Anda di halaman 1dari 11

Ekonomski fakultet u Kragujevcu

Ekonomske doktrine Seminarski rad

Adam Smit
- linost,doba i znaaj ekonomskih teorija-

Profesor:
Dr Gordana Marjanovi

Student:
Milo Mievi (br Indexa)

Adam Smit
Adam Smit (5.6.1723. 17.7.1790.) je bio kotski ekonomista i filozof. Njegovo najvaznije delo Bogatstvo naroda predstavlja prvi pokuaj da se naunom metodom istrai razvoj industrije i trgovine u Evropi. Isto delo se takoe smatra ideolokim temeljem modernog kapitalizma i slobodne trgovine. Zahvaljujui Smithu ekonomija je postala akademskom disciplinom. Smith je roen u malom kotskom selu Kirkaldi. Otac Adam bio je carinski kontrolor, a majka Margareta kerka lokalnog zemljoposednika. Univerzitet u Glazgovu je upisao sa 14 godina, kako je to bilo uobiajeno, i zadrao se tri godine, do 1740. godine. Tu je uio latinski i grki jezik, matematiku i moralnu filozofiju. Zatim je preao na Oksford, gde je proveo est godina itajui i uei iz raznih disciplina. Po povratku u kotsku, pokuao je da se zaposli kao tutor mladog lorda, to je tada bilo uobiajeno i dobro plaeno zanimanje, ali nije uspeo. Potom je odrao niz zapaenih javnih predavanja, to mu je donelo profesuru na Univerzitetu u Glazgovu iz logike (1751) i moralne filozofije (1752). Predavao je i teologiju, pravo i politiku ekonomiju. 1759. objavio je Teoriju moralnih oseanja, delo iz etike koje je popravljao sve do smrti. Smith je bio miran i povuen ovek, a ipak je imao puno prijatelja, meu kojima je verovatno najbolji bio filozof Dejvid Hjum. Bio je dobar govornik. Nije se enio, pa je dugo iveo sa majkom, koja je doivela duboku starost. Tek se po Smithovoj smrti ustanovilo da je celog ivota davao velike i tajne dobrotvorne priloge. Smitova opta ideja su ekomomske slobode, tj. poredak u kome se subjekti ponaaju slobodno u privrednom i drutvenom sistemu. Uloga drave je da stvara opte preduslove za ispunjenje prethodnog. Drava se ne sme meati, a 2

pojedinci kao racionalne individue bivaju voeni nevidljivom rukom. Osnova Smitove doktrine je uverenje da je prirodni poredak, nadmoniji od dravnih i drutvenih institucija. Sve vetake prepreke prirodnog poretka moraju se ukloniti.1

Ideje
Osnovna Smithova ideja, koja ga je uinila slavnim, jeste da rad pojedinca u racionalnom vlastitom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi poveanju blagostanja svih. Ta ideja predstavlja temelj trine privrede, odnosno pokazuje kako naizgled haotian trini sistem poseduje unutranju logiku i pokorava se regulaciji tzv. ''nevidljive ruke'' trita. Da bi neko zaradio novac u sopstvenom interesu, on mora da na konkurentskom tritu prui drugima neto to oni cene i smatraju odgovarajuom protivvredniu, ime i nesvesno i nevoljno potpomae njihove interese. Kako je Smith rekao: Ne oekujemo mi veeru od dobrodunosti mesara, pivara i pekara, ve od njihovog uvanja vlastitog interesa. Znai, ukoliko se potuju tui ivot, imovina ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima, obezbeen je osnovni nain usklaivanja razliitih interesa trite. Polazei od svog interesa, pojedinci e sami znati ta se moe prodati i to e proizvoditi, te stoga nema potrebe da se bilo ko sa strane mea u trinu razmenu i odreuje pojedicima ta da proizvode, u kojim koliinama i po kojim cenama. U skladu s tim, Smith je bio uverljivi zagovornik slobodne trgovine kako unutar zemlje, tako i u meunarodnoj trgovini. Njegovo delo predstavlja snaan napad na tada preovlaujui koncept merkantilizma, po kome je najvanija stvar za jednu zemlju koliina zlata u trezorima i po kome je drava duna da popravlja trgovinski bilans irokim intervencionizmom. A Smith je dokazivao da je slobodna trgovina izmeu zemalja korisna za sve, tj. da ona poveava dohodak i jedne i druge zemlje.
1

http://en.wikipedia.org/wiki/Adam_Smith

Rairena je zabluda da Smith, kao pobornik trinog sistema, negira svaku ulogu drave. Smith veruje da drava moe doneti veliku korist ekonomskom ivotu ukoliko ini prave stvari, kao to su zatita ugovora i patenata, dravno obrazovanje za siromane i infrastrukturni projekti (putevi, mostovi itd). Kako je rekao: Malo toga je potrebno da se od najgoreg varvarizma stigne do najvieg blagostanja osim mira, niskih poreza i valjanog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodan poredak stvari. Glavnog pokretaa ekonomskog prosperiteta svake zemlje Smith je video u podeli rada i njenom sve veem irenju. Podela rada donosi sve veu specijalizaciju znanja i vetina radnika, sa kojom ide sve vea efikasnost proizvodnje.

