirskog tipa. Ti izbori su lina stvar, ali svi u organizaciji Opus Dei imaju zajedniki cilj: poboljavanje sveta kroz obavljanje Bojeg dela. Ovo je zasigurno pohod vredan hvale." Razum je, ipak, retko delovao. Mediji su uvek naginjali ka skandalu, a Opus Dei je, poput veine velikih organizacija, meu svojim lanovima imao i nekoliko zabludelih dua. Pre dva meseca, jedna grupa lanova organizacije Opus Dei na univerzitetu amerikog srednjeg Zapada uhvaena je kako drogira nove regrute meskalinom u pokuaju da izazove euforino stanje koje bi novajlije doivele kao religiozno iskustvo. Student na nekom drugom univerzitetu nosio je svoj iani pojas od kostreti due od preporuenih dva puta dnevno i tako sebi naneo smrtonosnu infekciju. U Bostonu, ne tako davno, razoarani mladi bankar prepisao je itavu ivotnu uteevinu organizaciji Opus Dei pre nego stoje pokuao samoubistvo. Zabludele ovce, pomisli Aringarosa dok mu je srce saosealo sa njima. Naravno, najveu sramotu predstavljalo je suenje pijunu FBI-ja, Robertu Hansenu, koje je privlailo veliku panju javnosti. Pored toga stoje bio istaknuti lan sekte Opus Dei, ispostavilo se daje Hansen i seksualni razvratnik, a na suenju se dokazalo daje u svojoj spavaoj sobi postavio skrivene kamere kako bi prijatelji mogli da ga gledaju dok vodi ljubav sa suprugom. "Teko daje to razonoda dostojna istinskog katolika", primetio je sudi ja.

Da Vinijev kod &> 35 Na alost, svi ovi dogaaji doveli su do pojave nove nadzorne grupe, poznate kao Mrea za istinu o sekti Opus Dei (ODAN) . Popularni vebsajt ove grupe - www.odan.org - prenosio je zastraujue prie bivih lanova organizacije Opus Dei, koji su upozoravali na opasnosti pristupanja ovoj sekti. Mediji su o sekti Opus Dei poeli da govore kao o "Bojoj mafiji" i "Hristovom kultu". Plaimo se onoga to ne shvatamo, mislio je Aringarosa, pitajui se da li su ti kritiari barem nasluivali koliko je ivota Opus Dei obogatio. Grupa je imala punu podrku i blagoslov Vatikana. Opus Dei je lina prelatura samog pape.

Nedavno je, meutim, Opus Dei otkrio da mu preti sila znatno monija od medija... neoekivani neprijatelj od kojeg se Aringarosa nikako nije mogao sakriti. Pre pet meseci, kaleidoskop moi bio je uzdrman, a Aringarosa se jo uvek oporavljao od udarca. "Ne znaju kakav su rat zapoeli", proaputa Aringarosa sebi u bradu, zurei kroz prozor aviona u tamu okeana ispod. Za trenutak, pogled mu promeni odredite, zadravajui se na odrazu njegovog neobinog lica - tamnog i pravougaonog, kojim je dominirao spljoten, kriv nos koji je razbila jedna pesnica u Spaniji u vreme kada je jo bio mladi misionar. Ta fizika mana sada je bila jedva primetna. Aringarosin svet bio je svet duhovnog, ne telesnog. Dok je mlanjak preletao iznad obale Portugalije, mobilni telefon u Aringarosinoj mantiji neujno poe da vibrira. Uprkos pravilima aviokompanije koja su zabranjivala upotrebu mobilnih telefona za vreme leta, Aringarosa je znao da se radi o pozivu koji nije smeo propustiti. Samo je jednom oveku bio poznat taj broj - oveku koji je Aringarosi poslao telefon. Uzbuen, biskup se tiho javi. "Da?" "Sajlas je otkrio gde se nalazi kljuni kamen", ree ovek. "U Parizu je. U crkvi Sen-Sulpis." Biskup Aringarosa se osmehnu. "U tom sluaju, blizu smo." "Moemo smesta doi do njega. Meutim, potreban nam je va uticaj." "Naravno. Recite mi ta treba da uradim." Kada je Aringarosa iskljuio telefon, srce mu je uzbueno tuklo. Jo jednom pogleda u prazninu noi, oseajui se siunim u odnosu na dogaaje koje je pokrenuo. Osam stotina kilometara odatle, albino po imenu Sajlas stajao je nad malim lavorom vode i otirao krv sa lea, posmatrajui crvene oblike kako se
()1)AN Opus Dei Aw;uvncss Nelvvork (prini. picv.)

36 & Den Braun vrte po vodi. Proisti me miloduhom i biu ist, molio se, citirajui psalme. Operi me, i biu belji od snega. Sajlas je bio u stanju napetog iekivanja koje ne bese osetio jo od svog prethodnog ivota. Ovo ga je i iznenadilo i uznemirilo. Tokom poslednje decenije, sledio je Put, proiavajui se od grehova... ponovo izgraujui svoj ivot... briui nasilje iz prolosti. Veeras se, meutim, sve vratilo. Mrnja, koju se toliko naporno borio da sahrani, pozvana je natrag. Prepalo ga je koliko je brzo izronila na povrinu njegova prolost. A sa njom, naravno, dole su i njegove vetine. Zarale ali upotrebljive. Poruka Isusa je poruka mira... nenasilja... ljubavi. To bese poruka koju je Sajlas na poetku nauio, poruka koju je nosio u srcu. Ipak, to je poruka koju su neprijatelji Hrista sada pretili da unite. Oni koji prete Bogu silom bie doekani silom. Nepokolebljivom i postojanom. Tokom dva milenijuma, hrianski su vojnici branili svoju veru od onih koji su pokuavali daje nadvladaju. Veeras, Sajlas je bio pozvan u boj. Osuivi rane, on nabaci svoju odoru sa kapuljaom, duine do lanaka. Bila je to jednostavna haljina, nainjena od tamne vune koja je naglaavala belinu njegove koe i kose. Zategao je konopac oko struka i podigao kapuljau na glavu, doputajui svojim crvenim oima da se dive odrazu u ogledalu. Tokici su pokrenuti.

POOLJNUE 6

I
Jedva se provukavi ispod sigurnosne kapije, Robert Langdon je stajao tik J unutar prolaza koji je vodio u Veliku galeriju. Netremice je zurio u grotlo dugog, dubokog kanjona. Na svakoj strani galerije izdizali su se goli zidovi visoki devet metara, isparavajui u tamu povie njih. Crvenkasti sjaj osvetIjenja prosejavao se navie, inei da impresivna kolekcija Da Vinija, Ticijana i Karavaa, obeena o kablove koji su se sputali sa tavanice, izgleda kao da neprirodno tinja. Mrtve prirode, religijske scene i pejzai stajali su rame uz rame sa portretima plemstva i politiara. Iako su se u Velikoj galeriji nalazila najpoznatija dela italijanske umetnosti koja je Luvr posedovao, mnogi posetioci su smatrali daje najupeatljiviji prizor koji ovo krilo nudi zapravo uveni parket na podu. Sloen od dijagonalno poredanih hrastovih daica u zadivljujuoj geometrijskoj intar/iji, pod je stvarao privremenu optiku varku - multidimenzionalnu mreu koja je posetiocima pruala oseaj da lebde kroz galeriju na povrini koja se kree sa njima. Dok mu je pogled kruio po obrascu parketa, Langdonove oi se iznenada /aiistavie na neoekivanom predmetu na podu, svega nekoliko metara sa njegove leve strane, ograenom policijskom trakom. Okrete se ka Fau. "Da li je to... Karavao na podu?" Fa klimnu a da ak i ne pogleda. Slika je, pretpostavljao je Langdon, vredela preko dva miliona dolara, pa je ipak leala na podu poput odbaenog postera. "Kog avola trai na podu!" Fa ga Ijutito pogleda. Prizor ga oigledno nije potresao. "Ovo je mesto zloina, gospodine Langdon. Nita nismo dirali. Platno je strgnuo sa zida Hum kustos. Na taj nainje aktivirao alarm." Langdon se osvrte ka kapiji, pokuavajui sebi da predstavi ta se dogodilo. "Kustos je napadnut u svojoj kancelariji, pobegao je u Veliku galeriju i uklivirao sigurnosnu kapiju tako to je strgnuo sliku sa zida. Kapija je istog trenutka pala, blokirajui pristup. To su jedina vrata koja vode u galeriju ili i/, nje." Langdon je bio zbunjen. "Znai daje kustos zapravo zarobio svog napadaa unutar Velike galerije?" Fa odmahnu glavom. "Sigurnosna kapija je razdvojila Sonijera od njegoVog napadaa. Ubica je bio sa druge strane, u hodniku, i pucao je u Sonijera Itro/, ovu kapiju." l'a. pokaza na narand/astu cedulju koja je visila na jednoj

38*

Den Braun

reetki. "Ekipa kriminalistike tehnike pronala je tragove metaka. Sonijer je umro ovde, sam." Langdon se seti fotografije Sonijerovog tela. Rekli su da je to sam sebi uradio. Usmeri pogled ka ogromnom hodniku koji se pruao ispred njih. "Pa gde je onda njegovo telo?" Fa ispravi svoju kopu za kravatu u obliku raspea i poe da koraa. "Kao to vam je verovatno poznato, Velika galerija je prilino dugaka." Tana duina je, ukoliko se Langdon ispravno seao, iznosila oko 450 metara, stoje duina tri spomenika Vaingtonu poloena jedan iza drugog. Jednako zapanjujua bila je i irina hodnika, u koji se veoma lako moglo smestiti par putnikih vozova. Sredinji deo hodnika bio je istakan ponekom statuom ili velikom porcelanskom vazom, koje su sluile da na ukusan nain razdvoje kolone koje su se kretale du jednog i drugog zida. Fa je utao, otro koraajui desnom stranom hodnika, pogleda uprtog ispred sebe. Langdon je oseao da jurnjava pored svih tih remek-dela bez zastajanja predstavljala gotovo jeres. Istina, nita naroito se i nije moglo videti pod ovim svetlom, pomisli. Na nesreu, zamueno grimizno svetio prizivalo je seanja na Langdonovo poslednje iskustvo pod slinim osvetljenjem, u Vatikanskoj tajnoj arhivi. Ovo je bila druga uznemirujua paralela koju je veeras uspostavio sa dogaajima u Rimu, kada je za dlaku izbegao smrt. Ponovo se seti Vitorije. Ve mesecima je nije bilo u njegovim snovima. Langdon nije mogao da veraje da ga je od Rima delilo svega godinu dana; inilo se da su prole decenije. Drugi ivot. Poslednje pismo od Vitorije dobio je u decembru - razglednicu na kojoj je pisalo da ide na Javansko more kako bi nastavila svoje istraivanje iz primenjene fizike... neto oko upotrebe satelita u praenju migracija manta raa. Langdon se nikada nije zavaravao da bi ena kakva je Vitorija Vetra mogla sa njim sreno iveti u studentskom gradu - meutim, njihov susret u Rimu je u njemu pokrenuo enju za koju nikada nije ni pomislio da bi ga mogla spopasti. Sklonost ka samakom ivotu koju je gajio itavog svog ivota i jednostavnim slobodama koje je takav ivot omoguavao nekako je bila uzdrmana... zamenjena neoekivanim oseajem praznine za koji se inilo da raste tokom prethodne godine. Nastavie otro da koraaju, pa ipak Langdon jo uvek nije video le. "ak Sonijer je otiao ovoliko daleko?" "Gospodin Sonijer je primio metak u stomak. Umirao je veoma sporo. Moda petnaest ili dvadeset minuta. Oigledno je bio ovek velike snage." Langdon se okrenu, zaprepaen. "Obezbeenju je bilo potrebno petnaest minuta da stigne?" "Naravno da ne. Obezbeenje Luvra je reagovalo istog momenta kada se oglasio alarm i otkrilo daje Velika galerija zapeaena. Kroz kapiju, uli su kako se neko kree na drugom kraju hodnika, ali nisu mogli videti ko. Vi-

Da Vinijev kod 39

kali su, ali niko nije odgovarao. Pretpostavljajui da to moe biti samo kriminalac, sledili su procedura i pozvali Sudsku policiju. Zauzeli smo pozicije u roku od petnaest minuta. Kada smo stigli, podigli smo barikadu dovoljno da se provuemo ispod, i poslali tuce naoruanih agenata unutra. Proeljali su galeriju itavom duinom kako bi uljeza saterali u tesnac." "I?" "I unutra nisu nali nikoga. Osim..." Pokaza dalje niz hodnik. "Njega." Langdonov pogled pratio je Faov isprueni prst. Isprva mu se uini da Fa pokazuje na veliku mermernu skulpturu nasred hodnika. Meutim, iza skulpture, tridesetak metara niz hodnik, jedan jedini snop svetlosti na pokretnom stubu obasjavao je pod, stvarajui golo ostrvo bele svetlosti u tamnogrimiznoj galeriji. U sreditu svetlosnog snopa, poput insekta pod mikroskopom, le kustosa leao je nag na podu. "Videli ste fotografiju", ree Fa, "stoga ovo ne bi trebalo da predstavlja iznenaenje." Langdona proe duboka jeza dok su se pribliavali telu. Pred njim se nalazio jedan od najneobinijih prizora koji je ikada video. Bledi le aka Sonijera na parketu izgledao je ba kao na fotografiji. I )ok je stajao nad telom i mirkao pod otrim svetlom, Langdon se sa uenjem seti daje Sonijer proveo poslednje minute svog ivota nametajui telo u ovako neobian poloaj. Sonijer je bio u izuzetnoj formi za svoje godine... i svi miii jasno mu se oitavali. Bese skinuo svaki deli odee, uredno je sloio na pod i legao na leda u sreditu irokog hodnika, savreno u ravni sa uzdunom osom prostorije. Ruke i noge su mu bile irom rairene, poput oveka ije telo tegli i erei neka nevidljiva sila. Ba ispod Sonijerove grudne kosti, krvava mrlja oznaavala je mesto gde je metak uao u telo. Rana je krvarila iznenaujue malo, ostavljajui samo lokvicu potamnele krvi. Kaiprst leve ruke takoe mu je bio krvav, jer gaje oigledno bio umoio u ranu kako bi uinio ono stoje najvie uznemiravalo na itavoj ovoj sumornoj samrtnoj postelji; koristei sopstvenu krv kao mastilo a svoj sopstveni nagi stomak kao platno, Sonijer je nacrtao jednostavan simbol na svome telu - pet pravih linija koje se seku kako bi formirale petokraku zvezdu.
Pi'iUagrum.

Krvava zvezda, ije je sredite predstavljao Sonijerov pupak, itav le je obavijala aurom izrazite morbidnosti. Fotografija koju je Langdon video bila

40 !?

Den Braun

je dovoljna da zaledi krv u njemu, ali sada, kada je video prizor uivo, oseao je duboki nemir. Sam sebi je to uradio. "Gospodine Langdon?" Faove tamne oi ponovo se usredsredie na njega. "To je pentagram", ree Langdon dok mu je glas uplje odzvanjao u ogromnom prostoru. "Jedan od najstarijih simbola na zemlji. Koristio se i etiri hiljade godina pre nae ere." "A ta on znai?" Langdon je uvek oklevao kada bi mu postavili ovo pitanje. Rei nekome ta simbol "znai" bilo je kao rei nekome kako bi trebalo da doivi pesmu. Bela kapuljaa Kju kluks klana prizivala je slike mrnje i rasizma u Sjedinjenim Dravama, a ipak je isti kostim imao znaenje duboke religiozne vere u Spaniji. "Simboli imaju razliita znaenja u razliitim kontekstima", ree Langdon. "U osnovi, pentagram predstavlja paganski religiozni simbol." Fa klimnu glavom. "Kult avola." "Ne", ispravi ga Langdon, istog trenutka shvativi da je morao bolje odabrati reci. Danas je termin paganski postao gotovo sinonim za oboavanje avola to je ogromna zabluda. Koreni te reci zapravo su dosezali do latinskog paganus, to je termin koji se odnosio na stanovnike sela. "Pagani" su bukvalno predstavljali neindoktrinirano seosko stanovnitvo koje se dralo starih, ruralnih religija oboavanja prirode. Zapravo, toliko je snaan bio strah Crkve od onih koji su iveli u ruralnim villes daje nekada bezopasna re za "seljanina" - villain - dobila novo znaenje zle due. "Pentagram", razjasni Langdon, "jeste prethrianski simbol povezan sa oboavanjem prirode. Drevni ljudi su zamiljali daje njihov svet podeljen na dve polovine - muku i ensku. Njihovi bogovi i boginje delali su kako bi ouvali ravnoteu snaga. Jin i jang. Kada su se enski i muki princip nalazili u ravnotei, na svetu je vladala harmonija. Kada bi se ta ravnotea poremetila, nastupao je haos." Langdon pokaza na Sonijerov stomak. "Ovaj pentagram predstavlja ensku polovinu svih stvari na svetu - to je koncept koji istoriari religije nazivaju 'svetim enskim principom' ili 'enskim boanstvom' . Sonijer bi, bolje od drugih, ovo svakako znao." "Sonijer je na svom stomaku nacrtao simbol boginjel" Langdon je morao da prizna da to izgleda udno. "U najuoj interpretaciji, pentagram predstavlja simbol Venere - boginje enske seksualne lepote i ljubavi." Fa je posmatrao nagog oveka, potom zaguna. "Svaka religija je zasnovana na boanskom poretku u prirodi. Boginja Venera i planeta Venera bile su jedno ilo. Boginja je imala svoje mesto na

