PRVA KNJIGA Prejezovito itije velikoga Gargantue Niz pria koje nemaju mnogo veze meu sobom.

Tu se opisuje: -neobino roenje diva Gargantue, koji je doao na svet kroz levomajino uho, jedno popodne, treeg dana februara u Devinijeru,gde se odravala gozba; -vaspitanje Gargantue i njegov boravak u Parizu; -Gargantuin povratak u zaviaj usled rata koji je nastao izmeuGranguzijea (Grandgousier), Gargantuinog oca, i susednog kralja,zavojevaa Pikroola, a koji se izrodio iz jedne obine svae njihovihpodanika, Gargantua prekida svoje nauke u Parizu i vraa se udomovinu da je brani. -U ovom ratu, koji Rable opisuje nadugo i nairoko, naroito se istakao, hrabrou i umenou, kaluer an Dezantomer (Jean desEntommeurs). -Posle pobede nad neprijateljem, Granguzije i Gargantua grade kalueru anu, za nagradu, opatiju posebne vrste Telemskuopatiju u kojoj vlada jedino pravilo: ini to ti se ushte (Fais ce que voudras). DRUGA KNJIGA Pantagruel, kralj eara, vraen u svoje prirodno sastojanije i njegovi jezoviti podvizi U drugoj knjizi dat je opis: -Pantagruela u detinjstvu kao div, on pokazuje strahovitusnagu: kravi, dok je sisa, pojede [. ..] dve sise na vimenu i polatrbuha; medveda koji hoe da mu oblie usne u kolevci raereio je kao pilence; smrskao je kolevku u komade i sl. -Pantagruelovog kolovanja u raznim univerzitetskim gradovima Francuske, posebno u Parizu, gde od oca dobiva pismo u kome je izloen program novog vaspitanja i koje predstavlja pravuhimnu renesansnoj kulturi. -U Parizu se Pantagruel upoznaje sa Panurgijem, s kojim odlazi u borbu protiv Dipsoda. TREA KNJIGA Podviga i junakih dela dobroga PantagruelaTrea knjiga razvija dve glavne teme -Prvi, manji, deo prikazuje Panurgija kako rasipa novac i zaduuje se. -Drugi, vei deo posveen je njegovoj enidbi. U nedoumici da li da se eni i da li e biti u braku srean ili nesrean, Panurgije se obraa za savet raznim linostima, pored ostalog: sibili, pesniku,arobnjaku, teologu, lekaru, filozofu, ludaku i drugima. Nezadovoljan njihovim odgovorima, Panurgije, po nagovoru Pantagruela, odluuje da pita za savet proroite Boanska boca koje se nalazi u Kateji,tj. u Kini. ETVRTA KNJIGA Podviga i junakih dela plemenitogaPantagruela etvrta knjiga nastavlja opis putovanja Panurgija i njegovogdrutva. U potrazi za proroitem Boanska boca, putnici poseuju razne fantastine zemlje i ostrva, kao: -ostrvo sudskih izvritelja, koji ive od toga to ih tuku, pa imu naknadu za batine daju odtetu; -ostrvo protestanata (papefigues), katolika i papinihidolopoklonika (papimanes), -ostrvo Gospara Gastera, prvog majstora svih majstorija i dr. PETA KNJIGA Podviga i junakih dela dobroga Pantagruela; nastavlja opis putovanja Panurgija i njegove druine, koja poseuje: -Zvoni ostrvo (I'lsle sonnante),nazvano tako zbog stalne zvonjave zvona svih vrsta, kao i neke druge krajeve.

