Prirunik za bioloku bezbednost u laboratoriji

Tree izdanje

Warning: this translation is an unofficial translation made by the project Strengthening the Services of Public Health Laboratories in Serbia, an EU funded project managed by the European Agency for Reconstruction and implemented by the firm Eptisa International. It is supposed to be used as a working version.

Napomena: Ovaj dokument ne predstavlja zvanian prevod originalnog dokumenta, ve je preveden od strane projekta Unapreenje laboratorijskih usluga u Srbiji, koji finansira EU, a kojim upravlja Evropska agencija za rekonstrukciju. Ovaj dokument se koristi kao radni dokument.

SZO Katalogizacija u publikaciji Svetska zdravstvena organizacija 1. uvanje biohazarda (bioloki opasnih materija) - metode 2.Laboratirije - standardi 3. Laboratorijska zaraza prevencija i kontrola 4.Prirunici I.Naslov. ISBN 92 4 154650 6 (LC/NLM klasifikacija: QY 25) WHO/CDS/CSR/LYO/2004.11 Svetska zdravstvena organizacija Ova publikacija podrana je Ugovorom o sredstvima/saradnji broj U50/CCU012445-08 iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), Atlanta, Dordija, SAD. Njen sadraj je iskljuivo odgovornost autora i ne mora da predstavlja zvanine stavove Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.

All rights reserved. Publikacije svetske zdravstvene zatite mogu se dobiti od Sektora za marketing i distribuciju, Svetska zdravstvena organizacija, 20 Avenue Appia, 1211 eneva 27, vajcarska (tel: +41 22 791 2476; fax: +41 22 791 4857; email: bookorders@who.int). Zahteve za dozvolu za tampanje ili prevoenje publikacija SZO bilo za prodaju ili za nekomercijalnu distribuciju treba uputiti Sektoru za publikacije, na gore navedenoj adresi (fax: +41 22 791 4806; email: Permissions@who.int). Upotrebljene odrednice i prezentacija materijala u ovoj publikaciji ne podrazumevaju iznoenje bilo kakvog miljenja od strane Svetske zdravstvene organizacije po pitanju pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije, grada ili regiona ili njihovih vlasti, ili po pitanju razgranienja njihovih granica. Takaste linije na mapama predstavljaju pribline granine linije za koje jo ne postoji puno slaganje. Navoenje odreenih kompanija ili proizvoda odreenih proizvoaa ne podrazumeva da ih Svetska zdravstvena organizacija reklamira ili preporuuje na utrb drugih sline prirode koji nisu pomenuti. Ako se izuzmu greke i omake, imena zatienih proizvoda razlikuju se po poetnim velikim slovima. Svetska zdravstvena organizacija ne tvrdi da su informacije u ovoj publikaciji potpune i tane i ne treba se smatrati odgovornom za bilo kakvu tetu nastalu kao rezultat njene upotrebe. Dizajnirano uz minimalni broj dijagrama tampano na Malti.

Sadraj

Predgovor Zahvalnost 1. Osnovni principi Uvod DEO I. Smernice bioloke bezbednosti 2. Mikrobioloka procena rizika Uzorci za koje postoje ograniene informacije Procena rizika i genetski modifikovani mikroorganizmi 3. Osnovne laboratorije Nivoi bioloke bezbednosti 1 i 2 Pravilnik o ponaanju Projektovanje laboratorija i objekti Laboratorijska oprema Zdravstveni i medicinski nadzor Obuka Rukovanje otpadom Bezbednost od poara, hemijska, elektrina, radijacijska i bezbednost opreme 4. Izolovana laboratorija Nivo 3 bioloke bezbednosti Pravilnik o ponaanju Projektovanje laboratorija i objekti Laboratorijska oprema Zdravstveni i medicinski nadzor 5. Maksimalno izolovana laboratorija Nivo 4 bioloke bezbednosti Pravilnik o ponaanju Projektovanje laboratorija i objekti 6. Laboratorija/prostorije za ivotinje Laboratorija za ivotinje Nivo 1 bioloke bezbednosti Laboratorija za ivotinje Nivo 2 bioloke bezbednosti Laboratorija za ivotinje Nivo 3 bioloke bezbednosti Laboratorija za ivotinje Nivo 4 bioloke bezbednosti Beskimenjaci 7. Smernice za komisijsku inspekciju laboratorija/ laboratorijskih prostorija 8. Smernice za izdavanje sertifikata laboratorija

vi vii 1 1 5 7 8 8 9 9 12 14 16 16 17 19 20 20 21 22 22 25 25 25 28 29 29 30 31 32 33 36

ii

DEO II. Laboratorijska biosigurnost 9. Koncepti laboratorijske biosigurnosti DEO III. Laboratorijska oprema 10. Bioloki bezbedni kabineti Bioloki bezbedni kabineti klase I Bioloki bezbedni kabineti klase II Bioloki bezbedni kabineti klase III Vazdune konekcije za bioloki bezbedne kabinete Izbor bioloki sigurnog kabineta Upotreba bioloki sigurnih kabineta u laboratoriji 11. Sigurnosna oprema Flekisbilni film izolatori sa negativnim pritiskom Pipetska pomagala Homogenizatori, ejkeri, integratori, sonikatori Eze za jednokratnu upotrebu Mikroinsineratori Lina zatitna oprema i odea DEO IV. Dobre mikrobioloke tehnike 12. Laboratorijske tehnike Sigurna upotreba uzoraka u laboratoriji Upotreba pipeta i pipetskih pomagala Izbegavanje raznoenja zaraznog materija Upotreba bioloki bezbednih kabineta Spreavanje unoenja infektivnog materijala i kontakta sa koom i oima Izbegavanje ubrizgavanja infektivnog materijala Odvajanje seruma Upotreba centrifuga Upotreba homogenizatora, ejkera, integratora, sonikatora Upotreba drobilica tkiva Odravanje i upotreba hladnjaka i zamrzivaa Otvaranje ampula koje sadre liofiliziovane zarazne materije Skladitenje ampula koje sadre zarazne materije Standardne mere predostronosti u vezi sa krvlju i drugim telesnim tenostima, tkivima i izluevinama Mere predostronosti sa materijama koje mogu sadrati prione 13. Planovi za nepredviene situacije i procedure za vanredna stanja Plan za nepredviene situacije Procedure za vanredna stanja za mikrobioloke laboratorije 14. Dezinfekcija i sterilizacija Definicije ienje laboratorijskog materijala

45 47 49 51 51 53 56 56 57 57 61 61 63 63 64 64 64 67 69 69 70 70 70 71 71 72 72 73 73 73 74 74 74 76 78 78 79 82 82 83

iii

Hemijski germicidi Dekontaminacija lokalne sredine Dekontaminacija bioloki bezbednih kabineta Pranje ruku/dekontaminacija ruku Dezinfekcija toplotom i sterilizacija Insineracija (spaljivanje) Otpadni materijal 15. Uvod u transport zaraznih supstanci Propisi meunarodnog transporta Osnovni sistem trostrukog pakovanja Procedura ienja prosutog materijala DEO V Uvod u biotehnologiju 16. Bioloka bezbednost i rekombinantna DNK tehnologija Razmatranja bioloke bezbednosti za bioloke ekspresione sisteme Razmatranja bioloke bezbednosti za ekspresione vektore Virusni vektori za genetski transfer Transgenske i tzv knock-out ivotinje Transgenske biljke Procena rizika za genetski modifikovane organizme Dalja razmatranja DEO VI. Hemijska, elektrina i bezbednost od poara 17. Rizine hemikalije Naini izlaganja Skladitenje hemikalija Opta pravila koja se tiu hemijske nekompatibilnosti Toksini efekti hemikalija Eksplozivne hemikalije Prosipanje hemikalija Kompresovani i teni gasovi 18. Dodatni laboratorijski rizici Rizici od poara Opasnosti u vezi sa elektrinom energijom Buka Jonizujue zraenje DEO VII. Organizacija bezbednosti i obuka 19. Slubenik za bioloku bezbednost i komitet za bioloku bezbednost Slubenik za bioloku bezbednost Komitet za bioloku bezbednost 20. Bezbednost za pomono osoblje Izgradnja i usluge odravanja zgrada (slube) Usluge ienja (domae) 21. Programi obuke

83 88 89 90 90 92 93 94 94 95 95 99 101 102 102 102 102 103 103 104 105 107 107 107 107 107 108 108 109 110 110 111 111 111 115 117 117 118 119 119 119 120

iv

DEO VIII. Kontrolna lista za bioloku bezbednost 22. Kontrolna lista za bioloku bezbednost Laboratorijske prostorije Skladita Sanitarne i prostorije za osoblje Zagrevanje i ventiacija Osvetljenje Usluge Laboratorijska biobezbednost Prevencija i zatita od poara Skladitenje zapaljivih tenosti Kompresovani i teni gasovi Elektrini rizici Lina zatita Zdravlje i bezbednost osoblja Laboratorijska oprema Zarazne materije Hemijske i radioaktivne supstance DEO IX. Literatura, aneksi i indeks Literatura Aneks 1 Prva pomo Aneks 2 Imunizacija osoblja Aneks 3 Centri SZO za saradnju na polju bioloke bezbednosti Aneks 4 Bezbednost opreme Oprema koja moe izazvati rizik Aneks 5 Hemikalije: rizici i mere predostronosti Indeks

123 125 125 125 126 126 126 126 127 127 128 128 128 129 129 130 130 130 133 135 138 139 140 141 141 145 170

Zadnje Korice
Jo od kada je prvi put objavljen, pre vie od 20 godina, Prirunik za bioloku bezbednost u laboratoriji prua praktine savete po pitanju bioloki bezbednih tehnika za upotrebu u laboratorijama svih nivoa. Dobre mikrobioloke tehnike i adekvatna upotreba opreme za bioloku bezbednost od strane dobro obuenog osoblja predstavljaju osnovne elemente bioloke bezebdnosti u laboratoriji. Meutim, globalizacija, znaajni napredak tehnologije, pojava novih bolesti i ozbiljne pretnje koje potiu od namerne zloupotrebe i isputanja mikrobiolkih agenasa i toksina zahtevaju reviziju postojeih procedura. Zato je za ovo novo izdanje prirunik izrazito revidiran i proiren. Prirunik sada pokriva procenu rizika i bezbednu upotrebu rekombinantne DNK tehnologije, i prua smernice za komisijsku inspekciju i izdavanje sertifikata laboratorijama. Uvode se i pojmovi laboratorijske bioloke sigurnosti, i razmatraju najnoviji meunarodni propisi za transport infektivnih supstanci. Ukljuen je i materijal o bezbednosti u laboratorijama u zdravstvu, koji je SZO prethodno objavila na drugim mestima. Veruje se da e ovaj prirunik i dalje podsticati zemlje da primenjuju program za bioloku bezbednost i nacionalne pravilnike ponaanja za bezbedno rukovanje potencijano infektivnim materijalima.

vi

Predgovor

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je odavno uvidela da je bezbednost, a naroito bioloka bezbednost, vano meunarodno pitanje. Ona je objavila prvo izadnje Prirunika za bioloku bezbednost u laboratoriji 1983.godine. Ovaj prirunik podsticao je zemlje da prihvate i primene osnovne koncepte bioloke bezbednosti, kao i da razviju nacionalne pravilnike ponaanja za bezbedno rukovanje patogenim mikroorganizmima u laboratorijama u okviru svojih geografskih granica. Od 1983. mnoge zemlje upotrbile su struni vodi koje Prirunik prua da bi razvile pravilnik o ponaanju. Drugo izdanje Prirunika objavljeno je 1993. SZO i kroz ovo tree izdanje prirunika nastavlja da prua meunarodno vostvo na planu bioloke bezbednosti, i to kroz reavanje pitanja koja se tiu bioloke bezbednosti i sigurnosti, a sa kojima se susreemo u ovom milenijumu. Tree izdanje podvlai znaaj line odgovornosti. Dodata su nova poglavlja o proceni rizika, bezbednom korienju rekombinantne DNK tehnologije i transportu zaraznih materija. Nedavni dogaaji u svetu ukazali su na nove pretnje ljudskom zdravlju kroz namernu zloupotrebu i isputanje mikrobiolokih agenasa i toksina. Stoga tree izdanje takoe uvodi koncepte bioloke bezbednosti zatita mikrobiolokih matrijala (supstanci) od krae, gubitka ili diverzije, to bi moglo da vodi neadekvatnoj upotrebi ovih agenasa i izazivanju tete po ljudsko zdravlje. Ovo izdanje takoe ukljuuje informacije o bezbednosti iz publikacije Bezbednost u zdravstvenim laboratorijama (1) Svetske zdravstvene organizacije iz 1997. Tree izdanje Prirunika za bioloku bezbednost u laboratoriji Svetske zdravstvene organizacije je korisno tivo i vodi nacijama koje prihvataju izazov razvijanja i utvrivnja nacionalnog pravilnika o ponaanju radi obezbeivanja mikrobiolokih supstanci, obezbeujui istovremeno njihovu raspoloivost za klinika istraivanja i epodemioloke svrhe. Dr A. Asamoa-Baah Pomonik generalnog direktora Infektivne bolesti Svetska zdravstvena organizacija eneva, vajcarska

vii

Zahvalnost
Nastanak ovog treeg izdanja Prirunika za biloku sigurnost u laboratoriji omoguili su svojim doprinosom sledei strunjaci, na emu im se duboko zahvaljujemo: Dr W. Emmett Barkley, Medicinski institut Howard Hughes, evi eis, SAD Dr Murray L. Cohen, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Atlanta, SAD (penzionisan) Dr Ingegerd Kallings, vedski institut za kontrolu infektivnih bolesti, Stokholm, vedska Ms Mary Ellen Kennedy, konsultant za bioloku bezbednost, Eton, Ontario, Kanada Ms Margery Kennett, Referentna laboratorija za infektivne bolesti Viktorije, Severni Melburn, Australija (penzionisana) Dr Richard Knudsen, Kancelarija za zdravlje i bezbednost, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Atlanta, SAD Dr Nicoletta Previsani, Program za bioloku bezbednost, Svetska zdravstvena organizacija, eneva, vajcarska Dr Jonathan Richmond, Kancelarija za zdravlje i bezbednost, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Atlanta,SAD (penzionisan) Dr Syed A. Sattar, Medicinski fakultet, Univerzitet u Otavi, Otava, Ontario, Kanada Dr Deborah E. Wilson, Sektor za medicinu rada i bezbednost, Kancelarija za istraivanja, Nacionalni zdravstveni institut, Sektor za zdravlje, Vaington, SAD Dr Riccardo Wittek, Institut za ivotinjsku biologiju, Univerzitet u Lozani, Lozana, vajcarska Takoe se zahvaljujemo na pomoi i: Ms Maureen Best, Kancelarija za bezbednost u laboratoriji, Zdravlje Kanade, Otava, Kanada Dr Mike Catton, Referentna laboratorija za infektivne bolesti Viktorije, Severni Melburn, Australija Dr Shanna Nesby, Kancelarija za zdravlje i bezbednost, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Atlanta,SAD Dr Stefan Wagener, Kanadski nauni centar za zdravlje ljudi i ivotinja, Vinipeg, Kanada Autori i recenzenti se takoe zahvaljuju jedinstvenom doprinosu mnogih strunjaka iji je rad otelotvoren u prvom i drugom izdanju Prirunika za bioloku bezbednost u laboratoriji kao i u publikaciji Bezbednost u zdravstvenim laboratorijama Svetske zdravstvene organizacije iz 1997 (1).

viii

Osnovni principi

itav prirunik obrauje relativne rizike od infektivnih mikroorganizama podeljenih u rizine grupe (rizine grupe SZO 1, 2, 3 i 4). Ovu klasifikaciju na rizine grupe treba koristiti iskljuivo u radu u laboratorijama. Tabela 1 opisuje rizine grupe. Tabela 1. Klasifikacija infektivnih mikroorganizama na rizine grupe
Rizina grupa 1 (ne nosi nikakav ili niski rizik po pojedinca i zajednicu)

Uv o d

Mikroorganizam za koji je malo verovatno da e izazvati bolest kod ljudi ili ivotinja. RIzina grupa 2 (umereni rizik po pojedinca, nizak rizik za zajednicu)

Patogen koji moe da izazove bolest kod ljudi ili ivotinja, ali koji malo verovatno moe biti ozbiljan rizik za laboratorijske radnike, zajednicu, stoku ili ivotnu sredinu. Izloenost u laboratoriji moe izazvati ozbiljnu infekciju, ali zato postoje efikasno leenje i preventivne mere, a

rizik od irenja infekcije je ogranien.

Patogen koji obino izaziva ozbiljnu bolest koji ljudi ili ivotinja, ali se obino ne iri sa jedne zaraene jedinke na drugu. Postoje preventivne mere i efikasno leenje. RIzina grupa 4 (visok rizik po pojedinca i zajednicu)

RIzina grupa 3 (visok rizik po pojedinca, nizak rizik za zajednicu)

Patogen koji izaziva ozbiljnu bolest kod ljudi ili ivotinja i koji se lako prenosi sa jedne na drugu jedinku, direktno ili indirektno. Efikasno leenje i preventivne mere obino nisu dostupni.

Laboratorijski objekti odreeni su kao osnovni nivo 1 bioloke bezbednosti, osnovni nivo 2 bioloke bezbednosti, uvanje (kontrolisanje) nivo 3 bioloke bezbednosti, i maksimalno uvanje nivo 4 bioloke bezbednosti. Odrednice nivoa bioloke bezbednosti zasnovane su na sklopu svojstava projekta, konstrukcije, kapaciteta za uvanje, opremi, postupcima i oprativnim porcedurama neophodnim za rad sa agensima razliitih rizinih grupa. Tabla 2 povezuje, ali ne izjednaava rizine grupe sa nivoom bioloke bezbednosti laboratorija projektovanih za rad sa organizmima svake rizine grupe. Zemlje (regioni) treba da sastave nacionalnu (regionalnu) klasifikaciju mikroorganizama po rizinim grupama uzimajui u obzir:

-1-

Tabela 2. Odnos rizinih grupa prema nivoima bioloke bezbednosti, postupcima i opremi
NIVO RIZIKA PO BIOLOKU BEZBEDNOST TIP Osnovni Nivo 1 bioloke bezbednosti Osnovni Nivo 2 bioloke bzbednosti Osnovne zdravstvene usluge; dijagnostike usluge, istraivanja uvanje Nivo 3 bioloke bezbednosti posebne dijagnostike usluge, istraivanja Kao nivo 2 plus specijalna odea, kontrolisani pristup, usmereni tok vazduha Maksimalno uvanje Nivo 4 bioloke bezbednosti Jedinice opasnih patogena Kao nivo 3 plus ulaz sa vazdunom komorom, izlaz uz obavezno tuiranje, odlaganje posebnog otpada Klasa III BBK, ili odela pod pritiskom zajedno sa klasom II BBK, autoklav sa duplim krajem (kroz zid), filtrirani vazduh DMT uz zatitnu odeu i znak za bioloku opasnost Rad na otvorenom pultu plus BBK aerosola BBK i/ili druga primarna sredstva za sve aktivnosti zbog potencijalnih Osnovno poduavanje, istraivanja DMT nikakva; rad na otvorenom pultu TIP LABORATORIJE PONAANJE U LABORATORIJI ZATITNA OPREMA

BBK - bioloki bezbedni kabinet; DMT dobre mikrobioloke tehnike; (vidi Deo IV ovog prirunika)

1. Patogenost organizma. 2. Nain prenoenja i raspon prostiranja organizma. Na ove mogu uticati postojei nivoi imuniteta lokalne populacije, gustina i kretanje populacije domaina, prisustvo odgovarajuih vektora, kao i standardi higijene ivotne sredine. 3. Lokalna raspoloivost mera efikasne preventive. One mogu da ukljuuju: preventive putem imunizacije ili primene antiseruma (pasivna imunizacija); sanitarne mere, t.j. higijena vode i hrane; kontrolu ivotinjskih rezervoara ili vektore ineskata. 4. Lokalna raspoloivost efikasnog leenja. Ovo ukljuuje pasivnu imunizaciju, vakcinisanje po izlaganju i upotebu antimikrobnih, antivirusnih i hemoterapeutskih agenasa, a trebalo bi uzeti u obzir i mogunost pojave otpornosti na lekove. Svrstavanje nekog agensa u nivo bioloke bezbednosti za laboratorijski rad mora biti zasnovano na proceni rizinosti. Takva procena uzee u obzir rizinu grupu kao i druge faktore prilikom odreivanja odgovarajueg nivoa biolike bezbednosti. Na primer, agens koji je svrstan u rizinu grupu 2 moe, generalno govorei, zahtevati uslove bioloke bezbednosti nivoa 2, opremu, ponaanje i procedure za bezbedno obavljanje posla. Meutim, ukoliko odreeni eksperimenti zahtevaju stvaranje aerosola visoke koncentracije, onda nivo 3 bioloke bezbednosti moe biti prikladniji za pruanje

-2-

neophodnog stupnja bezbednosti, s obzirom da on obezbeuje vii stupanj kontrolisanja aerosola na laboratorijskom random mestu. Dodeljeni nivo bioloke bezbednosti za vrstu posla koju treba obaviti odreuje se na osnovu strune procene zasnovane na proceni rizika, a ne automatski, odreivanjem nivoa bezbednosti u laboratoriji prema odrednicama date rizine grupe patogenog agensa koji se koristi u radu (vidi Poglavlje 2). Tabela 3. Rezime zahteva nivoa bioloke bezbednosti Tabela 3. Rezime zahteva nivoa bioloke bezbednosti
NIVO BIOLOKE BEZBEDNOSTI 1 Izolacija laboratorije Prostorija se moe hermetiki zatvoriti radi dekontaminacije Ventilacija: unutranji tok vazduha kontrolisani sistem ventilacije HEPA-filtrirani ispust vazduha Ulaz sa duplim vratima Vazduna komora Vazduna komora sa tuem Predkomora Predkomora sa tuem Tretman otpadnih voda Autoklav: na licu mesta u laboratoriji sa duplim krajem Bioloki bezbedni kabineti Sposobnost praenja bezbednosti personalad Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Poeljno Ne Ne Poeljno Poeljno
a

2 Ne Ne

3 Da Da Da

4 Da Da Da Da Da Da Da Da Ne Da Da Da Da Da Da Da Da Da

Ne Ne

Poeljno Poeljno Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne

Da Da/Ne Da Ne Ne Da Da/Ne Da/Ne Da Poeljno Poeljno Da Poeljno Da Da Da

Funkcionalna i izolacija ivotne sredine od opteg saobraaja. Zavisi od lokacije izduvnih materija (vidi Poglavlje 4). c Zavisi od agenasa koji se koriste u laboratoriji. d Na primer, prozor, CCTV, dvosmerna komunikacija.
b

Tako, odreivanje nivoa bioloke bezbednosti uzima u obzir organizam (patogeni agens) koji se koristi, raspoloive kapacitete, kao i opremu, postupke i procedure potrbne da bi se posao bezbedno obavio u laboratoriji.

-3-

-4-

DEO I

Smernice bioloke bezbednosti

-5-

-6-

2. Mikrobioloke procena rizika

Sutina primenjivanja biolke bezbednosti je procena rizika. Dok postoje mnoga raspoloiva pomona sredstva u proceni rizika odreene procedure ili eksperimenta, najvanija komponenta je struna procena. Procenu rizika trebalo bi da obavljaju pojedinci koji su najbolje upoznati sa specifinim karakteristikama organizama koji se razmatraju za upotrebu, opremom i procedurama koje treba upotrebiti, primercima ivotinja koji se mogu upotrbiti, kao i sa opremom za uvanje i raspoloivim prostorijama. Direktor laboratorije ili glavni istraiva odgovoran je za sprovoenje te adekvatne i blagovremene procene rizika, kao i za tesnu saradnju sa komitetom za bezbednost date institucije i osobljem zaduenim za bioloku bezbednost, na obezbeivanju odgovarajue opreme i prostorija raspoloivih za realizaciju posla koji se razmatra. Kada se jednom obavi, na procenu rizika trebalo bi se rutinski vraati i revidirati kada je to potrebno, uzimajui u obzir pribavljanje novih podataka od vanosti za nivo rizika kao i druge relevantne nove informacije iz naune literature. Jedno od najkorisnijih sredstava raspoloivih za obavljanje procene mikrobiolokog rizika je sastavljanje rizinih grupa mikrobiolokih agenasa (vidi Poglavlje 1). Meutim, jednostavno oslanjanje na grupisanje rizika za odreeni agens je nedovoljno za sporvoenje procene rizika. Drugi faktori koje treba razmotriti kao odgovarajue su: Patogenost agensa i infektivna doza Potencijalni rezultat izloenosti Prirodni put infekcije Drugi putevi infekcije koji su rezultat laboratorijskih postupaka (parenteralno, prenoenje vazduhom, unoenje preko usta) 5. Stabilnost agensa u sredini 6. Koncentracija agensa i zapremina koncentrisane materije kojom se rukuje 7. Prisustvo odgovarajueg domaina (ljudskog ili ivotinjskog) 8. Raspoloive informacije iz studija o ivotinjama, izvetaja o laboratorijski steenim infekcijama i klinikih izvetaja 9. Planirana aktivnost u laboratoriji (sonikacija, aerosolizacija, centrifugiranje, etc.). 10. Bilo kakva genetska manipulacija organizmom koji moe da poiri dijapazon domaina agensa ili izmeni reagovanje agensa na poznante, efikasne reime leenja (vidi poglavlje 16). 11. Lokalna raspoloivost efikasne preventive ili tarapeutskih intervencija. 1. 2. 3. 4.

-7-

Na osnovu informacija potvrenih tokom procene rizika, nivo bioloke bezbednosti moe se odrediti za planirani rad, odgovarajuu linu zatitnu opremu koja je odabrana i standardne operativne procedure (SOP) koje obuhvataju druge bezbedonosne intervencije razvijene u cilju obezbeivanja najbezbednije mogueg obavljanja posla.

Postupak procene rizika opisan gore funkcionie dobro kada postoje raspoloive adekvatne informacije. Meutim, ima sluajeva kada nema dovoljno informacija za odgovarajuu procenu rizika, na primer, sa klinikim ili epidemiolokim uzorcima prikupljenim na terenu. U ovim sluajevima, treba zauzeti oprezan pristup rukovanju uzorcima. 1. Uvek treba potovati standardne mere predostronosti (2), i barijernu zatitu koja se primenjuje (rukavice, mantili, zatita za oi), kad god se uzorci dobijaju od pacijenata. 2. Osnovno uvanje postupci i procedure nivoa 2 bioloke bezbednosti treba da budu minimalni zahtevi za rukovanje uzorcima. 3. Transport uzoraka treba da zadovoljava nacionalna i/ili meunarodna pravila i regulativu. Neke dostupne informacije mogu da pomognu pri utvrivanju rizika rukovanja ovim uzorcima: 1. Medicinski podaci o pacijentu 2. Epidemioloki podaci (podaci o bolestima i smrtnosti, pretpostavljni put prenoenja, drugi podaci istraivanja o izbijanju) 3. Informacije o geografskom poreklu uzoraka U sluaju izbijanja bolesti nepoznate etiologije, nacionalne strune vlasti i/ili Svetska zdravstvena organizacija mogu da izrade odgovarajua ad hoc uputstva i postave ih na Internet (kao to je to bio sluaj sa SARS-om tokom 2003. godine) da bi tako pokazali kako uzorke treba pripremiti za isporuku, kao i nivo bioloke bezbednosti na kome ih treba analizirati.

Uzorci za koje postoje ograniene informacije

Detaljna rasprava o proceni rizika i genetskim modifikovanim organizmma (GMO) data je u Poglavlju 16.

Procena rizika i genetski modifikovani mikroorganizmi

-8-

3. Osnovne laboratorije Nivoi 1 i 2 bioloke bezbednosti

Za svrhe ovog prirunika smernice i preporuke, date kao minimalni zahtevi koji se odnose na laboratorije svih nivoa biloke bezbednosti, usmerene su na mikroorganizme u grupama rizika 1-4. Mada se neke mere opreza mogu uiniti nepotrebnim za neke organizme iz grupe rizika 1, one su poeljne zbog obuke koja promovie dobre (tj.bezbedne) mikrobioloke tehnike (DMT). Sve dijagnostike i zdravstvene laboratorije (za javno zdravlje, klinike i bolnike) moraju biti projektovane za nivo 2 bioloke bezbednosti ili vii. Kako ni jedna laboratorija nema potpunu kontrolu nad uzorcima koje dobija, laboranti mogu biti izloeni dejstvu organizama iz viih grupa rizika nego to se oekuje. Na ovu mogunost mora se raunati pri donoenju sigurnosnih planova i politika. U nekim zemljama neophodna je akreditacija klinikih laboratorija. Na globalnom nivou, standardne mere bezbednosti (2) uvek treba prihvatiti i primenjivati. Smernice za osnovne laboratorije nivoa 1 i 2 biolke bezbednosti predstavljene ovde su sveobuhvatne i detaljne, s obzirom da su u osnovi rada u laboratorijama svih nivoa biloke bezbednosti. Smernice za rad u laboratorijama za uvanje nivoa 3 bioloke bezbednosti, kao i laboratorijama za maksimalno uvanje nivoa 4 biolke bezbednosti (Poglavlja 4 i 5), su modifikacije i dodaci ovim smernicama, projektovane za rad sa opasnijim patogenima.

Ovaj pravilnik daje listu najvanijih laboratorijskih postupaka i procedura koje su osnovne za DMT. U mnogim laboratorijama i nacionalnim laboratoriskim programima ovaj pravilnik moe se upotrebiti za razvoj pisanih postupaka i procedura za bezbedne laboratorijske operacije. Svaka laboratorija treba da prihvati bezbedonosni ili operativni prirunik koji identifikuje poznate i potencijalne opasnosti, kao i specifine postupke i procedure, u cilju eliminisanja ili minimiziranja takvih opasnosti. DMT su fundamentalne za laboratorijsku bezbednost. Specijalizovana laboratorijska oprema je dodatak, ali nikada ne moe da zameni odgovarajue procedure. Evo najvanijih koncepata:

Pravilnik o ponaanju

Pristup

1. Meunarodni simbol i znak za bioloku opasnost (Slika 1) mora biti postavljen na vrata prostorija gde se rukuje mikroorganizmima rizine grupe 2 ili vieg nivoa rizika.

-9-

2. 3. 4. 5. 6.

Samo ovlaene osobe smeju imati pristupa radnom prostoru laboratorije. Vrata laboratorije treba drati zatvorena. Deci ne treba dozvoliti pristup u radni prostor laboratorije. Pristup ivotinjskim kuicama treba posebno ovlastiti. Nikakve ivotinje ne smeju imati pristupa laboratoriji osim onih ukljuenih u rad laboratorije.

Lina zatita

1. Laboratorijski kombinezoni, mantili ili uniforme moraju se nositi sve vreme tokom rada u laboratoriji. 2. Odgovarajue rukavice moraju se nositi tokom svih procedura koje mogu da ukljuuju direktni ili sluajni kontakt sa krvlju, telesnim tenostima i drugim potencijalno zaraznim materijalima ili zaraenim ivotinjama. Posle upotrebe, rukavice treba aseptiki ukloniti i oprati ruke. 3. Osoblje mora da pere ruke po rukovanju infektivnim materijalima i ivotinjama, a pre naputanja radnog prostora laboratorije.

- 10 -

4. Zatitne naoare, maske za lice (viziri) i druga zatitna sredstva moraju se nositi kada je neophodno zatititi lice i oi od prskanja tenosti, vrstih predmeta i izvora vetakog ultraljubiastog zraenja. 5. Zabranjeno je nositi zatitnu laboratorijsku odeu van laboratorije, tj. u kantinama, kafeterijama, kancelarijama, bibliotekama, drugim prostorijama za osoblje i taoletima. 6. Obua otvorenih prstiju ne sme se nositi u laboratoriji. 7. Jelo, pie, puenje, nanoenje kozmetike i rukovanje kontaktnim soivima je zabranjeno u laboratoriskom radnom prostoru. 8. Skladitenje hrane i pia za ljude bilo gde u laboratorijskom radnom prostoru je zabranjeno. 9. Zatitna laboratorijska odea koja je koriena u laboratoriji ne sme se odlagati u iste ormarie i pretince kao i odea koja se nosi na ulici.

Procedure

1. Pipetiranje ustima strogo je zabranjeno. 2. Materijali se ne smeju stavljati u usta. Etikete se ne smeju lizati. 3. Sve tehnike procedure treba sprovoditi na nain koji maksimalno smanjuje stvaranje aerosola i kapljica. 4. Upotrebu hipodermikih igala i priceva za injekcije treba ograniiti. Oni se ne smeju koristiti kao zamena za pipetska sredstva ili u bilo koje druge svrhe osim za parenteralne injekcije ili uzimanje tenosti od laboratorijskih ivotinja. 5. Svako prosipanje tenosti, akcidenti, otovrena i potencijalna izlaganja infektivnim materijalima moraju se prijaviti laboratorijskom nadzorniku. O ovakvim akcidentima i incidentima treba voditi pisanu dokumentaciju. 6. Pisana pravila procedure za ienje svih prosutih tenosti moraju se doneti u potovati. 7. Kontaminirane tenosti moraju se dekontaminirati (hemijski ili fiziki) pre isputanja u sanitarnu kanalizaciju. U zavisnosti od procene rizika, sistem za obradu otpadnih voda moe biti potreban za agense kojima se rukuje. 8. Pisana dokumenta koja se kasnije iznose iz laboratorije, treba zatititi od kontaminacije za vreme rada u laboratoriji.

1. Laboratorija treba da bude uredna, ista i osloboena materijala koji nisu u direktnoj vezi sa poslom koji se obavlja. 2. Radne povrine moraju se dekontaminirati posle bilo kakvog prosipanja potencijalno opasnih materijala na kraju radnog dana. 3. Svi kontaminirani materijali, uzorci i kulture moraju se dekontaminirati pre bacanja ili ienja za ponovnu upotrebu. 4. Pakovanje i transport moraju potovati vaee nacionalne i/ili meunarodne propise. 5. U sluaju kada se prozori otvaraju, oni moraju imati zatitne mreice od insekata.

Radni prostor u laboratoriji

- 11 -

Upravljanje biolokom bezbednou

1. Direktor laboratorije (osoba koja snosi direktnu odgovornost za laboratoriju) je odgovoran za staranje o donoenju i prihvatanju plana upravljanja biolokom bezbednou, kao i bezbedonosnom ili operativnom priruniku. 2. Nadzornik laboratorije (koji je odgovoran direktoru laboratorije) treba da se stara o organizovanju redovne obuke o laboratorijskoj bezbednosti. 3. Osoblje treba da bude upozoreno na posebne opasnosti. Od njega treba zahtevati da ita operativni ili prirunik za bezbednost i potuje postupke i procedure. Nadzornik laboratorije treba da se stara da osoblje ove razume. Jedan primerak operativnog ili prirunika za bezbednost treba da postoji i u laboratoriji. 4. Takoe, treba da postoji program kontrole od insekata i glodara. 5. U sluaju potrebe, svem osoblju treba pruiti adekvatnu medicinsku procenu, nadzor i leenje, pri emu treba voditi odogvarajuu medicinsku dokumentaciju.

Prilikom projektovanja laboratrije i dodeljivanja odreenih tipova poslova, posebnu panju treba posvetiti uslovima za koje se zna da predstavljaju probleme u bezbednosti. Ovi ukljuuju: 1. 2. 3. 4. 5. 6. stvaranje aerosola rad sa velikim zapreminama i/ili visokim koncentracijama mikroorganizama prenatrpanost i veliku koliinu opreme navale glodara i insekata neovlaeni ulaz tok rada: upotrebu odreenih uzoraka i reagenasa.

Projektovanje laboratorija i objekti

Primeri projekata laboratorija za nivoe bioloke bezbednosti 1 i 2 pokazani su na slikama 2 i 3.

Karakteristike projekta

1. Za bezbedno obavljanje laboratorjskog rada, ienje i odravanje mora se obezbediti irok prostor. 2. Zidovi, plafoni i podovi treba da budu glatki, laki za ienje, nepromoivi i otporni na hemikalije i dezinfekciona sredstva koji se obino koriste u laboratoriji. Podovi ne treba da se klizaju. 3. Otvorene radne povrine ne treba da proputaju vodu i treba da budu otporne na dezinfekciona sredstva, kiseline, baze, organske rastvore i umerenu toplotu. 4. Rasveta treba da bude adekvatna za sve aktivnosti. Treba izbegavati nepoeljni odsjaj i bljetanje svetla. 5. Laboratorijski nametaj treba da bude od vrstog materijala. Otvoreni prostor izmeu i ispod klupa, kabineta i opreme treba da bude dostupan za ienje. 6. Prostor za skladitenje treba da bude adekvatan za zalihe za neposrednu upotrebu, to spreava nered na radnim povrinama i u prolazima. Takoe treba obezbediti dodatni prostor za dugorono skladitenje, smeten van laboratorijskog radnog prostora.

- 12 -

7. Treba obezbediti prostor i prostorije za bezbedno rukovanje i skladitenje rastvora, radioaktivnih materijala i kompresovanih i tenih gasova. 8. Van laboratorijskog radnog prostora treba obezbediti prostorije za skladitenje odee za napolje i linih predmeta. 9. Van laboratorijskog radnog prostora takoe treba obezbediti prostorije za jelo, pie i odmor. 10. U svakoj laboratorijskoj prostoriji treba obezbediti lavaboe za pranje ruku sa tekuom vodom i po mogustvu blizu izlaznih vrata. 11. Vrata treba da imaju staklene otvore, adekvatne indekse otpornosti na poar i po mogustvu da se sama zatvaraju. 12. Na nivou bioloke bezbednosti 1 i 2, autoklav ili neko drugo sredstvo za dekontaminaciju treba da bude na raspolaganju u odgovarajuoj blizini laboratoriji. 13. Sistemi za bezbednost treba da pokriju mogunost poara, nestanka elektrine energije, da obezbede tu za hitne sluajeve i lavaboe za ispiranje oiju. 14. Treba obezbediti adekvatno opremljeni i lako pristupani prostor ili prostorije za hitnu pomo. (vidi Aneks 1).

- 13 -

15. Prilikom planiranja novih prostorija, treba obratiti panju na obezbeivanje sistema mehanike ventilacije koji prua dotok spoljnog vazduha bez recirkulisanja. Ukoliko nema mehanike ventilacije, prozori treba da budu takvi da mogu da se otvore i treba da imaju zatitnu mreicu od insekata. 16. Od sutinskog znaaja je pouzdan dotok vode dobrog kvaliteta. Izmeu izvora za laboratoriju i dotoka pijue vode ne treba da postoje popreni spojevi. Da bi se zatitio sistem vode za javnu upotrebu treba ugraditi sredstvo za spreavanje povratnog toka vode. 17. Da bi se omoguio bezbedan izlaz, treba obezbediti pouzdano i adekvatno snabdevanje elektrinom energijom, kao i osvetljenje za vanredna stanja. Za podrku osnvnoj opremi kao to su inkubatori, bioloki bezbedni kabineti, zamrzivai i sl, kao i za ventilaciju ivotinjskih kaveza, poeljno je ugraditi pomoni generator. 18. Snabdevanje gasom treba da bude pouzdano i adekvatno. Dobro odravanje instalacija je obavezno. 19. Laboratorije i kuice ivotinja su povremeno mete vandala. Mora se uzeti u obzir fizika i sigurnost od poara. Obavezni su jaka vrata, prozori sa zastorima i ogranieni broj kljueva. Da bi se poveala sigurnost (vidi Poglavlje 9), treba razmotriti i primeniti i druge mere kao odgovarajue.

Zajedno sa dobrim procedurama i postupcima, upotreba zatitne opreme pomoi e da se smanji rizik prilikom rukovanja sa materijama opasnim po bioloku bezbednost. Ovaj odeljak bavi se osnovnim principima u vezi sa odgovarajuom opremom za laboratorije svih nivoa bioloke bezbednosti. Zahtevi za laboratorijsku opremu koji se odnose na vie nivoe bioloke bezbednsti obraeni su u zasebnim poglavljima. Posle savetovanja sa slubenikom za bioloku bezbednost i komitetom za bezbednost (ako je odreen), direktor laboratorije bi trebalo da se postara za obezbeivanje adekvatne opreme i njeno propisno korienje. Opremu treba izabrati uzimanjem u obzir izvesnih optih principa, tj. ona bi trebalo da bude: 1. projektovana da sprei ili ogranii kontakt izmeu operatera i infektivnog materijala 2. konstruisana od materijala koji ne proputaju tenosti, otporni su na koroziju i zadovoljavaju strukturalne zahteve 3. proizvedena tako da nema hrapave ivice, otre ivice ili nezatiene pokretne delove 4. projektovana, konstruisana i instalirana tako da olaka jednostavne operacije i prui lako odravanje, ienje, dekontaminaciju i testiranje za odobravanje upotrebe; treba izbegavati staklene predmete i druge lomljive materijale kad god je to mogue. Moda e biti potrebno konsultovati detaljne radne i specifikacije konstrukcije da bi se potvrdilo da oprema poseduje neophodna sigurnosna svojstva (vidi takoe Poglavlja 10 i 11).

Laboratorijska oprema

- 14 -

1. Pipetska pomagala da bi se izbeglo pipetiranje ustima. Postoje razliite vrste. 2. Bioloki bezbedni kabineti, koje treba upotrebiti uvek kada: a. se rukuje infektivnim materijalima; takvi materijali se mogu centrifugirati u otvorenoj laboratoriji ako se koriste zapeaene sigurnosne olje za centrifugu i ukoliko se one pune i prazne u bioloki bezbednom kabinetu b.postoji poveani rizik od infekcije koja se prenosi putem vazduha c. se koriste procedure sa visokim potencijalom stvaranja aerosola; ove mogu da ukljuuju centrifugiranje, drobljenje, integrisanje (blendiranje), energino mukanje ili miksovanje, razbijanje zvukom, otvaranje kontejnera sa infektivnim materijalom iji unutranji pritisak moe biti drugaiji od ambijentalnog pritiska, intranazalna inokulacija ivotinja i prikupljanje infektivnih tkiva sa ivotinja ili iz jaja. 3. Plastine eze za jednokratnu upotrebu. Kao alternativa, elektrini insineratori za eze

Osnovna oprema za bioloku bezbednost

- 15 -

4. 5. 6. 7.

mogu se koristiti unutar biolki bezbednog kabineta da bi se smanjilo stvaranje aerosola. Epruvete i flaice sa poklopcem sa zavrtnjem. Sterilizatori ili druga odgovarajua sredstva za dekontaminaciju infektivnih materijala. Plastine Pasterove pipete za jednokratnu upotrebu, kad god je mogue, da bi se izbeglo staklo. Oprema kao to su autoklavi i bioloki bezbeni kabineti, mora biti ocenjena kao validna uz pomo adekvatnih metoda pre nego to se upotrebi. Ponovno izdavanje sertifikata za upotrebu treba obavljati u redovnim intervalima, prema uputstvima proizvoaa (vidi Poglavlje 7).

Poslodavac je, posredstvom direktora laboratrije, odgovoran za obezbeivanje adekvatnog nadzora zdravlja laboratorijskog osoblja. Cilj takvog nadzora je praenje bolesti steenih na radu. Odgovarajue aktivnosti za postizanje ovih ciljeva su: 1. Obezbeivanje aktivne i pasivne imunizacije dge je na to ukazano (vidi Aneks 2) 2. Olakavanje ranog otkrivanja laboratorijski steenih infekcija 3. Izuzimanje visoko osetljivih pojedinaca (na pr.trudnih ena ili osoba sa slabim imunitetom) iz visoko hazardnog laboratorijskog posla 4. Obezbeivanje efikasne opreme i procedura za linu zatitu

Zdravstveni i medicinski nadzor

Istorijski dokazi ukazuju da je malo verovatno de e mikroorganizmi kojim se rukuje na ovom nivou prouzrokovati ljudske bolesti ili ivotinjske bolesti od znaaja za veterinu. Meutim, bilo bi idealno da se svi laboranti podvrgnu sistematskom zdravstvenom pregledu pre zapoljavanja, gde bi se zabeleila njihova medicinska istorija. Poeljno je neposredno prijavljivanje bolesti ili laboratorijskih akcidenata, a svi lanovi osoblja treba da budu svesni znaaja odravanja DMT.

Smernice za nadzor laboranata koji rukuju mikroorganizmima na nivou 1 bioloke bezbednosti

Smernice za nadzor laboranata koji rukuju mikroorganizmima nivoa 2 bioloke bezbednosti

1. Pre zapoljavanja ili angaovanja na nekom mestu neophodan je zdravstveni pregled. Medicinska istorija neke osobe treba da bude zabeleena, i obavljena ciljana procena okupacionog zdravlja. 2. Uprava laboratorije treba da vodi evidenciju o bolestima i odsustvu. 3. ene u reproduktivnom dobu treba da budu svesne rizika izloenosti izvesnim mikroorganizmima po neroeno dete, na primer rubela virusu. Konkretni postupci za zatitu fetusa variraju, u zavisnosti od mikroorganizama kojima ene mogu biti izloene.

Ljudske greke i loe tehnike mogu kompromitovati i najbolja sredstva za zatitu

Obuka

- 16 -

laboranata. Zato, osoblje koje je svesno bezbednosti i dobro informisano da prepozna i kontrolie laboratorijske hazarde predstavlja kljuni elemement u spreavanju laboratorijski steenih infekcija, incidenata i akcidenata. U ove svrhe, neophodno je da postoji stalna obuka po pitanju mera bezbednosti. Efikasan program bezbednosti poinje sa menaderima laboratorije, koji treba da se staraju da bezbedni laboratorijski postupci i procedure budu integrisani u osnovnu obuku zaposlenih. Obuka iz oblasti mera bezbednosti treba da bude integralni deo uvoenja novih zaposlenih u laboratoriju. Zaposlenima treba predstaviti pravilnik o ponaanju i lokalne smernice, ukljuujui i operativni ili prirunik o bezbednosti. Treba usvojiti mere koje utvruju da su zaposleni proitali i razumeli smernice, na primer stranice sa karakteristikama. Nadzornici laboratirije igraju kljunu ulogu u obuavanju svog neposrednog osoblju u laboratorijskim tehnikama. Slubenik za bioloku bezbednost moe da pomogne u obuci, razvoju pomagala za obuku i voenju dokumentacije (vidi takoe Poglavlje 21). Obuka osoblja uvek treba da ukljuuje informacije o bezbednim metodama kod visoko hazardnih procedura na koje obino sve laboratorijsko osoblje nailazi, i koje obuhvataju: 1. rizik od udisanja (tj. stvaranje aerosola) prilikom upotrebe eza, nanoenja kultura na agar baze, pipetiranja, pravljenja razmaza, otvaranje kultura, uzimanje uzoraka krvi / seruma, centrifugiranja, itd. 2. rizik od unoenja prilikom rukovanja uzorcima, razmazima i kulturama 3. rizik od perkutanog unoenja prilikom upotrebe priceva i igala 4. ugrize i ogrebotine pri radu sa ivotinjama 5. rukovanje krvlju ili drugim potencijalno hazardnim patolokim materijalom 6. dekontaminaciju i bacanje infektivnog matrijala.

Otpadom se smatra sve to je za uklanjanje (bacanje). U laboratorijama dekontaminacija otpada i njegovo konano uklanjanje tesno su povezani. Kada je re o dnevnoj upotrebi, malo kontaminiranog matrijala e zahtevati stvarno uklanjanje iz laboratorije ili unitenje. Veina staklenih predmeta, instrumenata i laboratorijske odee bie ponovo upotrebljena ili reciklirana. Najvaniji princip je da svi infektivni materijali treba da budu dekontaminirani, sterilisani parom ili spaljeni u laboratoriji. Osnovna pitanja koja se postavljaju pre odbacivanja bilo kakvih objekata ili materijala iz laboratorija, a koja se tiu potencijalno infektivnih mikroorganizama ili ivotinjskog tkiva su: 1. Da li su predmeti ili materijali bili efikasno dekontaminirani ili dezinfikovani odobrenom procedurom? 2. Ako nisu, da li su spakovani na odobreni nain za neposredno spaljivanje na licu mesta ili za transfer do drugog prostora sa kapacitetima za insineraciju? 3. Da li uklanjanje dekontaminiranih predmeta ili materijala ukljuuje bilo kakve dodatne potencijalne hazarde, biolke ili druge vrste, za one koji sprovode neposredne procedure uklanjanja ili koji bi mogli doi u kontakt sa izbaenim predmetima van laboratorije?

Rukovanje otpadom

- 17 -

Sterilizacija parom je preferirani metod za sve procese dekontaminacije. Materijali za dekontaminaciju i uklanjanje treba da budu stavljeni u kontejnere, tj. plastine kese koje se mogu sterilisati, i koje su obeleene razliitim bojama u zavisnosti od toga da li material u njima treba sterilisati i/ili spaliti. Alternativne metode treba predvideti samo ukoliko one uklanjaju i/ili ubijaju mikroorganizme (za vie detalja vidi Poglavlje 14).