Da Vinijev kod

& 41

nonom nebu i bila je poznata kao - Venera, Istona zvezda, Itar, Astarte to su sve moni enski koncepti povezani sa Prirodom i Majkom Zemljom." Fa je bio uznemireniji nego na poetku - kao da mu se na neki nain vie dopadala ideja o oboavanju avola. Langdon odlui da mu ne pria o onome stoje ljude najvie zaprepaivalo kada je re o pentagramu - o grafikom poreklu njegove povezanosti sa Venerom. Kao mlad student astronomije, Langdon je bio zapanjen kada je otkrio da kretanje planete Venere iscrtava savren pentagram na ekliptinom nebu svakih osam godina. U antiko doba, ljudi su bili toliko zapanjeni kada su otkrili ovaj fenomen, da su Venera i njen pentagram postali simboli savrenstva, lepote i ciklinih svojstava seksualne ljubavi. U ast magije Venere, Grci su prema njenom osmogodinjem ciklusu organizovali svoje Olimpijske igre. Danas malo ljudi zna da moderne Olimpijade jo uvek slede obrazac Venerinog poluciklusa. Jo su malobrojniji oni koji znaju daje pelokraka zvezda umalo postala zvanini olimpijski simbol, da u poslednjem trenutku - pet krakova zvezde nisu zamenjeni sa pet krugova koji se meusobno presecaju kako bi na bolji nain odrazili duh meusobne povezanosti i harmonije ovih igara. "Gospodine Langdon", naglo ree Fa. "Oigledno je da se ovaj pentagram takoe mora odnositi i na avola. Vai ameriki horor filmovi to veoma jasno stavljaju do znanja." Langdon se namrti. Hvala Holivudu. Petokraka zvezda je sada bukvalno bila klie u filmovima o satanskim serijskim ubicama, i nalazila se obino navrljana na zidu stana nekog sataniste, zajedno sa drugim navodno demonskim simbolima. Langdona je uvek nerviralo kada bi video simbol u tom kontekstu; pravo poreklo pentagrama bilo je zapravo izrazito boansko. "Uveravam vas da je", ree Langdon, "uprkos tome to vidite na filmovima, demonska interpretacija pentagrama istorijski netana. Prvobitno znaenje enskog principa jeste ispravno znaenje - meutim, simbolizam penI agrarna iskrivljenje kroz vekove. U ovom sluaju, kroz krvoprolie." "Nisam siguran da vas pratim." Langdon baci pogled na raspee koje je Fa nosio, ne znajui kako da sroi ono to je imao da kae. "Crkva, gospodine. Simboli su veoma otporni, iili pentagram je promenjen od strane rane Rimske katolike crkve. U okviru kampanje Vatikana da istrebi sve paganske religije i mase preobrati u hrianslvo, Crkva je blatila paganske bogove i boginje, a njihov boanski simbol preobraen je u simbol zla." "Nastavite." "()vo je veoma uobiajena aktivnost u vremenima prevrata", nastavi 1 .angdon. "Sila koja dolazi na vlast e zadrati postojee simbole i vremenom ih degradirati u pokuaji) da i/brie njihovo znaenje. U borbi izmeu papinskih i hriSanskili simbola, pagani su izgubili; Posejdonov trozubac

42*. Den Braun

pretvoren je u avolje vile, iljasti eir mudrih ena postao je simbol vetice, dok je Venerin pentagram postao znak avola." Langdon zastade. "Na alost, vojska Sjedinjenih Drava takoe je izopaila znaenje pentagrama; sada je to na najistaknutiji simbol rata. Slikamo ga po naim borbenim avionima i stavljamo na ramena naih generala." Toliko o boginji ljubavi i lepote. "Zanimljivo." Fa pokaza glavom na le rairenih ruku i nogu. "A poloaj tela? ta zakljuujete na osnovu toga?" Langdon slee ramenima. "Poloaj jednostavno dodatno istie pentagram i ensko boanstvo." Fa se namrti. "Molim?" "Dupliranje. Ponavljanje simbola je najjednostavniji nain da se njegovo znaenje pojaa. ak Sonijer se postavio u oblik petokrake zvezde." Ukoliko je jedan pentagram dobar, dva su jo bolja. Faov pogled je sledio pet kraka koje su inili Sonijerove rake, noge i glava, ponovo prelazei rukom preko zalizane kose. "Zanimljiva analiza." Zastade. "A nagostl" On zaguna dok je izgovarao tu re, zgaen nad prizorom ostarelog mukog tela. "Zastoje skinuo svu odeu?" Prokleto dobro pitanje, pomisli Langdon. Upravo isto se i sam pitao od kako je prvi put video polaroidni snimak. Najbolja pretpostavka koju je imao bila je daje nago ljudsko oblije jo jedno pozivanje na Veneru - kao simbol boanske prirode ljudske seksualnosti. Iako je moderna kultura izbrisala mnoge oblike povezanosti Venere sa mukim i enskim telesnim sjedinjavanjem, otro etimoloko oko jo uvek je moglo da primeti ostatke originalnog znaenja Venere u reci "venerino". Langdon odlui da ne zalazi u to. "Gospodine Fa, oigledno ne mogu da vam kaem zastoje gospodin Sonijer nacrtao taj znak na sebi, niti zastoje zauzeo takav poloaj, ali ono to mogu da vam kaem jeste to da bi ovek poput Zaka Sonijera pentagram smatrao simbolom enskog boanstva. Korelacija izmeu ovog simbola i svetog enskog principa istoriarima umetnosti i simbolozima veoma je poznata." "U redu. A to to je sopstvenu krv upotrebio umesto mastila?" "Oito je da nije imao nita drugo ime bi pisao." Fa zauta za trenutak. "Zapravo, mislim da je upotrebio krv da bi policija sledila odreene forenzike procedure." "Molim?" "Pogledajte mu levu raku." Langdon je pogledom pratio kustosove blede rake, ali nita ne primeti. Potom obie oko lesa, sagnu se, i tek tada zapazi, na svoje iznenaenje, da je kustos u raci imao veliki marker. "Sonijer gaje drao kada smo ga pronali", ree Fa, ostavljajui Langdona i odlazei do pokretnog stola udaljenog nekoliko metara, zatrpanog oruem koje se koristilo u istrazi, kablovima i raznom elektronskom opremom.

Da Vinijev kod

*? 43

"Kao to sam vam napomenuo", ree, preturajui po stolu, "nita nismo dirali. Da li vam je poznata ta vrsta markera?" Langdon klee kako bi pogledao nalepnicu na markeru. STYLO DE LUMIERE NOIRE. Iznenaen, podie pogled. Crno-bela olovka ili penkalo sa vodenim mastilom predstavljali su specijalizovani marker koji su prvobitno napravili muzeji, restauratori i policija koja se bavila falsifikatima kako bi stavljali nevidljive oznake na predmete. Marker je pisao nerajuim fluorescentnim mastilom sa alkoholnom osnovom, koje je bilo vidljivo iskljuivo pod takozvanim crnim svetlom. Danas, osoblje odravanja muzeja nosilo je ove markere prilikom svojih dnevnih obilazaka kako bi stavljali nevidljive oznake na ramove slika koje je trebalo restaurirati. Kad se Langdon uspravi, Fa doe do snopa svetlosti i ugasi ga. Galerija zaroni u iznenadni mrak. Privremeno obnevideo, Langdon oseti kako u njemu raste nesigurnost. Potom silueta Faa izroni iz tame, osvetljena jasnom purpurnom svetlou. On prie, nosei pokretni izvor svetlosti koji gaje obavijao ljubiastom izmaglicom. "Kao to vam je moda poznato", ree Fa, dok su mu oi svetlele u ljubiastom odsjaju, "policija koristi osvetljenje crnim svetlom kako bi pregledala mesta zloina u potrazi za tragovima krvi i ostalim forenzikim dokazima. Stoga moete zamisliti nae iznenaenje..." Naglo i bez upozorenja, on usmeri svetio na le. Langdon pogleda nanie i odskoi u oku. Srce mu je tuklo dok je posmatrao bizaran prizor na parketu koji je sada sijao pred njim. Poslednje kustosove reci purpurno su sijale. Dok je netremice gledao u svetlucavi tekst, Langdon oseti kako magla koja je obavijala itavo to vee postaje gua. Langdon ponovo proita poruku i pogleda Faa. "ta, do avola, to znai?" Faove oi su svetlele belo. "Upravo to je, gospodine, pitanje na koje vi treba da odgovorite." Nedaleko odatle, u Sonijerovoj kancelariji, porunik Kole koji se vratio u Luvr sedeo je nagnut nad audio-konzolom postavljenom na kustosovom ogromnom radnom stolu. Ako bi se izuzela jeziva lutka srednjovekovnog vileza nalik robotu koji je, kako mu se inilo, zurio u njega sa ugla Sonijerovog stola, Koleu je bilo udobno. On namesti svoje AKG slualice i proveri

44*

Den Braun

nivo ulaza na sistemu za snimanje na hard disk. Sve je funkcionisalo kako treba. Mikrofoni su besprekorno radili, a zvuk je bio kristalno ist. Le moment de verite, pomisli. Smeei se, on sklopi oi i spremi se da uiva u ostatku razgovora iz Velike galerije koji se sada snimao.

to/UE 7
0 kroman stan u crkvi Sen-Sulpis nalazio se na drugom spratu same crkve, 0 sa leve strane horskog balkona. Dvosobni stan sa kamenim podom i najnunijim nametajem bio je dom sestre Sandrin Bijel ve due od decenije. Ukoliko bi neko pitao, njeno formalno prebivalite nalazilo se u oblinjem manastira, ali sestra je vie volela tiinu crkve. Sa krevetom, telefonom i reoom, smetaj koji je imala na spratu crkve bio je prilino komforan. Kao crkvena conservatrice d'affaires, sestra Sandrin bila je odgovorna za nadgledanje svih nereligijskih aspekata crkvenih delovanja - opte odravanje, unajmljivanje osoblja i vodia, obezbeivanje zgrade nakon radnog vremena i naruivanje isporuka poput vina i hleba za priest. Veeras ju je, usnulu u svom malom krevetu, probudio rezak zvuk telefona. Umorno je podigla slualicu. "Soeur Sandrine, Eglise Saint-Sulpice." "Zdravo, sestro", ree glas na francuskom. Sestra Sandrin se uspravi u krevetu. Koliko je sati? Iako je prepoznala svog nadreenog, nikada je za petnaest godina nije probudio. Opat je bio izuzetno poboan ovek koji je odmah nakon mise odlazio kui, na spavanje. "Izvinjavam se ukoliko sam vas probudio, sestro", ree opat, pospanim i nervoznim glasom. "Moram da vas zamolim za uslugu. Upravo sam primio poziv od uticajnog amerikog biskupa. Moda ga znate? Manuel Aringarosa?" "Glava sekte Opus Dei?" Naravno da ga znam. Ko ga u Crkvi ne zna? Aringarosina konzervativna prelatura postala je mona tokom poslednjih godina. Njihovo stupanje u milost ubrzano je 1982. godine, kada ih je papa Jovan Pavle II neoekivano proglasio za "linu papinu prelatura", zvanino podravajui sve njihove aktivnosti. Sumnjivo je bilo to to se uspon Opus Dei sekte desio iste godine kada je ova bogata organizacija navodno prebacila gotovo milion dolara na raun Vatikanskog instituta za religiozna dela - poznatijeg pod nazivom Vatikanska banka - spaavajui ih na taj nain sramotnog bankrota. Drugim postupkom koji je doveo do podozrivog podizanja obrva, papa je osnivaa sekte Opus Dei stavio na uspinjau koja je vodila ka statusu sveca, skraujui tako period ekanja koji je esto trajao itav vt'k na svega dvadeset godina. Sestra Sandrin nije mogla a da ne misli kako je blagonaklonost koju je sekta Opus Dei dobijala u Rimu u najmanju ruku sumnjiva, ali sa Svetom stolicom se ne raspravlja. "Biskup Aringarosa me je pozvao da zatrai uslugu", ree joj opat, nervoznim glasom. "Jedan od lanova njegove organizacije veeras se nalazi u Parizu..."

46 Den Braun

Dok je sluala neobian zahtev koji joj je upuen, sestra Sandrin je postajala sve zbunjenija. "Izvinite, hoete da kaete da taj posetilac, ne moe da saeka do jutra?" "Plaim se da ne. Avion mu polee veoma rano. Uvek je sanjao da vidi Sen-Sulpis." "Ali crkva je mnogo zanimljivija po danu. Sunevi zraci koji prolaze kroz okulus, nijansirane senke na gnomonu, to je ono to crkvu Sen-Sulpis ini jedinstvenom." "Sestro, ja se slaem sa vama, pa ipak, ukoliko biste ga pustili u crkvu veeras, smatrao bih to linom uslugom. Moe da bude tamo u... recimo, jedan sat? To je za dvadeset minuta." Sestra Sandrin se namrti. "Naravno. Bie mi zadovoljstvo." Opat joj zahvali i spusti slualicu. Zbunjena, sestra Sandrin se jo jedan trenutak zadra u toplini svog kreveta, pokuavajui da rastera pospanost. Njeno ezdesetogodinje telo nije se budilo brzo kao ranije, premda joj je veeranji poziv sasvim sigurno razbudio ula. Opus Dei je oduvek inio da se osea nelagodno. Pored toga to se prelatura pridravala tajanstvenih rituala telesnog samomuenja, stavovi koje su imali prema enama bili su u najmanju ruku srednjovekovni. okirala se kada je saznala da su lanice organizacije Opus Dei primorane da spremaju sobe mukih lanova dok su ovi na misi, bez ikakve novane nadoknade; da su ene spavale na podovima od tvrdog drveta dok su mukarci imali slamnate madrace; i da su ene morale da trpe dodatne oblike telesnog samokanjavanja... a sve to kao iskupljenje zbog prvobitnog greha. inilo se daje Evin zalogaj jabuke znanja bio dug koji su ene bile osuene veno da otplauju. Na alost, dok se najvei deo Katolike crkve postepeno kretao u pravom smeru u pogledu prava ena, Opus Dei je pretio da ugrozi taj napredak. Ipak, sestra Sandrin je dobila nareenja. Izbacivi noge iz kreveta, ona se polako uspravi, rashlaena dodirom hladnog kamena i golih tabana. Dok joj se hladnoa irila telom, ona iznenada postade veoma zabrinuta. enska intuicija? Sledbenik Boga, sestra Sandrin bese nauila da pronae mir u glasovima sopstvene due. Veeras, ti glasovi behu nemi poput prazne crkve oko nje.

POULMJE 8
T angdon nije mogao da odvoji pogled od svetleeg purpurnog teksta napila sanog na parketu. PosJednja poruka aka Sonijera bila je najneverovatnija poslednja poruka koju je Langdon mogao da zamisli. Glasila je: 13-3-2-21-1-1-8-5 O, rana davi, Al' demon zlo ini! Iako nije imao nikakvu predstavu o tome ta poruka znai, Langdon je sada razumeo zato je Fa instinktivno pomislio da pentagram stoji u nekakvoj vezi sa oboavanjem avola. AV demon zlo ini! avola je Sonijer izriito pomenuo. Jednako neobian bio je i niz brojeva. "Jednim delom lii na numeriku ifru." "Da", potvrdi Fa. "Nai ifranti ve rade na tome. Verujemo da ovi brojevi mogu ukazati na ubicu. Moda telefonski broj ili neka vrsta socijalne identifikacije. Da li za vas imaju ikakvo simboliko znaenje?" Langdon ponovo pogleda brojke, oseajui da bi mu bili potrebni sati da iz njih izvue nekakvo simboliko znaenje. Ako je Sonijer uopte tako neto i imao na umu. Langdonu se inilo da su brojevi potpuno nasumino odabrani. Navikao je na simbolike progresije koje su izgledale kao da imaju nekog smisla, ali sve to se ovde nalazilo - pentagram, tekst, brojevi - izgledalo je nepovezano ak i na najosnovnijem nivou. "Ranije ste pretpostavljali", ree Fa, "da su svi Sonijerovi postupci imali za cilj da se neto saopti... oboavanje boginje ili neto u tom smislu? Kako se ova poruka tu uklapa?" Langdon je znao daje pitanje retoriko. Sonijerov bizarni amanet se oigledno nikako nije uklapao u Langdonov scenario oboavanja boginje. O, rana davi, al' demon zlo ini? Fa ree: "Ovaj tekst izgleda kao neka vrsta optube. Slaete li se?" Langdon pokua sebi da predoi kustosove poslednje minute koje je proveo sam, zatoen u Velikoj galeriju, znajui da e umreti. inilo se loginim. "Imalo bi smisla daje optuio svog ubicu, pretpostavljam." "Moj zadalak je, naravno, da olkrijein ime le osobe. Da vas pitam neto, gospodine Langdon. la ji' po vama, pored brojeva, nnjiiuohinije u vevi UM ovom porukom?"