-Najzad putnici stiu u zemlju u kojoj se nalazi Boanskaboca, koju u hramu uva monahinja Bakbuk (Bacbuc). Odgovorna pitanje glasi:Pijte (Trink), to Panurgije protumai da trebada se eni. Time se delo zavrava. Odsustvo kompozicije nema mnogo plana i reda u ovom pripovedanju doivljaja divova i njihovih prijatelja ovo je jedna od najslabijih stranadela. HUMANISTIKE IDEJE kao i realistina i satirina slika tadanjeg sveta i drutva. Rable je itaoce savetovao da smrskaju kost i sadrajnu sr posru, da bi u njegovoj knjizi njegovoj pronali i drugu slast i skriveniji nauk, koji e vam razotkriti uzviena tajanstva i strave tajnovite, i to se tie nae vere, i to se tie naeg politikog stanja, i naeg privrednog ivota.U prvom redu, Rable je uneo u delo svoju erudiciju. Humanist iroke kulture, dobar poznavalac antike, uz to pravnik, lekar i prirodnjak, Rable je bio ovek neobino naitan, i sve svoje znanje on je unosio u svoju knjigu. Na svakoj stranici njegovog dela sreemo se sa mnotvom imena iz istorije civilizacije, od kojih on pozajmljuje podatke, injenice, prie,izreke.Zbog ogromnog znanja iz najrazliitijih oblasti iz ovog dela su crpli obavetenja najraznovrsniji specijalisti: istoriari i botaniari, geografi i etnografi, stratezi i filozofi, fiziolozi i filolozi, istoriari umetnosti, lekari,pravnici itd. Na njega su se pozivali i citirali ga naunici koji su obraivali najrazliitije teme u vezi sa XVI vekom: o nainu oblaenja dece, o enskim frizurama i toaletama, o kuvanju, o vetini jahanja itd. Jednom reju, Rableovo delo predstavlja itavu enciklopediju XVI vijeka. Rableov humanizam dolazi do izraaja naroitoo u velikoj veri koju polae u istinsku nauku (nasuprot mrnji prema sholastici i njenim stubovima:. teolozima, kaluerima i papi). Ta njegova vera naroito je vidljiva u idejama o vaspitanju Pantagruela i Gargantue.Starom verbalnom vaspitanju i obrazovanju sholastiara, koji su glave svojih uenika punili besmislenim knjigama, koje su oni morali da nauenaizust tako dobro da su ih mogli da ih izgovore natrake, u po dana iu po noi i od kojih su postajali sve gluplji, Rable suprotstavlja novoobrazovanje humanista. Osvrui se na prolost i sadanjicu, pisac, krozusta svoga Gargantue, kae:Vreme je tada neto jo mrano... (...) Ali, bojom dobrotom, svetlosti dostojanstvo vraeni su knjievnosti u moje doba, i sad vidim tolikuizmenu. Danas su sve nauke na snagu vraene, jezici su obnovljeni; jezik greeski, bez koga se niko ne bi bez stida mogao nazvati uenim, jevrejski, haldejski, latinski... Tano je reeno da u Rableovim pogledima na obrazovanje dolazi do izraaja e renesanse za enciklopedijskim znanjem. Rable je humanista i po visokom miljenju koje ima o oveku, po velikom povjerenju koje gaji u njegovu prirodu, koja je kod njega divinizovana i dobra. Po Rableovom miljenju, ne treba guiti slobodan razvoj oveka nikakvim neprirodnim stegama: jer kae on u svojoj utopistiki zamiljenoj ljudskoj zajednici, Telemskoj opatiji ljudi slobodni [...]imaju od prirode nagon i podstrek koji ih nagoni uvek na vrlinu i da ono to rade uvek bude dobrodeteljno, a poroka da se klone; dok kada su ljudi gadnim ugnjetavanjem i zulumom ponieni i porobljeni, oni unitavaju u sebi plemenitu tenju kojom su ka vrlini naginjali, da bi samo zbacili sa sebe taj jaram robovanja: jer, mi se uvek zabranjenih stvari poduhvatamo i prieljkujemo ono to nam je uskraeno. Stoga jedino pravilo koje vlada u ovoj zajednici glasi: ini to ti se ushte / Radi ta hoe.Rable unosi u svoje delo, pored uzvienih, i niske strane realnosti, ono ulno i sirovo, one najgrublje fizioloke procese i radnje ovjekove, sotvorenou jednog humaniste koji smatra da mu nita ljudsko nije strano.

