Anda di halaman 1dari 16

TRI OGLEDA STAROGA SRPSKOG JEZIKA

Predstavqeni i komentarisani prvi put na 52. republi~kom seminaru za nastavnike i profesore srpskog jezika i kwi`evnosti 15. januara 2011. na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, ovi ogledi nameweni su didakti~kim potrebama i mogu slobodno biti kori{}eni na svim obrazovnim nivoima, kako u redovnoj nastavi tako i na kursevima za napredne u~enike. Svaka druga upotreba smatra}e se neovla{}enom i protivzakonitom. Kroz tri podrobno komentarisana teksta, od kojih je prvi rekonstrukcija jezi~kog lika kakav je jedna {aqiva pri~a iz Vukove zbirke mogla imati oko 1200. godine, drugi odlomak iz stare srpske poveqe pisan prete`no starosrpskim jezikom, a tre}i opet odlomak iz iste poveqe pisan srpskoslovenskim, poku{ao sam da na uzorku svedenog obima predo~im osnovne osobine starosrpskog jezika: akcentolo{ke, fonolo{ke, morfolo{ke, sintakti~ke, leksi~ke, ali i da do~aram dana{wem ~itaocu wegov lik i zvuk. Poseban naglasak je na osobinama kojima se starosrpski razlikuje, na jednoj strani, od savremenog srpskog jezika, a na drugoj od srpskoslovenskog, tj. srpske redakcije crkvenoslovenskog jezika, i od ostalih ju`noslovenskih jezika. Prof. dr Slobodan Remeti}, redovni ~lan ANURS, prijateqski je pregledao prvobitni tekst i dao niz korisnih sugestija za uta~wewa i popravke. Za preostale gre{ke i propuste odgovoran je samo dolepotpisani. Sugestije koje bi pomogle da se oni otklone a tekst poboq{a bi}e primqene sa zahvalno{}u. u Beogradu, 22. februara 2011. Aleksandar Loma

1o Vuk Stefanovi} Karaxi}, Srpske narodne pripovijetke, Be~ 1870 1


Zet u punicama Vjeri se jedan vrlo mr{avi i u licu blijedi mladi}, a pri tom i vrlo fali{a. Imao je jednoga slugu kojega je nau~io, da kad go| bi se on {to pred kim falio o ~emu, da on vazda poma`e mu polagivati, i re~e vi{e nego {to je on rekao. Po|e jedan put u punice i povede sobom pola`icu, kad tamo do|u, do~eka ih punica, i po ve~eri po~ne joj se z et faliti, kako on umije dobro na{ku kwigu, a sluga mu doda: "Umije nebore i Latinsku, te da znate kako!" Daqe stane se zet faliti, kako ima vi{e od deset krava i volova, a sluga re~e: "Ima vaistinu i dvadeset." Daqe re~e, kako mo`e na godinu od osam krastavaca dobiti trideset cekina, a sluga potvrdi: "Mo`e, i preko { ezdeset, du{e mi i obraza." Najposlije re~e, da mo`e najvi{ega kowa presko~iti, a sluga re~e: "Mo`e, po{tewa mi moga, i dva jedan uz drugoga." Slu{ala punica to i di~ila se, pa zapita zeta: "Za Boga, {to si t ako blijed i `ut u obrazu?" A zet odgovori: "Ovo mi se samo u qeto dogodi", a sluga potvrdi: "Jest, vjere mi moje, i u qeto i u zimu vazda jednak." Na to se vjerenik ra`quti, pak mu re~e: "Mu~i, ni~ij sine, ako si sve dosad istinu govorio, tu si najpotowu slagao." Zet u plnicah Vri se jedn vrlo m{av i u lici bldi mladi}, a pri tom i vlo hvali{a. Iml je jednoga slugu kojega je nau~il, da kd god b se on ~to prd kim hvalil o ~em, da on vzda poma`e mu polgivati, i re~e v{e nego ~to je on rekl. Pojde jedn put u plnice i povede sobov pol`icu, kd tamo dojdu, do~eka ih plnica, i po ve~er po~ne jej se z et hvaliti, jako on um dobro na{sku kwigu, a sluga mu doda: "Um nebo`e i latinsku, te da znate kako!". Daqe stane se zet hvaliti, jako ima v{e od deset krav i volov, a sluga re~e: "Ima v istinu i dvadeset." Daqe re~e, jako mo`e na godinu ot osm krastavc dobti trideset dukat, a sluga potvrdi: "Mo`e i prko {estdes et, du{e mi i obraza". Najposl re~e, da mo`e najv{ega kowa prsko~iti, a sluga re~e: "Mo`e, po~tenja mi mojega, i dva jedn uz drugoga". Slu{ala plnica to i di~ila se, pak zapta zeti: "Za Boga, ~to si tako bld i `lt u obraz?" A zet odgovori: "Ovo mi se s amo u lto dogodi", a sluga potvdi: "Jest, vre mi mojej, i u lto i u zimu vzda jednak." Na t o se vrenik razquti, pak mu re~e: "Ml~i, ni~ij snu, ako si vse do sd istinu govoril, tu si najpotomwu slgal."