Dekontaminacija

Treba prihvatiti sistem identifikacije i razdvajanja za infektivne materijale i njihove kontejnere. Moraju se potovati nacionalni i meunarodni propisi. Kategorije treba da ukljuuju: 1. nekontaminirani (neinfektivni) otpad koji se moe ponovo upotrebiti ili reciklirati ili izbaciti kao opti otpad iz domainstva 2. kontaminirani (infektivni) opti predmeti hipodermike igle za injekcije, skalpeli, noevi i slomljeno staklo; sve ove predmete uvek treba prikupiti u neprobojne kontejnere sa poklopcima i tretirati kao infektivne 3. kontaminirani meterijal za dekontaminaciju sterilizacijom a potom pranjem i ponovom upotrebom ili recikliranjem 4. kontaminirani materijal za sterilizaciju i uklanjanje 5. kontaminirani materijal za direktno spaljivanje. Otri predmeti Posle upotrebe, hipodermike igle ne treba vraati u kapice, zatvarati ili uklanjati sa priceva za jednokratnu upotrebu. Ceo set treba staviti u kontejner za uklanjanje otrih predmeta. priceve za jednokratnu upotrebu, upotrebljene samostalno ili zajendo sa iglama, teba staviti u kontejnere za uklanjanje otrih predmeta i spaliti, uz prethodnu sterilizaciju ako je to potrebno. Kontejneri za uklanjanje otrih predmeta moraju biti neprobojni, i ne smeju biti napunjeni do punog kapaciteta. Kada su tri etvrtine puni treba ih staviti u konterjnere zainfektivni otpad i spaliti, uz prethodnu parnu sterilizaciju ukoliko to zahteva laboratorijska praksa. Kontejneri za uklanjanje otrih predmeta ne smeju se bacati na deponije. Kontaminirani (potencijalno infektivni) materijali za sterilizaciju i ponovnu uptrebu Kontaminirane (potencijalno infektivne) materijale za sterilizaciju i ponovnu upotrebu ne treba prethodno istiti. Bilo kakvo neophodno ienje ili popravka moraju se obaviti tek poto se izvri sterilizacija ili dezinfekcija. Kontaminirani (potencijalno infektivni) materijali za bacanje Nezavisno od otrih predmeta, o kojima je bilo rei gore, svi kontaminirani (potencijalno infektivni) materijali se pre bacanja moraju sterilisati parom u nepropusnim kontejnerima, tj. u bojama obeleenim plastinim vreama za sterilizaciju. Posle sterilisanja, materijal se moe smestiti u kontejnere za transfer za prevoz do insineratora.

Procedure rukovanja i uklanjanja za kontaminirane i otpadne materijale

- 18 -

Ukoliko je to mogue, materijale koji potiu od aktivnosti zdravstvene zatite ne bi trebalo bacati na deponije ak ni posle dekontaminacije. Ukoliko se insinerator nalazi u laboratoriji, sterilizacija se moe izostaviti: kontaminirani otpad treba staviti u dodeljene kontejnere (na pr. vree obeleene bojama) i transportovati direktno do insineratora. Kontejneri za transfer za vie upotreba treba da budu nepropusni i da imaju prianjajue poklopce. Treba da budu dezinfikovani i oieni pre nego to se vrate u laboratoriju za dalju upotrebu. U svakoj radnoj stanici treba postaviti kontejnere za izbacibvanje otpada, posude ili tegle, po mogustvu nesalomljive (na pr. plastine). Kada se koriste dezinficijensi, otpadni materijal treba da bude u tesnom kontaktu za dezinficijensom (tj. nezatien mehuriima vazduha) za odgovarajui vremenski period, u skladu sa upotrebljanim dezinficijensom (vidi Poglavlje 14). Kontejneri za izbacivanje otpada treba da budu dekontaminirani i oprani pre nove upotrebe. Sagorevanje kontaminiranog otpada mora da bude odobreno od nadlenih institucija za zdravstvenu zatitu i zagaenje vazduha, kao i od strane predstavnka za laboratorijsku bioloku bezbednost (vidi odeljak o sagorevanju u Poglavlju 14).

Neuspeh zadravanja patogenih organizama moe biti indirektni rezultat hemijskih, strujnih, radijacijskih incidenata ili poara. Stoga je od osnovne vanosti odravanje visokih standarda bezbednosti na ovim poljima u bilo kojoj mikrobiolokoj laboratoriji. Pravila i zakone, utvrene statutom za svaki od ovih sluajeva, donee kompetentna nacionalna ili lokalna institucija, iju pomo treba potraiti ako je to neophodno. Hemijske, strujne i radijacijske opasnosti i opasnosti od poara detaljnije e biti razmotrene u Delu VI ovog prirunika (Poglavlja 17 i 18). Dodatne informacije u vezi sa zatitnom opremom date su u Poglavlju 11.

Bezbednost od hemijskog delovanja, poara, i strujna, radijacijska i bezbednost opreme

- 19 -

4. Izolovana laboratorija nivo 3 bioloke bezbednosti

Izolovana laboratorija nivoa 3 bioloke bezbednosti projektovana je i opremljena za rad sa mikroorganizmima rizine grupe 3 kao i sa velikim zapreminama ili visokim koncentracijama mikroorganizama rizine grupe 2 koji predstavljaju poveani rizik od irenja aerosola. uvanje na nivou 3 bioloke bezbednosti zahteva jaanje operativnih i programa bezbednosti izvan granica onih koji vae za osnovne laboratorije niova 1 i 2 bioloke bezbednosti (predstvaljenih u Poglavlju 3). Smernice date u ovom poglavlju predstavljene su u vidu dodataka smernica datih za osnovne laboratorije nivoa 1 i 2 bioloke bezbednosti, koje se zato moraju primeniti pre ovih specifinih za izolovanu laboratoriju nivoa 3 bioloke bezbednosti. Osnovni dodaci i promene su: 1. pravilnik o ponaanju 2. projekat laboratorije i prostrija 3. zdravstveni i medicinski nadzor Laboratorije u ovoj kategoriji treba da budu registrovane ili na listi nacionalnih ili drugih adekvatnih zdravstvenih institucija.

U ovom sluaju primenjuje se Pravilnik o ponaanju za osnovne laboratorije nivoa 1 i 2 bioloke bezbednosti osim u sluajevima kada je modifikovan na sledei nain: 1. Meunarodni znak upozorenja i simbol za bioloku opasanost (vidi Sliku 1) izloen na ulaznim vratima mora da odredi nivo bioloke bezbednosti i d ime laboratorijskog nadzornika koji kontrolie pristup, kao i da ukae na bilo koje posebne uslove ulaska u datu oblast, na pr. imunizaciju. 2. Laboratorijska zatitna odea mora biti tipa mantila sa vrstom prednjom stranom ili koji se pozadi zakopava, hirurkih odela, kombinezona, sa zatitom za glavu i, gde je to potrebno, zatitom za cipele ili sa posebnim cipelama. Standardni laboratorijski mantili sa kopanjem napred nisu odgovarajui, kao ni bluze koje u potpunosti ne pokrivaju ruke. Zatitna odea za laboratoriju ne sme se nositi van laboratorije, i mora biti dekontaminirana pre nego to se opere. Pri radu sa odreenim agensima (na pr. poljoprivrednim ili zoonozama) mora se obezbediti mogunost uklanjanja odee za ulicu i presvlaenja u dodeljenu laboratorijsku opremu.

Pravilnik o ponaanju

- 20 -

3. Otvoreno manipulisanje svim potencijalno infektivnim materijalom mora se sporvoditi u okviru bioloki bezbednog kabineta ili druge primarne sprave za uvanje (vidi take Poglavlje 10). 4. Respiratorno zatitna oprema moe biti neophodna za neke laboratorijske procedure ili rad sa ivotinjama zaraenim izvesnim patogenima (vidi Poglavlje 11).

U ovom sluaju primejuje se projekat laboratorija i prostorija za osnovne laboratorije nivo 1 i 2 bioloke bezbednosti, osim kada je modifikovan na sledei nain: 1. Laboratorija mora biti odvojena od prostora koji su otvoreni za neogranieni protok saobraaja u okviru zgrade. Dodatno odvajanje moe se postii postavljanjem laboratorije na kraju hodnika, ili konstruisanjem pregradnog zida i vrata, ili ulaza kroz pretkomoru (na pr. ulaz sa duplim vratima ili osnovna laboratorija nivoa 2 bioloke bezbednosti), opisivanjem posebne zone projektovane da odri razliku u pritisku izmeu laboratorije i njoj susednog prostora. Pretkomora bi trebalo da prua mogunosti razdvajanja iste i prljave odee, a tu takoe moe biti neophodan. 2. Vrata pretkomore mogu se sama zatvarati i naizmenino zakljuavati tako da su samo jedna vrata otvorena u jednom trenutku. Za potrebe hitnog izlaenja moe se obezbediti panel za prolaz. 3. Povrine zidova, podova i plafona treba da bude vodootporne i lake za ienje. Otvori na ovim povrinama (na pr.za cevi vodovoda) treba da budu hermetiki zatvoreni kako bi olakali dekontaminaciju prostorije. 4. Laboratorija mora raspolagati mogunou hermetikog zatvaranja radi dekontaminacije. Sistem kanala za protok vazduha mora biti konstruisan tako da omoguuje gasnu dekontaminaciju. 5. Prozori moraju biti zatvoreni, zapeaeni i otporni na lomljenje. 6. Pored svakih izlaznih vrata treba obezbediti stanicu za pranje ruku sa automatskim komandama. 7. Mora da postoji kontrolisani sistem za ventilaciju koji odrava usmereni protok vazduha u laboratoriji. Treba instalirati sredstvo za vizuelno praenje sa ili bez alarma tako da osoblje u bilo kom trenutku moe biti sigurno da se odrava odgovarajui usmereni protok vazduha u labratoriji. 8. Sistem ventilacije zgrade mora biti tako konstruisan da vazduh iz laboratorije nivoa 3 bioloke bezbednosti ne cirkulie kroz druge prostorije u okviru zgrade. Vazduh se moe filtrirati HEPA filterima (visoko efikasni filteri za zadravanje estica), preraivati i ponovo vraati u tu laboratoriju. Kada se isputa vazduh iz laboratorije (osim onaj iz bioloki bzbednih kabibeta) u atmosferu van zgrade, on se mora raspriti daleko od nastanjenih zgrada i sistema za usisavanje vazduha. U zavisnosti od agenasa koji se upotrbljavaju, ovaj vazduh moe se ispustiti kroz HEPA filtere. Kontrolni sistem grejanja, ventilacije i klima-ureaja (HVAC) moe se instalirati radi spreavanja stalnog rasta pritiska u laboratoriji. Treba obratiti panju na instalaciju zvunih alarma i jasno vidljivih signala koji imaju za cilj da obaveste osoblje o prestanku funkcionisanja HVAC sistema.

Projekat laboratorije i objekti

- 21 -

9. Svi HEPA filteri moraju se instalirati na nain koji omoguuje dekontaminaciju gasova i testiranje. 10. Kabineti za bioloku bezbednost treba da budu smeteni dalje od prostora kojim se prolazi i van poprenih struja sa vrata i ventilacionih sistema (vidi Poglavlje 10). 11. Izduvni vazduh iz bioloki bezbednih kabineta klase I i klase II (vidi Poglavlje 10), 12. koji e biti proputen kroz HEPA filtere, mora se isputati na takav nain da se izbegne meanje sa vazdunim balansom iz kabineta ili sistemom izduvnih gasova iz zgrade. 13. Autoklav za dekontaminaciju kontaminiranog otpadnog materijala treba da postoji u izolovanoj laboratoriji. Ukoliko infektivni otpad treba ukloniti iz laboratorije radi dekontaminacije i bacanja, on mora biti transportovan u hermetiki zatvorenim, nesalomljivim i nepropusnim kontejnerima prema nacionalnim ili meunarodnim propisima, kao to je adekvatno. 14. Sigurnosna sredstva za spreavanje povratnog toka tenosti moraju se ugraditi u vodovodne instalacije. Vakuumske cevi treba da budu zatiene sifonima za dezinfekciju tenosti i HEPA filterima, ili drugim slinim sredstvima. Alternativne vakuumske pumpe takoe treba da budu propisno zatiene zaliscima i filterima. 15. Projekat prostorija izolovane laboratorije nivoa 3 bioloke bezbednosti kao i operativne procedure treba dokumentovati. Primer projekta laboratorije za Nivo 3 bioloke bezbednosti prikazan je na slici 4.

Principi za izbor laboratorijske opreme, ukljuujui i bioloki bezbedne kabinete (vidi Poglavlje 10) isti su kao i za osnovne laboratorije nivoa 2 bioloke bezbenosti. Meutim, na nivou 3 bioloke bezbednosti, rukovanje svim potencijalno infektivnim materijalom mora se sprovoditi unutar bioloki bezbednog kabineta ili nekoj drugoj primarnoj spravi za uvanje. Treba obratiti panju na opremu kao to su centrifuge, kojima je potrebna dodatna oprema za uvanje, na primer, sigurnosne posude ili rotori. Nekim centrifugama i drugoj opremi, kao to su instrumenti za sortiranje elija za rad sa infektivnim elijama, moe biti potrebna dodatna lokalna ispusna ventilacija sa HEPA filterima za uspeno zadravanje.

Laboratorijska oprema

Ciljevi programa za zdravstveni i medicinski nadzor za osnovne laboratorije nivoa 1 i 2 bioloke bezbednosti vae takoe i za izolovane laboratorije nivoa 3 bioloke bezbednosti, osim kada se primenjuju sledee modifikacije: 1. Zdravstveni pregled sveg laboratorijskog osoblja koje radi u izolovanim laboratorijama nivoa 3 bioloke bezbenosti je obavezan. On treba da ukljuuje beleenje detaljne medicinske istorije i ciljanih okupacionih fizikih pregleda. 2. Posle zadovoljavajue klinike procene, ispitanik moe da dobije medicinsku kontakt karticu (kao to je, na primer, prikazano na slici 5) koja potvruje da su on ili

Zdravstveni i medicinski nadzor

- 22 -

ona zaposleni u prostoru izolovane laboratorije nivoa 3 bioloke bezbednosti. Ova kartica trebalo bi da ukljui sliku nosioca kartice, bude veliine novanika, i uvek se nosi sa sobom. Imena osoba za kontakt koja se upisuju u kartice treba da budu lokalno dogovorena, ali mogu da ukljue i laboratorijskog direktora, medicinskog savetnika i/ili slubenika za bioloku bezbednost.

- 23 -

- 24 -

5. Maksimalno izolovana laboratorija Nivo 4 bioloke bezbednosti

Maksimalno izolovana laboratorija Nivo 4 bioloke bezbednosti projektovana je za rad sa mikroorganizmima rizine grupe 4. Pre nego to se takva laboratorija projektuje i stavi u upotrebu, treba obaviti intenzivne konsultacije sa institucijama koje imaju iskustva u voenju sline laboratorije. Operativne maksimalno izolovane laboratorije nivoa 4 bioloke bezbednosti treba da budu pod kontrolom nacinalnih ili drugih zdravstvenih organizacija. Sledee informacije treba smatrati jedino uvodnim materijalom. Subjekti koji se bave razvojem laboratorije nivoa 4 bioloke bezbednosti treba da kontaktiraju Program za bioloku bezbednost Svetske zdravstvene organizacije za dodatne informacije1.

Primenjuje se pravilnik oponaanju za nivo 3 bioloke bezbednosti, osim tamo gde se primenjuju sledee izmene: 1. Primenjuje se pravilo dve osobe, pri emu ni jedan pojedinac nikada ne radi sam. Ovo je naroito vano ukoliko se radi u prostorijama nivoa 4 bioloke bezebdnosti sa obaveznim noenjem kombinezona. 2. Zahteva se kompletna izmena odee i cipela pre ulaska i po izlasku iz laboratorije. 3. Osoblje treba da bude obueno za procedure izvlaenja osoblja u sluaju povrede ili bolesti osoblja. 4. Treba uspostaviti metod komunikacije za rutinske i kontakte u hitnim sluajevima izmeu osoblja koje radi u maksimalno izolovanoj laboratoriji nivoa 4 bioloke bezbednosti i osoblja van laboratorije.

Pravilnik o ponaanju

Karakteristike izolovane laboratorije nivoa 3 bioloke bezbednosti se takoe primenjuju i na izolovane laboratorije nivoa 4 bioloke bezbedenosti uz sledee dodatke: 1. Primarno uvanje Treba primeniti sistem primarnog uvanja koji se sastoji od jednog ili kombinacije sledeih elemenata: Kabinet laboratorija klase III. Neophodan je prolaz kroz najmanje dvoja vrata pre ulaska u prostorije koje sadre bioloki bezbedne kabinete klase III (kabinet soba). U konfiguraciji ove laboratorije bioloki bezbedan kabinet klase III prua sredstvo
Program za bioloku bezbednost, Odeljnje za Nadzor i reagovanje na zarazne bolesti, Svetska zdravstvena organizacija, 20 Avenue Appia, 1211 eneva 27, vajcarska (http://www.who.int/csr/).
1

Projekat laboratorije i objekti

- 25 -

primarnog uvanja. Neophodno je da postoji tu za osoblje i spoljne prostorije za presvlaenje. Zalihe i materijali koji nisu uneti u kabinet sobu kroz prostor za razmenu unose se kroz autoklav sa duplim vratima ili komoru za fumigaciju. Jednom kada se spoljna vrata bezbedno zatvore, osoblje u laboratoriji moe da otovori unutranja vrata i dobije materijale. Vrata autoklava ili komore za fumigaciju se meusobno tako zakljuavaju da spoljna vrata ne mogu da se otvore dok se autoklav ne pokrene kroz ciklus sterilizacije ili fumigaciona komora ne bude dekontaminirana (vidi Poglavlje 10). Zatitna laboratorija sa obaveznim noenjem kombinezona sa sopstvenim aparatom za disanje se znatno razlikuje po dizajnu u zahtevima prostorija od laboratorije za bioloku bezbednosti nivoa 4 sa bioloki bezbednim kabinetima klase III. Prostorije u zatitnoj laboratoriji sa obaveznim noenjem kombinezona su tako ureene da usmeravaju osoblje kroz prostorije za presvlaenje i dekontaminaciju pre ulaska u oblasti gde se rukuje infektivnim materijalom. Mora se obezbediti tu za dekontaminaciju, i osoblje mora da ga koristi pre naputanja prostora laboratorije. Takoe postoji i poseban tu za osoblje, sa unutranjim i spoljnim prostorijama za presvlaenje. Osoblje koje ulazi u prostor laboratorije mora da obue odelo iz jednog dela, sa pod pritiskom, HEPA filterom i sa obezbeenim vazduhom. Odelu se vazduh mora obezbediti uz pomo sistema koji ima 100% sposobnost redundance sa nezavisnim izvorom vazduha za upotrebu u hitnim sluajevima. Ulaz u laboratorijski prostor je kroz vrata sa ugraenom vazdunom komorom i hermetiki zatvorenim vratima. Mora da postoji odgovarajui sistem upozoravanja za osoblje koje radi u laboratoriji za upotrebu u sluaju kvara na mehanikom sistemu ili prestanka dotoka vazduha (vidi Poglavje 10). 2. Kontrolisani pristup. Maksimalno zatiena laboratorija nivoa 4 bioloke bezbednosti mora da bude smetena u posebnoj zgradi ili u jasno odeljenoj zoni u okviru obezbeene zgrade. Ulaz i izlaz osoblja i zaliha mora biti kroz vazdunu komoru ili propusni sistem. Po ulazu, osoblje mora u potpunosti da se presvue, a pre odlaska, zaposleni treba da se istuiraju pre nego to obuku svoju odeu. 3. Sistem kontrolisanog vazduha U prostorijama mora da postoji negativni pritisak. I dovodni i odvodni vazduh moraju se propustiti kroz HEPA filter. Postoje znaajne razlike u ventilacionim sistemima kabinetske laboratorije klase III i laboratorije sa obaveznim noenjem kombinezona: Kabinetska laboratorija klase III. Dotok vazduha u bioloki bezbedan kabinet klase III moe se vriti od vazduha iz prostorije kroz HEPA filter montiran na kabinet ili se moe vriti direktno kroz sistem za snabdevanje vazduhom. Ispuni vazduh iz bioloki bezbednog kabineta klase III mora da proe kroz dva HEPA filtera pre isputanja van prostorije. Kabinet mora da funkcionie pod negativnim pritiskom u odnosu na laboratoriju koja ga okruuje u svakom trenutuku. Potrebno je da postoji namenjeni necirkulatorni sistem za ventilaciju za kabinet laboratoriju. Laboratorija sa obaveznim noenjem kombinezona. Potrebno je da postoji namenjeni sistem za dotok i isputnje vazduha. Komponente za dotok i isputanje ventilacionog sistema su izbalansirane tako da obezbeuju usmereni tok vazduha u okviru prostorija iz prostora sa najmanje opasnosti do prostora sa najveom potencijalnom opasnou.

- 26 -

Potrebni su ventilatori za viak izduvnih gasova da obezbede da prostor ostane pod negativnim pritiskom u svakom trenutku. Diferencijalni pritisci u okviru laboratorije sa obaveznim noenjem kombinezona i izmeu ove laboratorije i susednih prostora moraju se pratiti. Treba takoe pratiti protok vazduha u komponentama za dotok i isputanje sistema za ventilaciju, i primeniti adekvatni sistem kontrola da bi se spreila hermetizacija laboratorije sa obaveznim noenjem kombinezona. Za prostor laboratorije mora se obezbediti vazduh proputen kroz HEPA filter, tu za dekontaminaciju i dekontaminacione vazdune ili druge komore. Ispusni vazduh iz laboratorije sa obaveznim noenjem kombinezona mora se propustiti kroz niz od dva HEPA filtera pre isputanja. Posle dvostrukog HEPA filtriranja, ispusni vazduh se eventualno moe recirkulisati, ali samo u okvirima laboratorije sa obaveznim noenjem kombinezona. Ispusni vazduh iz nivoa 4 bioloke bezbednosti se ni pod kojim okolnostima ne sme recirkulisati u druge prostore. Ukoliko se izabere recirkulisanje vazduha u okviru laboratorije sa obaveznim noenjem kombinezona, to se mora obavljati uz krajnju opreznost. Posebnu panju treba posvetiti vrstama istraivanja koja se sprovode, opremi, hemikalijama i odrugim materijalima koji se koriste u laboratoriji sa obaveznim noenjem kombinezona, kao i ivotinjskim vrstama koje mogu biti ukljuene u istraivanja. Svi HEPA filteri treba da budu testirani i proglaeni validnim za potrebu jednom godinje. Kuita za HEPA filtere su projektovana da omogue in situ dekontaminaciju filtera pre uklanjanja. Filter se eventualno moe ukloniti stavljanjem u hermetiki primarni kontejner da bi se potom dekontaminirao i/ili unitio spaljivanjem. 4. Dekontaminacija otpadnih voda. Sve otpadne vode iz prostora sa obaveznim noenjem kombinezona, dekontaminacione komore, dekontaminacinog tua ili bioloki bezbednog kabineta kase III moraju biti dekontaminirane pre konanog izbacivanja. Obrada toplotom je metod koji se preferira. Pre izbacivanja, moe biti potrebno obaviti prebacivanje otpadnih voda u neutralni pH factor. Voda iz tua i toaleta osoblja moe se ispustiti direktno u sanitarnu kanalizaciju bez obrade. 5. Sterilizacija otpada i materijala. U laboratorijskom prostoru mora da postoji propusni autoklav sa duplim vratima. Za opremu i predmete koji ne trpe sterilizaciju parom moraju biti na raspolaganju drugi naini dekontaminacije. 6. Moraju biti obezbeena ulazni otvori vazdune komore za uzorke, metrijale i ivotinje. 7. Mora biti obezbeeno napajanje elektrinom energijom u sluajevima nude. 8. Moraju se instalirati posebni kanalizacioni odvodi. Zbog velike sloenosti projektovanja i konstruisanja prostorija za nivo 4 bioloke bezbednosti, bilo u konfiguraciji kabineta ili prostorija, eme ovih prostorija nisu priloene. Zbog velike sloenosti rada u laboratoriji nivoa 4 bioloke bezbednosti, treba izraditi poseban detaljni prirunik o radu i testirti ga kroz obuku. Osim toga, potrebno je osmisliti i program za hitne situacije (vidi Poglavlje 13). U pripremi ovog programa treba uspostaviti aktivnu saradnju sa nacionalnim i lokalnim zdravstvenim vlastima. Druge usluge u hitnim situacijama, na primer vatrogasne slube, policije i bolnica odreenih za prijem u ovakvim sluajevima takoe treba da budu ukljuene.

- 27 -

6. Laboratorije za ivotinje

Oni koji koriste ivotinje u eksperimentalne i dijagnostike svrhe imaju moralnu obavezu da se maksimalno postaraju da izbegnu priinjavanje ivotinjama nepotrebne patnje ili bola. ivotinjama treba obezbediti udobne, higijenske kuice i adekvatnu hranu i vodu. Na kraju eksperimenta sa njima se mora postupati na humani nain. Kuica za ivotinje treba da bude nezavisna, odvojena jedinica iz sigurnosnih razloga. Ukoliko je ona u okviru laboratorije, treba da bude projektovana tako da bude odvojena od javnih delova laboratorije ako se za time javi potreba, kao i da se moe dekontaminirati i dezinfikovati. Tabela 4. Nivoi uvanja prostora za ivotinje: rezime postupaka i bezbedonosna oprema
RIZINA GRUPA 1 NIVO UVANJA ABSL 1 LABORATORIJSKI POSTUPCI I BEZBEDONOSNA OPREMA Ogranieni pristup, zatitna odea i rukavice ABSL-postupci iz broja 1 plus: znak upozorenja za opasnost. Klasa I 2 ABSL 2 ili II Bioloki bezbednih kabineta za aktivnosti koje stvaraju aerosole. Dekontaminacija otpada i kaveza pre pranja. 3 ABSL 3 ABSL-postupci iz broja 2 plus: kontrolisani pristup. Bioloki bezbedni kabineti posebna zatitna odea za sve aktivnosti. ABSL-postupci iz broja 3 plus: strogo ogranieni pristup. Presvlaenje odee pre ulaska. Bioloki 4 ABSL 4 bezbedni kabineti klase III odela sa pozitivnim pritiskom. Tuiranje prilikom izlaska. Dekontaminacija svih otpadnih materijala pre uklanjanja iz laboratorije. ABSL nivo bioloke bezbednosti laboratorije za ivotinje;

Laboratorije za ivotinje, kao i druge laboratorije, mogu biti odreene prema proceni rizika i rizinoj grupi mikroorganizama koja se ispituje, kao laboratorije za ivotinje nivoa 1, 2, 3, i 4 bioloke bezbednosti. U odnosu na agense koji se koriste u ivotinjskoj laboratoriji, faktori koje treba uzeti u obzir su:

- 28 -

1. 2. 3. 4.

Normalni put prenoenja Zapremine i koncentracije koje treba upotrebiti Putevi inokulacije Da li se i kojim putem ovi agensi mogu izluiti.

U odnosu na ivotinje koje se koriste u ivotnjskoj laboratoriji, faktori koje treba uzeti u obzir su: 1. 2. 3. 4. Priroda ivotinja, tj. njihova agresivnost i sklonost da grizu i grebu Njihovi prirodni ekto i endo paraziti Zoonoze na koje su osetljive Potencijalna diseminacija alergenasa.

Kao i kod laboratorija, zahtevi koji se tiu karakteristika projekta, opreme i mera predostronosti postaju sve stroi u zavisnosti od nivoa bioloke bezbednosti. Oni su opisani u daljem tekstu i sumirani u tabeli 4. Smernice su date tako da svaki vii nivo ukljuuje standarde niih nivoa.

Ova laboratorija je odgovarajua za dranje stoke posle karantina (osim ne ljudskih primata, po pitanju kojih treba konusltovati nacionalne vlasti), kao i za ivotinje koje su namerno inokulirane agensima iz rizine grupe 1. Potrebna je primena dobrih mikrobiolokih tehnika. Direktor laboratorije za ivotinje mora da utvrdi smernice, procedure i protokole za sve operacije, kao i za pristup vivarijumu. Treba ustanoviti odgovarajui program medicinskog nadzora zaposlenih. Treba pripremiti i usvojiti bezbedonosni ili operativni prirunik.

Laboratorija za ivotinje nivo 1 bioloke bezbednosti

Ova laboratorija je pogodna za rad sa ivotinjama koje su namerno inokulirane mikroorganizmima rizine grupe 2. Primenjuju se sledee mere predostronosti: 1. Moraju se zadovoljiti svi zahtevi za ivotinjske laboratorije nivoa 1 bioloke bezbednosti. 2. Na vrata i duga odgovarajua mesta treba postaviti znak upozorenja za bioloku opasnost (vidi sliku 1). 3. Laboratorija mora biti projektovana za lako ienje i odravanje. 4. Vrata moraju biti takva da se otvaraju na unutra i da se sama zatvaraju. 5. Grejanje, ventilacija i osvetljenje moraju biti adekvatni. 6. Ukoliko se obezbedi mehanika ventilacija, tok vazduha mora biti na unutra. Ispusni vazduh se izbacuje napolje i ne treba ga recirkulisati ni kroz jedan deo zgrade. 7. Pristup se mora ograniiti na ovlaena lica. 8. Nikakve druge ivotinje ne smeju se putati u laboratoriju osim onih koje uestvuju u eksperimentima. 9. Mora da postoji program zatite od insekata i glodara.

Laboratorija za ivotinje nivo 2 bioloke bezbednosti

- 29 -

10. Prozori, ukoliko ih ima, moraju biti otporni na lomljenje i, ako mogu da se otvore, moraju imati mreice za zatitu od insekata. 11. Posle upotrebe, radne povrine moraju se dekontaminirati efikasnim dezinficijensom (vidi Poglavlje 14). 12. Bioloki bezbedni kabineti (klase I ili II) ili izolovani kavezi sa dotokom vazduha i HEPA filterima za ispusni vazduh moraju se obezbediti za rad u toku koga mogu nastati aerosoli. 13. Na licu mesta ili u adekvatnoj blizini ivotinjskih kaveza mora da postoji autoklav. 14. Materijali za oblaganje dna kaveza ivotinja moraju se ukloniti na nain koji smanjuje stvaranje aerosola i praine. 15. Svi otpadni materijali i materijali za oblaganje dna kaveza moraju se dekontaminirati pre izbacivanja. 16. Upotreba otrih instrumenata treba da bude ograniena kad god je to mogue. Otri predmeti uvek treba da budu prikupljeni u nepoderive kontejnere sa poklopcima i tretirani kao zarzni. 17. Materijali za sterilizaciju ili spaljivanje moraju se transportovati obezbeeni, u zatvorenim kontejnerima. 18. ivotinjski kavezi moraju se dekontaminirati posle upotrebe. 19. Leevi ivotinja moraju se spaliti. 20. U laboratoriji se moraju nositi zatitna odea i oprema koje se uklanjaju po izlasku. 21. Mora se obezbediti lavabo za pranje ruku. Osoblje mora prati ruke pre naputanja laboratorije za ivotinje. 22. Sve povrede, koliko god beznaajne, moraju se adekvatno tretirati, prijaviti i zabeleiti. 23. Jelo, pie, puenje i upotreba kozmetike zabranjeni su u laboratoriji. 24. Sve osoblje mora biti propisno obueno.

Ova laboratorija je pogodna za rad sa ivotinjama koje su namerno inokulirane agensima rizine grupe 3, ili kada je drugaije naznaeno po proceni rizika. Sve sisteme, postupke i procedure treba jednom godinje revidirati i potvrditi. Primenjuju se sledee mere predostonosti: 1. Svi zahtevi za ivotinjske laboratorije nivoa 1 i 2 bioloke bezbednosti moraju se zadovoljiti. 2. Pristup mora biti striktno kontrolisan. 3. Laboratorija mora biti odvojena od drugog laboratorijskog i prostora za kuice ivotinja prostorijom sa ulazom sa dvostrukim vratima koja funkcionie kao pretkomora. 4. Pretkomora treba da ima lavaboe za pranje ruku. 5. U pretkomori treba da postoje tuevi. 6. Potrebna je mehanika ventilacija koja treba da obezbedi neprestani protok vazduha kroz sve prostorije. Ispusni vazduh mora da proe kroz HEPA filtere pre

Laboratorija za ivotinje nivo 3 bioloke bezbednosti

- 30 -

nego to se ispusti u atmosferu bez recirkulacije. Sistem mora biti projektovan tako da sprei sluajni obrnuti tok i pozitivnu hermetizaciju u bilo kom delu ivotinjskih kuica. 7. Na mestu pogodnom za ivotinjske kuice mora da postoji autoklav gde se uva bioloki opasan material. Infektivni otpad treba sterilisati pre nego to se premesti u druge delove laboratorije. 8. Laboratorija treba da ima na raspolaganju insinerator ili treba napraviti neki alternativni dogovor sa nadlenima. 9. ivotinje zaraene mikroorganizmima rizine grupe 3 moraju biti smetene u kaveze u izolovanim prostorijama ili prostorijama sa ventilacionim ispustima smetenim iza kaveza. 10. Podloga na dnu kaveza treba da ima to je manje mogue praine. 11. Sva zatitna odea mora se dekontaminirati pre pranja. 12. Prozori moraju biti zatvoreni, hermetiki zatvoreni i otporni na lomljenje. 13. Treba ponuditi odgovarajuu imunizaciju osoblja.

Rad u ovoj laboratoriji je normalno povezan sa radom u maksimalno izolovanoj laboratoriji nivoa 4 bioloke bezbednosti, a nacionalna i lokalna pravila i regulative moraju se uskaditi kako bi se primenjivali na oba sluaja. Ukoliko se posao obavlja u laboratoriji sa obaveznim noenjem kombinezona, moraju se koristiti dodatni postupci i procedure van onih opisanih ovde (vidi Poglavlje 5). 1. Svi zahtevi koji se tiu ivotinskih laboratorija nivoa 1, 2 i 3 bioloke bezbednosti, moraju se zadovoljiti. 2. Pristup se mora strogo kontrolisati; jedino osoblje koje odredi direktor ustanove treba da ima ovlaen pristup. 3. Osoblje ne sme da radi samo: obavezna je primena pravila rada u dvoje. 4. Zaposleni treba da imaju najvei mogui nivo obuke kao mikrobiolozi, kao i da budu upoznati sa opasnostima koje njihov posao ukljuuje i neophodnim merama predotronosti. 5. Prostor za smetaj ivotinja zaraenih agensima rizine grupe 4 mora da zadovolji kriterijume za uvanje koji su opisani i koji se primenjuju u maksimalno izolovanim laboratorijama nivoa 4 bioloke bezbednsti. 6. U laboratoriju se mora ulaziti kroz pretkomoru sa vazdunom komorom, ija ista strana mora biti odvojena od ograniene strane prostorom za presvlaenje i tuiranje. 7. Osoblje mora da presvue odeu koja se nosi na ulici i obue specijalnu, zatitnu odeu. Posle rada osoblje mora da skine zatitnu odeu, d je na sterilizaciju i istuira se pre izlaska. 8. Laboratorija se mora provetravati ispusnim sistemom sa HEPA filterima projektovanim da obezbedi negativni pritisak (usmereni protok vazduha na unutra). 9. Ventilacioni sistem mora biti projektovan da sprei reverzivni tok i pozitivnu hermetozaciju.

Laboratorija za ivotinje nivo 4 bioloke bezbednosti

- 31 -

10. Za razmenu materijala mora da se obezbedi autoklav sa dvostrukim krajem sa istim delom u prostoriji van laboratorijskog prostora. 11. Za razmenu materijala koji se ne sterilie mora da se obezbedi prolazna vazduna komora sa istim krajem u prostoriji van laboratorijskih prostorija. 12. Svako rukovanje ivotinjama zarenim agensima iz rizine grupe 4 mora se odvijati pod uslovima maksimalnog uvanja nivoa 4 bioloke bezbednosti. 13. Sve ivotinje moraju biti smetene u izolatore. 14. Sve podloge iz ivotinjskih kaveza i otpadni materijal moraju se sterilisati pre uklanjanja iz laboratorija. 15. Mora da postoji medicinsko nadziranje osoblja.

Kao i kod kimenjaka, nivo bioloke bezbednosti za ivotinjske laboratorije bie odreen rizinom grupom agenasa koji se istrauju ili kada se drugaije odredi procenom rizika. Sledee dodatne mere predostronosti su neophodne kod izvesnih insekata, naroito onih koji lete: 1. Treba obezbediti posebne prostorije za zaraene i nezaraene beskimenjake. 2. Prostorije moraju biti projektovane tako da se mogu hermetiki zatvoriti radi fumigacije. 3. Laboratorija treba da ima insekticid sprejeve. 4. Treba obezbediti rashladne prostorije kako bi se, gde je to potrebno, smanjile aktivnosti beskimenjaka. 5. Pristup bi trebalo da bude kroz pretkomoru koja ima mreice od insekata i zatitne zastore na vratima. 6. Sva ispusni ventilacioni kanali i prozori koji se otvaraju treba da imaju zatitne mree. 7. Ne treba dozvoliti da se reetke-mreice za otpad na slivnicima i cediljke do kraja osue. 8. Sav otpadni materijal treba da bude dekontaminiran sterilizacijom, poto se neki beskimenjaci ne mogu ubiti dezinficijensom. 9. Treba proveriti broj larvi i odraslih oblika leteih, gmiuih i skakaih insekata. 10. Kontejneri za krpelje i grinje treba da stoje na podmetau sa uljem. 11. Infektivni ili potencijalno infektivni letei insekti moraju se drati u kavezima sa dvostrukom mreom. 12. Infektivni ili potencijalno infektivni insekti obrauju se u bioloki bezbednim kabinetima ili izolatorima. 13. Infektivni ili potencijalno infektivni insekti mogu se obraivati na podmetau za rashlaivanje. Za dalje informacije videti reference (36).

Beskimenjaci

- 32 -

7. Smernice za komisijsku inspekciju laboratorija/laboratorijskih prostorija

Inspekcija laboratorija/laboratorijskih prostorija moze se definisati kao sistematini proces pregledanja i dokumentovanja koji oznaava da su odreene laboratorijske strukturalne komponente, sistemi i/ili sistemske komponente instalirane, pregledane, funkcionalno testirane i verifikvane da bi zadovoljile odreene nacionalne ili meunarodne standarde, kao adekvatne. Ove zahteve utvruju kriterijumi projekta i funkcija projekta sistema zgrade. Drugim reima, laboratorije odreene za nivo bioloke bezbednosti 1-4 imae razliite i sve sloenije inspekcijske zahteve. Geografski i klimatski uslovi kao to su geoloke naprsline ili ekstremna toplota, hladnoa ili vlanost takoe mogu uticati na projekat laboratorije, a otud i na zahteve inspekcije. Po zavretku procesa komisijske inspekcije, relevantne strukturalne komponente i sistemi podrke bie podvrgnuti razliitim uslovima rada i prestanka funkcionisanja koji se moe sa razlogom oekivati, i na kraju e biti odobreni. Proces komisijske inspekcije i kriterijumi prihvatanja treba da budu rano ustanovljeni, po mogustvu tokom faze programiranja projekta konstrukcije ili renoviranja. Priznavanjem procesa komisijske inspekcije rano u toku projekta, arhitekti, inenjeri, zdravstveno i osoblje zadueno za bezbednost, i konano korisnici laboratorija razumeju zahteve performansi specifinih laboratorija i postavljaju jedinstvena oekivanja za performanse laboratorije i/ili laboratorijskog prostora. Proces komisijske inspekcije prua instituciji i okolnoj zajednici vei stupanj sgurnosti da e strukturalni, elektrini, mehaniki i vodovodni sistemi, sistemi za uvanje i dekontaminaciju, alarmni i sistemi za bezbednost funkcionisati kao to su projektovani, da obezbede uvanje bilo kojih potencijalno opasnih mikroorganizama sa kojima se radi u odreenoj laboratoriji ili ivotinjskoj laboratoriji. Aktivnosti komisijske inspekcije uglavnom poinju tokom faze programiranja projekta i nastavljaju se tokom perioda konstruisanja i potonjeg perioda garancije za upotrebu laboratorije/prostora. Period garancije ugavnom treba da traje godinu dana od poetka korienja. Preporuuje se da se angauje inspektor za komisijsku inspekciju koji je nezavistan od arhitektonskih, inenjerskih i konstrukcijskih firmi koje se bave projektovanjem i izgradnjom. Inspektor za komisijsku inspekciju slui kao zastupnik institucije koja gradi ili renovira laboratoriju i treba ga smatrati lanom projektantskog tima; neophodno je ukljuivanje ispektora u ranoj fazi programiranja projekta. U nekim

- 33 -

sluajevima institucija moe da funkcionie kao sopstveni inspektor za komisijsku inspekciju. U sluaju sloenijih laboratorija (nivo 3 ili 4 bioloke bezbednosti) institucija moe eleti da zadri spoljnog inspektora za komisijsku inspekciju koji je pokazao iskustvo i uspeh u procesu inspekcije sloenih laboratorija za bioloku bezbednost i ivotinjskih laboratorija. Kada se koriste usluge nezavisnog inspektora za komisijsku inspekciju, institucija ipak treba da bude lan inspekcijskog tima. Uz inspektora za komisijsku inspekciju, preporuuje se da slubenik za bezbednost institucije, predstavnik projekta, direktor programa i predstavnik osoblja za funkcionisanje i odravanje takoe budu deo time. Sledi lista laboratorijskih sistema i komponenti koji se mogu ukljuiti u inspekcijski plan za funkcionalno testiranje, u zavisnosti od nivoa uvanja laboratorije koja se renovira ili gradi. Lista nije iscrpna. Oigledno je da konkretan plan za komisijsku inspekciju odraava sloenost laboratorije koja se planira. 1. Izgradnja automatskih sistema ukljuujui linkove za daljinsko praenje i kontrolna mesta 2. Sistemi za elektronski nadzor i detekciju 3. Elektronske sigunosne brave i odgovarajui itai 4. Grejanje, ventilacija (dotok i ispust vazduha) i sistemi klimatizacije (HVAC) 5. Sistemi za HEPA filtriranje 6. Sistemi za HEPA dekontaminaciju 7. Kontrole HVAC i sistema za isputanje vazduha i kontrolne meubrave 8. Hermetiki izolacioni priguivai 9. Sistemi laboratorijskih friidera 10. Bojleri i parni sistemi 11. Sistemi za detekciju i gaenje poara i alarmni sistemi 12. Aparati za spreavanje povratnog toka domae vode 13. Sistemi za preraenu vodu (tj. reverzibilna osmoza, destilisana voda) 14. Tretman otpadnih voda i sistemi neutralizacije 15. Primarni vodoinstalacioni sistemi 16. Sistemi za hemijsku dekontaminaciju 17. Medicinski laboratorijski gasni sistemi 18. Sistemi obezbeivanja stog vazduha 19. Sistemi vazduha za servis i instrumente 20. Sistemi za verifikaciju diferencijalnog pritiska laboratorija i pomonih prostorija 21. LAN i sistemi kompjuterskih podataka 22. Sistemi snabdevanja elektrinom energijom u normalnim uslovima 23. Sistemi za snabdevanje elektrilnom energijom u vanrednim sluajevima 24. Sistemi za neprekinuto snabdevanje elektrinom energijom 25. Sistemi za osvetljavanje u vanrednim sluajevima 26. Zaptivai otvora za rasvetu 27. Zaptivai otvora za elektrinu i mehaniku instalaciju 28. Sistemi telefona

- 34 -

29. Kontrolne meubrave vazdunih komora 30. Hermetiko zatvaranje brave 31. Zaptivai otvora za prozore 32. Pregradni otvor za prolaz 33. Verifikacija strukturalnog integriteta: betonski podovi, zidovi i plafoni 34. Verifikacija oplata: podovi, zidovi i plafoni 35. Hermetizacija omotaa nivoa 4 bioloke bezbednosti i funkcije izolovanja 36. Bioloki bezbedni kabineti 37. Autoklavi 38. Sistemi tenog azota i alarmi 39. Sistemi za detekciju vode (na primer u sluaju poplave unutar zone uvanja 40. laboratirije) 41. Tu za dekontaminaciju i hemijski aditivni sistemi 42. Sistemi za pranje kaveza i neutralizaciju 43. Upravljanje otpadnim materijalom.

- 35 -

8. Smernice za izdavanje sertifikata laboratorija / laboratorijskog prostora

Laboratorije su sloene i dinamine sredine. Dananje biomedicinske i klinike laboratorije moraju biti u stanju da se brzo prilagode stalno rastuim potrebama i pritiscima javnog zdravlja. Primer za ovo je potreba da laboratorije prilagode prioritete kako bi izale u susret izazovima novih ili ponovnom javljanju ve postojeih zaraznih bolesti. Da bi obezbedile da se prilagoavanje i odravanje preduzmu odmah i na adekvatan i bezbedan nain, sve bioloke istraivake i klinike laboratorije trebalo bi da redovno prolaze akreditaciju i dobijaju sertifikat. Izdavanje sertifikata laboratorije pomae da se obezbedi: 1. primena propisne inenjerske kontrole, kao i njeno adekvatno funkcionisanje u skladu sa projektom 2. primena adekvatne specifine administrativne kontrole prema potoklu 3. adekvatna linu zatitna oprema za zadatke koji se obavljaju 4. uzimanje u obzir dekontaminacije otpada i materijala, kao i primena propisnih procedura za rukovanje otpadom 5. primena propisnih procedura za optu laboratorijsku bezbednost, ukljuujui fiziku, elektrinu i hemijsku bezbednost. Izdavanje sertifikata laboratorijama razlikuje se od aktivnosti za komisijsku inspekciju laboratorija (Poglavlje 7) na nekoliko znaajnih naina. Izdavanje sertifikata je sistematsko ispitivanje svih bezbedonosnih sredstava i procesa u okviru laboratorije (inenjerske kontrole, administrativne i kontrole line zatitne opreme). Postupci i procedure koji se tiu bioloke bezbednosti se takoe ispituju. Izdavanje sertifikata laboratoriji je aktivnost stalnog proveravanja kvaliteta i bezbednosti koja tredba da se odvija u regularnim intervalima. Aktivnosti izdavanja sertifikata laboratorijama mogu da obavljaju adekvatno obueni strunjaci za bezbednost i zdravlje ili za bioloku bezbednost. Institucije mogu da zaposle osoblje sa odgovarajuim skupom vetina potrebnim za obavljanje revizija, pregleda i inspekcija (ovi izrazi se koriste kao sinonimi) povezanim sa procesom izdavanja sertifikata. Meutim, institucije mogu da razmotre upoljavanje ili se od njih moe traiti da uposle neku treu stranu da obezbedi ove usluge. Laboratorije za biomedicinska istraivanja ili klinike laboratorije mogu da razviju alate za reviziju, pregled ili inspekciju da bi se obezbedila doslednost u procesu

- 36 -

izdavanja sertifikata. Ovi alati treba da budu dovoljno fleksibilni da uzmu u obzir fizike i proceduralne razlike izmeu laboratorija koje zahteva vrsta posla koji se obavlja, dok se istovremeno obezbeuje dosledan pristup u okviru institucije.Mora se obratiti panja da ove alate upotrebljava samo adekvatno obueno osoblje, i da se oni ne koriste kao zamena za zdravu profesionalnu procenu bioloke bezbednosti. Primeri ovakvih alata dati su u tabelama 5-7. Laboratorijsko osoblje i uprva treba da raspravljaju o nalazima revizija, pregleda i inspekcija. U okviru laboratorije, treba odrediti pojedinca ija e odgovornost biti da se stara o preduzimanju korektivnih mera za sve nedostatke primeene tokom procesa revizije. Dok se nedostacima ne posveti odgovarajua panja ne treba zavriti proces izdavanja sertifikata laboratoriji, niti se ona sme proglasiti funkcionalnom. Sloenost funkcionisanja laboratorje nivoa 4 bioloke bezbednosti izlazi iz okvira ovog prirunika. Za detalje i dodatne informacije, treba kontaktirarti Program za bioloku bezbednost Svetske zdravstvene organizacije2 (videti takoe Aneks 3).

Program za bioloku bezbednost, Odeljnje za nadzor i reagovanje na zarazne bolesti, Svetska zdravstvena organizacija, 20 Avenue Appia, 1211 eneva 27, vajcarska (http://www.who.int/csr/).