Rable je naslikao i drutvo savremene Francuske, sve njene klase i stalee, profesije i zanimanja. Neke od ovih drutvenih kategorija ocrtao je sa simpatijama (na primjer, ire slojeve: seljake, zanatlije, mada ni njimane prata neke slabosti: praznoverje, lakovjemost i sl.), dok je o drugima dao vie satirinu i grotesknu sliku (slika svetenika i kaluera, upravnih funkcionera i dr.). SATIRA / KRITIKA SVETENSTVA 1.Svom estinom Rable se okomio naroito na tadanje svetenstvo(satira ovoga stalea predstavlja jedno od optih mesta u delima humanista), za koje kau da ive da jedu i piju (a ne obrnuto). Jedan kaluer, prilikom svoje posete Firenci, ne divi se,kao drugi, kroju kubeta, raskoi hramova i velianstvenih palata,nego gleda gde e pronai (merka) kakvu peenjaricu i sto puta vie je voleo da vidi dobro kljukano gue na ranju nego sve porfire i mramorje toga grada. Oni, kao veme sluge svetoga Grozdija, vole naroito dobro vince, koje, po reima jednog od njih, ovek blagorodan nikad ne omrzne. Rable ih smatra irazvratnim. Oni napadaju na tue ene, makar ena bila runa kaoProzerpina. 2.Pisac podvrgava jetkom smijehu i neznanje tadanjih kaluera. Umanastirima niko nita ne ui iz straha da ne dobije zaunice /zauke (?); oni smatraju da nema gore pokore no uen kaluer. Aako ve neto itaju, to su samo knjige pantagruelske, i to ne zatoda bi veselo proveli vreme, ve da pakosno nekom nakode: oniokreu, podmeu, domeu, iskreu, prekreu, zakreu, vraguju,privraguju i idu k vragu, to jest klevetaju ... & Uopte,kaluerskired Rable smatra parazitskim staleom, koji ne radi nita, negoivi na tui raun. Kaluer niti ore poput teaka, niti brani zemljupoput ratnika, ne lei bolesnike poput lekara, ne propoveda i nerazgaljuje naukom svet, kao dobri doktor jevanelski i pedagog, nedoprinosi blagostanju drave i ne donosi joj potreptine, kaotrgovac, nego on, kao majmun, samo balega gde stigne i kvarisve to nae. Otuda kalueru svi upuuju psovke, grdnje iprokletstva. I Rable im dobacuje rei pune prezira: Nazad, pasjinakote! S puta, s mog sunca, avolova gadijo i kukuljadijo! ... KRITIKA SORBONE Posebno otre strele odapinje Rable na jednu vrstu tadanjeg svetenstva: teologe sa Pariskog univerziteta Sorbone. Uticaj ove ustanove (koja potie jo od XIII vijeka) bio je u Rableovo vreme toliko jak da je ona bila uspostavila kontrolu nad itavim intelektualnim ivotom Francuske,ukljuujui nastavu i izdavaku delatnost; ona je napadala i proganjalasvakoga i sve to nije bilo njoj potinjeno. (Pod njenim pritiskom, naprimjer, donesena je u XVI vijeku zabrana o uenju grkog jezika, otampanju knjiga i sl.) Sorbona je cenzurisala i neke Rableove knjige.Rable se svom estinom okomio na nju i njene teologe, koje, spodsmijehom punim prezira, naziva: sorboncima, sorbonaima i sl.,istiui da oni u raspravama svojim ne trae istinu, ve inat i prepirku, ida za njih, kao i za teologe uopte, razlog ne znai nita: Razlog? kae jedan od teologa sa Sorbone (Janotus) Pa mi se [...] ne sluimorazlogom; za njih je vera dokaz stvari koje nikako takve ne izgledaju. PARODIJA BIBLIJE

Osim toga, Rable podvrgava smehu post i ispovedanje kao i biblijskemitove, verske legende. Tako u sceni roenja Gargantue, koji je doaona svet kroz majino uvo, Rable ismeva samu legendu o bezgrenom zaeu i roenju Isusovom. Zato da ne poverujete? kae on ironino.Rable se nije ustruavao ak da se naruga i Isusovom raspinjanju na krst: posljednju re koju je Isus, prema legendi, izgovorio na krstu:sitio(edan sam), Rable stavlja u usta jednom pijanom gostu na gozbi prilikomGargantuinog roenja. SATIRA SUDIJA, ADVOKATA... Pored svetenstva, Rable podvrgava otroj satiri i kritici i druge stalee i profesije svoga vremena. Jetka je satira sudskih i upravnih funkcionera, sa