ALFA Univerzitet Fakultet za strateki i operativni menadment

SEMINARSKI RAD
Predmet:OPERATIVNI MENADMENT Tema: UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM

Profesor : Prof. dr Bogdan Popara

Student : Dejan Peci MA0003-11

Beograd, jun 2013.god

SADRAJ

1 2

UVOD.................................................................................................................................. 1 UPRAVLJANJE PROCESOM PROIZVODNJE .................................................................... 2 2.1 Grubo planiranje ............................................................................................................... 5 2.1.1 Planiranje kapaciteta .................................................................................................. 5 2.1.2 Priprema tehniko tehnoloke dokumentacije ......................................................... 6 2.1.3 Planiranje i disponiranje (rasporeivanje) materijala ................................................... 7 2.1.4 Kontrola narudbi i serija ............................................................................................ 8 2.2 Terminiranje ...................................................................................................................... 9 2.2.1 Planiranje radnih naloga i operacija .......................................................................... 10 2.2.2 Odreivanje termina i redosleda lansiranja ............................................................... 10 2.2.3 Proraun optereenja radnih mesta .......................................................................... 10 2.3 Dirigovanje proizvodnjom ............................................................................................ 11 Upravljaka centrala ............................................................................................. 11 Pretpodela posla ................................................................................................... 11 Lansiranje proizvodnje .......................................................................................... 12 2.3.1. 2.3.2 2.3.3

2.3.4 Radno mesto .......................................................................................................... 12 3 4 5 FUNKCIJE KOJE PODRAVA SISTEM UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM..................... 13 RAUNARSKA PODRKA MENADMENTU PREDUZEA ............................................ 13 UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM PRIMENOM RAUNARA .......................................... 14 5.1 Upravljanje proizvodnjom raunarima opte namene ...................................................... 14 5.2 Upravljanje proizvodnjom primenom raunara orijentisane namene................................ 14 5.3 5.4 6 Upravljanje proizvodnjom pomou komunikacionih sistema ........................................ 14 Razvoj programa za upravljanje proizvodnjom ............................................................ 14

ZAKLJUAK ..................................................................................................................... 16

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

UVOD

Materijalna proizvodnja je proces svesnog i organizovanog delovanja oveka na prirodu u cilju njenog stalnog menjanja i prilagoavanja svojim potrebama. U tom procesu uestvuju tri kljuna elementa ljudski rad, sredstva za rad i predmeti rada. Prema tome, proizvodnja je proces u koji ulaze odreeni elementi (input-i) koji se transformiu u izlazne elemente (output-i), koji ili idu u naredne proizvodne procese ili direktno idu u potronju. Izlazni elementi iz procesa proizvodnje, koja se odvija po odreenom tehnolokom postupku, su odreeni proizvodi koji mogu biti izraeni u naturalnim i vrednosnim jedinicama. Ovi proizvodi moraju posedovati odgovarajui kvalitet kako bi mogli da zadovolje ovekove potrebe. Zato je kao osnovni cilj proizvodnje odreen kao proizvodnja kvalitetnog proizvoda po zahtevu uz pridrava nje predvienih rokova, uz najmanje mogue trokove. Ostvarivanje osnovnog cilja proizvodnje vri se putem ostvarivanja veeg broja parcijalnih ciljeva, koji su definisani politikom proizvodnje. Za ispunjenje ovog cilja predvieno je proizvodno preduzee, koje predstavlja poseban oblik rada koji se menja prema tekuim zahtevima okruenja i novim drutveno ekonomskim okolnostima i ciljevima. Proizvodna preduzea formiraju se u skladu sa karakterom drutvenih ciljeva koji im diktiraju oblik, nain nastajanja, mesto i ulogu u celokupnom procesu drutvene reprodukcije. Proizvodna preduzea mogu biti razliitih organizacionih oblika i struktura, sa razliitim stepenom tehniko-tehnoloke opremljenosti, ali dominantnu ulogu u njima i dalje ima ovek. Polazna osnova za formiranje bilo kakvog proizvodnog preduzea odraava se kroz vrstu i karakter cilja. Kako proizvodno preduzee kao razlog svog postojanja ima ekonomski cilj, iz koga se izvode svi ostali ciljevi. Da bi proizvodno preduzee funkcionisalo na odgovarajui nain, potrebno je da postoji puna saradnja njegovih podsistema, od kojih posebno treba napomenuti podsistem upravljanja, podsistem rukovoenja, operativni podsistem i podsistem proizvodnje. U svakom proizvodnom sistemu primarnu ulogu treba da predstavlja podsistem upravljanja, koji ima zadatak da odredi ciljev, uslove i naine njihovog ostvarivanja. Prema tome, osnovni nosioci funkcije imaju zadatak da formuliu ciljeve i programe njihovog ostvarivanja, da izvre izbor sredstava, metoda rada i odrede strukturu proizvodnog preduzea.1 U skladu sa hijerarhijskim nivoima organizacije proizvodnje u preduzeu, upravljanje proizvodnjom moe se podeliti na tri nivoa: upravljanje proizvodnjom na nivou preduzea, upravljanje proizvodnjom na nivou pogona, upravljanje proizvodnjom na nivou radne jedinice i radnog mesta.

