Jovanka Broz Titova suvladarka

Profesor Dr. Aleksandar Matunovid, lini lekar biveg predsednika SFRJ, izneo je mnoge nepoznanice o Jovanki i Brozu, njihovim odnosima, i Jovankinim pretenzijama da bude naslednik Tita.

Pie: Profesor dr Aleksandar Matunovid, maralov lini lekar

Mlade ene najjai afrodizijak

U SVOM dugom i burnom ivotu Tito je imao veliki broj ena. Mnoge od njih bile su samo prolazne veze, simpatije i avanture, bez dubljeg traga u njegovom emotivnom ivotu. etiri ene s kojima je Tito proveo najvedi deo svog ivota (vie od 60 godina) i s kojima je imao dugogodinji, kradi, ili dui brani ivot, bile su: dve venane (Pelagija Belousova i Jovanka Budisavljevid) i dve nevenane (Herta Has i Davorjanka Paunovid). Sve Titove ene bile su vrlo lepe i mlae od njega i svaka je bila vanserijska i samosvojna linost. Najveda razlika u godinama bila je izmeu Tita i Jovanke - iznosila je 32 godine. Titova slabost prema mladim enama moe se donekle objasniti reima koje sam, kao njegov lekar, uo od njega prilikom jednog od naih razgovora o mukoj seksualnosti. Tito mi je tada rekao: - Mladost je bujna i raskona, ona je prolede ivota, puna je hormona kao biljka sokova. Mladost je oaravajude podsticajno i kreativno doba. Mlado telo je vrsto, jedro, puno topline i ivotne energije. Oi mladih osoba su pune radoznalosti, ara i poude. Koa mladih ena je barunasta, meka i vlana. Ona prijatno mirie zbog znoja koji pojaano lue lezde. Znoj devojaka i mladih ena ima opojni miris, i sladunjav ukus. On je najjai prirodni afrodizijak koji deluje preko ula mirisa i ukusa. Znoj se pojaano lui u trenucima emotivnog uzbuenja.

U prilog Titove konstatacije ja sam kazao: - Parfemi najprijatnijeg mirisa prave se od ekstrata znojnih, lojnih i polnih lezda ivotinja. Mous, jedan od najpoznatijih parfema, nastaje od sekreta polnih lezda mukaraca. Tita su sve njegove ene neizmerno volele. On je svaku od njih voleo posebnom ljubavlju, ali nijednu vie od sebe. Svaka od njih pokuavala je da zagospodari Titom, ali nijednoj to nije polo za rukom. Jednom prilikom u ali mi je rekao ono to je ozbiljno mislio: "Svaka od mojih ena, kad sam je upoznao, bila je devica i naivna ovica. U braku je svaka od ovica postala lavica, jer sam cenio i

uvaavao njihove linosti. Kad bi lavice poele da ujedaju, morao sam da ih krotim, to je ilo dosta teko i dovodilo do mnogih nesporazuma".

BEZ NJE NE MOGU DAVORJANKA Paunovid bila je najveda Titova ljubav. O tome najbolje govore ove njegove rei: - Greka je kada se misli da samo pesnici za svoju poeziju nalaze inspiraciju u voljenim enama. I moja velika inspiracija za mnoga ivotna dela bila je devojka Davorjanka Paunovid. Nju sam iz milote zvao Zdenka. Nadimak sam joj dao po zdencu koji predstavlja nepresuni izvor bistre i hladne vode. On obino izvire ispod nekog kamena i svojim izgledom osveava oveka. Zdenka je bila nepresuan izvor mojih ideja i moje intelektualne, revolucionarne i politike aktivnosti. Bila je moje veliko psihiko nadahnude i telesno zadovoljstvo. Bila je moja svakodnevna mentalna stimulacija do kraja njenog kratkog ivota. Davorjanka je Titu bila i vie od toga. Ona je jedan od glavnih tvoraca Titove legende i Titovog kulta.

Davorjanka je bila jedina ena za koju je Tito rekao: "Ja bez nje ne mogu!" Ove rei izgovorio je na partijskom sastanku lanova Vrhovnog taba odranom u okolini Foe 1942. godine s jednom jedinom takom dnevnog reda: "Odnos Tita i Davorjanke Paunovid". Na tom sastanku Tito i Davorjanka su otro kritikovani zbog krenja partizanskih moralnih normi, odnosno zbog odravanja seksualne veze iako nisu bili suprunici. Rade Vujovid, jedan od Titovih pratilaca, traio je tada da Tito bude iskljuen iz Partije, a Cana Babovid da se vrhovni komandant kazni poslednjom opomenom. Tito je tada izgovorio napred navedene rei i dodao: - Radite ta hodete.

Zbog ovakvog Titovog stava, Rankovidevo miljenje je bilo da se Tito i Davorjanka mogu izuzeti iz strogih partizanskih pravila, ali pod uslovom da posle zavretka rata obavezno stupe u brak. Tito i Davorjanka nisu partijski kanjeni. Uslov da posle rata stupe u brak, za njih nije bio nikakav problem, jer su oni to i sami eleli. Posle sastanka, oni su nastavili ivot po starom. Davorjanka je roena 1921. godine u Poarevcu, u uiteljskoj porodici. Otac joj je bio vrlo ugledna linost - uesnik Prvog svetskog rata, nosilac mnogih odlikovanja, meu kojima i Karaoreve zvezde. Posle zavrene gimnazije, Davorjanka se upisala na Filozofski fakultet u Beogradu i odmah postala jedan od glavnih aktivista studentskog pokreta.

Davorjanka je Tita upoznala na ilegalnom radio-telegrafskom kursu odranom u Zagrebu, 1941. godine. Tito je kao generalni sekretar Partije pratio rad kursa, i njegovoj panji nije mogla da umakne Davorjanka, koja je bila izuzetno lepa i vrlo inteligentna devojka. Tito je Davorjanku osvojio lepotom, armom, mudrodu i duhovitodu, a posebno poloajem u Partiji, jer je mlada studentkinja cenila

uspene i znaajne linosti, a i sama je elela da jednog dana to postane. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ljubav skojevke i generalnog sekretara KPJ, koji je od nje bio stariji gotovo 30 godina.

NA DVA STROJA KOLIKO je bila velika i strasna ljubav izmeu Davorjanke i Tita, najbolje se vidi iz prie onih koji su bili upudeni u njihove odnose, a koji kau da je Davorjanka bez ikakvih emotivnih trauma i moralnih obzira ostavila svog prethodnog ljubavnika Jovu Kapiida i svim arom predala se novoj ljubavi. Njihova ljubavna veza, intenzivna i iskrena, demantuje sve one psihologe, sociologe i seksologe, koji tvrde da je ljubav izmeu dve egocentrine, egoistine i narcisoidne linosti nemoguda, ili, ukoliko do nje doe, da je kratkog veka. Posle okupacije Jugoslavije i Titovog prelaska u Beograd, Davorjanka je i zvanino obavljala poslove njegove sekretarice. U pratnji Jae Rajtera i Veselinke Malinski, Davorjanka je zajedno s Titom iz Beograda otila na slobodnu teritoriju.

O Titu kao mukarcu, odnosno, seksualnoj osobi, uo sam nekoliko interesantnih stvari od Spasenije Cane Babovid i od Stane Tomaevid. Davorjanka Paunovid je Stani jednom prilikom rekla: - Moj pisadi i polni stroj moraju biti stalno u stanju pripravnosti. Ni za jedan ni za drugi Tito nema odreeno vreme. Nekada sam neke naredbe kucala izaavi iz kolone i dredi mainu na krilu. Jednom prilikom za vreme naeg odnosa neprijatelj je bio veoma blizu mesta gde smo se mi nalazili. ula se jaka paljba koja se pribliavala. Ja sam bila jako uplaeno i Tita upozoravala, meutim, on je i dalje radio svoj posao. Njega to nije nimalo ometalo u njegovoj pohoti niti je hteo da prekine, sve dok nije doiveo vrhunac.

Franc Leskoek je Cani Babovid ispriao slededi doivljaj: - Na elu slovenake delegacije jednog popodneva doao sam na zakazani sastanak kod Tita. Straar ispred Titovih vrata rekao mi je: "Moete da uete, Tito vas oekuje". Kad smo uli u sobu u njoj nije bilo nikoga. Iz susedne prostorije uli su se uzdasi i krici pradeni jakom kripom kreveta. Krici su postajali sve glasniji, a kripa kreveta sve jaa. Izgledalo je da de se krevet raspasti, a osoba u jaucima izdahnuti. Rekao sam drugovima da izaemo napolje da se malo proetamo, jer ko zna kad de se ovo zavriti. Posle jednoasovne etnje, kad smo uli u sobu, Tita smo zatekli za radnim stolom, krepkog i dobrog raspoloenja. Pogledao je u asovnik i rekao: "Ne smeta to ste zakasnili, ja sam zavrio neke vane i neodlone poslove". Pred kraj rata, Davorjanka se razbolela od tuberkuloze zbog ega je bila upudena na leenje u Rusiju. U Beograd se vratila neizleena. Posle kratkog vremena je umrla. Njena smrt je Tita duboko potresla. Ne obavetavajudi nikoga o njenoj smrti, naredio je obezbeenju da je sahrane u krugu Belog dvora. eleo je da njegova Zdenka i mrtva bude u njegovoj blizini, a to je bila i njena poslednja elja.

Domadica u statusu ljubavnice

POSLE smrti Davorjanke Paunovid, ukazala se potreba za novom domadicom Titove kude. Izbor je pao na kapetana Jovanku Budisavljevid iz etvrte like brigade. Ona je u prolede 1945. godine postavljena za slubenicu u Maralatu sa zadatkom da vodi Titovo domadinstvo i da se stara o njegovoj bezbednosti. Na posao je dola u vojnikom odelu sa cokulama, opasaem i titovkom na glavi. Jovanka potie iz estite stare srpske seljake porodice. Roena je 7. decembra 1924. godine u selu Pedani u Lici. Njeni roditelji imali su petoro dece. Dva sina Maksima i Peru i tri kderi - Jovanku, Zoru i Nadu. Majka Milica rano im je umrla, a otac Milan stradao za vreme rata. Detinjstvo Jovanke nije bilo sredno. ivela je pored madehe koja ju je esto maltretirala.

Jovankino rodno mesto nosi ime po selu Pedani kod Prizrena. Ona kae da su njeni preci bili plemidi na dvoru cara Duana. Posle sloma drave Nemanjida, preko Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije, doli su u Liku. Prezime Budisavljevid potie od imena jednog od tri brata koji su zajedno stigli u Liku (Juria, Filip i Budia). Budisavljevidi su velika i poznata lika porodica. Jovankini blii i dalji roaci su Sran Budisavljevid, kraljev namesnik, Mane Budisavljevid, poznati lekar, Savica Kosanovid, ministar, i Dragutin Prica, admiral u austrijskoj vojsci. Jovanka je u daljem srodstvu i sa Nikolom Teslom. Jovanka je sa 17 godina stupila u partizane. Postala je borac Prve enske partizanske ete, u kojoj su birane najbolje devojke, poto su njenu kudu zapalile ustae. Prola je kroz vojniku obuku i isticala se kao odlian strelac. Posle rasformiranja enske ete, premetena je u tab Prvog korpusa na posao bolniarke. Za vreme nemakog vazdunog desanta na Drvar istakla se u organizaciji evakuacije ranjenika. U Drvaru je prvi put videla Tita. Radedi kao bolniarka i rukovodilac u pritabskim jedinicama, doekala je kraj rata. Bila je hrabar borac, dva puta je ranjavana.

ZAJEDNO SA ORDONANSIMA Na Titov zahtev, Jovanka je uskoro poela da obavlja poslove njegove sekretarice. Da bi u tome bila uspena morala je da savlada stenodaktilografiju. Uz rad je zavrila veernju gimnaziju. Jovanka se brinula o mlaim sestrama Zori i Nadi koje je pronala u domovima za ratnu siroad u Vinkovcima i Otocu. Devojice je smestila, po Titovom odobrenju, u vilu u Uikoj 16, gde im je bila obezbeena i ishrana. Posle zavrene gimnazije, Zora je diplomirala na jugoslovenskoj knjievnosti, a Nada na engleskom jeziku. Pored navedenih obaveza, Jovanka je zajedno sa ordonansima svake veeri deurala ispred vrata Titovog kabineta, sve dok on ne bi otiao na spavanje ili je pozvao k sebi. Posle dve godine Jovanka je postala Titova ljubavnica. Kao ljubavnik, Tito je bio nean, ali je ponekad znao da bude grub i osoran i da Jovanku izgrdi pred osobljem rezidencije, nekada ak i za sitnicu. Jovanka kae da je ljubav izmeu nje i Tita bila velika, iskrena i bezrezervna. Nesporno je da je ona tu ljubav tako doivljavala. Meutim, period od est godina govori da nije bilo bezrezervne ljubavi sa Titove strane. Jovanka se uklapala u Titov stereotip ljubavnice, ali ne i supruge predsednika Republike. Kad je re o supruzi, Tito je imao visoke standarde u koje se Jovanka teko uklapala. Titovo

samoljublje, koje je bilo jae od bilo kakve ljubavi prema drugoj osobi, trailo je linost koja de odgovarati reputaciji legendarnog voe, genijalnog politiara i dravnika. Jovankino zvanje, vaspitanje i obrazovanje bilo je, meutim, ispod onoga to je trebalo da poseduje bududa supruga predsednika Republike. Kako de osoba koja nije proitala nijednu knjigu van kolskog programa razgovarati o knjievnosti? Kako de neko ko nije bio ni na jednoj umetnikoj izlobi, raspravljati o slikarstvu, skulpturi i arhitekturi? Kako de ena kojoj je partizanska bluza bila prvi kostim, a titovka prvi eir, pratiti i upranjavati visoku modu?

Mnoga pitanja u tom smislu Tito je postavljao sam sebi. Doao je do zakljuka da ta osoba nije mogla da bude Jovanka. Po mom saznanju, Tito je reflektovao na neku od istaknutih osoba iz umetnikog sveta. I drugi politiari i dravnici za ene su uzimali mlade i lepe glumice (Napoleon, Peron, Mao Cedung). Uostalom, mnogi njegovi generali oenili su se glumicama, operskim pevaicama i balerinama. Zar on, kome oni nisu bili ni do kolena, da se loije oeni? Zar on da uzme seosku devojku skromnog obrazovanja iji su jedini kvaliteti bili mladost i lepota? Jedno vreme Tito je bio oduevljen Zinkom Kunc. Slavna operska pevaica odgovarala bi slavnom antifaistikom voi. Smetnja je, meutim, bio Zinkin sredni brak sa Titovim generalom. Kako se ni posle est godina odugovlaenja odgovarajuda osoba nije pojavila, a odreeni drugovi nisu ispunili obedanje da de je pronadi, Titu nita drugo nije preostalo nego da prihvati Jovanku koja mu je etiri godine bila ljubavnica. Ovo je savremena bajka o Pepeljugi. Princ nije naao Pepeljugu, ved se Pepeljuga, zahvaljujudi po nju srednim okolnostima, nametnula princu.

BOLJI OD MLADIA Jovanka Budisavljevid udala se za Josipa Broza u aprilu 1952. godine. Njoj je bilo 28 godina, a njemu 60. Kumovi na venanju bili su Aleksandar Rankovid i Ivan Gonjak. Sveani ruak odran je u vili Dunavka kod Iloka. Pored kumova, na ruku su bili Kardelj, Krajaid i Bakarid. Prvo Jovankino pojavljivanje kao Titove supruge bilo je na prijemu koji je prireen u ast britanskog ministra inostranih poslova Antoni Idna, 19. septembra 1953. Vest o Titovom venanju sa Jovankom Budisavljevid pronela se svetom kao prvorazredna senzacija. Svi svetski listovi pisali su o Titovoj supruzi kao o stasitoj i lepoj crnki sa dugom, bujnom kosom i krupnim oima. Mnogo godina kasnije, za vreme boravka u vili kod Iloka, Jovanka mi je lino pokazala sve prostorije Dunavke. Na zidovima, koji su vedinom bili obloeni drvetom bio je veliki broj Titovih i Jovankinih fotografija koje govore o njihovim dnevnim aktivnostima i izlivima nenosti. Na zidovima sam bezuspeno traio slike njihovih kumova, Rankovida i Gonjaka, ali ih nisam naao. Onaj koji je politiki skliznuo, ne samo da je otiao iz ivota modnika nego se za njim i svi tragovi briu. - Ovde smo proveli jedan deo medenog meseca - priala mi je Jovanka. - To su bili divni dani. Dok drugi nisu poeli da se meaju u na ivot, mi smo bili idealan brani par u svakom pogledu. Tito mi je donosio vode i kafu u krevet. Ja nisam dala nikome da mu kuva ruak i veeru. Najdrae mi je bilo da ja to sama inim. On se ljutio govoredi: Jovanka, gubi vreme na ono to moe i drugi da uradi. Bolje je da to vreme provedemo u etnji. Bilo je vremena za sve, ak ga je bilo i na pretek. Bili smo mladi.

Na te njene rei ja sam se blago nasmejao, misledi na Titovih 60 godina. Ona je shvatila razlog takve moje reakcije i rekla: - Tito je sa 60 godina bio vitalniji od ijednog mladida. Bilo mi je posebno drago to sam uo ove rei iz njenih usta, jer su one bile potvrda mojih prethodnih saznanja o Titovoj seksualnosti, koja me je interesovala, jer je i ona predstavljala vanu karakteristiku njegove linosti.

Postojale su mnoge predrasude o Titovom i Jovankinom seksualnom ivotu, s obzirom na razliku u njihovim godinama i Titovo poodmaklo doba prilikom enidbe. Te predrasude bile su posledica slabog poznavanja ovekove seksualnosti i u to vreme uvreenog miljenja da seksualni ivot ne prilii starijim ljudima i da u starijem dobu postoji samo pouda, a da se seksualna mod gasi. Naroito se malo znalo o velikim individualnim razlikama meu ljudima u pogledu seksualne modi i duini njenog trajanja. Delom zbog predrasuda, a delom iz zavisti, mnoge ene bile su zabrinute za Jovankin seksualni ivot. Te predrasude one su najede izraavale reima: Mi Jovanki na udaji ne zavidimo. Mi se nikada ne bismo udale za starca. ta vredi Jovanki sve bogatstvo kada nema ono osnovno to normalnoj eni treba. One obrazovanije bi jo dodavale: Po Frojdu je seks najvede ovekovo zadovoljstvo. I neki rukovodioci, ljuti na Jovanku, znali su redi: Ona svoje seksualne frustracije i nezadovoljstva iskaljuje na nama. Bolje je da nae nekog, pa da se iivi. Oni nisu znali da su te frustracije izazvane eljom za vladu, a ne eljom za seksom. Prilikom jednog naeg razgovora o Jovanki i njihovim odnosima, Tito mi je rekao: - Jovanka je za moju ljubav ostala bez poroda i materinstva. Liila se zaetog deteta, poto meni nije odgovaralo da imam dete u tim godinama. Sve ovo govori da Tito spada u grupu seksualno jakih ljudi i da su Jovanka i Tito imali normalan, bogat i skladan seksualni ivot.

Ostavka ravna smrti

POSLE udaje za Tita za Jovanku su nastupile mirnije godine. Ali to nisu bile godine dokolice i bezbrinog ivota, nego godine napornog rada, uenja i usavravanja. Jovanka je morala da savlada pravila ponaanja i ophoenja u velikom drutvu. Morala je dobro da upozna protokol efa drave i diplomatski protokol, kao i svoje protokolarne obaveze. Morala je da savlada svetske jezike i u krajnjoj liniji usvoji graanske manire. U tome su joj pomagale supruge visokih jugoslovenskih rukovodilaca, Vera Velebit, Pepca Kardelj, Lepa Popovid, Pjera Popovid, Milica Vukmanovid i Slavka Rankovid. Iako je imala mnogo nedostataka, Jovanka je nastojala da ih to bre otkloni. Uila je i radila mnogo, tako da je od uenice brzo postala uiteljica. ena koja u poetku nije poznavala ni graanski bontton, vrlo brzo je poela da se mea u dravni i diplomatski protokol, da daje svoje predloge i inovacije. Poela je da insistira na hijerarhiji, etikeciji i prefinjenom ponaanju. Traila je potovanje svoje linosti dok sama nije potovala druge, pogotovo one koje je smatrala niim od sebe.

O njenom odevanju starala se Klara Rotild, modni kreator iz Budimpete. Poto je Jovanka imala neograniena sredstva za garderobu i za sve druge line potrebe, za nju su nabavljani najbolji i najskuplji materijali koji su se mogli nadi u svetu. Posle formiranja Kabineta predsednika Republike, formiran je i Kabinet Jovanke Broz. Prva njena sekretarica bila je Jovankina sestra Zora. Najjai Jovankin adut bio je njen spoljanji izgled, zbog koga je dobijala komplimente i u zemlji i u inostranstvu. Svojom pojavom ona je dostojno reprezentovala suprugu predsednika Republike. Visoka, vitka, skladno graena, sa dugim vratom, prodornim krupnim oima i dugom crnom kosom, koju je uvijala u visoku punu, predstavljala je klasian tip lepote. Ono to je posebno dominiralo u Jovankinom izgledu, to joj je davalo poseban arm, bio je njen magini osmeh koji je narod odmah nazvao "jugo-osmehom". iroko razvuene pune usne oiviene niskom pravilnih belih zuba, blago zaarene jagodice i iroko otvorene crne, sjajne oi, bile su fizike karakteristike njenog osmeha. To je bio osmeh sredne i zadovoljne ene, osmeh koji osvaja i pleni. I sam Tito je zapazio maginost njenog osmeha, kao i utisak koji on ostavlja na pojedince i masu. I zato je govorio: "Smej se, Jovanka, smej!"