elektronski tekst dostupan na http://sr.wikisource.org/sr/ i http://www.rastko.rs/ knjizevnost/ usmena/

vkaradzic-price/index_c.html

2o Iz pravnog dela Bawske hrisovuqe (1316) 2


A se me|e ^rnm goram me`du Plavom i Budimqom: kon Kozjega hrbta u lokvu, pravo uz brdo me|u Ben~u s grad~kom me|om, ot tud pravo u Velje brdo, i u velji kam, i na pogor po dlou skroz gvozd, i spadaju}e z dla prmo Lukovm potokom, a ot Zle rke koud se ni ore ni kopa us potok, i prs potok u put kako spada s Lipovice, i pravo uz brdo na vrh u lokvu, i niz borje u Rado{ev kam, a od Vrmo{e kud se ni ore ni kosi tozi vse planina. A ovo (su) me|e Crnim gorama me|u Plavom i Budimqom: kod Kozjega hrpta u lokvu, pravo uzbrdo izme|u Ben~e i grada~ke me|e, otud pravo u Veliko brdo, i u Veliki kamen i nani`e po grebenu kroz {umu, i spu{taju}i se sa grebena prema Lukovim potocima, a od Zle reke gde se niti ore niti kopa uz potok, i preko potoka u put kako se spu{ta sa Lipovice, i pravo uzbrdo na vrh u lokvu, i niz borje u Rado{ev kamen, a od Vrmo{e gde se niti ore niti kosi to (je) sve planina.

3o Iz uvodnog dela (arenge) Bawske hrisovuqe 3


Mn `e vrazumqaju{tu se th `itijem i t{te{tu se zapovdi ih sbqudati mi neprlo`no i nepokolbqimo, da jako `e v vrmennm sem zemqnm carstviji nerazlu~n bh im tako`de i v v~nm nebesnm carstviji dobrago nasldija ih da ne li{il se bh, sego radi s vsakim gornijem du{e i `elanijem srdca t{te se ot p ltskih k duhovnm i ot zemqnh k nebesnm, isplwenaja i uzakowenaja i utvr`denaja svetmi mojimi prroditeqi i roditeqi potvr`daje i je{te neisplwenaja isp lwajej, v sh `e i obrtoh hram sego svetago prvomu~enika, apostola `e i arhidijakona Stefana, poru{en i razoren, i sego iz nova szdah. Kako sam se pak ja pou~avao wihovim `ivotom i trudio da wihove zapovesti izvr{avam neodlo`no i nepokolebivo, da, kao {to se u ovom prolaznom zemaqskom carstvu od wih nisam odvajao, tako i u ve~nom nebeskom carstvu ne bih bio li{en wihova dobrog nasle|a, toga radi vatreno i svesrdno te`e}i (da se odvojim) od telesnog ka duhovnom i od zemaqskog ka nebeskom, potvr|uju}i ono {to su ostvarili, ozakonili i utvrdili moji sveti praroditeqi i roditeqi i ostvaruju}i jo{ neostvareno, u tome pak (nastojawu) zatekoh hram ovog svetog prvomu~enika, apostola i arhi|akona Stefana, poru{en i razoren, i ponovo ga sagradih.

2 3

Navode se me|e manastirskog poseda u Gorwem Polimqu. Kraq Milutin govori o tome kako je na odluku da obnovi manastir Svetog Stefana u Bawskoj do{ao

ugledaju}i se na svoje pretke, prve Nemawi}e, na ~elu sa Stefanom Nemawom i Svetim Savom.

OBJA[WEWA
OP[TI POJMOVI
p r a s l o v e n s k i: jezik kojim su Sloveni govorili u svojoj zakarpatskoj postojbini pre seobe i jo{ izvesno vreme nakon we, dok je jo{ postojala celovita slovenska jezi~ka teritorija, tj. pre nego {to je dolazak Ma|ara u Panoniju presekao vezu izme|u ju`nih i severnih Slovena. Praslovenski nije pismeno posvedo~en, ve} se rekonstrui{e u svojoj poznoj fazi (VIX vek n.e.) poredbenim putem, na osnovu istorijskog razvoja pojedinih slovenskih jezika proisteklih iz wegovih dijalekata, na ~elu sa s t a r o s l o v e n s k i m. Rekonstrukcije se daju latinskim pismom sa zvezdicom: *roka ~itaj: ronka ruka. s t a r o s l o v e n s k i ili starocrkvenoslovenski: najraniji kwi`evni jezik Slovena IXXI veka, nastao u drugoj polovini IX veka na podlozi dijalekta makedonskih Slovena nastawenih u okolini Soluna, na koji su vizantijski misionari ]irilo i Metodije (Solunska bra}a) preveli Sveto pismo i bogoslu`bene spise za potrebe svoje misije u Moravskoj 862. godine, i na kojem se {irila pismenost me|u Slovenima u naredna dva stole}a. Staroslovenski je jo{ veoma blizak praslovenskom, mnoge re~i u wemu ~uvaju svoj prajezi~ki lik (stsl. rka zvu~i isto kao prasl. *roka, ~itaj oboje: ronka, stsl. pt isto kao prasl. *pet, ~itaj: penti pet. Glavne glasovne promene koje staroslovenski odvajaju od praslovenskog su likvidna metateza (prasl. *gord > stsl. grad) i razvoj grupa *tj, *dj u {t, `d (*medja > me`da me|a, *vetje > v{te ve}); prva je zajedni~ka svim ju`noslovenskim jezicima, druga svojstvena samo bugarskom. U oblicima staroslovenski mawe-vi{e ~uva praslovensko stawe, dok mu je sintaksa pod velikim uticajem gr~kih predlo`aka, a leksika sadr`i znatan broj prevedenica ili kalkova sa gr~kog, npr. pravovrn pravoveran prema gr. ortho-doxos (up. neologizam ortodoksan). c r k v e n o s l o v e n s k i: naziv kojim se obuhvataju varijante ili nacionalne redakcije staro(crkveno)slovenskog jezika od XII v. naovamo. Razlikuju se pre svega bugarsko-makedonska, ruska i srpska redakcija. Od XVIII veka kod Srba se u