Meutim, svaki od nivoa upravljanja proizvodnjom mora biti usklaen sa ostvarenjem jedinstvenog cilja postavljenog od strane menadmenta.

Popara M., Popara B., Operativni menadment, Evropski univerzitet, Beograd, 2008., str.54

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

2 UPRAVLJANJE PROCESOM PROIZVODNJE
Upravljanje proizvodnjom predstavlja razradu ciljeva, razradu principa i primenu metoda i tehnika upravljanja. Razrada i primena podrazumevaju razne me usobno povezane aktivnosti (funkcije). Te aktivnosti unutar upravljanja proizvodnjom nam omoguavaju da upravljanje proizvodnjom moemo posmatrati kao proces. Ulaz u taj proces bi bili razni podaci vezani za samu proizvodnju, podaci o irim ciljevima poslovnog sistema, podaci o stanju i zahtevima blieg okruenja proizvodnje (ostale funkcije poslovnog sistema kao to su finansije, marketing, istraivako razvojna funkcija itd.) i naravno informacije iz spoljnog okruenja (trite, konkurencija itd.). Na slici 2.1 prikazane su funkcije upravljanja.

UPRAVLJANJE KAO PROCES

PRIPREMA ODLUKA

DONOENJE ODLUKA

ORGANIZACIJA

REGULISANJE

EVIDENCIJA I KONTROLA

Slika 2.1 Funkcije upravljanja2 Priprema odluka je prva aktivnost u upravljanju proizvodnjom. Ova aktivnost se oslanja na naune metode iz operacionih istraivanja, mrenog upravljanja, linearnog programiranja, matematikog modeliranja itd. Od ove aktivnosti i njenih rezultata kvalitet donesenih odluka i kvalitet ostvarivanja donesenih odluka. Donoenje odluka je druga aktivnost u upravljanju proizvodnjom. Ova aktivnost je u sutini vrenje izbora izmeu moguih reenja koja bi dovela do optimalnog rezultata u tenji ka postizanju ciljeva proizvodnje. Naravno cilj same proizvodnje mora biti u potpunom skladu sa ciljem poslovnog sistema. Elementi aktivnosti donoenja odluke su izbor optimalne mogunosti, donosilac odluke i sama odluka kao rezultat. Atribut odluke su vanost, vreme, cena i sloenost. Donos ilac odluke se pri ovoj aktivnosti koristi odreenim tehnikama, pravilima i vetinama. Za donoenje odluke potrebne su tri osnovne kategorije: (1)proces donoenja odluke (izbor optimalne alternative); (2) donosilac odluke; (3) odluka.3 Organizacija je trea aktivnost upravljanja proizvodnjom. Ova aktivnost treba da da optimalna reenja iz podruja rasporeda i raspodele postojeih tehniko -tehnolokih kapaciteta, ljudskih potencijala i
2

Popara M., Popara B., Operativni menadment, Evropski univerzitet, Beograd, 2004., str.150 ibid, str.151