POTOVANJE ZA PRVU DAMU IVEDI sa ovekom koji je od svega na svetu najvie voleo vlast, Jovanka je i sama brzo njome bila inficirana. Bez ivotnog iskustva i ivotne filozofije, ona nije uspela da se odupre pogubnom dejstvu vlasti. Kasnije, drogirana vladarskom modi, postala je njen veliki zavisnik. Ona je elela da na svakom mestu i u svakoj prilici pokae svoju mod. Tito joj je u tome svesrdno pomagao. Traio je da se Jovanka potuje i slua, da se oslovljava sa "drugarice Jovanka". Pri vonji automobilom ona je sedela sa njegove desne strane otpozdravljajudi narodu. Uestvovala je na sastancima rukovodstva drave i partije, a u mnogim sluajevima i na sastancima sa stranim dravnicima. To je od Jovanke napravilo Titovu suvladarku. Tito je 1962. godine napunio sedam decenija ivota. To su godine koje predstavljaju bioloku i pravnu granicu daljem aktivnom radu. On je tada bio u velikim linim, partijskim i dravnim problemima. Odlazak u penziju njemu nikako nije odgovarao. Znao je da penzija kod naeg sveta predstavlja ne samo politiku nego i socijalnu smrt. Vlast je bila smisao njegovog ivota. Bez nje Tito nije bio Tito. Zbog toga se on nije eleo odredi vlasti.

Tito je znao da na njegovo mesto pretenduje nekoliko ozbiljnih kandidata, pre svih Kardelj i Rankovid. Tu je bila i Jovanka koja je smatrala da je ona jedina sposobna da nastavi njegovo, odnosno njihovo, zajedniko delo, kako je znala da kae. Za razliku od Kardelja i Rankovida, Jovanka nije elela naslee "ivog Tita". To njoj nije trebalo, jer je ionako vladala zajedno sa Titom. Ona je elela da nastavi njegovo delo posle njegove smrti. Bila je svesna da godine rade za nju, a protiv Kardelja i Rankovida. Potrebno je bilo jo neko vreme da bi ona uz Titovu pomod napravila linu politiku karijeru koja je

bila preduslov za njeno nasleivanje Josipa Broza. U martu 1962. godine na proirenoj sednici Izvrnog komiteta CK SKJ dolo je do podele rukovodstva na Titovu struju, koja se zalagala za centralistiko voenje drave i ekonomije, i na struju na elu sa Kardeljem i Bakaridem, koja je imala suprotne stavove. Kardeljeva i Bakarideva struja na plenumu je imala vedinu, zbog ega je Tito demonstrativno ponudio ostavku. Pitanje je kako bi on proao da se tada o ostavci glasalo, s obzirom na to da je vedina prisutnih bila protiv njegove politike i da su ga smatrali glavnim krivcem za teko stanje u Jugoslaviji, to je on u stvari i bio, jer je imao svu vlast u svojim rukama. Oni koji su bili protiv Titove ostavke, a meu njima na prvom mestu Rankovid i Gonjak, nisu dozvolili da se o ostavci glasa. Traili su od Tita da je povue, to je on na kraju i uinio.

OBRATI SE NARODU! Kad sam s Titom, kao njegov lekar, jednom prilikom razgovarao o Jovankinoj privrenosti njemu, a u vezi sa dogaajem iz 1962, on mi je rekao: - Pored Rankovida i Gonjaka, koji su imali veliki uticaj na moju odluku da povuem ostavku, ogromnu ulogu u tome odigrala je Jovanka. Ja sam bio ogoren atmosferom koja je vladala na sednici Izvrnog komiteta i diskusijama koje su na njoj voene. Nepoverenje koje mi je tada iskazano smatrao sam izdajstvom od strane najvedeg dela mojih drugova. Zbog toga moja ostavka nije bila puka demonstracija, kako to neki misle, nego iskrena namera da se povuem sa svih funkcija. Kada sam to rekao Jovanki, na nju je to delovalo poraavajude. Za nju je to bilo i neshvatljivo i neprihvatljivo. Verovatno je u tome videla i svoj veliki gubitak. Rekla mi je da ni po koju cenu ne smem da se povuem sa poloaja, jer bi to znailo smrt za nas oboje. Kad sam joj kazao da sam izgubio poverenje vedine partijskog rukovodstva, ona mi je odgovorila: "Obrati se narodu! Tebe je narod izabrao a ne rukovodstvo! Tvoja snaga je u narodu, Tito! Narod je s tobom. Kad vide reakciju naroda svi de se povudi u miiju rupu. Ti jo nisi zavrio svoje delo. Ti si u punoj stvaralakoj snazi. Ti nisi fiziki radnik pa da ti godine ne dozvoljavaju vie da radi. Tvoj mozak je sve. Od tebe narod jo mnogo oekuje."

- To je bio koristan savet - rekao mi je Tito. - Zato sam joj neobino zahvalan. Mada sam i ja u meuvremenu doao na tu ideju, njene rei su me ohrabrile i pokazale da je ta ideja ispravna. O ovome to mi je povodom svoje ostavke rekao Tito, opirno sam razgovarao sa Kardeljem u junu 1977. godine. On mi je tada kazao: - Svi misle da su odnosi izmeu mene i Tita idealni i da smo mi veliki intimusi. Ali nije tako. Tito je

nekoliko puta pokuao da me iskljui iz rukovodstva. Jedanput je ak predloio Rankovidu i moju fiziku likvidaciju. Vrhunac naih nesuglasila, a u krajnjoj liniji i netrpeljivosti, javio se posle njegovog govora u Splitu koji sam ocenio demagokim. Njegova odluka da ja moram da napustim sve partijske i dravne funkcije bila je definitivna. Toj njegovoj odluci umnogome je kumovala Titova supruga Jovanka. Mene i moju suprugu Pepcu ona nije podnosila. Ne zbog toga to smo mi imali neto protiv nje, nego zbog toga to smo bili prijatelji sa Titom. A svako ko je bio u dobrim odnosima sa Titom, bio je u loim odnosima sa Jovankom.

Kardelj mi je dalje rekao: - Jovanka mene ne trpi i zbog toga to smatra da ja elim da nasledim Tita. Ona misli da je jedino ona zato predodreena. Bez imalo skrupula ona izjavljuje: "Ja najbolje poznajem Tita i njegovu politiku, zato to smo je zajedno kreirali i vodili. Jedini nastavlja Titovog dela mogu biti ja, Jovanka."

Udar na Rankovida

ZBOG velike podrke koju su mu dali na proirenoj sednici Izvrnog komiteta CK SKJ u martu 1962. godine, a i posle nje, Tito je 1963. bez prethodne konsultacije sa najviim rukovodstvom, imenovao Aleksandra Rankovida za potpredsednika Republika, a generala Ivana Gonjaka za zamenika vrhovnog komandanta. Dok je ovaj Titov potez naiao na razliito reagovanje u vrhovima drave i partije, vedina graana, makar u istonom delu zemlje, ova postavljenja prihvatila je sa simpatijama. U narodu su Rankovid i Gonjak slovili kao veliki Jugosloveni. Na njihovo postavljenje na vane funkcije gledalo se kao na jaanje prepreka svakom nacionalizmu i separatizmu. Bio je to garant ouvanja Jugoslavije kao jedinstvene drave.

Hrvatski i slovenaki nacionalisti i separatisti, kao i nacionalisti u drugim republikama, videli su u ovom Titovom potezu veliku prepreku za ostvarivanje svojih ciljeva. Titova odluka posebno je naila na lo prijem kod dva glavna pretendenta na Titovo mesto, Edvarda Kardelja i Jovanke Broz. Oni su postavljenje Rankovida na mesto potpredsednika Republike doiveli kao lini poraz. Ovim inom, smatrali su, Rankovid je postao jedini siguran Titov naslednik. Svi protivnici ovog postavljenja jedino reenje za ostvarenje svojih programskih ciljeva videli su u obaranju Rankovida. Znali su da to nije lako ostvariv cilj i da za njegovu realizaciju moraju da se upotrebe sva sredstva.

Tito lino nije imao razloga da se plai da bi Rankovid mogao da ugrozi njega i njegovu vlast. Kao veliki majstor vlasti, on je Rankovidu ved bio odsekao krila. Godine 1963. smenio je Rankovidevog velikog prijatelja generala Jeftu aida, naelnika Kontraobavetajne slube JNA i generala Ivana Gonjaka. Na

njihovo mesto, po preporuci Ivana - Steve Krajaida, Tito je doveo Ivana Mikovida Brka, koga je istovremeno postavio za naelnika svoje line bezbednosti i smatrao ga vrlo poverljivim ovekom. Poetkom 1965. godine smenjeni su Vojin Lukid, sekretar za unutranje poslove Jugoslavije i dugogodinji Rankovidev saradnik, i Svetislav Stefanovid Deda. Na njihova mesta, takoe po preporuci Krajaida, postavljen je Milan Mikovid, roeni brat Ivana Mikovida Brka. Ove smene i postavljenja Tito je radio uz "saglasnost" Rankovida, a u cilju "rotacije kadrova" i "debirokratizacije slubenog aparata". Kako je ruenje Rankovida predstavljalo teko reiv problem, sve antirankovidevske snage ujedinile su se u reavanju tog problema. Osnovno naelo njihove borbe bilo je: "Rankovid mora biti smenjen, a Udba razbijena po svaku cenu!"

U REIJI KRAJAIA KRAJAID, koji je objedinjavao sve ove snage i koordinirao njihovim radom, glavnu ulogu u tome poverio je Jovanki Broz koja je trebalo da ubedi Tita da mu Rankovid radi o glavi i da eli da mu preotme vlast. Jovanka je tu ulogu prihvatila pre svega iz linih razloga. O svojoj ulozi sama mi je nekoliko puta rekla: "Rankovida, drue doktore, nije smenio Tito ved Jovanka Broz. Ja sam bila ta koja je prva otkrila njegove podle namere. Morala sam da ubedim Tita da mu je Rankovid laan prijatelj i da mu je velika greka to to ga je postavio za potpredsednika Republike". Pod pritiskom Jovanke Tito je polako poputao. Ona mu je svakog dana servirala nove dokaze o Rankovidevoj nelojalnosti i porastu njegove popularnosti. Neke od tih dokaza Tito je i sam zapazio u filmskom urnalu. Kod prolaska automobila u kome se nalazio Rankovid, ulicama Beograda, graani su se zaustavljali, aplaudirali i skandirali: "Leka! Leka!" uo se i poneki uzvik: "Leka predsednik!"

Rankovid se u svojim govorima suprotstavljao nekim Titovim idejama i postavkama. Za Titovu ideju da partija treba da vodi a ne da rukovodi, rekao je da to nije realno i istakao svoje miljenje: "Partija mora i da vodi i da rukovodi. Njena uloga jo dugo godina mora da bude odluujuda." Kardelj je Titu svakog dana punio ui time da je Rankovid centralista, da nema nita demokratskog u sebi i da je najvedi neprijatelj samoupravnog sistema. Cvijetin Mijatovid, jugoslovenski ambasador u Moskvi, detaljno je Titu opisao kako je primljena i kako se ponaala delegacija unutraih poslova na elu sa Rankovidem prilikom posete Sovjetskom Savezu u aprilu 1966. godine. Mijatovidev izvetaj je na Tita okantno delovao. Nije mogao da zamisli da Sovjeti mogu da prave takve protokolarne gluposti da Rankovidu odaju poasti koje pripadaju samo efovima drava. Jedan od lanova delegacije (akota), na sveanoj veeri kojoj je prisustvovalo najvie sovjetsko rukovodstvo, podigao je zdravicu u ast "novoga, mladoga predsednika SFRJ". Sve su ovo bili jasni znaci Rankovideve rastude popularnosti i njegovih liderskih ambicija, ali i nedovoljan razlog da bi on mogao biti smenjen, pogotovo da bi smena mogla da proe bez vedih posledica. Titu je najprihvatljivija bila Jovankina ideja da se Rankovid i Sluba bezbednosti optue za prislukivanje efa drave i najviih rukovodilaca, odnosno za zloupotrebu svojih nadlenosti.

- To to si predloila dobra je ideja - rekao je Tito Jovanki. - Ne znam da li si, meutim, svesna da je to kriminalna radnja?

- Pa zar oni nisu kriminalci? Njima takva radnja jedino i pristoji - odgovorila je Jovanka. Da je Jovanka odigrala kljunu ulogu u promeni Titovog odnosa prema Rankovidu i donoenju njegove odluke da se Rankovid smeni, kao i da je Tito prihvatio njenu ideju o prislukivanju, govore rei koje su njih dvoje uputili jedno drugom prilikom jedne prepirke kojoj je prisustvovao Rato Dugonjid. Bilo je to 1974. godine. - Ti meni, Tito, nita znaajno i veliko u ivotu nisi uinio - rekla je Jovanka. - A etvrti plenum, Jovanka? - upitao je Tito. Sve vreme dok je Tito radio na smeni Rankovida, on je sa njim bio u najprisnijim i najsrdanijim odnosima. Nekoliko meseci pre Rankovideve smene, njih dvojica su se na jednoj proslavi grlili i ljubili.

TITO UBEUJE SRBE NALAZ prislunih ureaja u Jovankinoj i Titovoj branoj postelji sigurno govori da su oni postavljeni sa Jovankinim znanjem i odobrenjem i da je ona tom inu prisustvovala. U Jovankinu spavadu sobu bez njenog znanja i odobrenja niko nikad nije mogao da ue, pa ak ni istaica. Krajaidev tehniar Boo Raeta postavio je prislune ureaje iji su kablovi ili prema Rankovidevoj vili. On je zbog tog posla specijalno doao iz Zagreba. Ureaje je trebalo da otkrije Vojno-tehnika komisija kao dokazni materijal protiv Rankovida. Jovanka se starala da se sve obavi u tajnosti i da zaposleno osoblje ni po emu ne primeti da se u rezidenciji neto dogaa. Dok se sve ovo obavljalo, i Tito je stupio u akciju. Najvanije mu je bilo da ubedi srpsko rukovodstvo i srpski narod da je obraun sa Rankovidem i Slubom dravne bezbednosti uinjen iskljuivo zbog njihovih greaka i da nije uperen protiv Srba ved je u njihovom interesu. Tito je poeo pojedinano da obrauje srpske rukovodioce. Jedan od njih, moj pacijent i prijatelj Duan Petrovid ane priao mi je o svom razgovoru sa Titom. Prema njegovim reima, Tito je poeo izokola, moledivim tonom. Imao je izraz duboko razoaranog i rezigniranog oveka kome je uinjena velika nepravda.

"Zamisli, molim te", bile su njegove rei, "mene pijuniraju. Nemaju poverenja u Tita. Prelaze preko svega onoga to sam za vie od 40 godina revolucionarne delatnosti uradio. Zar sam ja to zasluio? ta treba da uradim?" Kad ga je ane upitao ko to radi i o kome je re, Tito je odgovorio: "Radi onaj u koga sam imao neogranieno poverenje i koga sam postavio za svoga zamenika. Radi Aleksandar Rankovid." - Bio sam zaprepaden onim to sam uo - rekao mi je ane. Tito mi je postavio direktno pitanje: "ta ti misli? Da li ja treba da preem preko toga?" Ja sam odgovorio: "Ne! Nikako! Iako sam dobar drug sa Rankovidem, taj njegov postupak smatram nedostojnim komuniste i asnog oveka."

Slian razgovor Tito je imao i sa jo nekim srpskim rukovodiocima kao i rukovodiocima drugih republika. Tito je razgovarao i sa Koom Popovidem. Tom prilikom ponudio mu je mesto potpredsednika Republike i dobio je njegov pristanak. Titu je ovo bio veoma vaan adut. Hteo je da pokae da Rankovida ne smenjuje zato to je Srbin, jer Srbina postavlja na njegovo mesto. Kardelj i Jovanka prihvatili su Kou, za koga su smatrali da nije ozbiljan pretendent na Titovo mesto i

da je on samo kompromisno reenje. Kou su prihvatili i Bakarid i Krajaid i njihovi sledbenici, jer su znali da on nije nacionalno optereden i da je za njega svejedno kako se ko nacionalno oseda.

Mnogo godina kasnije Koa mi je u jednom razgovoru rekao da mu je vlast odvratna i da je nikada nije eleo. Na to sam ga ja upitao: "Zato ste onda prihvatili mesto potpredsednika SFRJ, mesto na kome se nalazio va prijatelj Aleksandar Rankovid?" Bez mnogo razmiljanja on mi je odgovorio: "Ja sam znao da Rankovid mora da ode. Koga je Tito osudio on je bio reka bez povratka, politiki mrtvac. Na upranjeno mesto mogao je dodi i gori od mene. Ja sam mesto potpredsednika prihvatio da bi napakostio onima koji su me bili otpisali i obmanuo one koji misle da de od moga poloaja neto profitirati."

Brenjev preti Zagrebu

KAD je Rankovid poslednji put izlazio iz Titovog kabineta, Titova pudlica Bil ga je ispratila glasnim laveom. Tito je na Bila viknuo: "Fuj Bil, fuj Bil!" A u sebi je verovatno pomislio: "Na njega nede vie nikada lajati." Nekoliko dana posle razgovora sa Titom, prema reima Dolanca, Rankovid je molio Kardelja da ga primi na jedan minut. Na vratima, ne ulazedi u kudu, Rankovid je rekao: "Bevc, da li ti veruje da sam ja pijunirao Tita?" Kardelj ga je pogledao i bio potresen onim to je video. Pred njim je stajao skrhani ovek s padenikim izrazom lica i suzama u oima. Kardelj je spustio pogled ka zemlji i malo se zamislio. Ponovo pogledavi Rankovida, rekao je: "Ne verujem." "Hvala", rekao je Rankovid, okrenuo se i otiao. Iako je na plenumu govorio suprotno od onoga to je kazao Rankovidu, Kardelj je imao neku griu savesti zbog ega je pokrenuo pitanje Rankovideve abolicije. Reagujudi na taj predlog, Jovanka je rekla:

- Rankovida treba ubiti i zakopati tri metra ispod zemlje! Jovanka mi je jednom rekla: - Ne znate vi, drue doktore, ko je Tito! To nije ona osoba za koju se predstavlja. Svi misle da je Tito raistio sa maspokom u Hrvatskoj. Niko ne zna da je Jovanka Broz likvidirala "hrvatsko prolede" i otreznila Tita. Tito je, drue, ljuta guja... Ljuta guja nacionalistika! Ove njene rei bile su samo potvrda onoga to sam i nasludivao i pretpostavljao, a to je da je Tito za vreme nacionalistike euforije u Hrvatskoj bio duboko zagazio u nacionalistike vode. Nije mi, meutim, bilo jasno kako je Jovanka Tita otreznila i izvukla na pravi put, kako ona kae. Da li je ona imala za to dovoljno snage i modi? Da li je to samoinicijativno uradila ili po nagovoru nekog drugog? Kakva je u tome bila uloga Edvarda Kardelja, a kakve su bile uloge Steve Krajaida i Vladimira Bakarida?

U ETIRI OKA ZNAO sam samo jednu osobu koja mi je mogla dati pravi odgovor na ova pitanja. Bio je to Stane Dolanc, sekretar Izvrnog komiteta CK SKJ, s kim sam se vremenom sprijateljio. On je pored Tita imao glavnu ulogu u tim dogaajima. Za razgovor o "hrvatskom proledu" iskoristio sam jednu Dolanevu posetu mojoj kudi. Posle riblje veeri i "frukogorskog bisera" preli smo u dnevnu sobu da puimo i kafeniemo. Pri obostrano dobrom raspoloenju obratio sam se Dolancu reima: - Dugo sam ekao priliku da sa tobom povedem razgovor o temi koja me posebno interesuje. Smatram da boljeg sagovornika od tebe o "hrvatskom proledu" ne mogu nadi poto si ti bio jedan od glavnih uesnika i Titovih saradnika u tim dogaajima. - emu toliki uvod, Aco? Kai otvoreno ta te interesuje - rekao je Dolanc. - Ono to mislim da ti kaem odnosi se na Tita. Njegova supruga Jovanka mi je rekla da je Tito za vreme maspoka pruao podrku hrvatskim nacionalistima...

Kad sam zavrio reenicu, paljivo sam pogledao Dolanca. Bio je zaprepaden i uplaen. Jako se zakaljao poto je duboko povukao dim cigarete. Pogledao je unaokolo, po navici starog obavetajca, i uzbueno rekao: - Aco, ta pria?! Kako ti tako neto pada na pamet. Sve i da je to tano, ti to ne sme da kae. Jovanka moe svata da pria, Tito de njoj oprostiti. Tebi sigurno nede. Plaedi se da Dolanc ne odbije da razgovaramo na ovu temu, potegao sam slededi adut: - Mi, Stane, razgovor vodimo kao prijatelji, u etiri oka. On je potpuna tajna. Siguran sam da nijedan od nas tu tajnu nede otkriti.