48*

Den Braun

Najneobinije? ovek koji umire zabarikadirao se u galeriji, nacrtao pentagram na sebi i napisao misterioznu optubu na podu. ta u tom scenariju nije bilo neobino? "Reci 'rana davi'?" natuknu Langdon, nudei prvu stvar koja mu je pala na pamet. Langdon je bio prilino siguran da pomisao na rane koje dave nije uobiajena misao za umirueg oveka. "ini se daje 'rana davi, al' demon zlo ini' neobian izbor reci." "Davi?" Faov glas sada je sadrao notu nestrpljivosti. "Reci koje je Sonijer odabrao teko da su od primarnog znaaja ovde." Langdon nije bio siguran koji je to znaaj Fa imao na umu, ali je poinjao da veruje da bi se Fa i demon slagali sasvim dobro. "Sonijer je bio Francuz", odsee Fa. "iveo je u Parizu. Ipak, za poslednje reci je odabrao..." "Engleski", ree Langdon, tek sada uviajui na ta kapetan cilja. Fa klimnu. "Precisement. ta mislite, zato?" Langdon je znao da je Sonijer besprekorno govorio engleski, pa ipak nije shvatao zato ba engleski. Slegnu ramenima. Fa ponovo pokaza na pentagram nacrtan na Sonijerovom stomaku. "Nema nikakve veze sa oboavanjem avola? Jo uvek ste sigurni?" Langdon vie ni u ta nije bio siguran. "ini se da se simbologija i tekst ne poklapaju. Zao mije to nisam od vee pomoi." "Moda e ovo razjasniti stvari." Fa se odmaknu od tela i ponovo podie crno svetio, putajui da snop svetlosti ovaj put obasja iru povrinu. "A sada?" Na Langdonovo zaprepaenje, oko kustosovog tela zasijao je primitivni krug. Sonijer je oigledno bio legao i opcrtao svoje telo sa nekoliko dugih lukova, upisujui se unutar kruga. Iste sekunde, znaenje postade jasno. "Skica po Vitruviju", promuca Langdon. Sonijer je od sebe nainio repliku najpoznatijeg crtea Leonarda da Vinija u prirodnoj veliini. Da Vinijeva Skica po Vitruviju, koja se do dananjeg dana smatra anatomski najpreciznijim crteom, postala je moderna kulturna ikona koja se pojavljuje na posterima, podlogama za mia i majicama irom sveta. Slavni crte sastoji se od savrenog kruga unutar kojeg je ucrtan nag ovek... irom rairenih ruku i nogu. Da Vini. Langdon oseti kako ga od zadivljenosti prolaze marci. Jasnoa Sonijerove namere nije se mogla porei. U poslednjim trenucima ivota kustos je skinuo svu odeu sa sebe i postavio telo tako da predstavlja jasnu repliku Skice po Vitruviju Leonarda da Vinija. Krug je bio kljuni kamen koji je nedostajao. enski simbol zatite, krug oko nagog tela oveka dopunio je poruku koju je Leonardo da Vini imao

Da Vinijev kod

* 49

na umu harmonija enskog i mukog principa. Meutim, pitanje koje se sada postavljalo bilo je zato je Sonijer imitirao poznati crte. "Gospodine Langdon", ree Fa, "ovek poput vas sigurno zna daje Leonardo da Vini naginjao mranim vetinama." Langdona iznenadi koliko Fa zna o Da Viniju. To poznavanje je, u velikoj meri, objanjavalo zastoje kapetan sumnjao na oboavanje avola. Da Vini je za istoriare oduvek predstavljao delikatnu temu, naroito u hrianskoj tradiciji. Uprkos svojoj genijalnosti, ovaj vizionar je bio neskriveni homoseksualac i oboavalac boanskog poretka u Prirodi, zahvaljujui emu je stalno iznova inio greh prema Bogu. tavie, jezive ekscentrinosti umetnika davale su mu izrazito demonsku auru: Da Vini je ekshumirao leeve kako bi prouavao anatomiju ljudskog tela; vodio je tajanstvene dnevnike pisane nerazumljivim obrnutim rukopisom; verovao je da poseduje mo alhemiara da pretvori olovo u zlato, pa ak i prevari samog Boga tako to e napraviti eliksir za odlaganje smrti; a njegovi su pronalasci ukljuivali i jeziva, dotle nezamisliva oruja za rat i muenje. Nerazumevanje stvara nepoverenje, pomisli Langdon. ak je i znatan broj Da Vinijevih velianstvenih dela koja su spadala u hriansku umetnost samo pojaao reputaciju duhovnog licemerja umetnika. Prihvatajui stotine unosnih narudbi Vatikana, Da Vini je slikao hrianske teme ne kao izraz sopstvenog verovanja, nego kao komercijalni poduhvat - sredstvo da se finansira luksuzan nain ivota. Na nesreu, Da Vini je bio aljivdija koji se esto zabavljao tako stoje ispotiha grizao ruku koja gaje hranila. U mnoge svoje hrianske slike ubacio je skrivenu simboliku koja je bila sve samo ne hrianska oma sopstvenim verovanjima i suptilno izraavanje prezira i podsmeha upuenog Crkvi. Langdon je ak, jednom prilikom, u Nacionalnoj galeriji odrao predavanje pod nazivom: "Tajni ivot Leonarda: Paganska simbolika u hrianskoj umetnosti." "Razumem vau zabrinutost", ree Langdon, "ali Da Vini se nikada nije bavio crnom magijom. Bio je izuzetno duhovan ovek, iako u stalnom sukobu sa Crkvom." Dok je ovo govorio, javi mu se udna misao. Ponovo baci pogled na poruku na podu. O, rana davi, al' demon zlo ini! "Da?" upita Fa. Langdon paljivo odmeri reci. "Upravo mi je palo na pamet daje Sonijer dolio mnoge duhovne ideologije sa Da Vinijem, ukljuujui i brigu o tome da e Crkva ukloniti ensko boanstvo iz moderne religije. Moda je, podraavajui uveni Da Vinijev crte, Sonijer jednostavno izraavao zajedniko nezadovoljstvo zbog satanizovanja boginje od strane Crkve." Faov se pogled smrknu. "Mislite da Sonijer Crkvu naziva ranom koja davi i demonom koji ini zlo?" Langdon je morao da prizna daje tumaenje nategnuto - s druge strane, ipak se inilo da pentagrain donekle potvruje tu ideju. "Sve to pokuavam

50*.
Den Braun

da kaem jeste daje gospodin Sonijer posvetio svoj ivot prouavanju istorije boginje, a niko nije vie radio na brisanju te istorije od Katolike crkve. ini se loginim daje Sonijer oprotajno izrazio svoje razoarenje." "Razoarenje?" upita Fa, sada otvoreno neprijateljski. "Ova poruka vie zvui kao gnev nego kao razoarenje, ne ini li vam se?" Langdonovo strpljenje je dostiglo krajnje granice. "Kapetane, pitali ste ta, po mom miljenju, Sonijer pokuava ovde da kae, i upravo to sam vam objasnio." "Da se radi o osudi Crkve?" Faova vilica se stegnu dok je cedio reci kroz stisnute zube. "Gospodine Langdon, u svom poslu sam se nagledao mnogih ubistava, i dajte da vam neto kaem. Kada jedan ovek ubije drugog oveka, ne verujem da su njegove poslednje misli okrenute ispisivanju nejasnog duhovnog stava koji niko nee razumeti. Verujem da tada misli samo na jednu stvar." Faov prigueni glas sekao je vazduh. "LM vengeance. Verujem daje Sonijer ostavio ovu poruku kako bi nam rekao ko gaje ubio." Langdon je zurio. "Ali to uopte nema smisla." "Nema?" "Nema", odvrati on, umoran i iznerviran. "Rekli ste mi da je Sonijera u njegovoj kancelariji napao neko koga je, kako izgleda, pustio unutra." "Da." "Stoga je logian zakljuak daje kustos poznavao svog napadaa." Fa klimnu. "Nastavite." "Dakle, ako je Sonijer poznavao osobu koja gaje ubila, kakva je to optuba?" On pokaza na pod. "Numerike ifre? Rane koje dave? Demoni koji ine zlo? Pentragrami na stomaku? Suvie ifrovano." Fa se namrti, kao da mu takva ideja ranije nije pala na pamet. "U pravu ste." "S obzirom na okolnosti", ree Langdon, "bilo bi oekivano da je Sonijer, ukoliko je eleo da nam porui ko gaje ubio, napisao neije ime." Dok je Langdon izgovarao ove reci, lukav osmeh razli se Faovim licem po prvi put te noi. "Precisement", ree Fa. "Precisement." Pratim rad majstora, divio se porunik Kole dok je stiskao slualice i upijao Faov glas koji je iz njih dopirao. Agent superieur je znao da su upravo ovakvi trenuci uzdigli kapetana do samog vrha francuskih snaga reda. Fa e uraditi ono to se niko drugi ne bi usudio da uradi. U savremenoj policiji, delikatna umetnost cajolera bila je izgubljena vetina - vetina koja je zahtevala izuzetnu pribranost i postojanost pod pritiskom. Malo je ljudi posedovalo hladnokrvnost neophodnu za tu vrstu operacija, ali Fa je, inilo se, roen za to. Njegovu suzdranost i strpljenje imali su samo roboti.

Da Vinijev kod ^51 Snana reenost kao da je jedina emocija koju je Fa te noi pokazivao. inilo se daje ovo hapenje za njega od linog znaaja. Uputstva koja je Fa dao svojim agentima sat vremena ranije bila su neuobiajeno jezgrovita i samouverena. Znam koje ubio aka Sonijera, rekao je Fa. Znate ta treba da radite. Veeras nema greaka. I nijedna greka jo ne bese poinjena. Koleu nisu bili poznati dokazi koji su uvrstili Faovo uverenje daje osumnjieni zaista kriv, ali nije se usudio da dovodi u pitanje instinkte Bika. Faova intuicija se ponekad inila gotovo natprirodnom. Bog mu apue na uho, tvrdio je jedan agent nakon naroito impresivne demonstracije Faovog estog ula. Kole je morao da prizna daje Fa, ukoliko je Bog postojao, svakako na njegovoj listi omiljenih ljudi. Kapetan je odlazio na misu i redovno se ispovedao - daleko ee od ostalih 'zvaninika' koji su to inili o praznicima, zarad dobrih odnosa sa javnou. Kada je, pre nekoliko godina, papa bio u poseti Parizu, Fa se svim silama potrudio i izborio je audijenciju. Fotografija Faa sa papom sada je visila u njegovoj kancelariji. Papinski Bik, agenti su u potaji nazvali fotografiju. Kole je mislio daje ironino to je jedno od retkih Faovih javnih istupanja poslednjih godina bila njegova otvorena reakcija na skandal sa katolikom pedofilijom. Te bi svetenike trebalo obesiti dvaput! izjavio je Fa. Jednom zbog njihovih zloina prema deci. Drugi put zbog brukanja Katolike crkve. Kole je imao udan oseaj daje ovo drugo vie razbesnelo Faa. Okreui se monitoru laptopa, Kole se pobrinu za drugi deo svojih veeranjih zaduenja - GPS sistem praenja. Slika na ekranu prikazivala je detaljan plan krila Denon, strukturalnu emu dobijenu od Odeljenja obezbee11 ja Luvra. Putajui da mu se pogled kree po lavirintu galerija i hodnika, Kole otkri ono stoje traio. Duboko u srcu Velike galerije treptala je siuna crvena taka. La maraue. Fa je svoj noanji plen drao na veoma kratkoj uzdi. I bilo je to mudro Od njega. Robert Langdon se pokazao kao veoma hladnokrvan tip.

to/UE 9
Kako bi osigurao da njegov razgovor sa gospodinom Langdonom proe bez ometanja, Bezu Fa bese iskljuio mobilni telefon. Na nesreu, bio je to skup model opremljen dvosmernim radio-ureajem koji je, suprotno njegovim nareenjima, sada koristio jedan od agenata kako bi stupio u kontakt sa njim. "Capitaine?" zapucketao je telefon poput voki-tokija. Fa oseti kako mu se zubi steu od gneva. Nije mogao da se seti niega dovoljno vanog zbog ega bi Kole prekinuo survelllance cachee - naroito u ovom kritinom trenutku. On uputi Langdonu miran pogled izvinjenja. "Trenutak, molim." Izvukao je telefon iz pojasa i pritisnuo dugme za radio-prenos. "Oui?" "Capitaine, un agent du Departement de Cryptographie est arrive." Istog trenutka, Faov gnev popusti. Sifrant? Uprkos loe odabranom trenutku, verovatno se radilo o dobroj vesti. Nakon to je pronaao Sonijerov ifrovani tekst na podu, Fa je fotografije itavog mesta zloina prosledio Odeljenju kriptografije u nadi da e neko odatle moi da mu objasni staje to, do avola, Sonijer pokuavao da kae. Ako je sifrant sada stigao, to je najverovatnije znailo daje neko deifrovao Sonijerovu poruku. "Trenutno sam zauzet", odvrati Fa preko radija, svojim tonom jasno stavljajui do znanja daje mera prevrena. "Zamolite ifranta da saeka na komandnom mestu. Razgovarau sa njim im zavrim." "Sa njom", ispravi ga glas. "To je agent Nevo." Svakim trenutkom ovaj razgovor je sve manje zabavljao Faa. Sofi Nevo je jedna od najveih greaka Sudske policije. Mlada Parianka, dechiffreuse, koja je kriptografiju studirala u Engleskoj na Rojal Holoveju, bila je nametnuta Fau pre dve godine u okviru pokuaja Ministarstva da ukljui vie ena u policijske redove. Stalna briga Ministarstva oko politike ispravnosti, smatrao je Fa, slabila je odeljenje. enama ne samo da je nedostajala fizika snaga neophodna za policijski posao, ve je i samo njihovo prisustvo predstavljalo opasnu smetnju po mukarce. Kao to se Fa pribojavao, pokazalo se daje Sofi Nevo vea smetnja od drugih. Sa svoje trideset i dve godine, bila je toliko uporna i odluna da se to graniilo sa tvrdoglavou. Njeno predano zagovaranje britanske nove kriptografske metodologije konstantno je izluivalo njene nadreene, veterane francuske kriptografije. Meutim, ono stoje Faa najvie uznemiravalo bila je neizbena, univerzalna istina po kojoj privlana mlada ena u kancelariji punoj sredovenih mukaraca uvek te iste odvlai od posla.

Da Vinijev kod 53 Glas preko radija ree: "Agent Nevo je insistirala da odmah govori sa vama, kapetane. Pokuao sam daje zaustavim, ali ona je ve na putu do galerije." "Ovo je nedopustivo! Veoma sam jasno stavio do znanja..." poeo je Fa u neverici. Za trenutak je Robert Langdon mislio da Bezu Fa preivljava modani udar. Kapetanu je vilica usred reenice prestala da se pomera, a oi mu se iskolaile. inilo se da mu je uagreni pogled uperen u neto preko Langdonovog ramena. Pre nego to je stigao da se okrene i vidi o emu se radi, Langdon zau zvonak enski glas iza sebe. "Excuse-moi, messieurs." Okrete se i ugleda mladu enu koja im je prilazila. Kretala se kroz hodnik prema njima dugim, lakim koracima... upeatljivo samouverenog dranja. Obuena leerno u be demper do kolena i uske crne pantalone, bila je privlana i inilo se da ima oko trideset godina. Gusta kosa boje mahagonija padala joj je slobodno na ramena, uokvirujui toplinu njenog lica. Za razliku od slatkastih plavua koje su krasile zidove spavaonica na Harvardu, ova ena je posedovala zdravu, prirodnu lepotu i jedinstvenost iz koje je zrailo primetno samopouzdanje. Na Langdonovo iznenaenje, ena mu prie i utivo prui ruku. "Gospodine Langdon, ja sam agent Nevo iz Kriptografskog odeljenja Sudske policije." Reci su joj se bogato uvijale oko priguenog anglo-francuskog akcenta. "Drago mi je to sam vas upoznala." Langdon prihvati njen meki dlan i oseti kako gaje istog trenutka obuhvalio njen snaan pogled. Oi su joj bile maslinastozelene - prodorne i jasne. Kljuajui u sebi Fa duboko udahnu, oigledno se pripremajui da pone prekorevanje. "Kapetane", ree ona, urno se okreui ka njemu, preduhitrivi ga, "molim vas da me izvinite zbog ometanja, ali..." "Ce n'estpas le moment!" prasnu Fa. "Pokuala sam da vas nazovem", nastavi Sofi na engleskom, iz obzira prema Langdonu. "Ali mobilni telefon vam je iskljuen." "Iskljuio sam ga sa razlogom", prosikta Fa. "Razgovaram sa gospodinom Langdonom." "Deifrovala sam numeriku ifru", ree ona mirno. Langdon oseti nalet uzbuenja. Ona je deifrovala poruku? FaS nije znao kako tla reaguje.

54^
Den Braun

"Pre no to objasnim", ree Sofi, "imam hitnu poruku za gospodina Langdona." Faov izraz lica poprimi izgled zabrinutosti koja se pojaavala. "Za gospodina Langdona?" Ona klimnu, okreui se ponovo ka Langdonu. "Morate da se javite u Ameriku ambasadu, gospodine Langdon. Imaju poruku za vas iz Sjedinjenih Drava." Langdon se iznenadi, a uzbuenje zbog deifrovane poruke poe da ustupa mesto iznenadnom naletu zabrinutosti. Poruka iz Sjedinjenih Drava? Pokuavao je da zamisli ko bi to pokuavao da stupi u kontakt sa njim. Samo je nekoliko njegovih kolega znalo daje u Parizu. Faova iroka vilica se stegnu na ove vesti. "Amerika ambasada?" upita sumnjiavo. "A kako bi oni znali daje gospodin Langdon ovdeT' Sofi slegnu ramenima. "Izgleda da su zvali hotel gospodina Langdona, i da im je recepcionar rekao daje otiao sa agentom Sudske policije." Fa je bio zbunjen. "I ambasada je stupila u kontakt sa odeljenjem krip-

tografijeT
"Ne, gospodine", ree Sofi, odlunim tonom. "Kada sam pozvala centralu Sudske policije u pokuaju da stupim u kontakt sa vama, oni su imali poruku za gospodina Langdona i zamolili su me daje prenesem ukoliko doem do vas." Faovo elo se nabora u oiglednoj zbunjenosti. Otvori usta da progovori, ali se Sofi ve bese okrenula ka Langdonu. "Gospodine Langdon", ree ona, vadei pare papira iz depa, "ovo je broj slube za poruke vae ambasade. Traili su da ih nazovete to je pre mogue." Predala mu je papir, gledajui ga uporno. "Dok ja budem objanjavala ifru kapetanu Fau, vi ih pozovite." Langdon pogleda ceduljicu. Bio je to broj telefona u Parizu, sa brojem lokala. "Hvala vam", ree on, sada zabrinut. "Gde da pronaem telefon?" Sofi poe da vadi mobilni telefon iz depa svog dempera, ali je Fa zaustavi pokretom ruke. Sada je izgledao kao Vezuv pred erupciju. Ne skidajui pogled sa Sofi, on izvadi svoj telefon i prui ga Langdonu. "Ova linija je sigurna, gospodine Langdon. Moete se posluiti." Langdona je zbunjivao Faov gnev usmeren prema mladoj eni. Oseajui se nelagodno, prihvatio je kapetanov telefon. Istog trenutka, Fa odvue Sofi nekoliko koraka dalje i poe da joj dri lekciju priguenim glasom. Kapetan mu se sve manje i manje dopadao. Odvraajui pogled od neobinog sukoba, Langdon ukljui mobilni telefon. Gledajui u papiri koji mu je Sofi dala, Langdon ukuca broj. Poe da zvoni. Jedno zvono... dva zvona... tri zvona... Konano se veza uspostavi.