- 37 -

Tabela 5. Osnovna laboratorija Nivo 1 bioloke bezbednosti: pregled laboratorijske bezbednosti

Lokacija.Datum Osoba odgovorna za laboratoriju KONTROLISANI PREDMET (UNETI DATUM PROVERE) DA
Laboratorija Adekvatno obeleavanje: ultraljubiasto svetlo, laser, radioaktivni materijal, itd. .......................... ___ Adekvatne smernice za bioloku bezbednost koje su Laboratorijska oprema propisno obeleena (biohazardna, radioaktivna, toksina, itd.) .. _ _ _ Projekat laboratorije Projektovana za lako ienje ......................... _ _ _ Ultraljubiasta svetla u prostoriji na interlok prekidau Sve police obezbeene ..................................... _ _ _ Gornje povrine stolova otpornih na vodu, Obezbeeno adekvatno osvetljenje _ _ _ Raspoloiv i adekvatno upotrebljen odgovarajui prostor za skladitenje _ _ _ Gasni cilindri Svi cilindri obezbeeni ................................... _ _ _ Poklopci na rezervnim cilindrima ......................... _ _ _ Hazardni i gasovi koji izazivaju guenje jedino u prostorijama sa ventilacijom Vak ili prazni cilindri prisutni ............. _ _ _ Hemikalije Zapaljive materije spremljene u kabinete za skladitenje zapaljivog materijala............ _ _ _ Supstance koje formiraju perokside sa dvostrukim datumom (datumprimanja i datum otvaranja).... _ _ Hemikalije propisno odvojene ................... _ _ _ Hazardne hemikalije skladitene iznad nivoa oka _ _ _ Hemikalije skladitene na podu ..................... _ _ _ Kontejneri hemikalija ostavljeni otvoreni ........... .___ Svi rastvori propisno obeleeni ..................... _ _ _ ivini termometri u upotrebi .................... _ _ _ Friideri/zamrzivai/sobe za rashlaivanje Hrana za ljudsku upotrebu prisutna ....... _ _ _ Zapaljive materije u jedinicama zatienim od ekspolozije _ _ _ Obeleeni spolja ako sadre kancerogene, radioaktivne i/ili biohazardne materije ...................................... _ _ _ Hladna soba ima izlaz za hitne situacije ............. _ _ _ kiseline, baze, organske rastvore i toplotu. _ _ _ raspoloive i na snazi ............................................___

NE

N/P3

KOMENTARI
Nivo bioloke bezbenosti Priloite dgovoarajui formular za pregled nivoa bioloke bezbednosti

N/P nije primenljivo

- 38 -

Lokacija.Datum Osoba odgovorna za laboratoriju KONTROLISANI PREDMET (UNETI DATUM PROVERE) DA

Elektrina oprema Produni kablovi prisutni ............................. _ _ _ tekeri uzemljeni i sa odgovarajuim polaritetom .... Konekcije pored slivnika, ispod tueva itd.. ............_ Oprema sa izgorelim ili oteenim icama ............... Preoptereeni utikai ili produni kablovi........ _ _ _ Elektrini kablovi postavjeni iznad poda .................. Odgovarajui osigurai u kuitima .......................... Elektrini utikai pored izvora vode zadovoljavaju lokalne kodove .................................................... Uzemljenja prisutna na elektrilnim kablovima .. Portabl grejai prostora ................................ Lina zatitna oprema.. Lavabo raspoloiv u laboratoriji .................................. Zatitni tuevi raspoloivi ................................. Lina zatitna oprema raspoloiva (rukavice, mantili, naoare, itd.) Korisnici laboratorije propisno obueni Laboratorijske bluze, mantili, zatitna odela, rukavice i druga lina zatitna odea Lina zatitna oprema raspoloiva za kriogensko skladitenje (na izrazito niskim temperaturama) Upravljanje otpadnim materijalom Dokazi o nepropisnom uklanjanju otpadnog materijala Otpadni materijal odvojen u odgovarajue kontejnere Kontejneri za hemijski otpad obeleeni, etiketirani, sa datumom i zatvoreni Adekvatno upravljanje i skladitenje kontejnera sa hemijskim materijalom.. Kontejneri za otre predmete upotrebljeni i propisno uklonjeni..

NE

N/P4

KOMENTARI

Bez ubreta na podu .................................................. Procedure za uklanjanje otpada se primenjuju u laboratoriji Programi za bezbednost i zdravje na radu dostupni Obavetavanje o opasnosti........................................... Respiratorna zatita .................................................... uvanje sluha ............................................................. Praenje formaldehida ................................................ Praenje etilen oksida ................................................. Praenje anestetikog gasa .........................................

N/P nije primenljivo

- 39 -

KONTROLISANI PREDMET (UNETI DATUM PROVERE) DA

Opta kontrola upravljanja Laboratorijski tok vazduha je negativan u odnosu na zone opteg korienja, hodnika i kancelarija. Lavaboi ili odvodi u funkciji ventili . Lavaboi dostupni za pranje ruku ................................. Izloeni delovi maina (zupanici, prenosnici) ............. Vakuumska cev ima filtere i mreice na laboratorijskim radnim povrinama Opasnost od povratnog toka po snabdevanje vodom .. Sistemi destilovane vode u dobrom stanju....... Aktivni i efikasni program kontrole insekata i glodara.. Opti postupci i procedure Hrana za ljudsku upotrebu skladitena van laboratorije.. Mikrotalasne penice jasno obeleene Nije za pripremu hrane, iskljuivo za laboratorijsku upotrebu... Jelo, pie, puenje i/ili primena kozmetike koji se odvijaju u laboratoriji. Stakleni kontejneri pod pritiskom privreni trakom Ili reetkom (t.j. vakuumski poklopci/reetke ). Pipetiranje ustima zabranjeno ......................... _ _ _ Mehanika sredstva za pipetiranje raspoloiva i u upotrebi Zatitna laboratorijska odea skladitena odvojeno od uline odee.. Opte odravanje laboratorije Stakleni kontejneri skladiteni na podu ....................... Opasnost od prevrtanja naglaena isti ubrusi na radnim povrinama ....................... Polomljeno staklo uklanja se mehanikim sredstvima (etka i ubravnik, hvataljke, itd.) Zatita od poara Vrhovi plafonske prskalice slobodni i nezapueni .. Otvori u zidovima, plafonu, podu, itd iano povezivanje ili gasne cevi kroz otvore za vrata.. Minimalni prolaz irine 1m u laboratoriji_ _ _ Viak zapaljivih materija skladitenih u laboratoriji .. Zagrejana kupatila sa konstantnom temperaturom sa niskim nivoom vode i opremljena sistemom za isljuivanje u sluaju pregrevanja.. Konstruisana od negorljivih materijala

NE

N/P5

KOMENTARI

Potpis nadzornika za bezbednost:.. Datum kompletiranja pregleda

N/P nije primenljivo

- 40 -

Table 6. Osnovna laboratorija Nivo 2 bioloke bezbednosti: pregled laboratorijske bezbednosti. Ovaj formular koristi se zajedno sa formularom za pregled nivoa 1 bioloke bezbednosti u laboratoriji
Lokacija.Datum Osoba odgovorna za laboratoriju KONTROLISANI PREDMET (UNETI DATUM PROVERE) DA
Bioloki bezbedni kabinet (BBK) Sertifikat izdat tokom prole godine Povrina BBK oiena adekvatnim dezinficijensom na poetku i na kraju svakog postupka. Prednja reetka i ispusni filter nezapueni................... Otvoreni plamen upotrebljen unutar kabineta.. Vakuumske cevi imaju ugraene filtere i dezinfekcione mree u upotrebi ............................ BBK ugroen vazduhom iz prostorije ili lokacije BBK upotrebljen kada postoji mogunost stvaranja aerosola Laboratorija Pristup ogranien iskljuivo na ovaleno osoblje.. Ulaz oganien na osoblje informisano o svim potencijalnim opasnostima..... Znak za bioloku opasnost postavljen na vrata laboratorije kao to je porpisano. Informacije na znaku precizne i aktuelne. Znak itak i ne izoblien....................................... Sva vrata zatvorena .................................................... Dekontaminacija Dekontaminacija specifina u skladu sa organizmima koji se koriste. Svako prosipanje i akcidenti koji ukljuuju infektivne materije prijavljeni laboratorijskom nadzorniku.............................................................. Adekvatno sredstvo za dekontaminaciju upotrebljeno tokom ienja prosute materije Radne povrine dekontaminirane pre i posle svakog postupka, svakodnevno, kao i posle prosipanja Rukovanje kontaminiranim otpadnim materijalom Kontejneri za infektivni otpad propisno upotrebljeni. Kontejneri ne prepunjeni ............................................. Kontejneri propisno obeleeni i zatvoreni ................... Zalihe kulutra i drugi regulisani otpad Pravilno dekontaminiran pre uklanjanja

NE

N/P6

Datum: Lokacija: Marka: Tip: Serijski br.:

KOMENTARI

N/P nije primenljivo

- 41 -

KONTROLISANI PREDMET (UNETI DATUM PROVERE) DA

Materijali dekontaminirani van laboratorije transportovani u zatvorenim, trajnim, nepropusnim kontejnerima u skladu sa lokalnim pravilima i zakonima.. Kombinovani otpadni materijal bioloki radioaktivni otpad ................................................... Lina zatita Laboratorijsko osoblje se redovno podsea na odgovarajuu imunizaciju/testove na agense kojima se rukuje. Kontaktirane odgovarajue medicinske usluge za medicinsku procenu, nadzor i leenje posledica izloenosti na radnom mestu. Noenje rukavica pri rukovanju infektivni materijalima ili kontaminiranom opremom ..................................... Obezbeena zatita lica kada se radi sa infektivnim materijalom van BBK Pranje ruku posle skidanja rukavica, posle rada sa infektivnim agensima, a pre naputanja laboratorije Antibakterijske supstance na raspolaganju za Postupci BBK u upotrebi kada postoji mogunost za stvaranje infektivnih aerosola/prskanja....... _ _ _ Pripremljen i pirhvaen prirunik za bioloku bezbednost .... _ _ _ Osoblje ita, ponavlja i prati instrukcije u vezi sa postupcima i procedurama, ukljuujui prirunik za bezbednost i rukovanje (vai na godienjem nivou) Obavljene procedure u cilju svoenja aerosola/prskanja na najmanju moguu meru .. Kombinacija prica i igle za jednokratnu upotrebu upotrebljeni sa infektivnim agensima_ _ _ olje i rotori centrifuge otvoreni samo u BBK Infektivni uzorci transportovani van BBK u odobrenim kontejnerima i u skladu sa Oprema Lavabo za pranje ruku dostupan blizu odobrenim pravilima za transport .............. _ _ _ . neposrednu prvu pomo dekontaminiran pre uklanjanja kao hemijski ili

NE

N/P7

KOMENTARI

izlaza iz laboratorije .......................................

Datum kompletiranja pregleda: ..

Potpis nadzornika za bezbednost:..

N/P nije primenljivo

- 42 -

Tabela 7. Izolovana laboratorija Nivo 2 bioloke bezbednosti: pregled laboratorijske bezbednosti. Ovaj formular koristi se zajedno sa formularom za pregled nivoa 1 i nivoa 2 bioloke bezbednosti u laboratoriji
Lokacija.Datum Osoba odgovorna za laboratoriju KONTROLISANI PREDMET (UNETI DATUM PROVERE) DA
Laboratorijske prostorije Laboratorija odvojena od neogranienog protoka saobraaja u zgradi..................................... Pristup laboratoriji kroz pretkomoru sa vratima na automatsko zatvaranje Svi otvori u laboratoriji hermetiki zatvoreni/ zapeaeni ili se mogu zapeatiti radi dekontaminacije. Jedinstveni prolaz za ispusni vazduh iz prostora sa ispustom projektovanim dalje od prostorija koje se koriste.. Kontrolni ventilacioni sistem za praenje usmerenog protoka vazduha dostupan. Lina zatita U laboratoriji se nosi zatitna odea sa zatvorenom prednjom stranom................................................... Zatitna laboratorijska odea nosi se samo u laboratorijskom prostoru ........................................ kontrolom na pritisak lakta ili stopala Zatita ruku Za rukovanje infektivnim materijalom, potencijalno, kontaminiranom opremom i radim povrinama, nose se duple rukavice............................................. Respiratorna zatita Svo osoblje nosi respiratornu zatitu u laboratoriji kada se aerosoli bezbedno ne zadravaju u BBK Postupci Obezbeena zatita sluzokoe kada se radi sa infektivnim mateijalom van BBK Osoblje je upozoreno na posebne opasnosti u vezi sa agensima Od osoblja se zahteva da ita i prati sve instrukcije u vezi sa postupcima i procedurama, ukljuujui prirunik za bezbednost ili funkcionisanje... Osoblje se dodatno obuava jednom godinje po pitanju promena u proceduri................................... Sav dekontaminirani otpad sterilie se pre uklanjanja.. Potpis nadzornika za bezbednost:.. Datum kompletiranja pregleda: .

NE

N/P8

KOMENTARI

Lavabo za pranje ruku sa automatskom kontrolom ili

N/P nije primenljivo

- 43 -

- 44 -

DE O I I

Laboratorijska biosigurnost

- 45 -

- 46 -

9. Pojmovi laboratorijske bioloke sigurnosti

Prirunik za bioloku bezbednost u laboratoriji se u prolosti fokusirao na tradicionalne smernice za bioloku bezbednost za laboratorije. Prirunik istie upotrebu dobrih mikrobiolokih radnih postupaka, adekvatnu opremu za uvanje, adekvatni projekat prostorija, funkcionisanje i odravanje, kao i administrativne postupke u cilju smanjenja rizika od povreda ili bolesti radnika. U preporukama koje slede rizik po okolinu i okolnu zajednicu je takoe sveden na minimum. Sada je postalo neophodno proiriti taj tradicionalni pristup biolokoj bezbednosti kroz uvoenje laboratorijskih mera za bioloku sigurnost. Dogaanja na globalnom nivou iz nedavne prolosti stavila su u prvi plan potrebu da se zatite laboratorije i materijali koje one sadre od namernog izlaganja opasnosti na naine koji mogu nauditi ljudima, stoci, poljoprivrednim usevima i ivotnoj sredini. Meutim, pre nego to se laboratorijske potrebe za biolokom sigurnou mogu definisati, vano je razumeti razliku izmeu laboratorijske bioloke bezbednosti i laboratorijske bioloke sigurnosti. Laboratorijska bioloka bezbednost je termin koji se koristi da se opiu principi uvanja, tehnologije i postupci koji se primenjuju da bi se spreilo nenamerno izlaganje patogenima i toksinima, ili njihovo sluajno oslobaanje. Laboratorijska bioloka sigurnost odnosi se na institucionalne i line mere sigurnosti u cilju spreavanja gubitka, krae, zloupotrebe, diverzije ili namernog isputanja patogena i toksina. Efikasni postupci za bioloku bezbednost su u samoj osnovi aktivnosti laboratorijske bioloke sigurnosti. Kroz procenu rizika, koja se obavlja kao integralni deo programa za bioloku bezbednost neke institucije, prikupljaju se informacije u vezi sa vrstom organizama koji su raspoloivi, njihovom fizikom lokacijom, osobljem koje zahteva pristup tim organizmima, kao i identifikaciji onih koji su za njih odgovorni. Ove informacije mogu se upotrebiti da bi se procenilo da li institucija poseduje bioloke materijale koji su atraktivni za one koji ele da ih nepropisno upotrebe. Treba razviti nacionalne standarde koji prihvataju tekue odgovornosti zemalja i institucija u cilju zatite uzoraka, patogena i toksina od zloupoterbe. Treba pripremiti i primeniti specifian program za bioloku sigurnost za svaku ustanovu u skladu sa zahtevima te ustanove, tipom laboratorijskog posla koji se obavlja i lokalnim uslovima. A kao rezultat toga, aktivnosti za laboratorijsku bioloku sigurnost treba da predstavljaju razliite potrebe institucije i ukljuuju informacije od naunih direktora, glavnih istraivaa, slubenika za bioloku bezbednost, laboratorijskog naunog osoblja, osoblja zaduenog za odravanje, administrativnog osoblja, osoblja zaduenog za informacione tehnologije, tela za sprovoenje zakona i osoblja za obezbeenje ako je to potrebno.

- 47 -

Laboratorijske mere za bioloku sigurnost treba da budu zasnovane na sveobuhvatnom programu odgovornosti za patogene i toksine koji obuhvata aurirani inventar sa lokacijom skladitenja, identifikacijom osoblja sa dozvoljenim pristupom, opisom upotrebe, dokumentacijom o unutranjem i spoljnom transferu u okviru i izmeu objekata, i bilo koje dezaktiviranje i/ili uklanjanje materijala. Isto tako, treba ustanoviti protokol odreene institucije za laboratorijsku bioloku sigurnost u cilju identifikovanja, izvetavanja, istraivanja i popunjavanja pukotina u laboratorijskoj biolokoj sigurnosti, ukljuujui razlike u popisu inventara. Uee, uloge i odgovornosti nadlenih za javno zdravlje i sigurnost u sluaju naruavanja sigurnosti moraju biti jasno definisani. Obuka za laboratorijsku biolou sigurnost, koja se razlikuje od obuke za laboratorijsku bioloku bezbednost, treba da bude omoguena svom osoblju. Takva obuka treba da pomogne osoblju da razume potrebu za zatitom takvih materijala, razloge za sprovoenje specifinih mera za bioloku sigurnost, i treba da ukljuuje pregled relevantnih nacionalnih standarda i procedura specifinih za neku instituciju. Procedure koje opisuju uloge i odgovornosti osoblja po pitanju sigurnosti, a u sluaju naruavanja sigurnosti, takoe treba da budu predstavljene za vreme obuke. Profesionalna i etika podobnost za rad sa opasnim patogenima sveg osoblja koje ima redovni ovlaeni pristup osetljivim materijalima je takoe centralno pitanje za efikasno izvoenje aktivnosti laboratorijske bioloke sigurnosti. Kao zakljuak, mere predostronosti treba da postanu rutinski deo rada u laboratoriji, isto tako kao to su to i aseptine tehnike i drugi bezbedni mikrobioloki postupci. Mere za laboratorijsku bioloku sigurnost ne treba da koe efikasnu raspodelu referentnog materijala, klinikih i epidemiolkih uzoraka i informacija s stim u vezi, neophodnih za klinika ili ispitivanja u domenu javnog zdravlja. Kompetentno telo koje upravlja sigurnou ne bi trebalo da se nepotrebno mea u svakodnevne aktivnosti naunog osoblja ili bude konica za sprovoenje istraivanja. Legitimni pristup znaajnom istraivakom i klinikom materijalu mora biti zatien. Procena podobnosti osoblja, obuka koja se tie sigurnosti i rigorozno potovanje procedura za zatitu od patogena su razumna sredstva za unapreivanje laboratorijske bioloke sigurnosti. Svi ovi napori moraju se uspostaviti i odravati kroz redovne procene rizika i pretnji, i redovne revizije i osavremenjivanje procedura. Provera poklapanja sa ovim procedurama, sa jasnim isntrukcijama u pogledu uloga, odgovornosti i remedijalnih postupaka, treba da bude sastavni deo programa i nacionalnih standarda za laboratorijsku bioloku sigurnost.

- 48 -

DEO III

Laboratorijska oprema

- 49 -

- 50 -

10. Bioloki bezbedni kabineti

Bioloki bezbedni kabineti (BBK) su projektovani da zatite operatera, laboratorijsku sredinu i radne materijale od izloenosti infektivnim aerosolima i prskanjima koji mogu nastati pri rukovanju materijalima koji sadre infektivne agense, kao to su primarne kulture, zalihe i dijagnostiki uzorci. estice aerosola se stvaraju bilo kojom aktivnou koja oslobaa energiju u teni ili polu teni materijal, kao to su mukanje, ulivanje, meanje ili isputanje tenosti na povrinu ili u drugu tenost. Druge laboratorijske aktivnosti, kao to su nanoenje kultura na agar baze, inokuliranje boica sa kulturama elija pipetom, upotreba vie-kanalnih pipeta za razdeljivanje tenih suspenzija infektivnih agenasa na ploice sa mikrokulturama, homogenizacija i vorteks-centrifugiranje infektivnih materijala, i centrifugiranje infektivnih tenosti ili rad sa ivotinjama, mogu da stvore infektivne aerosole. estice aerosola manje od 5 m u preniku i manje kapi od 5100 m u preniku nisu vidljive golim okom. Laboratorijski radnik uglavnom nije svestan da se takve estice stvaraju i da se mogu udahnuti ili da mogu kontaminirati radnu povrinu materijala. Pri propisnoj upotrebi, bioloki bezbedni kabineti su se pokazali kao veoma efikasni u smanjivanju laboratorijski steenih infekcija i kontaminiranja kultura usled izloenosti aerosolima. Bioloki bezbedni kabineti takoe tite ivotnu sredinu. Tokom godina osnovni projekat bioloki bezbednih kabineta pretrpeo je nekoliko modifikacija. Glavnu promenu inilo je dodavanje HEPA filtera sistemu za ispust vazduha. HEPA filter zadrava 99.97% estica 0.3 m u preniku i 99.99% estica vee ili manje veliine. Ovo omoguuje HEPA filteru da efikasno zadri sve poznate infektivne agense i obezbedi da jedino ispusni vazduh bez mikroba bude isputen iz kabineta. Druga modifikacija projekta bila je da se HEPA filtrirani vazduh usmeri preko radne povrine, obezbeujui zatitu materijala sa radne povrine od kontaminacije. Ovo svojstvo se esto naziva zatitom proizvoda. Ovi osnovni koncepti projekta doveli su do razvijanja tri klase bioloki bezbednih kabineta. Ovaj vid zatite koji prua svaki od njih predstavljen je u tabeli 8. Panja. Kabineti sa horizontalnim i vertikalnim istekom vazduha (radne stanice sa istim vazduhom) nisu bioloki bezbedni kabineti i ne treba ih koristiti kao takve.

Slika 6 daje ematski dijagram bioloki bezbednog kabineta klase I. Vazduh iz prostorije se uvlai kroz prednji otvor minimalnom brzinom od 0.38m/s, prelazi preko radne povrine i isputa se iz kabineta kroz ispusni kanal. Usmereni tok vazduha alje estice aerosola koje se mogu stvoriti na radnoj povrini dalje od laboratorijskog radnika i u ispusni kanal.

Bioloki bezbedni kabinet klase I

- 51 -

Tabela 8. Izbor bioloki bezbednog kabineta prema vrsti zatite koja je potrebna
VRSTA ZATITE Lina zatita, mikroorganizmi grupe rizika 1-3 Lina zatita, mikroorgnizmi u grupi rizika 4, kabinet sa zatitnim rukavicama Lina zatita, mikroorganizmi u grupi rizika 4, laboratorija sa obaveznim noenjem kombinezona Zatita proizvoda Zatita od isparivih radionuklida/ hemijska zatita, Minimalne koliine Zatita od isparivih radionuklida/ hemijska zatita, klasa I, klasa IIB2, klasa III klase II, klase III jedino ako je ukljuen laminarni protok klasa IIB1, klasa IIA2 isputanje napolje klase III klase I, klase II IZBOR BIOLOKI BEZBEDNOG KABINETA klasa I, klasa II, klasa III

Prednji otvor omoguava da operater rukama dohvati radnu povrinu unutar kabineta dok on ili ona posmatra radnu povrinu kroz stakleni prozor. Prozor takoe moe biti potpuno podignut kako bi se omoguio pristup radnoj povrini zbog ienja ili u neke druge svrhe. Vazduh iz kabineta se isputa kroz HEPA filter: a) u laboratoriju

- 52 -

a zatim van zgrade kroz ispusni sistem zgrade; b) napolje kroz ispusni sitem zgrade; ili c) direktno napolje. HEPA filter moe biti smeten u ispusnom plenumu bioloki bezbednog kabineta ili u ispusnom sistemu zgrade. Neki bioloki bezbedni kabineti klase I opremljeni su ugraenim ispusnim ventilatorom, dok se drugi oslanjaju na ispusni ventilator u sistemu za ispust vazduha zgrade. BBK klase I bio je prvi priznati bioloki bezbedni kabinet i, zbog svog jednostavnog dizajna, jo uvek je u irokoj upotrebi irom sveta. Ima tu prednost da osoblju i okolini prua zatitu i takoe se moe upotrebiti za rad sa radionuklidima i isparivim toksinim hemikalijama. Poto se nesterilisani vazduh iz prostorije uvlai preko radne povrine kroz prednji otvor, ne smatra se konstantno pouzdanom zatitom proizvoda.

Kako je uptreba kultura elija i tkiva u svrhe irenja virusa i druge svrhe rasla, nije se vie smatralo zadovoljavajuim da nesterilisani vazduh iz prostorije prelazi preko radne povrine. Bioloki bezbedni kabinet klase II dizajniran je ne samo da prui osoblju zatitu, ve i da zatiti materijale sa radne povrine od kontaminiranog vazduha prostorije. Bioloki bezbedni kabineti klase II, kojih ima etiri vrste (A1, A2, B1 i B2), razlikiuju se od bioloki bezbednih kabineta klase I u tome to dozvoljavaju da jedino vazduh proputen kroz HEPA filter (sterilan) prelazi preko radne povrine. Bioloki bezbedni kabineti klase II mogu se upotrebiti za rad sa infektivnim agensima grupe rizika 2 i 3. Bioloki bezbedni kabineti klase II mogu se upotrebiti za rad sa infektivnim agensima rizine grupe 4 kada se koriste odela sa pozitivnim pritiskom. Bioloki bezbedni kabinet klase II tipa A1 Bioloki bezbedni kabinet klase II tipa A1 prikazan je na slici 7. Unutranji ventilator uvlai vazduh iz prostorije (vazduh dotoka) u kabinet kroz prednji otvor i na prednju prijemnu reetku. Brzina uvlaenja ovog vazduha treba da iznosi najmanje 38 m/s na prednjoj strani prednjeg otovra. Vazduh dotoka onda prolazi kroz HEPA filter pre nego to krene nadole preko radne povrine. Dok vazduh tee nadole on se deli na oko 6-10 cm od radne povrine, pri emu jedna polovina vazduha koji tee nadole prolazi kroz prednju ispusnu reetku, a druga prolazi kroz zadnji ispusna reetka. Bilo koje estice aerosola nastale na radnoj povrini hvataju se ovim mlazom vazduha nadole i proputaju kroz prednju ili zadnu ispusnu reetku, pruajui tako nijvii nivo zatite proizvoda. Vazduh se potom isputa kroz zadnji plenum u prostor izmeu ulaznog i ispusnog filtera smeten na vrhu kabineta. Zahvaljujui relativnoj veliini ovih filtera, oko 70% vazduha ponovo cirkulie kroz ulazni HEPA filter nazad u radni prostor; preostalih 30% prolazi kroz ispusni filter u prostoriju ili napolje. Ispusni vazduh iz bioloki bezbednog kabineta klase II tipa A1 moe se ponovo vratiti u prostoriju ili ispustiti van zgrade kroz a prstenastu vezu prema odreenom kanalu ili kroz sistem za ispust vazduha zgrade. Ponovo cirkulisanje ispusnog vazduha kroz prostoriju ima tu predost da smanjuje

Bioloki bezbedni kabineti klase II

- 53 -

trokove goriva jer se zagrejani i/ili ohlaeni vazduh ne izbacuje napolje u sredinu. Veza sa cevnim ispusnim sistemom takoe omoguuje nekim bioloki bezbednim kabinetima da se koriste za rad sa isparivim radionuklidima i isparivim toksinim hemikalijama (tabela 8).

Klasa IIA2 sa ispustom napolje, IIB1 (slika 8) i IIB2 bioloki bezbedni kabineti su varijacije tipa IIA1. Njihove karakteristike, zajedno sa karakteristikama klase I i klase III bioloki bezbednih kabineta, prikazane su u tabeli 9. Svaka varijacija omoguuje da se bioloki bezbedni kabinet upotrebi u specijalne svrhe (vidi tabelu 8). Ovi bioloki bezbedni kabineti razlikuju se jedan od drugog u nekoliko aspekata: brzina uvlaenja vazduha kroz prednji otvor; koliina ponovo cirkulisanog vazduha preko radne povrine i isputenog iz kabineta; ispusni sistem, koji odreuje da li se vazduh iz kabineta isputa u prostoriju, ili napolje, kroz namenjeni ispusni sistem ili kroz ispusni sistem zgrade; i odreivanje pritiska (da li kabineti imaju imaju bioloki kontaminirane cevi i plenume pod negativnim pritiskom, ili imaju bioloki kontaminirane cevi i plenume okruene cevima i plenumima sa negativnim pritiskom). Detaljan opis razliitih bioloki bezbednih kabineta klase IIA i II B moe se dobiti iz referenci (7) i (8), kao i iz broura proizvoaa.

Klasa II tipa A2 sa ispustom napolje B1 i B2 bioloki bezbedni kabineti

- 54 -

Tabela 9. Razlike izemeu bioloki bezbednih kabineta klase I, II i III

BIOLOKI KABINETI Klasa Ia Klasa IIA1 BEZBEDNI BRZINA NA (m/s) 0.36 0.380.51 PREDNJOJ STRANI PROTOK VAZDUHA (%) PONOVO CIRKULISAN 0 70 100 30 vrsti spoj na kanal Ispusni vazduh ide u prostoriju ili u prstenastu vezu Klasa IIA2 sa ispustom napolje Klasa Klasa IIB1a IIB2a 0.51 0.51 NP 30 0 0 70 100 100 0.51 70 30 Ispusni vazduh ide u prostoriju ili u prstenastu vezu vrsti spoj na kanal vrsti spoj na kanal Klasa IIIa vrsti spoj na kanal NP ne primenjuje se, a Svi bioloki kontaminirani kanali su pod negativnim pritiskom ili su povezani kanalima i plenumima sa negativnim pritiskom . ISPUTEN ISPUSNI SISTEM

- 55 -

Ovaj tip (slika 9) prua najvii nivo line zatite i koristi se za agense rizine grupe 4. Svi otvori su hermetiki zatvoreni. Dovodni vazduh je proputen kroz HEPA filter a ispusni vazduh prolazi kroz dva HEPA filtera. Tok vazduha odrava se ispusnim sistemom koji je van kabineta, i koji odrava negativni pritisak u unutranjosti kabineta (oko 124.5 Pa). Pristup radnoj povrini obavlja se uz pomo debljih, nepoderivih gumenih rukavica, koje su prikaene za otvore u kabinetu. Bioloki bezbedni kabinet klase III treba da ima prikaenu prolaznu kutiju koja se moe sterilisati i koja je opremljena HEPA filtriranim ispustom. Kabinet klase III moe se povezati na autoklav sa duplim vratima koji se koristi za dekontaminaciju svih materijala koji ulaze ili izlaze iz kabineta. Nekoliko kutija sa rukavicama moe se prikaiti kako bi se produila radna povrina. Bioloki bezbedni kabineti klase III pogodni su za rad u bioloki bezbednim laboratorijama nivoa 3 i 4.

Bioloki bezbedni kabinet klase III

Prsten ili kapa je projektovan za klasu IIA1 i IIA2 sa ventilom koji vodi van bioloki bezbednih kabineta. Prsten prianja na kuite ispusta kabineta uvlaei ispusni vazduh kabineta u kanale za odvod vazduha iz zgrade. Mali otvor, obino prenika 2.5 cm se ostavlja izmeu prstena i kuita za ispust iz kabineta.

Vazdune konekcije bioloki bezbednog kabineta

- 56 -

Ovaj mali otvor omoguuje da vazduh iz prostorije takoe bude usisan u sistem za ispust vazduha zgrade. Kapacitet ispusta vazduha mora biti dovoljan da obuhvati kako vazduh iz prostorije tako i ispust iz kabineta. Prsten mora biri pokretljiv ili projektovan da omogui testiranje funkcionisanja kabineta. U principu, na uinak prstenasto vezanog bioloki bezbednog kabineta fluktuiranja vazduha zgrade ne utiu mnogo. Bioloki bezbedni kabineti klase IIB1 i II B2 su vrsto povezani na ventilacioni kanal, tj. vrsto povezani bez ikakvih otvora, na sistem za ispust vazduha zgrade, ili po mogustvu, na posebni izduvni sistem. Sistem za ispust vazduha zgrade mora tano da odgovra zahtevima protoka vazduha koje je naveo proizvoa, kako za zapreminu, tako i za statiki pritisak. Izdavanje sertifikata za rad bioloki bezbednih kabineta vrsto povezanih na ventilacioni kanal zahteva vie vremena nego to je to sluaj kod bioloki bezbednih kabineta koji recikliraju vazduh u prostoriju ili koji su povezani preko prstenaste veze.

Bioloki bezbedni kabinet treba izabrati prvenstveno u skladu sa tipom zatite koja je potrebna: zatita proizvoda; zatita osoblja od mikroorganizama rizine grupe 1-4; zatita osoblja od izloenosti radionuklidima i isparivim toksinim hemikalijama; ili kombinacija ovih. Slika 8 pokazuje koji se bioloki bezbedni kabineti preporuuju za svaki tip zatite. Isparive ili toksine hemikalije ne treba koristiti u bioloki bezbednim kabinetima koji recikliraju ispusni vazduh u prostoriju, tj. bioloki bezbednim kabinetima klase I koji nisu povezani na ispusni sistem zgrade, ili u kabinetima klase IIA1 ili klase IIA2. Bioloki bezbedni kabineti klase IIB1 prihvatljivi su za rad sa minimalnim koliinama isparivih hemikalija ili radionuklida. Bioloki bezbedni kabineti klase IIB2, koji se takoe naziva totalni ispusni kabinet, neophodan je kada se oekuje upotreba znaajnijih koliina radionuklida ili isparivih hemikalija.

Izbor bioloki bezbednog kabineta

Brzina vazduha koji utie kroz prednji otvor u bioloki bezbedni kabinet iznosi oko 0.45m/s. Pri ovoj brzini moe se lako naruiti integritet usmerenog ulaznog toka vazduha strujama koje stvaraju ljudi koji prolaze blizu bioloki bezbednog kabineta, otvoreni prozori, registri za dotok vazduha, kao i otvaranjem i zatvaranjem vrata. Idealno bi bilo smestiti bioloki bezbedne kabinete na mesto koje je udaljeno od prometa i potencijalno ometajuih vazdunih struja. Treba obezbediti 30cm istog prostora iza i sa svake strane kabineta kad god je to mogue da bi se omoguio lak pristup i odravanje. Da bi se omoguilo precizno merenje brzine vazduha kroz ispusni filter i zamene ispusnog filtera moe biti potreban prostor od 30 do 35 cm iznad kabineta.

Upotreba bioloki bezbednih kabineta u laboratoriji Lokacija

Ukoliko se bioloki bezbedni kabineti ne koriste propisno, koristi od njihove zatite mogu biti u velikoj meri smanjene. Operateri treba da budu paljivi i odravaju integritet dotoka vazduha sa prednje strane kada stavljaju ruke u kabinete i izvlae ih. Ruke treba uvlaiti i izvlaiti polako, vertikalno u odnosu na prednji otvor. Rukovanje materijalima

Operateri

- 57 -

unutar bioloki bezbednih kabineta treba zapoeti oko 1 minut posle uvlaenja aka i ruku da bi se kabinetu omoguilo da se prilagodi i vazduhom oisti povrinu aka i ruku. Broj pokreta preko prednjeg otvora teba smanjiti na minimalni i to tako to sve neophodne predmete treba uneti u kabinet pre poetka rada. Prednja ulazna reetka bioloki bezbednih kabineta klase II ne sme se blokirati papirom, opremom ili drugim predmetima. Materijale koje treba uneti u kabinet treba povrinski dekontaminirati 70% alkoholom. Rad se moe obavljati na upijajuim pekirima natopljenim dezinficijensom kako bi se upile kapljice od trcanja i prskanja. Sve materijale treba postaviti to je mogue dalje unutar kabineta, prema zadnjoj ivici radne povrine, a bez blokiranja zadnje reetke. Opremu koja stvara aerosole (na pr. miksere, centrifuge i sl.) treba postaviti prema zadnjoj strani kabineta. Velike predmete, kao to su vree za biohazardni materijal, posluavnike za upotrebljene pipete i flaice za usisavanje treba postaviti na jednu stranu unutranjosti kabineta. Aktivni rad treba da tee u pravcu od istog ka kontaminiranom prostoru preko radne povrine. Vree za biohazardni materijal koje se steriliu i posluavnik za prikupljanje pipeta ne treba stavljati van kabineta. esti pokreti van i unutra neophodni za upotrebu ovih kontejnera mogu naruavati integritet vazdune barijere kabineta, i ugroziti zatitu osoblja i proizvoda.

Postavljanje materijala

Veina bioloki bezbednih kabineta projektovana je tako da omoguuje rad 24 asa na dan, a istraivai smatraju da stalni rad pomae kontrolisanju nivoa praine i estica u laboratoriji. Bioloki bezbedni kabineti klase IIA1 i IIA2 koji isputaju vazduh u prostoriju ili su povezani uz pomo prstenaste konekcije na posebne ispusne kanale mogu se iskljuiti kada nisu u upotrebi. Drugi tipovi kao to su IIB1 i IIB2, koji imaju vrsto povezane instalacije na ventilacioni kanal, moraju imati protok vazduha sve vreme kako bi pomogli da se odri balans vazduha u prostoriji. Kabinet treba ukljuiti bar 5 minuta pre poetka rada i ostaviti ukljuen toliko po zavretku rada da bi mu se omoguilo da se preisti, tj. da bi se dalo dovoljno vremena za uklanjanje kontaminiranog vazduha iz sredine kabineta. Sve popravke bioloki bezbednih kabineta treba da obavlja kvlifikovani tehniar. Bilo koji nedostatak u funkcionisanju bioloki bezbednih kabineta treba prijaviti i izvriti popravku pre nego to se bioloki bezbedni kabinet ponovo upotrebi.

Funkcionisanje i odravanje

Ultraljubiasta svetla se ne zahtevaju u bioloki bezbednim kabinetima. Ako se ona koriste, moraju se istiti jednom nedeljno kako bi se uklonila praina i prljvtina koja moe blokirati germicidni uinak svetla. Intenzitet ultraljubiastog svetla treba proveravati kada se izdaje novi sertifikat za upotrebu kabineta kako bi se utvrdilo da je emisija svetla adekvatna. Ultraljubiasta svetla se moraju iskljuiti dok je prostorija zauzeta, kako bi se oi i koa zatitili od nenamernog izlaganja.

Ultraljubiasta svetla

- 58 -

Otvoreni plamen treba izbegavati u blizini sredine osloboene mikroba, stvorenoj unutar bioloki bezbednih kabineta. On prekida emu toka vazduha i moe biti opasan kada se koriste isparive, zapaljive supstance. Za steriliziaciju bakteriolokih eza, radije se koriste mikrogorionici ili elektrine pei nego otvoreni plamen.

Otvoreni plamen

Svako ko koristi laboratoriju treba da proita i razume laboratorijski protokol za rukovanje prosipanjima. Kada se prosipanje biohazardnog materijala dogodi unutar bioloki bezbednog kabineta, ienje treba odmah da pone, dok kabinet nastavlja da radi. Treba upotrebiti efikasni dezinficijens i primeniti ga na nain koji stvaranje aerosola svodi na minimum. Sve materijale koji dolaze u kontakt sa prosutim agensom, treba dezinfikovati i/ili sterilisati.

Prosipanja

Funkcionalni rad i integritet svakog bioloki bezbednog kabineta treba potvrditi i uskladiti sa nacionalnim i meunarodnim standardima performansi u vreme instaliranja, i redovono posle od strane kvalifikovanih tehniara, a u skladu sa isntrukcijama proizvoaa. Evaluacija efektivnosti rada u kabinetu treba da obuhvata testove integriteta kabineta, testiranje na proputanje (curenje) HEPA filtera, profil brzine vazduha, brzinu pri ulazu, stepen negativnog pritiska / ventilacije, putanje dima, alarme i meu brave. Takoe se mogu sprovesti opcioni testovi na elektrina curenja, intenzitet osvetljenja, intenzitet ultraljubiastog svetla, nivo buke i vibracija. Da bi se ovi testovi obavili potrebni su posebna obuka, vetine i oprema. Strogo se preporuuje da ih sprovodi kvalifikovano osoblje.

Izdavanje sertifikata

Svi predmeti unutar bioloki bezbednih kabineta, ukljuujui opremu, treba da budu povrinski dekontaminirani i uklonjeni iz kabineta kada se rad zavri, poto preostale kulture mogu omoguiti rast mikroba. Unutranje povrine bioloki bezbednih kabineta treba dekontaminirati pre i posle svake upotrebe. Radne povrine i unutranji zidovi treba da budu obrisani dezinficijensom koji e unititi bilo koje mikroorganizme koji bi se mogli nai unutar kabineta. Na kraju radnog dana, finalna dekontaminacija povrina treba da obuhvati brisanje radne povrine, unutranjosti, zadnje strane i unutranjosti stakla. Rastvor izbeljivaa ili 70% alkohol treba koristiti tamo gde su efikasni za ciljane organizme. Drugo brisanje sterilnom vodom je potrebno kada se korosti korozivni dezinficijens kao to je izbeljiva. Preporuuje se da se kabinet ostavi da radi. U suprotnom, treba da radi bar 5 minuta da bi se proistio vazduh unutra pre nego to se iskljui.

ienje i dezinfekcija

Bioloki bezbedni kabineti moraju se dekontaminirati pre nego to se filter promeni i ukloni. Najei metod za dekontaminaciju je fumigacija formaldehid gasom. Dekontaminaciju bioloki bezbednih kabineta treba da obavlja kvalifikovani strunjak.

Dekontaminacija

- 59 -

Kad god se koriste biolki bezbedni kabineti treba nositi linu zatitnu odeu. Laboratorijski mantili prihvatljivi su za rad koji se obavlja na nivoima 1 i 2 bioloke bezbednosti. Laboratorijski mantil sa vrstim prednjim delom koji se zakopava pozadi prua bolju zatitu i treba ga koristiti na nivoima 3 i 4 bioloke bezbednosti (osim kod laboratorija sa obaveznim noenjem kombinezona). Rukavice treba navui preko runih zglobova i kombinezona, a ne nositi ispod. Elastini rukavi mogu da se nose kako bi se zatitili runi zglobovi istraivaa. Neke procedure mogu zahtevati noenje maski i zatitnih naoara.

Lina zatitna oprema

Bioloki bezbedni kabineti mogu biti opremljeni jednom ili dve vrste alarma. Takvi alarmi mogu se nai samo kod kabineta sa kliznim prozorskim oknima. Alarm oznaava da je operater pomerio prozorski okvir u nepravilnu poziciju. Korektivni postupak za ovu vrstu alarma podrazumeva vraanje prozorskog okvira u propisani poloaj. Alarmi za dotok vazduha pokazuju prekid eme normalnog dotoka vazduha u kabinetu. Ovo predstavlja neposrednu opasnost po operatera ili proizvod. Kada se oglasi alarm za dotok vazduha, odmah treba prestati sa radom i obavestiti nadzornika laboratorije. Vie detalja moe se nai u uputstvu za upotebu koje daje proizvoa. Obuka za upotrebu biolki bezbednih kabineta treba da pokriva i ovaj aspekt.

Alarmi

Izbor pravog tipa bioloki bezbednog kabineta, njegova instalacija, propisna upotreba i godinje izdavanje sertifikata za njegovu upotrebu su sloeni procesi. U velikoj meri se preporuuje da se oni obavljaju pod nadzorom dobro obuenog i iskusnog strunjaka za biolku bezbednost. On treba dobro da poznaje bitnu literaturu navedenu u literaturi, i bude obuen o svim aspektima bioloki bezbednih kabineta. Operateri treba da dobiju formalnu obuku za rad i upotrebu bioloki bezbednih kabineta. Za dalje informacije videti reference (5) i (7-16) u literaturi, i Poglavlje 11.

Dodatne informacije

- 60 -

11. Sigurnosna oprema

Kako aerosoli predstavljaju bitan izvor infekcije, treba se postarati da se smanji mera njihovog stavranja i disperzije. Hazardni aerosoli mogu nastati kao rezultat mnogih laboratorijskih operacija, na primer integrisanja, miksovanja, mlevenja, mukanja, meanja, upotrebe sonikatora i centrifugiranja infektivnih materijala. ak i kada se koristi zatitna oprema, najbolje je da se ove operacije izvode u odobrenom bioloki bezbednom kabinetu kad god je to mogue. Bioloki bezbedni kabineti, njihova upotreba i testiranje obraeni su u poglavlju 10. Upotreba zatitne opreme nije garancija zatite, osim ako operater nije obuen i ako ne koristi propisne tehnike. Oprema treba da bude redovno testirana kako bi se obezbedile njene stalne bezbedne pereformanse. Tabela 10 prua kontrolnu listu zatitne opreme dizajnirane da eliminie ili smanji izvesne opasnosti, i ukratnko daje bezbednosne karakteristike. Vie detalja o veini ove opreme dato je na daljim stranama. Dodatne informacije o njenoj propisnoj upotrebi date su u poglavlju 12. Informacije o opremi i postupcima koji mogu stvoriti opasnosti predstavljene su u Aneksu 4.

Flekisbilni film izolator sa negativnim pritiskom je samostalna naprava za primarno uvanje koja prua maksimalnu zatitu od hazardnih biolokih materijala. Moe se postaviti na pokretni pult. Radno mesto je potpuno omotano providnim polivinilhloridnim (PVC) omotaem koji je visi sa elinog okvira. Izolator se odrava pod unutranjim pritiskom niim od atmosferskog pritiska. Dovodni vazduh se proputa kroz jedan HEPA filter a odvodni kroz dva HEPA filtera, izbegavajui tako potrebu da se ispusni vazduh odvodi van zgrade. Izolator moe biti opremljen inkubatorom, mikroskopom i drugom laboratorijskom opremom, puput centrifuga, ivotinjskih kaveza, i sl. Materijal se unosi i iznosi iz izolatora kroz otvore za dovod i uzorke bez naruavanja mikrobiloke bezbednosti. Postupci se obavljaju uz upotrebu gumenih rukava koji obuhvataju rukavice za jednokratnu upotrebu. Instaliran je manometer za merenje pritiska u omotau. Izolatori sa flekisibilnim filmom se koriste za rukovanje organizmima sa visokim rizikom (grupa rizika 3 ili 4) na poljima rada gde nije izvodljivo ili adekvatno instalirati ili odravati konvencionalne bioloki bezbedne kabinete.

Flekisbilni film izolatori sa negativnim pritiskom

- 61 -

Tabela 10. Oprema za bioloku bezbednost

OPREMA OTKLONJENA OPASNOST BEZBENOSNE KARAKTERISTIKE

Biological safety cabinet

Klasa I Aerosol i prskanje Minimalni ulaz vazduha (brzina na ulazu) Adekvatna filtracija ispusnog vazduha. Ne prua zatitu proizvoda Klasa II Aerosol i prskanje Minimalni ulaz vazduha (brzina na ulazu) Adekvatna filtracija ispusnog vazduha. Prua zatitu proizvoda Klasa III Aerosol and prskanje Makismalno uvanje Prua zatitu proizvoda ako se ukljui laminarni tok vazduha Fleksibilni film izolatori sa negativnim pritiskom Zatita od prskanja Pipetska pomagala Prskanje hemikalija Opasnost od pipetiranja ustima, na pr. unoenje patogena, inhalacija aerosola stvorenih udisanjem ustima na pipeti, izduvavanje tenosti ili curenje sa pipette, kontamincija usisnika pipete Mikroinsineratori za eze, eze za jednokratnu upotrebu Prskanje iz eza Formira zastor izmeu opreatera i posla Jednostavan za upotrebu Kontrolise kontaminaciju usisnika pipette, titei pipetsko pomagalo, korisnika i vakuumsku cev Moe se sterilisati Kontrolie curenje sa vrha pipete Zatieni u otvorenoj ai ili keramikoj tubi. Zagrevaju se uz pomo gasa ili struje. Za jednokratnu upotrebu, nije potrebno zagrevanje Nepropusne posude za prikupljanje i transport infektivnih materijala laboratorije Kontejner za uklanjanje otrih predmeta Kontejneri za transport izmeu laboratorija, institucija Oslobaanje mikroorganizama Rane od uboda Moe se sterilisati vrst, neprobojan za sterilizaviju unutar Aerosoli, prosipanja i curenja, Nepropusna konstrukcija sa poklopcem Trajan Moe se sterilisati Aerosol i prskanje Makismalno uvanje na otvoru pristupa radu. na otvoru pristupa radu.

vrst Nepropusni primarni I sekundarni kontejneri koji zadravaju prosute tenosti Absorbent material to contain spills

- 62 -

OPREMA Autoklavi, rini ili auomatski Flaice sa zatvaraima sa zavrtnjem Zatita vakuumske cevi

OTKLONJENA OPASNOST Infektivnimaterijal (bezbedan za uklanjanje ili ponvnu upotrebu) Aerosoli ili prosipanja Kontaminacija laboratorijskog vakuumskog sistema aerosolima i tenostima koje se prelivaju

BEZBENOSNE KARAKTERISTIKE Odobreni dizajn Efikasna sterilizacija toplotom efektivno uvanje Filter tipa patrone (uloka) spreava prolaz aerosola (estice veliine 0.45 m) Boica za tenosti koje se prelivaju sadri odgovarajui dezinficijens. Gumena lopta se moe upotrbiti da automatski odsee vakuum kada je flaa za skladitenje puna itava jedinica se moe sterilisati

Pipetska pomagala se uvek moraju koristiti za procedure pipetiranja. Pipetiranje ustima strogo je zabranjeno. Znaaj pipetskih pomagala ne moe se prenagalaavati. Najee opasnosti u vezi sa procedurama pipetiranja su rezultat isuisavanja ustima. Udisanje i unoenje hazardnog materijala preko usta odgovorno je za mnoge infekcije povezane sa labortorijom. Patogeni se takoe mogu preneti do usta ako se kontaminirani prst stavi na deo pipete kojim se uvlai vazduh. Manje poznata opasnost od pipetiranja ustima je udisanje aerosola prouzrokovano usisavanjem ustima. Zapua od vate nije dovoljan mikrobioloki filter pod negativnim ili pozitivnim pritiskom, i estice se mogu usisati kroz njega. Kada je taj komad vate vrsto nabijen, jako usisavanje moe da rezultira udisanjem tog komada, aerosola, pa ak i tenosti. Unoenje patogena se spreava upotrebom pipetskih pomagala. Aerosoli takoe mogu nastati kada se tenost prospe iz pipete na radnu povrinu, kada se kulture meaju naizmeninim usisavanjem i duvanjem, i kada se poslednja kap izduva iz pipete. Udisanje aerosola koji neizbeno nastaju tokom postupka pipetiranja moe se spreiti radom u bioloki bezbednom kabinetu. Pipetska pomagala treba paljivo izabrati. Njihov dizajn i upotreba ne treba da stvore dodatnu opasnost od infekcije i treba ih lako sterilisati i istiti. Pri rukovanju mikroorganizmima i elijskim kulturama treba koristiti vrhove pipeta sa zatvaraima (otpornim na aerosole). Pipete sa naprslim ili iskrzanim usisnikom ne treba koristiti jer stavarju oapsnost.