bogoslu`ewu ra{irila ruska redakcija (ruskoslovenski) potisnuv{i staru srpsku (s r p s k o s l o v e n s k i), na pr. Hristos voskrese iz mertvih umesto srpsl. Hristos vaskrse iz mrtvih. s r p s k o s l o v e n s k i: naziv za srpsku redakciju c r k v e n o s l o v e n s k o g . Glavne osobine kojom se razlikuje od s t a r o s l o v e n s k o g su izjedna~ewe tvrdog i mekog poluglasa i u jedan poluglas koji se izgovarao tvrdo, ali se pisao znakom za meki () i zamene nazala, u za (prasl. *o): srpsl. rouka (ou ~itaj u) i e za (prasl. *e): pet (~itaj: pet; zavr{ni slabi poluglasi se u redakcijama samo pi{u, a ne izgovaraju). U srpskoslovenskom se zadr`ava staroslovensko {t, `d od prasl. *tj, *dj, za razliku od narodnog starosrpskog jezika gde je na tim mestima }, |: srpsl. kou{ta prema stsl. k{ta ku}a od prasl. *kotja. Samo jedan poluglas i razvoj *o > u distinktivne su crte srpske prema bugarsko-makedonskoj redakciji, gde se i daqe pisalo k{ta ali se izgovaralo ve} kao u savremenom bugarskom k{ta (pisano ka), a razlika izme|u tvrdog i mekog poluglasa se ~uvala u pisawu i izgovoru: srpsl. dn dan, sn san prema stsl. dn, sn, docnije den, son, bug., mak. den, bug. sn, mak. son. s t a r o s r p s k i: narodni jezik Srba u sredwem veku iz kojeg se razvio savremeni srpski jezik. Wegove glavne crte distinktivne prema ostalim ju`noslovenskim jezicima su: *tj, *dj > }, | i *e, *o > e, u; } je zajedni~ko hrvatskom ~akavskom (u slovena~kom je ~, u bugarskom {t (), u makedonskom k), | samo srpsko; promena e > e svojstvena je svim ju`noslovenskim jezicima, o > u samo srpsko-hrvatskom (u slovena~kom je *o dalo o, u bugarskom , u makedonskom a. Up. s.-h. ku}a = sln. ko~a = bug. ka < prasl. *kotja; s.-h. ruka, sln. roka, bug. rka, mak. raka, stsl. rka < prasl. *roka; srp. me|a, hrv. ~ak., kajk. meja, sln. meja, mak. mega (izgovor: megja), stsl., bug. me`da. U makedonskom je k, g prema s t a r o s l o v e n s k o m i bugarskom {t, `d rezultat srpskog uticaja u sredwem veku; pod istim uticajem se javqa sporadi~no u umesto a za *o: mak. kuka (a ne *kaka!) ku}a. Izvorno su makedonski i bugarski (i ve} s t a r o s l o v e n s k i) ~inili isto~noju`noslovensku dijalekatsku grupaciju nasuprot zapadnoju`noslovenskoj (sredwovekovni govori Srba, Hrvata i Slovenaca). Zapadnoju`noslovenskom je nasuprot isto~noju`noslovenskom