Da Vinijev kod <* 55 Langdon je oekivao telefonistu na centrali Ambasade, ali otkri da umesto toga slua telefonsku sekretaricu. Zaudo, glas na traci bio je poznat. Glas Sofi Nevo. "Bonjour, vous etes bien chez Sophie Neveu", govorio je enski glas, "Je suis absente pour le moment, mais..." Zbunjen, Langdon se okrete ka Sofi. "Izvinjavam se, gospoice Nevo, ali mislim da ste mi dali..." "Ne, to je pravi broj", brzo ga prekide Sofi, kao da je oekivala takvo pitanje. "Ambasada ima automatski sistem za poruke. Treba da ukucate pristupni broj kako biste uli svoju." Langdon je zurio. "Ali..." "Na papiru koji sam vam dala je trocifrena ifra." Langdon otvori usta da razjasni udnu zbrku, ali Sofi mu uputi uutkujui pogled koji je trajao svega tren. Njene zelene oi su slale kristalno jasnu poruku. Ne postavljaj pitanja. Samo to uradi. Zbunjen, Langdon ukuca broj lokala sa papira: 454. Sofina izlazna poruka istog trenutka prestade, i Langdon zau elektronski glas koji je na francuskom objavio: "Imate jednu novu poruku." Oigledno, 454 je Sofina ifra za sluanje poruka kada nije kod kue. Ja sluam poruke ove ene? Langdon je mogao da uje kako se traka premotava. Konano se zaustavi i maina se pokrenu. Sluao je. Ponovo Sofin glas. "Gospodine Langdon", poruka je poinjala zastraenim apatom. "Nemojte reagovati na ovu poruku. Samo mirno sluajte. Trenutno ste u opasnosti. Paljivo pratite moja uputstva."

POO/LJE 10
Sajlas je sedeo za upravljaem crnog audija koji mu Uitelj bese obezbedio, i posmatrao velianstvenu crkvu Sen-Sulpis. Osvetljena sa donje strane reflektorskim snopovima, dva crkvena zvonika izdizala su se nad dugim telom crkve poput neustraivih straara. Sa obe strane se po jedan senoviti red glatkog potpornog zida pruao poput rebara neke predivne zveri. Nevernici su iskoristili Boju kuu kao skrovite za kljuni kamen. Ponovo je bratstvo potvrdilo svoju legendarnu reputaciju obmanjivaa i prevaranata. Sajlas nije mogao da doeka da pronae kljuni kamen i preda ga Uitelju, kako bi mogli da povrate ono stoje bratstvo jo davno ukralo od vernih. Koliko e to monim uiniti Opus Dei! Parkiravi audi na naputenom trgu Sen-Sulpis, Sajlas uzdahnu, podstiui samog sebe da razbistri um zbog predstojeeg zadatka. iroka lea jo uvek su ga bolela od samomuenja koje je ranije tog dana podneo, pa ipak je bol bio beznaajan u poreenju sa njegovom patnjom pre nego to gaje Opus Dei spasao. Ipak, seanja su mu proganjala duu. Oslobodi se mrnje, Sajlas je nareivao sebi. Oprosti onima koji su se ogreili o tebe. Podiui pogled ka kamenim tornjevima crkve Sen-Sulpis, Sajlas se borio protiv one poznate podmukle struje... one sile koja je njegov um vukla unatrag kroz vreme, ponovo ga vraajui u zatvor koji je u mladosti bio njegov svet. Seanja na istilite dola su kao i uvek, poput bure koja napada njegova ula... zaudaranje kupusa koji truli, zadah smrti, ljudske mokrae i fekalija. Krici beznaa naspram urlajueg vetra sa Pirineja i tihi jecaji zaboravljenih ljudi. Andora, mislio je, oseajui kako mu se miii zateu. Bilo je sasvim neverovatno, ali upravo u tom ogolelom i zaboravljenom kutku izmeu panije i Francuske, drhtei u svojoj kamenoj eliji, Sajlas je bio spaen. Tada to nije shvatao. Svetlostje dola dugo nakon grmljavine. Tada se nije zvao Sajlas, mada je zaboravio ime koje su mu roditelji nadenuli. Otiao je od kue sa sedam godina. Otac pijanica, krupni luki radnik, gnevan zbog roenja albino sina, redovno je tukao majku, krivei je za sramotni izgled deaka. Kada bi pokuao daje brani, i sam bi dobio gadne batine.

Da Vinijev kod 57 Jedne veeri izbila je uasna svaa, i majka se vie nikada nije podigla. Deak je stajao iznad njenog beivotnog tela i oseao nepodnoljivo nadiranje krivice jer je dozvolio da se to desi. Ja sam kriv za ovo! Kao daje nekakav demon kontrolisao njegovo telo, otiao je do kuhinje i zgrabio mesarski no. Kao hipnotisan, kretao se ka spavaoj sobi gde je otac pijan spavao na krevetu. Bez reci, deak mu je zabio no u lea. Otac je vrisnuo od bola i pokuao da se prevrne, ali sin ponovo zari no, ubadajui ga sve dok krkljanje ne utihnu. Pobegao je od kue, ali ulice Marseja bile su jednako neprijateljske. Zbog svoje neobine pojave nije se uklapao meu druge mlade begunce od kue, i bio je primoran da ivi sam u podrumu oronule fabrike, hranei se ukradenim voem i sirovom ribom sa dokova. Jedino drutvo pravili su mu iscepani asopisi koje je pronalazio na smetlitu, a koje je sam nauio da ita. S vremenom je ojaao. Kada je napunio dvanaest godina, jedna lutalica - devojka dvaput starija od njega - ismevala gaje na ulicama i pokuala da mu ukrade hranu. Prebio ju je skoro na smrt. Kada su ga vlasti mukom odvojile od nje, dali su mu ultimatum - da napusti Marsej ili da ide u maloletniki zatvor. Deak se preselio nie niz obalu, u Tulon. Vremenom su se pogledi puni saaljenja koje su mu ljudi u prolazu upuivali pretvorili u poglede pune straha. Deak je izrastao u snanog mladia. Mogao je da uje kako se saaptavaju kada bi prolazili pored njega. Duh, govorili bi, oiju irom rairenih od straha dok su zurili u njegovu belu kou. Duh sa oima avola! I oseao se kao duh... providan... koji luta od jedne do druge luke. Izgledalo je da ljudi gledaju pravo kroz njega. Kad mu je bilo osamnaest, u jednom lukom gradu, dok je pokuavao da ukrade sanduk dimljene unke sa nekog teretnjaka, uhvatila su ga dvojica ekinova posade. Dva mornara koja poee da ga tuku zaudarala su na pivo, ba kao njegov otac. Seanja na strah i mrnju izronila su na povrinu poput udovita iz dubina. Jednom mornaru je golim rukama slomio vrat, a drugog je spasao dolazak policije. Dva meseca kasnije, okovan, stigao je u zatvor u Andori. Beo si kao duh, ismevali su ga zatvorenici dok su ga straari sprovodili, golog i smrznutog. Mira el espectro! Moda e duh proi pravo kroz ove Zidove! Dvanaest godina su mu telo i dua venuli, sve dok nije postao providan. Ja sam duh. Ja nemam teinu. Yo soy uri espectro... pdlido como unfantasma... caminando este mundo
ii solas.

Jedne noi su duha probudili vrisci drugih zatvorenika. Nije znao kakva nevidljiva sila mrda pod na kojem je spavao, nili koja mona ruka trese zi-

58 Den Braun dove njegove kamene elije, ali kad je skoio na noge veliki kamen se obrui upravo na mesto gde je dotle spavao. Podiui pogled da vidi odakle se survao kamen, on ugleda rupu u zidu koji je podrhtavao, a iza nje, prizor koji ne bese video preko deset godina. Mesec. Dok se zemlja jo uvek tresla, duh se uspentrao kroz uzani tunel, izaao posrui na istinu, i survao se niz ogolelu planinsku padinu u umu. Trao je itave noi, uvek nizbrdo, u delirijumu od gladi i iscrpljenosti. Na ivici svesti, u zoru se naao na eleznikim inama to su prosecale put kroz umu. Sledei ih, kretao se kao u snu. Ugledavi prazan teretni vagon, uspuzao se u njega traei sklonite i odmorite. Kada se probudio, voz se kretao. Koliko dugo? Koliko daleko? Bolje rastao u njegovoj utrobi. Da li umirem? Ponovo je zaspao. Sledei put su ga probudili vika i udarci. Izbacili su ga iz teretnog vagona. Krvav, lutao je obodom malog sela, uzalud traei hranu. Naposletku, tela suvie slabog da bi napravilo ijedan korak vie, legao je pored puta i kliznuo u nesvest. Svetio se pojavilo polako, i duh se pitao koliko je dugo mrtav. Jedan dan? Tri dana? Nije bilo vano. Krevet mu je bio mekan poput oblaka, a vazduh oko njega mirisao je slatko od sveca. Isus je bio tamo, gledajui nanie u njega. Ovde sam, rekao je Isus. Ploa je pomerena u stranu i ponovo si roen. Spavao je i budio se. Izmaglica mu je zaklanjala misli. Nikada nije verovao u raj, pa ipak gaje Isus pazio. Hrana se pojavljivala kraj njegovog uzglavlja i duh ju je jeo, gotovo sposoban da oseti kako se meso materijalizuje na njegovim kostima. Ponovo je spavao. Kada se budio, Isus se jo uvek smeio na njega, obraajui mu se. Spaen si, sine moj. Blagosloveni su oni koji idu mojim putem. Ponovo je spavao. Vrisak bola trgao je duha iz sna. Telo mu je poskoilo iz kreveta, steturalo se niz hodnik ka povicima. Uao je u kuhinju i video velikog oveka kako tue manjeg oveka. Ne znajui zato, duh je zgrabio velikog oveka i zavitlao ga na zid. Ovaj je pobegao, a duh ostao da stoji nad telom mladia u svetenikoj odori. Sveteniku bese gadno razbijen nos. Podiui ga tako krvavog, duh gaje odneo do kaua. "Hvala ti, prijatelju", ree svetenik na udnom francuskom. "Crkveni prilozi su lopovima veoma privlani. U snu govori francuski. Govori li takoe i panski?" Duh odmahnu glavom. "Kako se zove?" nastavi on na nepravilnom francuskom. Duh se nije mogao setiti imena koje su mu roditelji dali. Sve to je sluao bili su podsmesi zatvorskih straara. Svetenik se nasmeio. "No hay problema. Ja sam Manuel Aringarosa. Misionar sam iz Madrida. Poslat sam ovde kako bih izgradio crkvu za Obra de Dios."

Da Vinijev kod & 59 .; "Gde se nalazim?" Glas mu je zvuao uplje. i "Ovijedo. Na severu panije." "Kako sam dospeo ovamo?" "Neko te je ostavio na mom pragu. Bio si bolestan. Ja sam te nahranio. Ovde si ve mnogo dana." Duh je prouavao svog mladog staratelja. Prole su godine od kako mu je neko ukazao bilo kakvu ljubaznost. "Hvala vam, oe." Svetenik dotae raskrvavljenu usnu. "Ne, ja sam zahvalan, prijatelju." Kada se duh ujutro probudio, njegov svet mu je izgledao jasnije. Podigao je pogled ka raspeu na zidu iznad kreveta. Iako mu se vie nije obraao, pruao mu je utehu. Uspravljajui se u krevetu, sa iznenaenjem vide iseak iz novina ostavljen na nonom stoiu. lanak je bio na francuskom, star nedelju dana. Kada je proitao priu, ispunio gaje strah. Govorilo se o zemljotresu u planinama koji je unitio zatvor i oslobodio mnoge opasne kriminalce. Srce poe luaki da mu udara. Svetenik zna ko sam! Osetio je neto to nije ve dugo vremena. Sram. Krivicu. Pratio ih je strah da e ga uhvatiti. Skoi iz kreveta. Kuda da pobegnem? "Dela apostolska", zau se glas sa vrata. Duh se okrenu, preplaen. Dok je ulazio u sobu, mladi svetenik se smeio. Na nosu mu se nalazio udan zavoj, a u ruci je drao staru Bibliju. "Naao sam ti jednu na francuskom. Obeleio sam ti poglavlje." Nesiguran, duh uze Bibliju i pogleda poglavlje koje svetenik bese obeleio. Glava 16. Stihovi su govorili o zatvoreniku po imenu Sajlas koji je leao nag i pretuen u svojoj eliji, pevajui u slavu Boga. Kada je doao do stiha 26, ukoi se od oka. "...A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomesti temelj tamniki; i odmah se otvorie sva vrata i svima spadoe okovi." Podie pogled ka sveteniku. Svetenik se toplo smeio. "Od sada, prijatelju, ako nema drugo ime, zvau te Sajlas." Duh klimnu odsutno. Sajlas. Dobio je telo. Zovem se Sajlas. "Vreme je za doruak", nastavi svetenik. "Bie ti potrebna snaga ukoliko e mi pomagati da izgradim ovu crkvu." est hiljada metara iznad Mediterana, avion Alitalije na letu broj 1618 poskakivao je od turbulencije, to je- putnike leralo na nervozno mekoljenje.

60 ^

Den Braun

Biskup Aringarosa jedva daje to primeivao. Misli su mu bile okrenute ka budunosti sekte Opus Dei. Nestrpljiv da sazna kako se odvijaju planovi u Parizu, poeleo je da nazove Sajlasa. Ali nije mogao. Uitelj se pobrinuo za to. "To je zbog vae line bezbednosti", objasnio je Uitelj, govorei engleski sa francuskim akcentom. "Znam dovoljno o elektronskoj komunikaciji, prislukivanju i presretanju. Posledice bi mogle biti pogubne po vas." Aringarosa je znao daje u pravu. Uitelj se inio kao izuzetno oprezan ovek. Aringarosi nije otkrio svoj identitet, a ipak se pokazao kao ovek koga je vredelo sluati. Naposletku, nekako je dolazio do veoma poverljivih informacija. Imena etiri najvia lana bratstva! To je jedan od podviga koji je ubedio biskupa daje Uitelj zaista sposoban. "Biskupe", rekao mu je Uitelj, "sve sam sredio. Da bi moj plan uspeo, morate dopustiti Sajlasu da odgovara samo meni tokom nekoliko dana. Vas dvojica neete razgovarati. Komunicirau sa njim preko poverljivih kanala." "Odnosiete se prema njemu sa potovanjem?" "ovek od vere zasluuje najvie potovanje." "Odlino. U tom sluaju, razumem. Sajlas i ja neemo razgovarati dok se sve ne okona." "To inim kako bih zatitio va identitet, Sajlasov identitet i sopstveni ulog." "Va ulog?" "Biskupe, ukoliko vas vaa udnja da budete u toku odvede u zatvor, neete moi da mi platite moju cenu." Biskup se nasmei. "Dobro reeno. Nae su elje usaglaene. Neka vam je Bog u pomoi." Dvadeset miliona evra, mislio je biskup, gledajui sada kroz prozor aviona. Priblino isto toliko u amerikim dolarima. Sitnica u poreenju sa neim toliko monim. Ponovo je bio siguran da Sajlas i Uitelj nee podbaciti. Novac i vera bili su snana motivacija.

ta/UE 11
5) 17 ne plaisanterie numerique?" Bezu Fa bio je crven od besa, zurei u U Sofi Nevo u neverici. Numerika ala? "Vaa profesionalna procena Sonijerove ifre jeste daje to neka vrsta matematike poalice?" Fa nije shvatao drskost ove ene. Ne samo daje upala bez doputenja, nego je sada jo i pokuavala da ga ubedi da je Sonijer, u poslednjim trenucima svog ivota, bio inspirisan da napravi matematiki tos? "Ova ifra", objasni Sofi na brzom francuskom, "jednostavna je do apsurda. ak Sonijer je morao znati da emo je odmah prozreti." Ona izvue komadi papira iz depa dempera i predade ga Fau. "Ovo je reenje." Fa pogleda karticu. 1-1-2-3-5-8-13-21 "To je to?" prasnu on. "Samo ste poredali brojeve od manjih ka veim!" Sofije imala jo i drskosti da mu uputi samozadovoljan osmeh. "Upravo tako." Faov glas se snizi do grlenog rezanja. "Agente Nevo, nemam predstavu ta do avola ovim nameravate da postignete, ali vam savetujem da to postignete to pre." On baci nestrpljiv pogled na Langdona, koji je stajao u blizini, telefona pritisnutog na uho. Oigledno je jo uvek sluao telefonsku poruku iz ambasade Sjedinjenih Drava. Na osnovu Langdonovog prebledelog lica, Fa je znao da su vesti loe. "Kapetane", ree Sofi, opasno prkosnim tonom, "sled brojeva koji imate u ruci sluajno predstavlja jednu od najpoznatijih matematikih progresija u istoriji." Fa nije ni znao daje postojala neka poznata matematika progresija, ali je bio sasvim siguran da mu se Sofin leeran ton ne svia. "Ovo je Fibonaijev niz", objasni ona, pokazujui glavom na pare papira u Faovoj raci. "Progresija u kojoj je svaki lan jednak zbiru prethodna dva lana." Fa je prouavao brojeve. Svaki lan je zaista bio zbir prethodna dva, pa ipak nije mogao ni da pretpostavi od kakve je vanosti sve to za Sonijerov sluaj. "Matematiar Leonardo Fibonai doao je do ovog niza brojeva u trinaestom veku. Oigledno ne moe biti sluajnost da svi brojevi koje je Sonijer napisao na podu pripadaju Fibonaijevom uvenom nizu." Fa je nekoliko trenutaka zurio u mladu enu. "Dobro, ukoliko to nije sluajnost, da li biste mi rekli zalo je Sonijer lo uradio. Staje eleo da kae? ta to znai?'