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

organizacionih mogunosti u cilju postizanja cilja. Ovom aktivnou se naroito definiu odnosi, obaveze i prava zaposlenih dok su na radnom mestu, radno ponaanje itd. Sutina organizovanja proizvodnje je stvaranje stanja sreenosti (ureenosti) elemenata proizvodnje. Regulisanje je etvrta aktivnost upravljanja proizvodnjom. Cilj ove aktivnosti je ouvanje stanja ureenosti koje je uspostavila prethodna aktivnost. Ouvanje stanja ur eenosti u sistemu proizvodnje se ogleda u uoavanju neeljenog stanja sistema i preduzimanju mera i aktivnosti da se ponovo uspostavi eljeno ureeno stanje sistema kao celine sa stalnom tendencijom poboljanja funkcionalnosti. Regulisanjem se sreenost sistema odrava na eljenom nivou. Evidencija i kontrola su peta aktivnost upravljanja proizvodnjom. Evidencija je aktivnost prikupljanja, obrade i klasifikovanja podataka koji su od znaaja za proizvodnju. Primeri su: podaci o nabavci sirovina, podaci o neposrednoj proizvodnji, podaci o potronji energenata itd. Podaci se grupiu u: knjigovodstvene, operativno -tehnike i statistike. Podaci slue kao podloga za pripremu i donoenje odluka o daljem upravljanju proizvodnjom. Kontrola je aktivnost koja ima za cilj utvrivanje postojanja ili ne postojanja uskla enosti izmeu procesa u proizvodnji (kao upravljanog sistema) i upravljakih odluka. Elementi kontrole su odstupanje (uoeni problem ili nedostatak), kontrolor i uputstvo kako otkloniti uoeni problem ili nedostatak. Upravljanje je skup radnji koje obezbe uju efikasno voenje procesa sa ciljem postizanja optimalnih rezultata. Kako je proizvodnja sistem dinamikog karaktera ije su upravljake funkcije postavljene na nivou sistema, moe se rei da je proizvodnja sloeni upravljaki sistem, sastavljen od dva podsistema upravljakog podsistema (upravljaki subjekt) i upravljanog podsistema (upravljani objekat). U ovakvom sistemu ostvaruju se neprestani tokovi informacija obezbeujui prelazak sistema iz jednog (nepoeljnog) stanja u drugo (poeljno), pa se moe rei da je upravljanje skup akcija koje obezbeuju efikasno voenje procesa u cilju postizanja optimalnih rezultata. Sistem upravljanja proizvodnjom ine etiri osnovna podsistema: Upravljanje procesom proizvodnje Upravljanje kvalitetom Upravljanje trokovima Upravljanje zalihama od kojih je upravljanje procesom proizvodnje najvaniji ali i najsloeniji podsistem. Osim odravanja svoje organizovanosti proizvodna radna organizacija treba da izraava svoju osnovnu proizvodnu funkciju i to kroz reavanje dva tipa zadataka (1) upravljanja unutranjom organizacijom i (2) upravljanja osnovnim procesom sistema - koje ispunjavaju odgovarajui organi. Na slici 2.2 prikazana je ema upravljanja na nivou proizvodne radne organizacije, prema kojoj grupa B sadri

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

slubu za upravljanje proizvodnjom, grupa A jedinice koje obezbeuju unutranju ureenost i organizovanost sistema, dok grupa C koordinira rad i funkcionisanje grupa A i B. Pl.zadaci

B
Priprema proizvodnje Planiranje proizvodnje Upravljanje trokovima

Naruioci

Upravljanje mat.teh.sred.

Upravljanje proc.proizv.

Evidencija rada

C
POSLOVANJE I ODLUIVANJE PROIZVODNI PROCES Magacin gotovih proizvoda

Skladite

PROIZVODNJA

Upravljanje mat.teh.sred. Upravljanje proc.proizv. Evidencija rada

Nabavljai

Slika 2.2 Upravljanje na nivou radne organizacije Upravljanje proizvodnjom najvaniji je i najsloeniji deo celokupnog upravljanja preduzea. Ono ima zadatak da realizuje postavljene ciljeve u proizvodnji. Ovde se na osnovu ulaznih podatak odvija proces upravljanja iji su izlazni podaci najhitniji za efikasno poslovanje. Sistem upravljanja proizvodnjom obuhvata poslove: 1. Grubog planiranja, 2. Terminiranja, 3. Dirigovanja proizvodnjom, to je prikazano na slici 2.

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

GRUBO PLANIRANJE GP

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM

TERMINIRANJE Te

DIRIGOVANJE D

Slika 2.3 Upravljanje proizvodnjom

2.1 Grubo planiranje

Grubo planiranje ima zadatak da unapred prikae proizvodni proces, probleme koji e se pojaviti u buduem procesu, kao i da obezbedi uslove za obavljanje procesa. Grubim planom se definie vreme u kojem se neto treba uraditi da bi proizvodnja mogla da funkcionie. Poslovi grubog planiranja traju najmanje jedan mesec do najvie jedne godine. Duina potrebnog vremena za grubo planiranje zavisi od tipa proizvodnje (pojedinana, serijska ili masovna) i organizacije samog posla grubog planiranja. Svi poslovi grubog planiranja izvode se u okviru operativnih priprema proizvodnje. Ti poslovi su: 1. Planiranje kapaciteta 2. Priprema tehniko-tehnoloke dokumentacije 3. Planiranje i disponiranje materijala 4. Kontrola narudbi i serija

2.1.1 Planiranje kapaciteta

Planiranje kapaciteta je postupak primene metoda i tehnika. Tim postupkom se prouava mogunost realizacije operativnih planova u realnom, projektovanom vremenu. Planiranjem kapaciteta se: 1. utvruje ravnotea izmeu optereenja (planirana koliina proizvoda u vremenu) i kapaciteta (ogranienosti postojeih kapaciteta). To se postie iznalaenjem optimalnih vremena zapoinjanja, optimalnog vremena trajanja izvrenja operacija rada, intenziviranjem reima rada (rad u vie smena, ubrzanje pokretne trake itd.) i obezbeenjem kooperativne saradnje;

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

2. odrava nedovrena proizvodnja na neophodnom, potrebnom nivou radi odranja kontinuiteta toka,to se postie putem odreivanja veliine serija, smanjenja vremena za

pripremno-zavrne operacije i optimizacijom svih vrem enskih intervala. Cilj planiranja kapaciteta je da se, koliko je to mogue, izjednae kapaciteti radnih mesta i stepen upotrebe tih kapaciteta. Time se smanjuju gubici na radnim mestima, skrauje proton o vreme, smanjuju trokovi proizvodnje. Korienje kapaciteta treba svesti na racionalno korienje mainskog i ljudskog rada, upotrebljavajui pri tome raspoloivu tehnologiju i organizaciju rada.