Zatim sam Dolancu rekao: - U jednom razgovoru u Karaorevu upitao sam Tita zato odmah na poetku nije preduzeo mere koje je preduzeo 1971. godine i na taj nain spreio da maspok u Hrvatskoj uzme tolike razmere da ga je kasnije gotovo bilo nemogude zaustaviti. - Ba me interesuje ta ti je Tito na to odgovorio - rekao je Dolanc. - Kazao mi je da je ekao da situacija sazri i da se nacionalisti pokau u pravoj boji. - Tito ti je dao pravi odgovor. Ja tu nemam ta da dodam. Ali, ni ja se nisam predavao. Rekao sam: - Mislim da je to bio samo Titov izgovor i da sutina nije u tome. Pre de biti da je neko Tita u poslednjem momentu otreznio i da je ono to je on uradio u Karaorevu 1971. uradio pod neijim velikim pritiskom. Tebe molim da mi kae ko je taj koji je to uinio. Da li je to bio Kardelj, Bakarid ili neko drugi, poto ne verujem da je Jovanka imala dovoljno snage da to sama uradi.

Dolanc se duboko zamislio, otpio je gutljaj kafe, zapalio novu cigaretu i rekao: - Stvarno mi nije jasno ta tebi, kao lekaru, ta saznanja znae. Koliko znam ti ne misli da se bavi politikom, a nisi ni istoriar. - Tano je to to si rekao, Stane. Ali, veliki sam zaljubljenik u istinu. Dolancu sam zatim kazao da sam od generala Jefte aida lino uo da je Savka Dapevid uem krugu

saradnika rekla: "Ako nas Tito podri, mi smo pobedili! U suprotnom - sve de biti uzalud. Moramo nastojati, sluedi se svim sredstvima, da Tita pridobijemo na nau stranu".

TAKTIKA BELE RUE TITU je Savka Dapevid bila simpatina i kao rukovodilac i kao ena. Prema njoj je pokazivao izvesnu slabost. Planirao je da joj ponudi visoku saveznu funkciju. Miku Tripala mnogi su ved videli kao Titovog naslednika. Savka je dobro poznavala Tita. Znala je da je on vrlo sujetan ovek, zbog ega je igrala na tu kartu. Insistirala je da se u svim hrvatskim sredstvima javnog informisanja, na politikim sastancima i samoupravnim skupovima, Tito glorifikuje do maksimuma. Nazivali su ga najvedim sinom hrvatskog naroda, hrvatskim ujediniteljem i proiriteljem granica Hrvatske. Stavljali su mu u amanet da ispuni hiljadugodinji san svih Hrvata o samostalnoj hrvatskoj dravi. Nudili su mu krunu hrvatskog kralja Zvonimira. Vrlo smiljeno poele su u Hrvatskoj da se pevaju pesme po uzoru na partizanske. One su izraavale ljubav i brigu prema Titu i kazivale ta od njega oekuje njegov voljeni narod. Neki od ovih stihova su glasili: "Klie vila s Velebita i pozdravlja druga Tita/Drue Tito, mili brate, vrati nam se u Hrvate/Tebi svoje ruke prua i hrvatska Bela rua (Savka)/Drue Tito, ljubim te u elo/Ti obuci ustako odelo/Drue Tito, ostavi Jovanku, pa oeni profesorku Savku".

Kad sam naveo ovaj poslednji stih, Dolanc se nagnuo prema meni i rekao: - Kad smo jednom razgovarali o situaciji u Hrvatskoj, ja sam Titu naveo iste stihove koje sam od tebe sada uo. Oekivao sam njegovu ljutitu reakciju. Umesto toga, on se nasmejao i kroz alu rekao: - Vidi ti fakina u ta bi oni mene da obuku. Jo hode i da me oene. Posle kratke pauze, Tito me je upitao: - Je li, bogati, Dolanc, koliko Savka ima godina? Obojica smo se slatko nasmejali ovim Titovim reima, a ja sam nastavio: - Titovo dranje u "sluaju anko" bilo je veliko iznenaenje. Tito ne samo da nije uvaio opravdane i istinite stavove u ankovim lancima, ved ih je i sam osudio dajudi podrku hrvatskim nacionalistima. Na "sluaju anko" Titovo jugoslovenstvo - s kojim se on svesrdno sluio u osvajanju vlasti i odravanju na njoj - raspalo se u paramparad. Maska je pala. Tito je pokazao lice hrvatskog nacionaliste...

Dolanc je skoio na noge, uneo mi se u lice i rekao: - Aco, molim te, prestani! Ne elim vie da te sluam! Preimo na drugu temu. Ja sam mislio da ti Tita vie ceni, potuje i voli. - Stane, molim te, sedi! Ne moe redi da ja ne cenim, ne potujem i ne volim Tita ako sam rekao da je on u jednom trenutku pogreio. Nede valjda i ti kao i mnogi drugi redi da je Tito bezgrean, da je Tito Bog... Upitao sam Dolanca da se moda nije uplaio naeg razgovora i da li eli da ga prekinemo. - Ne, razgovor demo nastaviti. Ako bismo ga sad prekinuli to bi znailo da meu nama nema poverenja. - Slaem se - rekao sam. I postavio sledede pitanje: - Da li je Brenjev uticao na podelu u hrvatskom

rukovodstvu, odnosno distanciranje Krajaida, Bakarida i njihove grupe od Savke Dapevid i Mika Tripala...

- Postavio si mi vrlo delikatno pitanje. Osim Tita i mene, mali broj ljudi zna odgovor na njega, jer se on uva u najvedoj tajnosti. ak sam i ja teko doao do te informacije. Brenjev je, zaobiavi Tita, preko Steve Krajaida poslao linu poruku Bakaridu pretedeg sadraja. Ukoliko Bakarid ne zaustavi divljanje hrvatskih nacionalista i ustaa, Sovjetski Savez bide prinuen da Zagreb, kao leglo faista i ustaa, sravni sa zemljom. Sovjetski Savez podneo je ogromne rtve da bi faizam bio uniten i njegovo vaskrsavanje nede dozvoliti ni po koju cenu. Bakarid, koji je bio vrlo plaljiv ovek, ovu poruku shvatio je ozbiljno. Nesumnjivo je da je Krajaid o ovome upoznao i Jovanku i traio od nje da izvri pritisak na Tita kako bi se i on na vreme distancirao od Savke Dapevid i Mike Tripala, odnosno njihove politike.

Nastavak na strani 2 2Opet spremaju noeve

NA koji nain je Leonid Brenjev uspeo da preobrati Tita i da ga u vreme hrvatskog maspoka izvue iz nacionalistikih voda? Kada sam ovo pitanje postavio Stanetu Dolancu, on me je najpre ozbiljno i ispitivaki pogledao, a onda rekao: - Aco, ti opet trai avola! - Ti kao da zaboravlja ko je Tito. Nemoj da nas avo odnese obojicu. Sipaj mi au vina da se malo povratim. Ne krijem da si me svojim pitanjima uplaio. Otpivi gutljaj vina, on je rekao: - Brenjev je uinio veliki pritisak na Tita. U tom pritisku bilo je i drugarskih i prijateljskih molbi, ali i pretnje silom. Ti zna kakvi su bili njihovi odnosi. Njih dvojica bili su veliki prijatelji, to im nije smetalo da svaki od njih gleda svoje interese i svoju politiku. Mislim da se 1971. Brenjev vie sluio pretnjom nego molbom. Nekoliko meseci pre sednice u Karaorevu Brenjev je posetio Jugoslaviju i sa Titom vodio vieasovni razgovor u etiri oka.

- Dolazak Brenjeva u nau zemlju - nastavio je Dolanc - u listu "Pravda" bio je propraden velikim lankom na naslovnoj strani. Njegovu sadrinu dobro sam zapamtio. U njemu se kae: "Nacionalistike strasti u Hrvatskoj dobile su neviene razmere. Re je o pokretu koji pod vidom socijalistike demokratije eli da razbije Jugoslaviju. Imperijalisti ekaju da se Jugoslavija raskomada pa da svako prigrabi po deo plena. Zbog njenog vojno-politikog poloaja i znaaja pitanje opstanka Jugoslavije nije vie samo unutranje pitanje te zemlje. Njen raspad imao bi vrlo tragine posledice na odnose na Balkanu, Evropi, pa i celom svetu. Sovjetski Savez to nede nemo posmatrati i ekati skrtenih ruku da stvari dobiju nepovoljan tok."

- Zar posle ovog lanka u "Pravdi" treba pretpostavljati o emu su i kako razgovarali Tito i Brenjev u etiri oka - zakljuio je Dolanc. Posle ovog sastanka, prilikom jednog Titovog razgovora sa partijskim rukovodstvom Hrvatske, Tita je telefonom pozvao Brenjev. Posle razgovora Tito je uao u salu i glasno rekao: "Brenjev mi nudi vojnu pomod za borbu protiv hrvatskih nacionalista!" - Da li je to bila zvanina najava intervencije trupa Varavskog pakta? - upitao sam Dolanca. - Zvaninih najava nije bilo, meutim, u dva navrata auesku nas je obavestio o pripremama trupa Varavskog pakta za invaziju na Jugoslaviju kao sprovoenje Brenjevljeve doktrine o "ogranienom suverenitetu". Jednom sam ja umesto Tita na poziv aueskua iao u Rumuniju i tada mi je on rekao da su trupe ved spremne i da se oekuje samo naredba za poetak invazije. Drugi put je auesku lino doleteo avionom i sastao se sa Titom ukazujudi mu na svu ozbiljnost koja preti Jugoslaviji od invazije.

BRIGA ZA SRBE ZAMOLIO sam Dolanca da mi kae kako on vidi Jovankinu ulogu u "hrvatskom proledu", poto tvrdi da je ona osvestila Tita i raskrstila sa hrvatskim nacionalistima. - Moram biti stvarno objektivan - odgovorio je Dolanc - i redi ono to sam uo i u ta sam se lino uverio. A uo sam da je Jovanka dobila veliki broj usmenih i pismenih podataka iz srpskih krajeva u Hrvatskoj, a naroito iz Like. Isto tako uo sam da je na razgovor primala neke penzionisane generale. Ne znam, meutim, ni za jedan njen javni nastup u tampi u smislu osude hrvatskih nacionalista, odnosno odbrane srpskog ivlja u Hrvatskoj.

Ali se sedam jednog dogaaja iz oktobra 1971. godine. Doao sam u Karaorevo da Titu referiem o situaciji u Hrvatskoj. Tito me je zadrao na ruku. Iako je tog dana bio Jovankin roendan, oni su celo pre podne proveli u svai. Tito mi je rekao da ostanem da bi on mogao makar mirno da rua. U toku ruka Jovanka je priala o hrvatskom nacionalizmu i sudbini koja oekuje Srbe. Rekla je: "Ako armija ne intervenie, provede se kao 1941. godine. Nadam se da ovoga puta Srbi nede biti naivni i lakomisleni i idi kao ovce na klanje." Dok je to govorila uporno je gledala u Tita. Tito je sve vreme dutao. Nije pokuavao ni da ospori ni da odobri Jovankine rei. Razgovor s Dolancom zavrio sam reima: - Hvala ti, Stane, sada mi je Jovankina uloga u "hrvatskom proledu" potpuno jasna. Njene rei nisu bez osnova. Ona je sigurno uticala na Tita, ali verovatno bez vedeg efekta. Zasluge Brenjeva u razbijanju hrvatskih nacionalista ona je sebi pripisala.

Karaorevo 1. maja 1976. godine. "Predsednik Tito i ja etamo jednom stazom. Fiziki smo blizu, a u mislima ko zna koliko daleko. Ja razmiljam o kultivisanoj prirodi koja je meni lepa od divlje. Karaorevo je nekad bilo sala sa kaljavim putevima i stazama, jezerom obraslim u trsku i au. Sada je Karaorevo divan park sa velikim zelenim povrinama, kanalima koje premoduju drveni i betonski mostovi, sa ribnjacima i bistrim jezerom. Sve je ovde uraeno sa puno ukusa i panje, tako da deluje skladno i funkcionalno."

Iz razmiljanja trgla me je predsednikova primedba: - Dosta je, drue doktore, bilo prvomajskih parada. Evo, provedemo jedan miran praznik rada. Te parade su skupe, a narod je ved pomalo zamoren njima. Osedam, meutim, da mu prvomajska parada ipak nedostaje. Stvorenih navika ovek se teko odvikava. Tito samo pokuava da sebe i mene ubedi da je doneo ispravnu odluku.

BITKA ZA NASLEDNIKA JA potvrujem ove njegove rei prisedajudi se prvomajskih parada u kojima sam i sam uestvovao. Prolazili smo ispred sveane tribine nosedi sve - od lopate do lokomotive. Nije se znalo ko je sredniji mi koji prolazimo u defileu ili usreditelj koji vidi svoje sredne podanike. Ali, kako je ivot udan i pun iznenaenja. Evo, danas Tito i ja etamo jedan pored drugoga, a nekada smo bili tako daleko. - Da li de danas neko dodi u posetu? - rekao sam tek neto da kaem. - Ne, odgovorio je Tito. - Danas za rukom glavni i jedini gost bidete vi, drue doktore. To je predloila drugarica Jovanka. - Ja vam se zaista zahvaljujem na pozivu i ukazanoj asti - rekao sam vrlo iznenaeno. Ruak je bio posluen na otvorenom prostoru, u ambijentu ukraenom ukusnim cvetnim aranmanom. Sve troje smo bili sveano odeveni, i svearski raspoloeni. Jovanka je bila u elegantno skrojenom kompletu pastelnih boja, sa bogatom punom i diskretnom minkom. Uz dobro raspoloenje delovala je vrlo otmeno. Tito je bio u teget odelu koje se slagalo sa bojom njegove svilene kravate. Njegove duhovite dosetke odravale su nae dobro raspoloenje. Ono to me je posebno iznenadilo bili su komplimenti upudeni meni. Jovanka je rekla da je Tito mojim dolaskom mnogo dobio, jer su mu prethodni lekari ograniavali fizike i intelektualne aktivnosti. Malo je trebalo, kazala je Jovanka, pa da Tito bude otpisan. Ove njene rei Tito je potvrdio klimanjem glave.

Poto sam se zahvalio na ovim pohvalama, Jovanka je rekla: - Vama je, drue doktore, poznato da je Tito po Ustavu doivotni predsednik. No, i pored toga, neki ved sada neskriveno reflektuju na njegovo mesto. Odgovorio sam da mi je, naravno, poznato da je drug Tito doivotni predsednik i zato me ude njene rei, pogotovo to je predsednik mentalno sveiji od svih svojih saboraca, a i od mnogih iz mlae generacije. Ovo sam rekao zato to sam zaista tako mislio. Bio sam oigledno ubedljiv to je imalo povoljan efekat na oboje.

- Tako vi mislite, drue doktore - rekla je Jovanka prilino uzbueno. - Tako misle i oni koji Tita dobro poznaju i vole, ali tako ne misle oni kojima je vlast draa od Tita. Tito je delovao pomalo nezainteresovano i odsutno, ili je takvo ponaanje glumio. Ja sam bio oprezan, jer, po svemu sudedi, morao sam da odgovorim na vrlo delikatna pitanja. Na razgovor bio je povremeno prekidan zbog prisustva posluge. Kad je doneto glavno jelo, Jovanka je rekla posluzi da od sada dolazi samo na poziv. Znao sam da ona ima neto vano da kae, neto to posluga ne bi smela da uje. - Drue doktore - rekla je - vi ste obrazovan ovek i dobar psiholog, a uz to i vrlo kritian, zbog toga mislim da vam nede biti teak odgovor na moje pitanje a ono glasi: ta mislite o Dolancu kao o

oveku, politiaru i dravniku? Jovankino pitanje me je prilino iznenadilo. Tito se trgao nagnuvi se prema meni i sa znatieljom oekivao moj odgovor.

Senka Staneta Dolanca

ZA vreme prvomajskog ruka u Karaorevu, kome smo 1971. godine prisustvovali samo Tito, Jovanka i ja, kao Titov lini lekar, Jovanka mi je postavila sledede pitanje: - ta mislite o Stanetu Dolancu kao oveku, politiaru i dravniku? - Drugarice Jovanka - rekao sam - ja nisam imao tu ast i zadovoljstvo da se dosad upoznam sa drugom Dolancom, zato iz linog iskustva nita ne mogu redi. Pratedi njegove govore, diskusije, lanka i javna istupanja, stekao sam utisak da je on energian, inteligentan i vet politiar. O njegovim drugim kvalitetima zaista ne mogu da sudim. Ono to bih jo mogao da dodam to je da drug Dolanc, po mom miljenju, odan predsedniku Titu i da je jugoslovenski orijentisan.

- Znai, ispunjava sve uslove da nasledi Tita - rekla je ironino Jovanka. - Izvinite, drugarice Jovanka, ja nisam govorio o Dolancu kao o Titovom nasledniku, nego o Dolancu kao jednom od partijskih rukovodilaca. - Ne znam da li se pravite naivni ili niste iskreni - rekla je Jovanka. Ovo me je malo uvredilo zbog ega sam neto povienim tonom reagovao: - Drugarice Jovanka, traite od mene da dam meritorno miljenje o oveku kojeg znam samo preko sredstava informisanja. Tito se tada aktivno umeao u razgovor. Obradajudi se supruzi, rekao je: - Kako, Jovanka, tako moe da govori! Ti si stvarno opsednuta Dolancom.

RADI TI O GLAVI OBRADAJUDI se Titu, Jovanka je ljutito rekla: - Ne udi me mnogo to doktor ima takvo miljenje o Dolancu. On nije imao dosad prilike da ga upozna, a kad ga bude upoznao, miljenje de promeniti. udi me da ti ne moe da proceni tog pokvarenjaka. On ti stalno radi o glavi, a ti nikako ne moe to da shvati. Zatim se obratila meni: - Oekivala sam od vas, doktore, da dete me podrati u ovom mom miljenju. Tito nije jo shvatio loe Dolaneve namere iako mu ja na to stalno ukazujem. Ja moram biti jako otvorena. Meni je Tito sve u ivotu i zato moram nastojati da ga maksimalno zatitim. Verujem da dete mi i vi u tome pomodi. Da nema Tita, ove hijene bi me rastrgle. Tito! Tito! Dolanc ti stalno izmie stolicu, a ti to ne oseda. Kada se nae na zemlji onda de ti valjda biti jasno, ali de tada biti kasno. Ove rei bile su Titu vrlo neprijatne. Na njegovom licu primedivali su se ljutnja i bes. Savladavai se,

on je pokuao Jovanku da razuveri: - Ti si tvrdoglava Lianka. Kad neto uvrti u svoju glavu, niko ti to ne moe iz nje izbiti. ula si od doktora ta misli o Dolancu. I vidi da se ne slae s tvojim miljenjem.

Na to mu je Jovanka odgovorila: - Doktor je samo rekao da Dolanca dovoljno ne poznaje i da nije bio u mogudnosti da ga proceni, pogotovo to je Dolanc lukav i zna da se prikrije. To to je rekao da ne veruje da ti Dolanc izmie stolicu, to je samo njegova pretpostavka. Uostalom, on je lekar, a ne politiar. Ja sam dutao, ne pokuavajudi da joj protivreim. Meni je bilo drago, a to je u ovom razgovoru bila moja velika prednost, to su oboje mislili da sam ja apolitina linost. Preda mnom su i Jovanka i Tito slobodno izlagali svoje politike poglede o dogaajima i linostima. Ako bih ja o tim pojavama i linostima imao suprotno miljenje, oni se na mene nisu ljutili, jer su smatrali da imam pravo na politiku greku. - Moda ja stvarno nisam dobro ocenio Dolanca kao linost i kao rukovodioca - rekao sam. - Spreman sam da prihvatim vae miljenje, poto ga vi, drugarice Jovanka, bolje poznajete. Ali ono to ne mogu da prihvatim, to je daleko od moje logike, to je da Dolanc moe da rui druga Tita kojem je funkcija predsednika doivotno zagarantovana. Drug Tito je idol svakog Jugoslovena. On je iva legenda i nezamenjivi voa. Nema te sile, u vidu institucije ili linosti, koja bi mogla ita protiv Tita da uini. Titu preti opasnost od Dolanca kao lavu od mia, a pokuaj izmicanja stolice lii mi na pokuaj da se kamenom srui piramida.

DIOGEN I ALEKSANDAR OBOJE su me vrlo paljivo sluali. Posle ovih mojih rei Tito je blistao od zadovoljstva. Jovanki je bilo milo to sam Dolanca u odnosu na Tita minimizirao, ali nije bila zadovoljna to Dolanca nisam okarakterisao kao Titovog neprijatelja i to kao Titovog potencijalnog naslednika nisam imenovao nju, Jovanku Broz. Na kraju, kada s priom o Dolancu nije postigla svoj cilj, postavila je direktno, provokativno pitanje: - Vi, doktore, poznajete gotovo sve jugoslovenske rukovodioce. Ko bi, po vaem miljenju, mogao da zameni Tita. Kad kaem to, mislim na dalju bududnost. - Drugarice Jovanka, ja o tome nisam razmiljao, a i ne elim da razmiljam - Da bih prekinuo neugodnu situaciju podigao sam au i rekao: - U zdravlje i za dug ivot naeg predsednika Tita, a o njegovom nasledniku razmiljademo u 21. veku!