62 ? Den Braun Ona slegnu ramenima. "Apsolutno nita. U tome je poenta. To je jednostavna kriptografska ala. Kao da uzimate reci iz uvene pesme i nasumice ih redate da biste videli da li e iko prepoznati ta odabrane reci imaju zajedniko." Fa pretei koraknu ka njoj, tako da mu se lice nalo na samo nekoliko centimetara od njenog. "Iskreno se nadam da imate mnogo bolje objanjenje od tog" Sofine nene crte postae zapanjujue otre kad se nagnula ka njemu. "Kapetane, imajui na umu ta rizikujete veeras, mislila sam da ete ceniti saznanje da se Zak Sonijer moda igra sa vama. Oigledno to nije sluaj. Obavestiu direktora Kriptografije da vam vie nisu potrebne nae usluge." Rekavi to, ona se okrenu na petama i marirajui ode putem kojim je dola. Zaprepaen, Fa je posmatrao kako nestaje u tami. Je li ona poludela? Sofi Nevo je upravo postavila novu definiciju profesionalnog samoubistva. Fa se okrenu ka Langdonu koji je jo telefonirao, zabrinutiji nego maloas. Ambasada Sjedinjenih Drava. Bezu Fa je prezirao mnoge stvari... ali malo ih je izazivalo vei gnev od ambasade Sjedinjenih Drava. Fa i ambasador su ukrtali rogove redovno oko zajednikih poslova drave - njihovo najee bojno polje bilo je sprovoenje zakona prema Amerikancima u poseti. Gotovo svakodnevno je Sudska policija hapsila amerike studente na razmeni zbog posedovanja droga, amerike poslovne ljude zbog unajmljivanja maloletnih prostitutki, amerike turiste zbog krae ili unitavanja imovine. Po zakonu, Amerika ambasada je mogla da intervenie i izrui okrivljene graane Sjedinjenim Dravama, gde ne bi dobili vie od nekoliko packi. I ambasada je bez izuzetka upravo to i radila. U emasculation de la Police Judiciaire, tako je to Fa nazivao. Pari Match je u skorije vreme objavio strip koji je prikazivao Faa kao policijskog psa koji pokuava da ugrize amerikog kriminalca, ali ne moe da ga dohvati jer je vezan za Ameriku ambasadu. Ne veeras, Fa je rekao sam sebi. Suvie se toga rizikuje. Kad je Robert Langdon prekinuo vezu, izgledao je bolesno. "Da li je sve u redu?" upita Fa. Langdon slabano odmahnu glavom. Loe vesti od kue, oseti Fa, primeujui, dok je uzimao telefon, da se Langdon preznojio. "Nesrea", promuca Langdon, gledajui Faa sa udnim izrazom na licu. "Prijatelj..." Oklevao je. "Morau da otputujem kui odmah ujutro." Fa nije sumnjao da je ok na Langdonovom licu iskren, pa ipak je osetio jo neto, kao da udaljeni strah iznenada poinje da svetluca u oima Ame-

Da Vinijev kod & 63 rikanca. "ao mi je to to ujem", ree Fa, pomno posmatrajui Langdona. "elite li da sednete?" Pokaza na jednu od klupa za posetioce galerije. Langdon odsutno klimnu glavom i naini nekoliko koraka ka klupi. Zastade, svakog trenutka sve zbunjeniji. "U stvari, mislim da bih da odem do toaleta." Fa se u sebi namrti zbog odlaganja. "Toalet. Naravno. Hajde da napravimo pauzu od nekoliko minuta." On pokaza niz dug hodnik u pravcu iz kojeg su doli. "Toaleti su tamo, u pravcu kustosove kancelarije." Langdon je oklevao, okreui se u suprotnom smeru, ka drugom kraju hodnika Velike galerije. "Mislim da se tamo nalazi mnogo blii toalet." Fa uvide daje Langdon u pravu. Bili su na dve treine puta niz hodnik, i Velika galerija se zavravala parom toaleta. "Da poem sa vama?" Langdon odmahnu glavom, ve zalazei dublje u galeriju. "Nema potrebe. eleo bih da budem sam nekoliko trenutaka." Faa nije oduevljavala pomisao da Langdon sam luta hodnikom, ali ga je teilo to stoje znao daje Velika galerija lepa ulica iji se jedini izlaz nalazio na drugom kraju - kapija ispod koje su uli. Iako su francuska protivpoarna pravila nalagala nekoliko poarnih stepenica za sluaj opasnosti za ovako velik prostor, te su poarne stepenice bile automatski blokirane kada je Sonijer aktivirao sigurnosni sistem. Istina, taj sistem je sada poniten, to je otkljualo poarne stepenice, ali to nije imalo znaaja - spoljanja vrata bi, ukoliko bi se otvorila, aktivirala protivpoarni alarm. Pored toga, napolju su ekali agenti Sudske policije. Langdon nije nikuda mogao bez Faovog doputenja. "Moram da se vratim do kancelarije gospodina Sonijera za trenutak", ree Fa. "Molim vas da odmah doete do mene, gospodine Langdon. O mnogo emu moramo da razgovaramo." Langdon mahnu bez reci dok je nestajao u tami. Okreui se, Fa ljutito odmarira u suprotnom smeru. Kada je doao do kapije, provukao se ispod, izaao iz Velike galerije, odmakao niz hodnik i uleteo u komandni centar u Sonijerovoj kancelariji. "Ko je dao odobrenje da se Sofi Nevo pusti u ovu zgradu!" urlao je Fa. Kole je odgovorio prvi. "Reklaje straarima napolju daje resila ifru." Fa se osvrte oko sebe. "Je li otila?" "Nije sa vama?" "Otila je." Fa baci pogled na zamraeni hodnik. Oigledno, Sofi nije bila raspoloena da zastane i proaska sa drugim slubenicima dok je naputala zgradu. Za trenutak, Fa pomisli da radiom pozove uvare na meuspratu i kae im da zaustave Sofi i dovukli je natrag pre nego to stigne da napusti zgradu. Potom malo bolje razmisli. To je govorio samo njegov ponos... hteo je da njegova bude poslednja. Dovoljno mu je ometanja za noas

64 Den Braun

Pozabavi se agentom Nevo kasnije, rekao je sam sebi, unapred se radujui to e je otpustiti. Potiskujui Sofi s uma, Fa se za trenutak zagleda u minijaturnog viteza na Sonijerovom radnom stolu. Potom se ponovo okrete ka Koleu. "Imate li ga?" Kole kratko klimnu i okrenu laptop ka Fau. Crvena taka se jasno videla na planu Muzeja, trepui ravnomerno u prostoriji obeleenoj kao TOILETTES PUBLIQUES. "Dobro", ree Fa, palei cigaretu i odlazei u hodnik. "Moram da telefoniram. Pazite prokleto dobro da Langdon ne ode dalje od toaleta."

EOOLJNUE IZ
Robert Langdon je zbunjeno koraao ka kraju Velike galerije. Iznova i iznova mu se u seanju vrtela Sofina telefonska poruka. Na kraju hodnika, osvetljeni znaci sa meunarodno prepoznatljivim figurama - nalepnicama za toalete, vodili su u lavirint pregradaka. Pronaavi vrata mukog toaleta, Langdon ue i pritisnu prekida za svetio. Prostorija je bila prazna. Priavi lavabou, ispljuska se hladnom vodom po licu i pokua da se razbudi. Otra fluorescentna svetla odbleskivala su od golih ploica, a itava prostorija imala je miris amonijaka. Dok se brisao pekirom, vrata toaleta iza njega se uz kripu otvorie. Okrete se. Sofi Nevo ula je u prostoriju, zelenih oiju ispunjenih strahom. "Hvala bogu da ste doli. Nemamo mnogo vremena." Langdon je stajao pored lavaboa, zurei u neverici u ifranta Sudske policije, Sofi Nevo. Samo nekoliko minuta ranije, Langdon je sluao njenu telefonsku poruku i mislio kako je ifrantkinja verovatno luda. Ipak, to je vie sluao, vie je oseao da Sofi Nevo govori iskreno. Nemojte reagovati na ovu poruku. Samo mirno sluajte. Trenutno ste u opasnosti. Paljivo pratite moja uputstva. Ispunjen nesigurnou, Langdon je odluio da uini upravo onako kako mu je Sofi savetovala. Rekao je Fau da se telefonska poruka odnosila na povreenog prijatelja kod kue. Potom je zatraio da ode do toaleta na kraju Velike galerije. Sofi je sada stajala ispred njega, jo uvek pokuavajui da doe do daha. Pod fluorescentnim svetlom Langdon sa iznenaenjem otkri da se iza njenog strogog izgleda kriju neoekivano blage crte lica. Jedino joj je pogled bio otar, a takva je jukstapozicija u njegovom seanju prizivala prizore vieslojnog Renoarovog portreta... zamagljenog ali jasnog, sa smelou koja je zadravala svoj pokrov misterije. "elela sam da vas upozorim, gospodine Langdon..." poe Sofi, jo uvek /.udno hvatajui vazduh, "da se nalazite sous surveillance cachee. Pod prismotrom." Dok je govorila, njen engleski sa akcentom odzvanjao je, pa joj je glas dobijao izvesnu upljinu. "Ali... zato?" upita Langdon. Sofi mu je ve objasnila preko telefona, ali je potvrdu eleo sa njenih usana. "Zato io ste", ree ona, koraknuvi ka njemu, "vi Faov glavni osumnjieni za ovaj zloin."

66 & Den Braun Langdon bese pripremljen na te reci, pa ipak su mu sada zvuale jo besmislenije. Prema onome to je Sofi rekla, Langdon nije bio pozvan u Luvr te noi kao simbolog, nego kao osumnjieni, i trenutno je bio, ne znajui, meta jedne od omiljenih metoda ispitivanja Sudske policije surveillance cachee - veste obmane pri kojoj bi policija mirno pozvala osumnjienog na mesto zloina i ispitala ga u nadi da e postati nervozan i grekom se odati. "Pogledajte u levi dep sakoa", ree Sofi. "Pronai ete dokaz da vas dre na oku." Langdon oseti kako oprez u njemu raste. Da pogledam u dep? Zvualo je kao neki jeftin trik. "Samo pogledajte." Zbunjen, Langdon posegnu u levi dep svog sakoa od tvida - onaj koji nikada nije upotrebljavao. Pipajui, nije pronaao nita. Sta si zaboga oekivao? Poeo je da se pita da li je, moda, Sofi ipak luda. Tada mu se prsti oeae o neto. Malo i vrsto. Hvatajui siuni predmet prstima, Langdon ga izvue i zaprepaeno pogleda. Bio je to metalni disk u obliku dugmeta, veliine baterije za runi sat. Nikada ga pre nije video. "Sta..." "GPS ureaj", objasni Sofi. "Javlja svoju lokaciju satelitu globalnog sistema za pozicioniranje koji nadgleda Sudska policija. Koristimo ih za praenje. Precizan je do u pola metra bilo gde na kugli zemaljskoj. Imaju vas na elektronskom povocu. Agent koji je doao po vas u hotel ubacio vam gaje u dep pre nego to ste izali iz sobe." Langdon se u mislima vrati u hotelsku sobu... tuiranje na brzinu, oblaenje, agent Sudske policije koji mu ljubazno pridrava sako dok naputaju sobu. Unutra je svee, gospodine Langdon, rekao je agent. Prolee u Parizu nije sasvim onakvo kakvim ga vaa pesma predstavlja. Langdon mu je zahvalio i ogrnuo sako. Pogled Sofinih maslinastih oiju bio je pronicljiv. "Nisam vam ranije rekla za 'bubicu' jer nisam htela da proverite dep pred Faom. On ne sme znati da ste je pronali." Langdon nije imao predstavu ta da kae na to. "Obeleili su vas zato to su mislili da biste mogli pobei." Ona zastade. "Zapravo, nadali su se da ete pobei; to bi samo potvrdilo vau krivicu." "Zato bih beao!" uzviknu Langdon. "Nevin sam!" "Fa ne misli tako." Ljutito, Langdon odmarira do korpe za otpatke u nameri da baci bubicu za praenje. "Ne!" Sofi ga zgrabi za ruku i zaustavi ga. "Ostavite je u depu. Ako je bacite, signal e prestati da se kree i znae da ste je pronali. Jedini razlog to vas je Fa pustio samog jeste taj to zna gde ste. Ako pomisli da ste otkrili..." Sofi nije zavrila reenicu. Umesto toga, istrgnu mali disk iz Langdonove

Da Vinijev kod

* 67

ruke i ubaci ga natrag u dep njegovog sakoa od tvida. "Bubica ostaje uz vas. Barem za sada." Langdon bese izgubljen. "Do avola, na osnovu ega Fa veruje da sam ja ubio Zaka Sonijera!" "Ima prilino ubedljive razloge." Sofino lice bese smrknuto. "Postoji dokaz koji jo niste videli. Fa gaje dobro sakrio od vas." Langdon je mogao jedino da zuri u nju. "Seate li se tri reda teksta koji je Sonijer ispisao na podu?" Langdon klimnu. Te brojke i reci su mu se urezali u seanje. Sofin glas se pretvori u apat. "Na alost, to to ste videli nije ela poruka. Postojao je i etvrti red koji je Fa fotografisao i potom obrisao pre nego to ste vi stigli." Iako je znao da se rastvorljivo mastilo vodenog markera veoma lako moe izbrisati, nije mogao ni da pretpostavi zato bi Fa to uinio. "Poslednji red", ree Sofi, "bilo je neto to Fa nije eleo da vidite." Ona zastade. "Barem dok ne zavri sa vama." Sofi izvadi iz depa svog dempera kompjuterski odtampanu fotografiju i poe daje ispravlja. "Fa je snimke sa mesta zloina poslao veeras u OdeIjenje za kriptologiju u nadi da emo otkriti ta Sonijerova poruka znai. Ovo je fotografija kompletne poruke." Pruila je stranicu Langdonu. Zbunjen, Langdon pogleda snimak. Fotografija je u krupnom planu prikazivala svetleu poruku na parketu poda. Poslednji red poruke pogodio je Langdona poput udarca u stomak. 13-3-2-21-1-1-8-5 O, rana davi, l1 ' Al' demon zlo ini! P.S. Pronai Roberta Langdona

POGUMJE13
Nekoliko sekundi Langdon je u udu zurio u fotografiju Sonijerovog postskriptuma. P.S. Pronai Roberta Langdona. Izgledalo mu je da se pod pomera pod nogama. Sonijer je ostavio postskriptum sa mojim imenom? Ni u najluim snovima Langdon se tome ne bi nadao. "Da li sada razumete", upita Sofi, dok joj se u oima itala urba, "zastoje Fa naredio da vas veeras dovedu ovamo, i zato ste vi glavni osumnjieni?" Jedino to je Langdon tog trenutka razumeo jeste razlog Faovog samozadovoljstva kada je Langdon pretpostavio da bi Sonijer optuio svog ubicu po imenu. Pronai Roberta Langdona. "Zato bi Sonijer napisao tako neto?" upita Langdon, dok mu se zbunjenost pretvarala u gnev. "Zato bih ja ubio Zaka Sonijera?" "Fa tek treba da otkrije motiv, ali snimao je itav razgovor sa vama veeras nadajui se da biste mu ga vi mogli otkriti." Langdon zausti, ali ipak ne ree nita. "Nosi minijaturni mikrofon", objasni Sofi. "On je povezan sa predajnikom u njegovom depu koji alje signal u komandni centar." "To nije mogue", promuca Langdon. "Ja imam alibi. Posle predavanja sam otiao pravo u hotel. Moete proveriti na recepciji." "Fa je ve proverio. Njegov izvetaj kae da ste zatraili klju od recepcionara u deset i trideset. Na nesreu, ubistvo se desilo neto malo pre jedanaest. Lako ste mogli neopaeno izai iz sobe." "To je ludost! Fa nema nikakvih dokaza!" Sofine oi se razrogaie kao da govore: Nema dokaza? "Gospodine Langdon, vae ime je ispisano na podu pored lesa, a Sonijerov planer pokazuje da ste bili sa njim nekako ba u vreme ubistva." Ona zastade. "Fa ima vie nego dovoljno dokaza da vas privede radi ispitivanja." Langdon iznenada pomisli da mu treba advokat. "Ja to nisam uradio." Sofi uzdahnu. "Ovo nije amerika televizija, gospodine Langdon. U Francuskoj, zakoni tite policiju, a ne kriminalce. Na nesreu, u ovom sluaju, treba uzeti u obzir i medije. ak Sonijer je bio veoma istaknuta i omiljena linost u Parizu, i njegovo ubistvo e biti glavna vest ujutro. Fa e se nai pod stalnim pritiskom da da izjavu, a mnogo bolje e izgledati ako bude imao osumnjienog u pritvoru. Bili krivi ili ne, Sudska policija e vas sasvim sigurno zadrati dok ne razjasne ta se zapravo dogodilo." Langdon se oseao popni ivotinje u kavezu. "Zato mi sve ovo govorile?"

Da Vinijev kod

^ 69

"Zato to, gospodine Langdon, ja verujem da ste nevini." Sofi za trenutak odvrati pogled, a potom ga ponovo pogleda u oi. "I zato to sam delom ja kriva to ste u nevolji." "Molim? Vaa je krivica to je Sonijer pokuao da mi smesti?" "Sonijer nije pokuao da vam smesti. To je greka. Poruka sa poda namenjena je meni." Langdonu je trebao minut da to svari. "Molim?" "Ta poruka nije namenjena policiji. Napisao ju je za mene. Sve je uradio na brzinu i jednostavno nije shvatio kako e to izgledati policiji." Ona zastade. "Numerika ifra je besmislena. Sonijer ju je napisao kako bi bio siguran da e se u istragu ukljuiti kriptografi, i kako bih ja odmah znala ta mu se dogodilo." Langdonu su stvari postajale sve manje jasne. Da lije ili ne Sofi Nevo sila sa uma bilo je ovog trenutka otvoreno pitanje, ali je sada barem razumeo zato je pokuavala da mu pomogne. P.S. Pronai Roberta Langdona. Oigledno je verovala da joj je kustos ostavio ifrovani postskriputum da bi pronala Langdona. "Ali zato mislite daje poruka namenjena vama?" "Skica po Vitruviju", odgovori jednostavno. "Taj crte je oduvek bio moje omiljeno Da Vinijevo delo. Veeras gaje Sonijer upotrebio da privue moju panju." "ekajte. Kaete daje kustos znao koje je vae omiljeno umetniko delo?" Ona klimnu glavom. "Izvinite. Sve ovo vam govorim bez reda. Zak Sonijer i ja..." Sofin glas utihnu i Langdon primeti u njemu iznenadnu tugu, bolnu prolost, kako provejava ispod povrine. Sofi i Zak Sonijer su oigledno bili u nekoj posebnoj vezi. Langdon je posmatrao lepu enu pred sobom, u potpunosti svestan injenice da su stariji ljudi u Francuskoj esto imali mlade ljubavnice. Ipak, Sofi Nevo nekako nije liila na "metresu". "Pre deset godina smo se razili", ree Sofi, sada apatom. "Od tada jedva da smo progovorili. Noas, kada je Kriptologija primila vest daje ubijen i kada sam videla snimke njegovog tela i tekst na podu, shvatila sam da je pokuavao da mi poalje poruku." "Zbog Skice po VitruvijuT "Da. I zbog slova P.S." "PostskriptumV Ona odmahnu glavom. "P.S. su moji inicijali." "Ali vi se zovete Sofi Nevo." Ona skrenu pogled. "P.S. je nadimak koji mi je dao kada sam ivela sa njim." Ona pocrvene. "To je skraeno od Princeza Sofi." Langdon ne odgovori. "Smesno, znam", ree ona. "Ali to se deavalo pre mnogo godina. Kada <mm bila mala."