Pipetska pomagala

Kuni (kuhinjski) homogenizatori nisu zapeaeni/hermetiki zatvoreni i proputaju aerosole. Treba koristiti jedino opremu dizajniranu za laboratorijsku upotrebu. Njena

Homogenizatori, ejkeri, integratori i sonikatori

- 63 -

konstrukcija svodi na minimum ili spreava takva proputanja. Stomaheri, koji sada postoje za upotrebu sa malim i velikim zapreminama, takoe mogu proizvesti aerosole. Homogenizatore koji se koriste za mikroorganizme rizine grupe 3 uvek treba puniti i pnovo otvarati u bioloki bezbednim kabinetima. Sonikatori mogu da ispuste aerosole. Njima treba rukovati u bioloki bezbednim kabinetima ili ih pokrivati titnicima tokom upotrebe. titnike i spoljne strane sonikatora treba dekontaminirati posle upotrebe.

Prednost eza za jednokratnu upotrebu je ta to one ne treba da se steriliu i zato mogu da se koriste u bioloki bezbednim kabinetima gde bi Bunsenov plamenik i mikroinsineratori poremetili protok vazduha. Ove eze treba potopiti u dezinficijens posle upotrebe i ukloniti kao kontaminirani otpad (vidi poglavlje 3)

Eze za jednokratnu upotrebu

Gasni ili elektrini mikroinsineratori imaju titove od borsilikatnog stakla ili keramike koji maksimalno smanjuju prskanje i rasprivanje infektivnog materijala kada se eze steriliu. Meutim, mikroinsineratori mogu da poremete protok vazduha i zato ih u bioloki bezbednim kabinetima treba postaviti blie zadnjem delu radne povrine.

Mikroinsineratori

Lina zatitna oprema i odea moe posluiti kao barijera u cilju smanjivanja rizika od izloenosti aerosolima, prskanjima i akcidentalne inokulacije. Odea i oprema koje se odaberu zavisie od prirode posla koji se obavlja. Pri radu u laboratoriji treba nosti zatitnu odeu. Pre naputanja laboratorije treba ukloniti zatitnu odeu i oprati ruke. Tabela 11 rezimira neke vrste line zatitne opreme koja se koristi u laboratorijama, kao i zatitu koju prua.

Lina zatitna odea i oprema

Laboratorijski mantili bi po mogustvu trebalo da budu potpuno zakopani. Meutim, mantili sa dugim rukavima i zakopavanjem pozadi ili kombinezoni pruaju bolju zatitu nego obini laboratorijski mantili i preferiraju se u mikrobiolokim laboratorijama ili pri radu sa bioloki bezbednim kabinetima. Preko laboratorijskih mantila ili kombinezona mogu se nositi kecelje gde je to potrebno, da bi se pruila dalja zatita od prosipanja hemikalija ili biolokih materijala kao to su krv ili tene kulture. Blizu laboratorije ili u njoj treba da postoji perionica. Laboratorijke mantile, kombinezone ili kecelje ne treba nositi van laboratorijskog prostora.

Laboratorijski mantili, kombinezoni, kecelje

Izbor opreme za zatitu lica i oiju od prskanja, trunja i komadia zavisi od aktivnosti koja se obavlja. Propisane ili osnovne naoare mogu biti

Zatitne naoare, maske za lice

- 64 -

Tabela 11. Lina zatitna oprema

OPREMA Laboratorijski mantili, gowns, kombinezoni Plastine kecelje Obua Naoare Kontaminacija odee Kontakt i prskanje Kontakt i prskanje OTKLONJENA OPASNOST Kontaminacija odee BEZBEDNOSNE KARAKTERISTIKE Otavaraju se pozadi Pokrivaju odeu koja se nosi na ulici Vodootporni Zatvorenih prstiju Stakla otporna na uticaje (moraju biti optiki ispravne ili se nositi preko korektivnih naoari) Boni titnici Bezbednosne naoare Kontakt Impact-resistant lenses (must be optically correct) Boni titnici titnici za lice Kontakt i prskanje tite cello lice lako se uklanjaju u sluaju akcidenta Respiratori Inhalacija aerosola Postojei modeli dizajnirani su za jednokratnu upotrebu; za preiavaje vazduha na polovini lica ili celom licu; za lice ili za usta i nos; i vazduha; Rukavice Direktni kontakt sa mikroorganizmima Mikrobioloki dozvoljeni lateks, vinil ili nitril za jednokratnu upotrebu; Zatita ruku Posekotine Mreaste rukavice preiavanje vazduha za celo

respiratori sa dotokom

proizvedene sa posebnim okvirima koji dozvoljavaju da se soiva postave u okvir sa spoljne strane, koristei poseban9 materijal, ili povijen, ili sa bonim titnicima (zatitne naoare). Zatitne naoare ne pruaju adekvatnu zatitu od prskanja ak i kada se sa njima nose boni titnici. Naoare za zatitu od prskanja i uticaja od hemikalija treba nositi preko normalnih propisanih naoara i kontaktnih soiva (koji ne obezbeuju zatitu od bioloke i hemijske opasnosti). titnici za lice (viziri) su napravljeni od posebne plastike, stvljaju se preko lica i dre za glavu trakama ili kapama. Naoare, zatitne naoare, ili titnike za lice ne treba nositi van laboratorijskog prostora.

Shatterproof materijal, obino staklo posebno napravljeno tako da ne stvara opasne, otre komadie ako se razbije;

- 65 -

Respiratorna zatita moe se koristiti kada se izvode visoko hazardni postupci (na primer ienje prosutog infektivnog materijala). Izbor respiratora zavisie od vrste opasnosti. Respiratori se proizvode sa zamenljivim filterima za zatitu od gasova, isparenja, sitnih estica i mikroorganizama. Neophodno je da se filter namesti u odgovarajui tip respiratora. Da bi se postigla optimalna zatita, respiratore treba pojedinano nameti da odgovaraju licu operatera i testirati. Potpuno samostalni respiratori sa integralnim dotokom vazduha pruaju punu zatitu. Za izbor pravog respiratora treba potraiti savet odgovarajue kvalifikovane osobe, tj. higijeniara na radu. Hirurki tip maski titi jedino pacijenta i ne prua respiratornu zatitu osoblju. Neki respiratori za jednokratnu upotrebu (ISO 13.340.30) dizajnirani su za zatitu od izloenosti biolokim agensima. Respiratore ne treba nositi van laboratorijskog prostora.

Respiratori

Prilikom obavljanja postupaka u laboratoriji moe doi do kontaminacije ruku. Ruke su takoe osetljive na povrede od otrih predmeta. Mikrobioloki odobrene rukavice od lateksa, vinila ili nitrilne hirurke rukavice za jednokratnu upotrebu u irokoj su upotrebi za osnovni rad u laboratoriji, kao i za rukovanje infektivnim agensima, krvlju i telesnim tenostima. Rukavice za vie upotreba se takoe mogu koristiti, ali se mora posvetiti panja njihovom pranju, uklanjanju, ienju i dezinfekciji. Rukavice treba ukloniti i temeljno oprati ruke posle rukovanja infektivnim materijalima, rada u bioloki bezbednom kabinetu, kao i pre naputanja laboratorije. Upotrebljene rukavice za jednokratnu uptrebu treba ukloniti i baciti sa infektivnim laboratorijskim otpadom. Kod laboratorijskih i kod radnika koji nose rukavice od lateksa, naroito one sa talkom, prijavljene su alergine reakcije kao to su dermatitis i neposredna hipersenzitivizacija. Zato treba pruiti alternativu za lateks rukavice sa puderom. Rukavice pojaane mreicom od nerajueg elika treba nostiti kada postoji mogunost izlaganju otrim instrumentima, tj. tokom postmortem ispitivanja. Takve rukavice tite od posekotina, ali ne i od povreda ubodom. Rukavice ne treba nositi van laboratorijskog prostora. Za dalje informacije videti bibliografiju (12), (17) i (18).

Rukavice

- 66 -

DEO IV

Dobre mikrobioloke tehnike

- 67 -

- 68 -

12. Laboratrijske tehnike

Ljudska greka, loe laboratorijske tehnike i pogrena upotreba opreme mogu prouzrokovati veinu povreda i radom izavanih infekcija u laboratoriji. Ovo poglavlje daje tehniki pregled koji je napravljen da bi se izbegli ili smanjili najee prijavljeni problemi ove prirode.

Nepravilno sakupljanje, transport i rukovanje uzorcima u laborato riji nose rizike infekcija ukljuenog osoblja.

Sigurna upotreba uzoraka u laboratoriji

Kontejneri za uzorke mogu biti od stakla ali je poeljnije da budu od plastike. Trebalo bi da su vrsti i da ne cure kada je poklopac ili zatvara pravilno postavjen. Materijal ne sme da bude van kontejnera. Uzorci moraju biti pravilno obeleeni da bi se olakala identifikacija. Zahtevi za uzorcima ili obrasci za specifikacije ne bi trebalo da budu obmotani oko kontejnera ve smeteni u odvojene vodootporne koverte.

Kontejneri za uzorke

Da bi se izbegla sluajna curenja ili prosipanja, trebalo bi da se koriste sekundarni kontejneri, kao to su kutije opremljene ruicama, tako da kontejneri sa uzorcima ostanu uspravljeni. Mogu biti od plastike ili metala, treba da budu takvi da mogu da se sterilisu ili budu na delovanje hemisjkih dezinficijenasa, a zatitini poklopac treba da ima zaptiva. Treba ih redovno dekontaminirani.

Transport uzoraka u objektu

Laboratorije koje primaju veliki broj uzoraka treba da odrede posebnu prostoriju ili prostor za ovu upotrebu.

Prijem uzoraka

Osoblje koje prima i raspakuje uzorke treba da bude svesno potencijalnih zdravstvenih rizika, i obueno za standardne mere predostronosti (2), posebno kada rukuje kontejnerima koji su slomljeni ili cure. Primarni kontejneri treba da budu otvoreni u bioloki bezbednim kabinetima. Dezinficijensi treba da budu dostupni.

Otvaranje paketa

69

Upotreba pipeta i pipetskih pomagala

1. Pipetska pomagala se uvek moraju koristiti. Pipetiranje ustima je zabranjeno. 2. Sve pipete moraju imati pamune zapuae da bi se smanjila kontaminacija pipetskih sprava. 3. Ne sme se produvavati vazduh kroz tenost koja sadri infektivne agense. 4. Zarazni materijali se ne smeju meati naizmeninim uvlaenjem i izduvavanjem kroz pipetu. 5. Tenosti se ne smeju na silu izbacivati iz pipeta. 6. Mark-to-Mark pipete su bolje u odnosu ne ostale zato to ne zahtevaju izduvavanje do poslednje kapi. 7. Kontaminirane pipete treba da budu potpuno potopljene u nesalomiv kontejner ispunjen odgovarajuim dezifincijensom. Treba ih ostaviti u dezinficijens odreeno vreme pre nego to se odloe. 8. Upotrebljeni kontejner za pipete treba se smestiti u bioloki bezbedni kabinet, a ne izvan njega. 9. pricevi opremljini hipodermikim iglama se ne smeju koristiti za pipetiranje. 10. Treba koristiti ureaje za otvaranje septum boca, koje omoguavaju korienje pipeta a izbegavaju upotrebu hipoderminih igala i priceva. 11. 11.Da bi se izbegla disperzija infektivnog materijala koji je isputen iz pipete treba postaviti absorpcioni materijal na radnu povrinu; ovo treba odstraniti kao infektivni otpad posle upotrebe.

Izbegavanje raznoenja zaraznog materijala

1. U cilju izbegavanja prevremenog prosipanja materijala, mikrobioloke eze treba da imaju prenik od 2 do 3 mm i budu potpuno zatvorene. Da bi se vibracije svele na minimum, dralje ne treba da budu due od 6 cm. 2. Rizik od prskanja infektivnog materijala na plamen Bunsenovog plamenika treba izbei korienjem potpuno ograenog elektrinog mikroincineratora za sterilizaciju eza. Poeljnije su eze za jednokratnu upotrebu kojima nije potrebna ponovna sterilizacija. 3. Treba voditi rauna o izbegavanju stvaranja aerosola pri suenju uzoraka sputuma. 4. Odbaeni uzorci i kulture za sterilizaciju i/ili odlaganje treba da budu odloeni u nepropusne kontejnere, tj. laboratorijske vree za otpatke. Poklopci moraju biti osigurani (autoklaving trakom) pre nego to se odloe u kontejnere za smee. 5. Radni prostor mora biti dekontaminiran odgovarajuim dezifincijensom na kraju svakog radnog perioda.

Za dalje informavcije videti referencu (12).

Upotreba bioloki bezbednih kabineta

1. Upotreba i ogranienja bioloki bezbednih kabineta treba da budu objanjena svim potencijalnim korisnicima (videti poglavlje 10), sa preporukom nacionalnih standarda i odgovarajue literaure. Osoblju treba da budu predstvljeni pisani protokoli ili prirunici za bezbednost ili rad. Naroito mora biti jasno da kabinet nee zatititi operatera od curenja, lomljave ili loe trehnike.

70

2. Dokle god ne radi propisno, kabinet se ne sme koristiti. 3. Zatino staklo ne sme biti otvoreno kada je kabinet u upotrebi. 4. U kabinetu treba da bude minimalni broj aparata i materijala. Cirkulacija vazduha na zadnjem plenumu ne sme biti blokirana. 5. Bunsenovi plamenici se ne smeju koristiti u kabinetu. Stvorena toplota e naruiti tok vazduha i moe unititi filtre. Elektrini mikroinsinerator je dozvoljen, ali su bolje sterilne eze za jednokratnu upotrebu. 6. Sav rad mora biti obavljan na sredini ili u zadnjem delu radne povrine vidljiv kroz zatitnu staklenu plou. 7. Promet ljudi u prolazu iza operatera mora biti sveden na minimum. 8. Operator ne treba da naruava tok vazduha stalnim sklanjanjem ili ubacivanjem njegovih ili njenih ruku. 9. Vazdune reetke ne smeju biti blokirane belekama, pipetama ili drugim materijalma, jer e ovo naruiti tok vazduha izazivajui potncijalnu kontaminaciju materijala i izlaganje operatera istoj. 10. Povrina bioloki bezbednog kabineta treba da bude obrisana korienjem odgovarajueg dezinficijensa po zavretku rada na kraju dana. 11. Kabinetski ventilator treba da bude ukljuen najmanje 5 minuta pre poetka i 5 minuta posle zavretka rada u kabinetu. 12. Dokumentaciju nikada ne treba ostavljati u bioloki bezbednim kabinetima. Za dalje informacije o bioloki sigurnim kabinetima pogledati Poglavlje 10.

Izbegavanje unoenja infektivnog materijala kao i kontakta sa koom i oima

1. Veliki estice i sitne kapi (>5m u preniku) osloboene tokom mikrobioloke manipulacije brzo se slegnu na radnu povrinu i ruke operatora. Zato treba nositi zatitne rukavice za jednokratnu upotrebu. Radnici u laboratoriji treba da izbegavaju da dodiruju usta, oi i lice. 2. Hrana i pie se ne smeju konzumirati ili uvati u laboratoriji. 3. U laboratoriji ne treba stavljati u usta nikakve predmete: hemijske olovke, grafitne olovke i gume za vakanje. 4. Kozmetika ne sme upotrebljavati u laboratoriji. 5. Tokom neke operacije koja moe da rezultira prosipanjem potencijalno infektivnih materijala, lice, oi i usta moraju biti pokriveni maskom ili drugaije zatieni.

Izbegavanje ubrizgavanja infektivnog materijala

1. Sluajna inokulacija koja je rezultat povrede slomljenim ili odlomljenim staklom moe biti izbegnuta paljivim vebama i procedurama. Staklena aparatura treba da bude zamenjena plastinom kad god je to mogue. 2. Sluajno ubrizgavanje moe nastati i sluajnim ubodima, na primer hipodermikim iglama, staklenom Pasterovom pipetom, ili slomljenim staklom. 3. Povrede nastale ubodom iglom mogu se smanjiti: (a) miniziranjem upotrebe priceva i igala (na primer, postoje jednostavne sprave za otvaranje septum boca sa zapuaem, tako da se umesto priceva i igala mogu da upotrebe pipete) ili (b) korienjem

71

4. posebno napravljenih otrih sigurnosnih ureaja kada su pricevi i igle neophodni. 5. Nikada ne treba vraati poklopce na igle. Predmeti za jednokratnu upotrebu treba da se bace u neprobojne, vrste kontejnere sa poklopcem. 6. Plastine Pasterove pipete treba zameniti onim napravljenim od stakla.

Odvajanje seruma

1. Samo pravilno obueno osoblje treba da bude angaovano za ovaj posao. 2. Obavezno je noenje rukavica i zatite za oi i mukozne membrane. 3. Prskanja i kapljice mogu se izbei ili minimizirati dobrim laboratorijskim tehnikama. Krv i serum treba uzimati samo pipetom, nikako presipanjem. Korienje pipete ustima mora biti zabranjeno. 4. Posle upotrebe, pipete treba poptuno potopiti u odgovarajui dezinficijens. One treba tu da ostanu odreeno vreme pre bacanja ili pranja i sterilizacije do naredne upotrebe. 5. Odbaene epruvete sa uzorcima koje sadre ugruke krvi itd. (zapuene zatvaraima), treba staviti u odgovarajue nepropusne kontejnere za sterilizaciju i/ili incineraciju. 6. Odgovarajui dezinficijensi treba da budu dostupni za ienje iscurelih i prosutih materijala (vidi poglavlje 14).

Upotreba centrifuga

1. Zadovoljavajua mehanika performansa upotrebe laboratorijskih centrifuga je unapred zadat zahtev mikrobioloke bezbednosti. 2. Centrifugama se upravlja po instrukcijama proizvoaa. 3. Centrifuge treba da budu postavljane na taj nivo, da zaposleni mogu da vide unutar njih kako bi pravilno uneli stalke i posude. 4. Epruvete i kontejneri za uzorke za upotrebu u centrifugama treba da budu napravljeni od debelog stakla ili plastike i provereni na oteenja pre upotrebe. 5. Epruvete i posude za uzorke treba uvek da budu sigurnosno zaatvorene (ako je mogue zatavaraima sa zavrtnjem) za centrifugaciju. 6. Posude i stalci moraju da budu optereeni, uravnoteeni, zatvarani i otvarani u bioloki bezbednim kabinetima. 7. Posude i stalke treba upariti po teini, sa epruvetama na odgovarajuem mestu koje su precizno izbalansirane. 8. Veliina prostora koju treba ostaviti izmeu nivoa tenosti i okvira centrifuge treba da bude odreena prema instukcijama proizvoaa. 9. Za balansiranje praznih posuda treba koristiti destilovanu vodu ili alkohol (propanol 70%). Slane ili hipohloridne rastvore ne treba koristiti jer korodiraju metale. 10. Za mikrorganizme rizinih grupa 3 i 4 moraju se koristiti hermetike centrifugalne posude. 11. Kada se koriste centrifuge sa ugaonim rotorima, mora se paziti da epruveta ne bude prepunjena jer moe da iscuri.

72

12. Uutranjost bubnja centrifuge svakodnevno treba proveravati da nema mrlja i prljavtina od zemlje u nivou rotora. Ako je evidentno da ima, tada protokole o korienju centrifuge treba ponovo proceniti. 13. Rotori centrifuga i posude treba kontrolisato svakodnevno zbog korozije i malih pukotina. 14. Posude, rotori i centrifugalne inije treba dekontamirati posle svake upotrebe. 15. Posle upotrebe, posude treba odlagati u okrenutom poloaju da iscuri balansirajua tenost. 16. Pri korienju centrifuga, mogu se osloboditi zarazne estice koje se prenose vazduhom. Ako je centrifuga postavljena na tradicionalni nain, spreda otvorena, u bioloki bezbednim kabinetima Klase 1 ili Klase 2 estice putuju suvise brzo da bi ih zadrao protok vazduha u prostoriji. Ubacivanjem centrifuge Klase 3 spreava se ira disperzija emitovanih aerosola. Meutim, dobra centrifuga i sigurno zatvorene epruvete pruaju adekvatnu zatitu od zaraznih aerosola i rasprenih estica.

Upotreba homogenizatora, ejkera, integratora i sonikatora

1. Kuni (kuhinjski) homogenizatori ne treba da se koristiti u laboratorijama zato to mogu da procure i oslobode aerosole. Laboratorijski integratori i stomaheri su bezbedniji. 2. Zatvarai, posude ili boce treba da budu u dobrom stanju i bez pukotina ili naprslina. Zatvarai treba da su odgovarajuih veliina, a zaptivai trebada budu u dobrom stanju. 3. Pritisak raste u posudi u toku rada homogenizatorima, ejkerima i sonikatorima. Aerosoli sa zaraznim materijalom mogu da prou izmeu zatvaraa i posude. Posebno se preporuuje, plastika, politetrafloroetilenske posude (PTFE), zato to staklo moe da se slomi i oslobodi infektivni materijal uz mogunost da povredi operatera. 4. Kada su u uportrebi, homogenizatori, ejkeri i sonikatori treba da budu pokriveni jaom providnom plastinom navlakom. Nju treba dezifikovati posle upotrebe. Ovim mainama treba upravljati ispod plastinih pokrivaa u bioloki bezbednim kabinetima gde god je to mogue. 5. Na kraju operacije kontejnere treba otvarati u bioloki bezbednim kabinetima. 6. Osoblju koji koristi sonikatore treba omoguiti da zatiti sluh.

Upotreba drobilica tkiva

1. Staklene drobilice treba draati u upijajuem materijalu rukama zatienim rukavicama. Plastine drobilice su sigurnije. 2. Drobilice tkiva treba otvarati u bioloki bezbednim kabinetima.

Odravanje i upotreba hladnjaka i zamrzivaa

1. Hladnjake, zamrzivae i komore sa vrstim ugljendioksidom (suvim ledom) treba odmrzavati i istiti periodino, a svaku slomljenu ampulu, epruvetu, itd., prilikom odlagnja, treba ukloniti. Prilikom ienja treba nositi zatitu za lice i zatitne rukavice. Posle ienja, unutranje povrine kabineta treba dezinfikovati.

73

2. Svi kontejneri odloeni u hladnjake treba da budu jasno obleleeni naunim imenom sadraja u njima, datumom odlaganja i imenom osobe koja ih je odloila. Neobeleene i zastarele materijale treba sterilisati i izbaciti.sadraju zamrzivaa treba voditi evidenciju. 3. Zapaljivi rastvori se ne smeju odlagati u hladnjaku ukoliko nije zatien od eksplozija. Upozorenje za ovo treba postaviti na vratima hladnjaka.

Teba obratiti panju pri otvaranju ampula sa materijalom od suvog leda, jer njihov sadraj moe biti pod smanjenim pritiskom, tako da iznenadni prodor vazduha moe da raspri nekematerijale u amosferu. Ampule uvek treba otvarati u bioloki bezbednom kabinetu. Za otvaranje ampula preporuuju se sledee procedure. 1. Prvo, dekontminirati spoljanju povrinu ampule. 2. Obeliiti epruvetu turpijcom blizu sredine pamunog ili celuloznog zatvaraa ako on postoji. 3. Drati ampulu u alkoholom natopljenom pamuku da bi zatitili ruke pre nego to se slomi na turpijcom obeleenom mestu. 4. Odvojiti vrh neno i tretirati ga kao kontminirani materijal. 5. Ako je zatvara jo uvek iznad sadraja ampule, odstraniti ga sterilnom pincetom. 6. Polako dodati tenost za resuspenziju ampuli da bi izbegli pojavu pene.

Otvaranje ampula koje sadre liofilizovane zarazne materijale

Ampule sa infektivnim materijalom nikada ne treba uroniti u teni azot zato to se naprsle ili nedovoljno dobro zatvorene ampule mogu slomiti ili eksplodirati pri uklanjanju. Ako se zahtevaju vrlo niske temperature, ampule treba da se odlau samo u plinastoj fazi iznad tenog azota. Inae, zarazni materijale treba odlagati u mehanike kabinetime sa dubokim zamrzavanjem, ili na suvom ledu. Radnici u laboratoriji treba da nose zatitu za oi i ruke pri uklanjaju ampula sa hladnog skladitenja. Spoljne povrine ampula skladitenih na ovaj nain treba dezinfikvati prilikom njihovog uklanjanja iz skladitenja.

Skladitenje ampula koje sadre infektivni materijal

Standardne mere (koje ukljuuju i Univerzalne mere predostronosti(19)) su osmiljene da smanje rizik prenosa mikrorganizama sa poznatog i nepoznatog izvora infekcije. (2)

Standardne preventivne mere vezane za krv i druge telesne tenosti, tkiva, izluevine itd.

Sakupljanje, obeleavanje i transport uzoraka

1. Standardne mere (2) uvek treba primenjivati: rukavice se nose za sve procedure 2. Krv pacijenata i ivotinja sakuplja obueno osoblje. 3. Za flebotomiju, konvencijalni sistem igle i prica treba zameniti vakuumskim ureajem za jednokratnu upotrebu. On omoguava sakupljanje krvi direktno u

74

zatvorenom transportu i/ili epruvetama za prenos kulture, automatski onesposobljavajui iglu posle upotrebe. 4. Epruvete treba postaviti u odgovajue kontejnere za transport do laboratorije (vidi Poglavlje 15 o transportnim zahtevima) laboratorijskog objekta (vidi odeljak Transport uzoraka unutar laboratorije u ovom poglavlju). Zahtevani formulari treba stavljati u odvojene nepropusne vree ili koverte. 5. Prijemno osoblje ne treba da otvara ove vree.

Otvaranje epruveta i sadraja sa uzorcima

1. Epruvete sa uzorcima otvaraju se u bioloki bezbednim kabinetima. 2. Obavezno je noenje rukavica. Takoe se mora nositi zatiti za oi i sluzokou (zatitne naoare i zatitna maska za lice). 3. Zatitnoj odei treba dodati i plastinu kecelju. 4. Zapua treba drati pomou pareta papira ili gaze da bi se izbeglo rasipanje.

Staklo i otri predmeti

1. Gde god je mogue staklo treba zameniti plastikom. Treba koristiti samo laboratorijski ocenjeno (borsilikatno staklo). Svaki predmet koji je otkinut ili naprsnut treba baciti. 2. Hipodermike igle ne smeju se koristiti kao pipete (vidi odeljak o Izbegavanju ubrizgavanja zaraznog materijala u ovom poglavlju).

Fiksiranje i pravljenje mrlja od krvi, sputuma i fekalnih uzoraka za mikroskopiju ne ubija ba sve organizme i viruse na razmazima. Ovim predmetima treba rukovati pincetama, odlagati ih na prikladano mesto, dekontaminirati ili sterilisati pre uklanjanja.

Mikroskopski razmazi

Automatizovana oprema (sonikatori, vorteks mikseri)

1. Oprema treba da je zatvrenog tipa da bi se izbegla disperzija kapi i aerosola. 2. Otpadnu vodu treba sakupljati u zatvorenim posudama za dalju sterilizaciju ili uklanjanje. 3. Opremu treba dezinfikovati na kraju svake sesije, sledei instrukcije proizvoa.

Tkiva

1. Treba korisititi formalinske fiksative. 2. Treba izbegavati zamrznuto segmentiranje. Kriostat treba da bude zatien kada je to neophodno, a operator treba da nosi sigurnosnu zatitu preko lica. Radi dekontaminacije, temperatura instrumenta treba da bude podignuta najmanje za 20C.

75

Za dekontaminaciju preporuuju se hipohloriti i dezinficijensi visokog nivoa. Rastvori sa svee pripremljenim hipohloritom treba da sadre hlor u koliini od 1g/l za optu upotrebu i 5g/l za sluaj prosipane krvi. Glutaraldehid se moe koristiti za dekontaminaciju povrina (vidi Poglavlje 14).

Dekontaminacija

Prioni (takoe poznati kao spori virusi) se povezuju sa prenosivom spongiformnom encefalopatijom (TSE), naroito Creutzfeldt-Jakobovom boleu (CJD; uljuujui i novi oblik), Gerstmann-Strussler-Scheinkerovim sindromom, fatalnom porodinom insomnijom i kuru kod ljudi; goveom spongiformnom encefalopatijom (BSE) kod stoke; i drugim prenosivim encefalopatijama kod jelena, severnih jelena i krznara. Iako se CJD prenosi na ljude, nema dokazanih sluajeva laboratorijski povezanih infekcija bilo kojim od ovih agenasa. Ipak, mudro je potovati odreene mere predostronosti pri rukovanju materijalima sa zaraenih ili potencionalno zaraenih ljudi i ivotinja. Izbor nivoa bioloke bezbednosti za rad sa materijalima u vezi sa TSE zavisie od prirode agensa i uzoraka koji se prouavaju, i treba ga preduzeti u konsultaciji sa nacionalnim organima vlasti. Najvee koncentracije priona su pronaene u tkivu centralnog nervnog sistema. Prouavanja ivotinja nam govore da se visoke koncentracije priona najverovatnije nalaze u slezini, timusu, limfi, limfnim vorovima i pluima. Nedavne studije ukazuju da prioni u lingvalnom i skeletnom miinom tkivu takoe mogu predstavljati rizik infekcije (20 - 23). Potpunu neaktivnost priona teko je postii. Vano je naglasiti upotrebu raspoloivih instrumenata gde god je to mogue i upotrebiti raspoloivu zatitu radnih povrina u bioloki bezbednom kabinetu. Glavna mera predostronosti preduzima se da bi se izbeglo unoenje kontaminiranih materijala u organizam ili ubod koe radnika u laboratoriji. Sledee dodatne mere predostronosti treba preduzeti ako agensi nisu uniteni normalnim procesima laboratorijske dezinfekcije i sterilizacije. 1. Veoma se preporuuje upotreba posebno namenjene opreme, to jest opreme koja se ne deli sa ostalim laboratorijama. 2. Moraju se nositi raspoloiva laboratorijska zatitna odea (ogrtai i kecelje) i rukavice (gumene rukavice ojaane elikom za patologe). 3. Veoma se preporuuje upotreba raspoloivih plastinih posuda, koje se mogu koristiti i baciti posle upotrebe kao suvi otpad. 4. Procesore tkiva ne treba koristiti zbog problema sa dezinfekcijom. Umesto toga mogu se koristiti tegle i plastine graduisani bokali. 5. Sve radnje izvode se u bioloki bezbednim kabinetima. 6. Veliku panju treba posvetiti izbegavanju stvaranja aerosola, unoenja u organizam, i posekotina uboda koe . 7. Tkiva stavljena u formalin treba tretirati kao jo uvek zarazna, ak i posle dueg izlaganja u njemu. 8. Histoloki uzorci koji sadre prione uglavnom su neaktivni posle izlaganja trajanju od jednog asa u 96% restvoru mravlje kiseline.

Mere predostronosti sa materijama koji mogu sadrati prione

76

9. Radni otpad, ukljuujui i rukavice za jednokratnu upotrebu, ogrtae i kecelje, treba sterilisati uz pomo parnog sterilizatora na 134137 C ciklusu od 18 min, ili u est uzastopnih ciklusa od 3 minuta praenih insineracijom. 10. Instrumenti kioji nisu za jednokratnu upotrebu, ukljuujui eline mreaste rukavice, moraju se sakupiti i dekontanimirati. 11. Otpadne vode zaraene prionima dekontaminiraju se natrijum hipohloridom koji sadri hlor u koliini 20g/l (2%) (kranji rastvor) u trajanju od 1h. 12. Procedure vaporizacije paraformaldehida ne umanjuju titre priona, i oni ostaju otporni na ultraljubiasto zraenje. Meutim, kabineti se moraju dekontaminrati standardnim metodama (tj. formaldehidnim gasom) da bi se deaktivirali drugi agensi koji mogu biti prisutni. 13. Bioloki bezbedni kabineti kontaminirani prionima i ostale povrine mogu biti dekontaminirani natrijum hiperhloridom koji sadri hlor sa 20g/l u trajanju od 1h. 14. Visokoefikasni vazduni filteri za estice (HEPA) treba da budu spaljeni na minimalnoj temperaturi od 1000C posle uklanjanja. Preporuuju se sledei dodatni koraci u vezi sa sagorevnjem i to ukljuuje: a. prskanje izloene strane filtera lakom za kosu pre uklanjanja b. pakovanje filtera u toku njihovog skidanja c. uklanjanje HEPA filtra iz radne prostorije tako da nedostupni plenum kabineta ne bude kontaminiran. 15. Instrumente treba potopiti u natrijum hipohilorid koji sadri dostupan hlor na 20g/l (2%) u trajanju od 1h i onda isprati u vodi pre sterilizacije. 16. Instrumenti koji se ne mogu sterilisati mogu se oisititi ponavljanjem kvaenja natrijum hipohloridom koji sadri dostupan hlor na 20g/l (2%) u trajanju preko 1h trajanja. Potrebno je odgovarajue pranje da bi se odstranio preostali natrijum hipolorit. Za dalje informacije o rukovanju nekonvencionalnim agensima videti reference (12), (26) i (27).

77

13. Planovi za nepredviene situacije i procedure za vanredna stanja

Svaka laboratorija koja radi sa infektivnim mikrorganizmima treba da odredi mere predstronosti koje odgovaraju opasnostima od organizama i ivotinja sa kojim se rukuje. Napisani plan za postupanje u akcidentima u laboratoriji i objektima sa ivotinjama je potreba u svakom objektu koji radi ili skladiti mikrorganizme rizinih grupa 3 i 4 (izolovana laboratorija - Nivo 3 bioloke bezbenosti i maksimalno izolovana laboratorija - Nivo 4 bioloke bezbednosti). Nacionalne i/ili lokalne zdravstvene vlasti treba ukljuiti u razvoj plana priparavnosti u sluaju nesree.

Treba da omogui operativne procedure za: 1. Mere predostronosti za sluaj prirodnih nepogoda, to jest poara, poplave, zemljotresa i eksplozije 2. Procene rizika bioloke opasnosti 3. Postupak i dekontaminaciju u sluaju nesree 4. Hitnu evakuaciju osoblja i ivotinja iz prostorija 5. Hitni medicinski tretman izloenih i povreenih osoba 6. Medicinsko nadgledanje izloenih osoba 7. Kliniko zbrinjavanje izloenih osoba 8. Epidemioloku istragu 9. Post-incidentni nastavak rada. U razvoju ovog plana sledee probleme treba razmotriti kao dodatak: 1. Idenfikaciju organizama visokog rizika 2. Lokaciju oblasti visokog rizika, to jest laboratoriju, prostor za skladitenje, objekte sa ivotinjama 3. Identifikaciju osoblja i populacije izloenih riziku 4. Idenifikaciju odgovornog osoblja i njihovih dunosti, to jest slubenika za bioloku bezbednost, osoblja bezbednosti, lokalnog organa vlasti , klinikog osoblja, mikrobiologa, veterinara, epidemiologa, vatrogasne i policijske slube 5. Listu objekata za tretman i izolaciju koji mogu primiti izloene i zaraene osobe 6. Transport izloenih i zaraenih 7. Liste imunoseruma, vakcina, lekova, specijalne opreme i zaliha 8. Dodatnu opremu za hitne sluajeve, na primer zatitnu odeu, dezinficijense, hemijske i bioloke komplete za rukovanje prosutom tenou, opremu za dekontaminaciju i zalihe.

Plan za nepredviene situacije

Postupci za vanredna stanja u mikrobiolokim laboratorijama

78

Osoba koja je izloena dejstvu treba da odstrani zatitnu odeu, opere ruke i svaki izloeni deo, upotrebi odgovarauji koni dezinficijens, i potrai medicinsku pomo ako je to potrebno. Uzrok povrede i organizme koji mogu biti ukljueni treba prijaviti, a odgovarajue kompletne medicinske izvetaje uvati.

Povrede nastale ubodom, posekotine i ogrebotine

Zatitnu odeu treba ukloniti i potraiti medicinsku pomo. Treba prijaviti identifikaciju uneenog materijala u organizam i okolnosti incidenta, i za sve ovo treba imati odgovarajuu i kompletnu medicinsku dokumentaciju.

Unoenje u organizam potencijalno zaraznog materijala

Sve osobe treba smesta da napuste ugroeno podruje i svaka od njih treba da se podvrgne medicinskom pregledu. Nadlenog za laboratoriju i slubenika zaduenog za bioloku bezbednost treba momentalno informisati. Niko ne treba da ulazi u prostoriju neko odgovarajue vreme (oko 1h), kako bi se omoguilo da se aerosoli prenesu i da se vee estice slegnu. Ako laboratorija nema centralni izduvni sistem, ulaenje treba odgoditi (oko 24h). Treba postaviti oznake koji ukazuju da je ulaz zabranjen. Posle odgovarajueg vremena, treba nastaviti sa dekontaminacijom koju nadgleda slubenik za bioloku bezbednost. Treba nositi odgovarajuu zatinu odeu kao i respiratornu zatitu.

Oslobaanje potencijalno infektivnih aerosola (van bioloki bezbednih kabineta)

Slomljeni kontejneri, kontaminirani infektivnim materijama i prosute supstance treba prekriti platnenenim ili papirnatim ubrusima. Potrebno ih je preliti dezinficijensima i ostaviti ih tako neko odgovarajue vreme. Ubrusi od papira ili tkanine kao i slomljeni materijal mogu se oistiti, dok komadie stakla treba ukloniti pincetom. Kontaminirano podruje treba obrisati dezifincijensom. Ako se ubravnici koriste za ienje slomljenog materijala, treba ih sterilisati ili ostaviti u dezinficijensu. Tkanine, papirne ubruse i dogere koji se koriste za ienje treba odloiti u kontejner za kontaminirani otpad. Tokom svih ovih procedura treba nositi zatitne rukavice. Ako su laboratorijski formulari ili drugi papirni pisani materijal kontaminirani, informacije treba prepisati u drugi formular, a originale baciti u kontejner za kontaminirani otpad.

Slomljeni kontejneri i prosute infektivne supstance

Ako se dogodi ili se sumnja na lomljenje epruveta dok maina radi, treba iskluiti motor i ostaviti ureaj zatvoren (oko 30min) da bi se omoguilo taloenje. Ako je otkrivena lomljava po zaustavljanju rada maine, poklopac treba odmah zatvoriti i tako ga ostaviti (na pr. oko 30 min). U oba sluaja treba informisati nadlenog za bioloku bezbednost.Za sve naredne operacije potrebno je nositi jake rukavice (od

Lom epruveta koje sadre potencijalno infektivni materijale u centrifugama koje nemaju posude sa hermetikim zatvaranjem

79

debele gume), presvuene odgovarajuim rukavicama za jednokratnu upotrebu, ako je neophodno. Pinceta ili pamuna vata koriste se za sakupljanje komadia stakla. Sve slomljene epruvete, fragmenti stakla, posude, stalci i rotor potapaju se u dezinficijens za koji se zna da deluje protiv organizama o kojima je re (vidi poglavlje 14). Cele, zatvorene epruvete ostavljaju se u dezinficijens u odvojenim kontejnerima. Bubanj treba obrisati istim dezifincijensom, u odgovarajuem rastvoru, a onda ponovo obrisati, oprati vodom i osuiti. Sve materijale koriene u ienju treba tretirati kao infektivni materijal.

Sve hemretiki zatvorene posude za centrifugu treba puniti i prazniti u bioloki bezbednim kabinetima. Ako se sumnja na lomljavu unutar zatitne olje, nju treba olabaviti, a posudu sterilisati. Druga mogunost je da se zatitna olja hemijski dezinfekuje.

Lomljenje epruveta unutar hermetiki zatvorenih posuda (sigurnosne posude)

Vatrogasne i druge slube moraju biti uljuene u razvoj planova za pripravnost u sluaju nesree. Treba im rei unapred koje prostorije sadre potencijalno infektivne materijale. Dobro je, na obostranu korist, ovim slubama organizovati posete laboratoriji, kako bi bile upoznate sa njenim rasporedom i sadrajem. Posle prirodne nepogode, lokalne i nacionalne hitne slube upozoravaju se za sluaj potencijalnih opasnosti unutar i/ ili oko laboratorijskih zgrada. One treba da uu samo u prisustvu obuenog laboratorijskog radnika. Infektivni materijal treba sakupljati u nepropusne kutijame ili jae vree za jednokratnu upotrebu. Sklanjanje ili krajnje odlaganje treba da bude odreeno od strane osoblja za bioloku bezbedonost na osnovama lokalnog statuta.

Poar i prirodne nepogode

Sledei brojevi telefona i adrese treba da budu vidno izloeni u objektu: 1. Institucija ili sama laboratorija (adresa i lokacija ne moraju se detaljno znati od strane onog koji poziva ili pozvane slube) 2. Upravnik institucije ili laboratorije 3. ef laboratorije 4. Slubenik za bioloku bezbednost 5. Vatrogasna sluba 6. Bolnice/ hitne slube/medicinsko osoblje (imena klinika, odeljenja i/ ili medicinskog osoblja ako je mogue) 7. Policija 8. Medicinski slubenik 9. Odgovorni tehniar 10. Vodovod, gas i elektrodistribucija

Hitne slube: kome se obratiti

80

Sledea oprema za vanredne situacije mora biti dostupna: 1. Komplet za prvu pomo, koji ukljuuje univerzalne i specijalne protivotrove 2. Odgovarajui protivpoarni aparati, ebad za gaenje poara. Takoe se predlae sledee, ali moe se razlikovati zavisno od lokalnih okolnosti: 1. Kompletna zatitna odea (jednodelni kombinezoni, rukavice i pokrivai za glavu - za incidente koji ukljuuju mikrorganizme rizinih grupa 3 i 4) 2. Zatitne maske za lice sa respiratorima sa odgovarajuim hemijskim i posebnim filterskim kanisterima. 3. Aparatura za dezinfekciju prostorija, tj. sprejevi i formaldehidni rasprivai 4. Nosila 5. Alati, ekii, sekire, kompleti kljueva za zavrtnje, odvrtai, merdevine, konopci 6. Oprema za demarkaciju i obeleavanje oblasti opasnosti. Za dalje informacije vidi reference (12) i (28).

Oprema za vanredne situacije

81

14. Dezinfekcija i sterilizacija

Osnovno znanje o dezinfekciji i sterilizaciji je od krucijalne vanosti za bioloku bezbednost u laboratoriji. Pto vrlo prljavi predmeti ne mogu biti brzo dezinfikovani ili sterilisani, podjednako je vano razumeti osnove ienja pre dezinfikovanja. U vezi sa ovim, sledei opti principi primenjuju se na sve poznate klase mikrobiolokih patogena. Zahtevi za specifinom dekonataminiacijom zavisie od vrste eksperimentalnog rada i prirode infektivnh agenasa sa kojima se rukuje. Ovde date opte nformacije mogu se korisititi za istovremeni razvoj standardizovanih i specifinih procedura u radu sa biohazardima ukljuenim u odreenoj laboratoriji. Dezinficijensi su specifini za svaki materijal i proizvoaa. Stoga, sve preporuke za upotrebu dezinficijenasa treba da prate specifikacije proizvoaa.

U upotrebi je vie razliitih izraza za dezinfekciju i sterilizaciju. Sledei su esti za bioloku bezbednost: Antimikrobni - agens koji ubija mikrorganizme i potiskuje njihov rast i razmnoavanje. Antiseptik - supstanca koja spreava rast i razvoj mikrorganizama bez nepotrebnog ubijanja istih. Antispeptici se obino upotrebljavaju na povrini tela. Biocid - opti izraz za bilo koji agens koji ubija mikrorganizme. Hemijski germicid - hemikalija ili meavina hemikalija koja se obino koristi za ubijanje mikrorganizama. Dekontaminacija svaki proces za uklanjanje i/ili ubijanje mikrorganizama. Isti izraz se takoe koristi za odstranjivanje ili neutralizaciju opasnih hemikalija i radioaktivnih materijala. Dezinficijens - hemikalija ili meavina hemikalija koja se koristi za ubijanje mikrorganizama, ali ne i spora. Dezinficijensi se obino primenjuju na predmetima. Dezinfekcija u fizikom ili hemijskom smislu odnosi se na ubijanje mikrorganizama, ali ne i spora. Mikrobiocid - hemikalija ili meavina hemikalija koja ubija mikrorganizme. Izraz se esto koristi umesto biocida, hemijskih germicidaili antimikrobskog.

Definicije

82

Sporocid - hemikalija ili meavina hemikalija koja se koristi za ubijanje mikrorganizama i spora. Sterilizacija - proces koji ubija i/ili odstranjuje sve klase mikrorganizama i spora.

ienje labortorjskog materijala

ienje je odstranjivanje prljavtine, organske materije ili fleka. Ukljuuje etkanje, usisavanje, brisanje praine, pranje ili kvaenje vodom koja sadri sapun ili deterdent. Prljavtina, zemlja i organski materija mogu tititi mikrorganizme i mogu uticati na efikasnost dekontaminanata (antispetici, hemijski germicidi i dezinficijensi). Predienje je bitno da bi se postigla pravilna dezinfekcija ili sterilizacija. Mnogo grermicidalnih proizvoda deluje samo na unapred oienim predmetima. Predienje se mora obaviti paljivo kako bi se izbeglo izlaganje infektivnim agensima. Takoe je potrbno koristiti hemijski kompatibilne materijale sa germicidima koji se primenjuju kasnije. Uobiajeno je da se upotrebljavaju isti hemijski germicidi za predienje i dezinfekciju.

Vie vrsta hemikalija se moe koristiti kao dezinficijens ili antiseptik. Kako postoji sve vei broj i raznolikost komercijalnih proizvoda, formulacije se moraju paljivo odabrati za specifine potrebe. Bakterijska aktivnost mnogih hemikalija je bra i bolja na viim temperaturama. U isto vreme, vie temperature mogu ubrzati njihovo isparenje i degradaciju. Posebna panja je potrebna u upotrebi i skladitenju takvih materijala u tropskim oblastima, gde njihov rok upotrebe moe biti skraen zbog visokih temperatura ambijenta. Mnogi germicidi mogu biti tetni po ljude i okolinu. Oni se selektuju, skladite, upotrebljavaju i odlau, paljivo sledei instrukcije proizvoaa. Za linu bezbednost, rukavice, kecelje i zatita za oi se preporuuju u pripremi rastvora hemijskih germicida. Za redovno ienje podova, zidova, opreme i nametaja, ne zahtevaju sa hemijski germicidi. Meutim, njihova upotreba je primerena u odreenim sluajevima kontrole irenja zaraze. Pravilna upotreba hemijskih germicida doprinee bezbednosti na radnom mestu i smanjiti rizik od zaraznih agenasa. Broj germicidalnih hemikalija treba ograniiti iz ekonomskih razloga, kontrole inventara i ogranienja zagaenja okoline u to je mogue veoj meri. Klase hemijskih germicida, koje se obino koriste, opisane su ispod, sa optim informacijama o njihovoj primeni i profilima bezbednosti. Dok se drugaije ne oznai, koncentracije germicida su date u masi po zapremini (w/v). Tabela 12 rezimira preporuene rastvore jedinjenja koja oslobaaju hlor.

Hemijski germicidi

83

Tabela 12. Preporueni rastvori jedinjenja koja oslobaaju hlor.