Da ne bi senka Staneta Dolanca stalno lebdela iznad naeg stola, ispriao sam im anegdotu o Diogenu, poznatom grkom mudracu koji je i danju i nodu nosio upaljen fenjer. Kad su ga pitali zato to radi, rekao je da trai oveka. Za Diogena se pria da je spavao u buretu. No, poenta je u neem drugom. Kad je Aleksandar Makedonski osvojio grad u kome je iveo Diogen, eleo je da vidi tog uvenog mudraca. Diogena je naao na ulici kako sedi naslonjen na zid kude i suna se. Aleksandar mu je priao i zapitao ga da li je on taj slavni Diogen, a ovaj mu je odgovorio: "Ja znam da sam Diogen, a da li sam mudrac, to drugi neka kau". "Ja sam Aleksandar Makedonski. Za mene si sigurno

uo. Moja je mod tolika da mogu da ti uinim ta god eli", kazao je veliki vojskovoa. "elim da mi ne zaklanja sunce i da mi ne oduzima ono to su mi bogovi dali", kazao je Diogen Aleksandru. - Mislim da Dolaneva senka ne bi trebalo da bude iznad ovog stola i da nam oduzima ugodne trenutke i kvari ugodno praznino raspoloenje - rekao sam. - U pravu ste, doktore, rekao je Tito, smejudi se. Ali, mi izgleda ne moemo bez defilea. Eto, umesto da priamo o neem drugom, pred nama stalno defiluju drugovi na elu sa drugom Dolancom.

Naslednik po testamentu

KARAOREVO, april 1975. godine. Tito i ja u prepodnevnoj etnji. Predsednik je bio izvanredno raspoloen. Fiziki se dobro osedao, a psihiki tonus mu je bio povien. Lepo vreme samo je popravljalo njegovo raspoloenje. U jednom trenutku zastao je i obratio mi se reima: - Drue doktore, nadam se da vam nede biti teko to du vas opteretiti jednim svojim porodinim problemom. Ne ekajudi da bilo ta kaem, on je nervozno nastavio: - Vi ste sigurno u toku razgovora s drugaricom Jovankom zakljuili da se ona ne zadovoljava samo zvanjem i ulogom supruge predsednika republike. Njene ambicije su mnogo vede. Ona eli da ima neku znaajnu politiku i dravnu funkciju i duboko je nesredna to to do sada nije ostvarila. Trai od mene da joj to omogudim. Meni je nezgodno da proteiram svoju suprugu, pogotovo to znam da bi to nailo na vrlo nepovoljne reakcije, ne samo kod rukovodstva, nego i u narodu. Elena auesku, s kojom Jovanka voli da se uporeuje, izabrana je 1972. u CK KP Rumunije, a godinu dana kasnije u njegov Izvrni biro. Jovanki su neki drugovi bili obedali da de je na 10. kongresu SKJ predloiti za lana CK, ali obedanje nisu ispunili. To "izdajstvo" vrlo teko je podnela.

- Poznato mi je kako je reagovala - kazao sam. - Nije im ostala duna. Nazvala ih je najrunijim imenima. - Kako vi to znate? - iznenadio se Tito. - Dobri lekari, u koje neskromno ubrajam i sebe, najbolje su obaveteni ljudi. Verovatno, drue predsednie, znate da meu mojim pacijentima ima mnogo istaknutih dravnih i politikih rukovodilaca. Kad god sam u mogudnosti ja im rado pruam svoje usluge, a oni meni svoju zahvalnost i poverenje. Da bih ilustrovao svoju tvrdnju da se nita ne moe sakriti, spomenuo sam Titu bajku "U cara Trojana kozje ui". Na to mi je on rekao: - Tano, nijedna tajna ne moe se zakopati u zemlju. I ja imam jedan problem o kome dosad nikome nisam nita govorio. Vi dete biti prvi kome du to redi.

TAJNA JOSIPA BROZA POSLE ovih rei on je zastao, osvrnuo se unazad i pogledao ka pratnji, koja je takoe zastala. Rastojanje izmeu nas i pratnje bilo je oko 15 metara. Tito me je pogledao pravo u oi i kazao: - U najvedem poverenju redi du vam da Jovanka eli da postane ef drave, odnosno da me nasledi na mestu predsednika SFRJ i mestu predsednika SKJ. To kod nje vie nije samo elja nego i vrsta namera, pri emu ona nastoji da ostvari sve potrebne uslove koji de joj to omoguditi. Ona, kao to sam vam ved rekao, insistira da dobije visoku politiku ili dravniku funkciju. Pored toga, insistira i na mom politikom testamentu, kojim bi ja nju odredio za svog naslednika kao linost koja je jedino sposobna da nastavi moju politiku. Pri tom, ona zaboravlja da smo mi ustavna zemlja i da funkcija predsednika drave nije nasledna nego izborna. Ona smatra da sam ja svemogud i da joj to mogu da obezbedim.

- Moram vam redi - nastavio je Tito - i to da ona moje mesto eli samo posle moje smrti ili u sluaju da se meni neto dogodi. Sloidete se da su njene ideje apsurdne i iracionalne i kao takve zabrinjavajude. Reeno medicinskim renikom ove ideje su bolesne, pa prema tome bolesna je i osoba koja ih izraava. Jovanka se mora leiti. Vaa pomod, drue doktore, moe mi biti od velike koristi. Moramo razraditi plan koji de kompleksno obuhvatiti ovaj problem. Dok mi je Tito poveravao svoju tajnu, ja nisam hteo nijednim gestom da pokaem da mi je ta problematika dobro poznata. Glumio sam iznenaenog oveka. Kad je on zavrio govor, ja sam uzviknuo: - Neverovatno! Da li je to mogude?! - Neverovatno - rekao je Tito - ali je ipak mogude. Eto vidite kakve sve probleme ja treba da reavam. Ja sam se najsrdanije zahvalio na poverenju koje mi je Tito ukazao i rekao da du ono to mi je kazao uvati kao najvedu tajnu.

Nastavili smo etnju, a Tito je rekao: - Jovanka je bolesnik koga treba leiti. Znam da de leenje biti teko, ali se mora pokuati. Pri tom se mora paziti da se ne povredi njena linost. Poznato vam je da je ona vrlo sujetna. Problemu se mora pristupiti s vie aspekata. S jedne strane, treba je razuveriti u onome to je zamislila i objasniti da se njene ideje ne mogu realizovati. S druge strane, potrebno je izvriti sublimaciju njenih ideja i ponuditi joj neku primamljivu drutvenu funkciju koja de joj omoguditi vlast, publicitet i popularnost. Ja imam neke ideje, pa bih hteo da ih zajedno razmotrimo i da delujemo u istom pravcu. Ta druga forma njenog angaovanja po mom miljenju trebalo bi da bude u sferi humanitarnih delatnosti. Mislim da bi bilo najbolje da se ukljui u rad Crvenog krsta Jugoslavije, kao njegova predsednica. ta vi mislite o tome? - Potpuno se slaem sa vama - rekao sam. - Crveni krst je najveda i najjaa humanitarna organizacija. Kao predsednica Crvenog krsta Jugoslavije, Jovanka bi bila angaovana na reavanju humanitarnih problema ne samo kod nas nego i u svetu. Njen rad u zemlji i inostranstvu bio bi umnogome olakan

injenicom da je vaa supruga. Ona ne bi nastupala samo kao predsednica naeg Crvenog krsta, ved i kao supruga predsednika Jugoslavije, uvenog antifaistikog voe i svetskog lidera. Jedina nezgoda bila bi njeno dugo odsustvovanje od kude. - Stvarno? Vi to ozbiljno mislite. - Ne da mislim, nego sam u to siguran.

POLITIKA ILI NITA OVE moje rei ostavile su na Tita jak utisak. Stari lisac je u tome video i linu korist. Jovankino odsustvo bi mu dobro dolo. Imao bi vie line slobode i mira. Duinu trajanja masae niko mu za vreme Jovankinog odsustva ne bi ograniavao, a i njegov odnos prema fizioterapeutkinji van medicinskih prostorija bio bi slobodniji. A mogao bi da mu doe u posetu i neko od lanova njegove porodice kojima je Jovanka strogo zabranila svaki pristup. Iz razmiljanja me je trgao Tito reima: - Zamislite kakav de znaaj imati ta njena funkcija u zemlji? - Veliki - odgovorio sam. - Pored prve dame, ona de biti i "dobra vila".

- Mislim da je ovo najbolje reenje - rekao je Tito. - Ostali su, meutim, jo neki vani detalji koje moramo precizirati - Jedan od njih je, na koji nain da saoptimo Jovanki odluku. Ja sam s Jovankom ved razgovarao o potrebi njenog humanitarnog angaovanja i o njegovom znaaju. Smatram da bi bilo dobro da joj vi, doktore, saoptite sadraj naeg dananjeg razgovora i utiete na nju da prihvati funkciju predsednika Crvenog krsta. Jovanka je u ratu bila bolniarka i upravnik bolnice. Pokuajte da igrate na tu kartu. - Prihvatam da drugarici Jovanki saoptim sadraj naeg razgovora, ali joj moram redi pravu istinu da je ideja da ona bude predsednica Crvenog krsta Jugoslavije potekla od vas, a da je ja svesrdno podravam.

- Dobro, uradite kako najbolje znate, ali nemojte se previe oduevljavati. Ja dobro poznajem Jovanku, zbog ega mislim da de njen otpor ovoj naoj nameri biti veliki. Siguran sam da ona vie voli da se bavi politikom nego humanitarnim radom. Sutradan, u veernjim asovima, kada me je Jovanka pozvala na razgovor, ja sam, ulazedi u salu, jo sa vrata rekao: - Drugarice Jovanka, drug Tito je predloio da vi budete predsednik Crvenog krsta Jugoslavije. Ja vam na tome srdano estitam. Ona me je otro pogledala i ljutito odgovorila: - ta vi to govorite, drue doktore? Kakve veze ja imam sa Crvenim krstom? Ja sam ceo ivot posvetila politici, i za nju se smatram kvalifikovanom. Pored politike, koja je moja profesija i vokacija, moji hobiji su arhitektura i kulinarstvo. U tim disciplinama mogu da se snalazim. Za drugo smatram da nisam sposobna.

Ja sam i dalje insistirao: - Ba zbog vaih politikih afiniteta. Predsednik smatra da bi u okviru humanitarne delatnosti funkcija predsednice Crvenog krsta za vas bilo najprihvatljivije reenje. Vaa popularnost i slava na toj funkciji bide mnogo veda nego da postanete predsednik republike. Ne dozvolivi da zavrim misao Jovaka je rekla: - Drue doktore, nemojte da pokuavate da me ubedite u privlanost onoga to ne elim. Ako elite da mi pomognete da ostvarim ono to je moje ivotno opredeljenje, uinite to. Kako ne shvatate da sam ja politiar. Zar ste zaboravili moje politike zasluge o kojima sam vam priala. Treba li da vas na njih podsetim?

amar pun mrnje i besa

U KNJIZI "Jovanka Broz Titova suvladarka", dr Aleksandar Matunovid detaljno opisuje dramu koja se branom paru Broz dogodila u Kolombu za vreme samita nesvrstanih. Tenzije izazvane prisustvom i ponaanjem maserke Darijane Grbid toliko su narasle da se prepirka suprunika izrodila u fiziki obraun. U Kolombo, pie dr Matunovid, stigli smo 13. avgusta 1976. godine. Tito na ovaj skup nije iao samo kao uesnik nego i kao jedan od domadina, jer je samo zahvaljujudi ogromnoj materijalnoj pomodi Jugoslavije ovaj samit mogao biti odran.

Jugoslovenska delegacija odsela je u hotelu "Interkontinental". Tito je imao smetaj u najboljem i najvedem apartmanu na osmom spratu, gde je bila i njegova ua pratnja koju su sainjavali lini lekari, ordonansi, sekretar i fizioterapeutkinja Darijana Grbid. Tito nije bio zadovoljan smetajem. Po njegovom miljenju, apartman je bio mali i nefunkcionalan, a posebno nije bio pogodan za obavljanje masae. Maserka Darijana morala je i pri dolasku i pri odlasku sa masae da proe kroz dnevni boravak apartmana i da se sretne sa Jovankom. Tog 13. avgusta, oko ponodi, hitno su me pozvali u Titov apartman. Kad sam stigao zatekao sam usplahirenu i uplakanu Jovanku. - ta se desilo? - rekao sam plaedi se da nije dolo do onog najgoreg. - Ne plaite se! iv je i zdrav - rekla je Jovanka - briudi maramicom suze. A zatim je dodala: - ta se desilo neka vam on kae, ako ga nije sramota. Ne ekajudi njeno objanjenje uao sam u Titovu spavadu sobu. Tito je leao u krevetu. Bio je zajapuren u licu i tee je disao. - Kako se osedate, drue predsednie? - brino sam upitao. - Koje tegobe imate? - Osedam se loe posle svega to se desilo - rekao je Tito. - Jovanka je pogrdnim reima izbacila fizioterapeutkinju Darijanu. Rekla je da nede da dozvoli da maserka prekorai prag njene sobe i da de napraviti skandal.

PRELAZAK NA BROD PREDSEDNIKA sam detaljno pregledao. Pored znakova psihike

uzbuenosti, puls mu je bio lako ubrzan a pritisak neto povien. Poto je ovo sve bilo posledica jakog uzbuenja dao sam mu tablete za smirenje. Rekao sam da je potrebno da se dobro ispava i odmori, jer nezavisno od ovog incidenta, i put do Kolomba bio je dug i zamoran. Pre nego to sam izaao iz sobe, Tito mi se obratio reima: - Vidite, doktore, ta mi ona prireuje. Kako ja mogu da budem koncentrisan i da uspeno obavljam poslove koji se od mene oekuju? Ona je ak htela da se fiziki obrauna sa Darijanom. Ja sam morao da se postavim izmeu njih da bih zatito Darijanu. Pogledao sam prema stolu za masau, koji je bio smeten u Titovoj spavadoj sobi, i rekao: - Moramo nadi bolje reenje.

Na to je Tito odgovorio: - Boljeg reenja u ovom apartmanu nema. Sutra idemo na "Galeb". Jo veeras javite admiralu Vilovidu da demo se sutra pre podne preseliti na brod. Recite efu kabineta, drugu Milutinovidu, da domadinima objasni da sam navikao na uslove i ivota i rada na brodu i da du se na njemu bolje osedati. A vama moram redi da prilikom izbora smetaja niste imali sve elemente u vidu. Znali ste kako Jovanka reaguje na masau i u tom pogledu morali ste nadi bolje reenje. - Mogu vam, drue predsednie, redi da sam sve imao u vidu. Ljude iz nae prethodnice izriito sam upozorio da bi za va smetaj najbolje odgovarala vila sa vie odvojenih prostorija. Oni su me po povratku izvestili da nijedna od ponuenih vila nije odgovarala za va smetaj. Sve su bile prilino zaputene. ak i vila predsednice Sirimavo Bandaranaike, koju je ona htela vama da ustupi, bila je neuslovna.

Predsedniku sam zatim poeleo laku nod. Rekao sam da ukoliko se ne bude dobro osedao, moe u svako doba nodi da me pozove. Moja spavada soba nalazila se odmah pored njegovog apartmana. Kad sam zatvorio vrata i uao u dnevnu sobu u susret mi je pola Jovanka. - Kako je Tito? - upitala je oima punim suza. - Prilino uznemireno - rekao sam. - I ima razloga da bude uznemiren. I ja sam jako uznemirena - rekla je. - Moda bi vam trebalo neto za umirenje - rekao sam. - Drug Tito mi je kazao uzrok vae svae. - Za smirenje mi ne treba nita - rekla je Jovanka. - Kad bih za svaku sekiraciju koliko ih imam pila tablete trebalo bi da ih imam tonu godinje. Ako, doktore, nemate drugih obaveza, i ako niste umorni, ja bih vas zamolila da malo razgovaramo. Razgovor nekada bolje oveka smiri nego bilo kakva tableta.

LEKAR BRANI TITA PONUDILA me je pidem. Ja sam uzeo samo kiselu vodu, poto je i meni od uzbuenja grlo bilo suvo. - Kaete, doktore, da vam je Tito rekao uzrok nae svae. A da li vam je kazao da me je pri tom oamario? - Ne, drugarice Jovanka, to mi nije rekao. - Sigurno da vam to nije rekao, jer to ne moe da mu slui na ast. Nastala je mala pauze. Jovanka je maramicom obrisala suze.

- Zamislite, drue doktore, on me je oamario! Nije to bio obian amar. U tom amaru bili su sva njegova mrnja i jed. Zamislite da me udari zbog maserke koja nije dostojna ni da mi ime spomene. Ponovo je obrisala suze i rekla: - Da li iko normalan moe da shvati da ovek svoju suprugu oamari zbog jedne protuve. Da bih je malo smirio pokuao sam da incident relativizujem: - Verujem da drug Tito nije svestan da je to uinio. Moda se to sluajno desilo kad vas je razdvajao, a ako je bio stvarno amar, to je bilo pranjenje akumuliranog afekta.

- ta vam je doktore? Zar vam ja liim na osobu koja moe da dozvoli takva pranjenja, pa i kad je Tito u pitanju? - Drugarice Jovanka, ja ne znam stvarno ta da vam kaem da bih vas smirio i da bih vas ubedio da ovaj incident ne treba da shvatite tako tragino. Ako oekujete da vam kaem da je drug Tito uradio veeras veliki zloin, to vam ne mogu redi zato to tako ne mislim. Slaem se da nije trebalo to da uradi, ali mislim da i vi morate da pazite na svoje ponaanje. Ravnopravnost ene i mukarca znai uzajamno potovanje i uvaavanje, a ne neogranieno pravo ena. Koliko je meni poznato, vi u okviru samita treba da odrite predavanje o poloaju ena u nesvrstanim zemljama, zbog toga bi trebalo sve ovo da zaboravite i da se koncentriete na pripremu predavanja.

- Posle onoga to se desilo ne mislim ni da ga odrim! - rekla je Jovanka. - O kakvoj ravnopravnosti jugoslovenske ene ja treba da govorim kad tu ravnopravnost nemam ni u vlastitoj kudi. - Ne bih se sloio s vama, drugarice Jovanka. Meni su odnosi izmeu vas i Tita vrlo dobro poznati. O njima smo dugo razgovarali dolazedi u Kolombo. Ne bi trebalo da ovaj neprijatan dogaaj na te odnose ima bilo kakav uticaj. Vi zaista treba da odrite to predavanje. To de biti ne samo vaa afirmacija nego afirmacija i Tita i nae zemlje. - Vi, doktore, preko svega lako prelazite, jer nije vaa koa u pitanju. Rekla bih da niste veliki potovalac ena kao linosti. - Moram vam redi da greite, drugarice Jovanka. Ja sam prihvatio ravnopravnost jugoslovenskih ena kao veliku tekovinu nae revolucije i sredan sam zbog toga. Poto je naglasila da je moje rei i moje prisustvo smiruju, Jovanka je rekla: - elim, doktore, da ovaj dogaaj iskoristim kao povod za jedan ozbiljan razgovor s vama. Pretpostavljam da je i vama kao i meni jasna sutina ovog amara i ta se iza njega krije.

- Drago mi je ako vam je razgovor sa mnom stvarno bio od koristi - rekao sam. - Ali, dozvolite da najpre pogledam kako je predsednik, pa demo razgovor nastaviti. Polako sam otvorio vrata od Titove spavade sobe i video da mirno spava. Vratio sam se u dnevnu sobu i zamolio za au viskija. Jovanka je ved delovala smireno. Zapalila je cigaretu i rekla: - U ivotu me dosad niko nije oamario. Eto doivela sam da me oamari moj suprug zbog jedne maserke. Da li vi, drue doktore, moete shvatiti koliko mi je to teko palo. Fiziki bol nita nije prema

psihikom. Kad me je oamario, ja sam videla ogromnu mrnju u njegovim oima, mrnju koja se odnosila na mene.

Maserka opasna po ivot

I JA sam, kao i Jovanka, bio siguran da je amar, koji joj je Tito udario u Kolombu, bio znak dublje emotivne veze izmeu Tita i maserke Darijane Grbid. To ubeenje zadrao sam za sebe, a Jovanku sam nastojao da ubedim da je Titu do Darijane stalo samo zbog toga to ona odlino obavlja svoj posao. - Drue doktore, nata ja vama liim - rekla je Jovanka. - Kome vi to priate? Vi sigurno ne znate ta je enski instinkt. Eto, maserka postaje meni suparnica u mojoj vlastitoj kudi. U to, prosto, ne mogu da verujem! - Ne treba ni da verujete! - rekao sam. - A u sebi sam pomislio: Jovanku je vlast potpuno izmenila. Ona veruje samo u ono to njoj odgovara. Ona nede da veruje ni u oigledne stvari. Ona ne zna ili se pravi da ne zna da vladari i ugledne linosti najede varaju svoje supruge sa njihovim prijateljicama, dvorskim damama, guvernantama, domadicama kude, bedinerkama... Jovanka je, verovatno, mislila da de ova njena "nedoumica" na mene provokativno delovati i da du joj ja potvrditi Titovo neverstvo, da bi ona sa mojim miljenjem sutradan izala pred predsednika i rekla: "Tito, i doktor Matunovid smatra da si me ti oamario da bi odbranio svoju ljubavnicu Darijanu Grbid."

Ne smem ni da pretpostavim kako bi Tito na ove njene rei reagovao i u kakvoj bih se ja situaciji naao. Moda bih ja i naseo na ovu Jovankinu provokaciju da je nisam dobro poznavao. Oekivao sam da Jovanka odgovori na moju izreenu konstataciju, ali poto to nije uinila, rekao sam: - Mislim da je najbolje da sve ovo zaboravimo i da nastojimo da nita od onoga to se dogodilo ne izae iz ove sobe.