70 *&? Den Braun "Poznavali ste ga kada ste bili deteT' "Jako dobro", ree ona, dok su joj se oi punile suzama. "ak Sonijer mi je bio deda,"

EofflJNUE 14
de je Langdon?" upita Fa, izbacujui poslednji dim cigarete dok je ulazio u komandni centar. "Jo uvek u toaletu, gospodine." Porunik Kole je oekivao to pitanje. Fa zaguna. "Vidim da mu se ne uri." Kapetan je posmatrao GPS taku preko Koleovog ramena, i Kole je gotovo mogao uti kako se tokici okreu. Fa se opirao porivu da ode i proveri Langdona. U idealnim uslovima, subjektu praenja se omoguavalo maksimalno vreme i sloboda, kako bi se uljuljkao u lani oseaj sigurnosti. Langdon se mora vratiti sopstvenom voljom. Ipak, prolo je ve gotovo deset minuta. Suvie vremena. "Ima li anse da nas je otkrio?" upita Fa. Kole odmahnu glavom. "Jo uvek vidimo male pokrete u toaletu, bubica je oito jo uvek na njemu. Moda mu nije dobro? Da nas je razotkrio otarasio bi se bubice i pokuao da pobegne." Fa pogleda na sat. "Dobro." Ipak je bio zabrinut. itavo vee je Kole oseao daje kapetan neuobiajeno napet. Uvek smiren i postojan pod pritiskom, Fa kao da je te noi dopustio emocijama da se umeaju. Ne udi me, mislio je Kole. Fauje oajniki potrebno ovo hapenje. Nedavno su Vlada i mediji otvoreno kritikovali Faovu agresivnu taktiku, njeI'.KVC sukobe sa stranim ambasadama i preveliki budet za najnoviju tehnoInviju. Noanje hapenje Amerikanca u velikom stilu zasigurno bi uutkalo nnc- koji su ga kritikovali, pomaui mu tako da osigura svoj poloaj za nekoliko narednih godina, sve dok ne bude mogao da se povue sa pozamanom penzijom. Bog zna da mu je penzija potrebna, mislio je Kole. Faova predanost tehnologiji naudila mu je kako poslovno tako i privatno. Prialo sr da je pre nekoliko godina Fa investirao itavu svoju uteevinu u neku tehnoloku novotariju i daje izgubio i koulju sa lea. A Fa je ovek koji nosi samo najfinije koulje. Noas je jo uvek bilo vremena. Neobino uplitanje Sofi Nevo, iako nesieno, samo ga je okrznulo. Ona je otila, a Fa je jo uvek imao karte u ruci. Tok je trebalo da obavesti Langdona daje njegovo ime bilo napisano na podu pored rtve. P.S. Pronai Roberta Langdona. Reakcija Amerikanca na taj mali dokaz zaista e mnogo otkriti.

72 Den Braun

"Kapetane?" zvao ga je jedan od agenata Sudske policije sa drugog kraja kancelarije. "Mislim daje bolje da preuzmete ovaj poziv." Pruao mu je slualicu, zabrinutog izraza. "Ko je to?" upita Fa. Agent se namrti. "Direktor Odeljenja kriptografije." "I?" "Radi se o Sofi Nevo, gospodine. Neto nije u redu."

ta/UE 13
Bilo je vreme. Sajlas se oseao jakim dok je izlazio iz crnog audija, a noni povetarac se igrao njegovom irokom odorom. Vetrovi promene osete se u vazduhu. Znao je da e zadatak koji gaje ekao zahtevati vie umenosti nego snage, i stoga pitolj bese ostavio u kolima. Hekler i koh USP 40 sa trinaest metaka dobio je od Uitelja. Oruju smrti nije mesto u Bojoj kui. Trg Sen-Sulpis ispred velike crkve bio je prazan u ovo doba, a jedine vidljive due na drugom kraju trga behu dve maloletne prostitutke koje su se nudile okasnelim turistima. Njihova privlana tela izazivala su poznatu udnju u Sajlasovim bedrima. Butine mu se instinktivno zgrie i bodljikavi pojas od kostreti bolno mu se usee u meso. Pohota istog trenutka ispari. Ve godinama se Sajlas predano odricao seksualnih uivanja. Bio je to Put. Znao je da mnogo toga rtvuje za Opus Dei, ali je mnogo vie dobio za uzvrat. Zavet na celibat i odricanje od linih dobara teko da su bili rtva. Imajui u vidu siromatvo iz kojeg je potekao i seksualne uase koje je izdrao u zatvoru, celibat je bio dobrodola promena. Sada, vrativi se u Francusku po prvi put od kako su ga uhapsili i otpremili u zatvor u Andori, Sajlas je oseao kako ga domovina iskuava, izvlaei nasilna seanja iz njegove due koja se bese iskupila. Ponovo si roen, podseti samoga sebe. Njegova dananja sluba Bogu zahtevala je greh ubistva, rtva koju e morati zauvek da zadri u sebi. Mera tvoje vere je mera bola koji moe da izdri, rekao mu je Uitelj. Sajlasu bol nije bio stran i goreo je od nestrpljenja da se dokae pred Uiteljem, onim koji gaje uverio da se upravlja prema nalozima vie sile. "Hago la obra de Dios", proaputa Sajlas, kreui se ka ulazu u crkvu. Zastajui u senci masivnih vrata, on duboko uzdahnu. Sve do tog trenutka nije u potpunosti shvatao ta se sprema da uradi i ta ga eka unutra. Kljuni kamen. On e nas dovesti do naeg konanog cilja. Podie avetinjski bledu pesnicu i zalupa tri puta po vratima. Nekoliko trenutaka kasnije, zasuni na ogromnom drvenom portalu poee da se pomeraju.

PofflJNUE 16
Sofi nije tano znala koliko e trebati Fau da shvati da nije napustila zgradu. Videvi daje Langdon oigledno suvie uzbuen, Sofi se pitala da li je uinila pravu stvar kada gaje saterala ovde u toalet. Sta sam drugo mogla da radim ? Setila se tela svog dede, nagog i sa irom rairenim nogama i rukama na podu. Postojalo je vreme kada joj je znaio sve na svetu - pa ipak se noas iznenadila to ga gotovo i nije alila. ak Sonijer je u stvari za nju bio stranac. Njihova veza je pukla u sekundi, jedne martovske veeri kada su joj bile dvadeset i dve godine. Pre deset godina. Sofi se bese vratila nekoliko dana ranije sa poslediplomskih studija u Engleskoj i grekom zatekla dedu u neemu to oigledno nije trebalo da vidi. Bio je to prizor u koji jedva da je i danas verovala. Da nisam videla sopstvenim oima... Suvie se stidela i suvie je bila zapanjena da bi izdrala dedine mune pokuaje da objasni. Smesta se odselila, uzevi uteeni novac i iznajmila mali stan sa cimerima. Zaklela se da nikada nikome nee rei staje videla. Dedaje oajniki pokuavao da dopre do nje, slao joj poruke i pisma, preklinjui je da se sastanu kako bi joj objasnio. Kako da joj objasni!? Sofije odgovorila samo jednom - da mu zabrani daje ikada vie pozove ili pokua da se nae sa njom u javnosti. Plaila se da bi njegovo objanjenje bilo uasnije od samog dogaaja. Neverovatno, ali Sonijer nikada nije odustao. Deset godina joj je pisao uporno i sada su ta pisma stajala neotvorena u fioci njenog toaletnog stola. Dedi je sluilo na ast to se nikada nije ogluio o njenu zabranu i nazvao je. Sve do danas poslepodne. "Sofi?" Glas mu je zvuao zapanjujue umorno na njenoj sekretarici. "Postupao sam u skladu sa tvojom eljom toliko dugo... i boli me to te zovem, ali moram da razgovaram sa tobom. Neto strano se dogodilo." Stojei u kuhinji svog parikog stana, Sofi prooe marci kad gaje ponovo ula, nakon svih tih godina. Njegov nean glas vratio je itavu plimu uspomena iz detinjstva. "Sofi, molim te sasluaj me." Govorio joj je na engleskom, kao to je uvek radio kada je bila mala. Vebaj francuski u koli. Vebaj engleski kod kue. "Ne moe se zauvek ljutiti na mene. Zar nisi proitala pisma koja sam ti slao svih ovih godina? Zar ne razume?" On zastade. "Moramo smesta da

Da Vinijev kod

*&> 75

razgovaramo. Molim te ispuni svom dedi ovu jednu elju. Pozovi me u Luvr. Odmah. Verujem da smo ti i ja u velikoj opasnosti." Sofi je zurila u telefonsku sekretaricu. U opasnosti? O emu je on priao? "Princezo..." Dedin glas se guio od oseanja koja Sofi nije mogla da odredi. "Znam da sam krio stvari od tebe i znam da me je to kotalo tvoje ljubavi. Ali bilo je to radi tvoje bezbednosti. Sada mora da sazna istinu. Molim te, moram da ti kaem istinu o tvojoj porodici." Iznenada, Sofije mogla da uje otkucaje sopstvenog srca. O mojoj porodici? Sofini roditelji su poginuli kada je imala svega etiri godine. Kola su im sletela sa mosta u brzu reku. Njena baka i mlai brat takoe su bili u kolima, i u samo jednom trenutku izbrisana je itava Sofina porodica. Imala je iseke iz novina koji su to potvrivali. Njegove reci su uinile da bolni nalet enje jurne kroz njene kosti. Moja porodica! U tom deliu sekunde. Sofi je videla prizore iz sna iz kojeg se bezbroj puta budila kao mala: Moja porodica je iva! Vraaju se kui! Ali, ba kao u njenom snu, slike nestae. Tvoja porodica je mrtva, Sofi. Nee se vratiti kui. "Sofi..." govorio je deda sa telefonske sekretarice. "Godinama sam ekao da ti kaem. ekao sam pravi trenutak, ali sada nema vie vremena. Nazovi me u Luvr. im ovo uje. ekau ovde itave noi. Plaim se da smo oboje u opasnosti. Ima toliko toga to treba da zna." Poruka se zavrila. U tiini, Sofije stajala drhtei. inilo se da su proli minuti. Dok je razmiljala o dedinoj poruci, samo jedna mogunost je imala smisla, i ona shvati njegovu pravu nameru. Bio je to mamac. Oigledno, njen deda je oajniki eleo daje vidi. Sve bi pokuao. Gaenje koje je oseala prema njemu se produbi. Sofi se pitala da nije moda oboleo od smrtonosne bolesti i odluio da pokua sve ega bi mogao da se seti ne bi li je naterao da ga poslednji put poseti. Ako je bilo tako, mudro je odabrao. Moju porodicu. Sada, dok je stajala u mraku toaleta u Luvru, Sofi je mogla da uje odjek telefonske poruke od tog poslepodneva. Sofi, moda smo oboje u opasnosti. Pozovi me. Nije ga pozvala. Niti je planirala da to uradi. Sada, meutim, njen skepticizam bio je pred iskuenjem. Njen deda je leao ubijen u svom sopstvenom muzeju. I napisao je ifru na podu. ifru za nju. U to je bila sigurna. Iako nije ra/.umela znaenje poruke, Sofi je znala daje kodirana priroda poruke dodatni doka/ da su reci nainenjene njoj. Sofina strast prema kriptovelinn koju je posi'iloval.i bili su rezultat odrastanja sa Zakom So-

76*.
Den Braun

nijerom - koji je i sam bio fanatik za ifre, igre reci i zagonetke. Koliko smo samo nedelja proveli reavajui kriptograme i ukrtene reci u novinama? Kada joj je bilo dvanaest, Sofi je mogla da resi ukrtene reci u Mondu bez iije pomoi, a deda ju je usavrio u ukrtenim recima na engleskom, matematikim zagonetkama i zameni brojeva. Sofi ih je gutala. Naposletku je svoju strast pretvorila u profesiju postavi ifrant za Sudsku policiju. Noas, kriptograf u njoj bio je primoran da se divi efikasnosti kojom je njen deda upotrebio jednostavnu ifru da spoji dva potpuna stranca - Sofi Nevo i Roberta Langdona. Pitanje je zato? Na nesreu, iz zbunjenog pogleda u Langdonovim oima Sofi je videla da Amerikanac nema nita bolju ideju o tome od nje. Sofi ponovo krenu u napad. "Vi i moj deda ste planirali da se naete veeras. Zbog ega?" Langdon je izgledao iskreno zbunjen. "Njegova sekretarica je zakazala sastanak i nije navela nikakve posebne razloge, a ja nisam pitao. Pretpostavio sam daje uo da u drati predavanje o paganskoj ikonografiji u francuskim katedralama, da se interesovao za temu i mislio da bi bilo zabavno da se naemo na piu." Sofi nije poverovala u to. Veza je bila labava. Njen deda je znao vie o paganskoj ikonografiji od bilo koga na svetu. Kao izuzetno povuen ovek, ne bi ba uivao u askanju sa nekim amerikim profesorima ako za to nema jako vaan razlog. Sofi duboko uzdahnu i ponovo poe. "Danas poslepodne me je deda nazvao i rekao mi je da smo on i ja u ozbiljnoj opasnosti. Da li vam to neto govori?" Langdonove plave oi se sada smrknue od zabrinutosti. "Ne, ali s obzirom na to to se upravo dogodilo..." Sofi klimnu. Imajui u vidu veeranje dogaaje, bila bi luda kada se ne bi uplaila. Oseajui se iscrpljeno, ona ode do malog prozora na drugom kraju kupatila i bez reci pogleda kroz mreu alarm-ice usaene u staklo. Bili su visoko - najmanje dvanaest metara. Uzdahnuvi, ona podie pogled ka oaravajuoj panorami Pariza. Sa njene leve strane, preko Sene, osvetljena Ajfelova kula. Pravo napred, Trijumfalna kapija. A desno, visoko na talasastoj padini Monmartra, elegantna arabeskna kupola Svetog Srca, iji je uglaani kamen sijao belo poput sjajnog svetilita. Ovde, u najzapadnijem kraju krila Denon, prostrana ulica ka Trgu Karusel, postavljena u pravcu sever-jug, pruala se gotovo uz zgradu, a samo ju je jedan uzani ivinjak razdvajao od spoljanjeg zida Luvra. Daleko ispod, uobiajeni karavan gradskih kamiona none dostave lenjo je stajao, ekajui da se promeni svetio na semaforu. "Ne znam...", ree Langdon, prilazei

Da Vinijev kod & 77 joj. "Va deda oigledno neto pokuava da nam kae. ao mije to sam od tako male pomoi." Sofi se okrete od prozora, oseajui iskreno aljenje u Langdonovom dubokom glasu. ak i uz svu nevolju koja gaje snala, oigledno je eleo da joj pomogne. Uitelj u njemu, pomisli ona, poto bese proitala podatke koje je Sudska policija imala o osumnjienom. Naunik koga je oito ljutilo to neto ne razume. To nam je zajedniko, pomisli Sofi. Kao ifrantkinja, Sofi je zaraivala za ivot tako to je pronalazila smisao u naizgled besmislenim podacima. Noas je najbolja pretpostavka koju je smislila bila ta da Robert Langdon, znao on to ili ne, poseduje informacije koje su njoj oajniki potrebne. Princezo Sofi, pronai Roberta Langdona. Koliko je jasnija mogla da bude poruka njenog dpde? Bilo joj je potrebno vie vremena sa Langdonom. Vremena da misli. Vremena da zajedno rese ovu misteriju. Na nesreu, vreme im je isticalo. Gledajui u Langdona, Sofi se odlui na jedini mogui korak. "Bezu Fa e vas staviti u pritvor svakog trenutka. Mogu da vas izvedem iz ovog muzeja, ali moramo odmah da delamo." Langdonove oi se razrogaie. "Hoete da pobegneml" "To je najpametnije to moete da uradite. Ako dopustite da vas Fa pritvori, proveete nedelje u francuskom zatvoru dok se Sudska policija i Amerika ambasada budu borile za pravo da vam sude. Ali ako vas izvedemo odavde i stignemo do ambasade, tada e vaa vlada zatititi vaa prava dok ne dokaemo da nemate nikakve veze sa ovim ubistvom." Langdon nije bio ni izdaleka ubeen. "Zaboravite! Fa ima naoruane uvare na svakom izlazu! ak i ako pobegnem, beanje e me uiniti jo sumnjivijim. Morate rei Fau daje poruka na podu namenjena vama, i da moje ime ne znai da sam ubica." "To u uraditi", ree Sofi brzo, "ali tek kad budete na sigurnom, u Amerikoj ambasadi. Ona je samo na oko kilometar i po odavde, a moja kola su parkirana ispred muzeja. Baviti se Faom odavde je suvie veliki rizik. Zar ne shvatate? Fa se veeras posvetio dokazivanju vae krivice. Jedini razlog odlaganja vaeg hapenja jeste to to se nadao da ete rei ili uiniti neto to e potvrditi njegove sumnje." "Upravo tako! Na primer, da pobegneml" Mobilni telefon u depu Sofinog dempera iznenada poe da zvoni. Verovatno Fa. Ona gurnu ruku u dep i iskljui telefon. "Gospodine Langdon", ree ona brzo, "moram da vam postavim poslednje pitanje." I moda itava vaa budunost zavisi od njega. "Poruka na podu sasvim sigurno nije dokaz vae krivice, pa ipak je Fa rekao naem timu daje siguran da ste vi njegov ovek. Moete li se setiti bilo kog drugog razloga /bog kojeg bi on bio ubeen da ste vi krivi?"

78 *

Den Braun

Langdon je utao nekoliko trenutaka. "Apsolutno nijednog." Sofi uzdahnu. to znai da Fa lae. Zato, Sofi nije mogla ni da zamisli, ali to nije bilo bitno ovog trenutka. Ostajala je injenica daje Bezu Fa odluio da strpa Roberta Langdona iza reetaka i to noas, po svaku cenu. Sofi je elela Langdona za sebe, i zato se nametalo samo jedno reenje. Moram da odvedeni Langdona u Ameriku ambasadu. Okreui se ka prozoru, Sofi pogleda kroz alarmnu icu umetnutu u prozorsko staklo, niz vrtoglavih dvanaest metara do plonika ispod. Skok sa ove visine bi Langdonu slomio noge. U najboljem sluaju. Ipak, Sofi donese odluku. Robert Langdon mora da pobegne iz Luvra, hteo to ili ne.