Podela rada
Veliina bogatstva naroda zavisi od raspoloive koliine proizvoda i broja stanovnika. Koliina proizvoda zavisi od: 1. Produktivnosti rada, i 2. Broja zaposlenog stanovnitva Podela rada najvie doprinosi porastu produktivnosti rada (primer iode). Uticaj podele rada preko produktivnosti na bogatstvo je rezultata sledeih okolnosti: 1. Poveanja znanja i spremnosti radnika 2. Utede vremena 3. Izuma maina, koje olakavaju i skrauju rad. Podela rada po Smitu nije izum nikakve ljudske mudrosti ve je rezultat sklonosti ljudi da menjaju, trampe jednu stvar za drugu, odnosno sklonosti ka razmeni.

Obim podele rd zvisi od obim trit, potonji zvisi od: 1. Gustine stnovnitv, i 2. Rzvijenosti sobrj (vodeni putevi nroito znjni).

Podel rd je ne smo izvor bogtstv, ve i osnov drutvenih odnos jer kako Smit kae: '' Da bi ovek zadovoljio svoje interese, upuen je na razmenu odnosno mora da svoje proizvode unese u zajedniku imovinu, gde svaki ovek moze kupiti bilo koji deo proizvoda sposobnosti koji mu je potreban od drugih ljudi.''

Novc nstje ko rezultt rzvoj podele rd i potrebe d se omogui i olk rzmen.

Dr Ktrin Stnkovi, Ekonomske doktrine, Ekonomski fkultet, Krgujevc, 2009. god.,

Teorija vrednosti i cena


Vrednost obuhvt dv rzliit znenj: 1. Vrednost izrv korisnost neke stvri i predstvlj njenu upotrebnu vrednost, i 2. Vrednost predstvlj kupovnu mo neke stvri u odnosu n neku druge stvri, to je prometn vrednost. Ekonomski prdoks (vod i dijmnt) ikzuje n odnos izmeu upotrebne i prometne vrednosti, i ukzuje d korisnost nije determinnt vrednosti ko ni njen uslov. Smit dje dve teorije vrednosti: 1. Teoriju rdne vrednosti z uslove proste robne proizvodnje, i 2. Teoriju trokov proizvodnje z uslove kpitlizm. Rd, prem Smitu, predstvlj osnovnu determinntu stvrne cene, koj ukoliko je izren u novcu predstvlj nominlnu cenu. Smit se poziv n koliinu utroenog rd ko osnovu vrednosti neke robe. Iko istie d je rd stvrno merilo prometne vrednosti svke robe, ipk postoji problem u svoenju rzliitih rdov n iste jednisice, jer je rd korien u proizvodnji rzliitih rob rzliitog kvlitet. Meutim, proces svoenj kvlitet rd n kvntitet se vri posredstvom trit.

*Prvo izdanje dela '' Bogatstvo naroda''

Teorij vrednosti nije predmetno univerzln jer se odnosi smo n uslove slobodne i potpune konkurencije ( ne i n uslove prirodnog i vetkog monopol).

Pored tog on nije ni vremenski univerzln, jer se odnosi smo n period koji prethodi kumulciji kpitl. U uslovim rzvijenog kpitlizm rdniku pripd smo deo njegovog proizvod, rzlog tome to u procesu rd uestvuju i kpitl i zemlj koje svojim titulrim donode dohotke.

Shodno prethodnom vrednost zvisi od dohodk: njmnine, profit i rente. Prema Smitu postoje dve cene robe: 1. Prirodn cen dobij se ko zbir prirodnih stop ndnice, rente i profit i korespondir dugoronim trokovim proizvodnje. 2. Trin cen jeste prv cen po kojoj se nek rob prodje, i odreen je uzjmnim odnosom ponude i trnje u krtkom roku. On je < ili > od prirodne, li s tendencijom d budu = .

Trnj koj omoguv prodju ponuene robe po prirodnoj ceni je efektivn trnj. Pored efektivne trnje postoji i psolutn trnj koj odgovr potrebm ljudi, li koju nije mogue zdovoljiti n tritu.

Proces uspostvljnj rvnotee u rzmeni n nivou prirodne cene se vri uz pomo vrirnj dohodk, t.j. njmnine, profit i rente. Uslov z ovo jeste postojnje slobodne konkurencije u tom sluju prirodn cen je njni koj se moe postii.