- Lako je vama, drue doktore, to redi! Ne radi se o vaoj koi. Zar ja mogu da dozvolim da se pred mojim oima deavaju takve stvari i da preko toga prelazim. Svi smo mi krivi za ovo. Vi niste hteli da mi pomognete da oteram maserku kad sam ja od vas to traila. Ne kaem da Tito nije najvedi krivac. Znam da je on slab kad su u pitanju mlade ene. Zbog toga sam ja mislila da dovedemo stariju, ozbiljnu enu koja de masirati i njega i mene. Ona bi bila pod mojom kontrolom. Ovako ni vi ni ja ne znamo ta se deava iza zakljuanih vrata. U stvari, sada znamo. Ovo je najbolji dokaz. Jo se nismo ni raspakovali, a Tito je legao da se masira. Nijedan dan ne moe bez masae, bolje redi bez maserke rekla je Jovanka, a zatim zaigrala na poslednju kartu:

OPROTAJ SVE REAVA - TO treba da vam neto znai, drue doktore! Vi zaboravljate koliko godina on ima. Verujem da masaa njemu koristi, ali maserke mogu da mu tete. On ne sme da se uzbuuje. Uzbuenja te vrste za njega mogu biti opasna. Zar ja vama, lekaru, treba da na to skredem panju. Ako se Titu neto desi, vi dete biti odgovorni! - Drugarice Jovanka, va status kao supruge i njegovog najblieg saradnika, po mom dubokom uverenju, nije ugroen. Ovo to se desilo nipoto ne sme uticati na odnos izmeu vas i Tita. Pogotovo ne u ovoj situaciji kad vas dvoje na politikom planu imate velike obaveze. Prvo to sutra treba da uradite to je da Titu kaete da ste amar shvatili kao njegov nekontrolisani i nesvestan postupak i da mu zbog toga opratate. Morate mu isto tako naglasiti da amar nije nita promenio niti moe promeniti u vaim osedanjima prema njemu.

Ne dozvolivi mi da zavrim misao, Jovanka je upitala: - Zar stvarno mislite da ja preko ovoga treba da preem? Da se pravim da ne znam za odnos Tita i Darijane i da me on ne pogaa? - Da, drugarice Jovanka, ja ne vidim bolje reenje u ovoj situaciji, pogotovo to amar za mene nema ono znaenje koje mu vi pridajete. Vi, po mom miljenju, ne samo da treba ved i morate to da uradite! - Ne znam, drue doktore, da li du modi. - Vi ste jaka linost, sigurno dete uspeti - rekao sam. Zatim sam ustao i poeleo joj laku nod. - Treba da se dobro ispavate i odmorite - rekao sam. - Niko ne sme na vama da primeti zabrinutost i neraspoloenje.

Sutradan smo preli na brod "Galeb", koji je bio usidren u jednoj luci koja je bila u neposrednoj blizini grada. Na brodu su uslovi za rad i stanovanje bili povoljniji nego u apartmanu hotela "Interkontinental". Pored velikog salona, radne sobe i nekoliko spavadih soba, na brodu je bilo vie drugih prostorija u delu predvienom za smetaj efa drave. Jedna do njih bila je namenjena masai. Ta prostorija je imala poseban ulaz i nije bila u vezi sa dnevnim boravkom i salonima, tako da se Jovanka nije susretala sa maserkom Darijanom. Posle sukoba Tita i Jovanke u hotelu "Interkontinental" u Kolombu, zbog fizioterapeutkinje Darijane, Tito je imao lake tegobe koje su se manifestovale poremedajem sranog ritma. Posle ordinirane terapije i dvodnevnog odmora, njegovo se stanje u potpunosti oporavilo. Tito je mogao da obavlja svoje protokolom predviene aktivnosti, izmeu ostalog, da odri govor koji se oekivao sa velikim interesovanjem. Tito je govorio vie od jednog asa i na njemu se nisu mogli primetiti tragovi zamora, a zatim je prisustvovao ekspozeima nekolicine najistaknutijih uesnika samita. Potom se sreo sa velikim brojem efova drava i vlada i sa njima vodio politike razgovore u brodskim salonima "Galeba".

Smatrali smo da de najvede opteredenje za predsednika predstavljati oprotajna poseta svih uesnika samita, koja je trebalo da se odri na zavretku konferencije. Poto je bilo veoma toplo i sparno vreme, mislili smo da Tito moe, u prostorijama koje su klimatizovane, da prima u oprotajnu posetu efove drava i vlada nesvrstanih zemalja, s tim da poseta ne traje vie od pet minuta i da prilikom doeka i ispradaja gosta Tito ne izlazi iz prostorije. Upoznavi se sa ovim predlogom, Tito je zahtevao da u salon dou svi lanovi delegacije, Jovanka, ef kabineta i ef protokola. Postavilo se pitanje ko de od lanova delegacije, u ime Tita, sa efovima protokola doekivati goste na palubi broda, i ko de ih posle posete ispradati. Nastala je tiina. Nijedan lan delegacije nije nita predloio, a Tito je dutao. Da bih prekinuo neprijatnu situaciju, rekao sam: - Drue predsednie, predlaem da to bude drugarica Jovanka, a da joj pomae ef protokola i ef kabineta. Tito je na to odgovorio: - Ako se drugovi slau, ja nemam nita protiv.

VLAST KAO DROGA DRUGOVI su se sloili, mada sam osedao da im se predlog nije mnogo dopao. U njihovim pogledima proitao sam pitanje: Ko ste vi da se meate u poslove drave i partije i poslove protokola? Otkuda vam, doktore, tolika smelost? Da bih prekinuo tiinu koja je nastala, Tito se sa osmehom obratio meni: - Vi niste samo dobar doktor, nego i dobar diplomata. Posle ovih njegovih rei drugovi su poeli da hvale moje ideje, a Dolanc je naglasio da je ona izvanredna, jer ovim unosimo neto originalno u diplomatski protokol. Jovanka je dutala pognute glave. U jednom momentu me je pogledala. Prvi put sam u njenom pogledu osetio toplinu i zahvalnost. Naglaavam prvi put, jer sam esto nastojao da joj kao prijatelj pomognem, ali ona to nije htela ili nije mogla da shvati. Mislim da su ovo bili najsredniji trenuci u ivotu Jovanke Broz. Ona je bila prezadovoljna i blistala je od srede. Ako je ikada u snovima ili na javi zamiljala sebe kao vladarku, danas je to stvarno i bila. Doekujudi strane dravnike, ona je to radila sa mnogo smisla i takta. Svakoga je toplo pozdravila i sa njenim poznatim osmehom uvela u kabinet predsednika, gde je prisustvovala razgovorima. Posle razgovora gosta bi otpratila do izlaska sa broda. Ispradaj je, takoe, bio srdaan, ali odmeren i korektan, pri emu je ona bila puna sebe i do kraja prijema nisu je naputali dobra volja, arm i ljubaznost.

Sa strane sam posmatrao odvijanje posete i Jovankino ponaanje. Ona je bila druga osoba. I pored svoje gojaznosti kao da nije dodirivala palubu broda, ved lebdela iznad nje. Na njenom zaarenom licu mogle su se primetiti plemenitost i ushidenost. Okrenuo sam se admiralu Vilovidu koji je stajao pored mene i rekao: - Dananje ponaanje drugarice Jovanke potvrda je moje teze da su vlast i slava najjae droge. Danas je drugarica Jovanka u stanju najjae drogiranosti. Admiral Vilotid se nasmejao i primetio: - ta de se desiti sutra kad doe do znakova apstinencije? - Mi demo nastradati - naalio se dr Korid, koji je stajao sa nama.

eka me sudbina ijang ing

JEDNE veeri krajem oktobra 1976. godine, oko 21 as, zazvonio je telefon u mojoj sobi. S druge strane ice bio je deurni ordonans. Rekao je da me drugarica Jovanka oekuje u enskom salonu. Kada sam uao u salon zatekao sam Jovanku tunu, neraspoloenu i uplakanu. - Sedite, drue doktore - rekla je jedva ujnim glasom. - Znam da je kasno, ali sam morala da vas pozovem. Psiholoki se vrlo loe osedam, to moete videti po mom izgledu i mojim reakcijama. uli ste kakvu je sudbinu doivela supruga Mao Cedunga. Nju su uhapsili. Bolja sudbina ni mene ne oekuje. Zvala sam vas da se sa vama posavetujem ta treba uraditi da se to i meni ne bi dogodilo posle Titove smrti.

Poto sam zauzeo mesto u fotelji, Jovanka je otpoela svoj dugaki monolog: - Vama je sigurno poznato da je ijang ing bila ne samo supruga Mao Cedunga, nego i njegov najblii i najodaniji politiki saradnik. Mao je u nju imao neogranieno poverenje. Njegove misli i ideje ona je bezrezervno prihvatala i sa grupom svojih sledbenika pretvarala u dela. Zamislite, molim vas, kakav razliit kraj i tretman imaju dva najblia saradnika. Dok Mao Cedunga sahranjuju uz najvede dravne poasti kao velikog vou kineske revolucije, njegovu suprugu ijang ing, koja mu je bila najblii saradnik, proglaavaju voom "etvorolane bande", hapse je i osuuju kao najvedeg kriminalca koji je poinio najgnusnija dela. - Ja sam u slinoj situaciji kao supruga Mao Cedunga - jadala se Jovanka. - Mene mnogi ne vole zbog moje otvorenosti, principijelnosti, istinoljubivosti, zbog mojih moralnih naela i doslednog istrajavanja na njima. Mnogi me ne vole, jer sam im otvoreno u oi rekla sve to mislim o njima, a onima koji su to zasluili znala sam uputiti i teke i neprijatne rei. Zabuante, neradnike i prevarante, organski nisam podnosila, zbog ega sam prema njima bila nemilosrdna i bez imalo sentimentalnosti udaljavala ih sa posla.

STRAH OD OSVETE - MNOGI mi, drue doktore, zavide na lepom ivotu - nastavila je Jovanka. - Oni ne znaju kako je gorak hleb koji jedem. Ne znaju kako je teko biti javna linost koja nema svog privatnog ivota. Mnogi ne vole ni Tita. Kad to kaem, ne mislim na narod. Mislim na mnoge rukovodioce i njegove nazovi prijatelje, koji jedva ekaju da on umre. Pogotovo su nestrpljivi pretendenti na njegovo mesto - Kardelj, Dolanc i Ljubiid. Muka mi je kada na njih pomislim. Kad Tito umre, sva mrnja prema njemu bide usmerena prema meni. Mnogi de biti sredni i zadovoljni da ponosnu i gordu Jovanku vide ponienu i obladenu. Ima sigurno i takvih koji ele da me vide iza reetaka. - Ja sam, doktore, potpuno usamljena ena koja nema pravih i iskrenih prijatelja. Meni u kudu, osim moje sestre Nade, niko drugi i ne dolazi. Osim Tita, ja nemam nikog drugog s kim bih mogla da porazgovaram i razmenim miljenje. I kad mi je najtee, ja se nemam kome poaliti. Svi moji nazovi prijatelji izdali su me kada su mi bili najpotrebniji. Verovatno su uli da mi je bilo obedano da du na Desetom kongresu SKJ biti izabrana u CK. Predlog je trebalo da potekne od Dugonjida, Dolanca,

Bakarida i Kardelja. Oni to nisu uradili, ved su me obmanuli. Uplaili su se da im Jovanka ne zauzme "Titov presto". Da bi ispravili svoju greku, Kardelj i Bakarid su predloili Titu da me odlikuje visokim jugoslovenskih odlikovanjem zbog brige koju pokazujem prema njemu kao suprugu.

- Zamislite ta su ti podlaci smislili. Hode da me odlikuju za ono to je svaka brina supruga duna da radi, a ne za stvarni doprinos koji sam dala kao Titova glavna saradnica i kreator mnogih njegovih najznaajnijih poteza. Odlikovanje je trebalo da mi preda Bakarid na doeku Nove 1976. godine u Zagrebu, ali sam to odlikovanje ja odbila da primim. Vidite kakvi su to ljudi. Ove de me hijene rastrgnuti posle Titove smrti. ta da uradim da bih se zatitila? Tito nije vean. On je star ovek. Njemu se svakog dana moe neto desiti. Zvala sam vas da o ovome problemu porazgovaramo i da se posavetujem sa vama. Sluajudi s panjom Jovankinu ispovest, rekao sam: - Stvarno ne vidim nikakav razlog za vau bojazan da dete posle Titove smrti biti ugroeni. Ono to de vam najtee pasti posle tog gubitka i zbog ega dete dugo biti nesredni, to je promena vaeg drutvenog statusa, odnosno gubitka modi i vlasti. Znam mnoge rukovodioce koji su posle silaska s vlasti godinama bili u krizi. Shvatam da de vam biti vrlo teko da se posle toliko godina vladavine naviknete na ivot obine graanke.

VLAST JAA OD LJUBAVI ZATIM sam rekao: - to se tie straha od neke osvete onih kojima ste neto naao uinili, da ne kaem teu re, mislim da za to nema nikakve bojazni. Mentalitet naih ljudi je takav da njih interesuje samo osoba koja je na vlasti. Ali im sie s vlasti - prestaje da bude interesantna. Takva osoba brzo odlazi u zaborav. Ona doivljava politiku, socioloku i istorijsku smrt. - Toga sam i ja potpuno svesna, drue doktore. To me moda najvie i pogaa. Postavlja se pitanje ta preduzeti da do toga ne doe. - Ostati na bilo kom poloaju i imati bilo kakvu vlast - rekao sam pomalo u ali, iako sam to vrlo ozbiljno mislio. - Na koje poloaje mislite? - radoznalo je upitala Jovanka. - To du vam redi kada budete uli pravu istinu o ijang ing.

- Drue doktore, u krajnjoj liniji, prava istina o ijang ing moda i nije bitna. Sada razgovaramo o meni i mojoj bududnosti. ijang ing sam navela kao primer odbaene i nezatidene ene. - Drugarice Jovanka, prava istina o ijang ing vrlo je bitna. Ona je bila suvladar svoga supruga, ali suvladar bez zvaninih funkcija, dobijenih od dravnih institucija ili partijskog aparata. Njeno suvladarstvo, kao i vae, vezano je za sudbinu vaih supruga, njihovu volju i njihovo trajanje. To ste shvatili i vi i ona, ali vam je odnos prema tom problemu razliit. Vi elite da obezbedite vlast posle Titove smrti, dok je ijang ing to elela da uradi za Maova ivota. Ona je uz pomod Lin Bijaoa, komandanta kineske armije, pokuala da izvri dravni udar i da tom prilikom likvidira svoga supruga i sama preuzme svu vlast. Pokuaj nije uspeo, a ona je kao zaverenik ostala neotkrivena. Drugi nasilni pokuaj da preuzme vlast ijang ing je preduzela desetak dana posle Maove smrti, ali ni likvidacija

naslednika Mao Cedunga Hua Guofenga nije uspela. Poto su njene namere otkrivene, ona je sa svoja tri glavna saradnika uhapena i kao "etvorolana banda" osuena. Moju priu o ijang ing zavrio sam reima: - Ona je izuzetno cenila i volela svoga supruga Mao Cedunga. Pokuaj njegove likvidacije sa njene strane nije bio motivisan mrnjom i netrpeljivodu, nego blagovremenim obezbeenjem line vlasti koju je volela i koja je za nju vie znaila i od njenog supruga.

Moje izlaganje Jovanka je vrlo paljivo sluala. Bila je duboko zamiljena. Moda se i ona u sebi preispitivala da li vie voli vlast ili Tita. Za Tita sam bio siguran da vlast vie voli nego Jovanku, a za Jovanku sam to mogao samo da pretpostavim. - Poto insistirate da ujem pravu istinu o ijang ing, ja du vas rado sasluati - rekla je Jovanka otpivi gutljaj viskija. To sam i ja uradio, jer sam osedao da su mi usta suva. - Kineska kulturna revolucija smatra se najvedim masovnim terorom u istoriji oveanstva - rekao sam. - Njen idejni tvorac bio je Mao Cedung, a operativni izvrilac ijang ing. Po svojim nedelima ona spada u najmranije i najstranije enske likove u ljudskoj istoriji. Smatram da nema nikakvog opravdanja da sebe uporeujete sa njom. ak i kad je u pitanju vlast i odnos prema njoj, vas dve se u potpunosti razlikujete.

Jedna dua dva tela

DOK sam ja govorio o ijang ing, supruzi Mao Cedunga i njenoj sudbini, Jovanka me je paljivo sluala. Kad sam rekao da se njih dve bitno razlikuju, Jovankino raspoloenje se poelo popravljati. Na njenim usnama pojavio se osmeh. - Rekli ste, drue doktore, da ja nemam bitne slinosti sa ijang ing, to je tano kada se odnosi na zla dela koja je ona uinila u Kini. Meutim, kada je u pitanju politika i dravniki poslovi, ja nisam samo supruga predsednika republike, ved njegov najznaajniji saradnik. Ja nisam samo izvrilac i prenosilac njegovih misli i ideja, ved, kao formirana politika linost, i njegov najznaajniji saradnik u kreiranju politike i dravnikih aktivnosti. Kao takva sigurno da zasluujem odgovarajudi respekt. Zatim je nastavila: - Verovatno znate da je Tito 1962. godine, na plenumu Izvrnog komiteta CK SKJ, ostao u manjini zbog ega je najavio podnoenje svoje ostavke. Ja sam bila ta koja to nije dozvolila. Rankovid i Gonjak takoe su bili protiv Titove ostavke, ali njihova podrka bila je mlaka. Ja ne krijem da sam bila protiv Titove odluke da Rankovida postavi za potpredsednika Republike. Ne krijem ni to da sam bila za Rankovidevu smenu, i da sam u tome moda odigrala i glavnu ulogu. I na to sam ponosna, jer je Rankovid sa svojim pulenima eleo da smeni Tita i da u Jugoslaviji zavede diktaturu. Poto ja nisam komentarisao ove njene rei, ona me je upitala: - Da li, drue doktore, znate ko je raistio sa hrvatskim nacionalizmom i srpskim liberalima? - To zna i nepismen seljak, a vi pitate da li ja znam - rekao sam pomalo uvreeno. - Znam zato vas pitam, i molim da mi direktno odgovorite. - Drug Tito, drugarice Jovanka - odgovorio sam. - Znala sam da dete to odgovoriti i zato sam vam postavila direktno pitanje. Moram vas razoarati i

redi da ste u zabludi. To nije uradio Josip Broz, nego Jovanka Broz. - Verujem da ste mu vi u tome pomagali - rekao sam. Ljutito me je prekinula: - Ne pomagala, ved odigrala glavnu ulogu! - Da li vi znate ko je tvorac nesvrstane politike? - Vi meni postavljate tako udna pitanja, kao da sam ja mali okica.

VLAST, SAMO VLAST - DALEKO od toga da vas potcenjujem, doktore. Ja vas uvaavam i znam da elite da znate istinu. A to vi ne znate pravu istinu, kao ni drugi Jugosloveni, to je delo politikih poltrona koji sve zasluge ele da pripiu Josipu Brozu, a ne idejnom tvorcu koji se zove Jovanka Broz. Jovanka je tu politiku osmislila, a Tito je tu samo realizator. - Ako je to tako, a verujem da je tako kada vi to kategoriki tvrdite, ja vam iskreno estitam. U svetu nije redak sluaj da su supruge inspirisale velike ljude za velika dela. - Vi ili nedete ili ne moete da shvatite ono to ja vama govorim. Nisam ja njega inspirisala, nego je on inspirisao mene. Znate, mi smo jedno vreme bili dva tela jedna dua, dok se nisu umeali drugi. Nai ideali bili su uzajamna ljubav i odanost. I dok drugi, kao auesku, svoje supruge favorizuju, Tito moju politiku i dravniku linost sputava. Ne vidim razloge zbog kojih ja ne bih mogla da zauzmem neku znaajnu funkciju u partijskom aparatu ili dravnim organima. Mislim da niko ne moe nastaviti Titovu politiku bolje od mene, poto smo tu politiku zajedno osmiljavali i sprovodili. - Kad smo govorili o sluaju ijang ing, ja sam vam rekao da je za vas, drugarice Jovanka, posle Titove smrti vano da ostanete na nekom poloaju. Sada je vreme da se ostvari ne bilo kakav poloaj, ved dobar, siguran i dugoroan. Nekada smo vam Tito i ja predlagali da budete predsednik Crvenog krsta Jugoslavije, ali vi ste to odbili.

Nedozvolivi mi da zavrim misao, ona me je prekinula reima: - S vama se u svemu slaem, ali funkcije koje mi predlaete ne mogu da prihvatim. Ja sam, drue doktore, politiar i meni treba politika funkcija. Da bih do znaajne politike funkcije dola, najznaajniji korak koji treba da napravim je izbor za lana CK SKJ. Uskoro de XI kongres i to je poslednja prilika koju ne smem da propustim. Vi u tome moete mnogo da mi pomognete. Ako izuzmemo Dolanca, o kome ne elim da govorim, vi poznajete veliki broj jugoslovenskih rukovodilaca od kojih su mnogi vai pacijenti i prijatelji. Ja sam zapazila da je va odnos sa nekim od njih vrlo srdaan, sa Minidem, Dugonjidem, Pozdercem, Milatovidem, arkovidem, Doronjskim... Vi treba da im ukaete na moje dravnike i politike zasluge i da ih zamolite da me oni predloe za lana CK. Moete im slobodno redi da je Tito saglasan sa tim, ali je njemu nezgodno da on bude taj koji de biti

inicijator. - Drugarice Jovanka, na mene sigurno moete raunati ako Tito bude na vaoj strani. Vie sam nego siguran da vas navedeni drugovi nede izneveriti. Samo to sam izgovorio poslednju re, na vratima salona pojavio se Tito. Umorno je seo u fotelju, rekavi da je sve do sada radio u kabinetu i da bi mu dobro prijalo jedno pide. Ja sam izaao i pozvao ordonansa koji je dobro znao ta Tito najradnije pije. Ordonans je doneo flau "ivas regala" i tri ae. Tito je sebi nasuo eljenu koliinu i rekao: - Vas dvoje sipajte koliko elite.