zajedni~ko, izme|u ostalog, izjedna~ewe mekog poluglasa sa tvrdim. Kako je kwi`evni jezik Srba u sredwem veku bio s r p s k o s l o v e n s k i, nastao kao redakcija s t a r o s l o v e n s k o g uz preuzimawe nekih starosrpskih crta (*o > u; *, * > ), ali i uz zadr`avawe nesrpskih, staroslovenskih fonetskih odlika ({t, `d), u tekstovima koji su do nas do{li jedva da ima uzoraka ~istog starosrpskog jezika; stoga je ovde starosrpski tekst 1o na~iwen rekonstruktivnim putem, da bi se do~aralo kako je zvu~ao `iv govor na{ih predaka u doba po~etaka starosrpske pismenosti. Ta je pak pismenost, nastala kao svojevrstan kompromis staroslovenskog kwi`evnog obrasca sa narodnim jezikom, ovome drugom ostavqala prili~no su`en prostor da do|e do punog izra`aja. Svi sadr`aji vezani sa hri{}anskim kultom (a u to spadaju i biografije, ta~nije `itija, namewena kultnom proslavqawu pojedinih li~nosti) prirodno su se prelivali u srpskoslovenski jezi~ki lik; tamo gde je tekst trebalo da bude jasan ne samo obrazovanom i pismenom, nego i prose~nom govorniku jezika, preovla|uje starosrpski: u nekim pismima (naro~ito iz dubrova~ke kancelarije, ~iji pisari nisu imali toliko obzira prema crkvenoslovenskim, pravoslavnim normama), nadgrobnim natpisima, zakonodavnim spisima kao {to je Du{anov zakonik (pravna odredba, poput feudalne obaveze ili ome|ewa poseda, morala je biti jasna kada se pro~ita i nepismenom seqaku). Taj dualizam srpskoslovenskog, visoko kwi`evnog stila i narodnog starosrpskog jezika najboqe se sagledava u darovnim poveqama, u ~ijim se uvodnim i zavr{nim delovima (arengama koje obja{wavaju pobude za osnivawe manastira i sankcijama kojima se preti onima koji prekr{e ono {to je poveqom ustanovqeno) po pravilu koristi srpskoslovenski jezik, dok u wihovim darovnim i zakonodavnim segmentima (gde se nabrajaju i ome|uju posedi manastira, imenuju wemu podlo`ni qudi i propisuju wihove obaveze i povlastice) imamo primere jezika sasvim bliskog `ivom narodnom govoru toga vremena, ali ipak ne bez crkvenoslovenskih primesa. Primeri za to dvojstvo uzeti su iz poveqe kojom je kraq Milutin 1316. osnovao manastir Bawsku (Svetostefanska hrisovuqa), prete`no starosrpski tekst ome|ewa 2o i srpskoslovenski tekst iz arenge 3o.

NAPOMENE UZ POJEDINE TEKSTOVE


uz Vukov tekst (1o, levo) A k c e n a t: ozna~en je po pravilima kwi`evne akcentuacije hercegova~ko-kraji{kog dijalekta, radi o~evidnijeg pore|ewa sa starosrpskim. Dileme je moglo biti izme|u prezenta i aorista: re~e, po|e, povede ili re~e, po|e, povede itd., no iz nedvosmislenih likova kao do|u, stane itd. jasno je da celo pripovedawe te~e u istorijskom prezentu. O b l i c i: re~e stariji oblik prezenta od re}i, danas samo pokrajinski pored uobi~ajenijeg rekne za kwi`. ka`e. S i n t a k s a: upotreba odre|enog pridevskog vida tamo gde bi se o~ekivao neodre|eni: vrlo mr{avi i blijedi mladi}; imenica fali{a u pridevskoj funkciji; upotreba infinitiva gde bi u savremenom kwi`evnom jeziku ekavske varijante pre bila upotrebqena da-konstrukcija: poma`e mu polagivati . L e k s i k a: punica ta{ta, punice mn. tazbina; nebore (samo vokativ u obra}awu) nesre}ni~e, jadni~e; umjeti kwigu (na{ku i latinsku) znati ~itati }irilicu i latinicu, cekin mleta~ki zlatnik Uz rekonstruisan starosrpski tekst {aqive pri~e (1 o, desno) Rekonstrukcija bi trebalo da pribli`no predo~i stawe u sredi{wim srpskim govorima na prelazu iz XII u XIII v. (doba Sv. Save) Akcenat: iz pedago{kih razloga izabrana je upro{}ena varijanta bez starih uzlaznih naglasaka, kakva se tada po svoj prilici mestimice i mogla ~uti. Pore|ewe sa vukovskim nagla{avawem slu`i da se u~enicima predo~i mehanizam novo{tokavskog prenosa akcenta. Pri glasnom ~itawu obratiti pa`wu na postojawe predakcenatskih du`ina, npr. sluga. Glasovi U rekonstrukciji se sre}e pet glasova kojih danas nema u kwi`evnom jeziku. Za prva tri zadr`ana je wihova starosrpska grafija.