Imjui u vidu Smitove teorije vrednosti moe se rei sledee:

* Trine cene rob u krjnjoj liniji zvise od prirodnih cen * Rd je, podeljen u drutvu, izvor bogtstv * Rzlik izmeu proste robne proizvodnje i kpitlistike * Problem modifikcije vrednosti s prelskom n kpitlistiku proizvodnju. 7

Teorija privrednog rasta


Teorij privrednog rst je zsnovn n mikroekonomskoj nlizi. Polzne tke nlize bogtstv su podel rd, koj pokree proces rst, i kumulcij kpitl, koj g odrv u kretnju. Povenje ncionlnog dohotk je rezultt proizvodnog rd (rd koji povev vrednost predmet, odnosno rd koji donosi profit). To je rd koji se mterijlizuje u nekoj robi, svi ostli rdovi (usluge) su neproizvodni. U nlizi kpitl on polzi od zlih, pri emu se jedn deo zlih troi, drugi se dlje upotrebljv u proizvodnji. Ovj drugi deo predstvlj kpitl i deli se n: stlni i opticjni. Privredni rast je opisn sledeim procesom: podel rd rst produktivnosti rst proizvod rst ndnic rst per capita dohodk vee bogtstvo ve kumulcij kpitl.

Teorija raspodele dohotka


U osnovi Smitovog rzmtrnj rspodele se nlze teorije vredno sti koje je on do. N osnovu teorije rdne vrednosti svi dohotci se svode n rd, dok s pojvom kpitlizm (i venjem teorije trokov proizvodnje) sv tri dohotk postju sstvni delovi vrednosti svke robe. Njmnin predstvlj proizvod rd, tj. ngrdu z rd. Njmnin je prirodn ktegorij i jedini rdni dohodk. U okviru druge teorije (TTP) njmnin se posmtr ko cen rd (trin oscilir oko prirodne) Visin njmnine i njeno kretnje zvse od nrodnog bogtstv. S porstom potonjeg rste trnj z rdnicim, to vodi rstu njmnin, ovj rst povrtno utie n rst potronje rdnik koj u krjnjoj liniji povev proizvodnju, p se povev i fond ndnic. Ovo (rst njmnin) se povezuje s kretnjem stnovnitv, to vodi uspostvljnju njmnine n prirodnom nivou. Profit je po Smitu istorijsk ktegorij i predstvlj oduzimnje od proizvod rd, li i ngrdu z kpitl. Zbog oscilirjue prirode profit Smit predle d se merenje ukupnih profit i njihovo kretnje prti kroz kmtu. Smit povezuje kretnje profit s kretnjem bogtstv, ko i kod njmnine (li s suprotnim dejstvom). Rent predstvlj prvo oduzimnje od proizvod rdnikovog rd. Dlje, Smit o renti govori ko o ceni (monopolskoj) koj se pl z upotrebu zemlje. Monopolskim elemetim rente doprinose odnosi sng u ugovornom odnosu i poloj i rzliit plodnost zemljit. Uticj sobrj je suprotn rzbij monopolske tendencije. Rent predstvlj rezidulni deo cene, tj. onj deo koji preostje nkon pokri svih trokov (ukljuujui i profit). Rent s zemlje zsejne itom odreuje druge rente, li i rent je delom i prirodni proizvod, jer zjedno s prirodom ljudski rd dolzi do proizvod. 9

Zakljuak
Adam Smit se smatra ocem savremene ekonomske nauke i rodonaelnikom liberalne kole u ekonomskoj nauci. Mnoge od vanih ideja postojale su i pre Smita, ali ih je on iskoristio na dobar nain stvorivi sveobuhvatno i uverljivo delo. Smitovo ''Bogatstvo naroda'' predstavlja osnovno delo klasine politike ekonomije i pripada grupi knjiga sa najveim uticajem u istoriji. Ta knjiga je izvrila prevrat u ekonomskim idejama s kraja 19. stoljea, odbacujui merkantilizam, i intelektualno utemeljila savremeni kapitalistiki ekonomski poredak. Tokom jednog dela 20. stoljeaa, u vreme irenja dravnog intervencionizma i komunizma, Smitova slava bila je pomraena, ali je obnovljena tokom 1980-tih godina i kasnije, sa irenjem liberalnih ideja na zapadu i padom komunizma na istoku. Zalagao se z visoke njmnine, jer nijedno drutvo ne moe npredovti i biti sreno ukoliko je njvei deo njegovih lnov siromn. Smit kritikuje pohlepu, eksplotciju, monopolsku rentu, monopol, drutvene konflikte, nervnomernu rsporeenost politike moi izmeu rzliitih kls i nepravilan pravni sistem Sa velikim poklonom u ruci dobija se neto vie od pravde!3

http://en.wikipedia.org/wiki/Adam_Smith

10

Literatura

http://en.wikipedia.org/wiki/Adam_Smith

Dr Ktrin Stnkovi, Ekonomske doktrine, Ekonomski fkultet, Krgujevc, 2009. god.,

11