2.1.2 Priprema tehniko tehnoloke dokumentacije

Tehniko-tehnoloka dokumentacija sadri konstrukcione crtee, razradu tehnolokih postupaka izrade, planove korienja maina i alata, liste potrebnih vremena za izradu (poetak, trajanje, zavretak), normative materijala trokovnike proizvodnje sa obraunima. Iz prethodno napisanog moemo stei uvid u znaaj pripreme tehniko -tehnoloke dokumentacije. Podela tehniko tehnoloke dokumentacije zavisi od naina proizvodnje, pa tako kod industrijskog naina proizvodnje imamo podelu na: 1. konstrukciono tehnoloku dokumentaciju 2. upravljaku dokumentaciju 3. obraunsku dokumentaciju. Konstrukciono-tehnoloka dokumentacija je osnova za rad proizvodnih sistema. Na osnovu konstrukcionih reenja dolazi se do novih proizvoda za proizvodnju. Pre poetka proizvodnje izrauje se tehnoloka dokumentacija koja razrauje faze izrade odabranog proizvoda. Danas nam u tome pomau specijalni softverski alati bazirani na raunarskoj tehnologiji koji su unapredili, ubrzali i poboljali procese konstruisanja i tehnoloke razrade. Tako posto je tzv. CAD i CADD softverski alati koji omoguavaju konstruisanje i dizajniranje novih proizvoda pomou kompjutera. Njima se mogu projektovati tehniki elementi I sklopovi, sainiti liste rezervnih delova i vriti tehniki prorauni. Takoe postoje tzv. CAM softverski alati koji omoguavaju tehnoloku pripremu proizvodnje. Dobro dizajniran CAD/CAM sistem i raunarska mrea omoguavaju projektantima i inenjerima iz proizvodnje da projektuju i proizvode od poetka do kraja. Ovakvi sistemi omoguavaju dostupnost svim uesnicima u proizvodnom lancu potrebnoj projektno-tehniko-tehnolokoj dokumentaciji iz baze podataka CAD/CAM sistema. Iz ove baze se mogu distribuirati podaci ka programskim alatima koji upravljaju proizvodnim mainama. Na ovako integrisanom sistemu zasniva se savremeno tehnoloko reenje proizvodnog sistema koje nazivamo fleksibilni sistem za proizvodnju FMS. Upravljaka dokumentacija se formira na osnovu uraene konstrukciono-tehnoloke

dokumentacije. Njen cilj je prenos i prikazivanje informacija koje se odnose na:

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

1. redosled proizvoda u programu, 2. redosled tehnolokih faza i operacija , 3. organizaciju radnih mesta, 4. koliinu materijala, alata i njihovo korienje , 5. unutranji transport. Gore navedene vrste informacija se distribuiraju i prezentuju u vidu: 1. radnih lista, 2. lista podele rada, 3. terminskih lista, 4. propratnih lista itd. Na osnovu ovih dokumenata, u svakom trenutku moe se snimiti dinamika tokova proizvodnih linija. Ovim putem menaderi dolaze do podataka koji im omoguavaju kvalitetno donoenje odluka. Obraunska dokumentacija predstavlja polaznu osnovu za prenos informacija koje su bitne za razne obraune u proizvodnji. Tu ubrajamo: 1. liste izdatog materijala 2. liste izdatih poluproizvoda 3. liste za povraaj trebovanog materijala 4. liste predatih proizvoda.

2.1.3 Planiranje i disponiranje (rasporeivanje) materijala

Planiranjem i disponiranjem materijala utvruju se potrebe za materijalom po vrsti, koliini i vremenu ulaska u proces, vri se priprema za uzimanje materijala iz skladita, i utrvruju kritine koliine pri obezbeenju materijala. Moe se rei za ovu fazu da predstavlja upravljanje zalihama materijala. Prethodno navedeno se vri kroz dve osnovne aktivnosti: 1. planiranje potrebnog materijala (potrebne zalihe materijala za kontinualnu proizvodnju). 2. disponiranje materijala (rasporeivanje po radnim mestima, nabavka potronog materijala i praenje potronje u vremenu). Slika 2.4 prikazuje odnos funkcionalnih zavisnosti planiranja i disponiranja materijala sa drugim aktivnostima sistema.