njihovim togama oivienim krznima, koju je autor dao uliku maora-krznaa. To su, kae pisac, ravi ljudi, koji veaju, pale,glave seku, tuku, u tamnicu bacaju, potkopavaju i unitavaju sve, i nevode rauna o tome ta je dobro a ta zlo, i koji ive od korupcije, a sve toine uz blagonaklonost vlasti. Njihov stareina, udovite gnusnije noto se opisati moe, ije su ruke krvave, kande kao u harpije, njukakao gavranov kljun, zubi kao u divljeg vepra etverogodinjaka, svakureenicu poinje reima: Daj mi to, tj. trai mito. Sudija Bridoa (uumiga) donosi presude kockom, odugovlai parnice,udovoljava svim pravnikim formalno-stima, i iji je govor pun pravnihcitata. BRAT JOVAN I PANURGIJE- dva tipa su naroito uspela Kaluer Jovan ima mnoge negativne crte svoga stalea onoga vremena. -neznalica: kao i ostali kalueri, on nita ne ui iz straha da nedobije zaunice; -prodrljiv: eludac mu veno zeva, kao advokatska torba; -neuredan: za vreme jela iz nosa mu curi kaplja. -Ali, za razliku od drugih kaluera, on je naslikan kao simpatian(svako trai njegovo drutvo), -srdaan i predusretljiv, otvoren i iskren, -aktivan i hrabar (zahvaljujui njegovom podvigu, u vinogradu jepotueno do nogu oko trinaest hiljada est stotina dvadeset idva [oveka], naravno, ne raunajui tu ene i malu decu). -on nije zatucan i bogomoljac, mantija mu nije odrpana, utiv je,dobar drug, veseo, dobar savetnik. -On radi, vredan je, brani ugnjetavane, tei ucveljene, u pomopriskae nevoljnima; -on je mlad, budna duha, gizdav, io, vet, smeo, pustolovan,odluan, visok, mrav, veliki galamdija, nosina da zbilja ima imda se podii, crkvene molitvene asove znao je taj da smandrlja,mise i bdenja za tren oka da posvrava, ukratko da kaem, pravi kale i kalcan, da ga takvoga nije bilo otkako kalcani kalcanstvokalcare. -Naroito je kaluer Jovan brbljiv; on govori jezikom punimzainjenim u isto vreme citatima i izrekama iz crkvenih knjiga,kalamburima i psovkama, koje on naziva bojama Ciceronoveretorike i koje upotrebljava samo da ukrasi govor. Panurgije je lik obinog ovjeka od duha, kulture i bistre pameti ,sa svim njegovim raznolikim osobinama i protivrenostima tela i duha. To je ovjek-lukav, koji na ezdeset i tri naina dolazi do novaca, od kojih jenajasniji i najobiniji da neto zdipi; ali je on imao isto takodvije stotine 1 etmaest [nama] da ih potroi; -zloest, mamipara, popilica, prodava zjala, nona lutalica,kakvih samo Pariz ima,

-ovek koji zna da zbija neukusne ale sa svojim nastavnicima ida se drsko sveti enama kada one odbijaju njegovu nasrtljivost. TIPINE SCENE scene gozbeGozba koja je prireena povodom roenja Gargantuinog na travigosti vode pijane razgovore, koje pisac opisuje ovako: Tu boce idu, tuunka pljuti, tu kupe krue, tu amore bunovi. Nategni! Dodaj! Redom!Meaj! Meni bez vode... I tako se, uz zveket aa i posua, u toku itaveglave, nastavljaju ti veseli razgovori, ale i dobacivanja, dvosmislene iskaredne. Rable uspijeva da nam doara veseli timung ove seoskepijanke.* HUMOR Naroitu ar Rableovog dela predstavlja smeh i komika. Jedan oznaajnijih ciljeva koje je autor sebi postavio u ovom delu jeste: nasmejatioveka. On sam kae, u posveti itaocima: Smej se ko hoe da bude ojstven,Smeh je oveku zaistasvojstven. U njegovoj knjizi susreemo se sa svim vrstama komike i smeha: -od najnjenijeg humora i najfinije ironije -do najneobuzdanije i najbujnije veselosti -i najgrublje groteske i lakrdije. Rable smeh postie na razne naine: -obscenim alama, -poveavanjem razmera svojih junaka (na primer, na svoju kobiluGargantua vea zvona sa Bogorodiine crkve u Parizu), -sklonou svojih junaka ka piu, -komikom rei (igrama rei), raznim parodijama (antikih anegdota, epopeje, vitekih romana,sholastike, prava itd.). JEZIK / STIL- Posebnu