(jeri) Izgovarati kao rusko ili poqsko y; u~enicima sa osnovnim znawem francuskog ili nema~kog moglo bi se pojasniti da je to glas sli~an francuskom u i nem. u, ali mawe napet. Na ju`noslovenskom tlu rano se po~eo izjednavati sa i, pa se uzima da se oko 1200. ve} nije ~uvao u svim polo`ajima gde je stajao u staroslovenskom i praslovenskom, nego ponajboqe iza labijala (p, b, v, m), te je u tim pozicijama ovde i rekonstruisan (mr{av ali bldi < bld). Od ~etrnaestog veka svuda je pre{ao u i. Ta glasovna promena prouzrokovala je i neka morfolo{ka ukr{tawa. U na{em tekstu primer za wih pru`a glagol dobti > dobiti, ~iji prezent danas glasi dobijem, pod uticajem biti, bijem (gde je i staro, a ne od jerija!) a starosrpski je bilo dobti, dobudem kao bti, budem. Up. tekst br. (2). (jer) Poluvokal (), ~ija je boja ve} te`ila ka a, kakav se mo`e ~uti u uzvicima pst!, hm!, docnije izjedna~en sa a, osim u perifernim govorima isto~ne Srbije i Crne gore, up. u Timoku l`e = la`e, u Zeti dean = dan (tu se sa ea, ae bele`i poseban glas izme|u a i e, nastao od ). (jat) Praslovenski glas koji je u docnijem razvoju dao e u ekavskim, (i)je u jekavskim, i u ikavskim govorima, a oko 1200. jo{ se ~uvao kao posebna fonema; danas se kao takva ~uva samo u delu govora severozapadne Srbije; tu se izgovara kao zatvoreno e razli~ito od obi~nog e, druk~ije u bled nego u red (gde je e otvorenije), pa bi pri glasnom ~itawu rekonstruisanog teksta takav izgovor bio najprimereniji: ume razli~ito od re~e. l (stsrp. pisano l) vokalska likvida, kao i r, jo{ praslovenska, ~uva se kao takva u ~e{kom (vlk) i u na{em timo~kom dijalektu (vlk), u ve}ini ostalih govora i u kwi`evnom jeziku pre{la je krajem sredweg veka u u (vuk).

l poziciona varijanta suglasnika l, koji se ve} po~etkom XIII v. morao izgovarati druga~ije na kraju sloga, u pozicijama u kojima potom pre{ao u o: go-vo-ril, go-vo-ri-la > govorio, govorila, up. slovena~ki izgovor stal, stala stau, stala = stao, stala. Dakle ili vrlo tvrdo l, nalik poqskom , ili ne{to nalik engleskom w. S u g l a s n i ~ k e g r u p e: ~t starosrpski jezik oko 1200. tek je po~iwao biti {tokavski, sa karakteristi~nim razvojem grupe ~t u zamenici ~to > {to (regresivna disimilacija t{t > {t); u najranijim spomenicima jo{ uvek ona glasi ~to, prva potvrda za {to koju daje Dani~i} je iz 1238. Ovde je zadr`an stariji lik da bi se ilustrovale neke u savremenom jeziku neprozirne veze: {to, genitiv ~ega, dijalekatski (u Crnoj Gori) ~esa, dat. ~emu stsl. ~to, ~eso, ~emou; po{ten, stsrp. po~ten od po~titi pored po~tovati > po{tovati, srodno sa ~itati, izvorno obra}ati pa`wu, zapa`ati. nj novo jotovawe nastalo je u grupama gde je izme|u j i prethodnog suglasnika ispao slabi poluglas; ispadawe se desilo jo{ pre starosrpske epohe, jotovawe tek nakon we; od praslovenskog *po~tenje u starosrpskom smo imali po~tenje, tek docnije po{tewe. vsPo~etna grupa vs nastala po ispadawu slabog poluglasa izme|u v i s mewala se metatezom u sv, glavni primer je pridev sav, sva, svo / sve od vs, vsa, vse, u na{em tekstu sve je zakonomerno nastalo od vse, dok je dana{wi nominativ mu{kog roda sav plod analogije prema drugim oblicima; tu je poluglas bio jak i trebalo bi da oblik glasi vas (tako jo{ u dijalektima, i u slo`enicama, ovde vazda, up. i vazdan). u < *v Po~etna praslovenska grupa *v promewena je u starosrpskom u u: stsl. v lto, stsrp. u lto; tako se prasl. predlog *v (sa akuzativom i lokativom) u

starosrpskom glasovno izjedna~io sa refleksom prasl. predloga *u kod sa genitivom: rus. v leto, u nas, srp. u leto, u nas. Stoga je narodni lik uistinu, a vaistinu je od srpskoslovenskog v istinu, sa srpskim izgovorom kao a. Up. narodno Uskrs : srpsl. Vaskrs, daqe narodno zbor, srpsl. sabor od sbor (gde se u prvom slogu slabi poluglas fonetski gubi, ali se u ~itawu srpsl. grafije sbor izgovara) itd. jt, jd U preverbalnim slo`enicama od stsrp. iti, idem do{lo je do prelaza i u j iza vokala, nakon ~ega je jt u infinitivnoj osnovi davalo }, jd u prezentskoj |: do-iti, do-idem > dojti, dojdem (tako jo{ u dijalektima) > do}i, do|em, ovde do|u < dojdu. U i}i je } rezultat analogije prema do}i, po}i, na}i itd. r<` nebore od nebo`e rotacizam, prisutan u dijalektima naro~ito kod oblika glagola mo}i (more od mo`e), odatle u kwi`evnom jeziku glagol morati. {sk, std, mw Suglasni~ke grupe {sk (na{sku), std ({estdeset), mw (najpotomwu) restituisane su pod pretpostavkom da ih je oko 1200. jo{ ~uvala morfolo{ka granica i radi uvida u strukturu re~i ( najpo(m)towi od potom, kao i potom-ak!). lg-, l`Oblici od korena *lg- (la`, lagati) primer su za ograni~ewe fonetskih zakona dejstvom analogije; nakon ispadawa slabih i ozvu~ewa jakih poluglasa bilo bi la`, l`i, pol`ica, polgivati, sa daqim razvojima l > u ili l > o, ali je svuda uvedeno a da bi se razbile te{ke za izgovor grupe lg, l`. Up. razvoj nesrodne, ali fonetski bliske re~i *l`ica ka{ika koja se javqa u varijantama u`ica (l > u), o`ica (l > o), `lica (metateza), ali i la`ica, sa ozvu~ewem slabog poluglasa, kao gore. Morfologija Deklinacija plnicah stari lokativ mno`ine a-deklinacije. Ima mu tragova u kwi`evnosti XIX 10