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

Kon.tehnoloka priprema
8

Planiranje kapaciteta
1

Dobavljai
2 6 3 8
14

12

Arhiva i 9 tehn.tehnoloka dokumentacija 15

Planiranje i disponiranje materijala

9 10 1 13 15 Skladite 10

11 13 8

Nabavnafunkcija Planska grupa

2 3 4 5 6 8 11 14

Faza planiranja Terminska centr.

materijala
12 11 12

Nabavnafunkcija Ref.nabavke

Radno mesto

Kontrola ulaza materijala

Slika 2.4 Funkcionalna zavisnost planiranja i disponiranja materijala sa drugim aktivnostima Na slici su brojevima oznaeni sledei informacioni tokovi: 1 proizvodni program planska sastavnica, 2 godinji bilans materijala, 3 materijalna narudbenica, 4 bilans materijala po TJ, 5 karta nabavke materijala, 6 ugovori sa dobavljaima, 7 narudbenica zahtev za nabavku, 8 zahtev za razmenu materijala, 9 matrica radnih naloga, 10 izdatnica materijala, 11 prijemnica materijala, 12 materijali, 13 statistiki izvetaj, 14 zahtev za prodaju prekomernih zaliha, 15 plan traenja materijala po radnim mestima.

2.1.4 Kontrola narudbi i serija

Iz ove grupe poslova grubog planiranja prenose se informacije potrebne za organizaciono planiranje proizvodnje. Obuhvaeni su sledei zadaci: 1. vizuelno prikazivanje grubog plana kao i ostalih planskih perioda za koje je sastavljen proizvodni program. 2. dostavljanje informacija (nabavnoj slubi, tehnolokoj i operativnoj pripremi za dalje planiranje). 3. prikazivanje mesenog terminskog plana i kontrola istog 4. prikupljanje povratnih informacija iz proizvodnje 5. dostavljanja informacija prodaji o tome kako je izvren prodajni plan preduzea. Nain na koji funkcionie sistem kontrole narudbi u proizvodnji moe se videti na slici 2.5.

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

Planiranje kapaciteta
1. Tok informacija po funkcijama pripreme i RM operativne pripreme

KONTROLA NARUDBI

Prodaja

Tehnoloka dokumentacija
11. Tok informacija Izmeu kontrole narudbi i RM u procesu

Planiranje kapaciteta

Plan i disponiranje materijala Umno.tehniko tehnoloke dokumentacije

Terminska centrala radnihnaloga

Lansirna stanica

Lansirna stanica

Znaenje blokova: 1.Karta grubog plana 2.Terminska karta 3.Planska sastavnica RM Radna mesta

Slika 2.5 Funkcionisanje sistema kontrole narudbi u proizvodnji

2.2 Terminiranje
Terminiranje je posao koji se bavi odre ivanjem termina u samoj proizvodnji. Osnovni zadaci terminiranja u upravljakom smislu su: 1. planiranje (vremenskog) kapaciteta svih radnih mesta 2. odreivanje poetnih i zavrnih termina proizvodnih radnih naloga i operacija u okviru radnih naloga 3. unoenje planiranih i proraunatih (vremenskih) kapaciteta radnih mesta u odgovarjua organizaciona sredstva 4. unoenje terminiranog plana u plan troenja materijala po radnim mestima 5. prenoenje podataka planiranja (terminira nja) u grubi plan radi izmene (ili) rebalansa planiranja kapaciteta. Duina perioda za koji se vri terminiranje zavisi od vrste proizvoda, tipa proizvodnje, sistema operativnog planiranja, mogunosti obezbeenja radnih mesta materijalima i alatima. Najee je to od 3 do 10 terminskih dana. (Terminski dan bi trebalo da bude jedinica vremena za koje unapred vrim o terminiranje za sve elemente neke proizvodnje, povezana je sa danom ali ne mora biti jednaka 24 h jer neka proizvodna preduzea ne rade svih 24 h). Terminiranje proizvodnje u svom jednom ciklusu (znai ima ih vie) treba da izvri sledee poslove:

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

1. planiranje radnih naloga i operacija 2. odreivanje termina i redosled lansiranja 3. proraun optereenja mesta.

2.2.1 Planiranje radnih naloga i operacija

Planiranjem radnih naloga i operacija vri se proraun vremena i to u tri koraka: 1. proraun protonog vremena za radne naloge 2. proraun protonog vremena za operacije 3. odreivanje poetnih i zavrnih vremena radnih naloga i operacija po tehnolokim fazama rad a, odreivanje redosleda lansiranja radnih naloga i unoenje protonog vremena na terminsku traku po operacijama. Ovi prorauni se izvode tako to se prvo terminira izrada proizvoda po mesecima u toku jedne godine ili po nedeljama u toku jednog meseca. Na osnovu prethodnih termina odreuje se ciklus proizvodnje eljenih proizvoda u smislu odreivanja vremena od poetka do zavretka poslednje operacije na proizvodima ili serijama proizvoda. Terminiranje proizvodnje moe biti uz astopno, paralelno i redno respektivno na tip proizvodnje na koju se odnosi.