dra predstavlja Rableov jezik, koji je neobino raznolik i bogat, pun:-zvunih rei, -sonih govomih obrta,-ritmikih fraza i perioda. Rableovo delo je vrlo raznoliko i puno kontrasta. U njemu se stalnomea realno sa fantastinim, i ozbiljno s kominim i grotesknim: odnajuzvienijeg patosa do najgrublje vulgamosti i skarednosti. Osnovna obeleja Rableovog stvaralatva: 1.fantastika groteske i hiperbole (prenaglaavanje telesnog) 2.satirine funkcije kritika srednjovekovnih institucija: -sholastikog obrazovanja -besmislenosti rata -lane nauke Sorbone -katolike duhovno-telesne askeze -protestantskog rigorizma -plemstva i svetenstva -vitekog ideala vitekog ludila -sudstva 2.odbrana smeha detronizacija putem smeha (osporavanjeplave krvi, detronizacija tradicije, parodija boanskog porekla plemstva) 3.knjievnost kao alegorija 4.paralelizam sa Ilijadom (Gargantuin rat) i Odisejom (Pantagruelova putovanja), u formi burleske (I i II knjigapredstavljaju burlesku 2, karikiranje Ilijade (genealogija bogovi i rat);

5.parodija: parodiranje ''knjievnosti uenih'' sa ogromnimbrojem citata, koje je Rable mahom izmiljao & parodija prethodne knjievne tradicije -antiki simposion asketski simposion vitalistiki simposion(krkanluk) -viteki romani i epovi (knjievni stereotip) -romani mistike motivacije o svetom gralu -istorijski romani / spisi (vrsta nastavka Platonove Drave'),ismejani su sa jednog humanistikog stanovita (savrenstvopodrazumeva unifikaciju). GENOLOKI / GENERIKO ODREENJE -Neki ga nazivaju obrazovni roman putovanje za istinom Sokratova istina: ironija i majeutika tu se osporavaju svesrednjovekovne misli i istine, cela srednjovekovna svest. -Forma je fantastina (mitovi, religija katolika iprotestantska, antiki motivi mnogi od njih lani...) -odbrana humora, satire, komine literature koja je u to dobabila smatrana niim rodom. I kroz humor se moe rei mnogo togavanog. -forme : viteki roman, kritiki roman, utopijski roman -Koncept knjievnosti alegorije. Samo je forma aljiva, a sveto Rable govori je ozbiljno. & I - predgovor 1. knjizi Rable upredgovoru ukazuje na alegoriju ne eli da itaoci pomisle da je svesama budalatina. -Paradoks fantastike - u fantastinoj formi, pisac ipakpripoveda o realnosti. -Sve tabuizovane teme srednjeg veka ovde se stavljaju u prvi plan npr: telesnost ''Da Bog da vas mir pojeo'', tj. gospodskabolest) -Ovaj roman je, kao se to i kae u uvodnoj pesmi, odbrana humora, satire, komine literature koja je u to doba smatrana niimrodom. Ali, i kroz humor se moe rei mnogo toga, pa je i njegovaliteratura i alegorijska i metaforina. STIL -Puno vulgarizama i prizemljivanja, literatura scandale. Knjiga je bila zabranjivana. -Hiperbolino : sve to je telesno je namerno preterano (i zbogcrkvenog asketizma). Groteskno, satirino. Renik: stilski stranobogat, vulgarizmi, ali i izuzetni cinizam, paradoksi. -ima oksimoronskih spojeva -njegova literatura je alegorijska, metaforina; da se u njojkrije neto drugo, to sam Rable napominje (uporeuje je saSokratom, izgledom) ''ne sudi se o mom delu po naslovu'' -Hiperbola je funkcionalna i to u satirinom smislu (divovi) hiperbola ima funkciju satire. Funkcija uveliavanja prenaglaavanje telesnog koje je u srednjem veku bilo malo,zanemareno. RENESANSA (HUMANIZAM) -Niz deklarativnih izjava na neki nain program novogvremena, renesanse. On je i zagovornik slobode (fizike i duhovne).Filozofija mu je epikurejska. -potpuni zastupnik hedonizma (hrana, pie), mnogo vie negoBokao (ene). -Rable je jedan od glavnih predstavnika slobodne misli u dobainkvizicije -Rable je humanista zato to kritikuje rat i utopije. -opisivanje telesnog, ulnog afirmacija ulnosti i ivota -Gargantua i Pantagruel simboliu duh mudrosti i renesanse.