ISTI USLOVI potreban hlor koji se zahteva Rastvor natrijum hipohlorita (5% potrebnog hlora) Kalcijum hipohlorit (70% potrebnog hlora) Prah natrijum dihloroizocijanuata (60% potrebnog hlora) Tablete natrijum dihloroizocijanuata (1.5 g potrebnog hlora po tableti) Hloramin (25% potrebnog hlora)
a b c c
a

"PRLJAVI USLOVI 0.5% (5 g/l) 100 ml/l 7.0 g/l 8.5 g/l 4 tablete po litru 20 g/l

0.1% (1 g/l) 20 ml/l 1.4 g/l 1.7 g/l 1 tableta po litru 20 g/l

Posle odstrnjivanja gomile materijala Za natapanje, na primer na krvi ili pre odstranjivanja gomile materijala Vidi tekst

Hlor (natrijum hipohlorit) Hlor, brzo delujui oksidant, iroko je dostupan, i spada u hemijske germicide irokog spektra dejstva. Normalno se prodaje kao izbeljiva, vodeni rastvor natrijum hipohlorita (NaOCl), koji se moe rastvoriti u vodi za razliite koncentracije dosptupnog hlora. Hlor, posebno izbeljiva, je visoko alkalan i moe biti korozivan za metal. Njegova aktivnost je znaajno umanjena organskom materijom (proteinom). Skladitenje zaliha ili rad sa izbeljivaem u otvorenim kontejnerima, posebno na viim temperaturama, oslobaa gas hlor i na taj nain slabi bakterijski potencijal. Frekvencija kojom treba menjati radne rastvore izbeljivaa zavisi od njihove poetne snage, vrste (na primer sa ili bez poklopca) i veliine kontejnera, frekvencije i vrste upotrebe i uslova ambijenta. Opta je preporuka da rastvore materijala sa visokim nivoima organske materije treba menjati najmanje svakog dana nekoliko puta na dan, dok oni sa manjom frekvencijom upotrebe mogu da traju due od nedelje. Dezinficijensi za optu upotrebu u laboratoriji treba da imaju koncentraciju 1g/l potrebnog hlora. Jai rastvor, sadri 5g/l potrebnog hlora, preporuuje se u radu sa biohazardnim prosutim materijalima i u prisustvu velike koliine organske materije. Rastvori sa natrijum hipohloritom, kao kunim izbeljivaem, sadre 50g/l potrebnog hlora i zato se rastvaraju u odnosima 1:50 ili 1:10 da bi se dobile koncentracije 1g/l odnosno 5g/l. Industrijski rastvori izbeljivaa sadre koncentraciju natrijum hipohlorita blizu 120 g/l i zato se moraju rastvarati tako da odre nivoe na koje je ukazano. Granule ili tablete kalcijum hipohlorita (Ca(ClO)2) generalno sadre 70% potrebnog hlora. Prpremljeni rastvori sa granulama ili tabletama, koji sadre 1.4 g/l i 7.0 g/l, tada e sadrati 1.0 g/l odnosno 5.0 g/l potrebnog hlora.

84

Izbeljiva se ne preporuuje kao antiseptik, ali se moe koristiti kao dezinficijens opte upotrebe i za potapanje materijala koj ne sadre metale. U vanrednim situacijama, izbeljiva se moe koristiti za dezinfekciju pijae vode, sa krajnom koncentracijom od 1 do 2 mg/l potrebnog hlora. Gas hlor je veoma toksian. Zato se izbeljiva mora uvati samo na dobro provetravanim mestima. Izbeljiva se ne sme meati sa kiselinama kao preventiva brzom oslobaanju gasa hlora. Mnogi nusproizvodi hlora mogu biti tetni za ljude i okolinu, tako da ih treba izbegavati. Natrijum dihlorizocijanurati Natrijum dihlorizocijanurat (NaDCC) u obliku praha sadri 60% potrebnog hlora. Rastvori sa prahom NaDCC sa 1.7 g/l i 8.5 g/l sadrae 1 g/l odnosno 5 g/l potrebnog hlora. Uopteno, tablete NaDCC ekvivalent su sadraju od 1.5 g/l hlora po tableti. Jedna ili etiri tableta rastvorenih u 1l vode dae aproksimativno potrebne koncentracije od 1g /l odnosno 5 g/l. Prah ili tablete NaDCC su lake i nisu teke za uvanje. vrst NaDCC moe se upotrebiti kod prosute krvi ili drugih bioloki opasnih tenosti i ostaviti 10 minuta pre odstranjivanja. Dalje ienje ugroenog mesta moe se nastaviti. Hloramini Hloramini su dostupni kao prah koji sadri oko 25% potrebnog hlora. Oni oslobaaju hlor sporije nego hipohloriti. Stoga su potrebne vie inicijalne koncentracije zbog efikasnosti ekvivalentne onoj kod hipohlorita. Drugaije reeno, rastvori hloramina nisu dezaktivirani organskom materijom kao rastvori hipohlorita, a koncntracije od 20 g/l preporuuju za iste i prljave situacije. Rastvori hloramina nemaju miris. Meutim, predmeti nakvaeni njima moraju se potpuno isprati kako bi se odstranili ostaci nagomilanih dodataka (natrijum tozilhloramid) u sastavu hloramin-T praka. Hlor dioksid Hlor dioksid (ClO2) je snaan i brzo delujui germicid, dezinficijensni agens i oksidant, za koji se esto kae da je aktivan na onim nivoima koncentracija niim od potrebnih kod onih sa hlorom u izbeljivau. Dioksid hlora je nestabilan kao gas i prilikom razlaganja u gas hlor (Cl2) i kiseonik (O2) oslobodie toplotu. Meutim, hlor dioksid je rastvorljiv u vodi i stabilan u vodenom rastvoru. Hlor dioksid se moe dobiti na dva naina: (1) na licu mesta meanjem dve odvojene komponente, hlorovodonine kiseline (HCl) i natrijum hlorita (NaClO2); (2) naruivanjem stabilnog oblika, koji se aktivira na licu mesta kada se zahteva njegova upotreba. Od svih oksidirajuih biocida, hlor dioksid je najselektivniji oskidant. Ozon i hlor reaktivniji su od hlor dioksida, i koristi ih veina oraganskih jedinjenja. Hlor dioksid, meutim, reaguje samo sa redukovanim jedinjenjima sumpora, sekundarnim i tercijalnim aminima, i nekim drugim vie redukovanim i organskim jedinjenjima.

85

Zbog toga, hlor dioksidom se moe postii stabilniji ostatak pri mnogo niim dozama u odnosu kada sa koriste ili hlor ili ozon. Pravilno generisan, u sluajevima vieg organskog punjenja, zbog svoje selektivnosti, hlor dioksid se moe efektivnije koristiti od hlora ili ozona. Formaldehid Formaldehid (HCHO) je gas koji ubija sve mikrorganizme i spore na temperaturama iznad 20C, ali nije aktivan protiv priona. Formaldehid je relativno spor i treba mu nivo vlage od oko 70%. Na tritu se nalazi kao vrst polimer, paraformaldehid, u pahuljicama i tabletama, kao formalin, rastvor gasa u vodi od oko 370g/l (37%), koji sadri metanol 100% kao sabilizator. Obe formule se zagrevaju da oslobode gas koji se koristi za dekontaminaciju i dezinfekciju slobodnih zapremina kao to su bezbedni kabineti i prostorije ( vidi odeljak o Lokalnoj dekontaminiaciji okoline u ovom poglavlju). Formaldehid (5% formalin u vodi) moe se koristiti kao teni dezinficijens. Formaldehid se smatra kancerogenim. To je opasan, iritirajui gas koji ima otar miris, i njegova para moe iritirati oi i sluzokou. Zbog toga se mora uvati u digestoru ili dobro provetravanim prosotrijama. Nacionalni propisi za hemijsku bezbednost se moraju potovati. Glutaraldehid Kao formaldehid, glutaraldehid (OHC(CH2)3CHO) je takoe aktivan protiv vegetativnih bakterija, spora, gljiva i lipidnih i nelipidnih virusa. Nekorozivan je i breg dejstva od formaldehida. Meutim, glutarldehidu je potrebno nekoliko sati da bi se ubile bakterijske spore. Generalno govorei, glutaraldehid se isporuuje kao rastvor u koncentraciji od oko 20 g/l (2%) i neki proizvodi se aktiviraju (baznog porekla) pre upotrebe, dodavanjem bikarbonatnih jedinjenja, koji idu uz proizvod. Aktivirani rastvor moe se ponovo upotrebiti za 1-4 nedelje zavisno od formulacije, tipa i frekvencije upotrebe. Neki proizvodi imaju tapie koji daju samo grubu indikaciju nivoa aktivnog glutaraldehida potrebnog u upotrebljivim rastvorima. Glutaraldehidni rastvori se odbacuju ako postanu turbidni. Gluttaraldehid je otrovan, iritira kou i sluzokou, pa se kontakt sa njim mora izbegavati. Mora se koristiti u digestor ili dobro provetravanim prostorima. Ne preporuuje se kao sprej ili rastvor za dekontaminaciju okoline. Moraju se potovati nacionalni propisi za bezbednost. Jedinjenja fenola Jedinjenja fenola, ira grupa agenasa, bila su meu najranijim germicidima. Meutim, skorije mere bezbednosti ograniavaju njihovu upotrebu. Aktivni su protiv vegetativnih bakterija i lipidnih virusa, i kada su pravilno formulisana, takoe su aktivni protiv mikobakterija.

86

Nisu aktivni protiv spora i njihova aktivnosti protiv nelipidnih virusa je promenljiva. Mnogo proizvoda na bazi fenola koristi se za dekontaminaciju okoline, a neki (triklosan i hloroksilenol) su meu esto korienim antisepticima. Triklosan je est u proizvodima za pranje ruku. Uglavnom je aktivan protiv vegetativnih bakterija i siguran za kou i sluzokou. Meutim, u laboratorijskim istraivanjima, bakterije otporne na manje koncentracije triklosana takoe pokazuju otpornost na odrene vrste antibiotika. Znaaj ovog saznanja ostaje nepoznat. Neka jedinjenja fenola su osetljiva i mogu biti nedelotvorna zbog tvrdoe vode, pa se tako moraju rastvarati destilovanom ili dejonizovanom vodom. Jedinjenja fenola se ne preporuuju za korienje na povrinama za kontakt sa hranom i prostorijama sa malom decom. Guma ih moe absorbovati i takoe probiti kou. Nacionalni propisi za hemijsku bezbednost se moraju potovati. Kvaternarna jedinjenja amonijaka Vie vrsta ovih jedinjenja koristi se kao miksture i esto u kombinaciji sa drugim germicidima, kao to su alkoholi. Imaju dobru aktivnost protiv nekih vegetativnih bakterija i lipidnih virusa. Odreene vrste (na primer benzalkonium hlorid) se koriste kao antiseptici. Germicidalna aktivnost odreenih vrsta kvaternarnih jedinjenja amonijaka je prilino umanjena organskom materijom, vrstoom vode i anjonskih deterdenata. Stoga je potrebno paljivo selektovati agense za predienje kada se kvaternarna jedinjenja amonijaka koriste za dezinfekciju. Potencijalno tetne bakterije mogu narasti u rastvorima kvaternarnih jedinjenja amonijaka. Zahvljujui niskoj biodegradibilnosti, ova jedinjenja se mogu akumulirati u okolini. Alkoholi Etanol (etil alkohol, C2H5OH) i propanol 2 (izopropil alkohol, (CH3)2CHOH) imaju sline dezinficijenske karakteristike. Aktivni su protiv vegetativnih bakterija, gljiva i lipidnih virusa, ali nisu aktivni protiv spora. Njihovo dejstvo na nelipidne viruse je promenljivo. Za najveu efektivnost treb ih koristiti u koncentracijama od oko 70% (w/v) u vodi: vie ili nie koncentracije ne moraju biti germicidalne. Glavna prednost vodenih rastvora alkohola je ta to oni ne ostavljaju nikakve ostatke na obraenim predmetima. Miksture sa drugima agensima efektivnije su nego on sam, to jest 70% (w/v) alkohola sa 100 g/l formaldehida, i alkohol koji sadri 2 g/l potrebnog hlora. Vodeni rastvor etanola od 70% moe se upotrebiti na koi, radnim povrinama laboratorije, u bioloki bezbednim kabinetima, i za kvaenje malih delova na hirurkim instrumentima. Poto etanol moe da osui kou, esto se mea sa razblaivaima. Preporuuju se alkoholne vlane maramice za dekontaminaciju malo uprljanih ruku u situacijama gde je pravilno pranje ruku teko ili nemogue. Meutim. mora se zapamtiti da etanol nije efektivan protiv spora i moda ne moe ubiti sve vrste

87

nelipidnih virusa. Alkoholi su isparivi i zapaljivi i ne smeju se koristiti u blizini otvrenog plamena. Radne rastvore treba skladititi u propisne kontejnere da bi se izbegla alkoholna isparenja. Alkoholi mogu ovrsnuti gumu i razgraditi odreene vrste lepka. Pravilan invertar i skladitenje etanola u laboratoriji je veoma vano da bi se izbegla njegova upotreba u svrhe koje ne potpadaju pod dezinfekciju. Boce sa rastvorima alkohola moraju biti jasno obeleene da bi se izbegla sterilizacija. Jod i jodoform Dejstva ovih dezinficijenasa su slina onima sa hlorom, mada organske materije u neto manjoj meri umanjuju njihovo dejstvo. Jodom se mogu premazivati fabrike i spoljne povrine i nije prikladno upotrebljavati ga kao dezinficijens. Drugaije reeno, jodoform i tinkture joda su dobri antiseptici. Povidon-jod je pouzdan i siguran za ienje u hirurgiji i kao predoperativan koni antiseptik. Antiseptici na bazi joda neprikadni su za upotrebu na medicinskim/zubarskim ureajima. Jod ne treba koristiti na aluminijumu ili bakru. Jod moe biti toksian. Organski proizvodi bazirani na jodu moraju se uvati na temperaturi od 4 - 10 C da bi se izbegao razvoj potencijalno tetnih bakterija u njemu. Vodonik peroksid i peracidi Kao i hlor, vodonik peroksid (H2O2) i peracidi su jaki oksidanti i mogu biti vani germicidi irokog spektra. Za ljude i okolinu oni su takoe sigurniji od hlora. Vodonik peroksid se moe nai kao unapred pripremljen 3% rasvtor ili kao 30% vodeni rastvor koji se rastvara u 5-10 puta veu zapreminu sterilisane vode. Meutim, takvi 3-6% rastvori vodonik peroksida sami su relativno spori i ogranieni kao germicidi. Danas dosptuni proizvodi imaju druge sastojke za stabilizaciju sadraja vodonik peroksida, da ubrzaju njegovu germicidno dejstvo i uine ga manje korodivnim. Vodonik peroksid se moe koristiti za dekontaminaciju radnih povrina, laboratorijskih stolova i bioloki bezbednih kabineta, a jai rastvori mogu biti prikladni za dezinfekciju medicinskih/stomatolokih ureaja ostetljivih na toplotu. Upotreba isparenog vodonik peroksida ili parasetine kiseline (CH3COOH) za dekontaminaciju medicinske/zubarske opreme osetljive na toplotu zahteva specijalizovanu opremu. Za metale kao to su aluminijum, bakar, mesing i cink, vodonik peroksid i paracidi mogu biti korozivni, i mogu skinuti boju sa proizvoda, kose, koe i sluzokoe. Predmeti obraeni njima moraju biti u potpunosti oprani pre kontakta sa oima i sluzokoom. Njih uvek treba uvati to dalje od toplote, zatiene od svetla.

Dekontaminacija laboratorijskog prostora, nametaja i opreme zahteva kombinaciju tenih i gasnih dezificijenasa. Povrine se mogu dekontaminirati korienjem rastvora natrijum hipohlorita (NaOCl); rastvor koji sadri 1 g/l potrebnog hlora moe biti

Dekontaminacija lokalne sredine

88

odgovarajui za optu sanaciju okoline, ali jai rastvori (5g/l) se preporuuju u situacijama visokog rizika. Za dekonataminaciju okoline formulom propisani rastvori koji sadre 3% vodonik peroksida (H2O2) su odgovarajue zamene za rastvore izbeljivaa. Prostorije i oprema se dekontaminiraju fumigacijom formaldehidnim gasom koji se dobija zagrevanjem paraformaldehida ili kuvanjem formalina. Ovaj proces je veoma opasan i zahteva posebno obueno osoblje. Sve otvore treba zatvoriti (prozori, vrata, itd.) zatinom trakom ili neim slinim pre nego to se gas generie. Fumigaciju treba obavljati pri temperaturi ambijenta od najmanje 21C i pri relativnoj vlanosti od 70 % (vidi odeljak o Dekontaminaciji bioloki bezbednih kabineta u ovom poglavlju.) Posle fumigacije prostoriju se mora potpuno provetravati pre nego to se dozvoli osoblju da ue. Svako mora da nosi odgovarajue zatitne maske prilikom ulaska u prostoriju pre nego to se ona provetri. Gasni amonijum bikarbonat moe se upotrebljavati za neutralizovanje formaldehida. Dimljenje manjih prostorija parom vodonik peroksida je takoe efektno, ali za stvaranje pare zahteva specijalnu opremu.

Za dekontaminaciju bioloki bezbednih kabineta Klase 1 i Klase 2 dostupna je oprema koja nezavisno stvara, cirkulie i neutralie gas formaldehid. Odgovarajua koliina paraformaldehida (krajnja koncentracija od 0.8% paraformaldehida u vazduhu) se eventualno moe postaviti u tiganj na vreloj elektrinoj ploi. Drugi tiganj koji sadri 10% vie amonijum bikarbonata od paraformaldehida, na drugoj vreloj ploi, je takoe postavljen unutar kabineta. Prikljuci ploe su van kabineta, tako da se tiganjima upravlja od spolja tako to se ploe ukljuuju i iskljuuju ako je to potrebno. Ako je relativna vlanost ispod 70 %, treba postaviti otvoren kontejner sa vrelom vodom u kabinet pre nego to se prednji poklopac zapeati i zalepi jaom zatitnom samolepljivom trakom. Jaka zatitna folija lepi se preko prednjeg otvora i izduvnog otvora da se osigura da gas ne prodre u prostoriju. Elektrine izvode koji tre kroz prednji poklopac takoe treba obaviti i zatvoriti trakom. Ploa za formaldehidni tiganj je ukljuena, a iskljuuje se kada ispari sav paraformaldehid. Kabinet treba ostavi ovako najmanje 6 sati. Onda treba ukljuiti plou za drugi tiganj i postii da amonijum bikarbonat ispari. Ova ploa se iskljuuje i ventilator u kabinetu se ukljui u dva intervala vremena od po 2s da bi se omoguila cirkulacija amonijum bikarbonatnog gasa. Kabinet treba ostaviti ovako 30 minuta pre nego to se poklopac (ili zatitna plasitna folija) i zatitna folija sa izduvnog otvora ne odstrane. Povrine kabineta treba brisati nadole da bi se, pre upotrebe, odstranili ostaci.

Dekontaminacija bioloki bezbednih kabineta

89

Pri rukovanju biohazardnim materijalima, treba nositi odgovarajue rukavice kad god je to mogue. Meutim, ovo ne zamenjuje potrebu da osoblje laboratorije stalno i pravilno pere ruke. One se moraju prati posle rukovanja biohazardnim materijalima, ivotinjama, kao i pre odlaska iz laboratorije. U veini sluajeva, temeljno pranje ruku obinim sapunom i vodom dovoljno je da se one dekontaminiraju, ali se upotreba germicidalnih sapuna preporucuje u situacijama visokog rizika. Ruke u potpunosti treba nasapunjati, trljanjem, najmanje 10 sekundi, isprati u istoj vodi, i osuiti papirnim ubrusom ili pekirom (ali se moe koristiti i elektrini sua ruku, ako je dostupan). Preporuuju se slavine kojima se moe rukovati stopalom ili laktom. Gde ih nema, mogu se koristiti papirni ubrusi/pekiri da bi se slavina iskljuila i izbegla kontaminacija opranih ruku. Kao to je prethdno pomenuto, mogu se koristiti vlane alkoholne maramice da bi se blago dekontaminirale ruke kada odgovaranjuce pranje nije dostupno.

Pranje ruku/ dekontaminacija ruku

Toplota je najea medju fizikim sredstvima koja se koriste za dekontaminaciju patogena. Suva toplota, koja je u potpunosti nekorzivna, koristi se za obradu mnogih predmeta u laboratoriji koji mogu izdrati temperature do 160C ili vie za periode od 2 do 4 sata. Paljenje ili insineracija (videti dole) je takodje oblik suve toplote. Vlana toplota je efektivna kada se korisit u obliku parne sterilizacije. Prokuvavanje obino ne znai i ubijanje svih mikrorganizama ili patogena, ali se moe koristiti kao minimalni proces za dezinfekciju gde drugi metodi (hemijska dezinfekcija ili dekontaminacija parnom sterilizacijom) nisu primenljivi ili dostupni. Sterilisanim predmetima se mora tako rukovati i odlagati tako da oni ostanu nekontaminirani dok se opet ne koriste.

Dezinfekcija toplotom i sterilizacija

Zasiena para pod pritiskom (autoclaving) je najefektivnije i najstabilnije sredstvo sterilizacije laboratorijskih materijala. U veini primena, sledei ciklusi osigurae sterilizaciju pravilno napunjenih autoklava: 1. 2. 3. 4. 3 min drati na 134C 10 min drati na 126C 15 min drati na 121C 25 min drati na 115C

Parna sterilizacija - Autoclaving

Primeri razliitih autoklava ukljuuju sledee. Sterilizator sa gravitacionim pomakom pare. Slika 10. pokazuje optu konstrukciju sterilizator sa gravitacionim pomakom pare. Para ulazi u komoru pod pritiskom i potiskuje tei vazduh na dole i kroz cev odvoda opremlljenim HEPA filterom.

90

Serilizator tipa Pre-vacuum autoclave. Ove maine omoguavaju uklanjanje vazduha iz komore pre nego sto para ue. Izvlaenje vazduha vri se kroz cevi opremljene HEPA filtrom. Na kraju ciklusa, para se automatski izbacuje. Ovi autoklave mogu raditi na 134C i ciklus sterilizacije se stoga moe smanjiti na 3 min. Oni su idealni za porozne predmete, ali se ne mogu koristiti za obradu tenosti zbog vakuma. Autoklavi na bazi lonca sa zagrevanjem na gorivo. Ove treba koristiti samo ako sterilizator sa gravitacionim pomakom pare nije dostupan. Pune se od vrha i zagrevaju gasom, strujom i drugim vrstama goriva. Vrua voda generie paru zagrevanjem na dnu suda, i vazduh se oslobadja kroz ventil navie. Toplota se smanjuje. Pritisak i temperatura rastu dok sigurnosna cev ne doe do datog nivoa. Ovo je poetak vremena za ekanje. Na kraju ciklusa toplota se iskljuuje, puta se da temperature padne na 80C ili nie pre nego sto se poklopac otvori. Punjenje autoklava Materijale ne treba pakovati gusto u komori koja ima sistem lakog ulaska pare i uklanjanja vazduha. Vree treba da omogue da para stigne do njihovog sadraja.

91

Mere za upotrebu autoklava Sledeca pravila mogu minimizirati opasnosti u rukovanju sudovima pod pritiskom. 1. Za odgovornost rukovanja i rutinskog odravanja treba odrediti obueno osoblje. 2. U preventivni program odravanja potrebno je ukljuiti regularnu inspekciju prostorije, inspekciju peata vrata i sve mere kontrole koje sprovodi kvalifikovano osoblje. 3. Para treba da bude zasiena i osloboena hemikalija (na pr. korzivni inhibitori) koje mogu kontaminirati predmete koji se sterliliu. 4. Svi materijali moraju biti sterilisani u kontejnerima koji dozvoljavaju neprosredno odstranjivanje vazduha i dobar prodor toplote; komora ne treba da bude prenatrpana tako da para moze svuda podjednako da dopre. 5. Za autoklave bez ureaja za sigurnosnim samozakljuavanjem, koje spreava otvaranje vrata kada je komora pod pritiskom, glavni vetil za paru se treba zatvoriti i tako dozvoliti da temperatura padne ispod 80C pre nego to se vrata otvore. 6. Podeavanje laganog izduvavanja treba korisiti prilikom sterilisanja tenosti, poto one mogu da se preliju kada se uklone usled velikog zagrevanja. 7. Operateri treba da nose odgovarajue rukavice i vizire za zastitu pri otvaranju autoklava, ak i kad temperatura padne ispod 80C. 8. Prilikom rutinskog posmatranja rada autoklava, bioloki indikatori ili termoparovi se moraju postaviti u centru svakog tovara. Stalno praenje termoparovima i ureajima za snimanje krajnje je poeljno u situacijama najgoreg sluaja sterilizacije za odreivanje odgovarajuih operativnih ciklusa. 9. Odvodni filteri (mreice) komore treba skidati i istiti svakodnevno. 10. Treba se postarati da se ispusni ventili lonca pod pritiskom autoklava ne zapue papirom i sl. u tovaru.

Insineracija je korisna za uklanjanje ivotinjskih tela kao i anatomskog i drugog laboratorijskog otpada, sa ili bez prethodne dekontaminacije (vidi Poglavlje 3). Insineracija zaraznog materijala je alternativa sterilizaciji parom samo ako je pod laboratorijskom kontrolom. Pravilna insineracija zahteva efikasna sredstva za kontrolu temperature i komoru za sekundarno paljenje. Mnogi incineratori, naroito oni sa komorom za samo jedno sagorevanje, su nezadovoljavajui za rukovanje zaraznim materijalima, ivotinjskim telima i plastikom. Takvi materijali ne mogu se u potpunosti unititi, a otpaci iz dimnjaka mogu da zagade atmosferu mikroorganizmima, toksinim hemikalijama i dimom. Medjutim, postoje mnoge odgovarajue konfiguracije komora za sagorevanje. Idealno, tempreatura u glavnog komori treba da bude najmanje 800C, a u sekundarnoj komori 1000C. Materijale za sagorevanje, ak i pre dekontaminacije, treba transportovati

Incineracija (spaljivanje)

92

do incineratora i to po mogustvu u plastinim vreama. Nadzornici uinsineratora treba da dobiju odgovarajua upostva o utovaru i kontroli temperature. Treba takoe pomenuti da efikasna operacija u insineratoru zavisi u mnogome od prave kombinaicje materajala u otpadu koji se spaljuje. Postoji stalna zabrinutost vezana za mogue negativne efekte po okolinu, od postojeih ili predloenih incineratora, i napori su usmereni ka projektovanju insineratora koji ne tete ivotnoj sredini i tede energiju.

Odlaganje laboratorijskog i medicinskog otpada podlee razliitim regionalnim, nacionalnim, i medjunarodnim propisima. Najnovije verzije tih vanih dokumenata moraju se uzeti u obzir pre nego to se osmisli i primeni program rukovanja, transporta i odlaganja biohazardnog otpada. Uopteno reeno, pepelom iz insineratora moe se rukovati kao sa normalnim domaim otpadom i mogu ga uklonanjati lokalne nadene slube. Autoklavni otpad se moe ukloniti sagorevanjem van naselja ili na ovaenim deponijama (vidi Poglavlje 3). Za dalje informacije vidi reference (13) i (29-30).

Otpadni materijal

93

15. Uvod u transport zaraznih supstanci

Transport zaraznih i potencijalno zaraznih materjiala predment je strogih nacionalnih i medjunarodnih propisa. Oni opisuju pravilnu upotrebu pakovanja, kao i druge zahteve za otpremanjem tih materijala. Zaposleni u laboratorijama moraju otpremati zarazne supstance po primenljivim transportnim zakonima. Saglasnost sa pravilima e: 1. smanjiti mogunost da paketi budu osteeni i da cure, i otud e se: 2. smanjiti izlaganje moguim infekcijama 3. poboljati efikasnost isporuke paketa.

Pravila za transport infektivnih materijala (bilo koji nain transporta) zasnovana su na sledeem dokumentu Ujedinjene nacije - Model pravila za transport opasnih matrijala (40). Ove preporuke uradio je Komitet eksperata Ujedinjenih nacija za transport opasnih materijala (UNCETDG). Da bi bio zakonski obavezan, Model pravila Ujedinjenih Nacija mora se uvesti u nacionalne zakone i medjunarodne modele regulisanja od strane kompetentnih vlasti (na pr. Tehnike instrukcije za bezbedni transport opasnih materijala avionom (41) Medjunarodne organizacije za civilnu avijaciju (ICAO) za transport avionom i Evropskim sporazum koji se bavi medjunarodnim prenosom opasnih materijala putevima (ADR) (42)). Svake godine Menarodna asocijacija za vazduni transport (IATA) izdaje Smernice za prenos infektivnih supstanci (43). IATA smernice moraju da prate Tehnike instrukcije koje izdaje ICAO kao minimalni standard, ali mogu uvesti i dodatna ogranienja. IATA smernice moraju se potovati ako prenos materijala vri kompanija lanica IATA. Poto je Model pravila za transport opasnih matrijala Ujedinjenih nacija dinamian skup preporuka koji podlee izmenama na dve godine, italac se upuuje na poslednja izdanja nacionalnih i meunarodnih modela regulative za primenljive tekstove regulativa. Svetska zdaravstvena organizacija slui kao savetodavno telo UNCETDG. Glavne promene u propisima transporta odnose se na transport zaraznih supstanci i unete su u 13. izdanje (2003) Model pravila za transport opasnih matrijala Ujedinjenih nacija (40). Uputstva o usvojenim izmenama dostupna su kod Svetske zdravstvene organizacije (44).

Propisi meunarodnog transporta

94

Meunarodne regulative nemaju nameru da istisnu bilo koje lokalne ili nacionalne zahteve. Meutim, u situacijama gde nacionalni zahtevi ne postoje, meunarodni modal propisa se mora slediti. Vano je istaknuti da meunarodni transport zarzanih supstanci zavisi i predmet je propisa o uvozu/izvozu.

Sistem trostrukog pakovanja, izbor transporta zaraznih i potencijalno zaraznih substance, dat je kao primer na slici 11. Ovaj sistem sastoji se od tri sloja: primarnog prijemnog suda, sekundarnog pakovanja i spoljanjeg pakovanja. Primarni prijemni sud se sastoji od uzorka koji mora biti nepromoiv, ne sme curiti i iji sadraj mora biti odgovarajue oznaen. Primarni prijemni sud se umotava u dovoljno apsorbujue materijale da bi se upila sva tenost u sluaju loma ili curenja. Sekundarno nepromoivo pakovanje koristi da bi se u njega stavilo i zatitilo primarno pakovanje. Nekoliko umotanih primarnih moe se smestiti u jedno sekundarno pakovanje. Ogranienja zapremine i/ili teine pri pakovanju zaraznih supstanci nalaze se u odredjenim regulativnim tekstovima. (Trei sloj titi sekundarno pakovanje od fizike povrede u tranzitu. Moraju se takoe dostaviti obrasci sa podacima o uzorku, pisma, i druge vrste informacija koje identifikuju ili opisuju uzorak, i identifikuju otpremnika i primaoca, kao i bilo koja druga potrebna dokumentacija u skladu sa najnovijim propisima. Model pravila za transport opasnih matrijala Ujedinjenih nacija propisuju upotrebu dva razliita trostruka sistema pakovanja. Osnovni trostruki sistem pakovanja se primenjuje za transport razliitih infektivnih supstanci; meutim, organizmi visokog rizika moraju se otpremiti u skladu sa mnogo stroim zahtevima. Za dalje detalje o upotrebi razliitih pakovanja u skladu sa materijalima koje treba transportovati, savetuje se konsultovanje nacionalnih i/ili meunarodnih modela propisa koji su primenljivi na tekstove o regulativi.

Osnovni sistema trostruki pakovanja

U sluaju prosipanja infektivnih ili potencijano infektivnih materijala treba koristiti sledeu proceduru iscenja pri prosipanju. 1. Nositi rukavice i zatitnu odeu, koja ukljuuje zatitu lica i oiju kako je naznaeno. 2. Prekriti prosutu materiju ubrusom (papir ili tkanina) da bi se materija upila. 3. Prosuti odgovarajui dezinficijens preko papirnih ubrusa i po okolini (uopteno, 5% rastvori su dovoljni; ali za prosute materije u avionu, treba koristiti kvaternarne amonijumske dezinficijense). 4. Primeniti dizinficijens koncentrino poevi od spoljnih granica gde je prosuta materija ka centru. 5. Posle odreenog vremena (na pr. 30 min), poistiti materijal. Ako ima polomljenog stakla ili drugih otrih delova, koristiti ubravnik ili deo rvstog kartona da bi se sakupio materijal i odloio u neprobojan kontejner za odlaganje.

Procedura iscenja pri prosipanju materija

95

96

6. Poistiti i dezinfikovati povrinu po kojoj je prosipan material (ako je potrebno ponoviti korake od 2-5). 7. Odloiti kontaminirane materijale u nepromoiv, neprobojan kontejner za odlaganje 8. Posle uspene dezinfekcije, obavestiti nadlene vlasti da je mesto sada dekontamintirano.

97

98

DE O V

Uvod u biotehnologiju

99

100

16. Biobezbednost i rekombinantna DNK tehnologija

Tehnologija rekombinantne DNK ukljuuje kombinovanje genetskog materijala iz razliitih izvora stvarajui genetski modifikovane organizme (GMO) koji moda nikada pre nisu postojali u prirodi. Kod molekularnih biologa najpre je postojala bojaznost da takvi organizmi mogu imati nepredvidiva i nepoeljna svojstva koja mogu predstavljati biohazard u sluaju da pobegnu iz laboratorije. Ova zabrinutost postala je fokus naune konferencije u Asilomaru, CA, SAD, 1975 (45). Na tom sastanku raspravljalo se o problemima bezbednosti. Predloene su prve osnove u vezi sa Tehnologijom rekombinantne DNK. Vie od 25 godina istraivakog iskustva pokazuje da se genetski inenjering moe obvaljati na bezbedan nain kada se izvede odgovarajua procena rizika i kada se koriste adekvatne mere bezbednosti. Tehnologija rekombinantne DNK ili genetski inenjering prvi put je koriena kako bi se klonirali segmenti DNK iz bakterija i kako bi se naglasili specifini proizvodi gena za dalja prouavanja. Rekombinantni DNK molekuli takoe treba da se koriste kako bi se stvorili GMO kao to su transgenske i knock-out ivotinje i biljke. Tehnologija rekombinantne DNK imala je ve ogroman uticaj na biologiju i medicinu. Verovatno e imati ak i vei uticaj sada poto su nukleotidne sekvence i ceo ljudski genom dostupni. Desetine hiljada gena nepoznatih funkcija prouavae se korienjem tehnologije rekombinantne DNK. Genska terapija moe postati rutinsko leenje za odreene bolesti. Novi vektori za transfer gena verovatno e biti pronaeni korienjem tehnika genetskog inenjeringa. Transgenske biljke stvorene tehnologijom rekombinantne DNK imae sve veu ulogu u savremenoj agronomiji. Eksperimenti koji ukljuuju konstrukciju ili upotrebu GMO trebalo bi da se izvode posle procene rizika po bioloku bezbednost. Patogene promene i bilo koji potencijalni rizici povezani sa ovim organizmima mogu biti novina ovih ne tako dobro opisanih karakteristika. Osobine donatorskog organizma, priroda sekvenci DNK koje e biti prenesene, osobine organizma primaoca i osobine okoline moraju se proceniti. Ovi faktori trebalo bi da pomognu u odreivanju nivoa bioloke bezbednosti koji je potreban da bi se sa sigurnou rukovalo rezultirajuim GMO, i da bi se identifikovali biloki i fiziki sadrajni sistemi koji bi trebalo da se koriste.

101

Bioloki ekspresioni sistemi sastoje se od vektora i elija domaina. Da bi se one uinile efektivnim i sigurnim za upotrebu, mora se zadovoljiti jedan broj kriterijuma. Primer takvog biolokog ekspresionog sistema je plazmid pUC18. esto korien kao klonirajui vektor sa elijama Escherichia coli K12, pUC18 plazmid je u potpunosti podeljen u sekvence. Svi potrebni geni za ekspresiju u drugim bakterijima obrisani su iz njenog prethodnog plazmida pBR322. Escherichia coli K12 je nepatogena i ne moe permanentno da naseli stomak zdravih ljudi i ivotinja. Rutinski eksperimenti genetskog inenjeringa mogu se sa sigurnou izvesti kod E. coli K12/pUC18 na nivou 1bioloke bezbednosti, uzimajui u obzir da ubaeni niz ekspresionih DNK produkata ne zahteva vie bioloko bezbedne nivoe.

Razmatranja bioloke bezbednosti za bioloke ekspresione sisteme

Vii nivoi bioloke bezbednosti mogu biti potrebni kada:

Razmatranja bioloke bezbednosti za ekspresione vektore

1. ekspresija DNK sekvenci koja proizilazi iz patogenih organizama moe da povea virulentnost GMO. 2. ubaene sekvence DNK nisu dobro opisane, na pr. za vreme pripreme genomskih DNK biblioteka iz patogenih mikrorganizama 3. genski proizvodi imaju potencijalnu farmakoloku aktivnost 4. gen proizvodi kd za toksine.

Viralni vektori, odnosno adenovirus vektori, koriste se za transfer gena na druge elije. Takvi vektori nemaju odreene gene za virusnu replikaciju i mogu se preneti u elijske linije koje sadre defekt. Deo takvih vektora moze biti zaraen replikacijom sposobnih virusa, nastalim retkim spontanim rekombinacijama kod transfernih elijskih linija, ili mogu nastati iz nedovoljnog preiavanja. Ovim vektorima se moe rukovati na istom nivou bioloke bezbednosti kao i roditeljskim adenovirusom iz koga su nastali.

Virusni vektori za genetski transfer

ivotinje koje nose strani genetski material (transgenske ivotinje) treba da se dre na nivoima uvanja odgovarajuim za karakteristike proizvoda sa stranim genima. ivotinje sa ciljanim brisanjem specifinih gena (knock-out ivotinje) generalno ne predstavljaju naroitu bioloku opasnost. Primeri transgenskih ivotinja ukljuuju ivotinje koje pokazuju receptore za viruse i koje nisu obino sposobne da zaraze tu vrstu. Ako bi takve ivotinje pobegle iz laboratorije i prenele transgene na divlje ivotinje, ivotinjski rezervoar za taj odreeni virus teoretski bi se mogao generisati. Ova mogunost razmatra se za poliovirus i od naroite je vanosti u kontekstu izleenja deije paralize. Transgenski mievi, pokazujui receptor ljudskog poliovirusa generisanog u razliitim laboratorijama, bili su podloni poliovirusnoj

Transgenske ili tzv. knock-out ivotinje

102

infekciji razliitim putevima inokulacije, a nastala bolest bila je kliniki i histopatoloki slina ljudskoj deijoj paralizi. Meutim, primer mia razlikuje se od ljudi u tome to je replikacija probavnog trakta oralno prenesenog poliovirusa ili nedovoljna ili se ne deava. Stoga je veoma neverovatno da takvi transgenski mievi pobegnu u divljinu to bi rezultiralo stvaranjem novog ivotinjskog rezervoara za poliovirus. Ipak, ovaj primer pokazuje da se za svaku novu liniju transgenih ivotinja moraju uraditi detaljne studije, kako bi se odredili putevi kojima se ivotinje mogu zaraziti. Studije moraju odrediti i potrebnu veliinu inokoluma za infekciju, kao i obim prenosa virusa zaraenim ivotinjama. Osim toga, treba preduzeti sve mere kako bi se osigurala stroga izolacija receptorskih transgenskih mieva.

Transgenske biljke koje pokazuju gene koji dozvoljavaju toleranciju na herbicide i ili rezistentnost na insekte su danas predmet razliitih kontroverzi u mnogim delovima sveta. Diskusije se usredsreuju na bezbednost hrane napravljene od takvih biljaka kao i od dugotrajnih posledica njihvog uzgajanja. Transgenske biljke koje pokazuju gene ivotinjskog ili ljudskog porekla koriste se za razvoj medicinskih i nutricionih proizvoda. Procena rizika treba da odredi odgovarajui nivo bioloke bezbednosti za proizvodnju ovih biljaka.

Transgenske biljke

Procene rizika za rad sa genetsko modifikovanim organzmima trebalo bi da uzmu u obzir karakteristike donora i primaoca/domaina organizama. Primeri karakteristika za razmatranje ukljuuju sledee:

Procene rizika za genetski modifikovane organizme

U situacijama gde proizvod ubaenog gena ima poznate bioloke i farmakoloke aktivne osobine koje mogu izazvati tetu potrebna je procena. Na primer: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Toksini Citokini Hormoni Regulatore genskog prenosa Faktori virulense ili pojaavai Onkogenski nizovi gena Rezistentnost na antibiotike Alergeni

Opasnosti koje nastaju direktno iz ubaenog gena (donatorski organizam)

Pri razmatranju ovih sluajeva treba ukljuiti i procenu nivoa potrebne ekspresije kako bi se postigla bioloka ili farmakoloka aktivnost.

103

Opasnosti vezane za primaoca/domaina

1. Podlonost domaina 2. Patogenost niza kod domaina, ukljuujui virulencu, infektivnost i stvaranje toksina 3. Modifikacija obima domaina 4. Imunoloki status primalaca 5. Posledice izlaganja.

Mnoge modifikacije ne ukljuuju gene iji su proizvodi nasledno opasni, ali suprotni mogu da se pojave kao rezultat promene postojeih nepatogenih ili patogenih osobina. Modifikacija normalnih gena moe izazvati promenu patogenosti. U pokuaju da se identifikuju ove potencijalne opasnosti uzimaju se sledee take (ova lista nije u potpunosti cela). 1. Da li postoji poveanje u infektivnosti ili patogenosti? 2. Da li bi se bilo koja mutacija kod primalaca mogla prevazii kao rezultat ubacivanja stranog gena? 3. Da li strani gen kodira determinantu patogenosti iz drugog organizma? 4. Ako strani DNK zaista ukljuuje determinantu patogenosti, da li je mogue predvideti da ovaj gen moe da doprinese patogenosti GMO? 5. Da li je leenje mogue? 6. Da li e osetljivost GMO na antibiotike ili druge oblike terapije biti ugroena kao na posledica genetske modifikacije? 7. Da li je iskorenjivanje GMO mogue?

Opasnosti koje se javljaju iz promena postojeih patogenih osobina

Upotreba ivotinja ili biljaka u eksperimentalne svrhe takoe zahteva paljivo razmatranje. Istraivai se moraju usaglasiti sa propisima, ogranienjima i zahtevima za izvoenjem rada sa GMO u zemljama u kojima se to radi i njihovim institucijama. Drave mogu imati nacionalne organe vlasti koje uspostavljaju okvire za rad sa GMO, i mogu pomoi naunicima da klasifikuju rad na odgovarajuem nivou bioloke bezbednosti. U nekim sluajevima klasifikacija se moe razlikovati od zemlje do zemlje, ili one mogu odrediti kako klasifikovati rad na niem ili viem nivou kada informacija o nekom odreenom vektoru/sistemu domaina postane dostupna. Procena rizika je dinamian proces koji uzima u obzir nove razvoje i napredak nauke. Izvoenje procena rizika osigurava da korist od rekombinantne DNK tehnologije ostane dostupna oveanstvu u godinama koje dolaze. Za dalje informacije videti reference (17) i (46-48).

Dalja razmatranja

104

DEO IV

Hemijska, elektrina i bezbednost od poara

105

106

17. Rizine hemikalije

Radnici u mikrobilokim laboratorijama ne izlau se samo patogenim mikrorganizmima, ve i hemijskim opasnostima. Vano je da imaju potrebno znanje o toksinim efektima ovih hemikalija, kao i o nainima izlaganja i opasnostima vezanim za rukovanje i odlaganje istih. (vidi Aneks 5). Podatke o bezbednosti materijala ili informacije o hemijskim opasnostima dostavlja proizvodja i/ili dobavlja. Trebalo bi da oni budu dostupni laboratorijama gde se materije koriste, na primer kao deo prirunika o bezbednosti ili prirunika o radu.

Izlaganje opasnim hemikalijama moe nastati: 1. 2. 3. 4. 5. udisanjem kontaktom unoenjem iglom kroz oteenu kou.

Naini izlaganja

Samo potrebne koliine hemikalija za dnevnu upotrebu treba drati u laboratoriji, a vee u specijalno odreenim prostorijama ili zgradama. Hemikalije se ne smeju odlagati po azbunom redu.

Skladitenje hemikalija

Da bi izbegli poar/ili eksplozije, supstancama iz leve kolone tabele 13 treba rukovati i skladititi ih tako da ne mogu da dou u kontakt sa ogovarajuim u desnoj koloni.

Opta pravila koja se tiu hemijske nekompatibilnosti

Neke hemikalije negativno utiu na zdravlje onih koji rukuju njima ili udiu njihova isparenja. Za razliku od poznatih otrova, zna se da jedan broj hemikalija ima toksine efekte. Raspiratorni sistem, krv, plua, jetra, bubrezi i gastrointestinalni sistem, kao i drugi organi i tkiva, mogu biti ugroeni i osteeni. Za neke hemikalije zna se da mogu biti kancerogene ili teratogene.

Toksini efekti hemikalija

107

Tabela 13. Opta pravila o hemijskoj nekompatibilnosti

KATEGORIJA SUPSTANCE Alkalni metali, npr. natrijum, kalijum, Halogeni elementi NEKOMPATIBILNE SUPSTANCE Ugljendioksid, hlorohidrokarbonati,voda Amonijak, acetilen, fosilna tena goriva Oksidirajui agensi, na primer hromna kiselina, azotna kiselina, peroksidi i permanganati.

Siretna kiselina, vodonik sulfidi, anilin, hidrokarbonati, sumporna kiselina

Neke rastvorljiva isparenja su toksina kada se udiu. Za razliku od ozbiljnijih gore navedenih efekata, izloenost moe rezultovati oteenjima koja ne pokazuju neposredne i vidljive efekte na zdravlje, ali mogu ukljuiti nedostatak koordinacije, oamuenost, i sline simptome, vodei ka poveanoj sklonosti ka nesreama. Produena ili ponovljena izloenost tenoj fazi mnogih organskih rastvaraa moe rezultovati oteenjem koe. Ovo moe prouzrokovati efekte mravljenja, alergijske i korozivne simptome. Za detaljne informacije o toksinim efektima hemikalija vidi Aneks 5.

Azidi, koji se esto koriste u antibakterijskim rastvorima, ne smeju da dou u kontakt sa bakrom ili olovom (na primer u cevima za otpad ili u vodoinstalaciji), poto mogu snano da eksplodiraju ak kada su izloeni blagom kontaktu. Etri, koji su stari i koji su se osuili u kristale su krajnje nestabilni i potencijalno eksplozivni. Perhlorna kiselina, ako se dozvoli da se ohladi na drvetu, cigli ili tkanini, eksplodirae i izazvati poar na mestu udara. Pikrinska kiselina i pikrati detoniraju se toplotom i udarom.

Eksplozivne hemikalije

Veina proizvodjaa laboratorijkih hemikalija izdaje tabele u kojima su opisane metode kako rukovati prosipanom hemikalijom. Ove tabele i alati dostupni su za komercijalnu upotrebu. Odgovarajue tabele trebalo bi se izloiti na uoljivom mestu u labaratoriji. Takoe je potrebno nabaviti i odgovarajuu opremu: 1. complete za prosipane hemikalije 2. zatitnu odeu, na pr. zatitne gumene rukavice, zatitne presvlake za obuu ili gumene izme, maske za disanje 3. lopate i ubravnike 4. pincete za sklupljanje slomljenog stakla 5. brisai za pod, tkanine i papirne ubruse 6. kofe

Prosipane hemikalija

108

7. sodu u prahu (natrijum karbonat, NaCO3) ili natrijum bikarbonat (NaHCO3) za neutralisanje kiselina i korozivnih hemikalija 8. pesak (za pokrivanje prosutih alkalnih tenosti) 9. nezapaljiv deterdent. U sluaju znaajnog prosipanja hemikalija treba preduzeti sledee: 1. 2. 3. 4. upozoriti odgovarajueg slubenika za bezbednost evakuisati nepotrebno osoblje iz prostorija pomoi osobama koje su moda kontaminirane ako je prosuti materijal zapaljiv, ugasiti svaki otvoreni plamen, isljuiti gas u sobi i susednim prostorijama, otvoriti prozore (ako je mogue), i iskljuiti elektrinu opremu koja varnii 5. izbei udisanje pare prosutog materijala 6. uspostaviti izduvnu ventilaciju ako je bezbedno to uraditi 7. obezbediti potrebne predmete za ienje prosutog materijala.

Informacije u vezi sa uvanjem kompresovanih i tenih gasova date su u tabeli 14.

Kompresovani i teni gasovi

Tabela 14. Skladitenje kompresovanih i tenih gasova

KONTEJNER Boce sa kompresovanim i kontejneri sa tenim gasom
a,b

INFORMACIJE O SKLADITENJU

Treba da budu bezbedno privrene za zid (na primer okovane za zid) ili za izbace iz leita. vrstu podlogu tako da se nepanjom ne

Moraju se transportovati sa postavljenim zatitnim kapama i prevoziti kolicima Treba ih uvati na gomili na odgovarajuem prostorija skladitu da se u

odeenom rastojanju od laboratorije. Ova treba zakljuava i identifikuje na odgovarajui nain.

nekom

Ne trebalo ih smetati blizu radijatora, koja varnii, ili na suncu. otvorenog plamena, elektrine opreme, Ne smeju se zagrevati

Male, gasom ispunjene, boce za jednokratnu upotrebu

a a,b

Glavni ventil treba da bude zatvoren kada oprema nije u upotrebi i kada je prostorija slobodna. Prostorije gde se koriste ili se uvaju boce sa zapaljivim gasom treba da budu obeleene znacima upozorenja na vratima.