veka, npr. boj na ^u~uga u Memoarima Prote Matije Nenadovi}a (selo se zove ^u~uge f.pl.). U zetsko-sjeni~kom dijalektu preuzeo je funkciju genitiva, odatle oblici kao Malo rukah, malena i snaga kod Wego{a. Ta dva pade`a su se me{ala pod uticajem dvojine (duala), u kojoj su oduvek oba imala iste nastavke. U savremenom kwi`evnom jeziku -ama, -ima za genitiv, dativ, instrumental i lokativ mno`ine je poreklom dualni nastavak (u starom jeziku govorilo se ruc, ruku, rukama kada se mislilo na dve ruke u paru, a ruke, ruk, rukah u kontekstima kakav je gorenavedeni Wego{ev stih). lici stari lokativ palatalne o-osnove; savremeno licu je prema u-osnovama, v. ni`e. ~em prvobitno se razlikovao lokativ ~em od dativa ~emu. sobov -ov je starosrpski nastavak instrumentala a-deklinacije. Prasl. je -ojo, up. rus. sobo, novosrpski -om sa -m umesto -v prema o-osnovama, v. Budimqom 2o. ve~er lokativ jednine nepalatalne a-osnove; savremeni lik ve~eri preuzet je od palatalnih osnova. jej oblik palatalne osnove, dana{we joj prema nepalatalnim osnovama (npr. toj, onoj). krav stari genitiv mno`ine, stsl. krav; po otpadawu slabog poluglasa sa kraja, nastavak u starosrpskom je -. volov stari genitiv mno`ine u-osnova. Stsrp. vol je stara u-osnova, koja se prvobitno mewala vol, gen. volu, dat. volovi, mn. volove, gen. volov itd. U savremenom jeziku u-osnove su pre{le u o-osnove ali su uticale na wihovu promenu. Tim uticajem tuma~i se mno`ina na -ovi kod jednoslo`nih o-osnova (ve} stsrp. lugovi pored luzi), zatim lokativ na -u (u gradu, stsrp. u grad), vokativ tako|e na -u, up. dole sinu. krastavc, dukat stari genitivi mno`ine o-osnova, razlikovali su se prozodijski od nominativa jednine (metatonija), dukat gen. pl. prema dukat nom. sg., odatle savremeni lik dukata (gde je -a neizvesnog porekla). zeti akuzativ jednine stare mu{ke i-osnove, srpsl. zeti kod Sv. Save i Prvoven~anog; docnije su zet, kao i put, gost pre{le u mu{ke o-osnove (ali u dijalektima jo{ uvek dva puti, kwi`. genitiv gosti-ju itd.). obraz stari lokativ nepalatalne o-osnove, obrazu je prema u-osnovama (v. gore). snu i ova re~ je bila u-osnova (sn, snu, snovi itd.); u vokativu su u-osnove najranije uticale na palatalne o-osnove (jo{ staroslovenski kowu!), zauzvrat stare u-osnove su preuzele od o-osnova, osim ostalih pade`a, i vokativ na -e: sine!, vole! (v. gore).