-Iz Gargantuinog pisma Pantagruelu vidi se kako jeRable gledao na renesansu. Ona je ....(napredak, ne )..... vremekoje upravo prolazi. Rable je u tom pismu sav usmeren na ovaj svet.Gargantua upuuje svog sina da se to bolje obrazuje, ali i da izui( viteki ) zanat. Tu se vidi ozbiljnost njegovog pogleda na realnost. Pokazuje se tenja za sticanjem apsolutnog znanja radi upoznavanjaoveka. -Rable je pisac genijalnog i neiscrpnog dela ''Gargantua iPantagruel'' u kome pre svega zastupa, u najraznovrsnijim vidovima,ideju o slobodnom oveku kao apsolutnom vladaru svega u prirodi idrutvu, koja se nuno sudara sa dotadanjim crkvenim, religioznim ifeudalnim shvatanjima. -Rable se u svemu tome istie kao predstavni i zagovornik slobodne misli, a uz to je i potpuni i najvei zastupnik hedonizma. Uskladu sa tim su i sve njegove kritike, odnosno parodije i satire. -Za Rablea nema dileme, iskuenja, podobnosti oveka i zauzlet Bogu i za pad ivotinjskom ovek je dobar. Rable na jomnogo mesta istie u prvi plan epikurejstvo i hedonizam, a kritikujeasketizam. -Rableu ne odgovaraju ni bogoslovi kao uitelji. Oni e bitioterani kao Gargantuini pedagozi trai se da Gargantua slobodnomisli, da bude inspirisan antikom, a ne sholastikom dogmatikom,dase bavi pitanjima o sutini kosmosa, due, sveta i sebe. (ovaepizoda predstavlja svojevrstan Rableov manifest humanizma irenesanse) -Na to se moe nadovezati i Gargantuin boravak na Sorboni on bei iz kole koja ga nita ne ui, koja je proeta lanom naukom idogmatikom, i okree se velikim piscima, uenim humanistima. -Rable se kao humanista otkriva i dokazuje tako to kritikujerat, njegovo ludilo, nesposobnost da se pitanja reavaju pregovorima.On je pacifista, zagovornik nenasilnih kompromisnih reenja. - Ta epizoda sa enidbom u stvari je pitanje kako nai istinu.Rable odgovara: da bi se pronala istina nije potreban asketizam,ratovi, osvajanja, ve treba razdvojiti umne i telesne sposobnosti. Treba razvijati strpljivost, izbegavati ljude povodljive za spoljanjou(Kameleoni), ne obraati panju na prazne rei (ostrvo dima)... Rable kritikuje sve to spreava slobodan razvoj ovekove linosti, osuuje srednjovekovni asketizam, zastarelo vaspitanje, sve to unitava vedrinu ivota. U njegovom delu obino se istie prevlast materijalno-telesnog naela ivota. Slike jedenja, pijenja, polnog ivota. Nosilac tog naela je narod koji se u svom razvitku veito obnavlja i napreduje. Sve telesno jegrandiozno uveliano. To preuveliavanje ima pozitivan karakter.Roman je naglaeno kritiki, dovodi u pitanje sve loe srednjovekovno ipogled na svet i institucije a predstavlja i povezuje humanistiku uenost prosveenog pisca (lekara) sa tzv. narodnom smehovnom karnevalskomkulturom. Rable, najpre, na razne naine kritikuje crkvu, i katoliku askezu iprotestantski rigorizam; zatim, tu spada i kritika sholastikog vaspitanja, odnosno najmonije obrazovne ustanove Sorbone, koja je takoe urukama crkve.&Rable svoje ideje esto pretvara u simbole tako da Gargantua i Pantagruel simboliu duh i mudrost renesanse.Rable kritikuje sve to spreava slobodan razvoj ovekove linosti,osuuje srednjovekovni asketizam, zastarelo vaspitanje, sve to unitavavedrinu ivota.U delu o vaspitanju Gargantue postoje dva perioda.U prvom je kod pedagoga starog tipa (5 godina ui azbuku), ali kada otac, kralj Traguze,uvia da sin i pored toga to ui dobro postaje glup, rav, rasejan i tup,poziva