U NEOBRANOM GROU OBRADAJUDI se prvo Jovanki, pa meni, upitao je: - A o emu ste vas dvoje tako dugo razgovarali? Jovanka je dutala, a ja sam odgovorio da mi je drugarica Jovanka priala o problemima nesvrstavanja. - Da - rekao je Tito. - I ja sam veeras radio na tome. Mnogo problema ima. Mnogi jo ne mogu da uvide znaaj nesvrstane politike. To ne mogu da shvate ni neki nai rukovodioci. Jovanka je nesvrstavanje, odnosno politiku nesvrstavanja, brzo shvatila i ona mi je u tom pogledu od velike pomodi. Ja sam oekivao da de Jovanka pred Titom redi ono to je preda mnom kazala, da je nesvrstana politika njena ideja. Da bih je podsetio na to i isprovocirao da to ponovi, rekao sam da drugarica Jovanka toliko dobro poznaje problematiku nesvrstanosti kao da je ona idejni tvorac nesvrstavanja. Jovanka je dutala. Tito je ponovio da je Jovanki zahvalan to je brzo shvatila njegove ideje i to mu je predano pomagala u njihovoj razradi.

Za mene, otpoetka, nije bilo dileme ko je idejni tvorac nesvrstavanja, a ko saradnik. Meutim, Tito mi je mnogo pomogao demantujudi Jovankinu priu. Posle popijenog viskija, Tito je ustao i rekao: - Ja idem da spavam, a vama ako se ne spava i dalje razgovarajte. I mi smo poli zajedno s njim. Da bih ispunio obedanje dato Jovanki, sutradan, posle jutarnje terapije, Titu sam otvoreno rekao: - Drugarica Jovanka bi elela da na XI kongresu bude izabrana za lana CK SKJ. Zamolila me je da obezbedim drugove koji de je predloiti. - Verovatno dete navedenim drugovima redi da je Tito saglasan s tim - kazao je Tito. - Sigurno, drue predsednike, jer me je drugarica Jovanka u to uverila. Tito me je pogledao nimalo prijateljski. Posle kradeg razmiljanja, rekao je: - Otkada se vi, drue doktore, bavite kadrovskom politikom u Savezu komunista Jugoslavije?

Nisam znao ta da mu odgovorim, jer me je svojim reima doveo u vrlo neprijatnu situaciju. Da bih stvar isterao do kraja upitao sam: - Da li to znai "ne", drue predsednie? Nita nije odgovorio. Ustao je i izaao. Sve mi je bilo jasno. ao mi je bilo to nisam uspeo da Jovanki

ispunim dato obedanje. Posle ovog razgovora Jovanka je neko vreme bila ljuta i na Tita i na mene, mada za ljutnju na mene nije imala razloga. Nikad iz razgovora sa Jovankom nisam preneo nita to bi moglo da povredi Tita, iako je ona imala obiaj da kae mnoge rune rei kad se naljuti na njega. Isto tako, nikada Jovanki nisam preneo nita kada bi Tito neto runo rekao o njoj. Do kraja sam se drao principa da njihove odnose niim ne pogoram, ako ved nisam uspeo da se oduprem da u njih ne budem umean. Jovanka nije podnosila mnoge jugoslovenske rukovodioce i o njima je esto runo govorila. Nekada ih je napadala iako nisu bili krivi. Razlog zbog ega je mrzela Dolanca bio je taj to je on odbio da je predloi za lana CK SKJ. Verovatno bi on to i uinio da se Tito s tim sloio. Ali Tito je mudro svu krivicu prebacio na Dolanca. Verovatno je isto postupio i u mom sluaju, jer u to vreme nije bilo drugog razloga za Jovankinu mrnju prema meni. Nastavak na strani 3 -3Straarno u Beograd

UOI Destog kongresa SKJ, 1972. godine, Tito je bio doneo odluku da se ne kandiduje za predsednika Saveza komunista Jugoslavije. Mada su ga mnogi njegovi najblii saradnici od toga odvradali, a najvie supruga Jovanka, on je pri toj odluci ostao sve do pred sam poetak Kongresa. Kada se Tito, ipak, kandidovao, svi su glasali za njega. Rezultat glasanja propraden je ovacijama. Kad se aplauz malo stiao, salom se iznenada razlegao lelek, a dolazio je iz prednjeg dela sale gde je sedela Titova supruga. Jovankin glasni pla delegati su shvatili kao izraz njene velike radosti zbog Titovog ponovnog izbora i razreenja velike nedoumice da li de ostati na elu partije. Upravo zato su ovaj Jovankin gest propratili aplauzom. Da to nisu bile suze radosnice, nego sasvim neto drugo, pokazalo je ono to se zatim dogaalo u kongresnoj dvorani, na koktelu.

Dolazedi na koktel, jo uplakanih oiju, Jovanka je osula estoku paljbu na pojedine lanove CK, posebno na Ratu Dugonjida, Vladimira Bakarida i Staneta Dolanca. Nazivala ih je laljivcima, prevarantima i nemoralnim ljudima. Oni su bez rei primali Jovankine uvrede, gledajudi ispred sebe i nastojedi da se to pre od Jovanke udalje. Ostali prisutni, ne znajudi o emu se radi, bili su zateeni Jovankinim ponaanjem. Tito, okrenut leima prema mestu dogaanja, pravio se da nita ne uje. I on je gledao da se to dalje odmakne od ogorene supruge. Jovanka je bila razoarana i ljuta to nije bila kandidovana za lana CK SKJ od ljudi koji su joj to obedali. Bila je sigurna da bi bila izabrana da je predloena.

NA VELIKOJ MUCI O TOM dogaaju opirno sam razgovarao sa Ratom Dugonjidem. Po njegovim reima, Jovanka mu se tim povodom lino obratila na jednom prijemu nekoliko meseci pre Kongresa: - Drue Rato, mislim da dete se sloiti da sam ja svojim radom i pomaganjem Titu u reavanju vrlo

znaajnih dravnih i politikih problema zasluila da budem lan CK SKJ. Dugonjid je rekao Jovanki da je zateen njenim predlogom, da je svestan da je ona od velike pomodi Titu u njegovom radu, da to ne sme prodi nezapaeno i da joj za to treba odati priznanje. Kazao je da de se konsultovati sa nekim drugovima i sa Titom. Na ove njegove rei Jovanka je ljutito odgovorila: - Ja od vas traim linu podrku, a ne podrku vaih drugova! Nisam ja naivna, drue Rato, da ne znam da ukoliko vi prihvatite moju kandidaturu, i svi ostali drugovi de je prihvatiti. - Jovanka je bila u pravu - rekao mi je Rato. - To je bio samo moj pokuaj da dobijem u vremenu. Moj konani odgovor zavisio je od Titovog miljenja. Kad mi se ukazala prva prilika, postavio sam mu direktno pitanje: "Drue Tito, da li se slae da pokrenemo inicijativu da se drugarica Jovanka kandiduje za lana Centralnog komiteta SKJ?".

Posle dueg razmiljanja, Tito mu je odgovorio: - Ja sigurno nedu i ne elim da na tebe i drugove vrim pritisak u tom smislu. Na vama je da razmotrite Jovankinu kandidaturu, kao to razmatrate kandidaturu svakog drugog lana. Ti si, Rato, stari komunista i rukovodilac. Tebi u tom pogledu nemam ta da sugeriem. Na osnovu ovih Titovih rei Rato je zakljuio da je Tito upoznat sa Jovankinim namerama, da joj on u tome ne protivrei, ali da time nije mnogo oduevljen. Zbog toga Rato Jovanku nije predloio za kandidata. Povodom ovog sluaja razgovarao sam sa Stanetom Dolancom. Rekao sam mu: - Ti i Jovanka ste veliki politiki rivali i nije udo to je nisi predloio za lana CK SKJ. Ona ti to nede nikada oprostiti. - Kakvi rivali? - upitao je Dolanc. - Rivali i glavni pretendenti za Titovo naslee - rekao sam. - Ima ih dosta pre mene - rekao je Dolanc smeedi se. - Ja sam sa Kardeljem razgovarao da li da Jovanku predloim za lana CK. On je bio protiv toga. Mislim da je i Bakarid sugerisao da se to ne ini.

Zbog neispunjene elje da postane lan CK, a potom i lan Izvrnog biroa CK SKJ Jovanka je bila jako razoarana. Ona je znala da je to jedini put u borbi da nasledi Tita. Puna srdbe, svoje ogorenje prenosila na osoblje rezidencije, koje je maltretirala i zlostavljala. Ni Tito nije bio poteen njenog osornog ponaanja. Ona mu je prebacivala zbog toga to ju je izneverio. Da je on bio iskreno za njen izbor i da je to od drugova zahtevao, sigurno da oni ne bi smeli da ga izigraju. Zbog takvog Jovankinog ponaanja Tito je odluio da promeni sredinu i da bez supruge ode na leenje u Igalo. Posle nekoliko dana Jovanka mu se u Igalu pridruila.

ZVEZDA U ZENITU POSLE likvidacije Rankovida (1966) i obrauna sa hrvatskim maspokom (1971) i srpskim liberalima (1973), u emu je Jovanka aktivno uestvovala, njena zvezda bila je u zenitu. Poev od Tita, svi su je uvaavali i potovali. Partijski i dravni rukovodioci bili su sredni kada bi se nali u njenom drutvu. Ona je toga bila svesna zbog ega se trijumfalno ponaala. Traila je da se njena re slua, a njeno miljenje ceni i uvaava. Njene odluke i nareenja morali su da se bespogovorno izvravaju. Vie nije nalazila za potrebno ni sa Titom da se konsultuje. Ona se meala u sve, pa i u Titovo leenje. esto se

nije slagala ni sa miljenjem lekarskog konzilijuma. Jovankino ponaanje naroito je bilo agresivno za vreme Titovog boravka u Igalu 1973. godine. Titu je posebno smetao njen odnos prema njegovoj fizikalnoj terapiji, posebno masaama tela. Zahtevala je da se vreme trajanja masaa strogo ogranii i da jedan lekar obavezno prisustvuje terapiji. Ali to Tito nije dozvoljavao.

No, i pored toga to se protivio ovakvom ponaanju supruge, Tito je bio nemodan da bilo ta uini. Osoblje je uglavnom izvravalo Jovankina nareenja. Kardelj i Bakarid, sa kojima je Tito odravao telefonsku vezu i kojima se alio na Jovankine postupke, mudro su dutali. Stvorena je bila vrlo muna atmosfera. Titu je bilo udno i neobjanjivo ovakvo Jovankino ponaanje. Smatrao je da ona bez podrke odreenih krugova u zemlji i inostranstvu ne bi smela ni mogla da se tako ponaa. Naelniku bezbednosti generalu Mikovidu Tito je naredio da Jovanku u stopu prati. Mikovid je po nareenju striktno postupio. Uhodedi Jovanku, on je utvrdio da ona ima este razgovore sa Zagrebom. Njeni sagovornici su bili Bakarid, Krlea i Stevo Krajaid. Jovankini razgovori sa Krajaidem trajali su i po nekoliko asova dnevno. Sadraj razgovora Jovanke sa Krajaidem Mikovid nije Titu tano prenosio poto je i sam bio Krajaidev pulen. Revnosno kontroliudi Jovankine posetioce, on je utvrdio da joj u posetu dolaze neki aktivni i penzionisani generali, kao i neki politiari. S njima je, takoe, vodila duge razgovore. O emu su razgovarali Mikovid nije mogao da sazna poto je Jovanka angaovala ordonansa da uva strau ispred njenih vrata i ne dozvoljava nikome da je u razgovorima prekida.

Za vreme Titovog boravka u Beogradu Mikovid je nekoliko puta uhvatio Jovanku kako, skrivena iza pliane zavese, na odkrinutim vratima izmeu biblioteke i kabineta, prislukuje Titove razgovore. Saznavi to Tito je esto ustajao i zatvarao ta vrata. I pored svih nastojanja Mikovid nije mogao da da Titu odgovor: ko stoji iza Jovanke. Tita je naroito plaila sprega izmeu Jovanke i Steve Krajaida koju on nije mogao da prekine. Tito je znao da Krajaid radi za NKVD kao i za neke druge obavetajne slube (Nemaku, Englesku). Preko Steve Krajaida i Jovanka je, verovatno, bila agent NKVD. Titu nita drugo nije preostalo ved da zaigra na poslednju kartu i da - iako nerado - zatrai pomod drugova u reavanju svojih branih problema i na taj nain doe do odgovora na pitanje - ko stoji iza Jovanke i u kojoj meri je ugroena njegova vlast. Zato je u Igalo pozvao Petra Stambolida i Staneta Dolanca.

Tito ih je doekao potiten i rezigniran. Rekao je: - Drugovi, pomagajte! Meni ne samo da je onemoguden normalan rad, nego i normalan ivot. Jovanka je zavela teror. Ona to ne bi mogla da radi da iza nje ne stoji neka nepoznata sila. Ukoliko mi ne pomognete da zajedno savladamo Jovankin teror, ja moram podneti ostavku na sve funkcije. Drugovi su se pokazali vrlo revnosni u spasavanju Tita. Ne znajudi ta se dogaa, poto joj Tito o tome nita nije rekao, Jovanka je bila iznenaena grubim nastupom Stambolida i Dolanca. Ona je gotovo straano bila sprovedena u Beograd. Nekoliko dana posle nje u Beograd je doao i Tito. On je zatraio da se u reavanje Jovankinog pitanja aktivno ukljui

Predsednitvo drave i Predsednitvo Partije. Zatraio je, takoe, da o Jovankinom ponaanju izjanjenje daju naelnik kabineta, lekari i drugo osoblje.

Majstor za okretne igre

TITO je zbog vlasti bio spreman sve da uini i niega se, kad je vlast u pitanju, nije libio. Da bi reio svoje brane probleme, koji nisu bili samo brani nego i problemi vlasti i vladanja, angaovao je veliki broj ljudi, od sobarica do potpredsednika Predsednitva drave Rate Dugonjida. Od dravnih i partijskih linosti obrazovana je komisija sa Dugonjidem na elu. Njen zadatak je bio da ispita ponaanje Jovanke i njene eventualne veze sa spoljnim i unutranjim iniocima, odnosno da li ona kuje zaveru protiv Tita, partije i drave. Komisija je trebalo da razrei Titovu opsesiju - da li neko stoji iza Jovanke, i ako stoji, da se kae njegovo ime i prezime. Jovanku je trebalo dobro ocrniti, da bi "nevinace Tito" ispao to veda rtva tog "enskog monstruma". S tom namerom Tito je razgovarao sa slubenicima svog kabineta, zaposlenim u rezidenciji i svojim lekarima. Traio od njih da daju izjave o Jovankinom ponaanju koje de, zatim biti iznete na sednici najviih dravnih i partijskih organa. Tito je posebno insistirao na miljenju lekara. A prema njihovom nalazu, Jovanka je bila paranoik, ije se stanje svakim danom pogorava i kao takva predstavlja opasnost za Tita i okolinu.

Jovanka je odbila da razgovara s lanovima komisije. Pristala je da razgovara samo sa Dugonjidem. Sve optube iznete na njen raun, ona je kategoriki odbila. Pozivala se na pravo i obavezu supruge da brine o svojoj kudi i svome muu. Tu njenu obavezu, rekla je, drugi pogreno shvataju. Ona, meutim, smatra da joj tu obavezu, dok god je Titova supruga, niko ne moe uskratiti. Posebno je bila ogorena na generala Mikovida. Za njega je rekla da je hrvatski nacionalista i pristalica Mike Tripala i Savke Dabevid. Tvrdila je da je Mikovid uhodi i pijunira na svakom koraku i da je u tom cilju angaovao sav personal rezidencije. Kazala je da ima dokumenta pomodu kojih de dokazati da Mikovid radi ne samo protiv nje, nego i protiv Tita. Nije bolje proao ni general Nikola Ljubiid. Jovanka je izrazila sumnju u njihovu lojalnost prema njoj i Titu. Po njenim reima, Ljubiid preko osoblja vezanog za armiju (autant, sekretar, ordonansi) dobija odreene podatke ne samo o njoj, nego i o Titu.

OPTUBE I KLEVETE NEKA vrsta pijuniranja Tita od Ljubiida i armijskih struktura stvarno je postojala. Tito je u toku masae sa fizioterapeutkinjama vodio razgovore na razne teme. Pri tom je esto iznosio svoje poglede u nekim dogaajima i pojavama u drutvu, kao i miljenje o pojedinim linostima.

Govorio je i o tome kako misli da rei neke aktuelne politike probleme. Iznosio je i svoje miljenje o funkcionisanju pojedinih slubi u okviru rezidencije. Posle obavljene masae, autant bi obavezno saekao fiziterapeutkinju i raspitivao se o emu je s Titom razgovarala. Dobijene podatke, ukoliko su bili interesantni, odmah je prenosio generalu Ljubiidu. U tome je naroito bio vet admiral Vilovid, koji je ranije bio obavetajni oficir. On je preko maserki dobijao ne samo odreene podatke, nego im je sugerisao i koja pitanja da postave Titu. Za postavljanje admirala Vilovida za komandanta Ratne mornarice, kao i za imenovanje pukovnika Kostida za Titovog autanta, velike zasluge imaju fizioterapeutkinje.

Rati Dugonjidu i Stanetu Dolancu Jovanka je u Titovom prisustvu rekla: - Svi vi, poltroni i poltronidi, zabrinuti ste za stanje vaeg predsednika, a nikome nije stalo da sazna kakvo je moje stanje i kako se ja osedam. Nije va predsednik naivina. O njemu, a i o svakom od vas, ja imam dovoljno komprimitujudeg materijala. Kada to budem objavila, ovde ili u inostranstvu, bide to politika bomba, a narod de videti vae pravo lice. Videde ko ga je vodio i ko ga vodi. - Nema ti nikakve papire - rekao je Tito. - Da ima, ti bi ih ved objavila. - Imam, Tito, imam! - odgovorila je Jovanka. - Ovako neto ja sam oekivala. - Ako ih ima, onda ih daj, onda ih pokai! - rekao je Tito. - Daj ih samo meni, ako ti je nezgodno zbog drugih. - Zato ba tebi da ih dam? - upitala je Jovanka. - Zato to sam ti suprug - rekao je Tito. - Osim to si mi suprug, ti meni nita znaajno u ivotu nisi uinio, to bi predstavljalo posebno tvoju rtvu. - A etvrti plenum, Jovanka! - povienim glasom, punim ljutnje uzviknuo je Tito.

Te Titove rei delovale su kao hladan tu. Svi prisutni bili su svesni ta one znae. Posebno Jovanka. Njoj je bilo najtee zbog ega je, kao metak, izletela iz prostorije. Ovo je bila scena iz Gogoljevih komedija. Igrom sluaja i ironijom ivota, Rankovid se ponovo umeao u ivote Jovanke i Tita. - Da je ispitivanje potrajalo samo jo jedan dan, ja bih morao potraiti lekarsku pomod - rekao mi je Dugonjid. - Za vreme razgovora Jovanka se udno ponaala. as je plakala, as se smejala, as je upadala u stanje euforije, jarosti i histerije. Ni na jedno pitanje nisam dobio konkretan odgovor. Najede je nekoga napadala, optuivala, klela. Po njenom kazivanju, ispadalo je da su u Titovoj i njenoj okolini radili iskljuivo loi ljudi i pijuni. U toku razgovora sa Titom, ona ga je oslovljavala sa "drue Tito". Titu sam otvoreno rekao da imam utisak da Jovanka eli vlast, na ta mi je on odgovorio: "Ja ne bih imao nita protiv kad bi ona bila za nju sposobna. Ali, nije sposobna".

ODMAZDA ZA ODANOST KADA sam s Dolancom razgovarao o tom dogaaju, on mi je ispriao i ovaj insert iz Titove i Jovankine prepirke: - ta si ti meni, Tito? ta si ti meni u ivotu uopte uinio? - rekla je Jovanka. - Ja sam tvoj suprug, drugarice Jovanka, i sekretar Komunistike partije Jugoslavije. - Eto, vidi, ni sam ne zna ta si, drue Tito - ironino je rekla Jovanka, aludirajudi na to da je Tito

tada bio predsednik SKJ. Zatim je dodala: - Drue Tito, uini neto za mene. Ubij Mikovida i zakopaj ga tri metra ispod zemlje! Komisija je podnela izvetaj u kome je pokazala veliko razumevanje za "Titove patnje". Jovanka je prikazana u najgorem svetlu. Divedi se Titu kako uopte moe da ivi sa takvom enom, vedina uesnika u raspravi je na indirektan nain zagovarala da bi razvod braka, ma kako neugodan i teak, ipak bio najbolje reenje. Neki su predlagali Jovankinu izolaciju. Svi su se, meutim, sloili, da slube u Kabinetu i rezidenciji dobro ne funkcioniu i da se mora neto radikalno preduzeti kako bi se stanje popravilo.