11

K o n j u g a c i j a: U ovome tekstu nema glagolskih oblika koji su (osim akcentolo{kih i fonetskih promena) u starom jeziku glasili druga~ije nego u savremenom, {to ~ini o{tru opreku brojnim promenama u deklinaciji. Ve}ina inovacija kojima se starosrpska glagolska promena odvojila od praslovenske odigrala se pre XIII veka. Sintaksa Zadr`an je sintakti~ki sklop izvornog Vukovog teksta, u uverewu da se usmeno kazivawe veoma malo promenilo od XIII do XIX veka. U svojstvu iskaznog veznika (izvorno poredbeno) kako je zameweno sa jako. Leksika Izabran je Vukov tekst sa izrazitom prevagom slovenskog leksi~kog materijala, koji se prostim akcentolo{kim, fonetskim i morfolo{kim konverzijama dao projektovati u starosrpsku epohu. Samo je novija pozajmqenica cekin mleta~ki zlatnik zamewena starijim (ali u kwi`evnom jeziku i danas prisutnim) sinonimom dukat, koji je jo{ starosrpski. Uz ome|ewe iz Svetostefanske hrisovuqe (2o) Fonetika me`du srpskoslovenski prema stsrp. me|u odmah ni`e spadaju}e ovde sa srpskim refleksom } za *tj, up. u 3o srpsl. oblike vrazumqaju{tu, t{te{tu; kao ovde me`du, i u delovima poveqa pisanim starosrpskim jezikom pojedine re~i pi{u se sa crkvenoslovenskim {t, `d, tako u Bawskoj hrisovuqi ku{ta pored ku}i{te. Neki od likova sa {t, `d u{li su iz srpskoslovenskog u savremeni kwi`evni i narodni jezik op{ti (srpski izvorno op}i), su{ti (poreklom particip od jesam, biti), nu`da (up. iznu|en). u, uz < prasl. *v, vz, stsl. v, vz, srpsl. v (up. u 3o v vrmennm, v v~nm, vrazumqaju{tu (urazumqavati); pisawe us potok, z dla predaje jedna~ewe po zvu~nosti do kojeg dolazi u izgovoru ore sa umek{anim r iz stare grupe rj (orati spada u glagole ~iji se prezent izvodio dodavawem sufiksa j glagolskoj osnovi, prasl. *or-ati, or-jo; u jeziku Bawske poveqe meko r se jo{ dobro

12

~uva, a docnije je u srpskom otvrdlo, up. na drugom mestu Govedarjev brod: stsrp. govedar, govedara, danas govedara, up. sln. govedarja. ^rne gore: neka druga imena pisar ve} pi{e sa Cr-, {to je znak da je u `ivom govoru promena ve} bila u toku, ovde on verovatno arhaizira. Morfologija goram stari dativ mno`ine a-osnova na -am Budimqom novosrpski instrumental jednine a-osnova, stariji stsrp. zavr{etak je -ov (up. gore sobov), srpskoslovenski -oju, praslovenski -ojo Kozjega stsrp. lik genitiva jednine mu{kog roda odre|enog vida prideva sa -a mesto -o (up. gore dobrago), kontrahovano od *kozja + jego (spoj neodre|enog vida i odnosne zamenice i-`e on, genitiv jego) kam akuzativ poreklom od starog nominativa od kamen, i danas u Crnoj Gori kami (novosrpski nominativ kamen je prvobitno akuzativ n-osnove, stsl. kam, gen. kamene) spadaju}e sredwi rod participa prezenta aktivnog (up. izlaze}e sunce) u funkciji priloga vremena sada{weg (dana{wi lik na -}i je poreklom nominativ `enskog roda). potokom stari dativ mno`ine o-osnova, up. u narodnim pesmama Te{ko Turkom trguju}i s Markom, Svi mi da se u so prometnemo / ne bi Turkom ru~ka osolili i sl. Leksika se sredwi rod pokazne zamenice *sj, si, se ovaj, ova, ovo, koja se danas ~uva samo u slo`enicama danas < *dn-s, si-no} itd. gore ({umovite) planine (v. dole planina) velje, velji danas (novim jotovawem) dijal. veqi, veqa, veqe veliki dl ista re~ kao deo, ali u zna~ewu vododelnica, greben sa kojeg se vode slivaju i kamewe kotrqa (vali) na dve suprotne strane gvozd praslovenski i starosrpski naziv za gustu {umu, danas poznat samo u dijalektima i o~uvan u toponimiji (Gvozdac), slovena~ki gozd {uma poja~avaju}om ~esticom -zi, up. to-zi pokazna zamenica sa nepromewivom nekwi`evno woj-zi planina izvorno

visokoplaninski pa{wak, ukr. polonina, poq. dijal. ponina, po poreklu poimeni~en pridev stsrp. plan (Plano selo / brdo) < prasl. *poln ~ist (od rastiwa), otvoren (svetlosti), ravan (u opreci prema {umom obrasloj gori); neplodan, jalov.