109

18. Dodatni laboratorijski rizici

Laboratorijsko osoblje moe se suprostaviti opasnostima izazvanim oblicima energije ukljuujui vatru, elektrinu energiju, radijaciju i buku. Osnovna informacija o svakom od ovih rizika predstavljena je u ovom poglavlju.

Blia saradnja izmeu slubenika za bezbednost i lokalnih slubenika za prevenciju poara je od sutinske vanosti. Mora se uzeti u obzir ne samo hemijska opasnost, ve i efekti vatre na mogue irenje infektivnog materijala. Ovo moe odrediti da li je najbolje ugasiti ili odravati vatru. Poeljna je pomo nadlenog organa za prevenciju poara u obuci laboratorijskog osoblja, kao i u neposrednoj akciji u sluaju poara i u upotrebi opreme za gaenje poara. Upozorenje od poara, instrukcije i rute za beg treba da budu prikazane uoljivo u svakoj prostoriji, prolazima i hodnicima. Najei uzroci poara u laboratorijama su: 1. preoptereenje elektrinih kola 2. loe odravanje, na pr. slaba i oteena izolacija na vodovima 3. preterano dug gasovod ili dugaki elektrini izvodi 4. oprema koja je nepotrebno ostavljena ukljuenom 5. oprema koja nije projektovana za laboratorijsko okruenje 6. otvoreni plamen 7. pokvareni gasovod 8. nepropisno rukovanje i uvanje zapaljivih eksplozivnih materijala 9. nepropisno razdvajanje nekompatibilnih hemikalija 10. oprema koja varnii blizu zapaljivih supstanci i isparenja 11. nepropisna ili nepravilna ventilacija. Protivpoarnu opremu treba postaviti blizu vrata prostorije i na stratekim takama u prolazima i hodnicima. Ova oprema ukljuuje vatrogasna creva, kofe (napunjene vodom ili peskom) i protivpoarne aparate. Protivpoarni aparati treba da se redovno proveravaju i odravaju, a njihov rok upotrebe se takoe proverava. Posebne vrste i upotrebe protivpoarnih aparata prikazane su u tabeli 15.

Rizici od poara

110

Tabela 15. Tip i vrste upotreba sredstva za gaenje poara

VRSTA voda UPOTEBA ZA papir, drvo, tkanina NE KoRISTI SE ZA gaenje poara izazvanog eletrinom energijom, zapaljene metale. zapaljivim tenostima, i za

ugljen dioksid (CO2) gas za gaenje poara

zapaljive tenosti i gasove, energijom, poar izazvan eletrinom

alkalne metale, papir

suvi prah

zapaljive tenosti i gasove, energijom, alkalne metale poar izazvan eletrinom

za opremu koja stalno

koristi zato to se ostaci praha teko odstranjuju energijom poar izazvan eletrinom

pena

zapaljive tenosti

U osnovi vano je proveravati svu elektrinu opremu i instalacije, ukljuujui sistem uzemljenja. Automatski osigurai i diferencijalni osigurai se instaliraju u odreenim laboratorijskim elektrinim kolima. Osigurai ne tite ljude; oni treba da tite elektrine veze od preopterenja elektrinom strujom, i na taj nain da spree poar. Diferencijalni osigurai su namenjeni da zatite ljude od elektrinog udara. Sva laboratorijska elektrina oprema treba da bude uzemljena, po mogustvu preko trokrakog utikaa. Svu elektrinu opremu i veze u laboratoriji treba prilagoditi nacionalnim standardima za elektrinu bezbednost i propisima.

Opasnosti u vezi sa elektrinom energijom

Efekat prekomerne buke pojavljuje se posle nekog vremena. Neke vrste laboratorijske opreme, kao i odreeni laserski sistemi i objekti gde se smetaju ivotinje, mogu izazvati znaajnu izloenost radnika buci. Ispitivanja merenja buke mogu se sprovesti da bi se odredila opasnost od buke. Gde je to zagarantovano podacima, mogu se razmotriti upravljake kontrole kao to su pregrade ili ograde oko opreme koja pravi buku ili izmeu bunih prostorija. Onde gde se nivoi buke ne mogu oboriti i gde je laboratorijsko osoblje redovno izloeno prekomernom izlaganju, treba sprovesti program za zatitu sluha, koji ukljuuje upotrebu zatite pri radu sa rizinom bukom, kao i program medicinskog praenja za odreivanje efekata buke na radnike.

Buka

Radioloka zatita se bavi zatitom ljudi od tetnih efekata jonizujueg zraenja, koji ukljuuju:

Jonizujue zraenje

111

1. Somatske efekte, na pr. klinike simptome vidljive kod izloenih individua. Somatski efekti ukljuuju radijacijski izazvane kancere, na pr. leukemija i rak kostiju, kancere plua i koe, bolesti iji se poetak moe javiti mnogo godina posle ozraenja. Manje ozbiljniji somatski efekti ukljuuju minorna oteenja koe, gubitak kose, blae bolesti krvi, gastrointestinalna oteenja i formiranje katarakte. 2. Nasledni efekti, na pr. simptomi koji se mogu uoiti kod potomaka onih koji su izloeni zraenju. Nasledni efekti izloenosti zraenju gonada ukljuuju oteenja hromozoma ili genske mutacije. Ozraenost bakterijske elije u gonadama velikim dozama moe takoe izazvati smrt elije, rezultirajui naruavanjem plodnosti oba pola ili menstrualnim promenama kod ena. Izloenost fetusa u razvoju, posebno 8 i 15 nedelja trudnoe, moe poveati rizik uroene nakaznosti, mentalnih poremeaja ili zraenjem izazvanih kancera kasnije u ivotu.

Za smanjenje tetnih efekata jonizujueg zraenja, upotrebu radioizotopa treba kontrolisati i treba je usaglasiti sa relevantnim nacionalnim standardima. Zatitom od zraenja rukovodi se na osnovu etiri principa: minizimizacija vremena izloenosti zraenju maksimizacija rastojanja od izvora zraenja oklopljavanje izvora radijacije zamena upotrebe radionukleotida neradiometrijskim tehnikama. Aktivnosti zatite treba da ukljue sledee: 1.Vreme. Vreme izloenosti tokom manipulacije radioaktivnim materijalom moe se smanjiti: praktikovanjem novih i nepoznatih tehnika bez upotrebe radionuklida dok se one ne usavre radom sa radionuklidima bez urbe na promiljen nain staranjem da se svi izvori zraenja vrate u skladite neposredno posle upotrebe odstranjivajnjem radioaktivnog otpada iz laboratorije u intervalima odreene frekvencije provoenjem sto kraeg vremena u radijacijskom delu ili laboratoriji vebanjem efektivnog upravljanja vremenom i planiranje laboratorijskih radnji koje ukljuuju radioaktivni materijal. to je manje vremena provedenog u polju zraenja, to je manja lina primljena doza, kao to je opisano u jednaini: Doza = najmanja doza x vreme 2. Rastojanje. Najmanja doza za veinu Y- i X- zraenja obrnuto je proporcijalna kvadratu rastojanja od take izvora zraenja. Najmanja doza = Konstanta X 1/(rastojanje)2

Principi zatite od jonizujueg zraenja

112

Udvostruavanje rastojanja od izvora zraenja rezultirae smanjenjem izloenosti za jednu etvrtinu za isti period vremena. Razliiti ureaji i mehanika pomagala koriste se za poveanje rastojanja izmeu operatora i izvora zraenja, na pr. dugake ruice za manipulaciju, pincete, stege i daljinska pipetska pomagala. Vano je znati da malo smanjenje rastojanja moe rezultovati znaajnim smanjenjem najmanje doze. 3. Oklopljavanje. Apsorpcija energije zraenja ili titovi za slabljenje dejstva postavljeni izmeu izvora i operatora ili drugih posrednika u laboratoriji pomoi e da se njihovog izlaganja zraenju ogranii. Izbor i debljina zatitnog materijala zavisi od probojnih karakteristika (vrste i energije) zraenja. Akrilna pregrada, drvo ili laki metal, debljine 1.3-1.5cm omoguuju zatitu od visoko energetskih estica, dok je olovo velike gustine potrebno za zatitu od visokoenergetskog Y- i X- zraenja. 4. Zamena. Materijali bazirani na radionuklidima ne bi trebalo da se koriste kada su dostupne druge tehnike. Ako zamena nije mogua, tada treba koristiti radionuklide sa najmanjom probojnom moi.

Pravila za rad sa radioaktivnim supstancama treba da ukljue etri oblasti: 1. 2. 3. 4. oblast zraenja radnu povrinu oblast radioaktivnog otpada dokumente i reagovanje na vanredne okolnosti.

Sigurne vebe za rad sa radionuklidima

Neka od najvanijih pravila ukljuuju sledee: 1. Oblast radijacije radioaktivne supstance treba koristiti samo u namenjenim oblastima treba dozvoliti prisustvo samo obaveznog osoblja upotrebiti linu zatitnu opremu, ukljuujui laboratorijske mantile, zatitne naoare i raspoloive rukavice pratiti pojedinana izlaganja zraenju. Laboratorije gde se radionuklidi koriste treba da budu projektovane tako da pojednostave uvanje, ienje i dekontaminaciju. Prostor za rad sa radionuklidima treba smestiti u malu prostoriju pridodatu glavnoj laboratoriji, ili namenjenu prostoriji unutar laboratorije dalje od ostalih aktivnosti. Na ulaz radijacijskog prostora treba postaviti znakove za meunarodne simbole opasnosti od radijacije (slika 12). 2. Radna povrina treba koristiti posude za prosipanje postavjene materijalima za apsorpciju za jednokratnu upotrebu ograniiti broj radionuklida pri zraenju oklopiti izvore zraenja, radne stolove i prostorije za radioaktivni otpad

113

obeleiti kontejere sa radioaktivnim materijalom radioaktivnim simbolom, ukljuujui identitete radionuklida, aktivnost i datum analize koristiti radiometre za praenje radnih prostorija, zatitne odee i ruku posle zavretka rada koristiti odgovarajue oklopljene kontejnere za transport. 3. Prostorija za radioaktivni otpad Radioaktivni otpad treba esto uklanjati iz radnih prostorija treba voditi tanu dokumentaciju o upotrebi i odlaganju radioaktivnih materijala pregledati dozimetrijske podatke za materijale koji prevazilaze dozvoljene doze objaviti i redovno uvebavati planove za vanredne situacije u vanrednim situacijama prvo pomoi povreenim osobama potpuno oistiti kontaminirane prostorije zahtevati pomo od nadlenih za bezbednost, ako postoje pisati i uvati izvetaje o incidentima.

114

DEO VII

Organizacija bezbednosti i obuka

115

116

19. Slubenik za bioloku bezbednost i komitet za bioloku bezbednost

Bitno je da svaka laboratorijska organizacija ima sveobuhvatnu politiku za bezbednost, prirunik bezbednosti i dodatne programe za njihovu primenu. Odgovornost za ovo normalno lei na direktoru ili rukovodeem instituta ili laboratorije, koji moe da predloi odreene dunosti slubeniku za bioloku bezbednost ili drugom odgovarajuem osoblju. Laboratorijska bezbednost odgovornost je svih supervizora ili zaposlenih u laboratoriji. Pojedinano radnici su odgovorni za svoju sopstvenu bezbednost kao i za bezbednost svojih kolega. Od zaposlenih se oekuje da svoj rad obavljaju bezbedno i izvetavaju svog pretpostavljenog o radnjama, o uslovima i nesreama u sluajevima opasnosti. Poeljna su periodina sasluavanja od strane internog ili spoljanjeg osoblja.

Treba imenovati slubenika za bioloku bezbednost gde god je to mogue. Na taj nain osigurava se politika bioloke bezbednosti, a njeni programi se slede konstantno u celoj laboratoriji. Slubenik za bioloku bezbednost izvrava svoje dunosti u ime direktora instituta ili laboratorije. U malim ustanovama on moe biti mikrobiolog ili lan tehnikog osoblja koji moe izvravati ove obaveze po definisanom odreenom radnom vremenu. Bez obzira koji je stepen ukljuenja u bioloku bezbednost, imenovana osoba treba da bude profesionalno kompetentna da predlae, pregleda i odobrava specifine aktivnosti koje slede odgovarajui bioloki sadraj i procedure za bioloku bezbednost. Ona treba da primeni relevantna nacionalna i meunarodna pravila, propise i smernice, kao i da pomae laboratoriji u razvoju standardnih operativnih procedura. Imenovana osoba mora da ima tehniko znanje na polju mikrobiologije, biohemije i osnovno znanje fizikih i biolokih nauka. Veoma je poeljno da ona poznaje laboratoriju i kliniku praksu, opremu za uvanje, inenjerske principe koji se odnose na dizajn, upotrebu i odravanje objekata. Slubenik za bioloku bezbednost takoe treba da bude i sposoban da sarauje sa administrativnim, tehnikim i osobljem za podrku. Aktivnosti slubenika za bioloku bezbednost treba da ukljue sledee: 1. Bioloku bezbednost, bioloku sigurnost i konsultacije o tehnikoj saglasnosti. 2. Periodinu untranju kontrolu tehnikih metoda, procedura i protokola, biolokih agenasa, materijala i opreme.

Slubenik za bioloku bezbednost

117

3. Diskusije o krenju protokola ili procedura o biolokoj bezbednosti sa odgovarajuim osobama. 4. Verifikaciju da je svo osoblje pravilno shvatilo odovarajuu obuku iz bioloke bezbednosti. 5. Zakonsku odredbu o nastavljanju edukacije u oblasti bioloke bezbednost. 6. Istragu nesrea koja ukljuuju mogue oslobaanje potencijalno infektivnog ili toksinog materijala, i izvetavanje o nalazima i preporukama direktoru laboratorije i komitetu za bioloku bezbednost. 7. Kordinaciju sa medicinskim osobljem u vezi moguih laboratorijski-steenih infekcija. 8. Omoguavanje odogvarajue dekontaminacije vezane za prosipane materijale i druge nesree koji ukljuuju infektivne materijale. 9. Osiguravanje pravilnog rukovanja otpadom. 10. Osiguravanje pravilne dekontaminacije svakog pribora prvenstveno slui popravci ili korienju. 11. Odravanje svesti javnog mnjenja u vezi sa zdravljem i bavljenjem pitanja zatite ivotne sredine. 12. Uspostavljenje odgovarajuih nacionalnih propisa o uvozu i izvozu patogenih materijala. 13. Pregled aspekata bioloke bezbednosti svih planova, protokola i operativnih procedura za istraivaki rad koji ukljuuje infektivne agense pre primene ovih aktivnosti. 14. Postojanje sistema koji se bave vanrednim situacijama.

Komitet za bioloku bezbednost treba konstituisati kako bi se razvila instituciona politika za bioloku bezbednost i pravila ponaanja. Komitet za bioloku bezbednost takoe treba da pregleda istrivake protokole za rad koji ukljuuju infektive agense, upotrebu ivotinja, rekombonantnu DNK i genetski modifikovane materijale. Ostale funkcije komiteta mogu da ukljue procene rizika, formulaciju novih politika bezbednosti i arbitru u raspravama u vezi sa pitanjima bezbednosti. lanstvo u komitetu za bioloku bezbednost treba da odslikava raznolikost na poljima zanimanja u samoj organizaciji kao i njihovim naunim ekpertizama. Sastav komiteta za bioloku bezbednost moe da ukljui: 1. 2. 3. 4. 5. 6. slubenika/slubenike za bioloku bezbednost naunike medicinsko osoblje veterinara/ veterinare (ako se obavlja rad sa ivotinjama) predstavnike tehikog osoblja pedstavnike uprave laboretorije.

Komitet za bioloku bezbednost

Komitet za bioloku bezbednost treba da trai savete od razliitih odeljenja i slubenika koji su eksperti za bioloku bezbednost (na pr. ekspertiza u zatiti od radijacije, industrijska bezbednost, prevencija od poara, itd.) i vremenom moe da zahteva pomo razliitih nezavisnih eksperata razliito povezanih polja, lokalnih vlasti i nacionalni zakonodavnih tela. lanovi zajednice takoe mogu biti od pomoi ako je u pitaju posebno sporan i osetljiv protokol.

118

20. Bezbednost za pomono osoblje

Sigurno i optimalno funkcionisanje laboratorije u velikoj meri zavisi od pomonog osoblja, i bitno je da se njemu prui odgovarajua obuka iz bezbednosti.

Inenjeri i drugo kvalifikovano osoblje koje odrava i popravlja strukturu, objekte i opremu treba da poznaju prirodu rada u laboratoriji kao i propise i procedure koje se tiu bezbednosti. Testiranje opreme posle servisiranja, na pr. testiranje efikasnosti bioloki bezbednih kabineta posle postavljanja novih filtera, moe se izvesti u nadlenosti odgovornog za bioloku bezbednost. Laboratorije ili institucije koje nemaju slube unutranjeg tehnikog upravljanja i odravanja treba da zasnuju dobre odnose sa lokalnim servisima, koliko god je to mogue, kako bi ih dobro upoznali sa opremom i radom u laboratoriji. Osoblje za tehniko upravlajnje i odravanje treba da ulazi u laboratorije nivoa 3 bioloke bezbednosti ili nivoa 4 bioloke bezbednosti samo uz dozvolu i nadzor nadlenog za bioloku bezbednost.

Izgradnja i usluge odravanja zgrada (slube)

Laboratorijsko osoblje treba da isti laboratorije nivoa 3 i nivoa 4 bioloke bezbednosti. istai treba da ulaze u laboratorije nivoa 3 i nivoa 4 bioloke bezbednosti samo uz dozvolu i nadzor slubenika za bioloku bezbednost.

Usluge ienja (domaa)

119

21. Programi obuke

Stalni programi obuke na poslu sutinski su za odravanje svesti laboratorijskog i pomonog osoblja o bezbednosti. Supervizori laboratorija, uz pomo odgovornog za laboratorijsku bezbednost i drugog osoblja, imaju kljunu ulogu u obuci osoblja. Uspenost obuke iz bioloke bezbednosti, a to zaista vai i za sve vrste obuka iz bezbedonosti i zdravstva, zavisi od predanosti uprave, motivacionih faktora, adekvatne inicijalne obuke na poslu, dobre komunikacije, i na kraju ciljeva i dostignua organizacije. Ono to sledi su kritini elementi za jedan efektivni program obuke bioloke bezbednosti. 1. Procena potreba. Ovaj proces ukljuuje definisanje zadataka, redosled vanosti (u smislu frekventnosti, kritinosti, sloenosti) i detalje koraka potrebnih da se postignu. 2. Uspostavljanje ciljeva obuke. Ovo su vidljiva ponaanja koja se oekuju od polaznika obuke na poslu i posle obuke. Ciljevi podrazumevaju uslove pod kojima se izvode odreene aktivnosti, ponaanja i potrebne nivoe spretnosti. 3. Odreivanje sadraja obuke i njenih medija. Sadraj je znanje ili vetina koju polaznik obuke mora d usavrava da bi bio sposoban da se suoi sa ciljevima ponaanja. One osobe koje najbolje poznaju posao i zahteve obino defiiu sadraj programa obuke za bioloku bezbednost. Drugi pristupi mogu se fokusirati na rezultate vebi reavanja problema ili na projektovanje mera uenja da bi se ispravile nainjene greke pri korienju neke vetine. Nije potvreno da je jedan metod uenja (predavanja, televizijske instrukcije, kompjuterom pomognute vebe, interaktivni video, itd.) superiorniji od drugih. Mnogo toga zaivsi od potreba specifine obuke ili sastava grupe za obuku, itd. 4. Uzimanje u obzir razlika pri uenju. Efektivni program mora uzeti u obzir karakteristike ili osobine polaznika obuke. Pojedinci i grupe mogu se razlikovati po sposobnostima, pismenosti, kulturi, jeziku kojim govore i stepenima vetina predobuke. On to moe da odredi ristup koji e se koristiti je to kako polaznici obuke vide program po pitanju poboljanja performansi na poslu i line bezbednosti. Neko ui vizuelno ili iskustvom; drugi ue dobro iz pisanog materijala. Mora se odgovoriti na svaku posebnu potrebu zaposlenih (kao to je recimo prilagoavanje kursa onima sa oteenjem sluha). Osim uzimanja u obzir svih ovih elemenata, preporuuje se da oni koji razvijaju bilo koji program obuke za bioloku bezbednost budu upoznati sa princpima uenja kod odraslih osoba.

120

5. Navoenje uslova uenja. Nastava (na pr. kurs, video kaseta, pisani materijal) ne treba da bude u konfliktu, inhibira ili bude nepovezan sa usavravanjem vetine ili teme koja se predaje. Na primer, ako je namera poduavanja da razvija sposobnosti u tehnikama reavanja problema, nastavni pristup treba da insistira na pristupu razmiljanja/rasuivanja pre nego uenja napamet. Pruene instrukcije treba da zahtevaju produktivno ponaanje i/ili odgovarajuu povratnu spregu (pozitivna/precizna/pouzdana). Uz to, nastava koja prua mogunosti za vebanje u uslovima slinim tom poslu, poboljae prenos vetina na aktuelni posao. 6. Ocenjivanje obuke. Ovo prua informacije koje pomau da se odredi da li je nastava imala efekta. Ocenjivanje obuke ima uopte etiri oblika: merenje reakcije obuavanog osoblja na instrukcije koje im se daju merenje pamenja obuavanog osoblja i/ ili performansi procenjivanje promene ponaanja na poslu merenje opipljivih rezultata u smislu uih i irih organizacionih ciljeva. Najkompletnija evaluacija obuke ukljuuje procene za svaku od etiri oblasti. Najmanje efikasni metod ocenjivanja podrazumeva samo uzimanje u obzir reakcije poloaznika na instrukcije, jer to ne mora da bude pravi pokazatelj nauenog. Ne treba ga koristiti kao jedini merni instrument efektivnosti obuke. 7. Pregled obuke. Ocenjivanje obuke retko pokazuje da je program u potpunosti uspean ili ne zbog korienja viestrukih kriterijuma za merenje rezultata. Obino podaci pokazuju bolje razumevanje, pamenje ili primenu nekih delova materijala kursa u poreenju sa drugim. Promene ili praznine u znanju ili poeljnim sposobnostima koje proizilaze iz obuke mogu oslikavati potrebu za razmatranjem vie vremena za obuku, alternativnih istrukcionih tehnika ili sposobnijeg osoblja. Svetska zdravstvena organizacija prua razliita sredstva za obuku na polju mikrobioloke bezbednosti.

121

122

DEO VIII

Kontrolna lista za bioloku bezbednosti

123

124

22. Kontrolna lista za bioloku bezbednost

Ova lista treba da pomogne u procenivanju mikrobioloke bezbednosti laboratorije i sigurnosnog statusa biomedicinskih laboratorija.

Laboratorijske prostorije

1. Da li su razmatrane smernice za komisijsku inspekciju i izdavanje sertifikata za objekat koji se gradi ili je ve izgraen? 2. Da li prostorije odgovaraju nacionalnim i lokalnim zahtevima za izgradnju, ukljuujui one koji se odnose na mere u sluaju prirodne nesree ako je potrebno? 3. Da li su prostorije generalno nenatrpane i nezakrene? 4. Da li su prostorije iste? 5. Da li postoje bilo kakva strukturna oteenja na podovima? 6. Da li su podovi i stepenici uniformni i da li su neklizajui? 7. Da li je radni prostor adekvatan za bezbedan rad? 8. Da li su prostori za cirkulaciju i hodnici adekvatni za kretanje ljudi i velike opreme? 9. Da li su radni stolovi, nametaj i ureaji u dobrom stanju? 10. Da li su povrine klupa otporne na rastvarae i korozivne hemikalije? 11. Da li postoji lavabo za pranje ruku u svakoj laboratoriji? 12. Da li su prostorije izgraene i odravane da bi se spreili ulazak i nastanjivanje glodara i insekata? 13. Da li su sve cevi za vruu vodu i vodenu paru izolovane tako da su zaposleni zatitieni? 14. Da li postoji pomoni generator elektrine energije u sluaju nestanaka struje? 15. Da li se moe pristup laboratorijama ograniiti samo na zaposlene koji imaju dozvolu? 16. Da li je izvedena procena rizika da bi se osiguralo da odgovarajua oprema i ureaji mogu da podre rad koji si izvodi?

Skladita

1. Da li su objekti za skladitenje, police, itd. ureeni tako da su obezbeeni od klizanja, ruenja ili pada? 2. Da li se objekti za skladitenje iste od akumuliranja otpadaka, neeljenih materijala i objekata koji predstavljaju opasnosti od aktiviranja, poara, eksplozije i nastanjivanja gamadi? 3. Da li se svi zamrzivai i sva skladita mogu zakljuati?

125

Sanitarne i prostorije za osoblje

1. Da li se prostorije dre u istom stanju, uredno i u sanitarnim uslovima? 2. Da li je voda za pie dostupna? 3. Da li su dostupni ist odgovarajui toalet (WC) i objekti za pranje odvojeni za muskarce i ene? 4. Da li su dostupna topla i hladna voda, sapun i pekiri? 5. Da li su omoguene svlaionice za muko i ensko osoblje? 6. Da li postoji smetaj (na pr. ormarii) za ulinu odeu svakog lana osoblja? 7. Da li postoji trpezarija za osoblje, itd.? 8. Da li su nivoi buke prihvatljivi? 9. Da li postoji odgovarajua organizacija za sakupljanje i uklanjanje smea?

Zagrevanje i ventilacija

1. Da li postoji prijatna radna temperatura? 2. Da li zavese na prozorima u potpunosti pokrivaju sunevu svetlost? 3. Da li je ventilacija odgovarajua, na pr. najmanje est promena vazduha za jedan sat, naroito u prostorijama koje imaju mehaniku ventilaciju? 4. Da li postoje HEPA filteri u ventilacionom sistemu? 5. Da li mehanika ventilacija utie na protok vazduha u i oko bioloki bezbednih kabineta i digestora?

Osvetljenje

1. Da li je opta osvetljenost odgovarajua (na pr. 300-400 lx)? 2. Da je radno (lokalno) osvetljenje omogueno na radnim stolovima? 3. Da li su sve prostorije dobro osvetljene, bez tamnih ili loe osvetljenih uglova u prostorijama i prolazima? 4. Da li su fluoroscentna svetla paralelna sa stolovima? 5. Da li je boja fluroscentnog osvetljenja ujednaena?

Usluge

1. Da li je svaka laboratorija dovoljno snabdevena vodom, opremljena lavaboima, elektrinim i plinskih prikljucima? 2. Da li postoji odgovarajua provera i program za odravanje osiguraa, svetala, kablova, cevi, itd.? 3. Da li se kvarovi popravljaju u razumnom vremenu? 4. Da li postoje unutranje upravljanje i sluba odravanja sa obuenim inenjerima i mehaniarima koji takoe imaju izvesno znanje o prirodi posla u labaratoriji? 5. Da li je pristup upravljakog i osoblja za odrzavanje u razliitim laboratorijama kontrolisan i dokumentovan?

126

5. Ako nema slube za unutranje upravljanje i odravanje, da li su kontaktirani lokalni inenjeri i da li su upoznati sa opremom i radom u laboratoriji? 6. Da li su dostupne slube ienja? 7. Da li je pristup osoblja koje isti razliite laboratorijske prostorije kontrolisan i dokumentovan? 8. Da li su usluge informacionih tehnologija dostupne i osigurane?

Laboratorijska biobezbednost

1. Da li je izvedena kvalitativna procena rizika da bi se definisale opasnosti od kojih sigurnosni sistem treba da se titi? 2. Da li su definisani prihvatljivi rizici i parametri planiranja reagovanja na incidente? 3. Da li je cela zgrada sigurno zakljuana kada je prazna? 4. Da li su vrata i prozori osigurani od provale? 5. Da li su prostorije koje sadre opasne materijale i skupu opremu zakljuane kada su prazne? 6. Da li pristup tim prostorijama, opremi i materijalima pravilno kontrolisan i dokumentovan?

Prevencija i zatitita od poara

1. Da li postoji protivpoarni alarm? 2. Da li su vrata u dobrom stanju? 3. Da li je sistem za detekciju poara u dobrom radnom stanju i da li se redovno testira? 4. Da li su poarni alarmi pristupani? 5. Da li su svi izlazi pravilno oznaeni svetleim znacima? 6. Da li je pristup izlazima oznaen tamo gde putanje do njih nisu odmah uoljive? 7. Da li su svi izlazi nezakreni oplatom, nametajem i opremom, i da li su otkljuani kada zgrada nije prazna? 8. Da li je pristup izlazima ureen tako da nije potrebno proi kroz visoko rizine oblasti da bi se pobeglo? 9. Da li svi izlazi vode prema otvorenom prostoru? 10. Da li su svi prolazi, hodnici i povrine za cirkulaciju isti i nezakreni za kretanje osoblja i protivpoarne opreme? 11. Da li je lako identifikovati svu protivpoarnu opremu i aparate po odgovarajuoj boji? 12. Da li se svi aparati za gaenje poara puni i spremni za rad i da li se uvaju na oznaenim mestima sve vreme? 13. Da li su sve laboratorije sa potencijalnim rizikom od poara opremljene odgovarajuim aparatima za gaenje i/ili protivpoarnim ebadima u sluaju opasnosti? 14. Ako se zapaljive tenosti i gasovi koriste u bilo kojoj prostoriji, da li je mehanika ventilacija dovoljna da bi se otklonila isparenja pre nego to ona dostignu opasnu koncentraciju? 15. Da li je osoblje obueno da bi odgovorilo na opasnost od poara?

127

Skladitenje zapaljivih tenosti

1. Da li je objekat za skladitenje zapaljivih tenosti odvojen od glavne zgrade? 2. Da li je jasno oznaen kao prostorija sa rizikom od poara? 3. Da li postoji gravitacioni ili mehaniiki sistem za ventilaciju koji je odvojen od glavnog sistema u zgradi? 4. Da li su prekidai za svetlo dobro zatvoreni ili postavljeni van zgrade? 5. Da li su unutranji spojevi na osvetljenju dobro zatvoreni tako da tite od paljenja isparenja varnicom? 6. Da li se zapaljive tenosti uvaju u ispravnim, provetravanim kontejnerima napravljenim od nezapaljivih materijala? 7. Da li su svi sadraji kontejnera tano opisani na nalepnicama? 8. Da li su odgovarajui protivpoarni aparati i/ili protivpoarna ebad smetena napolju, ali blizu skladita sa zapaljivom tenou? 9. Da li su znaci za Zabranjeno puenje jasno istaknuti unutra i van skladita zapaljivih tenosti? 10. Da li se samo minimalne koliine zapaljivih supstanci nalaze u laboratorijama? 11. Da li su smetene u pravilno konstruisanim kabinetima za odlaganje zapaljivih supstanici? 12. Da li su ovi kabineti adekvatno oznaeni znacima Zapaljiva tenost Opasnost od poara? 13. Da li se osoblje obuava da pravilno koristi i transportuje zapaljive tenosti?

Kompresovani i teni gasovi

1. Da li je sadraj svakog prenosnog kontejnera za gas itljivo oznaen i pravilno kodiran bojom? 2. Da li se boce sa kompresovanim gasom, njihovi ventili, kao i slavine redovno proveravaju? 3. Da li se ispusni ventili redovno odravaju? 4. Da li je ureaj za smanjenje pritiska povezan kada je cilindar u upotrebi? 5. Da li su zatitne kape na mestu kada se boce ne koriste ili se transportuju? 6. Da li su sve boce sa kompresovanim gasom osigurane tako da ne mogu pasti, naroito u sluaju prirodnih katastrofa? 7. Da li se sve boce i rezervoari tenog petroleja uvaju daleko od izvora toplote? 8. Da li se osoblje obuava da ispravno koristi ili transportuje kompresovane i tene gasove?

Elektrine rizici

1. Da li se sve nove elektrine instalacije i njihove zamene, modifikovane ili one porpravljene, odravaju u skladu sa nacionalnim pravinikom o elektrinoj bezbednosti? 2. Da li unutrasnje iane veze imaju provodnik za uzemljavanje (t.j. troilni sistem)? 3. Da li su ugraeni automatski osigurai i diferencijalni osigurai u svim laboratorijama? 4. Da li svi elektrini ureaji imaju uraen test laboratorijske dozvole za upotrebu? 5. Da li su svi savitljivi kablovi za povezivanje opreme dugaki koliko je to potrebno ili u dobrom stanju ili su iskrzani, oteeni ili iseeni?

128

6. Da li se svaka utinica koristi samo za jedan ureaj (da li se koristi bez adaptera)?

Lina zatita

1. Da li je svo osoblje opremljeno zatitnom odeom dozvoljenog dizajna i tkanine za normalan rad, na pr. mantili, kombinezoni, kecelje, rukavice? 2. Da li se obezbeuje dodatna zatitna odea za rad sa opasnim hemikalijama i radioaktivnim i kancerogenim supstancama, na pr. gumene kecelje i rukavice za hemikalije i za rad sa prosutom tenou; rukavice za zatitu od toplote prilikom praznjenja autoklava i pei? 3. Da li se obezbeuju zatitne naoare i viziri? 4. Da li postoje stanice za ispiranje oiju? 5. Da li postoje tuevi u sluaju opasnosti (objekti za potapanje)? 6. Da li je zatita od radijacije u skladu sa nacionalnim i meunarodnim standardima i da li ukljuuje opremljenost dozimetrima? 7. Da li su respiratori dostupni, da li se redovno iste, dezinfikuju, proveravaju i skladite u istim i sanitarno odgovarajuim uslovima? 8. Da li su obezbeeni odgovarajui filteri za tane vrste respiratora, na pr. HEPA filteri za mikroorganizme, odgovarajui filteri za gasove ili estice? 9. Da li su svi filteri testirani za rad?

Zdravlje i bezbednost osoblja

1. 2. 3. 4.

Da li postoji porfesionalna zdravstvena sluba? Da li su postavljene kutije za prvu pomo na stratekim mestima? Da li je osoblje obueno za pruanje prve pomoi? Da li je takvo osoblje za pruanje prve pomoi obueno da se nosi sa hitnim sluajevima specifinim za laboratoriju, na pr. kontakt sa korozivnim hemikalijama, akcidentalno unoenje otrova i zaraznih materijala? 5. Da li se radnicima koji ne rade u laboratoriji, na pr. domae i administrativno osoblje, daju uputstva o potencijalnim opasnostima i materijalima kojim se rukuje. 6. Da li su obavetenja postavljena na vidnim mestima da daju jasne informacije o lokaciji onih koji pruaju prvu pomo i telefonskim brojevima hitnih sluzbi, itd.? 7. Da li se ene u reproduktivnom dobu upozoravaju na posledice rada sa odreenim mikroorganizmima, kancerogenima, mutagenima i teratogenima? 8. Da li su ene u reproduktivnom dobu, ukoliko jesu ili sumnjaju da su u drugom stanju, informisane o tome da treba da obaveste odgovarajueg lana medicinskog/naunog osoblja, kako bi mogla da im se organizuje zamena ako je to potrebno? 9. Da li postoji program za imunizaciju relevantan za rad u laboratoriji? 10. Da li su dostupni testovi za kou i/ili radioloki objekti za osoblje koje radi sa tuberkuloznim materijalima ili drugim materijalima koji zahtevaju takve mere? 11. Da li se uvaju odgovarajui dosijei o bolestima i akcidentima? 12. Da li se koriste znakovi za upozoravanje i prevenciju nesrea da bi se minimizirale opasnosti na poslu?

129

Da li se osoblje obuava da prati odgovarajue postupke u vezi sa biolokom bezbednou? Da li se laboratorijsko osoblje podstie da prijavi potencijalna izlaganja?

Laboratorijska oprema

1. Da li sva oprema ima dozvolu za upotrebu? 2. Da li su procedure za dekontamicnaciju dostupne pre odravanja? 3. Da li se kabineti za bioloku bezbednost i digestori redovno testiraju i servisiraju? 4. Da li se redovno proveravaju sterilizatori i posude pod pritiskom? 5. Da li se redovno proveravaju centrifuge i rotori? 6. Da li se redovno menjaju HEPA filteri? 7. Da li se koriste pipete umesto hipodermikih igala? 8. Da li se napukle i odlomljene staklene posude uvek bacaju i ne koriste ponovo? 9. Da li postoje bezbedne posude za bacanje polomljenog stakla? 10. Da li se plastini pribor koristi umesto staklenog gde god je to izvodljivo? 11. Da li su dostupni i da li se koriste kontejneri za uklanjanje otrih predmeta?

Zarazne materije

1. Da li se uzorci primaju u bezbednim uslovima? 2. Da li se uva dokumentacija o materijalima koji se primaju? 3. Da li se uzorci otvaraju u bioloki bezbednim kabinetima paljivo i sa oprezom zbog mogueg lomljenja i curenja? 4. Da li se nose zatitne rukavice i druga zatitna odea pri otvarajnu uzoraka? 5. Da li se osoblje obuava kako da prenosi infektivne supstance po vaeim nacionalnim i/ili meunarodnim propisima? 6. Da li se radni stolovi dre istim i urednim? 7. Da li se odbaeni infektivni materijali uklanjaju dnevno ili esce i na bezbedan nain? 8. Da li su svi lanovi osoblja obaveteni o procedurama za rukovanje pri lomnjenju ili prosipanju kultura i infektivnih materijala? 9. Da li se performansa sterilizatora proverava odgovarajuim hemijskim, fizikim i biolokim indikatorima? 10. Da li je procedura za dekontaminaciju centrifuga redovna? 11. Da li su hermetiki zatvorene posude dostavljene za centrifuge? 12. Da li se koriste odgovarajui dezinficijensi? Da li se koriste pravilno? 13. Da li postoji specijalna obuka osoblja koje radi u izolovanim laboratorijama nivoa 3 bioloke bezbednosti i maksimalno izolovanim laboratorijama nivoa 4 bioloke bezbednosti?

Hemijske i radioaktivne supstance

1. Da li su nekompatibilne hemikalije efektivno razdvojene pri skladitenju ili rukovanju? 2. Da li su sve hemikalije pravilno oznaene imenima i upozorenjima? 3. Da li su table sa upozorenjima za hemijsku opasnost vidljivo postavljene? 4. Da li su dostupni kompleti za rukovanje prosipanim materijama? 5. Da li je osoblje obueno za rukovanje prosipanim materijama?

130

6. Da li su zapaljive supstance pravilno i bezbedno skladitene u minimalnim koliinama u dozvoljenim kabinetima? 7. Da li su nabavljeni nosai za boce? 8. Da li je dostupno odgovorno lice za radioloku zatitu od ili odgovorajui prirunik sa uputstvima radi konsultacije? 9. Da li je osoblje pravilno obueno za bezbedan rad sa radioaktivnim materijalima? 10. Da li se uvaju podaci o skladitenom materijalu i upotrebi radioaktivnih substanci? 11. Da li su obezbeeni paravani za zatitu od radioaktivnosti? 12. Da li se nadgledaju pojedinana izlaganja radijaciji?

131

132

DEO IX

Literatura, dodaci i indeks

133

134

Literatura
1. Safety in health-care laboratories. Geneva, World Health Organization, 1997, (http://whqlibdoc.who.int/hq/1997/WHO_LAB_97.1.pdf). 2. Garner JS, Hospital Infection Control Practices Advisory Committee. Guideline for isolation precautions in hospitals. American Journal of Infection Control, 1996, 24:2452, (http://www.cdc.gov/ncidod/hip/isolat/isolat.htm). 3. Hunt GJ, Tabachnick WJ. Handling small arbovirus vectors safely during biosafety level 3 containment: Culicoides variipennis sonorensis (Diptera: Ceratopogonidae) and exotic bluetongue viruses. Journal of Medical Entomology, 1996, 33:271277. 4. National Research Council. Occupational health and safety in the care and use of research animals. Washington, DC, National Academy Press, 1997. 5. Richmond JY, Quimby F. Considerations for working safely with infectious disease agents in research animals. In: Zak O, Sande MA, eds. Handbook of animal models of infection. London, Academic Press, 1999:6974. 6. Biosafety in microbiological and biomedical laboratories, 4th ed. Washington, DC, United States Department of Health and Human Services/Centers for Disease Control and Prevention/ National Institutes of Health, 1999. 7. Class II (laminar flow) biohazard cabinetry. Ann Arbor, MI, National Sanitation Foundation, 2002 (NSF/ANSI 492002). 8. Richmond JY, McKinney RW. Primary containment for biohazards: selection, installation and use of biological safety cabinets, 2nd ed. Washington, DC, United States Department of Health and Human Services/Centers for Disease Control and Prevention/National Institutes of Health, 2000. 9. Microbiological safety cabinets. Recommendations for information to be exchanged between purchaser, vendor and installer and recommendations for installation. London, British Standards Institution, 1992 (Standard BS 57262:1992). 10. Microbiological safety cabinets. Recommendations for selection, use and maintenance. London, British Standards Institution, 1992 (Standard BS 5726 4:1992). 11. 11. Biological containment cabinets (Class i and II): installation and field testing. Toronto, Canadian Standards Association, 1995 (Standard Z316.395 (R2000)). 12. Collins CH, Kennedy DA. Laboratory acquired infections: history, incidence, causes and prevention, 4th ed. Oxford, Butterworth-Heinemann, 1999. 13. Health Canada. Laboratory biosafety manual, 2nd ed. Ottawa, Minister of Supply and Services Canada, 1996. 14. Biological safety cabinets biological safety cabinets (Class I) for personnel and environment protection. Sydney, Standards Australia International, 1994 (Standard AS 2252.11994). 15. Biological safety cabinets laminar flow biological safety cabinets (Class II) for personnel, environment and product protection. Sydney, Standards Australia International, 1994 (Standard AS 2252.21994).

135

16. Standards Australia/Standards New Zealand. Biological safety cabinets installation and use. Sydney, Standards Australia International, 2000 (Standard AS/NZS 2647:2000). 17. Advisory Committee on Dangerous Pathogens. Guidance on the use, testing and maintenance of laboratory and animal flexible film isolators. London, Health and Safety Executive, 1990. 18. Standards Australia/Standards New Zealand. Safety in laboratories microbiological aspects and containment facilities. Sydney, Standards Australia International, 2002 (Standard AS/ NZS 2243.3:2002). 19. Centers for Disease Control and Prevention. Recommendations for prevention of HIV transmission in health-care settings. Morbidity and Mortality Weekly Report, 1987, 36 (Suppl. 2):1S18S. 20. Bosque PJ et al. Prions in skeletal muscle. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 2002, 99:38123817. 21. Bartz JC, Kincaid AE, Bessen RA. Rapid prion neuroinvasion following tongue infection. Journal of Virology, 2003, 77:583591. 22. Thomzig A et al. Widespread PrPSc accumulation in muscles of hamsters orally infected with scrapie. EMBO Reports, 2003, 4:530533. 23. Glatzel M et al. Extraneural pathologic prion protein in sporadic Creutzfeld-Jakob disease. New England Journal of Medicine, 2003, 349:18121820. 24. Brown P, Wolff A, Gajdusek DC. A simple and effective method for inactivating virus infectivity in formalin-fixed tissue samples from patients with Creutzfield-Jakob disease. Neurology, 1990, 40:887890. 25. Taylor DM et al. The effect of formic acid on BSE and scrapie infectivity in fixed and unfixed brain-tissue. Veterinary Microbiology, 1997, 58:167174. 26. Safar J et al. Prions. In: Richmond JY, McKinney RW, eds. Biosafety in microbiological and biomedical laboratories, 4th ed. Washington, DC, United States Department of Health and Human Services, 1999:134143. 27. Bellinger-Kawahara C et al. Purified scrapie prions resist inactivation by UV irradiation. Journal of Virology, 1987, 61:159166. 28. Health Services Advisory Committee. Safe working and the prevention of infection in clinica laboratories. London, HSE Books, 1991. 29. Russell AD, Hugo WB, Ayliffe GAJ. Disinfection, preservation and sterilization, 3rd ed. Oxford, Blackwell Scientific, 1999. 30. Ascenzi JM. Handbook of disinfectants and antiseptics. New York, NY, Marcel Dekker, 1996. 31. Block SS. Disinfection, sterilization & preservation, 5th ed. Philadelphia, PA, Lippincott Williams & Wilkins, 2001. 32. Rutala WA. APIC guideline for selection and use of disinfectants. 1994, 1995, and 1996 APIC Guidelines Committee. Association for Professionals in Infection Control and Epidemiology, INC. American Journal of Infection Control, 1996, 24:313342. 33. Sattar SA, Springthorpe VS, Rochon M. A product based on accelerated and stabilized hydrogen peroxide: evidence for broad-spectrum germicidal activity. Canadian Journal of Infection Control, 1998, 13:123130.

136

34. Schneider PM. Emerging low temperature sterilization technologies. In: Rutala WA, eds. Disinfection & sterilization in health care. Champlain, NY, Polyscience, 1997:7992. 35. Springthorpe VS. New chemical germicides. In: Rutala WA, eds. Disinfection & sterilization in health care. Champlain, NY, Polyscience, 1997:273280. 36. Steelman VM. Activity of sterilization processes and disinfectants against prions. In: Rutala WA, eds. Disinfection & sterilization in health care. Champlain, NY, Polyscience, 1997:255 271. 37. Taylor DM. Transmissible degenerative encephalopathies: inactivation of the unconventional causal agents. In: Russell AD, Hugo WB, Ayliffe GAJ, eds. Disinfection, preservation and sterilization, 3rd ed. Oxford, Blackwell Scientific, 1999:222236. 38. Infection control guidelines for hand washing, cleaning, disinfection and sterilization in health care, 2nd ed. Ottawa, Laboratory Centre for Disease Control, Health Canada, 1998. 39. Springthorpe VS, Sattar SA. Chemical disinfection of virus-contaminated surfaces. CRC Critical Reviews in Environmental Control, 1990, 20:169229. 40. Recommendations on the transport of dangerous goods, 13th revised edition, New York and Geneva, United Nations, 2003, (http://www.unece.org/trans/danger/publi/unrec/rev13/13files_e.html). 41. Technical instructions for the safe transport of dangerous goods by air, 20032004 Edition. Montreal, International Civil Aviation Organization, 2002. 42. Economic Commission for Europe Inland Transport Committee. Restructured ADR applicableas from 1 January 2003. New York and Geneva, United Nations, 2002, (http://www.unece.org/trans/danger/publi/adr/adr2003/ContentsE.html). 43. Infectious substances shipping guidelines. Montreal, International Air Transport Association, 2003, (http://www.iata.org/ads/issg.htm). 44. Transport of Infectious Substances. Geneva, World Health Organization, 2004, (http://www.who.int/csr/resources/publications/WHO_CDS_CSR_LYO_2004_9/en/). 45. Berg P et al. Asilomar conference on recombinant DNA molecules. Science, 1975, 188:991 994. 46. European Council. Council Directive 98/81/EC of 26 October 1998 amending Directive 90/219/EEC on the contained use of genetically modified microorganisms. Official Journal, 1998, L330:1331. 47. OMalley BW Jr et al. Limitations of adenovirus-mediated interleukin-2 gene therapy for oral cancer. Laryngoscope, 1999, 109:389395. 48. World Health Organization. Maintenance and distribution of transgenic mice susceptible to human viruses: memorandum from a WHO meeting. Bulletin of the World Health Organization, 1993, 71:497502. 49. Furr AK. CRC handbook of laboratory safety, 5th ed. Boca Raton, FL, CRC Press, 2000. 50. Lenga RE. The Sigma-Aldrich Library of Chemical Safety Data, 2nd ed. Milwaukee, WI, Aldrich Chemical Company, 1988. 51. Lewis RJ. Saxs dangerous properties of industrial materials, 10th ed. Toronto, John Wiley and Sons, 1999.

137

DODATAK 1

Prva pomo

Prva pomo je veta primena prihvaenih principa medicinskog tretmana na vreme i na mestu nesree. To je odobren metod zbrinjavanja rtve dok se on ili ona medicinski ne stave pod medicinski nadzor za definitivan tretman povrede. Minimum opreme za pruanje prve pomoi sastoji se od kutije za pruanje prve pomoi, zatitne odee i zatitne opreme za osobu koja daje prvu pomo, kao i opreme za ispiranje oiju.

Kutija za prvu pomo treba da bude napravljena od materijala koji e uvati sadraj od uticaja vlage i praine. Treba je uvati na istaknutom i lako prepoznatljivom mestu. Prema meunarodnoj konvenciji, kutija za pruanje prve pomoi se identifikuje belim krstom na zelenoj pozadini. Kutija za pruanje prve pomoi treba da sadri: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. List papira sa pruenim optim upustsvom Posebno upakovane sterilne lepljive zavoje u razliitim veliinama Sterilne poveze za oi sa zavojima za vezivanje Trougaone zavoje Sterilne gaze za rane Zihernadle Izbor sterilnih zavoja ali ne natopljenih sterilnim sredstvom Ovlaen parirunik prve pomoi, na primer onaj koji je objavio Meunarodni crveni krst.