17
)}17 ako to mislite - ne javlja se?" Fa je bio u neverici. "Zovete je na moli bilni, zar ne? Znam da ga nosi sa sobom." Kole je ve nekoliko puta pokuavao da dobije Sofi. "Moda joj se ispraznila baterija. Ili gaje iskljuila." Fa je bio uznemiren jo od telefonskog razgovora sa direktorom Kriptografije. Nakon stoje spustio slualicu, odmarirao je do Kolea i zahtevao da mu telefonom pozovu agenta Nevo. Kole nije uspeo, i Fa se oseao kao lav u kavezu. "Zato su zvali sa Kriptografije?" usudi se Kole da upita. Fa se okrete. "Da nam kau da nisu pronali nita na ta bi se rana koja davi i demon koji ini zlo mogli odnositi." "I to je sve?" "Ne, identifikovali su brojeve kao Fibonaijev niz, ali sumnjaju daje to beznaajno." Kole je bio zbunjen. "Poslali su agenta Nevo da nam to kae." Fa odmahnu glavom. "Nisu poslali Sofi Nevo." "Molim?" "Direktor kae daje, u skladu sa mojim nareenjem, okupio itav tim da pogleda slike koje sam im poslao. Kada je agent Nevo stigla, bacila je jedan pogled na fotografije Sonijera i ifre i bez reci izala iz kancelarije. Direktor nije bio iznenaen njenim postupkom jer je razumljivo zato su je fotografije potresle." "Potresle? Nikada ranije nije na slici videla mrtvog oveka?" Fa za trenutak nita ne odgovori. "Nisam to znao, a izgleda da nije ni direktor sve dok ga kolega nije obavestio, ali ini se daje Sofi Nevo unuka aka Sonijera." Kole je ostao bez reci. "Direktoru nikada nije pomenula Sonijera, a on misli daje to zato to nije htela nikakav povlaen poloaj zbog poznatog dede." Nije ni udo to su je fotografije potresle. Kole jedva daje mogao da zamisli veu ironiju sudbine od ove koja je snala mladu deifrantkinju. Ipak, njeni postupci nisu imali smisla. "Ali ona je oigledno prepoznala brojeve kao Fibonaijev niz jer je dola ovamo i rekla nam to. Ne razumem zato bi napustila kancelariju a da nikome ne otkrije daje provalila ifru." Kolcu je padao na um samo jedan scenario koji bi objasnio ovakav razvoj dogaaja: Sonijcr je napisao numeriku ifru na podu u nadi da e Fa

80 &

Den Braun

ukljuiti kriptografe u istragu, a time i njegovu unuku. to se ostatka poruke tie, da li je Sonijer na neki nain komunicirao sa svojom unukom? Ako jeste, da li joj je ta poruka neto govorila? I kako se u sve to uklapao Langdon? Pre nego to je Kole stigao da o tome dalje razmilja, tiinu naputenog muzeja razbio je alarm. Zvuk je dolazio iz Velike galerije. "Alarm!" povika jedan od agenata, posmatrajui podatke koji su mu stizali iz sigurnosnog centra Luvra. "Grande Galerie! Toilettes Messieurs!" Fa se okrete ka Koleu. "Gde je Langdon?" "Jo uvek u toaletu!" Kole pokaza na trepuu crvenu taku na laptopu. "Mora daje razbio prozor!" Kole je znao da Langdon nee daleko stii. Iako su poarni propisi u Parizu nalagali da se prozori iznad petnaest metara visine na javnim zgradama mogu razbiti u sluaju poara, izai sa drugog sprata Luvra bez merdevina i kuke bilo bi ravno samoubistvu. Takoe, na zapadnom kraju krila Denon nije bilo ni drvea ni trave koji bi ublaili pad. Ispod prozora toaleta Trg Karusel se protezao u dve trake na svega pola metra od spoljanjeg zida. "Oh, boe", uzviknu Kole, posmatrajui monitor. "Langdon ide ka ispustu prozora!" Ali Fa je ve bio u akciji. Istrgnuvi revolver manurin MR-93 iz futrole pod pazuhom, kapetan je izjurio iz kancelarije. Kole je u neverici pratio na ekranu kako trepua taka izlazi na prozorski sims i potom ini neto potpuno neoekivano. Taka se pomerila izvan kruga zgrade. Sta se deava? pitao se. Da lije Langdon napolju na simsu ili... "Isuse!" Kole skoi na noge kada se taka otisnu dalje od zida. inilo se da signal za trenutak podrhtava, a potom se trepua taka naglo zaustavi oko devet metara izvan kruga zgrade. Petljajui sa kontrolnim ureajima, Kole na ekranu izbaci plan Pariza i ponovo podesi GPS. Zumirajui, sada je mogao da vidi taan poloaj s kojeg je dopirao signal. Vie se nije kretao. Leao je nepomian nasred Trga Karusel. Langdon je skoio.

to/UE 18
Fa se sjurivao u Veliku galeriju dok je Koleov radio-prijemnik jeao da nadjaa udaljeni zvuk alarma. "Skoio je!" urlao je Kole. "Vidim signal napolju, na Trgu Karusel! Izvan prozora toaleta! I uopte se ne kree! Isuse, mislim da se Langdon upravo ubio!" Fa je uo reci, ali one nisu imale smisla. Nastavio je da tri. inilo se da hodnik nema kraja. Dok je trao pored Sonijerovog tela, usmeri pogled na pregrade na udaljenom kraju krila Denon. Alarm je sada postajao glasniji. "ekajte!" Koleov glas ponovo zajea preko radija. "Pomera se! Boe, iv je! Langdon se kree!" Fa je i dalje trao, proklinjui duinu hodnika sa svakim korakom. "Langdon se bre kree!" Kole je jo uvek urlao preko radija. "Tri niz Karusel. ekajte... poveava brzinu. Kree se suvie brzo!" Stigavi do pregrada, Fa se provue izmeu njih, vide vrata toaleta i jurnu. Voki-toki se sada jedva uo zbog alarma. "Mora daje u kolima! Mislim daje u kolima! Ne mogu da..." Koleove reci je zagluio alarm kad Fa konano provali u muki toalet sa uperenim revolverom. Mrtei se zbog piska koji je parao ui, on pretrai prostoriju. Kabine su bile prazne. Kupatilo takoe. Faov pogled se istog trenutka usmeri ka razbijenom prozoru na drugom kraju prostorije. On potra ka otvoru i pogleda preko ivice. Nigde nije video Langdona. Fa nije mogao da zamisli da neko rizikuje vratolomiju poput ove. Ako je skoio, mora da je teko povreen. Alarm konano prestade, i Koleov glas se ponovo zau preko voki-tokija. "...kree se ka jugu... bre... prelazi Senu preko mosta Karusel!" Fa se okrete nalevo. Jedino vozilo na mostu Karusel bio je ogroman dosta vni kamion sa duplom prikolicom koji se udaljavao iz pravca Luvra ka jugu. Otvorena prikolica kamiona bila je prekrivena ciradom od vinila nalik ogromnoj viseoj lealjci. Faa proe drhtaj kada shvati. Taj kamion je verovatno stajao na semaforu upravo ispod prozora toaleta. Sulud rizik, ree Fa za sebe. Langdon nije mogao znati ta kamion prenosi ispod cirade. ta ako je prevozio elik? Ili cement? Ili ak otpad? Skok sa dvanaest metara? Ludost. "Taka se okree!" ree Kole. "Skree desno ka mostu Sen-Per!"

82

Den Braun

I zaista, kamion koji bese preao preko mosta usporavao je i skretao desno, ka mostu Sen-Per. Dakle tako, pomisli Fa. Zapanjen, posmatrao je kako kamion nestaje iza ugla. Kole je ve radiom pozvao agente napolju, aljui ih u poteru. Patrolna kola su krenula, sve vreme izvetavana o lokaciji kamiona. Gotovo je, znao je Fa. Njegovi ljudi e opkoliti kamion za nekoliko minuta. Langdon nije imao kud. Vraajui revolver u futrolu, Fa izae iz toaleta i pozva radiom Kolea. "Dovezi mi kola. Hou da budem tamo kada ga budemo hapsili." Dok je trao natrag Velikom galerijom, pitao se da lije Langdon preiveo pad. Mada to nije bilo vano. Langdon je pobegao. Kriv po svim takama optunice. Svega trinaest metara od toaleta, Langdon i Sofi su stajali u tami Velike galerije, lea priljubljenih uz jednu od velikih pregrada koje su zaklanjale toalete od pogleda iz galerije. Jedva su uspeli da se sakriju pre nego to je Fa projurio pored njih, sa isukanim orujem, i nestao u kupatilu. Poslednjih ezdeset sekundi proteklo je kao u snu. Langdon je stajao u toaletu odbijajui da bei zbog zloina koji nije poinio, kada je Sofi poela da prouava staklo prozora i icu alarma koja je prolazila kroz njega. Potom je provirila na ulicu, kao da meri visinu. "Uz malo ciljanja, moete pobei odavde", rekla je. Ciljanja? Oseajui se nelagodno, i on proviri kroz prozor toaleta. Na gornjem kraju ulice, ogroman kamion sa duplom prikolicom kretao se ka semaforu ispod prozora. Plava cirada od vinila bila je rasprostrta preko ogromnog prostora za tovar, pokrivajui teret. Langdon se nadao da Sofi ne misli ono stoje izgledalo da misli. "Sofi, nema anse da skoim..." "Izvadite ureaj za praenje." Zbunjen, Langdon je petljao po depu sve dok nije pronaao siuni metalni disk. Sofi ga uze i istog trenutka ode do lavaboa. Zgrabi vei komad sapuna, postavi bubicu za praenje povrh njega i potom palcem jako pritisnu kako bi ugurala disk u sapun. Kada je disk utonio u meku povrinu, ona zatvori nastalu rupu. Predajui sapun Langdonu, Sofi izvadi teku, cilindrinu kantu za otpatke koja se nalazila ispod lavaboa. Pre nego stoje Langdon stigao da se pobuni. Sofi se zatra ka prozoru, drei kantu za otpatke ispred sebe kao bojnog ovna. Dno kante razbi staklo. Alarm se oglasi jainom koja je parala ui.

Da Vinijev kod
* 83

"Dajte mi sapun!" nadvikivala se Sofi sa alarmom. Langdon gurnu sapun u njenu aku. Drei ga na dlanu, ona baci pogled kroz razbijeni prozor na ogroman osamnaestotoka koji je ekao ispod. Meta je bila dovoljno velika - iroka, nepomina cirada - i manje od tri metra udaljena od zgrade. Kad svetio na semaforu poe da se menja, Sofi duboko uzdahnu i zavitla sapun u no. Sapun pade na ivicu cirade, kliznuvi unutar prostora za tovar ba kad se svetio na semaforu promenilo u zeleno. "estitam", ree Sofi, povukavi ga ka podu. "Upravo ste pobegli iz Luvra." Beei iz mukog toaleta, kliznue u senku taman kada Fa projuri pored njih. Sada, kada je poarni alarm utihnuo, Langdon je uo zvuke policijskih sirena kako se udaljavaju od Luvra. Policijski egzodus. Fa je takoe odjurio. Velika galerija je ostala pusta. "Postoji stepenite za sluaj opasnosti na oko pedeset metara odavde, u Velikoj galeriji", ree Sofi. "Sada moemo da izaemo odavde." Langdon je odluio da ne progovori vie ni jednu jedinu re te veeri. Sofi Nevo je bila avolski pametnija od njega.

tolUE 19
Crkva Sen-Sulpis, pria se, ima najekscentriniju istoriju od svih zgrada u Parizu. Izgraena na ruevinama drevnog hrama posveenog egipatskoj boginji Izidi, imala je arhitektonsku osnovu koja se do u centimetar poklapala sa osnovom Notr Dama. Na ovom svetom mestu krten je Markiz de Sad i Bodler, dok se Viktor Igo venao u njoj. Semenite pri crkvi imalo je dugu istoriju neortodoksnosti i bilo je sastajalite brojnih tajnih drutava. Veeras, u peinolikom brodu crkve Sen-Sulpis bilo je tiho kao u grobu, dok je jedino slabi miris tamjana koji se zadrao od mise odrane ranije te veeri, nagovetavao ivot. U ponaanju sestre Sandrin, dok gaje uvodila u crkvu, Sajlas je oseao nelagodu. To ga nije iznenadilo. Bio je naviknut da je ljudima neprijatno u njegovom prisustvu. "Vi ste Amerikanac", rekla je. "Francuz poreklom", odgovori Sajlas. "Imao sam poloaj u paniji, a sada uim u Americi." Sestra Sandrin klimnu. Bila je mala ena, mirnih oiju. "I nikada ranije niste bili u Sen-Sulpis?" "Shvatam daje to samo po sebi greh." "Mnogo je lepa po danu." "Siguran sam u to. Ipak, zahvalan sam vam to ste mi pruili priliku da je vidim noas." "Otac je tako zahtevao. Oigledno je da imate mone prijatelje." M ne znate koliko, pomisli Sajlas. Dok je iao za sestrom Sandrin niz glavni prolaz izmeu redova klupa, Sajlasa je iznenadila pusto crkve. Za razliku od Notr Damovih raznobojnih freski, pozlaenih ukrasa na oltaru i toplog drveta, Sen-Sulpis je bila gola i hladna, nalik asketskim katedralama u Spaniji. Nedostatak dekora inio je da izgleda prostranijom nego to jeste, i dok je podizao pogled ka zjapeoj rebrastoj lunoj tavanici, zamiljao je da stoji ispod trupa ogromnog prevrnutog broda. Odgovarajui prizor, pomislio je. Brod bratstva imao je da bude zauvek prevrnut. Nestrpljiv da se baci na posao, Sajlas poele da ga sestra Sandrin ostavi samog. Bila je sitna ena koju je Sajlas veoma lako mogao savladati, ali zakleo se da nee primenjivati silu ukoliko to ne bude zaista neophodno. Ona je ena odore, i nije kriva to je bratstvo izabralo njenu crkvu za skrovite kljunog kamena. Nije je trebalo kazniti za tue grehe. "Neprijatno mije, sestro, to su vas zbog mene probudili."

Da Vinijev kod 85 "Nita zato. U Parizu ste u prolazu. Treba da vidite Sen-Sulpis. Da li je vae interesovanje za crkvu arhitektonske ili istorijske prirode?" "Zapravo, moje interesovanje je duhovne prirode." Ona se prijatno nasmeja. "To se podrazumeva. Samo sam se pitala odakle da ponemo obilazak." Sajlas oseti kako mu se pogled usredsreuje na oltar. "Obilazak nije potreban. Bili ste vie nego ljubazni. Mogu sam da proem okolo." "Uopte mi nije teko", ree ona. "Na kraju krajeva kad sam ve budna..." Sajlas se zaustavi. Stigli su do prednjeg reda, i oltar se nalazio na svega trinaest metara. Okrenu se svojim ogromnim telom sasvim prema sitnoj eni i oseti kako je ustuknula pogledavi u njegove crvene oi. "Ne bih da zvuim neutivo, sestro, ali nisam navikao da samo uetam u Boju kuu i krenem u obilazak. Da li bi vam smetalo da me ostavite samog kako bih se pomolio pre nego to obiem crkvu?" Sestra Sandrin je oklevala. "Oh, naravno. Saekau vas u stranjem delu crkve." Sajlas spusti nenu ali teku ruku na njeno rame i pogleda je sa visine. "Sestro, oseam se dovoljno krivim ve zbog toga to sam vas probudio. Zahtevati da ostanete budni bilo bi suvie. Molim vas, vratite se u krevet. Mogu da uivam u vaoj crkvi i potom sam da izaem." Nije bila ubeena. "Jeste li sigurni da se neete oseati naputeno?" "Uopte ne. Molitva je usamljeniko uivanje." "Kako elite." Sajlas skloni ruku sa njenog ramena. "Lepo spavajte, sestro. Neka je mir Gospodnji sa vama." "I sa vama." Sestra Sandrin se uputi ka stepenicama. "Molim vas, zatvorite dobro vrata kada budete izlazili." "Sigurno hou." Sajlas ju je posmatrao kako odlazi. Potom se okrete i klee, oseajui kako mu se pojas od kostreti useca u nogu. Dragi Boe, nudim ti posao koji danas obavljam... uei u senci horskog balkona visoko iznad oltara, sestra Sandrin je kroz ogradu nemo posmatrala monaha u ogrtau koji je kleao. U dui je osetila iznenadni uas koji ju je sputao. U deliu sekunde se zapitala da nije moda ovaj misteriozni posetilac neprijatelj na koga su je upozorili. Pitala se da li e veeras morati da izvri nareenje koje je imala svih ovih godina. Odluila je da ostane tamo, skrivena u tami, i prati svaki njegov pokret.

ta/UE ZO
Izronivi iz senke, Langdon i Sofi neujno krenue naputenim hodnikom Velike galerije ka poarnim stepenicama. Dok se kretao, Langdon je imao oseaj da sastavlja slagalicu u mraku. Najnoviji aspekt ove misterije duboko gaje uznemirio: Kapetan Sudske policije pokuava da mi namesti ubistvo. "Mislite li daje moda", proaputa on, "Fa napisao poruku na podu?" Sofi se nije ak ni okrenula. "Nemogue." Langdon nije bio toliko siguran. "ini se da mu je prilino stalo da ja izgledam kao krivac. Moda je mislio da e, ukoliko napie moje ime na podu, pojaati optubu protiv mene?" "Fibonaijev niz? P.S.? Sva simbolika koja se odnosi na Da Vinija i boginju? To je sigurno bio moj deda." Langdon je znao da je ona u pravu. Simbolizam tragova uklapao se previe savreno - pentagram, Skica po Vitruviju, Da Vini, boginja, pa ak i Fibonaijevi brojevi. Koherentan set simbola, tako bi ga ikonografi nazvali. Svi elementi neodvojivo povezani. "I dedin poslepodnevni telefonski poziv", dodade Sofi. "Rekao je da mora neto da mi kae. Sigurna sam daje poruka u Luvru njegov poslednji pokuaj da mi kae neto bitno, neto za ta je mislio da ete mi vi pomoi da shvatim." Langdon se namrti. O, rana davi, al' demon zlo ini! eleo je da shvati ovu poruku, i zbog Sofi i zbog sebe. Stvari su se definitivno pogorale od kako je prvi put ugledao ifrovani tekst. "Skok" kroz prozor toaleta nee ba umilostiviti Faa. Iz nekog je razloga sumnjao da e kapetan francuske policije imati smisla za humor kada shvati daje proganjao i uhapsio jedan sapun. "Vrata nisu daleko odavde", ree Sofi. "Mislite li da postoji mogunost da se u brojevima vaeg dede nalazi klju za razumevanje ostatka ifre?" Langdon je jednom radio na seriji Bekonovskih rukopisa koji su sadrali epigrafske ifre u kojima odreeni redovi predstavljaju klju za deifrovanje drugih redova. "Razmiljala sam o tim brojevima itavo vee. Zbir, rezultati deljenja, rezultati mnoenja. Nita ne vidim u tome. Matematiki, poredani su nasumice. Kriptografska poalica." "Ipak, svi su oni deo Fibonaijevog niza. To ne moe biti sluajnost." "I nije sluajnost. To stoje upotrebio Fibonaijeve brojeve bio je nain da naroito skrene moju panju. Kao i to stoje napisao poruku na engleskom,