13

Toponimi Plav `upa oko istoimenog grada na jugoistoku Crne Gore u izvori{nom delu Lima; Budimqa nekad `upa u Polimqu nizvodno odatle, danas selo kod Berana; grada~ka me|a granica gorwopolimskog poseda manastira Gradac (u Ra{koj, zadu`bina Jelene An`ujske), sa novoustanovqenim posedom manastira Bawske. Vrmo{a reka, izvorni krak Lima i selo, danas u Albaniji. Uz odlomak iz arenge Svetostefanske hrisovuqe (3 o) Re~eni~na analiza Ceo pasus je jedna slo`ena re~enica, od Mn do isplwajej dopuna, od v sh `e i obrtoh glavna. Mn `e vrazmqaju{tu ... nepokolbimo konstrukcija apsolutnog dativa, odgovara vremenskoj ili uzro~noj re~enici; da (...) ne li{il se bh namerna re~enica; jako `e ... nerazlu~n bh im, (tako`de) poredbena re~enica umetnuta u namernu; sego radi ... isp lwajej prilo{ka dopuna glavnoj re~enici. Ostalo: mn, csl. mn, stari nagla{eni oblik dativa li~ne zamenice 1. lica; savremeni oblik meni sa -e- prema genitivu mene, -i prema nenagla{enom obliku dativa mi, u starijem jeziku i u dijalektima dativ jo{ glasi mene, up. u @enidbi Du{anovoj: Sila otme zemqu i gradove, / kamo l mene kowa otet ne}e! `e nenagla{ena ~estica koja dolazi na drugo mesto u re~enici, funkcionalno joj odgovara pak vrazumqaju{tu se srpsl. dativ neodre|enog vida participa prezenta aktivnog (u crkvenoslovenskom svaki particip se mogao mewati po pade`ima, u savremenom srpskom samo od intranzitivnih glagola, npr. zemqa izlaze}eg sunca), formalno bi bilo = stsrp. urazumqa(va)ju}emu se (odre|eni pridevski vid!), stsl. vrazouml{tou s, up. ono {to je gore re~eno o odnosu v- : stsrp. u-, : stsrp. u, {t : stsrp. } th posesivni genitiv mno`ine mu{kog roda u funkciji prisvojne zamenice; novosrpsko wihov zasniva se na posesivnom genitivu druge zamenice ih, v. ni`e! t{te{tu se tako|e dativ jednine participa prezenta aktivnog neodre|enog vida; stsl. glagol t{titi s < prasl. *t{~iti se u vezi je sa pridevom ta{t (is)prazan, up. izraz na (t){te srce na prazan stomak (prasl. *srd-ce u vezi sa

14

sred-wi, sred-ina, izvorno naziv za svaki unutra{wi organ, ne samo za srce, nego i za trbuh, stomak; up. srdo-boqa dizenterija) zapovd = zapovest, obrazovawe kao pro-po-v(ij)ed ih posesivni genitiv mno`ine u funkciji prisvojne zamenice, up. gore th da ovde namerni veznik jako `e (upravo) kao u korelaciji sa tako`de(isto) tako v (srpskoslovenski izgovor va) = stsl. v, (staro)srpski u (up. gore 1o vaistinu = uistinu) vrmennem lokativ jednine sredweg roda (uz carstvije) prideva stsl. vrmenn izvedenog od vrem, vremene > vreme, vremena u zna~ewu privremen, prolazan; analogna obrazovawa na -n, samo sa prefiksima, su povremen, privremen, blagovremen sem lokativ od *sj, v. 2o carstviji stari lokativ jednine palatalne o-osnove carstvije dobrago csl. oblik koji se neposredno naslawa na praslovenski genitiv odre|enog pridevskog vida *dobra-jego, stsrp. bilo bi dobroga, up. gore 2o Kozjega nasldija stsrp. bilo bi nasldja (up. u 1o po~tenje), danas sa zamenom jata i novim jotovawem nasl(ij)e|a sego toga, v. gore sem vsakim = svakim, v. gore 1o vse gornijem = gorewem, stsrp. bi bilo gornjem, up. gore nasldija `elanije glagolska imenica od stsl. `elati pored `elti t{te nominativ m. roda u funkciji priloga vremena sada{weg, up. gore t{te{tu se pltskih gen. mno`ine sredweg roda (poimeni~ewe prideva u mno`ini umesto u jednini sredweg roda uticaj je gr~ke sintakse na crkvenoslovensku), up. danas (iz ruskoslovenskog) plotski telesni, narodno puten, od put, -i < prasl. *plt isplwenaja odre|eni vid prideva u akuzativu mno`ine sredweg roda (u zna~ewu poimeni~ene jednine) utvr`denaja srpsl. `d = stsrp. | svetmi, mojimi instr. mn. (pr)roditeqi instr. mn. o-osnova (kod nepalatalnih osnova nastavak je bio -, kod palatalnih ono je pre{lo u -i; docnije u govorima dolazi do analo{kog izjedna~ewa sa nominativom i kod nepalatalnih osnova, u nar. pesmi: Pa se bi{e i seko{e s Turci (mesto: *Turki < *Turky). Instrumentalom se uz pasivni particip (trpni pridev) iskazuje subjekt potvr`daje (za `d v. gore utvr`denaja), nom. jedn. participa, v. gore t{te je{te = jo{(te) (gde se izuzetno ~uva o iza j u srpskom; normalno bi pre{lo u e!) isplwajej nom. jedn. participa, ovde odre|eni pridevski vid, up. napred potvr`daje sh lok. mn. od *sj, v. gore sem, sego, mno`ina sredweg roda opet u zna~ewu jednine (gr~ki uticaj!) sego ovde akuzativ ne`ivog roda (analogija prema

15

genitivu umesto akuzativa za `ivi rod, stsl. szdah = sazdah = sazidah (zidati je prevoj iterativnog du`ewa > i prema *zdati > (sa-)zdati.

16