Kutija za prvu pomo

Zatitna odea za osobu koja prua prvu pomo ukljuuje: 1. dodatak za usta za oivljavanje usta-na-usta 2. rukavice i ostalu zatitu od izlaganja krvlju10 i 3. pribor za ienje prosute krvi (vidi poglavlje 14 u priruniku) Pribor za ispiranje oiju takoe treba da bude odmah upotrebljiv, a osoblje obueno za njegovu pravilnu upotrebu.
Garner JS, Savetodavni komitet za procedure kontrole bolnikih infekcija. Uputstva mere predostronosti izolacije u bolnicama. American Journal of Infection Control, 1996, 24:2452, (http://www.cdc.gov/ncidod/hip/isolat/isolat.htm).
10

138

DODATAK 2

Imunizacija osoblja

Rizike rada sa posebnim agensima treba potpuno razmotrii sa svakim istraivaem pojedinano. Lokalna dostupnost, posedovanje licence i upotrebljivost moguih vakcina i/ ili tarapeutskih lekova (na pr. tretman antibioticima) u sluaju izlaganja treba da budu ocenjeni pre nego to pone rad sa takvim agensima. Neki zaposleni imaju steeni imunitet od prethodnog vakcinisanja ili infekcija. Ako je odreena vakcina ili toksoid lokalno licencirana i dostupna, treba je ponuditi poto se sprovede procena rizika mogueg izlaganja, kai i klinika procena zdravlja pojedinaca. Objekti za posebno kliniko zbrinjavanje posle sluajne infekcije takoe treba da budu dostupni.

139

DODATAK 3

Centri za saradnju SZO na polju bioloke bezbednosti

Informacije o dostupnosti programa obuke, pomoi i materijala mogu se dobiti na nekoj od sledeih adresa: Biosafety programme, Department of Communicable Disease Surveillance and Response, World Health Organization, 20 Avenue Appia, 1211 Geneva 27, Switzerland (http://www.who.int/csr/). WHO Collaborating Centre for Biological Safety, Swedish Institute for Infectious Disease Control, Nobels Vg 18, S-171 82 Solna, Sweden (http://www.smittskyddsinstitutet.se/English/english.htm). WHO Collaborating Centre on Biosafety Technology and Consultative Services, Office of Laboratory Security, Health Canada, 100 Colonnade Road, Loc.: 6201A, Ottawa, Ontario, Canada K1A 0K9 (http://www.hc-sc.gc.ca/pphb-dgspsp/ols-bsl). WHO Collaborating Centre for Applied Biosafety Programmes and Training, Office of Health and Safety, Centers for Disease Control and Prevention, 1600 Clifton Road, Mailstop F05, Atlanta, GA 30333, USA (http://www.cdc.gov/). WHO Collaborating Centre for Applied Biosafety Programmes and Research, Division of Occupational Health and Safety, Office of Research Services, National Institutes of Health, Department of Health and Human Services, 13/3K04 13 South Drive MSC 5760, Bethesda, MD 20892-5760, USA (http://www.nih.gov/). WHO Collaborating Centre for Biosafety, Victorian Infectious Diseases Reference Laboratory, 10 Wreckyn St, Nth Melbourne, Victoria 3051, Australia. Postal address: Locked Bag 815, PO Carlton Sth, Victoria 3053, Australia (http://www. vidrl.org.au/).

140

DODATAK 4

Bezbednost opreme

Odreeni predmeti opreme mogu stvoriti mikrobioloku opasnost kada se koriste. Drugi predmeti su specifino projektovani tako da spree ili smanje rizik od bioloke opasnosti (vidi Poglavlje 12 u priruniku).

Tabela A4-1 nabraja opremu i radnje koje mogu izazvati opasnosti pri upotrebi i predlae kako se takve opasnosti mogu eliminisati ili umanjiti. Tabela A4 1 Oprema ili operacije koje mogu biti rizine za upotrebu.
OPREMA Hipodermike igle OPASNOST Sluajna inokulacija, aerosol ili prosuta tenost KAKO OTKLONITI ILI UMANJITI OPASNOST Ne vraajte igle u svoja pakovanja ili ne secite igle Koristiti jednodelnu kombinaciju pric-igla da bi se spreilo odvajanja igle od prica, ili pric za jednokratnu upotrebu kod koga je igla integralni deo pakovanja prica. Koristiti dobre laboratorijske tehnike, na primer: - pric puniti tako da se minimizira pojava mehuria i pene inokuluma - izbegavati upotrebu prica za meanje infektivnih tenosti; ako se koristi, postarati se posudi i izbegati prekomernu silu da se vrh igle nalazi ispod povrine tenosti u

Oprema koja moe stvoriti opasnost

- umotati iglu i zatvara u pamunu gazu nakvaenu odgovarajuim dezinficijensom pre povlaenja igle iz boice sa gumenim zatvaraem. - izbaciti suvinu tenost i mehurie iz prica vertikalno u pamunu gazu nakvaenu odgovarajuim sadri pamuk. Koristiti bioloki bezbedan kabinet za sve operacije sa infektivnim materijalom.

dezinficijensom ili u malu bocu koja

141

OPREMA

OPASNOST

KAKO OTKLONITI ILI UMANJITI OPASNOST Vezati ivotinje dok im se daje injekcija. Koristiti inokulaciju. tupe igle ili cevice za intranazalnu ili oralnu

Sterilisati posle upotrebe i osigurati pravilno odstranjivanje. Ako se koriste igla i pric za jednokratnu upotrebu, ne rastavljati ih u delove pre sterilisanja. Centrifuge Aerosoli, prskanje, lomljenje epruveta Korisiti hermetiki zatvorene posude zatvorene rotore. Rotore i posude otvarati posle taloenja aerosola (30min) u bioloki bezbednim kabinetima. Ultra-centrifuge Aerosoli, prskanje, lomljenje epruveta Postaviti HEPA filter izmeu centrifuge i vakuumske pumpe. Za svaki rotor voditi dnevnik asova upotrebe i program preventivnog odravanjada bi se smanjio rizik od mehanikog kvara. Posude i rotore puniti i prazniti u bioloki bezbednim kabinetima. Anearobne tegle Desikator Eksplozija, disperzija infektivnog materijala Implozija, rasipanje fragmenata stakla i Homogenizator, drobilice za tkivo Aerosoli, curenje i lomljava kontejnera infektivnih materijala Raditi i otvarati opremu u bioloki bezbednim kabinetima. Upotrebljavati posebno napravljene modele koji spreavaju curenje iz leita rotora i stomaher. Pre otvaranja inije homogenizatora saekati 30 min da se omogui taloenje oblaka aerosola. Ohladiti ga da se kondenzuju Ako se koriste rune drobilice za tkivo, drati tubu u gazi koja je natopljena materijalom. Sonicatori, ultrazvune istilice Aerosoli, oteen sluh, dermatitis Raditi i otvarati opremu u bioloki bezbednim kabinetima ili zatvorenim jedinicama. Osigurati izolaciju za zatitu od subharmonika Nositi rukavice u cilju od hemijskih efekata deterdenata. aerosoli. ovalno prstenaste zaptivae, ili koristite Osigurati celovitost iane kapsule oko katalizatora Drati ih u krutom zianom kavezu (sigurnosne zatvarae) ili hermetiki

142

OPREMA Mikseri za kulture, ejkeri, mealice

OPASNOST Aerosoli, prskanje i prosipanje

KAKO OTKLONITI ILI UMANJITI OPASNOST Raditi u bioloki bezbednom kabinetu ili posebno pripremljenom primarnom prostoru. Upotrebiti flaice za kulture sa zatvaraima sa zavrtnjem, ako je potrebno dobro osiguranim sa filterom zatienim ispustima.

Freeze-dryers Liofilizator

Aerosoli i direktna kontaminacija kontaktom

koristiti ovalne prstenaste konektore za Koristiti vazdune linije za zatitu vacuumskih cevi Koristite zadovoljavajui metod dekontaminacije, t.j. hemijski. Omoguiti potpunu metalnu barijeru za Paljivo ispitati sve vakuumske posude od ogrebotna na povrini. Korisititi iskljuivo posue od stakla za rad u uslovima vakuuma. vlagu i kondezator pare. potpuno zatvaranje jedinice.

Vodena kupatila

Rast mikroorganizama. eksplozivna jedinjenja sa nekim metalima.

Natrijum azidi formiraju

Osigurati redovno ienje i dezinfekciju. Ne koristiti natrijum azide za spreavanje rasta mikroorganizama.

Uz mikrobioloke opasnosti, sigurnosne opasnosti vezane za opremu takoe treba da budu predviene i spreene. Tabela A4-2 nabraja primere nekih od uzroka nesrea.

143

Tabela A4-2. Opti razlozi nezgoda vezanih za opremu

NEZGODA Elektrini poar u inkubatorima Elektrini udar UZROK NEZGODE Nema temperaturnog iskljuenja el. energije Nedostatak pravilnog uzemljenja SMANJENJE ILI ELIMINISANJE OPASNOSTI Saglasnost sa nacionalnim standardima

Pogrean dizajn ili konstrukcija

Nepravilna upotreba
Nezgode sa centrifugom Eksplozija u anaerobnom inkubatoru

Nebalansiranje posuda na swing-out rotorima Upotreba pogrenog gasa

Obuavati i nadgledati osoblje

Obuavati i nadgledati osoblje

Nepodesno prilagoenje
Eksplozija u vakuumskim flaicama Eksplozija u hladnjaku kunog tipa Skladitenje opasne hemikalije u kontejnere osetljiv na varnienje/ eksplozije Rastvarae sa niskom takom paljenja i ekstrate skladititi samo u hladnjacima ili varnice/eksplozije. kabinetima otpornim na Nepropisan prenos tenog azota Koristiti posebno napravljenu opremu

Nedostatak pravilnog odravanja

Vatra u fotometru plamena Nepravilno sakupljajne svih komponenti u toku odravanja Obuiti i nadgledati osoblje

144

DODATAK 5

Hemikalije: opasnosti i mere predostronosti

Ovaj dodatak nabraja informacije o zdravlju i bezednosti, podatke i odgovarajue mere predostronosti za izabrane hemikalije koje se preteno nalaze u zdravstvenim i istraivakim laboratorijama. Ova lista nije iscrpna i izostanak neke posebne hemikalije obino ne ukazuje da je ona bezopasna. Sve laboratorijske hemikalije trebalo bi tretirati sa panjom u smislu svoenja izlaganja tim materijama na minimum.

145

Tabela A5-1. Opasnosti i mere predostronosti

HEMIKALIJA Acetaldehid CH3CHO FIZIKA SVOJSTVA Bezbojna tenost ili gas otrog, vonog mirisa; t.t. -121C t.k. 21C OPASNOST PO ZDRAVLJE Blaga iritacija oka i respiratornog trakta. Utie na centralni nervni sistem, respiratorni trakt i bubrege. Mogi kancerogen. OPASNOST OD PALJENJA Ekstremno zapaljiv; para/vazduh meavine su eksplozivne taka paljenja -39 C opseg zapaljivosti je 4-57% MERE PREDOSTRONOSTI Zabranjeno je prinositi otvorenom plamenu, varnicama, zabranjeno je puenje i kontakt sa vruim povrinama. uvati ga u dobro zatvorenim kontejnerima u prostorima odvojenim od oksidiuih materija; uvati ga samo ako je stabilisan. Upotrebljavati ga u ormariima sa izduvnicima ili sa dobrom ventilacijom. Nositi gumene rukavice, zatitne naoare i respiratornu zatitu. Siretna kiselina CH3CO2H Bezbojna tenost jakog, otrog mirisa t.t. 17C t.k. 118C mea se sa vodom Korozivan; izaziva ozbiljne opekotine; iritirajua para. Efekti mogu biti odloeni. Zapaljiv; taka paljenja 40C opseg zapaljivosti 5.4-16% Ne udisati dim.U sluaju kontakta sa oima isprati ih momentalno vodom i potraiti savet lekara. Nositi nitrilne rukavice (vetaka guma) i zatitu za oi. Burna ili eksplozivna reakcija sa oksidirajuim materijama.oksidiuim materijama. HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Moe formirati eksplozivne perokside u dodiru sa vazduhom. Pod dejstvom kiselina, baznih materijala i u prisustvu tragova metala moe polimerizovati. Jak je redukujui agens, reaguje burno sa oksidantima, sa razliitim organskim substancama, halogenim elementima, sumpornom kiselinom i aminima. DRUGE OPASNOSTI

Acetic Anhydride (CH3CO)2O

Bezbojna tenost jakog, mirisa,pout sira t.t. -73 C t.k. 139 C

Jak nagriza oi i nadraj gornji respiratorni trakt; korozivno dejstvo. Efekti mogu biti odloeni.

Zapaljiv; pravi otrovna iritantna isparenja ili gasove; taka paljenja 49C opseg zapaljivosti 2.7-10.3%

Zabranjeno prinositi otvorenom plamenu, varnicama, zabranjeno puenje. Spreiti kontakt sa koom i okom.

Reaguje burno sa prokljualom vodom, parom, jakim oksidantima, alkoholima, aminima, jakim bazama mnogim drugim jedinjenjima. Nagriza vie metala u prisustvu vode.

146

Aceton CH3COCH3

Miriljava bezbojna tenost t.t. -95 C t.k. 56 C moe se meati sa vodom

Blaaga iritacija oka, nosa, i grla. Inhalacija moe izazvati vrtoglavicu, narkozu i komu.

Veoma je zapaljiv; taka paljenja -18 C opseg zapaljivosti 2.2-12.8%

Kontejner uvati u dobro provetravanoj prostoriji; uvati ga to dalje od izora paljenja. Ne udisati paru. Koristiti respiratornu zatitu; nositi zatitu za oi

Reaguje burno sa materijama koji oksidiraju ( na primer hromna i azotna kiselina) i hloroformom u prisustvu baze. Nije kompatibilan sa smesama koncetrovane azotne i sumporne kiseline.

Uzemljiti velike kontejnere da bi se izbegao statiki elektricitet.

Acetonitril CH3CN

Miriljava bezbojna tenost t.t. -46 C t.k. 82 C

Iritacija oka, koe i respiratornih organa. Izloenost moe nesvesticom i trovanjem cijanidom. rezultovati grenjem,

Veoma je zapaljiv; taka paljenja 12.8 C eksplozivna ogranienja 3.0 16%

Ne prinositi otvorenom plamenu, varnicama; zabranjeno je puenje; zabranjen je kontakt sa oksidantima. Upotrebljavati ga samo u prostorijama u kojima nema izvora paljenja. uvati u dobro zatvorenim konterjnerima u prostorijama to dalje od oksidirajuih materija. Raditi samo na mestima sa izduvnom ventilacijom. Spreitti kontakt sa koom, okom i sluzokoom. Koristiti zatitu za respiratorne organe i zatitne rukavice.

Reaguje sa vodenim kiselinama i bazama, Reaguje sa jakim oksidantima. Nagriza neke oblike plastike, gumu i presvlake. Razlae se uz sagorevanje i formira vodonik cijanid i okside azota. proizvodi otrovan dim.

Acetilen HC-CH

Bezbojni gas jedva primetnog, laganog, mirisa belog luka. Transportuje se pod pritiskom, rastvoren u acetonu; t.t. 81 C sublimira na 84 C.

Jednostavan asfiksiant; pravi promrzline u kontaktu sa koom.

Ekstremno zapaljiv; opseg paljenja 2.5-100%

Za zatitu koe koristiti zatitne rukavice za rad sa veoma hladnim materijalima, zatitne naoare i zatitu za lice. Ne prinositi otvorenom plamenu, varnicama, zabranjeno je puenje. Raditi uz osvetljenjei sa lokalno izvedenom ventilacijom, kao i sa elektrinom opremom zatienom od eksplozija.

Jak redukcioni agens; reaguje burno sa oksidantima sa fluorom i hlorom pod dejstvom svetlosti. Reaguje sa bakrom, srebrom i ivom ili sa njihovim solima, stvarajui jedinjenja osetljive na potrese.

147

HEMIKALIJA Akrilaldehid CH2-CHCHO

FIZIKA SVOJSTVA Bezbojna ili uta tenost otrog neprijatnog mirisa ; t.t. -87 C t.k. 53 C

OPASNOST PO ZDRAVLJE Lacrimaciju. Jaka repiratorna iritacija; Edem plua pri viskoim nivoima izlaganja. Efekti mogu biti odloeni. Pri ingestiji nagriza oi,i respiratorni sistem I kou; Edem plua pri viskoim nivoima izlaganja gasu i isparenju. . Cijanoza uslovljena metemoglobinemijom. Iritacija koe i oka. Moe se absorbovati kroz kou; ponovljeno i produeno izlaganjemoe izazvati senzitizaciju koe.

OPASNOST OD PALJENJA Veoma zapaljiv; taka paljenja -26 C eksplozivna 2.8-31%

MERE PREDOSTRONOSTI Treba Izbegavati kontakt sa koom i okom. Raditi u digestoru sa dobrom ventilacijom.

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Oksidirajue substance, kiseline, amini. Polimerie odmah ukoliko se ne sprei hidrohionom. Moe formirati perokside osetljive na potrese.

DRUGE OPASNOSTI

Rastvori amonijaka

Bezbojna tenost otrog mirisa; za gas: t.t. -78 C t.k. -33 C; ta 25% rastvor t.t. -58 C t.k. 38 C; mea se sa vodom

Kao gas amonijak; opseg zapaljivosti 15 28%.

Kontejner drati dobro zatvorenim. U sluaju kontakta sa oima, odmah isprati i zatraiti medicinsku pomo. RAditi u digestoru sa. Nositi gumene ili plastine rukavice i hemijski ocenjene zatitne naoare.

Reaguje burno sa tekim metalima kao to je iva i sa njenim solima pri emu formira eksplozivne produkte..

Anilin C6H5NH2

Bezbojna braon nijanse , uljana tenost aromatinog amino mirisa; t.t. -6 C t.k. 185 C;

Zapaljiv; taka paljenja 70 C opseg eksplozivnosti 1.2-11%

Drati u dobro zatvorenim kontejnerima u prostorijama odvojeno od oksidiuih materija. Spreiti kontakt sa koom i okom. Raditi u prisustvu lokalne izduvne ventilacije ili sa respiratornom zatitom, zatitnim rukavicama, zatitnom odeom, i zatitom lica. Izbegavati kontakt s koom i inhalaciju praine. Nositi gumene ili plastine rukavice i hemijski ocejene zatitne naoare. Raditi u digestoru ili nositi respirator za prainu.

Jake oksiduue substance , jake kiseline.

Auramin (4,4 Carbonoimidoylbis), (N,Ndimetilbenzenamin)

ute pahuljice ili prah t.t. 136 C; nerastvorljiv u vodi

tetan pri ingestiji, inhalaciji i kontaktu sa koom. Moe uzrokovati iritaciju oka i koe. Mogu kancerogen.

Jake oksidiue agense.

148

Benzen C6H6

Bezbojna isparljiva tenost karakteristinog mirisa; t.t. 6 C t.k. 80 C.

Inhalacija pare izaziva efekte na centralni nervni sistem rezultujui vrtoglavicom i glavoboljom; pri visokim koncentracijama, nesvesticu i smrt. Stalnim i produenim izlaganjem izaziva aplastinu anemiju, leukemiju u oteenje jetre. Moebiti absorbovan kroz kou.

Veoma zapaljiv; taka zapaljivosti -11 C opseg zapaljivosti

Kontejner uvati u dobro provetravanoj prostoriji dalje od izvora paljenja, Raditi u digestoru ili sa dobrom ventilacijom. Nositi zatitu za oi i nitrilne ili PVC rukavice. Uzemljavanjem spreiti elektrina parnjenja.

Moe reagovati burno sa oksidiuim substancama ukljuujui hromnu kiselinu, kalijum permanganat i teni kiseonik.

Benzidin 1,1 Bifenil4,4-diamin

Lagani uti prah; t.t. 128 C t.k. 400 C. blago rastvorljiv u vodi ali vrlo rastvorljiv u kiselinama i organskim rastvorima.

Moe se absorbovati kroz kou. Moe izazvati rak mokrane beike. Izbegavati svako izlaganje.

Zapaljiv, sagorevanjem vatrom proizvodi otrovan dim (gasove).

Izbegavati svako izlaganje. Nositi onu i zatitu za kou. Raditi u digestoru sas iduvnom ventilacijom.

Upotreba je zabranjena ili zakonski kontrolisana u vie zemalja.

Brom Br2

Tamna crvenkasto braon isparljiva tenost otrog mirisa; t.t. -7.2 C t.k. 58.8 C.

Korozivan. Para je korozivna za oi i respiratorni trakt; inhalacija moe izazvati edem plua i uticati na centralni nervni sistem. Pri kontaktu sa okom moe izazvati zamuen vid, crvenilo, bol, jake opekotine tkiva.

Nije zapaljiv ali pojaava sagorevanje drugih supstanci. Vie reakcija moe izazvati poar ili eksploziju. Zagrevanje moe izazvati rast u pritiska sa rizikom gorenja.

Koristiti ga u zatvorenim sistemima sa ventilacijom. Nositi zatitne rukavice i odeu,zatitne naoare, masku za lice ili zatitu za oi kombinaciji sa respiratornom zatitom.

Jak oksidant, reaguje burno sa zapaljivim i redukcionim materijalima. Reaguje burno sa vodenastim amonijakom, oksidantima, metalima, organskim jedinjenjima i fosforom.

Nagriza neke oblike plastike, gume i obloga.

149

HEMIKALIJA Ugljen dioksid (vrsti; suvi led) CO2

FIZIKA SVOJSTVA Poluprovidan beo i vrst na -79 C; sublimira u gas na sobnoj temperaturi.

OPASNOST PO ZDRAVLJE Izaziva nesvesticu usled nedostatka kiseonika u zatvorenim ili slabo provetravanim prostorijama; dodir sa suvim ledom izaziva promrzline.

OPASNOST OD PALJENJA

MERE PREDOSTRONOSTI Treba nositi izolacione zatitne rukavice. Drati samo u ventilisanim sobama ili prostoru u otvorenog kontejnera.

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Alkalni metali, jake baze.

DRUGE OPASNOSTI

Karbon tetrahlorid CCl4

Bezbojna tenost karakteristinog eterastog mirisa; t.t. -23 C t.k. 76.5 C.

Moe biti absorbovan kroz kou; moe izazvati dermatitis duim izlaganjem. Iritacija oka. Moe izazvati jetre i bubrega i poremeaj centralnog sistema rezultujui glavoboljom, muninom, blagom utiocom i narkozom. Karcenogen je za ivotinje.

Nije zapaljiv. U plamenu daje iritirajui ili toksini dim ili gasove.

Izbegavajte svaki kontakt. Treba raditi u prostoru sa ventilacijom, i lokalnim sistemom za ispust vazduha; nositi nitrilne rukavice, zatitnu odeu, zatitnu masku za licelii zatitu za oi u kombinaciji sa respiratornom zatitom.

Pri kontaktu sa vruom povrinom ili plamenom, razlae se formirajui otrovan, korozivni dim i gasove (vodonik hlorid, hlor, fozgen). Reaguje sa nekim metalima kao to su aliminijumom, magnezijum i cink.

Hlor Cl2

Zeleno-uti gas jakog mirisa t.t. -101 C t.k. 34 C.

Nagriza oi, kou i respiratorni trakt. Inhalacija gasa moe izazvati pneumonitis, edem plua, rezultujui sindromom reaktivne disfunkcije Brza evaporacija tenosti moe izazvati promrzline. Vee izlaganje moe prouzrokovati smrt. Efekti mogu biti odloeni; medicinski posmatranje je naznaeno. disajnih puteva (RADS).

Ne sagoreva ali pojaava sagorevanje drugih supstanci.

Treba raditi u prostoru sa ventilacijom, i lokalnim sistemom za ispust vazduha; Nosititi izolacione rukaviceza zatitu od hladnoe, zatitnu odeu i zatitne naoare ili zatitu za oi u kombinaciji sa respiratornom zatitom.

Rastvor u vodi je jaka kiselina, reaguje burno sa bazama i vie organskih jedinjenja, acetilenom, butadienom, benzenom, i drugim ostacima nafte, amonijakom, vodonikom, terpentinom, i metalima sa kojima izaziva opasnost poara i eksplozije.

Nagriza vie metala u prisustvu vode. Nagriza plastiku, gumu i oplatu.

150

Hlor dioksid ClO2

Gas uto crvene boje ili crveno braonkasta tenost t.t. -59 C; t.k. 10 C

Jaka iritacija oiju, koe i respiratornog takta; Inhalacija gasa moe izazvati edem plua. Efekti mogu biti odloeni.

Nije zapaljiv, ali pojaava sagorevanje drugih supstanci; moe eksplodirati pri zagrevanju, izlaganju sunevoj svetlostiili ako je izloen potresima I varnienju.

Treba raditi u prostoru sa ventilacijom, i lokalnim sistemom za ispust vazduha; Nositi zatitne rukavice i ili zatitu za oi u kombinaciji sa respiratornom zatitom. Nositi zatitnu odeu, nitrilne rukavice i zatitu za oi. Treba raditi u prostoru sa ventilacijom, i lokalnim sistemom za ispust vazduha;. odeu, zatitne naoare

Jak oksidant; reaguje sa zapaljivim i redukcionim materijalima. Reaguje burno sa fosforom, kalijum hidroksidom,sumporom, amonijakom, metanom, fosfinom i vodonik sulfidom.

Hloroform CHCl3

Bezbojna isparljiva tenost karakteristinog mirisa; t.t. -63 C; t.k. 61C

tetan pri udisanju, unoenju i kontaktu sa koom; iritacija koe. Moe izazvati tetne efekte na jetri, bubrezima i centralnom nervnom sistemu rezultujui glavoboljom, muninom, uticom, gubitkom apetita, narkozom. Due ili stalno izlaganje kod ivotinja izaziva kancer; Sumnja se da je kancerogen za ljude.

Jake baze; neki metali kao to su aluminijum ili magnezijum, cink u prahu; jake oksidiue substance.

Pri zagrevanju do razlaganja formira gas fozgen. Nagriza plastiku i gumu.

Hromna kiselina CrO3 Hrom VI oksid

Pahuljice ili prah tamno crvene boje i bez mirisa. esto se koristi u vodenim rastvorima; t.t. 197 C

Iritacija oka, koe i respiratornog sistema. Ponovljen ili produen kontakt sa koom moe izazvati dermatitits, hromni ireve poveanje osetljivosti koe na svetlo. Inhalacija moe izazvati reakcije kao kod astme. Moe izazvati perforaciju nasalnog septuma. Kancerogen za ljude.

Razlae se na preko 250 C na hrom oksid i kiseoniksa poveanom rizikom paljenja. Vie reakcija moe izazvati opasnosti.

Spreiti kontakt sa koom i okom; Izbegavati udisanje sitne praine i pare. Raditi sa ventilacijom, lokalnim izduvnikom i zatitom disajnih organa.

U vodenim rastvorima je jaka kiselina koja je korodivna i reaguje sa bazama. Jak oksidant, reaguje sa zapaljivim, organskim i drugim lako oksidirajuim materijalima (papir, drvo, sumpor, aluminijum, plastika, itd.) nagriza metale.

151

HEMIKALIJA Bakar Cu

FIZIKA SVOJSTVA Crvenkast, sjajan, rastegljiv, bez mirisa, vrst; crveni prah, postaje zelen izlaganjem vazdunoj vlazi; t.t. 1083 C ; t.k. 2567 C.

OPASNOST PO ZDRAVLJE Udisanje bakarnih isparenja moe groznicu. izazvati metalnu

OPASNOST OD PALJENJA Zapaljiv.

MERE PREDOSTRONOSTI Raditi sa lokalnim izduvnim sistemom i respiratornom i naoarima. zatitom, zatitnim rukavicama

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Sa jedinjenjima acetilena, azidima etilen oksida i jedinjenja osetljiva na potrese. Reaguje sa jakim oksidantima, hloratima i bromatima, i postaje eksplozivnan. vodonik peroksidom formira

DRUGE OPASNOSTI

Cijanogen bromid BrCn

Bezbojni ili beli kristali, otrog mirisa; t.t. 52 C ; t.k. 61 C.

Jak efekat na oi, kou i respiratorni trakt; inhalacija pare moe izazvati edem plua koji moe dovesti do grenja, nesvestice prestanka disanja i smrt.

Nije zapaljiv ali formira zapaljiv gas pri zagrevanju. U plamenu oslobaa iritiraju, otrovan dim ili gas.

Raditi u zatvorenom sistemu sa ventilacijom. Nositi zatitne rukavice i zatitnu odeu, zatitnu masku za lice ili kombinaciju zatite oiju sa respiratornom zatitom.

Razlae se pri zagrevanju i kontaktu sa kiselinama, proizvodi veoma toksian, i zapaljiv vodonik cijanid, kao i korozivni vodonik bromid. Reaguje sa jakim oksidantima. Reaguje sporo sa vodom i vlagom tako da proizvodi vodonik bromid i hidrogen cijanid. Nagriza vie metala u prisustvu vode.

Citohalasin (A-J)

Bezbojni beli prah t.t. varira

Otrovan unoenjem, inhalacijom, ili absorpcijom kroz kou. Moe izazvati kongenitalnu fetalnu nakaznost.

Izbegavati kontakt sa oima, koom i odeom, nositi hemijski testirane zatitne naoare i gumene ili plastine rukavice.

Jake oksidiue agense.

152

Dietil eter C2H5OC2H5

Bezbojna brzo isparljiva tenost karakteristinosg mirisa; t.t. -116 C t.k.; 34 C; malo rastvorljiv u vodi.

Iritira oi i respiratorni trakt. Moe otetiti centralni nervni pospanost i nesvesno stanje. Ponovljena inhalacija moe izazvati ovisnost. sistem izazvajui

Ekstremno zapaljiv; taka paljenja -45 C opseg zapaljivosti 1.7-48%

Kontejner drati u dobro provetrovanoj prostoriji;drati ga to dalje od izvora paljenja; uzamljiti kontejnerda se izbegnu statika pranjenja. Raditi u digestoru. Nositi nitrilne rukavice da se sprei gubitak masnoe koe.

Izlaganje vazduhu i svetlu moe rezulultovati formiranjem eksplozivnih peroksida. Moe burno reagovati sa sa elmentima. osidiuim i halogenim

Dimetilamin (CH3)2NH

Bezbojan, isparljiv, teni gas otrog mirisa; t.t. -93 C t.k. 7 C; moe se pomeati sa vodom;

Jaka iritacija oka i respiratornog sistema; inhalacija moe izazvati edem plua. Brza evaporacija mogu izazvati promrzline. Rastvor je korozivan za oi i kou.

Ekstremno zapaljiv; taka paljenja -26 C flammable limits 2.8-14%. rastvor; taka paljenja -18 C Vrlo zapaljiv

Dratito dalje osizvora paljenja; u sluaju kontakta odmah isprati oi i zatraiti savet lekara. Raditi u prostoru sa ventilacijom, i lokalnim sistemom za ispust hemijski testirane zatitne naoare. vazduha; Nositi nitrilne rukavice i

Moe reagovati sa oksidiuim materijama i ivom.

2,4-Dinitrofenilhidrazin C6H3(NO2)2NHNH2 1-Hidrazino-2,4dinitro-benzen

Orandasto crven kristalni prah; t.t. 200 C malo rastvorljiv u vodi.

Izaziva Iritaciju oka i koe. tetan unoenjem, udisanjem i kontaktu pri sa koom.

Odravati vlagu za smanjenje rizika eksplozije. Nositi respirator za prainu, gumene ili plastine rukavice i hemijski testirane zatitne naoare.

Sa oksidiuim i redukcionim materijama moe reagovati energino.

153

HEMIKALIJA Dioksan C4H8O2 Dietilen dioksid

FIZIKA SVOJSTVA Bezbojna tenost karakteristinog mirisa; t.t. 12 C; t.k. 101 C.

OPASNOST PO ZDRAVLJE Iritacija oka i respiratornog trakta. Moe delovati na centralni nervni sistem to dovodi do glavobolje, munine, kalja, upale grla, abdominalnog bola, vrtoglavice, pospanosti, povraanja, nesvestice. Oteenje bubrega i jetre. Verovatni ljudski kancerogen.

OPASNOST OD PALJENJA Veoma zapaljiv; mogue paljenje sa distance; kao rezultat protoka, potresa, itd. mogu se generisati elektrina pranjenja.

MERE PREDOSTRONOSTI Treba raditi u prostoru sa ventilacijom, i lokalnim sistemom za ispust vazduha; Zabranjeno je prinositi otvoren plamen, varnienje, puenje i kontakt sa sa jakim oksidantimaili vrelim povrinama. Ne koristiti kompresovani vazduh za punjenje, pranjenje i rukovanje; koristiti alate koji ne varnie. Nostiti zatitne rukavice, zatitnu masku za lice ili kombinaciju respiratorne i zatite za oi.

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Moe formirati eksplozivne perokside. Reaguje energino sa jekim oksidantima i koncentrovanim jakim kiselinama. Sa nekim katlizatorima reaguje eksplozivno. Nagriza vie vrsta plastike.

DRUGE OPASNOSTI

Etanol CH3CH2OH

Bezbojna isparljiva tenost blagog karakteristinog mirisa; t.t. -117 C; t.k. 79 C; moe se promeati sa vodom.

tetan ako se unosi. Iritantan za oi. Moe tetno delovati na centralni nervni sistem.

Veoma zapaljiv; taka paljenja 12 C; ogranienja paljenja 3-19%.

Kontejner drati dobro zatvorenim; uvati ga to dalje od izvora paljenja.

Reaguje burno sa jakim oksidiuim materijama.

Etanolamin H2NCH2CH2OH 2-Amino-etanol

Bezbojna, neisparljiva, lepljiva tenost amonijanog mirisa; t.t. 10 C; t.k. 171 C.

Korozivan za oi, respiratorni sistem i kou. Moe izazvati poveanu osetljivost koe na svetlo.

Taka paljenja 85 C.

Nositi plastine ili gumene rukavice i zatitu za oi.

Reaguje sa jakim oksidirajuim materijama.

154

Rastvor formaldehida (37%-41% formaldehida sa 11-14% metanola) HCHO

Bezbojan tenost jakog mirisa; t.k. 96 C; moe se promeati sa vodom.

Jaka iritacija oka i koe, iritacija respiratornog trakta; due izlaganje pari moe prouzrokovati simptome kao kod astme, konjuktivitisa, laringitisa, bronhitisa ili bronhijalnog zapaljenja plua. U dodiru sa koom moe izazvati na svetlo. Mogu rizik nepovratnih efekata na zdravlje. Mogui kancerogen. poveanu osetljivost koe

Taka paljenja 50 C.

Nositi zatitnu odeu kao to je plastina kecelja, gumene rukavice i hemijski testirane zatitne naoare. Treba raditi u prostoru sa ventilacijom, i lokalnim sistemom za ispust vazduha;.

Moe reagovati energino sa oksidirajuim materijama, sa nitrometanom proizvodi eksplozivne produkte, sa hlorovodoninom kiselinom proizvodi snaan kancerogen bis (hlormetil) eter.

Koncentrovani rastvori formaldehida postaju mutni ako se dre na temperaturi ispod 21C. Rastvore treba uvati na temperaturi od 21-25 C. Razblaeni rastvori (1-5%) i rastvori srednje snage zadravaju vie opasnih osobina koncetrovanog oblika.

Glutaraldehid OHC(CH2)3CHO

Bezbojan ili bledout rastvor jakog mirisa t.t. -14 C; t.k. 189 C; moe se meati sa vodom.

Jaka iritacija oka i gornjeg respiratornog trakta; izlaganje produenoj inhalaciji ili kontakt sa koom moe poveati njenu osetljivost.

Treba raditi u prostoru sa ventilacijom, i lokalnim sistemom za ispust vazduha;Nositi gumene ili plastine zatitne rukavice kao i zatitu za oi.

Moe reagovati energino sa oksidirajuim materijama

esto se dostavlja kao vodeni rastvor razliitih koncentracija sa dodatim stabilizatorom koji pojaava stabilnost.

Hlorovodonina kiselina (10-37%) HCl Vodonik hlorid

Bezbojna isparljiva tenost jakog mirisa; t.k. 200 C; moe se meati sa vodom.

Korozivan za oi, kou respiratorni sistem; ponovljena inhalacija pare moe izazvati hronini bronhitis.

Ne udisati isparenja; koristiti respiratornu zatitu. U sluaju kontakta sa oima, odmah isprati vodom i zatraiti savet lekara; u sluaju kontakta sa koom, smesta oprati sa velikom koliinom vode. Nositi zatitn gumene rukavice ili plastine i zatitu za oi .

Burno reaguje sa bazama (vrstim ikoncentrovanim rastvorima), eksplozivno sa vrstim kalijum pemanganatom. Oslobaa otrovne ili eksplozivne gasove u kontaktu sa mnogim metalima..

U vatri oslobaa veoma otrovna isparenja.

155

HEMIKALIJA Vodonik peroksid H2O2

FIZIKA SVOJSTVA Bezbojna tenost; t.t. 39 C (70%) t.k. 111 C (70%) moe se meati sa vodom; dostavlja se u vodenim rastvorima razliitih oncentracija.

OPASNOST PO ZDRAVLJE Korozivan pri visokoj koncentraciji (60%) i pri niskoj koncentraciji (6%) ako je kontakt sa koom dugotrajan. Razblaeni rastvori su respiratorni sistem. iritirajui za oi, kou i

OPASNOST OD PALJENJA Oksidirajui agens; kontakt sa zapaljivim materijalima moe zapaliti vatru.

MERE PREDOSTRONOSTI U sluaju kontakta sa koom smesta je oprati veom koliinom vode. Nositi nitrilne rukavice i zatitu za oi ako koncentracija dostigne 20%.

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Reaguje energino sa hemijskim reagensima ukljuujui oksidiue materije i baze. Nagriza veinu metala i njihove soli. Napada zapaljive tenosti, i druge sagorljive materijale (papir, tekstil), anilin i nitrometan.

DRUGE OPASNOSTI Razlaganjem moe osloboditi koiseonik prouzrokovajui rast pritiska u kontejneru. uvati na tamnom hladnom, mestu. Ne upotrebljavati metalne kontejnere ili opremu, t.j. mesing, bakar gvoe.

Vodonik sulfid H2S

Bezbojan gas jakog mirisa pokvarenih jaja; t.t. 60 C t.k. -85 C.

Izaziva efekte na centralni nervni sistem to moe dovesti do glavobolje, vrtoglavice, kalja, upale grla, munine,oteano disanje, nesvesticu, i smrt. Ihalacija moe izazvati edem plua. Crvenilo, bol i duboke opekotine oka.

Ekstremno zapaljiv; explosive limits 4.3-46%.

Raditi sa ventilacijom i lokalnim izduvnikom. Nositi sigurnosne naoari ili zatitu za oi u kombinaciji sa respiratornom zatitom.

Jake oksidirajue materije i jaka azotna kiselina. Nagriza razne vrste plastike metale.

ulo mirisa brzo slabi i ne moete se pouzdati da e nagovestiti stalno prisustvo gasa.

Jod I2

Plaviasto-crni ljuskasti kristali karakteristinog mirisa; t.t. 114 C t.k. 184 C.

Iritacija oka, respiratornog sistema i koe. Ponovljeno izlaganje moe izazvati poveanu osetljivost koe na svetlo. Moe lezdu. imati efekte na titnu

Nije zapaljiv ali pojaava sagorevanje drugih supstanci. Vie reakcija moe izazvati poar ili eksploziju. Oslobaa iritirajua isparenja (ili gasove) u plamenu.

Ne udisati paru; izbegavati kontakt sa oima. Nositi nitrilne rukavice.

Sa metalima, ukljuujui aluminijum, kalijum i natrijum reaguje burno, kao i sa smesama etanol/fosfor, acetilen i amonijak.

156

iva Hg (ivo srebro)

Teka srebrnasta tenost; t.t.11 39 C t.k. 357 C; nerastvorljiva u vodi.

Moe se apsorbovati kroz kou. Ponovljenjo izlaganje moe uticati na bubrege i centralni nervni sistem i prouzrokovati muninu, oteene desni i ispadanje zuba. povraanje, dijareju, glavobolju,

Ne zapaljiva. Oslobaa iritirajue ili toksine dimove pri sagorevanju.

Kontejner treba drati vrsto zatvoren. Treba raditi u digestoru ili dobro provetrenom prostoru, spreiti bilo kakvo prosipanje, strogo potovati higijenu i nositi nitrilne rukavice.

Acetilen, fulminska kiselina. Reaguje sa amonijakom, azidima i etilen oksidom i daje eksplozivne proizvode. Burno reaguje sa bromom. Stvara amalgame sa mnogim metalima.

Kontejnere treba skladititi i koristiti iznad podmetaa za sakupljanje da bi se sauvala sva prosuta koliina;prosute kapljice treba usisati u usisnu flaicu sa kapilarnom eprivetom, povezanom na pumpu; povrinu po kojoj je prosuta materija treba tretirati cinkovim prahom da bi se stvorio amalgam.

Metanol CH3OH

Bezbojna ispariva tenost sa karkteristinim mirisom; t.t. 98 C; t.k. 65 C; mea se sa vodom;

Utie na centralni nervni sistem to rezultira nesvesnim stanjem; stvara iritaciju mukozne membrane; hronina izloenost moe da dovede do oteenja mrenjae i optikog nerva; produeni kontakt sa koom moe da izazove dermatitis; moe se apsorbovati kroz kou.

Veoma zapaljiv; taka paljenja 16 C Opseg

Kontejner treba drati vrsto zatvoren; Materiju treba darati daleko od izvora paljenja; treba izbegavati udisanje isparenja i kontakt sa koom; treba raditi u provetrenom prostoru. Treba nositi gumene ili plastine rukavice i zatitu za oi. digestoru ili dobro

Moe burno da reaguje sa oksidantima; reakcije sa magnezijumom ili bromom mogu biti burna a one sa jakim oksidantima ili hloroformom sa natrijumom mogu biti eksplozivne.

zapaljivosti 737%.

Naftilamin (alfa i beta) C10H9N N-fenil-naftilamin i N-fenil -naftilamin

Belo rozikasti kristali sa karakteristinim mirisom; alfa: t.t. 50C t.k. 301 C; beta: t.t. 113 C t.k. 306 C; slabo rastvorljiv u vodi ali hidrohlorid je rastvorljiv u vodi.

Obe forme su veoma toksine u sluaju inhalacije, unoenja i kontakta sa koom; kancerogen po ljude i prouzrokuje kancer beike; eksperimentalni mutagen i teratogen; apsorbuje se kroz kou.

Zapaljiv.

Treba izbegavati bilo kakvu izloenost; treba nositi odgovarajuu zatitnu odeu, raditi u digestoru ili uz ispusnu ventilaciju.

Upotreba je zabranjena ili zakonom kontrolisana u mnogim zemljama.

11

t.t. - taka toplljenja; t.k. taka kljuanja;

157

HEMIKALIJA Ninhidrin C9H6O4

FIZIKA SVOJSTVA Bledo uta vrsta materija, razlae se pre topljenja na 241 C. Pakuje se u sprej konzervama kao 0.5% rastvor u butanolu; rastvorljiv u vodi.

OPASNOST PO ZDRAVLJE Opasan u sluaju unoenja ili udisanja; izaziva iritiranost oiju, respiratornog sistema ili koe; ponovljeno izlaganje moe da izazove senzitizaciju koe. Supstnca koja izjeda, i stvara ozbiljne opekotine oiju i koe; udisanje isparenja moe prouzrokovati edem plua.

OPASNOST OD PALJENJA Zapaljiva, vrsta supstanca koja lako gori; taka paljenja 39 C

MERE PREDOSTRONOSTI Treba izbegavati udisanje spreja ili pare i kontakt sa oima. Treba nositi gumene ili plastine rukavice i naoare za hemijsku zatitu.

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA

DRUGE OPASNOSTI Kontakt sa koom stvara trajne ljubiaste mrlje.

Azotna kiselina (5070%) HNO3

Bezbojna ili bledo uta tenost; t.t. 42 C; t.k. 83121 C, Mea se sa vodom;

Oksidant; kontakt sa zapaljivim materijalima moe prouzrokovati vatru; oslobaa toksine dimove u vatri.

Isparenja ne treba udisati, i treba koristiti respiratornu zatitu; u sluaju kontakta sa oima, treba odmah isprati i potraiti pomo lekara; u sluaju kontakta sa koom, treba odmah isprati mosto dodira i ukloniti kontaminiranu odeu; treba nositi PVC rukavice, plastinu kecelju naoare za hemijsku zatitu; treba raditi u digestoru.

Siretna kiselina, hromna kiselina, hidrocijanina kiselina, anilin, ugljenik, vodonik sulfide, baze, metal i mnoge druge supstance.

Koncentrina azotna kiselina uestvuje u opasnijim reakcijama od bilo kog drugog hemijskog reagensa.

Nitrobenzen C6H5NO2

Bledo uta uljana tenost sa karakteristinm mirisom; t.t. 6 C t.k. 211 C.

Stvara metaemoglobin anemiju sa cijanozom i oteenjem jetre; simptomi obihvataju plave usne ili nokte, plavu kou, vrtoglavicu, muninu, slabost, nesvest; apsorbuje se preko koe.

Zapaljiva materija; postoji rizik od paljenja i eksplozije; taka paljenja 88 C

Treba raditi uz ventilaciju, lokalni ispusni sistem ili respiratornu zatitu, nositi zatitne rukavice, zatitnu odeu i naoare.

U sagorivim oblicima korozivni dimovi ukljuuju azotne okside. Burno reaguje sa jakim oksidantima i redukcionim agensima ili zapaljivim materijama, stvarajui opasnost od poara i eksplozije.; stvara eksplozivne (termalno nestabline) supstance ili miksture sa mnogim organskim i neorganskim jedinjenjima.

158

Osmium tetroksid OsO4

Bledo uti kristali otrog mirisa t.t. 40 C t.k. 130 C; sublimira ispod take kljuanja, rastvroljiv u vodi

Veoma toksian u sluaju inhalacije i dodira sa koom, stvara ozbiljne opekotine i iritaciju; isparenja, vrso stanje i rastvori nagrizaju kou i respiratorni trakt; inhalacja moe prouzrokovati edem plua.

Jako oksidiua supstanca. Ne gori, ali pospeuje gorenje drugih supstanci.

Kontejner treba drati vrsto zatvoren u dobro provetrenom prostoru; preporuuje se rad sa vrstim stanjem i rastvorima u digestoru; treba nositi naare za hemijsku zatitu i zatitne rukavice. Da bi se napravili rastvori, treba eljenu koliinu vode, zapuiti i mukati dok se ampula ne razbije. dodati neotvorenu ampulu u

Oksalna kiselina Oxalic acid HO2CCO2H

Bezbojni kristali; rastvorljivi u vodi; t.t. 190 C, razgrauje se;

tetna u kontaktu sa koom ili ako se unese; praina iritira respiratorni trakt i o; rastvori iritiraju oi i mogu proizvesti opekotine na koi.

Zapaljiva. Oslobaa iritirajue ili toksini dim (ili gasove) pri sagorevanju.

Treba izbegavati kontakt sa koom i oima, i nositi zatitu za oi i rukavice.

Oksidirajui agensi; takoe srebro, iva i njihova jedinjenja.

Kiseonik O2

Bezbojni kompresovani gas; t.t. 218.4 C t.k. 183 C.

Pri veoma visokim koncentracijama izaziva iritaciju respiratornog trakta.

Nije zapaljiv ali pospeuje gorenje drugih supstanci. Zagrevanje prouzrokuje poveanje pritiska kontejnera uz rizik od pucanja.

Ne treba da bude u kontaktu sa nikakvim otvorenim plamenom, varnicama, puenjem, niti zapaljivim supstancama.

Jak oksidant, reaguje sa zapaljivim i redukcionim gorljivim materijalima, prouzrokujui opasnost od poara i eksplozije; reaguje sa uljima, mastima, vodonikom, i zapaljivim tenostima, vrstim materijama i gasovima.

159

HEMIKALIJA Perhlorina kiselina HClO4

FIZIKA SVOJSTVA Bezbojna tenost; mea se sa vodom;

OPASNOST PO ZDRAVLJE Korozivna, izaziva ozbiljne opekotine za oi, kou i ako se unese; isparenja su korozivna za oi, kou i respiratorni trakt; udisanje isparenja moe da prouzrokuje edem plua.

OPASNOST OD PALJENJA Moni oksidiui reagens. Nije zapaljiva ali pospeuje gorenje drugih supstanci.

MERE PREDOSTRONOSTI Treba izbegavati udisanje isparenja i druga izlaganja; treba nositi zatitnu odeu ukljuujui nitrilne rukavice, zatitu za oi i lice; kod vruih astvora treba raditi u digestoru.

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Zapaljivi materijali i redukcioni agensi; acetni anhidrid, bizmut i njegove legure, alkohol, metal, papir, drvo i druge organske materije.