Da Vinijev kod * 87 i postavio se u onaj poloaj, ili to je nacrtao pentagram na sebi. Sve to je uradio da bi privukao moju panju." "Pentagram vama neto znai?" "Da. Nisam stigla da vam kaem, ali pentagram je simbol od posebnog znaaja za mene i dedu iz vremena mog odrastanja. Iz zabave smo otvarali tarot karte, i moja indikator-karta je uvek bila pentagram. Sigurna sam daje nametao karte, ali pentagrami su postali naa mala ala." Langdona prooe marci. Otvarali su tarot? Ova srednjovekovna italijanska igra kartama bila je prepuna skrivenih jeretikih simbola, u tolikoj meri da je Langdon posvetio posebno poglavlje svog novog rukopisa upravo tarotu. Dvadeset i dve karte nosile su imena poput Prvosvetenice, Carice, Zvezde. Tarot je zapravo i nastao kao tajni nain prenoenja ideologija koje je Crkva zabranjivala. Danas, mistiku tarota i dalje su prenosile moderne proroice. Indikator boja u tarotu za ensko boanstvo jesu pentagrami, mislio je Langdon, shvatajui da su, ukoliko je Sonijer nametao karte iz zabave, pentagrami zapravo bili skrivena ala. Stigli su do poarnih stepenica i Sofi paljivo otvori vrata. Alarm se nije oglasio. Samo su izlazna vrata bila povezana sa alarmom. Sofi povede Langdona niz cik-cak stepenice ka donjem nivou, pourujui ga. "Kada vam je va deda govorio o pentagramu", ree Langdon, urei za njom, "da li vam je pominjao oboavanje boginje ili neke zamerke upuene Katolikoj crkvi?" Sofi odmahnu glavom. "Vie me je zanimala matematika strana toga Boanska proporcija, PHI, Fibonaijevi brojevi, takve stvari." Langdon je bio iznenaen. "Deda vas je nauio staje broj PHI?" "Naravno. Boanska proporcija." Lice joj poprimi blag izraz. "Zapravo, alio se da sam ja napola boanska... znate, zbog slova u mom imenu." Langdon razmisli o tome jedan trenutak, a potom shvati. s-o-PHI-e Dok su silazili, Langdon se usredsredi na broj PHI. Tragovi koje je Sonijer ostavio bili su dosledniji nego to je isprva mislio. Da Vini... Fibonaijevi brojevi... pentagram. Neverovatno, ali sve te stvari bile su povezane konceptom toliko znaajnim za istoriju umetnosti da mu je Langdon uvek posveivao nekoliko asova predavanja. PHI. Iznenada kao da se vratio na Harvard, ispred studenata koji sluaju njegova predavanja iz "Simbolizma u umetnosti", i kao da je ispisivao svoj omiljeni broj na tabli. 1,61 H

88 <&?

Deri Braun

Langdon se okrenu da pogleda more svojih studenata. "Ko moe da mi kae koji je ovo broj?" Dugonogi student matematike u poslednjem redu podie ruku. "To je broj PHI." Izgovorio gaje kao faj. "Dobro je, Stetneru", ree Langdon. "Narode, upoznajte PHI." "Ne treba ga meati sa PI", dodade Stetner, cerei se. "Kao to mi matematiari volimo da kaemo: PHI je zajedno H bolje od PI." Langdon se nasmeja, ali se inilo da niko drugi nije shvatio alu. Stetner se pokunji. "Ovaj broj PHI", nastavi Langdon, "jedan zarez est jedan osam, veoma je vaan broj u umetnosti. Ko moe da mi kae zato?" Stetner pokua da se iskupi. "Zato to je toliko zgodan?" Svi se nasmejae. "Zapravo", ree Langdon, "Stetner je ponovo u pravu. PHI se smatra najlepim brojem na itavom svetu." Smeh naglo prestade, a Stetner je likovao. Dok je pripremao projektor, Langdon je objasnio daje broj PHI izveden iz Fibonaijevog niza - progresije poznate ne samo po tome stoje svaki naredni lan niza jednak zbiru prethodna dva, ve i po tome to se kolinik susednih lanova zapanjujue pribliava broju 1,618 - PHI! Uprkos naizgled misterioznom matematikom poreklu broja PHI, objasnio je Langdon, ono to je zaista zapanjujue u vezi sa brojem PHI bila je njegova uloga osnovnog elementa kompozicije prirode. Odnosi mera kod biljaka, ivotinja, pa ak i ljudskih bia sa zapanjujuom preciznou su se pribliavali odnosu PHI prema 1. "To to je PHI svuda prisutan u prirodi", ree Langdon, gasei svetla, "nipoto nije sluajnost, i stoga su u antikom svetu smatrali daje broj PHI odredio sam Tvorac univerzuma. Rani naunici su proglasili jedan-zarez-est-jedan-osam za Boansku proporciju." "ekajte", ree devojka iz prvog reda. "Ja sam student biologije i nikada nisam videla ovu Boansku proporciju u prirodi." "Ne?" Langdon se naceri. "Jeste li ikada prouavali odnos enki i mujaka u pelinjoj zajednici?" "Naravno. Uvek ima vie enki nego mujaka." "Tano. A jeste li znali da, ukoliko podelite broj enki sa brojem mujaka u bilo kojoj konici na svetu, uvek dobijate isti broj." "Stvarno?" "Da. Broj PHI." Devojka je gledala u neverici. "NEMOGUE!" "Mogue!" odvrati Langdon, smeei se dok je prikazivao slajd spiralne koljke. "Prepoznajete li ovo?"

Da Vinijev kod 89

"To je nautilus", ree studentkinja biologije. "Cefalopodni mekuac koji ubacuje gas u svoju komorastu koljku kako bi se osposobio za plutanje." "Tano. A moete li da pogodite koji je odnos svakog spiralnog prenika prema sledeem?" Devojka je izgledala nesigurno dok je posmatrala koncentrine lukove spiralnog nautilusa. Langdon klimnu. "PHI. Boanska proporcija. Jedan-zarez-est-jedan-osam." Devojku je to zabavljalo. Langdon pree na sledei slajd - krupni plan glavice suncokreta. "Seme suncokreta raste u suprotnim spiralama. Moete li da pogodite meusobni odnos prenika rotacije?" "PHI?" pitali su studenti. "Tano." Langdon poe da nie slajdove ubrzano - spiralne latice iarke, raspored listova na stabljikama biljaka, segmentacija insekata - u svemu se videla zapanjujua doslednost Boanske proporcije. "Ovo je neverovatno!" nekoje po vikao. "Da", ree neko drugi, "ali kakve to veze ima sa umetnoul" "Aha!" ree Langdon. "Drago mi je to ste pitali." On izvue naredni slajd - bledouti pergament sa uvenim mukim aktom Leonarda da VinijaSkicom po Vitruviju - nazvan po Markusu Vitruvijusu, izuzetnom rimskom arhitekti koji je hvalio Boansku proporciju u svom tekstu De Architectura. "Niko bolje od Da Vinija nije razumeo boansku strukturu ljudskog tela. Da Vini je iskopavao leeve kako bi merio taan odnos kostiju u ljudskom skeletu. Bio je prvi koji je pokazao daje ljudsko telo bukvalno sastavljeno od graevinskih blokova iji je proporcionalni odnos uvek jednak broju PHI." Svi na predavanju ga sumnjiavo pogledae. "Ne verujete mi?" izazivao ih je Langdon. "Sledei put kada se budete tuirali, ponesite metar sa sobom." Dvojica ragbista se zakikotae. "Ne samo vi nesigurni sportisti", Langdon ih bonu. "Svi vi. Momci i devojke. Probajte. Izmerite rastojanje od vrha glave do poda. Potom taj broj podelite rastojanjem od pupka do poda. Pogodite koji ete broj dobiti." "Ne PHI!" jedan od sportista ree u neverici. "Da, PHI", odgovori Langdon. "Jedan-zarez-est-jedan-osam. Hoete jo jedan primer? Izmerite rastojanje od ramena do vrhova prstiju na ruci, i potom ga podelite sa rastojanjem od lakta do vrhova prstiju. Ponovo PHI. Jo jedan? Rastojanje od kuka do poda podeljeno sa rastojanjem od kolena do poda. Ponovo PHI. Zglobovi prstiju. Prsti na nogama. Spiralna podela. PHI. PHI. PHI. Dragi moji, svako od vas je hodajui primer Boanske proporcije." ak i u mraku, Langdon je mogao da vidi da su svi zapanjeni. Iznutra ga ispuni poznata toplina. Evo zbog ega je predavao. "Dragi moji, kao to

90* Den Braun

moete da se uverite, u haosu ovoga sveta postoji neki dubinski red. Kada su u antikom svetu otkrili PHI, bili su sigurni da su naili na graevinski blok od kojeg je sainjen itav svet, i zbog toga su potovali Prirodu. A moete i da razumete zato. Boja ruka je primetna u Prirodi, i ak do danas postoje paganske religije koje slave Majku Zemlju. Mnogi od nas slave prirodu na isti nain na koji su to radili pagani, a da to ak i ne znaju. Prvi maj je savren primer, proslava prolea... zemlja koja se vraa u ivot da podari svoje plodove. Misteriozna magija koja se nalazi u korenu Boanske proporcije stara je koliko i samo vreme. ovek jednostavno postupa po pravilima Prirode, a budui daje umetnost pokuaj oveka da oponaa lepotu koju je stvorila ruka Tvorca, pretpostavljate da emo ovog semestra videti mnogo primera Boanske proporcije u umetnosti." Tokom narednih pola sata, Langdon im je pokazivao slajdove umetnikih dela Mikelanela, Albrehta Direra, Da Vinija i mnogih drugih, pokazujui kod svakog umetnika svesno i dosledno potovanje Boanske proporcije u nacrtu njihovih kompozicija. Langdon im je otkrio PHI u arhitektonskim dimenzijama grkog Partenona, piramida u Egiptu, pa ak i zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku. PHI se pojavio i u organizacionoj strukturi Mocartovih sonata, Betovenove Pete simfonije, kao i u delima Bartoka, Debisija i uberta. Broj PHI, kako im je Langdon rekao, koristio je ak i Stradivari kako bi izraunao tano mesto f-rupa pri konstruisanju svojih uvenih violina. "U zakljuku", rekao je Langdon, prilazei tabli, "vraamo se simbolima." Povukao je pet linija koje su se meusobno presecale i tako formirale petokraku zvezdu. "Ovaj simbol je jedan od najmonijih prizora koje ete videti ovog semestra. Formalno poznat kao petokraka zvezda - ili pentagram, kako su ga ljudi u antiko doba zvali - ovaj simbol se smatra i boanskim i maginim u mnogim kulturama. Moe li neko da kae zastoje to tako?" Stetner, student matematike, podie ruku. "Zato to, ako nacrtate pentagram, linije automatski dele jedna drugu na delove prema principu Boanske proporcije." Langdon ponosno potvrdi. "Odlino. Da, odnosi delova linija u pentagramu su svi jednaki broju PHI, to ovaj simbol ini vrhunskim simbolom lepote i savrenstva koje se povezuju sa boginjom i svetim enskim principom." Devojke su ponosno blistale. "Jedna napomena, narode. Danas smo se jedva dotakli Da Vinija, ali ovog semestra emo se njime baviti mnogo vie. Leonardo je bio osvedoeni posveenik drevnih poimanja boginje. Sutra u vam pokazati njegovu zidnu sliku Tajna veera, koja je jedan od najupeatljivijih omaa enskom boanstvu koje ete ikada videti." * May day - Praznik prolea (prim. prev.).

Da Vinijev kod 91
;

; "alite se, zar ne?" neko ree. "Mislio sam da se na Tajnoj veeri radi o Isusu!" Langdon namignu. "Ne moete ni da zamislite na kojim se sve mestima nalaze skriveni simboli." "Hajde", proaputa Sofi. "ta nije u redu? Skoro smo stigli. Pourite!" Langdon podie pogled, vrativi se iz udaljenih seanja. Shvati da se ukopao u mestu, na stepenicama, paralisan iznenadnim otkriem. O, rana davi, al' demon zlo ini! Sofi gaje posmatrala. .; Nemogue daje toliko jednostavno, mislio je Langdon. Ali, naravno, znao je da jeste. Tamo u utrobi Luvra... uz broj PHI i Da Vinija koji su mu se vrteli po mislima, Robert Langdon je iznenada i sasvim neoekivano deifrovao Sonijerovu ifru. "O, rana davi, al' demon zlo ini!" ree on. "To je najjednostavnija vrsta ifre!" Sofi zastade na stepenicama ispod njega, gledajui u neverici. ifra? Mislila je o recima itave noi i nije videla ifru. Naroito ne jednostavnu ifru. "Sami ste to rekli!" Langdonov glas podrhtavao je od uzbuenja. "Fibonaijevi brojevi imaju znaenje samo ukoliko se niu pravim redosledom. Inae su matematika besmislica." Sofi nije imala pojma o emu on pria. Fibonaijevi brojevi? Bila je sigurna da oni nisu imali nikakvu drugu svrhu do da ukljue Odeljenje kriptografije u noanju istragu. Imaju i drugu svrhu? Ona gurnu ruku u dep i izvue odtampani snimak. Ponovo poe da prouava dedinu poruku. 13-3-2-21-1-1-8-5 O, rana davi, Al' demon zlo ini! ta u vezi sa brojevima ? "Ispremetan Fibonaijev niz je reenje", ree Langdon, uzimajui snimak. "Brojevi su nagovetaj kako treba deifrovati ostatak poruke. Napisao je takav niz kako bi nam rekao da isti koncept primenimo i na tekst. O, rana davi, aP demon zlo ini? To nita ne znai. To su jednostavno slova napisana pogrenim redosledom."

92*.
Den Braun

Sofije bio potreban samo trenutak da shvati na ta cilja Langdon. Izgledalo je smeno jednostavno. "Vi mislite daje ova poruka... jedan anagram?" Zurila je u njega. "Poput slova iseenih iz novina?" Langdon je video nevericu na njenom licu i sasvim je dobro razumeo. Ljudi nisu znali da su anagrami, pored toga to predstavljaju modernu razbibrigu, imali bogatu istoriju svetog simbolizma. Mistina uenja Kabale veoma su se mnogo oslanjala na anagrame premetajui slova u recima na hebrejskom dobijali su nova znaenja. Francuski kraljevi su, tokom renesanse, bili toliko ubeeni da anagrami sadre maginu mo da su imenovali kraljevske anagramiste koji su im pomagali da donesu bolje odluke tako to su analizirali reci u vanim dokumentima. Rimljani su o prouavanju anagrama govorili kao o ars magna - "velikoj umetnosti". Langdon je sada netremice posmatrao Sofi. "Ono stoje va deda hteo da kae sve vreme nam se nalazilo pred nosom, a ostavio je vie nego dovoljno znakova da bismo to videli." Bez dalje prie, Langdon izvadi olovku iz depa i presloi slova u dva reda. O, rana davi, Al' demon zlo ini! bio je savren anagram za... Leonardo da Vini, Mona Liza!

l\
ona Liza. Za trenutak, stojei na poarnim stepenicama, Sofi je zaboravila da pokuava da pobegne iz Luvra. Sa okom koji je usledio kada je shvatila da se radi o anagramu mogla se meriti jedino posramljenost to sama nije deifrovala poruku. Bila je ekspert za kompleksnu kriptoanalizu, pa je stoga previdela jednostavne igre recima. Ipak, trebalo je da shvati. Naposletku, anagrami joj nisu bili strani - naroito na engleskom. Deda je esto koristio anagrame da bi usavrio njen engleski. Jednom prilikom, napisao je englesku re "planete" i rekao joj da se ak devedeset i dve druge reci, razliite duine, mogu napraviti od tih istih slova. Sofije provela tri dana sa renikom engleskog dok ih nije sve pronala. "Ne mogu ni da zamislim", ree Langdon, zurei u odtampani primerak, "kako je va deda smislio tako komplikovan anagram svega nekoliko minuta pre nego stoje umro." Sofije imala objanjenje i zbog toga se osealajo gore. Trebalo je da shvatim! Setila se da se njen deda - ljubitelj igara reci i umetnosti - kao mlad zabavljao tako to je smiljao anagrame za poznata umetnika dela. Zbog jednog od svojih anagrama je, ak, dospeo u nevolju kada je Sofi bila mala. U intervjuu za jedan ameriki asopis, Sonijer je izrazio svoj prezir prema modernistikom kubistikom pokretu zapaajui da se za Pikasovo remek-delo Gospoice iz Avinjona na engleskom jeziku mogao napraviti savren anagram sa znaenjem besmislene vrljotine. Ljubiteljima Pikasa to nije bilo zabavno. "Deda je anagram za Mona Liu verovatno smislio mnogo ranije", ree Sofi, pogledavi Langdona. A veeras je bio primoran da ga iskoristi kao zainenu za ifru. Dedin glas ju je dozivao sa onog sveta toliko jasno da joj se ledila krv u ilama. Leonardo da Vini! Mona Liza! Nije znala zato su se njegove poslednje reci odnosile ba na uvenu sliku, ali je pretpostavljala da postoji samo jedna mogunost. Mogunost koja ju je uznemirila. Ta nisu bile njegove poslednje reci... Da li je trebalo da ode i vidi Mona Liu? Da li joj je deda tamo ostavio poruku? Ideja se inila savreno moguom. Naposletku, poznata slika je vi-