Ono to nije moglo biti dokazano - to je bila Jovankina veza sa "nekim drugovima u zemlji i nekim krugovima u inostranstvu". A taj podatak za Tita je bio jedino vaan. Zbog njega je veliki manipulator sve ovo smislio i reirao. Posle zavrene sednice, Tito je sa Jovankom seo u kola i kao da se nita nije deavalo, odvezli su se u rezidenciju. Slededih dana, svi oni koji su neto negativno rekli o Jovanki, bili su na tapetu. To se, pre svega, odnosilo na zaposlene u Kabinetu predsednika Republike, na lekare, efa Kabineta okorca i generala Mikovida. Posebno zasluuje da se istakne Titova manipulacija lekarskom ekipom (etiri lina lekara). Pre obelodanjivanja njihovog izvetaja na sednici dva predsednitva, Tito je detaljno bio upoznat sa njegovim sadrajem i u potpunosti odobrio svaku napisanu re. Jednu kopiju izvetaja zadrao je za sebe. Pohvalio je lekare za njihovu nepristrasnost, doslednost, struno i moralno izvravanje obaveza. Komisiji je izjavio da nema nikakvih primedbi na rad lekarske ekipe.

Posle ostvarenja svoga cilja i pomirenja sa Jovankom, pozvao je svoje lekare i rekao: - Vi ste se nedozvoljeno meali u moj brak. Moju suprugu u izvetaju ste grubo uvredili i oklevetali. Nazvali ste je paranoikom. Takvim svojim miljenjem uvredili ste i mene jer ispada da ja ivim sa ludom enom. Jedan od vas mi je, kako tvrdi Jovanka, u razgovoru sa njom, psovao i majku. Rekao je da du kad-tad odgovarati za Goli otok. Posle svega jasno je da vas ja ne mogu zadrati kao line lekare. Vi dete se vratiti u vae matine kude. Umesto vas dodi de nova ekipa lekara. Ja lino protiv vas nedu preduzimati nikakve sankcije, a pokuadu da nagovorim Jovanku da vam i ona oprosti. Uskoro, posle odlaska lekara, Tito je iz slube otpustio i generala Mikovida. Generalu Ljubiidu je rekao: "Mikovid mora u penziju. Meni ga je ao, on je dobar ovek, ali drugog reenja nemamo. On je sve vreme uhodio i pijunirao Jovanku. ak je i od vozaa traio da izvetava gde voze i sa kim se sastaje. Jovanka ga organski ne podnosi, zabranila mu je da ulazi u kudu." Tito je sve tano rekao generalu Ljubiidu, samo nije kazao po ijem je nareenju general Mikovid sve to radio.

Pudlica Bil lei depresiju

NA svim javnim manifestacijama u toku "Puta mira", koji je trajao oko mesec dana, a obuhvatao Sovjetski Savez, Severnu Koreju i Kinu, Darijana Grbid, maserka, uvek je bila u Titovoj neposrednoj blizini. Nije se od njega odvajala prilikom polaganja venaca, obilaska znamenitosti, poseta ustanovama i preduzedima. Zbog svoje lepote, senzibilnosti i arma nije mogla da ostane nezapaena. Svi su se pitali ko je ona i koga predstavlja. U tome su, naravno, prednjaili novinari. Pomno su pratili svaki njen korak nastojedi da je identifikuju. Zbog velike fizike slinosti neki su mislili da je re o Gertrudi Munitid, operskoj pevaici iz Splita, koja je vie puta viena na Brionima. Za Gertrudu se govorilo da je "Titova ljubavnica" to ona nikad nije htela da demantuje. Kao umetnici i poslovnoj eni taj tra mogao je samo da koristi.

Dara Janekovid, poznata zagrebaka novinarka, posle povratka iz Kine posetila je Jovanku Broz i Miroslava Krleu i obavestila ih o svemu to se deavalo na ovom putovanju. Po njenim reima, svi lanovi delegacije i novinari nedvosmisleno su zakljuili da Tito ima mladu ljubavnicu po imenu Darijana Grbid. Interesantna je tim povodom bila Krleina opaska. Dara kae da je on vest prihvatio bez iznenaenja. Hladnokrvno je rekao: "Bojim se samo da to nije veliko opteredenje u Titovim godinama. Inae, to je lepa stvar." Zanimljivo je napomenuti da je Jovanka, kada se udala za Tita bila od njega mlaa 32 godine, a da je Darijana, kad je postala Titova ljubavnica, od Jovanke bila duplo mlaa. Tito je imao suprugu mlau od njega 32 i ljubavnicu mlau 60 godina. Da izmeu Tita i maserke Darijane postoji snana emotivna veza bio sam siguran posle dogaaja u Kolombu 1976. godine kada je Tito, titedi Darijanu, oamario suprugu Jovanku. Pokuao sam tada i Jovanku i sebe da ubedim da je u pitanju samo simpatija koja ne moe predi u pravu ljubav u kojoj partneri sebe "neizmerno daju i uzimaju". Sve dok njihova ljubav ne dobije te karakteristike, smatrao sam, ona de ostati u "prostoriji za masau" i nede uticati na okolinu.

MASERKA POKAZUJE ZUBE ALI, dogaaji su me brzo demantovali. Ljubav izmeu mlade maserke i vremenog efa drave ipak je izala iz "prostorije za masau" i pokazala svoje pravo lice. Darijana je sve otvorenije i agresivnije nastojala da sebe afirmie kao Titovu ljubavnicu. inila je to preko privilegija, ovladenja i postupaka koje joj je Tito omogudavao i tolerisao kao i kroz posedovanje modi koju je preko njega imala, odnosno uzimala. Mada Titu javna afirmacija Darijane kao njegove ljubavnice nije odgovarala, on se tome nije ozbiljno suprotstavljao. U pojedinim trenucima inilo mi se da mu godi da se ljudi dive njegovoj vitalnosti i muevnosti u poznim godinama. Kao to je nekada traio potovanje prema svojoj supruzi Jovanki, Tito je sada to isto traio u odnosu

na Darijanu. Nastojao sam da se u njihove odnose ne meam, pravedi se da nita ne vidim i nita ne ujem. Neka deavanja i dogaaji naterali su me, meutim, da promenim taj stav i da se suprotstavim onim Darijaninim postupcima i zahtevima koji su ozbiljno naruavali Titov autoritet kao efa drave, a pogaali i moju linost.

Jedan od takvih dogaaja zbio se na "Putu mira". On me je potpuno uverio da Darijana Grbid ima status Titove ljubavnice. Tito je iz Moskve otiao na sedmodnevni odmor u letovalite koje se nalazi na samom Bajkalskom jezeru. Smetaj i ostali uslovi za odmor i rekreaciju bili su u ovom dragulju prirode izvanredni. Bajkal je najvede slatkovodno jezero na svetu ija dubina na pojedinim mestima prelazi 1.200 metara. Drugog dana boravka na Bajkalu Dolanc i admiral Vilovid su me zabrinuto upitali kakvo je zdravstveno stanje predsednika. Rekao sam da je odlino i da se udim zato mi postavljaju to pitanje kada i sami vide njegovo dobro raspoloenje. Kazali su mi da su od maserke Darijane saznali da je predsednik zapao u depresivno stanje. Teko mu je to njegova pudlica Bil nije pored njega i da bi moda bilo dobro da se Bil odmah dovede na Bajkal.

Dolanc i Vilovid smatrali su da bi bilo dobro da se ovo pitanje hitno razmotri na sastanku delegacije. Rekao sam da taj njihov postupak nije u redu i da zdravstveno stanje predsednika ne spada u njihovu nadlenost. Na kraju, predloio sam da prvo razgovaramo sa predsednikom, pa tek kada ujemo njegovo miljenje o urgentnom dopremanju pudlice, odluimo o daljem postupku. Admiral Vilovid, titov autant, na to je rekao: - Razgovor s predsednikom o tome ne bi bio umesan, poto je on to samo Darijani poverio. Za nas bi Darijanine rei trebalo da budu dovoljna i pouzdana informacija o Titovom raspoloenju i njegovim eljama. To je Titova elja a ne zahtev, a stvar je delegacije kako de ona to shvatiti i po tome postupiti. Jasno mi je bilo da tu nisu ista posla. Ponovo sam rekao da sam protiv takvog sastanka, ali ako je odlueno da se o tome raspravlja, ja du izneti svoje miljenje. Sastanku su prisustvovali lanovi delegacije Stane Dolanc, Milo Minid i Veljko Milatovid, a od strane Titovog linog i medicinskog obezbeenja admiral Vilovid, doktor Gojko Ajdukovid, fizioterapeutkinja Darijana i ja.

TITOVA HLADNA ZAHVALNOST ISKAZUJUDI veliku brigu za Titovo zdravlje, Darijana je uzbueno, planim glasom, ispriala sve ono to su mi Dolanc i Vilovid rekli, s tim to je ona ved bila izraunala za koje vreme avion sa Bilom moe doleteti na Bajkal. Predloila je da pudlicu dovede njena sestra Radojka. Posle Darijaninog predloga, svi su dutali. Tiinu je prekinuo Vilovid. On je, kao i maserka, ispoljio veliku zabrinutost za Titovo psihiko stanje, pogotovo kad se to deava na ovako velikom i znaajnom putu. Dolanc, kao i uvek kada je re o Titu, bio je veliki duebrinik. Sav zajapuren u licu rekao je: - Zar treba toliko konferisati kada je Tito u pitanju? Moramo narediti pilotima da pale motore i da Bil sa Radojkom za dva dana bude ovde!

- Ved dugo sam Titov lekar i mislim da ga dobro poznajem. I ba zato, drugovi, mogu da se zakunem da on to nije mogao ni pomisliti, a kamoli redi. Tito dobro pazi na svaki svoj postupak. Jako mu je stalo ta drugi misle o njegovom ponaanju, pogotovo kada se nalazi u stranoj zemlji. Jedna njegova ovakva odluka ne samo da bi imala negativan odjek u naoj zemlji, nego bi o njoj brujala i cela svetska tampa. Ved na udarnim stranicama vidim naslov: "Predsednik SFRJ uputio avion koji treba da preleti 20.000 kilometara da bi dovezao pudlicu za koju je emotivno vezan". To je mnogo i za Riplija. Zato podvlaim da drug predsednik tako neto ne samo da nikad ne bi poeleo nego ni odobrio.

Zatim sam se obratio Darijani: - Kako vas nije sramota da se igrate autoritetom predsednika drave i da u njegovo ime predlaete takve besmislice! Na kraju, vi osim masae ne samo da nemate nikakvih drugih zaduenja, nego nemate ni dozvolu da se u bilo ta drugo meate. Da li je predsednik depresivan - stvar je lekara da to utvrde. Koliko sam ja mogao da zapazim, a smatram da nisam lo psiholog, predsednik ne samo da nije depresivan nego je vrlo raspoloen. Posle ovih mojih rei svi su zanemeli. Darijana je plaudi istrala iz prostorije. Dolanc mi se obratio reima: - Molim vas, ovo miljenje koje ste nama rekli, recite i drugu predsedniku. - Sigurno da du redi, jer da tako ne mislim ne bih ga ni vama kazao.

Sutradan za vreme jutarnje terapije, Tito mi je rekao: - Hvala vam, drue doktore, to ste spreili da se u moje ime takve gluposti predlau i rade. Moral, savest i funkcija koju zauzimam u dravi kao i ugled u svetu ne bi mi dozvolili tako neto. Jo jedanput vam hvala. Svoju zahvalnost saoptio je sasvim zvanino i hladno. No, njegova zahvalnost nije bila toliko bitna koliko je bilo vano da sam spreio jedan besmisleni akt. Pitao sam se da li je Darijana bez Titovog znanja ipak smela da uradi tako neto. I doao do zakljuka da nije. Ona je sigurno od Tita iznudila priznanje da mu je teko zbog toga to s njim nije njegova omiljena pudlica Bil. Sve ostalo bio je Darijanin pokuaj da to iskoristi za svoje ciljeve, meu kojima je najvaniji bio dolazak njene sestre Radojke na Bajkal. Na kraju razgovora Tito mi je rekao. - Posetite Darijanu danas. Ona je sada u depresiji. Vi ste je s pravom kritikovali, ali ste u tome bili prilino otri. Ubudude, molim vas budite blai i taktiniji. Ona je vrlo osetljiva devojka. Drugovima recite, a i ja du im kazati, da je u pitanju nesporazum i da me Darijana nije dobro razumela.

Veliki zahtevi male Jole

DA postupak maserke Darijane Grbid, kad je traila da zbog Titove depresije hitno na Bajkal avionom bude dopremljena njegova pudlica Bil, nije bila samo elja da dovede sestru Radojku ved i osedaj modi da u ime Tita istupa, predlae, donosi odluke, pokazuje sluaj koji se desio u Igalu, decembra 1978. godine. Tog dana odran je lekarski konzilijum koji je razmatrao zdravstveno stanje predsednika i

uvoenje u ekipu anesteziologa, kao i moju molbu da se vratim na VMA poetkom idude godine. Posle veere, u malom plavom salonu, ispred predsednikove spavade sobe, sedeli smo Darijana i ja. Nju sam malo u ali a vie u zbilji zvao mala Jole (mala Jovanka), jer se u poslednje vreme tako i ponaala. - Moram vam redi da je Tito na vas malo ljut - kazala je Darijana. - uo je od nekoga da se arogantno ponaate prema celom osoblju ukljuujudi amdirala, sekretare, pa i mene i Radojku. Ne znam od koga je to mogao da uje.

- Pa od vas ili Radojke - rekao sam. - Mislim, meutim, pre od vas nego od Radojke, jer je ona korektna osoba. Vi ste poeli da se udno ponaate. Pokuavate da oponaate u nekim stvarima drugaricu Jovanku. Meni je i jedne drugarice Jovanke dosta. Dve su mi previe. - Ne znam da li sam vas dobro ula - rekla je Darijana iznenaeno. - Da li vi to o meni, doktore, ozbiljno govorite ili se alite? - Najozbiljnije - rekao sam. - Ja vam moram redi istinu, a istina je da se vi morate spustiti na zemlju. Nemojte da vas zavaraju rei admirala Vilovida da dete postati istorijska linost. To su obine besmislice i lai. Prola su vremena Madam Pompadur, kako vas on naziva. Vilovid eli samo da od vas vetim trikovima izvue to vie informacija do kojih vi dolazite u razgovoru s Titom. Vi jeste miljenica Titova, da ne kaem ljubavnica, ali ste anonimni i ostadete anonimni. Vaa uloga ljubavnice Titu ne odgovara. On nije Luj DV, a ovo nije feudalizam. Iz ovoga to vam kaem jasno je da nema ni govora da dete na ovaj nain postati istorijska linost. - Ja znam, drue doktore, da vi o meni nemate lepo miljenje - rekla je Darijana. - Da li vi misliste da ste uvek u pravu. Zapitate li se ikad da li ste u neemu pogreili. Bidu sasvim iskrena i otvorena. Ja Tita mnogo volim. Volim ga ludaki. Njegovo govno sa sladu bih pojela. On to zna. On to oseda. Ja to pred njim ne krijem. Mogli ste da zapazite da on prema meni nije ravnoduan. Vrlo je paljiv, nean, osedajan, iskren i neposredan. Sve to ga titi i to mu smeta on meni otvoreno kae. Izmeu nas nema tajne. Niko ga tako dobro ne poznaje kao ja. Znam svaku njegovu boru, svaku njegovu dlaku, svaki mlade i svaku bradavicu. Znam kad se oseda dobro, ak i kada vama ne kae.

NISAM LUDA GLEDAO sam je iznenaeno. Bio sam siguran da je kazala sutu istinu. Rekao sam: - ta ovo treba da znai, Darijana? Kako treba da protumaim ovu vau iskrenost. - Mislim da istinu treba da znate. Iza ovoga sledi jedan moj opravdan zahtev. Poto ste vi, poteno govoredi, do sada rukovodili radom lekarskog konzilijuma i izborom njegovih lanova, a poto vi uskoro verovatno odlazite, ja vas molim da mene predloite i izaberete za stalnog lana Titovog konzilijuma. Ja sam o tome razgovarala sa drugom Titom. On se nije protivio. Rekao je: "Vidi to sa doktorom Matunovidem. On to moe uiniti ako hode." uvi ove Darijanine rei pomislio sam ta se deava sa ovom devojkom. To vie nije bila mala Jole. Ona eli, a u mnogo emu i uspeva, da bude velika Jovanka. - Darijana, molim vas, sluajte me dobro - rekao sam. - Ovo to ste kazali meni, to neka ostane naa tajna. To nemojte vie nikome redi, ni zbog vas, ni zbog predsednika.

Njeno lice potpuno se izobliilo. Rekla je: - Drue doktore, nemojte da mi drite moralne pridike i da me uite kako da se ponaam i ophodim prema Titu! Da li treba da vam jo jednom ponovim da ja njega volim i da on voli mene. On de uiniti sve to budem traila. Ja sam vam jasno rekla ta elim. Od vas traim da mi odgovorite da li hodete ili nedete da to sprovedete u delo. - Darijana - rekao sam pokuavajudi da suzbijem ljutnju koja me je obuzimala. - Vae ponaanje u poslednje vreme sve vie me zabrinjava. Vi sve vie iskaete iz granica normalnog ponaanja. Ovo to ste danas od mene traili, to normalna osoba vaih kvalifikacija i znanja ne bi nikad ni pomislila a kamoli zahtevala. Gde ste i kada uli da je jedna maserka bila lan internistikog i kardiolokog konzilijuma predsednika drave, makar mu ona bila i ljubavnica. Vae lanstvo u konzilijumu ne samo da je nemogude ved nema nikakve svrhe, opravdanja i logike.

- Molim vas, drue doktore, nemojte da zaboravite pravi odgovor. Ja vas jasno i otvoreno pitam: da li hodete da me predloite za lana Titovog lekarskog konzilijuma? - Posle vaeg tvrdoglavog i nekritikog insistiranja da budete lan predsednikovog lekarskog konzilijuma, moram vam iskreno redi da sam duan da se ozbiljno pozabavim vaim psihikim stanjem. Moja dunost je da vas uputim na psihijatrijski pregled, jer vi sa takvim miljenjem, idejama i ponaanjem niste ni pogodni ni sposobni da radite kod predsednika. Kad je to ula, kriknula je i pala u histerini trans. - Ja nisam luda! - poela je da vie. - Vi hodete od mene da napravite psihikog bolesnika! Vi ste ljubomorni to ja volim Tita i to Tito voli mene! Dok je ovo govorila, vrata su se otvorila i u salon je uao Tito. - ta se ovde deava? - upitao je zabrinuto. - Doktor kae da sam ja luda i da me treba poslati u ludnicu! - rekla je Darijana. Ja sam pokuao neto da kaem, ali Tito nije hteo da me saslua. Ljutito me je prostrelio oima, uzeo Darijanu za ruku i uveo je u sobu.

STARAKA LJUBAV POTO Titu nisam dao veernju terapiju ekao sam da se on ponovo pojavi. Razmiljao sam o ovom neprijatnom incidentu. udilo me je kako je Darijana mogla da doe na ideju da bude lan konzilijuma kad je znala da je to nemogude zbog njene strune spreme i njenog znanja. Znala je, takoe, da je na moj zahtev drugarica Jovanka iskljuena iz Titovog konzilijuma, odnosno da niko osim lekara konzilijumu ne moe da prisustvuje. Zakljuio sam da je bila nagovorena od nekog a taj neko preko nje trebalo je da dobije detaljne informacije o zakljucima konzilijuma, jer je znao da lekari esto ni samom pacijentu ne kau pravu istinu ako je ona za njega neprijatna. Bio sam siguran da je ista osoba, koja je tvrdila da de Darijana udi u istoriju kao madam Pompadur, bila inicijator njenog zahteva da postane lan konzilijuma kao i njenog zahteva Titu da joj to odobri.

Nekoliko godina kasnije, Darijana je preko Tita pomogla autantu Vilovidu da postane admiral i komandant Ratne mornarice, a pukovniku Kostidu da postane Titov autant umesto Vilovida. Razmiljajudi o madam Pompadur, nisam ni primetio da su se vrata Titove sobe otvorila. Tek kada sam uo glas, ja sam ugledao maserku Darijanu. Na njenim usnama lebdeo je ironian osmeh. Rekla je: - Nemorate vie da ekate, drue doktore. Ja du predsedniku dati lekove. Njen nastup i rei upudene meni imali su mnogo ire znaenje. Bila je to sigurna potvrda da je Darijana Titova ljubavnica. Iznenadilo me je saznanje da je Tito u Darijanu "ludo" zaljubljen i da je u pitanju "staraka ljubav udruena sa starakom sujetom". Tu nije bilo leka. To se moglo i oekivati s obzirom na prirodu Titove linosti i okolnosti u kojima su on i Darijana zajedno provodili etiri-pet asova dnevno. Ljubav u starijim godinama nije nikakvo bioloko i socioloko udo. Ona je retka kod obinih smrtnika. To je uglavnom privilegija vladara, genija i vrlo bogatih ljudi. Najpoznatiji "gerontoloki ljubavnici" u istoriji bili su Solomon, Luj DIV, Luj DV , Gete, aplin, Peron, Pikaso, Mao Cedung. Svi oni imali su za ljubavnice mlade i lepe ene od kojih su mnoge posedovale visoku inteligenciju, senzibilnost i arm. U kojoj meri su one volele njih kao mukarce, a u kojoj meri njihovu mod, slavu i bogatstvo, to je posebno pitanje u svakom pojedinanom sluaju.

Na spisku velikih ljubavnika sveta u poznim godinama naao se i Tito. Da li mu zbog toga treba zavideti ili ga aliti? I jedno i drugo. Zavideti mu se moe zbog ouvane mukosti i hrabrosti da se povede za emocijama, a aliti ga zbog problema koje je imao, jer ljubav pored velikog zadovoljstva u njegovim godinama moe biti i veliki teret. Ona moe ak da ugrozi zdravlje, pogotovu to Titova ljubavnica nije bila naivna ovica, nego vrlo zahtevna devojka, to je i pokazala. Sutradan ujutro, prilikom davanja terapije, pokuao sam Titu da objasnim prirodu spora izmeu mene i maserke. On je odmahnuo rukom i rekao: - Ved sam sve uo. Ne morate nita da mi objanjavate. Posle ovih njegovih rei ja vie nisam insistirao na objanjenju. Pre izlaska iz sobe on je rekao: - Drue doktore, pote elite, moete da se vratite na svoje bive radno mesto na VMA.