2.2.2 Odreivanje termina i redosleda lansiranja

Odreivanje termina, redosleda operacija i radnih naloga, lansiranje proizvoda kao i premetanje predmeta obrade sa operacije na operaciju je kompleksno pitanje. I ovde je cilj postii optimalno reenje. Danas nam u tome mogu pomoi kompjuteri. Osnova za odreivanje poetnih i zavrnih termina proizvodnje odreenog proizvoda su svakako termini definisani ugovorom. To su spoljne granice koje nikako ne treba prekoraiti odnosno ugovor se mora potovati. Znai prvo se lansira onaj radni nalog koji sadri vremenski najraniju proizvodnju. Poetni i zavrni termini operacija odreuju se na osnovu informacija o: 1. poetnim i zavrnim terminima radnih naloga 2. redosleda operacija u radnim nalozima 3. nainu prelaska obratka sa operacije na operaciju (pokretna traka, manuelna dostava, neka druga vrsta transporta) 4. duine protonog (u knjizi pie poetnog ali mi nije logino) vremena operacija.

2.2.3 Proraun optereenja radnih mesta

To je zavrni posao terminiranja. Svodi se na planiranje kapaciteta po radnim mestima na osnovu proraunatih vremena radnih naloga i operacija i njihovih poetnih i zavrnih vremena. Osnov su podaci: 1. utvreni neto kapaciteti iz liste kapaciteta svih radnih mesta u tehnolokom postupku

10

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

2. iz terminske liste radnih naloga i operacija kao i odre eni poetni termini istih 3. iz terminske trake, koje slue kao organizaciono sredstvo, a u kojima se nalaze projektovana protona vremena po fazama rada. (mislim da su to gantogrami)

2.3

Dirigovanje proizvodnjom

Dirigovanje proizvodnjom je zavrna upravljaka aktivnost koja objedinjuje ciklus upravljanja proizvodnjom. To ini tako to dovodi informacije i upravljake akcije do radnog mesta. Pri tome formira sadraje povratnih informacija koje se prosleuju na ulaz sistema upravljanja. Zadaci su: 1. prikupljanje terminiranih radnih naloga najednom mestu 2. podela naloga prema redosledu radnih mesta 3. prenos svih potrebnih informacija do radnih mesta 4. prikupljanje povratnih informacija sa radnih mesta na jednom mestu i usmeravanje ka upravljakom sistemu. Cilj je ostvarenje proizvodnog procesa definisanog grubim planom i

terminiranjem. Dirigovanje je obiman i sloen posao pa je stoga podeljen u vi e faza. Te faze su: 1. formiranje upravljake centrale 2. pretpodela posla 3. lansiranje proizvodnje 4. upravljanje na radnom mestu.

2.3.1. Upravljaka centrala

Upravljaka centrala je centralno mesto za upravljanje radnim nalozima. Smetena je unutar operativne pripreme proizvodnje. Zadaci su: 1. prikupljanje radnih naloga nakon obrade terminiranja 2. upravljanje proizvodnjom na osnovu termina koji su unetim u radne naloge 3. usmeravanje radnih naloga na sledei zadatak dirigovanja 4. prikupljanje povratnih informacija sa radnih mesta iz proizvodnje 5. prenos prikupljenih povratnih informacija do upravljakog sistema.

2.3.2 Pretpodela posla

Predpodela posla se obavlja u upravljakoj centrali i glavni zadaci su joj da: 1. izvri grubu podelu posla preko radnih naloga na radnim mestima 2. prenese upravljaku i obraunsku dokumentaciju do lansirne stanice 3. prenese upravljake akcija iz mapice radnih naloga u matrice operacija po redosledu operacija. 4. preda pripremljene mapice operacija u lansirnu stanicu.

11

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

2.3.3 Lansiranje proizvodnje
Lansiranje proizvodnje je faza konane podele posla po radnim mestima. Osnovni zadaci su: 1. dostavljanje matrica operacija raspore ivanjem po radnim mestima za svaku smenu 2. prenos upravljake dokumentacije u radionicu 3. prenoenje radnih lista na radna mesta radi dobijanja zatvorenog radnog mesta koje je onda pogodno za dirigovanje 4. prikupljanje povratnih informacija sa radnih mesta uz evidentiranje u upravljakoj dokumentaciji sa prenoenjem iste nazad do pre tpodele rada. Lansiranje se izvodi na osnovu terminskih planova po delovima proizvoda. Sadraj dokumenata za obavljanje lansiranja se razlikuje u zavisni od pogona ili odeljenja kome su namenjeni. Radno mesto lansera obino je u operativnoj pripremi ili u proizvodnoj operativi.