DRUGE OPASNOSTI Mona oksidirajua supstanca; moe da formira eksplozivne proizvode ako doe u kontakt sa mnogim neorganskim i organskim materijama; kontaminirani drveni podovi, klupe i sl. Moe da eksplodira pri udaru.

Fenol C6H5OH

Bezbojni ili bledo roze kristali sa karakteristinim mirisom; t.t. 41 C t.k. 182 C

Supstanca i njena isparenja nagrizaju oi, kou i respiratorni trakt, prouzrokujui ozbiljne opekotine; apsorbuje se kroz kou; dovodi do poremeaja CNS i kome; oteuje bubrege i jetru; simptomi ukljuuju abdominalni bol, povraanje, dijareju, iritaciju koe, bol u oima; produeni kontakt sa razblaenim rastvorima moe prouzrokovati dermatitis.

Taka paljenja 80 C Opseg zapaljivosti1.7 6%.

Isparenja ne treba udisati; treba koristiti respiratornu zatitu, izbegavati kontakt sa oima i koom, raditi u digestoru, nositi nitrile rukavice i zatitu za oi; u sluaju kontakta sa oima, treba odmah isprati vodom i potraiti medicinsku pomo; u sluaju kontakta sa koom, treba ukloniti kontaminiranu odeu i obrisati kontaminirani deo glicerolom, polietilen glikolom 300 ili miksturom tenog polietilen glikola (70%) i metilalkohola (30%) a onda isprati vodom.

Reaguje sa oksidantima i stvara opasnost od poara i eksplozije.

160

Fosforna kiselina H3PO4

Bezbojna lepljiva tenost ili higroskopski beli kristali; t.t. 42 C; razgrauje se ispod take kljuanja 213 C; rastvara se u vodi;

Korozivna supstanca; prouzrokuje opekotine na koi i oima;

Napada mnoge metale i oslobaa vodonik vodonik; paru pri sagorevanju isputa toksinu

U sluaju kontakta sa oima, isprati vodom i potraiti medicnisku pomo; treba nositi rukavice od nitril gume i zatitu za oi.

Fosfor pentoksid P2O5

Higroskopski beli kristali ili prah; t.t. 340 C Taka sublimacije 360 C

Supstanca koja nagriza oi, kou, respirativni trakt, i izaziva bol u grlu, kaalj, oseaj gorenja, kratak dah, opekotine na koi, bol, plihove i peenje oiju; inhalacija edem plua; unoenje ove supstance moe da izazove greve, oseaj peenja, dijareju, bol u grlu, povraanje. moe da izazove

Ne gori ali pospeuje gorenje drugih supstanci; mnoge reakcije mogu da prouzrokuju poar ili eksploziju; isputa iritirajui ili toksini dim (ili gasove) pri sagorevanju.

Treba raditi uz lokalnu zatitu, nositi zatitne rukavice i odeu, masku za lice ili zatitu za oi u kombinaciji sa respiratornom zatitom.

Rastvor u vodi je jaka kiselina; reaguje burno sa pehlorinom kiselinom prouzrokujui opasnosti od poara i eksplozije; burno reaguje sa vodom i stvara fosfornu kiselinu; napada mnoge metale u prisustvu vode.

Pikrina kiselina C6H2(NO2)3OH 2,4,6- trinitrofenol

uti kristali navlaeni vodom ili rastvoreni u alkoholu; t.t. 122 C; slabo rastvorivi u vodi;

Supstanca toksina ako se unese, udahne ili doe u kontakt sa koom; gutanje moe prouzrokovati glavobolju, muninu, iritaciju oiju.

Supstanca je ekplozivna u suvom stanju.

Treba je drati navlaenu vodom sve vreme ili koristiti jedino u alkoholnom rastvoru.

Gradi soli sa mnogim metalima koji su eksplozivnije od same kiseline; u kontaktu sa betonom moe da formira kalcijum pikrat, koji je eksploziv osetljiv na trenje; moe burno da reaguje sa redukcionim isparivim agensima.

ute mrlje na koi

161

HEMIKALIJA Kalijum hidroksid KOH

FIZIKA SVOJSTVA Bele pahuljice, prah, kuglice ili tapii; t.t. 360 C t.k.1320C; veoma rastvorljiv u vodi;

OPASNOST PO ZDRAVLJE Nagriza respiratorni sistem, oi i kou; udisanje praine izaziva edem plua;

OPASNOST OD PALJENJA

MERE PREDOSTRONOSTI U sluaju kontakta sa oima treba odmah isprati vodom i potraiti sa koom, treba odmah isprati; treba ukloniti kontaminiranu odeu, nositi gumene ili plastine rukavice i zatitu za oi ak i pri radu sa razblaenim rastvorima. pomo lekara; u sluaju kontakta

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Burno reaguje sa kiselinama i nitrobenzenom i mnogim drugim deterdentima; oslobaa veliku koliinu toplote kada se pomea sa vodom; treba ga uvati u dobro zapeaenom kontejneru. Reaguje burno ili eksplozivno ako se mea sa raznovrsnim neorganskim i organskim jedinjenjima ili metalima u prahu.

DRUGE OPASNOSTI Nagriza neke metale (aluminijum, cink, kalaj) u prisustvu vlage.

Kalijum permanganat KMnO4

Purpurni kristali; t.t. 240 C (razgrauje se) lako rastvorljiv u vodi.

Nagriza tkivo ako se unese ili ako se udahne praina; izaziva ekstremnu iritaciju oiju i respirativnog trakta, udisanje praine moe da izazove edem plua.

Moan oksidiui reagens; moe da zapali zapaljive materijale.

Treba nositi zatitnu odeu, zatitu za oi i koristiti respirator za estice ako se u radu stvara praina.

Kalijum telurit K2TeO3

Beli kristali koji se pretvaraju u tenost primanjem vlage iz vazduha; visoko rastvorljivi u vodi;

Toksian ako se unese ili ako se udahne praina; izaziva iritaciju koe i oiju.

Treba nositi zatitnu odeu.

Propan-2-ol Izopropanol (CH3)2CHOH

Bezbojna tenost sa mirisom alkohola; t.t. 89 C t.k 82 C; Rastvara se u vodi;

Izaziva iritaciju oiju i respiratornog trakta; moe da utie na centralni nervni sistem i izazove glavobolju, vrtoglavicu, muninu, povraanje i komu.

Visoko zapaljiv; taka paljenja 112 C ; opseg zapaljivosti 2.312.7%.

Kontejner sa supstancom treba drati vrsto zatvoren, i daleko digestoru, nositi rukavice od nitrilne gume I zatitu za oi. od izvora paljenja; treba raditi u

Moe burno da reaguje sa oksidirajuim agensima i stvori nestabilne perokside pri duoj izloenosti vazduhu i svetlosti.

70-85% propan-2ol u vodi upotrebljen kao sprej za dezinfekciju predstavlja opasnost od paljenja i ne treba ga koristiti blizu izvora paljenja.

162

HEMIKALIJA Piridin C5H5N

FIZIKA SVOJSTVA Bezbojna tenost sa karakteristinim mirisom; t.t. 42 C t.k. 115 C .

OPASNOST PO ZDRAVLJE Utie na CNS stvarajui vrtoglavicu, glavobolju, muninu, kratak dah, nesvesno stanje; moe sed apsorbovati kroz kou stvarajui crvenilo i oseaj peenja; ako se unese stvara abdominalni bol, dijareju, povreaanje, slabost; ponovljena izloenost stvara oteenja bubrega i jetre.

OPASNOST OD PALJENJA Veoma zapaljiv; taka paljenja 20 C ; ogranienja explozivnosti 1.8 12.4%; isputa iritirajui ili toksini dim (ili gasove) pre sagorevanju; isparenja / miksture su eksplozivne. Zapaljiv, isputa iritirajui ili toksini dimi (ili gasove) pri sagorevanju.

MERE PREDOSTRONOSTI Treba raditi sa ventilacijom, lokalnom ispusnom ili respiratornom zatitom, nositi rukavice i zatitnu odeu.

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Burno reaguje sa jakim oksidantima i jakim kiselinama.

DRUGE OPASNOSTI

Selen Se

vrsta supstanca bez mirisa u razliitim oblicima, od tamno crveno-braonkaste do plavkasto-crne amorfne vrste supstance ili crvenih providnih kristala ili metalik sivih do crnih kristala; t.t. 170-217 C; t.k. 685 C

Izaziva iritiranost koe i oiju; udisanje praine moe da prouzrokuje edem plua; ponovljena izloenost moe da prouzrokuje otpadanje noktiju, gastrointestinalne tegobe. Udisanje veih koliina isparenja metalnog srebra moe da izazove oteenja plua sa pulmonarnim edemom; supstanca moe da izazove sivo-plavu boju oiju, nosa, grla i koe prilikom dugoronog ili ponovljenog izlaganja (argirija).

Treba spreiti rasprivanje praine, odravati strogu higijenu, raditi u uslovima sa ventilacijom, nositi zatitne rukavice, odeu i zatitne naoare.

Burno reaguje sa oksidantima i jakim kiselinama; reaguje sa vodom na 50 C i stvara zapaljive vodonine i selenijumske kiseline; ari se pri blagom zagrevanju sa fosforom i metalima kao to su nikl, kalijum, platina, natrijum i cink.

Srebro Ag

Beli metal, potamni nakon izloenosti ozonu, vodonik sulfidu ili sumporu; t.t. 962 C ; t.k. 2212 C ;

Ne zapaljivo osim u obliku praha.

Treba raditi uz lokalni sistem za ventilaciju, nositi zatitne rukavice i naoare ili zatitu za oi u kombinaciji sa praha ili dima. respiratornom zatitom od

Nekompatibilno je sa acetilenom, jedinjenjima amonijaka, oksalnom kiselinom i vinskom kiselinom.

163

HEMIKALIJA Srebro nitrat AgNO3

FIZIKA SVOJSTVA Beli kristali; t.t. 212 vodi ; C; t.k. 444 C ;rastvorljiv u

OPASNOST PO ZDRAVLJE Moe da izazove ozbiljnu iritaciju i opekotine na koi i oima; nagriza tkivo ako se unese; moe da izazove crvenoplave peate na koi pri dugotrajnom ili ponovljenom izlaganju (argirija).

OPASNOST OD PALJENJA Nije zapaljiv, ali pospeuje gorenje drugih supstanci.

MERE PREDOSTRONOSTI Treba spreiti disperziju praha, strogo odravati higijenu, nositi zatitne gumene ili plastine za oi u kombinaciji sa respiratornom zatitom; u sluaju kontakta sa oima, isprati vodom i potraiti medicnsku pomo. rukavice i tit za lice ili zatitu

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Amonijani rastvori mogu pospeiti svojstva eksplozivnog srebrnog nitrita u prisustvu baze ili glukoze; proizvode sa etanolom i prouzrokuje eksplozivnu polimerizaciju sa akrilonitrilom; moe da izazove paljenje eksploziva ako se pomea sa drvnim ugljem, magnezijumom, fosforom ili sumporom. moe da izgradi eksplozivne

DRUGE OPASNOSTI

Natrijum azid N3Na

Bezbojna kristalna vrsta supstanca; t.t. 300 C ; rastvorljiva u vodi ;

Veoma toksian ako se unese, udahne ili doe u kontakt sa koom; moe da izazove opekotine; praina i rastvor iritiraju oi i kou; moe se apsorbovati kroz kou.

Razgrauje se uz eksploziju pri zagrevanju iznad svoje take topljenja; isputa toksini dim pri zagrevanju; ne treba koristiti vodu za gaenje poara od ove supstance.

U sluaju kontakta sa koom, treba odmah isprati vodom; ne treba udisati prainu; treba nositi gumene ili plastine rukavice i zatitu za oi.

Reaguje uz eksploziju sa bromom, karbon disulfidom ili hromil hloridom; vrsto reaguje sa tekim metalima ukljuujui bakar, olovo i ivu i daje eksplozivne metalne azide ili azidne soli; pri kontaktu sa kiselinom, stvara krajnje toksian i eksplozivan gas.

Natrijum biselenit NaHSeO3

Bezbojni, beli kristalinski prah; rastvorljiv u vodi;

Toksian je ako se unese ili udahne u vidu praha; mogua je opasnost od kumulativnih efekata; eksperimentalni teratogen; dui kontakt sa koom moe da izazove dermatitis.

Treba nositi zatitnu odeu.

Oksidirajui reagensi.

164

HEMIKALIJA Natrijum cijanid NaCN

FIZIKA SVOJSTVA Beli kristalinski prah sa bademovim mirisom; t.t. 563 C ; t.k.1496C ; visoko rastvorljiv u vodi ;

OPASNOST PO ZDRAVLJE Ekstremno toksian u sluaju unoenja, udisanja i kontakta sa koom; iritira oi u velikoj meri; moe se apsorbovati kroz kou, ponovljeno izlaganje moe da utie na tiroidnu lezdu.

OPASNOST OD PALJENJA Moe da ispusti toksini dim pri sagorevanju.

MERE PREDOSTRONOSTI Prainu ne treba udisati; treba koristiti respiratornu zatitu; treba izbegavati kontakt sa koom i oima; u sluaju kontakta sa koom, treba odmah isprati vodom i ukloniti kontaminiranu odeu; treba nositi naoare za hemijsku zatitu i gumene ili plastine rukavice; supstancu treba drati pod kljuem, u prostoriji sa ventilacijom.

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Oslobaa krajnje toksian vodonik cijanid (HCN) gas u kontaktu sa kiselinama ili vodom koja sadri rastvoreni karbon dioksid; moe da stvori eksplozivne miksture sa nitritima.

DRUGE OPASNOSTI Prosutu materiju rastvora treba prekritii prahom za izbeljivanje (natrijum hipohlorit) i ostaviti 24 asa; prosutu vrstu materiju treba paljivo oistiti i dodati vodi koja sadri prah za izbeljivanje; ostaviti u laboratoriji treba 24 asa pre bacanja;

imati protivotrov za trovanje cijanidom. Natrijum hidroksid NaOH Bezbojne pahuljice, prah, kuglice ili tapii; t.t. 318 t.k.C ; 1390 C ; rastvorljiv u vodi; vrsti i koncentrovani rastvor; udisanje praha prouzrokuje oteenje respiratornog trakta, i edem plua; nagriza tkivo ako se unese; razblaeni rastvori iritiraju oi i mogu da izazovu ozbiljno oteenje ako je kontakt sa oima dui. Nije zapaljiva supstanca; kontakt sa vlagom ili vodom moe stvoriti dovoljno toplote da zapali zapaljive supstance. U sluaju kontakta sa oima treba odmah isprati i potraiti lekarski savet; u sluaju kontakta sa koom treba odmah isprati vodom, ukloniti kontaminiranu odeu; treba nositi gumene ili plastine rukavice i zatitu za oi ak i pri radu sa razblaenim rastvorima. Oslobaa veliku koliinu toplote kada se pomea sa vodom; burno reaguje sa miksturama hloroform metanola i sa jakim kiselinama. Supstancu treba uvati u dobro zatvorenom kontejneru na suvom mestu.

165

HEMIKALIJA Rastvor natrijum hipohlorita (1014% dostupan hlor) NaOCl

FIZIKA SVOJSTVA Bezbojni ili bledo uti rastvor sa mirisom hlora; rastvara se u vodi.

OPASNOST PO ZDRAVLJE Nagriza oi i kou; nagriza tkiva u sluaju unoenja i teti respiratornom traktu; udisanje moe da izazove edem plua; ponovljeno izlaganje moe da izazove senzitizaciju koe.

OPASNOST OD PALJENJA Jaki oksidant; moe da ispusti toksini dimo sagorevanju. pri

MERE PREDOSTRONOSTI U sluaju kontakta sa oima, odmah isprati vodom i potraiti medicinsku pomo; u sluaju kontakta sa koom, odmah isprati; ne treba udisati isparenja; treba koristiti respiratornu zatitu i raditi u prostoru sa dobrom ventilacijom; treba nositi plastine rukavice i hemijsku zatitu za oi.

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Oslobaa visoko toksian gas u kontaktu sa kiselinama; moe burno da reaguje sa zapaljivim jedinjenjima; reaguje sa jedinjenjima azaota i daje eksplozivna N-hloro jedinjenja; moe burno da reaguje sa metanolom.

DRUGE OPASNOSTI Postepeno gubi hlor tokom skladitenja; razblaeni rastvori koji se koriste kao sredstva za dezinfekciju brzo propadaju; supstancu treba uvati dalje od kiselina na tamnom, hladnom mestu sa dobrom ventilacijom.

Sumporna kiselina H2SO4

Bezbojna lepljiva tenost bez mirisa; t.t. 10 C; t.k. (razgrauje se) 340 C.

Koncentrovani rastvor (15%) je korozivna supstanca, izaziva ozbiljne opekotine; isparenja su visoko korozivna u sluaju inhalacije; razblaeni rastvori iritiraju oi i kou; izazivaju opekotine i dermatitis.

Moe da ispusti toksini dim pri sagorevanju; nije zapaljiva; mnoge reakcije mogu da izazovu poar ili eksploziju; razblaivanje vodom stvara toplotu i dovodi do prskanja ili kljuanja; uvek treba dodati kiselinu u vodu, nikada vodu u kiselinu.

U sluaju kontakta sa oima, odmah treba isprati i potraiti medicinsku pomo; u sluaju kontakta sa koom treba odmah isprati i ukloniti kontaminiranu odeu; treba nositi rukavice od nitrilne gume, zatitu za oi i lice. Ne treba da bude nu u kakvom kontaktu sa zapaljivim supstancama.

Moni oksidiui desikant (sredstvo za suenje) koji burno reaguje sa mnogim reagensima ukljuujui organska azotna jedinjenja, kalijum permanganate, alkalne metale i perhlorate, zapaljive materijale, oksidante, amine, baze, vodu, prekomernu toplotu i veinu metala.

Moe doi do lokalizovanog kljuenja ako se koncentrisana kiselina doda vodi.

166

Tetrahidrofuran C4H8O Dietilen oksid Tetrametilen oksid

Bezbojna tenost sa karakteristinim mirisom; t.t. 108.5 C t.k. 66 C.

Utie na CNS i prouzrokuje narkozu; izaziva iritaciju oiju, koe i respiratornog sistema.

Visoko zapaljiv; moe da formira ekplozivne perokside; taka paljenja 14 C; voda moe biti ne efikasna pri gaenju poara izazvanog tetrahidrofuranom, ali moe se upotrebiti za hlaenje kontejnerima izloenim vatri.

Treba raditi uz ventilaciju, lokalni sitem za ispust vazduha ili respiratornu zatitu, zatitne rukavice ili naoare.

Burno reaguje sa jakim oksidantima, jakim bazama i nekim metalnim halidima prouzorkujui opasnost od eksplozije i vatre; razara neke oblike plastike, gume i oplate; tetrahidrofuran se moe polimerizovati u prisustvu katjoninih inicijatora; u dodiru sa kalcijum hidroksidom moe da prouzrokuje eksplozije.

Talijum acetat TlC2H3O2

Beli kristali sposobni da apsorbuju vlagu; t.t.110 C; visoko rastvorljiv u vodi;

Visko toksian u sluaju unoenja sa moguim kumulativnim efektima; utie na nervni i kardiovaskularni sistem; tetan je preko kontakta sa okom i koom.

Kontejner treba drati vrsto zatvoren, raditi u digestoru ili uz ispusnu ventilaciju; treba nositi zatitnu odeu ukljuujui respirator za prainu, naoare za hemijsku zatitu, gumene ili plastine rukavice, zatitu za oi. Zapaljiv; oslobaa iritirajui ili toksini dim (ili gasove) pri sagorevanju. Treba izbegavati kontakt sa oima, nositi zatitnu odeu i rukavice. Oksidiui agensi.

(C6H3-(3CH3)- (4NH2))2 3,3'-Dimetil-(1,1'bifenil)- 4,4'-diamin

o-Tolidine

Bezbojni kristali; t.t. 131 C; t.k. 200 C; slabo rastvorljiv u vodi;

tetan u sluaju kontakta sa koom ili inhaliranja; praina iritira respiratorni trakt i oi; verovatno ljudski kancerogen.

167

HEMIKALIJA Toluen C7H8 Metilbenzen

FIZIKA SVOJSTVA Bezbojna tenost sa karakteristinim mirisom; t-t95 C; t.k. 111 C; ne mea se sa vodom;

OPASNOST PO ZDRAVLJE Utie na CNS, izaziva iritciju oiju, mukozne membrane i koe; ponovljeno izlaganje moe izazvati toksinost po ljudsku reprdukciju i razvoj.

OPASNOST OD PALJENJA Visoko zapaljiv; isparenja mogu izazvati bljetavu sjajnu vatru; taka paljenja 4 C; opseg zapaljivosti 1.4 7%; sredstvo gaenja kod poara malog intenziteta: suve hemikalije, karbon dioksid, pena, vodena para ili inertni gas (azot).

MERE PREDOSTRONOSTI Kontejner treba drati vrsto zatvoren; supstancu treba drati dalje od izvora paljenja; potrebno je koristiti uzemljene kontejnere da bi se spreilo statiko elektrino pranjenje; ne treba udisati isparenja; treba koristiti respiratornu zatitu; treba raditi u digestoru ili prostoru sa dobrom nitrilne gume. ventilacijom i nositi rukavice od

HEMIKALIJE SA KOJIMA JE NEKOMPATIBILNA Moe da reaguje sa jakim kiselinama, alkalijama i oksidantima.

DRUGE OPASNOSTI

Tetrahloroacetna kiselina CCl3COOH

Beli higroskopski kristali sa otrim mirisom; t.t. 58 C; t.k. 197.5 C; rastvorljiv u vodi, etanolu i dietileteru.

Korozivna supstanca; izaziva ozbiljne opekotine na oima koi i respiratornom traktu.

Nije zapaljiva; moe da oslobodi toksini dim pri sagorevanju.

Treba izbegavati kontak sa oima i koom; treba nositi gumene ili plastine rukavice naoare za hemijsku zatitu ili zatitu za lice u kombinaciji sa respiratornom zatitom;. u sluaju kontakta sa oima, treba odmah isprati i potraiti medicinsku pomo.

Burno reaguje sa jedinjenjima bakra/dimetil sulfoksida i pri kontaktu sa bazama, jakim oksidirajuim agensima i metalima poput gvoa, cinka, i aluminijuma.

Treba je skladititi na suvom mestu; koncentrovani vodeni rastvor moe se razgraditi uz burnu reakciju.

168

Trihloroetilen CHClCCl2

Bezbojna tenost karakteristinog mirisa; t.t. 73 C t.k. 87 C.

Izaziva iritiranost oiju, koe; produena izloeost moe izazvati dermatitis, uticati na CNS i rezultirati gubitkom pamenja; moe da utie na jetru i bubrege; verovatno ljudski kancerogen

Zapaljiv pod specifinim uslovima.

Treba raditi u prostoru sa ventilacijom, i lokalnim sistemom za ispust vazduha; treba nositi rukavice, zatitne oiju u kombinaciji sa resipratornom zatitom. naoare ili drugu zatitu

U kontaktu sa vruim povrinama ili plamenom, razgrauje se stvarajui toksine i korozivne gasove (fozgen, vodonik hlorid); raspada se u kontaktu sa jakim alkalnim elementiima i stvara dihloroacetilen; burno reaguje sa prahom metala kao to su aluminijum, barijum, magnezijum i titan; sporo se raspada na svetlosti u prisustvu vlage, formirajui hidrohlorinu kiselinu.

Ksilen (meani izomeri) C6H4(CH3)2 Dimetil benzen

Bezbojna tenost sa aromatinim mirisom; t.t. 95 to 13 C t.k. 136145 C; nerastvorljiv u vodi;

Moe da utie na CNS i izazove glavobolju, vrtoglavicu, zamor i muninu; telnost i isparenja iritiraju oi, kou, mukozne membrane, respiratorni trakt; tetan je ako se unese; produeni kontakt sa koom koe; izaziva nespecifina neuroloka oteenja; izloenost moe pospeiti oteenje sluha izazvano izlaganjem buci; testovi na ivotinjama ukazuju na toksinost za ljudski reproduktivni sistem i razvoj. moe dovesti do odmaenja

Zapaljiva tenost; taka paljenja 2732 C.

Treba izbegavati kontakt sa oima, nositi rukavice od nitrilne gume i zatitu za oi; kontejner treba drati vrsto zatvoren, supstancu treba drati dalje od izvora paljenja.

Moe sadrati etilbenzen kao vid neiste supstance; etilbenzen je mogui ljudski kancerogen.

169

INDEKS POJMOVA

acetaldehid 146 acetilen 147 acetna kiselina 146 acetni anhidrid 146 aceton 147 acetonitril 147 aerosoli aktivnosti koje stvaraju 51 bioloki bezbedni kabineti 15, 51 opasnosti u vezi sa pipetiranjem 63 oslobaanje potencijalno infektivnih 79 sigurnosna oprema 61 akcidenti, nesree 11 oprema, koji se tie opreme 144 vidi takoe prva pomo; povrede; prosipanje alarmi 21, 60 alergija na lateks, 66 alergija, lateks 66 alkoholi 8788 amonijum bikarbonat 89 ampule sa infektivnim materijalima otvaranje 74 skladitenje 74 anaerobne tegle 142 aniline 148 antimikrobni 82 antiseptika sredstva 82, 87, 88 aparati za gaenje poara 110111 auramin 148 autoklavi, sterilizatori 63, 9092 laboratorije/prostorije za ivotinje 30, 31 raspoloivost 13, 16, 22, 27 prolaz sa duplim vratima 26, 27 lonac 91 gravitacioni pomak pare 90, 91 punjenje 91 pre-vacuum 91 mere predostronosti upotrebe 92 validacija 16 automatski osigurai 111 azidi 108, 164

azotna kiselina 158 bakar 152 BBK vid bioloki bezbedni kabineti benzen 149 benzidin 149 beskimenjaci 32 bezbedonosna oprema vidi oprema, bezbednost biljke, transgenske 101, 103 biocid 82 bioloki ekspresioni sistemi 102 bioloka bezbednost upravljnje 12 versus laboratorijska bioloka sigurnost 47 bioloka sigurnost 4748 bioloki bezbedni kabineti (BBK) 5160, 62 vazduni konektori 5657 laboratorije/prostorije za ivotinje 30 izdavanje sertifikata 59 klasa I 5153, 55 klasa II 5254, 55 tip A1 5354 tipovi A2, B1 i B2 54, 55 klasa III 55, 56 laboratorija 2527 dekontaminacija59, 89 izduvni vazduh vidi pod izduvni vazduh lokacija 22, 57 funkcionisanje i odravanje 58 kontaminacija prionima 77 zahtevana upotreba 15, 21, 22 bezbedna upotreba 5760, 7071 izbor 52, 57 integrator 6364, 73 brom 149 buka 111 Bunsenov plamenik 70, 71 Centri za saradnju na biolokoj bezbednosti, SZO 140 centrifuge 7273, 142 lomljenje epruveta u 7980

170

dodatna oprema za uvanje 22 nepravilna upotreba 144 cijanogen bromid 152 cipele vidi obua ienje bioloki bezbedni kabineti 59 domai 119 laboratorijski materijali 83 friideri i zamrzicai 73 citokalazin 152 deca 10 definicija 82 otpadne vode 11, 27 ruka 90 lokalna sredina 8889 materijali kontimirani prionima 77 otpadni materijali 18, 22 vidi takoe ienje; dezinfekcija dekontaminacija biolokli bezbedni kabineti 59, 89 krv/telesne tenosti 76 dekontaminacija ruku 90 dezinfekcija 8293 bioloki bezbedni kabineti 59 hemijska 8388 ienje koje prethodi 82, 83 definicija 82 toplota 9092 prosipanja 9597 otpadni materijali 19 vidi takoe dekontaminacija; sterilizacija dietil etar 153 dietilen diokside 154 dietilen oksid 167 dimetilamin 153 dimetilbenzen 169 dioksan 154 direktor laboratorije 12, 117 disperzija infektivnih mateijala, izbegavanje 70 dobre mikrobioloke tehnike (DMT) 912, 69 77 diferencijalni osigurai 111 drobilice za tkivo 73, 142 Ekspertska komisija Ujedinjenih nacija za transport opasne robe United Nations Committee of Experts on the Transport of Dangerous Goods (UNCETDG) 94 eksplozivne hemikalije 108, 144 ekspresioni vektori 102 epruvete kvar centrifuga 7980 sa zatvaraem sa zavrtnjem 16 Escherichia coli K12 102

etanol (etil alkohol) 8788, 154 etanolamin 154 etri 108 ekspresioni sistemi, bioloki 102 eze za jednokratnu upotrebu 15, 62, 64 mikroinsineratori 62, 64 bezbedna upotreba 70 fenol 160 flaice sa poklopcima sa zavrtnjem 16, 63 flaice, sa zatvaraima sa zavrtanjem 16, 63 formaldehid 86, 89, 155 formalin 86, 89 fosfor pentoksid 161 fosforna kiselina 161 fotometar plamena 144 freeze-dryers 143 friideri 7374, 144 fumigacija 89 gas (gasovi) kompresovani i teni 109, 128 snabdevanje laboratorije 14 genetski inenjering 101 genetski modifikovani organizmi (GMO) 101104 dalja razmatranja 104 procena rizika 103104 X tipovi 102103 germicidi, hemijski 82, 8388 glutaraldehid 86, 155 GMO vidi genetski modifikovani organizmi grinje 32 hemijski germicidi 82, 8388 hemikalije (hazardne, opasne) 19, 107109 bioloki bezbedni kabineti 57 eksploziv 108, 144 nekompatibilan, osnovna pravila 107, 108 putevi izlaganja 107 kontrolna lista za bezbednost 130 131 specifini 145169 prosute materije 108109 skladitenje 107 toksini efekti 107108 HEPA filteri vidi visoko efikasni filter za zadravanje estica hitni sluajevi 7881 Nivo 4 bioloke bezbednosti: 25, 27 plan za eventualne/nepredvidljive situacije 78 laboratorijske procedure 7981 hlor 8485, 150 hlor dioksid 8586, 151 hloramini 84, 85 hloroform 151

171

hlorovodonina kiselina 155 homogenizatori 6364, 73, 142 hrana 11 hrom VI oksid 151 hromna kiselina 151 igle, hipodermike 11, 75, 141142 uklanjanje 18 insekti, letei 32 imunizacija, osoblja 139 incidenti vidi akcidenti; prosipanja infektivni materijali, sterilizacija i ponovna upotreba 18 izbegvanje rasprivanja 70 kontakt sa koom i oima 71 dekontaminacija vgidi dekontaminacija uklanjanje 1819, 22 unoenje 71, 79 kontrolna lista za bezbednost 130 prosipanja 11, 79, 9597 infektivni mikroorganizmi, rizine grupe vidi rizine grupe, mikrobioloke inkubatori 144 inokulacija, sluajno ubrizgavanje 7172 insekti kontrola insekata prenosioca zaraznih klica 11, 29 prostor za smetanje 32 insineracija, spaljivanje 9293 insineratori 31, 92 inspekcija, laboratorija/prostorija 3335 inspekcija, laboratorijska 3637 Meunarodna asocijacija za vazduni transport (International Air Transport Association) (IATA) 94 inspektor 3334 istraivanje, laboratorijska bezbednost 3637 oblici 3843 izbeljiva (natrijum hipohlorit) 8485, 89, 166 izbijanja, bolesti nepoznate etiologije 8 izdavanje sertifikata bioloki bezbedni kabineti 59 laboratorija/prostorije 3637 izduvni vazduh laboratorije/prostorije za ivotinje 30 bioloki bezbedni kabineti 22, 26, 51, 5254, 56, 57 laboratorija za uvanje i rad 21, 22 laboratorija za maksimalno uvanje 2627 izluevine, standardne mere predostronosti 7476 fleksibilnim film izolatori sa negativnim pritiskom 61, 62 izolovani kavezi 30, 31

izopropanol (izopropil alkohol) 87, 162 jedinjenja fenola 8687 jedinjenja koja oslobaaju hlor 8485 jelo 11, 13, 30, 71 jod 88, 156 jodoform 88 kabinet laboratorija klase III 2526 kontrolisani sistemi za provetravanje 2627 kabinet sa totalnim ispustom vazduha 57 kabitneti sa horizontalnim i vertikalnim istekom vazduha 51 kalcijum hipohlorit 84 kalijum hidroksid 162 kalijum permanganate 162 kalijum telurit 162 kapaciteti za zamrzavanje, insekti 32 karbon tetrahlorid 150 kavezi ivotinjski 30, 31 letei insekti 32 kecelje 64, 65 kiseonik 159 kljuanje 90 kombinezoni 64, 65 Komitet za bioloku bezbednost 118 kontaktna soiva 11 kontaminirane tenosti/otpadne vode 11, 27 kontaminirani materijali vidi infektivni materijali kontejneri polomljen 79 kontaminirani otpad 1819 nepropusni 62 uklanjanje otrih predmeta 18, 62 uzorak 69, 75, 95 kontrola glodara 12, 29 kontrolna lista za bezbednost 126, 125131 kontrolna lista za prevenciju u zatitu 127 kontrolna lista, za kontrolu bezbednosti 125 131 koa kontakt 71 povrede tipa uboda, posekotine i ogrebotine 79 Vidi takoe povrede kozmetika 11 Krojcfelt-Jakobova bolest (CJD) 76 krpelj 32 krv, standardne mere predostronosti 7476 ksilene 169 kvaternarna jedinjenja amonijaka 87 laboratorija nivoi bioloke bezbednosti u laboratoriji

172

vidi nivoi bioloke bezbednosti bioloka sigurnost 4748 izdavanje sertifikata 3637 inspekcija 3335 prostorije vidi prostorije, laboratorijske prostorije, kontrolna lista za bezbednost 125 formular za pregled nivoa bezbednosti u laboratoriji 3843 usluge, kontrolna lista za bezbednost 126127 tehnike 6977 radne zone 11 vidi takoe osnovna laboratorija; laboratorija za uvanje i rad ; laboratorija za maksimalno uvanje laboratorija sa obaveznim noenjem kombinezona 26 kontrolisani sistem protoka vazduha 2627 laboratorija za uvanje i rad (Nivo 3 bioloke bezbednosti) 1, 3, 2023 pravilnik o ponaanju 2021 projekat i prostorije 2122, 23 oprema 22 zdravstveni i medicinski nadzor 2223, 24 formular za pregled nivoa bezbednosti u laboratoriji 43 laboratorija za maksimalno uvanje (nivo 4 bioloke bezbednosti) 1, 3, 2527 pravilnik o ponaanju 25 projekat i prostorije 2527 laboratorije za ivotinje 10, 2832 nivo 1 bioloke bezbednosti: 29 nivo 2 bioloke bezbednosti: 2930 nivo 3 bioloke bezbednosti: 3031 nivo 4 bioloke bezbednosti: 3132 nivoi zadravanja 28 beskimenjaci 32 lina zatitna oprema/odea 6466 laboratorija za ivotinje 30, 31 osnovna laboratorija 1011 bioloki bezbedni kabinet 60 kontrolna lista 129 laboratorija za uvanje i rad 2021 laboratorija za maksimalno uvanje 25, 26 prioni 77 liofilizirani infektivni materijali, otvaranje ampula 74 loops see transfer loops liofilizator 143 mantili ogrtai 64, 65

mantili, laboratorija 64, 65 medicinska kartica sa podacima o osoblju za kontakt 2223, 24 medicinski nadzor vidi zdravstveni i medicinski nadzor Meunarodna organizacija za civilnu avijaciju (International Civil Aviation Organization) (ICAO) 94 mere predostronosti 14, 127 mealice za kulture 143 mikseri za kulture 143 metanol 157 metilbenzen 168 mikrobicid 8283 mikroinsineratori 62, 64 mikroskopija, filmovi i razmazi za 75 mievi podloni na poliovirus 102103 na nivou 4 bioloke bezbednosti 2526 nadzornici laboratorije 12, 117 uloga obuke, 17, 120 naftilamin 157 nametaj, laboratorija 12 naoare 6465 naoare, zatitne 6465 natijum azid 164 natrijum dihloroizocijanurat (NaDCC) 84, 85 natrijum bikarbonat 109 natrijum biselenit 164 natrijum hidroksid 165 natrijum hipohlorit (izbeljiva) 8485, 89, 166 natrium cijanid 165 nepogode, prirodne 78, 80 N-fenil--naftilamin 157 N-fenil--naftilamin 157 ninhidrin 158 nitrobenzen 158 nivo 1 bioloke bezbednosti: 1, 3, 919 laboratorije/prostorije za ivotinje 29 projekat laboratorije 1214 formular za pregled nivoa bezbednosti u laboratoriji 3840 zdravstveni i medicinski nadzor 16 vidi takoe osnovna laboratorija nivo 2 bioloke bezbednosti: 1, 3, 919 laboratorije/prostorije za ivotinje 2930 projekat laboratorije 1214, 15 formular za pregled nivoa bezbednosti u laboratoriji 4142 zdravstveni i medicinski nadzor 16 vidi takoe osnovna laboratorija Nivo 3 bioloke bezbednosti: 1, 3, 2023

173

laboratorije/prostorije za ivotinje 30 31 projekat laboratorije 2122 formular za pregled nivoa bezbednosti u laboratoriji 43 vidi takoe laboratorija za uvanje i rad nivo 4 bioloke bezbednosti: 1, 3, 2527 laboratorije/prostorije za ivotinje 31 32 projekat laboratorije 2527 vidi takoe laboratorija za maksimalno uvanje nivo bioloke bezbednosti za ivotinjske laboratorije (ABSL) 28 nivoi bioloke bezbednosti laboratorija za ivotinje (ABSL) 28 zahtevi laboratorije 3 mikrobioloke rizine grupe 13 nivoi za uvanje, laboratorija za ivotinje 28 vidi takoe nivoi bioloke bezbednosti obeleavanje, uzoraka 7475 obua 11, 20, 25, 65 obuka 120121 laboranti laboratorije za ivotinje 30, 31 upotreba bioloki bezbednog kabineta 60 bioloka sigurnost 47 laboratorijski radnici 1617 odea, zatitna vidi lina zatitna oprema/odea odelo, zatitno 26 odvodi, zadravanje 27 ogrebotine 79 oksalna kiselina 159 opasnosti u vezi sa el.energijom 19, 111, 144 kontrolna lista za bezbednost 128 oprema osnovna laboratorija 1416 labortorija za uvanje 22 hitan sluaj 81 hazard (opasnost) 141144 lina zatita vidi lina zatitna oprema / odea bezbednost 19, 6166 kontrolna lista 130 oprema za hitne sluajeve 81 osmium tetroksid 159 osnovna laboratorija (Nivoi 1 i 2 bioloke bezbednosti) 1, 919 hemijska, elektrina, radijacijska bezbednost, bezbednost od poara i bezbednost opreme 19 pravilnik o ponaanju 912 projekat i prostorije 1214, 15 obuka 1617

rukovanje otpadom 1719 oprema 1316 zdravstveni i medicinski nadzor 16 formular za pregled nivoa bezbednosti 3842 osoblje upravljanje biolokom bezbednou 12 pitanja u vazi sa biolokom sigurnou 47 laboratorije, kontrolna lista za bezbednost 126 zdravstveni i medicinski nadzor vidi zdravstveni i medicinski nadzor imunizacija 139 lini predmeti/odea 13 odgovornost za sopstvenu bezbednost 117 podrka 119 obuka vidi obuka vidi osoblje, personal osoblje zadueno za odravanje 119 otri predmeti 18 laboratorije za ivotinje 30 izbegavanje povreda 66, 7172, 75 kontejneri za uklanjanje otpada 18, 62 osvetljavanje vidi osvetljenje osvetljenje 12, 14, 126 o-tolidin 167 otpad 1719 laboratorije/prostor za ivotinje 30, 31 nivo 4 bioloke bezbednosti: 27 dekontaminacija 18, 22 uklanjanje 1819, 22, 93 prostorije/kapaciteti za beskimenjake 32 kontaminiran prionima 77 radioaktivan 114 otpadne vode, kontaminirane 11, 27 paraformaldehid 86, 89 parna sterilizacija 18, 9092 peracidi 88 perhlorina kiselina 108, 160 period pod garancijom, laboratorija/prostor 33 peroksid 88, 89, 156 pie 11, 13, 30 pikrina kiselina/ pikrati 108, 161 pipete 16, 70 pipetiranje 70 pomagala 15, 62, 63, 70 X usta 11, 63 piridin 163 plafoni 12, 21

174

plamen, otvoreni 59, 70 plan za eventualne/nepredvidljive situacije, 78 plazmid pUC18 102 podovi 12, 21 pomono osoblje 119 posekotine 79 povrede osoblje laboratorije za ivotinje 30 povrede iglom, izbegavanje 7172 poari 19, 110111 uzroci 110, 144 procedure u hitnim sluajevima 80 pranje ruku 10, 66, 90 osoblje laboratorije za ivotinje 30 prostorije/kapaciteti 13, 21, 30 pravilnik o ponaanju Nivoi 1 i 2 bioloke bezbednosti: 912 Nivo 3 bioloke bezbednosti: 2021 Nivo 4 bioloke bezbednosti: 25 pravilo rada u paru 25, 31 predstavnik za bioloku bezbednost 17, 117 118 prenosna spongiformna encefalopatija (TSEs) 76 prethodno ienje 82, 83 pretkomora 30, 31 vrata 21, primarno zadravanje 2526 primati, ne-ljudski; 29 prioni 7677 prirodne nepogode 78, 80 pristup laboratorije/prostorije za ivotinje 29, 30, 31 laboratorija 910, 21, 26 procedura ienja, prosipanja 9597 procedure u hitnim sluajevima 79 prevencija 7172 procena mikrobiolokog rizika vidi procena rizika, mikrobiolokog procena rizika, mikrobiolokog 2, 78 laboratorije/prostorije za ivotinje 28 29 genetski modifikovani organizmi 103 104 projekat, laboratorija nivoi 1 i 2 bioloke bezbednosti: 1214, 15 nivo 3 bioloke bezbednosti: 2122, 23 nivo 4 bioloke bezbednosti: 2527 inspekcijski zahtevi 33 propan-2-ol 87, 162 propisi meunarodnog transporta 9495 prosipanja u bioloki bezbednim kabinetima 59 krv 76

hemikalija 108109 infektivni materijali 11, 79, 9597 podlogana dnu kaveza 30, 31 prostorije za komunikaciju 25 prostorije za odmor 13 prostorije, laboratorija nivoi 1 i 2 bioloke bezbednosti: 12 14 nivo 3 bioloke bezbednosti : 2122, 23 nivo 4 bioloke bezbednosti: 2527 odrednice nivoa bioloke bezbednosti 1 prozori laboratorije/prostotije za ivotinje 29, 31 prostorije/kapaciteti za beskimenjake 32 laboratorija 11, 14, 21 prva pomo 13, 138 puenje 11, 30 radijacija, jonizirajua 19, 111114 tetni efekti 111 principi zatite 112113 kontrolna lista za bezbednost 130131 prostor sa radnim stolovima 113114 radioaktivni otpad 114 radionuklidi bioloki bezbedni kabineti 57 bezbedni radni postupci 112113 supstitucija 113 radne povrine laboratorije/prostorije za ivotinje 29 laboratorija 11, 12 radne povrine stolova 12 radne povrine, laboratorija 11 radne stanice sa istim vazduhom 51 rastvori amonijaka 148 razmazi , za mikroskopiju 75 rekombinantna DNK tehnologija 101104 respiratori (respiratorna zatitna oprema) 21, 6566 revizija 3637 rizine grupe, mikrobioloke osnovne laboratorije 9 nivoi 2-3 bioloke bezbednosti klasifikacija 12 rukavice 10, 60, 65, 66 sanitarne prostorije 126 ejkeri 6364, 73, 143 selen 163 serum, izdvajanje 72 set za prvu pomo 138 sistem pakovanja 95, 96

175

sistem za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju vazduha (HVAC) 21 sistemi trostukog pakovanja 95, 96 sistemi ventilacije laboratorija za ivotinje 29, 30, 31 osnovna laboratorija 14 kontrolna lista 126 laboratorija za uvanje i rad 21 laboratorija za maksimalno uvanje 2627 skaditenje zapaljivih tenosti 128 skladitenje ampule sa infektivnim materijalima 74 hemikalije 108 kompresovani i teni gasovi 109, 128 prostorije, kontrolna lista 125 zapaljive tenosti 128 prostor, laboratorija 12 snabdevanje elektrinom energijom 14, 27 snabdevanje vodom 14, 22 sonikatori 6364, 73, 75, 142 sporocid 83 spreavanje povratnog toka 14, 22 pricevi 11, 18 srebro 163 srebro nitrat 164 sredstva za dezinfekciju 82, 8388 staklo 75 rukovanje polomljenim 79, 80, 95 mere predostronosti u upotrebi 71, 75 standardne mere predostronosti 7476 sterilizacija 27, 8293 ienje koje prethodi 82, 83 definicija 83 toplota 9092 materijali kontaminirani prionima 77 vidi takoe dekontaminacija; dezinfekcija sumporna kiselina 166 Svetska zdravstvena organizacija (WHO) Centri za saradnju po pitanju bioloke bezbednosti 140 Program za bioloku bezbednost 25 talijum acetat 167 telesne tenosti, standardne mere predostronosti 7476 tetrahidrofuran 167 tetrametilen oksid 167 tkiva koja sadre prione 77 standardne mere predostronosti 75 tok vazduha, direkcioni nivo 4 bioloke bezbednosti: 2627 tok vazduha, direkcioni alarmi 21, 60

prostorije/laboratorije za ivotinje 29, 30, 31 bioloki bezbedni kabineti 53, 56 nivo 3 bioloke bezbednosti: 21 toluen 168 toplota dezinfekcija i sterilizacija 9092 suv 90 vlaan 90 transfer gena 101, 102 transgenske biljke 101, 103 transgenske ivotinje 102103 transgenske ivotinje 102103 transport 11, 9497 infektivni otpad 1819, 22 meunarodni propisi 9495 uzorci 69, 7475 sistem trostrukog pakovanja 95, 96 trihloroacetna kiselina 168 trihloroetilen 169 triklosan 87 tuevi 26, 30 ubrusi za ruke (vlane maramice) na bazi alkohola 8788, 90 ugljen dioksid, vrsti (suvi led) 150 ultra - centrifuge 142 ultravioljubiasta svetla 58 ultrazvuni istilice 142 Univerzalne mere predostronosti 7476 unoenje infektivnog materijala 71, 79 usluge odravanja zgrade 119 usluge u hitnim sluajevima 8081 uzorci 69 prikupljanje 7475 kontejneri 69, 75, 95 obeleavanje, etiketiranje 7475 uz ograniene informacije 8 otvaranje paketa 69 otvaranje epruveta i sadraja sa uzorcima 75 prijem 69 standardne mere predostronosti 74 75 transport 69, 7475 sistem trostrukog pakovanja 95, 96 vakuum flaice 144 vakuum cevi 22, 63 validacija, oprema16 vazduh, vidi izduvni vazduh vazdune komore 26, 27, 31 vazduni filteri vidi visoko efikasni filter za zadravanje estica vazduni sistemi bioloki bezbedni kabineti 5152, 53 54, 5657

176

zatitno odelo ili kombinezon 26 vidi takoe ventilacioni sistemi vektori 102 vektori rasprostiranja virusa 102 visoko efikasni filteri za zadravanje estica (HEPA) laboratrorije/prostorije za ivotinje 30 bioloki bezbedni kabineti 51, 53, 56 nivo 3 bioloke bezbednosti: 21, 22 nivo 4 bioloke bezbednosti: 26, 27 kontaminiran prionima 77 vodena kupatila 143 vodonik hlorid 155 vodonik sulfid 156 vrata laboratorije/prostorije za ivotinje 29 laboratorija 13, 21, 26 zadravanje, primarno zamrzivai 7374 zatita od prskanja 62 zatita proizvoda 51, 53 zatita sluha 111 zatita za lice 11, 6465 zatita za oi 11, 6465, 71 zatitne maske za lice (viziri) 11, 65 zatitno odelo 26 vidi takoe laboratorija sa obaveznim noenjem kombinezona zastori, zatita od insekata 32 zdravstveni i medicinski nadzor osnovna laboratorija 16 kontrolna lista 129 laboratorija za uvanje 2223, 24 ene u reproduktivnom dobu 16, 129 zidovi 12, 21 iva 157 ivotinje uklanjanje trupa ivotinja 30 ne-eksperimentalni 10, 29 transgenske ivotinje 102103 znak upozorenja za bioloku opasnost 9, 10, 20, 29 znak za radioloku opassnost 113, 114 oblast radijacije 113 HEPA- filteri (pepeo sode) natrijum karbonat 109 1,1-bifenil-4,4-diamin 149 1-hidrazino-2,4-dinitrobenzen 153 2,4,6-trinitrofenol (pikrina kiselina) 108, 161 2,4-dinitrofenil-hidrazin 153 2-amino-etanol 154 3,3'-dimetil-(1,1'-bifenil)-4,4'-diamin 167 4,4'-karbonoimidoilbis (N,Ndimetilbenzenamin) 148

177