Metla eline Lianke

U NADLENOST Jovanke Broz spadala je kadrovska i personalna politika u odnosu na osoblje zaposleno u Kabinetu predsednika Republike, Titovoj rezidenciji i njegovim vilama. Od Jovanke je zavisilo ko de da radi u raznim slubama Titovog i njenog obezbeenja. Suvladarstvo Jovanke u ovim domenima bilo je obeleeno zlodelima, terorom, maltretiranjem i proganjanjem ljudi, pri emu su neki njeni postupci predstavljali javni psiholoko-moralni lin pojedinaca. Ona je najteim uvredama i najpogrdnijim kvalifikacijama iz Kabineta predsednika Republike i Slube bezbednosti isterala i proterala Lea Matesa, Bogdana Crnobrnju, Dalibora Soldatida, Zdenka tambuka, Duana Sunjevida, Vladu Sajtida, Vladimira Popovida, Jou Smolea, Aleksandra okorca, Mirka Milutinovida, Milana eelja, Milana Mikovida, Marka Rapu i druge. Mnogima od njih, u

Titovom prisustvu, drala je lekcije o radu, ponaanju i odgovornosti u slubi. Govorila je da su neradnici, mrcine, nesposobni, nepismeni, nepouzdani...

Smatram da je tim ljudima posebno bilo teko to su sve to morali da prihvataju dutedi, bez rei protesta i odbrane ljudskog dostojanstva. Iako su u javnosti vaili za znaajne i uvaene linosti, oni nisu smeli ni najboljim prijateljima da ispriaju da su iz Titove slube izbaeni kao obine krpe ponieni i ispljuvani od njegove supruge. Bilo ih je sramota da kau da ih je Jovanka vreala i poniavala pred Titom. Uivala je da u Titovom prisustvu dri vankelu ljudima visokog poloaja i obrazovanja i da se ba nad njima iivljava. Jovanka je iz slube otpustila vie od hiljadu ljudi raznih zvanja i profesije, od sekretara, lekara, ekonomista, savetnika, slubenika raznih profila, do kuvarica, sobarica i istaica. Otputanje osoblja esto je imalo karakter masovnih istki. Deavalo se da posle takve "Jovankine metle" rezidencija ostane bez najnunijeg osoblja: snabdevaa hranom, kuvarica, konobara, sobarica i istaica. Zbog takvih situacija hrana je esto donoena iz hotela "Metropol". Razlozi za otputanje osoblja najede nisu bili opravdani ved izmiljeni i iskonstruisani. Da bi otpustila nekog ko joj je nesimpatian ili za koga smatra da je nedovoljno potuje, Jovanka je bila sklona da se poslui intrigama najnie vrste.

UTI I TRPI O NJENOJ strahovladi u javnosti se dugo nita nije znalo, a i danas se vrlo malo zna. Njeno sadistiko iivljavanje nad pojedinim ljudima prelazilo je granice razuma. Ona je danima i mesecima znala da maltretira pojedince da bi ih na kraju otpustila. Njena mrnja prema nekima ila je dotle da je traila da im se oduzmu stanovi i da im se ne dozvoli drugo zaposlenje. Progonjenim osobama najede nisu bili poznati razlozi proganjanja, ili su razlozi bili trivijalni. Tako je jedna lepukasta ena pala u Jovankinu nemilost samo zbog toga to ju je Tito nekoliko puta "zavodniki" pogledao. Drugu je uzela na zub jer je ula da joj Tito deli komplimente. Veliki broj progonjenih ljudi bili su sa Jovankom u drugarskim i prijateljskim odnosima za vreme njenog estogodinjeg rada kao Titove domadice, higijeniarke i sekretarice. Mnogi od njih bili su tada svedoci estog Titovog potcenjivakog i arogantnog odnosa prema Jovanki. uli su njegove pogrdne rei izreene na Jovankin raun. Videli su Jovanku kako takvo Titovo ponaanje ponizno i stojiki podnosi, bez rei odbrane i opravdanja. Zapamtili su njene duboke uzdahe i suze u oima. Mnogi su joj tada upudivali rei utehe i saaljenja.

Postavi Titova supruga, ona je postala druga linost. Brzo je zaboravila prolost, a svoj odnos prema dojueranjim saradnicima, drugovima i prijateljima iz osnova je izmenila. Kao predsednikova supruga smatrala je da joj bive drutvo vie ne odgovara i da nije njen nivo. Zaboravila je staru mudrost da niko ne moe postati vladika u svom selu. Traila je od osoblja da se prema njoj slubeno odnosi i da u tom odnosu iskazuje maksimalno potovanje i uvaavanje. ak je i Tito morao u tom smislu da se osoblju obrati zahtevajudi da Jovanku, kao njegovu suprugu, vie cene i da je ne oslovljavaju Jovankom, nego drugaricom Jovankom. Meutim, kako sve to nije mnogo pomoglo, ona je reila da celokupno osoblje promeni i dovede druge ljude koji je poznaju samo kao

suprugu predsednika drave i Titovu suvladarku. Osoblje koje je ostalo u rezidenciji moralo je da duti o svemu to se deava. Ljudi su se pretvarali da nita nisu uli ni videli da sami ne bi doiveli sudbinu prognanih. Pored golootokih i rankovidevih dutalica, u Titovo i Jovankino vreme postojale su i dedinjske dutalice. Dutanje je odgovaralo Jovanki, jer zahvaljujudi dutanju o njenim postupcima niko, osim neposrednih uesnika, nita nije znao.

Poseban, a za mene potresan sluaj je Vlade Popovida, generalnog sekretara predsednika Republike. Taj u ratu visoki politiki funkcioner, koji je 1941. godine bio sekretar KP Hrvatske, u posleratnoj Jugoslaviji nikada nije zauzimao poloaj koji mu je po sposobnostima i zaslugama mogao da pripada. Uvek sam se pitao koji su gresi ovog lepog i pametnog Crnogorca. Postupak prema njemu moe se objasniti jedino psiholokim fenomenom "velikog duga" koji je Tito imao prema Vladi Popovidu. Vlado je 1941. godine, pred Titom, pocepao depeu koju je dobio od Kominterne, a u kojoj se kae da je Tito razreen dunosti generalnog sekretara KPJ i da tu odluku Kominterne treba odmah i neizostavno sprovesti. Popovid o tome nikome nita nije rekao. Zahvaljujudi njemu Tito je ostao sekretar KPJ. Poto odluka Kominterne nije izvrena, u Beograd je upuden Mustafa Golubid sa nalogom da ubije Tita. Neko je o dolasku Golubida obavestio Gestapo koji je zatim uhapsio Golubida i likvidirao ga.

BRUTALAN OBRAUN ZA fenomen "veliki dug" karakteristino je da je dunik psiholoki optereden i da se vrlo neprijatno oseda, zbog ega mrzi svoga dobrotvora, jer je "veliki dug" najede takve prirode da se retko moe na adekvatan nain vratiti. O tome kako je Jovanka postupila prema Vladi Popovidu saznao sam od Mirka Milutinovida, efa Titovog kabineta, kome je Popovid lino ispriao svoju muku. Poto je Popovid postavljen za generalnog sekretara predsednika Republike, Jovanka ga je primila odvojeno od Tita. Tom prilikom je rekla: - Drue Popovidu, od danas zaboravite politiku. Vi niste ovde doli da vodite politiku ved da vodite rauna o potrebama i poslovima kude. Vae je da se brinete o snabdevanju, magacinima, radionicama i garaama. Postarajte se da sve uredno funkcionie! Vlado Popovid je loim reima primljen, a jo gorim otputen. Jovanka ga je na rastanku nazvala neradnikom i neznalicom. Nisam siguran da iza toga nije stajao sam Tito, jer je on a ne Jovanka bio veliki Popovidev dunik.

Nain na koji je otputen Vlada Sajtid, predstavlja posebnu priu. Pored toga to je bio zamenik Vlade Popovida, Sajtid je u Kabinetu vodio materijalne i kadrovske poslove. Jedne nodi oko dva asa Jovanka je telefonom traila da joj Sajtid hitno obezbedi devize za leenje njenih bolesnih pudlica u vajcarskoj. Pozivajudi se na profesora Veterinarskog fakulteta Manojla Lapevida, rekla je da se pudlicama u zemlji ne moe pruiti odgovarajudi tretman. I dodala da je ona obezbedila avion i da se jedino eka novac. Sajtid je odgovorio da mu je ao to ne moe da ispuni njen zahtev, jer u kasi trenutno nema deviza. Ona je potpuno prazna. Na ove Sajtideve rei Jovanka je ljutito rekla:

- Zapamtidete vi Jovanku! - i zalupila slualicu. Sutradan je Sajtidu iz Kabineta stigla poruka da vie ne dolazi na posao. Sve Sajtideve line stvari iz slubenih prostorija posle nekoliko asova dostavljene su njegovoj kudi.

Jednog dana u junu 1976. godine ispred vile na Brionima bio je parkiran kabriolet i svi smo ekali na izlazak predsednika Tita i Jovanke. Kad su oni naili pratnja ih je pozdravila na uobiajeni nain. Tito je poao prema zadnjim levim vratima kola, koja mu je otvorio voza pukovnik Marko Agbaba. General Marko Rapo, Titov autant, pokuao je da Jovanki otvori zadnja desna vrata, ali ga je ona u tome spreila. Arogantno je rekla: - Ostavite ta vrata, generale! Gadi mi se samo kad vas vidim, a ne jo i da mi otvarate vrata. Kako vas nije sramota da se ovde pojavljujete kada vam je nekoliko puta porueno da ne elim da vas vidim. Gde vam je generalska ast? Da li ste se ikada pogledali u ogledalu? Da li ste svesni kako izgledate? Vi ste jedan debeli, masni, prljavi generalid sa ptijim mozgom. Treba li batinama da vas najurimo iz slube, jer za vas rei nita ne znae. Poslednji put vam kaem - gubite se i da vas moje oi vie ne vide! General Rapo je bio preneraen. Stajao je u stavu mirno, kao ukopan. Bio je bled u licu, a usne su mu poplavele. Beznadenim pogledom gledao je prema predsedniku i svom vrhovnom komandantu. Okrenut leima, Tito je as gledao u nebo, a as na drugu stranu. Svi mi ostali oborili smo oi ka zemlji i samo povremeno bacali pogled na ono to se dogaalo pred nama. Na kraju, general Rapo je skupio toliko hrabrosti da kae:

- Drugarice Jovanka, ja izvravam nareenja vrhovnog komandanta, a od njega takvu naredbu nisam dobio. - Nisi ti sposoban da izvrava niija nareenja! - rekla je Jovanka. Ula je u kola i zalupila vrata. Tito je ved bio u automobilu. Rapo je seo do vozaa i krenuli su. Posle ove epizode general pukovnik Marko Rapo nikada se vie nije pojavio u Titovoj i Jovankinoj blizini. Bio je smenjen sa dunosti predsednikovog autanta. Uskoro je otiao u penziju. Kratko vreme posle penzionisanja dobio je teak infarkt srca a zatim infarkt mozga. ivot je zavrio u dubokoj komi. Posledice dugotrajnih i estih stresova obino su fatalne.

Ordonansi u stavu mirno

POSEBNO lo odnos Jovanka je imala prema ordonansima, koji su bili njeni drugovi i prijatelji u vreme kad je ona dola da radi u rezidenciji. Ti ljudi su joj pomagali da savlada osnovna pravila dvorske etikecije, pomagali joj u uenju i drugim ivotnim potrebama. Umesto potovanja i zahvalnosti prema njima, ona ih je posebno maltretirala i poniavala. Kad bi ih nekim povodom pozivala, morali su tredim korakom da dolaze i stoje pred njom u stavu mirno. Ponekad je znala da ih u tom poloaju dri i po pola asa. Kada bi neko od njih, zbog statikog zamora, pokuao malo da se opusti, opominjala ga je otrim tonom da nareenja jo nisu iscrpljena i da se ista moraju sasluati u stavu mirno.

Kako se ona nad ovim ljudima iivljavala i koliko je u tome svemu bilo sadizma i mizantropije, najbolje pokazuje primer ordonansa pukovnika Koste Jeliida. Kad je Jeliid uo da de Tito obidi neke krajeve u Lici i da de se oko jedan as zadrati u njegovom rodnom selu, smatrao je da nema idealnije prilike da se pred svojim zemljacima pokae kao Titov ordonans i linost od ugleda. Poto u vreme predvieno za taj put nije bio u smeni, traio je od svoga kolege da se zamene, na ta je ovaj pristao.

Kako se kolona pribliavala Jeliidevom selu, on je bio sve uzbueniji. U mislima je ved video svoje seljake sa pogledima vie uprtim u njega nego u Tita. Kad su doli u Kostino selo, Tito i Jovanka su izali iz kola. Suvladarka se obratila ordonansu reima: - Drue Kosta, vi ostanite sa pudlicama i pazite na njih. Molim vas, nastojte da se pudlice to vie izjure, jer im dug put smeta. Kad je Tito izaao iz automobila i poao prema sveanoj tribini, sve oi su bile uprte u njega i Jovanku, tako da pukovnika Jeliida niko nije ni primetio. Za vreme odravanja ceremonije, on je sa pudlicama bio skriven iza jednog buna. Kad su se Tito i Jovanka vratili do kola, Jeliid je morao da se pojavi sa pudlicama. Jednu po jednu unosio je u automobil. Zemljaci su ga ugledali i povikali: - Eno naeg Koste! Nosi kuide! Daleko je dogurao! Jeliid je uneo pudlice u Titova kola. Glava mu se raspadala. Mislio je da mu je pritisak preko trista. I opsovao je onako po liki: - Jebo te dada, ludi Kosta! Posle etiri godine ratovanja, ti si doiveo da Jovanki eta i nosi pudlice!

GRADITELJ KUE CVEA ZA ovakav Jovankin odnos i ponaanje postoji nekoliko objanjenja. Pre svega kriva je neograniena vlast koju je posedovala. Za Jovankine postupke umnogome je kriv i sam Tito. On je traio od osoblja ne samo da cene i potuju njegovu suprugu, nego i da njena nareenja izvravaju bez pogovora. Na taj nain on je eleo da Jovanki pribavi autoritet koji ona nije mogla da ima na osnovu svojih sposobnosti i karakternih osobina. A mnoge njene karakterne osobine bile su sa negativnim predznakom - sujeta, vlastoljublje, odsustvo nekih vanih moralnih vrlina (humanost, prijateljstvo, istinoljubivost i pravinost). Tvrdoglavost, inat i sadizam kod Jovanke su bili posebno istaknuti. Nedostatak roditeljske ljubavi i brige (rano je ostala bez majke), oskudno obrazovanje u detinjstvu i ranoj mladosti, a nepotpuno u zrelom dobu (veernja gimnazija) imali su velikog uticaja na socijalizaciju njene linost i razvoj njenih vrlina. Stari Grci su s pravom govorili da se ovek ne raa dobar, on se ui da bude dobar.

Jovanka je smatrala da ima veliki smisao za arhitekturu, koja joj je bila hobi. Zbog toga je zahtevala da se kod planiranja i izgradnje novih objekata obavezno konsultuje sa njom. Po njenim zamislima, u Uikoj 15 sruena je postojeda vila i na njenom mestu podignuta rezidencija. Ono na emu je Jovanka posebno insistirala kod izgradnje rezidencije bilo je da pomodne prostorije (kuhinjski blok, magacin i kancelarije) budu strogo odvojene od kude. Ona je to reila na taj nain to je sve te prostorije stavila pod zemlju (ispod i pored kude). Od pomodnog ulaza do tih prostorija dolazilo se podzemnim hodnikom. Na taj nain ona je spreila mogudnost da se u toku dana u blizini kude i u parku sretne sa zaposlenima u rezidenciji. Jovanka je uestvovala i u projektovanju Kude cveda, koja je pravljena po ugledu na cvetnu batu porodice auesku. Uestvovala je, zatim, u osmiljavanju i projektovanju gotovo svih objekata na Brionima koje su koristili Tito i ona. Ali njen interes za graevinarstvo nije bio iscrpljen samo njenom saradnjom na projektu. Ona je bila i glavni graevinski rukovodilac i inspektor kod podizanja ovih objekata. Pod njenim neposrednim nadzorom bila je Direkcija za izgradnju i rekonstrukciju objekata kao i glavni izvoa svih ovih radova Graevinska uprava JNA.

Svojim predlozima i inovacijama, po reima izvoaa, ona je umnogome usporavala i poskupljivala radove. U objekat je morao da bude ugraen najkvalitetniji materijal, zbog ega su nabavke u inostranstvu bile redovna pojava. Za kanjenje radova Jovanka je najede optuivala izvoae. Mnoge od njih ona je lino odstranila sa posla kao "neznalice, zabuante i lenjivce". Deavalo se da su skoro zavreni objekti morali biti srueni, jer nisu bili onakvi kakvim ih je Jovanka zamislila. Na "Jovankinim gradilitima" radilo je ponekad i vie hiljada radnika i strunjaka. Nije potrebno naglaavati koliko su to bili veliki trokovi. Dovoljno je samo kazati da je general Gonjak u vie navrata traio od Tita da se Maralat skine sa budeta Armije, jer je on odnosio ogromna sredstva i destabilizovao vojne finansije.

ZUBI ZA OSMEH PORED masae Tito je povremeno imao i druge fizikalne procedure: hidroterapiju, elektroterapiju, plivanje i vebe u bazenu. Ove procedure su izvoene za vreme njegovog boravka u Igalu i Karaorevu. Vremenom fizioterapeutkinje Radojka i Darijana Grbid poele su da brinu i o Titovom fizikom izgledu. Iz "Salona lepote" na Tamajdanu angaovale su frizera Milenka Milutinovida koji je svakih 15 dana, a nekad i ede, farbao Titovu kosu i stavljao mu minival. Pri svakom Titovom javnom nastupu Milutinovid mu je pravio novu frizuru. Kosu mu je uvrdivao raznim uvrdivaima. Sjaj joj je davao odgovarajudim uljima. Da bi sakrio upadljivo izraene starake pege na rukama Tito je, pored odreenih krema i kvarcovanja, povremeno nosio i rukavice. I pored lekarske zabrane i ukazivanja na tetnost Sunevih zraka na njegovu jae pigmentovanu kou i mogudnost pojave melanoma, on se na to nije obazirao. Uporno se sunao jer mu je lep izgled bio vaniji od mnogih nepovoljnih posledica. Zubna proteza bila mu je vrlo loe uraena zbog ega je pri govoru i smehu esto padala tako da je morao da je podie prstom. Na predlog doktora Gojka Ajdukovida ja sam angaovao profesora Blau Grkovida koji mu je uradio novu zubnu protezu. Ona je ne samo dobro funkcionisala nego je lepotom uraenih zuba izmenila i fizionomiju Titovog lica. To je naroito dolazilo do izraaja pri njegovom

irokom i srdanom osmehu koji mu je tako lepo stajao. Ja sam mu rekao ono to je on nekada kazao Jovanki: "Smejte se, drue predsednie, smejte se."

Fizioterapeutkinje su vremenom poele da se brinuo i o Titovom odevanju. Prilikom jednog roendana poklonile su mu divno belo odelo koje mu je stajalo kao saliveno. Na njegovu alost nosio ga je samo nekoliko asova. Kako Jovanki nije smeo da otkrije od koga je odelo dobio, ona je shvatila ko mu ga je poklonio i u dvoritu rezidencije istrgla jedan rukav sakoa, Tito je to odelo odmah skinuo i nikada ga vie nije obukao. Masaa je za Tita predstavljala kultni ritual kojeg se on ni po koju cenu nijednog dana nije hteo da odrekne. Redovno je ustajao pre pet asova. Posle sprovoenja jutarnje toalete (umivanje, brijanje, kupanje) koja je tajala oko jedan as, Tito je uzimao jutarnju terapiju, a zatim odlazio u prostorije za masau gde ga je ekala fizoterapeutkinja. Na masau je obino odlazio nervozan, razdraljiv i nestrpljiv a sa nje se vradao preporoen - raspoloen, tolerantan i dobronameran.

Posle masae primao je injekcije insulina, a zatim posle pola asa dorukovao. Masau niko nije smeo da prekine ukljuujudi i lekare. U sluaju velike potrebe komuniciralo se preko telefona ili se moralo due vremena kucati na vrata da bi se dobila dozvola za ulaz. Posle kucanja pojavila bi se maserka Darijana. Ona bi Titu prenosila poruku, a zatim onome na vratima saoptavala njegov odgovor. Kakva ironija sudbine? Umesto sa zakonitom suprugom i suvladarkom, Tito je svoje poslednje dane proveo sa ljubavnicom Darijanom. Njena spavada soba nalazila se pored njegove bolesnike u Klinikom centru u Ljubljani. Darijana nije naputala Tita ni u vreme kad je on bio na aparatima i intenzivnoj nezi. Ostala je uz njega dok je bio u komi. Iako za Darijanin boravak u Ljubljani, posle definitivnog pogoranja Titovog stanja, nije bilo nikakve potrebe, ona je u bolnici ostala sve dok je njegovo srce davalo znake ivota. U Beograd je dola vozom zajedno sa Titovim posmrtnim ostacima.

(K r a j)