drugog vaspitaa Panokrata u kome je prikazan humanist novogtipa. Zadatak religioznog vaspitanja bio je da se probudi pravo i iskrenopotovanje prema veliini Boga. -Rable najpre kritikuje crkvu i katoliku askezu i protestantskirigorizam. Kritikuje sholastiko raspravljanje, najmoniju obrazovnu ustanovu Sorbonu (kae da je ona u rukama crkve), i sudstvo (sudije naziva ''crni maorisa belim okovratnicima''). -U ratu sa emer Ljuticom: ludilo rata i nesposobnost da se pitanjareavaju pregovorima (Rable nije kukaviki, nego konstruktivni pacifista pitanja se moraju reavati nenasiljem). emer Ljutiini razlozi za rat sutragikomini (pogaice) jedino se oficir protivi ratu i pita se emu to, a emerLjutica mu kae da idu i osvoje i odu kui da se odmore. Oni nabrajaju ta e sveda osvoje satirijsko-parodijske tehnike na ljudsku glupost. -Ceo svet divova i kraljeva kritika plemstva. Kritika srednjovekovnih ratovai pohoda (i krstakih). -suprotstavlja se lanom duhu Sorbone, crkve...; kritikuje sudstvo,sholastiko brazovanje, vitetvo, podsmeva se utopijskom miljenju. -relativizacija, groteskna hiperbola feudalnog sveta -hoe da ospori staleki, dogmatski, srednjovekovni svet -o ratu travestija, parodija rata, u odnosu na tragiki duh ''Ilijade'' -Samo Gargantuino raanje na uvo jeste podsmevanje crkvi,odnosno njenom verovanju bez pokria verovanju u udo, takoe i ubezgreno zaee kao udo. -Epizoda sa ''otemanjem zvona'' jeste neka vrsta aluzivnog teksta na crkvu : oduzimaju joj ono to joj ne pripada. To je posledica njenog meanjau dnevne, svetovne stvari, pa joj tako za kaznu oduzimaju zvono. ***Sam rat je opisan podsmeljivo, sve je ponovo hiperbolisano,karikaturalno dominira crni humor. Preko mnogo podsmeljivih,parodirajuih elemenata, Rable nastoji predstavi rat kao ludost i grekukoja se moe izbei. On namerno detronizuje i satirino obesmiljavauzroke i povode rata povod rataje bila svaa oko pogaica, dok su uzroci emer Ljutice imperijalni, on ima nameru da osvoji svet. Slikajui emer ljuticu u njegovom osvajakom ludilu, Rable daje jednuoptu sliku i mentalni sklop vladara despota, njihovog hipertrofiranogega i nasilnitva. U nastavku, Rable daje sliku rata onakvog kakav on zaista jeste u ratu se svi ljudski obziri gube, nema trunke ovenosti,postoje samo neprijatelji i interesi; a inae, neprijatelji se u ratu netretiraju kao ljudi, individue. Jezivi rat je, u stvari, izraz ljudskog zla upsiholokom i antropolokom smislu. Naravno i manastir dolazi na red Jovan : potpuna detronizacija, blasfemija.Nasuprot surovom vladaru emer Ljutici, dobri kralj Nezajaz predlaeantiratnu koncepciju nudi kompromis, koji je naravno odbijen. Nezajaz je tip vladara koji zastupa humanistike principe, on je prosveeni kralj.Njegova beseda emer Ljutici o ovetvu, zakonu i strahu bojem,njegove ponude pomirenja sve nailazi na negativan odgovor. emerLjutica ostaje ono to je bio sa jo veim apetitima.Sastanak emer Ljutice sa njegovim savetnicima predstavlja vrhunskikarikiranu drevnu sliku vladara i njegovih podanika. Sve je u strastima inagonima, oni se potpiruju i hrane, nema trunke mudrosti. Svi savetnicipredviaju uspeh i pobedu, i to na gotovo infantilan nain, oni stvarnostvide u skladu sa svojim eljama.Ovo je sjajna Rableova satira upravljena protiv psihologije ljudi kojima je vlast najvea vrednost i opsesija. Njihovim karakterima je svojstvenamitomanija i megalomanija.Rat traje dok se Gargantua ne vrati i ne pobedi. Gargantuina besedapobeenima je jo jedan humanistiki momenat. On im oprata,