2.3.4 Radno mesto

Radno mesto je dokumentovano trajno obeleen sadraj i struktura koji omoguavaju realizaciju projektovanih postupaka rada. Ti dokumenti imaju razne nazive kao to su: tehnoloke karte, postupak rada, redosled operacija itd. Osnovni zadaci svakog radnog mesta u upravljakom smislu su: 1. izvoenje predvienih radnih operacija u predvienom vremenu 2. formiranje povratne informacije, sa radnog mesta na osnovu realizacije postavljenih zadataka. Ovo je poslednja faza dirigovanja proizvodnjom i njena realizacija je kritina u smislu da od nje zavisi uspenost svake proizvodnog preduzea.

12

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

3 FUNKCIJE KOJE PODRAVA SISTEM UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM
Upravljanje proizvodnjom podrava sve funkcije preduzea koje su u vezi sa proizvodnjom i njenim planom realizacije. Prodaja, obuhvata niz inilaca: planove finalnih proizvoda, strukturu narudbi, pregled cena u odnosu na kalkulaciju, stanje gotovih proizvoda, realizaciju narudbi i dr. Nabavka, sadri podatke o: planovima za nabavku materijala, potronju materijala po vrstama, poznavanje narudbi kupaca, praenje zaliha, analizi trendova ... Razvoj proizvoda odreen je elementima: standardizacije i tipizacije, kalkulacije izrade proizvoda, sastava datog proizvoda i dr. Priprema proizvodnje, vani elementi su: planiranje, priprema proizvodne dokumentacije, priprema upravljake dokumentacije, upravljanje zalihama, priprema radnih mesta i dr. Upravljanje proizvodnjom se odnosi na: terminiranje pos lova, lansiranje poslova, kontrolu narudbi i radnih naloga, planiranje kapaciteta, dirigovanje proizvodnjom. Odravanje. Proizvodni sistem ne moe da funkcionie u duem vremenskom periodu bez tekueg i periodinog odravanja kapaciteta. Prati se: stanje rezervnih delova, zalihe delova, plan odravanja, zastoji u proizvodnji i dr. Simulacije. se vre na raunarima uz pomo specijalizovanih programskih alata. Omoguavaju da se unapred ispita projektovani sistem da se sa njime eksperimentie pre nego to kre nemo u njegovu primenu. Ova tehnologija znatno skrauje dosadanje vreme za ispitivanje.

RAUNARSKA PODRKA MENADMENTU PREDUZEA

Nova koncepcija primene raunara u proizvodnji i poslovanju sastoji se iz uvoenja automatizacije

celokupne sfere poslovanja i integracije sistema proizvodnje. Vei stepen automatizacije po funkcijama i vei stepen integrisanosti sistema proizvodnje vodi veem stepenu efikasnosti i ekonominosti. Raunari su postali sredstvo koje, u okviru upravljanja, snano podrava poveanje produktivnosti u projektovanju proizvoda i u neposrednoj proizvodnji. Raunarska i komunikaciona tehnika ubrzava obradu podataka i prenos informacija koje su neophodne za donoenje odluka na raznim nivoima upravljanja.

13

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

5 UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM PRIMENOM RAUNARA
Za upravljanje proizvodnjom raunarskom podrkom razvijeni su odgovarajui informacioni sistemi. Postoje tri osnovna sistema menadmenta proizvodnje uz raunarsku podrku i to: 1. Upravljanje raunarima opte namene 2. Upravljanje raunarima orijentisane namene 3. Upravljanje pomou komunikacionog sistema.

5.1 Upravljanje proizvodnjom raunarima opte namene

Ovaj vid upravljanja proizvodnjom zahteva formiranje jednog raunarskog centra. Tada se celokupna organizacija rada u proizvodnji prilago ava mogunostima rada raunarskog centra. Princip rad ovog vida upravljanja sastoji se od odre ivanja tokova materijala i informacija. Na osnovu dobijenih informacija omogueno je upravljanje procesima. Tu je najznaajnija uloga datoteka u kojima se sakupljaju informacije, memoriu i koriste po potrebi.

5.2 Upravljanje proizvodnjom primenom raunara orijentisane namene

Zbog ogranienih mogunosti prethodnog vida upravljanja u domenu praenja svih tokova u procesu proizvodnje uvodi se sistem upravljanja pomou raunara orijentisane namene. Ovaj vid upravljanja je resio probleme kao to su: daljinsko upravljanje, prenoenje podataka na daljinu, povezivanje terminala sa glavnim raunarom itd. Ovakvim sistemom j e obezbeena mogunost neposrednog upravljanja na vie nivoa i po vertikali i po horizontali.