nikomese ne sveti, ak brine o poraenima.Ova se epizoda moe shvatiti i kao burleska ''Ilijade'', ona je travestija,parodija rata u odnosu na tragini duh ''Ilijade''. UTOPIJA -Telemska opatija kada je emer Ljutica doiveo poraz, brat Jovan dobija Telemsku opatiju na kojoj pie (aljivo, a ne utopijski stvarno) ''Radi ta hoe''.U tu opatiju ulaze samo lepi i pametni, ali ona ekonomski propada ( jedan odzaetnika antiutopije). -Tomas Mor nije inspirisao Telemsku opatiju Telemska opatijanije utopija, ve kritika utopije - sama ideja savrenstva se parodira napoetku. -Svet koji Rable kritikuje su formule o idealnom drutvu. Utopijskamisao je mrana i puna zabrana, utopije se zasnivaju na predrasudnommiljenju. -& Prikaz nepostojee opatije Telemska opatija je suprotnostasketizmu, to je filozofija hedonizma, ali i kritika tadanjih manastira. Usvim ozbiljnim utopijama pravila su stroga, a kod Rablea je to parodirano.Ljudi koji ive u opatiji su zdravi i lepi, bogato obueni, zanimaju se i umnimi telesnim radm, obrazovani su. Na ulazu pie : ''Radi ta hoe.'' -Zagonetka u vidu proroanstva, naena u temelju opatije, bila je razliito tumaena. Proroanstvo je bilo sumorno, jer Rable predvianeto potpuno suprotno Telemskoj opatiji. Zlo ne dolazi spolja, ve jeprisutno u samom oveku. Zabluda je ( Rusoova ) teza da je ovek poprirodi dobar, a da ga je drutvo iskvarilo. Antropoloka teza Rablea jerealistina. U oveku postoji i dobro i zlo. Rable jeste prosvetitelj kada govori o crkvi, dogmatici, ali ne o oveku, jer prosvetitelji vide oveka kaodobro bie. Telemska opatija propada iz ekonomskih razloga. -Odbacujui srednjovekovni asketski ideal, Rable slika Telemsku opatiju gde ovek slobodno ispoljava svoju prirodu koja je dobra. Rable savelikim poverenjem gleda na ovekovu prirodu i slobodu. -Kao jedan od odgovora Rable nudi Telemsku opatiju jedan idealanmanastir, izokrenuta slika stvarnih manastira tog doba. Ali ona se ne smeshavtiti kao utopija, ve kao njema kritika Rable ismeva utopijske snove,parodira samu ideju savrenstva, jer Telemska opatija ipak ekonomskipropada. -U tom manastiru, na ijim vratima pie ''Radi ta hoe'', ivot jezasnovan na grkim (i humanistikim) principima oseanja lepote ivrednosti ivota. On ne tee po zakonima, ve po sopstvenoj volji inahoenju. Svaki se posao obavlja kao u nekoj idealnoj zajednici premapotrebama i prilikama. Ljudi u njemu igraju, sviraju, pevaju, itaju,razgovaraju... Manastir je monumentalno luksuzno zdanje u duhu italijanskearhitekture, ukraeno vrsnim slikama i skulpturama, sa velikombibliotekom. U Telemskoj opatiji Rable izraava prave vrednosti, u njenomopisu preteu sloboda, ljubav, otmenost, prduhovljenost. TRETMAN ENE -Panurgije, hoe da rei najvanije pitanje enidba. Sve ive konsultuje da lida se eni ili ne - svi odgovori su u duhu agnosticizma i enomrzilaki. Poto gane dobija ide na putovanje. INTERTEKSTUALNOST -neprestano koristi prethodnu literaturu (pesnike, knjievnike,filozofe...) -pominje se Platonova ''Gozba''