5.3

Upravljanje proizvodnjom pomou komunikacionih sistema

Ovaj vid upravljanja ima praktinu primenu kod upravljanja pojedinim proizvodnim podsistemima kao to su podsistemi zaliha, maina i alata, odravanja, skladita itd. U sutini ovde je u pitanju vrsta daljinskog upravljanja gde se koriste razna komunikaciona sredstva kao to su telefonske linije, teleprinteri, razne upravljake jedinice itd.

5.4

Razvoj programa za upravljanje proizvodnjom

Do danas su stvoreni mnogi programski sistemi za upravljanje proizvodnjom. Programi koji su najzastupljeniji u upravljanju proizvodnim sistemima su: FAKTOR, PICS, PROMPT, GEIMS i NIMMS. U narednoj tabeli prikazana je njihova primena u pojedinim podsistemima proizvodnog procesa. Nivo primene raunara u aktivnostima, u preduzeu, koje se realizuju pomou raunara izgleda kako sledi:

14

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

1. 20-25% primena raunara u administraciji 2. 30-35% primena raunara u proizvodnji 3. 15-20%primena raunara u integralnom informacionom sistemu koji

objedinjava upravljanje i kontrolu 4. 5% primena raunara za simulaciju. SISTEMI Podsistemi poslovi 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Porudbine Predvianje prodaje Zalihe Nabavka Proizvodno-tehnoloke informacije Generisanje potronje Terminiranje, lansiranje, praenje proizvodnje Trokovi proizvodnje Rukovoenje i upravljanje + FACTOR + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + PICS PROMPT GEIMS NIMMS

Tabela 5.1 Raunarski programi za upravljanje proizvodnjom

15

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

6 ZAKLJUAK

Upravljanje proizvodnjom u preduze u dugorono se odnosi na usmeravanje, voenje i koordinaciju svih aktivnosti u vezi sa proizvodnjom u preduzeu, sa krajnjim ciljem da se neprekidno ostvaruje poslovni uspeh koji se meri ostvarenim profitom, ukupnom profitabilnou i produktivnou koju preduzee ostvaruje. Krajnji cilj upravljanja proizvodnjom u preduzeu moe se iskazati kroz vie potciljeva od kojih se najee spominju: ostvarenje efikasnosti tehnologije koja se u preduzeu nalazi, i ostvarenje efektivnosti tehnologije koja treba da obezbedi proizvode za kojima postoji realna tranja na tritu. Kroz ostvarenje efikasnosti tehnologije nastoji se da se tehnologija primenjena u preduzeu uini to racionalnijom i produktivnijom. Ovo se postie kroz neprekidno organizaciono i upravljako delovanje na tehnoloke sisteme, procese i operacije u cilju podizanja njihove efikasnosti. Cilj ostvarenja efektivnosti tehnologije podrazumeva upravljanje proizvodnjom u preduzeu tako da ona uvek bude delotvorna u smislu realizacije elja kupaca. Tehnologija moe biti efikasna, proizvodi visoko kvalitetni a trokovi niski, a da takva tehnologija nije efektivna jer za proizvedene artikle nema zainteresovanosti na tritu. Dinamian razvoj nauno-istraivakog rada i tehnologij e, posebno u industrijama visoko razvijenih zemalja, doveo je do dubokih promena u industriji i razvoja savremenog koncepta industrijske proizvodnje koji karakterie visoki obim proizvodnje, visoka produktivnost i efektivnost, primena moderne tehnologije i fleksibilnost. Novi koncepti industrijske proizvodnje uslovili su i nastanak novih pristupa upravljanja proizvodnjom, meu kojima je najkarakteristiniji sistem pravovremene proizvodn je (Just in Time) razvijen u japanskoj automobilskoj industriji Toyota. Ovaj pristup upravljanja zasnovan je na istraivanjima i primeni konkretnih upravljakih akcija u praksi i zasnovan je na principima netrokovnosti; eliminisanja svih oblika rasipanja; poveanja upotrebne vrednosti proizvoda; eliminisanja gubitaka u svim delovima procesa i potpunog eliminisanja rastura. Naravno, osim ovog pristupa upravljanja proizvodnjom postoje i mnogi drugi modeli, a sa daljim razvojem tehnologije neminovno je i iznalaenje novih koncepata u upravljanju proizvodnjom radi ostvarenja postavljenih ciljeva, prvenstveno u smislu efektivnosti i efikasnosti proizvodnje.

16

Dejan Peci, Seminarski rad: Upravljanje proizvodnjom

LITERATURA [1] Popara M., Popara B., Operativni menadment, Evropski univerzitet, Beograd, 2008. [2] Popara M., Popara B., Operativni menadment, Evropski univerzitet, Beograd, 2004. [3] ibid

17