Sofokle: "Antigona"

Knjievni rod: drama Knjievna vrsta: tragedija Tema: U Antigoni u sukob dolaze Kreont i Antigona zbog zahteva drave i zahteva porodice, a kako ni Kreont ni Antigona ne odstupaju, tragedija je neminovna. Poto se Kreont ogreio i o boje zakone postoji i sukob izmeu bogova i Kreonta, a budui da su bogovi svemoni, tu gubitnik mora biti Kreont. Ideja (poruka): Treba potovati one zakone koji ne ugroavaju ljudski moral i koji podstiu ljudsko dostojanstvo. Mesto i vreme radnje: Atina oko petog veka pre nove ere.

Antigona: Ime u prevodu znai: "nesalomiv", "protiv generacije" Sofokle (roen oko 495. god. pre n.e. na Kolonu Hipiju, umire 406. god. pre n.e. u Atini), jedan je od najznaajnijih predstavnika helenske tragedije. Sofokle je bio na prilino visokim dravnim poloajima. Radio je kao diplomata, politiar i svetenik.

Fabula
Antigona je klasina tragedija starogrke dramske umetnosti. Pored dela od 5 epizoda ima i jo poetni deo-prolog i zavrni deo-eksodu, u koji je ukljuena i katastrofa drame. Glavni likovi u drami su: Antigona, erka tebanskog kralja Edipa, njena sestra Ismene, novi kralj tebanski Kreont, njegov sin Hemon, njegova ena Euridika i prorok Tiresija. Antigona dolazi kod sestre Ismene i govori joj o novom zlu koje se sprema: kralj Tebe, ujak Kreont, izdao je zapovest da se Eteokle, njegov mlai brat, poginuo u odbrani prestola i Tebe, moe sahraniti sa svim poastima, ali ne i stariji poginuli brat Polinik, koji je uao u Tebu da preuzme presto od brata uveren da njemu pripada. Odlukom Kreonta njega niko ne sme niti pokopati, niti oplakati. Ismena ne eli nita da razreava na svoju ruku jer im je nesree dosta: otac Edip, kralj Tebe, saznavi da se grekom oenio svojom majkom i sa njom izrodio etvoro dece rukama je sebi iskopao oi, a majka im se obesila, dok su braa u meusobnoj borbi izginula. Antigona to doivljava kao izdajstvo brata i spremna je da kao sestra, umre, ali ne i da nosi sveti greh i dopusti da ptice i psi raznose bratovljevo telo. Ismena odbija da uestvuje u tome. Prva epizoda: Kreont upoznaje podanike sa svojom odlukom da se Polinik ne sme sahraniti na tradicionalan nain jer u njemu vidi oveka koji je hteo da srui Tebu i da uniti njen ivot. Dolazi straar koji saoptava da je neko ve pogazio njegov zakon: Polinikovo telo je prekriveno zemljom. Ta vest u Kreontu je izazvala bes i nareuje da se krivac pronae. Oglaava se hor i ta horska pesma je himna oveku i jedno od najlepih mesta u drami. Druga epizoda: Straar dovodi Antigonu pred kralja Kreonta, uhvaenu u trenutku oplakivanja brata. Iz dijaloga se vidi da ona ne pristaje da ljudski zakoni budu iznad Boijih i svetih zakona jer su oni stariji i svako treba da ih se dri. Dolazi Ismena koja bi da podeli odgovornost sa sestrom, na to Antigona ne pristaje. Hor se oglaava pesmom.

Trea epizoda: Dijalog izmeu Kreonta i sina Hemona, zaljubljenog u Antigonu. Hemon odvraa oca od namere da je usmrti jer je neduna i narod je na njenoj strani. On smatra da je mudrost sasluati ta drugi govore i misle. Kreont tada istie da dravom upravlja kralj, a ne narod i da je strogost neto po emu se meri mo vladara. On donosi odluku da Antigonu ivu zazidaju, i da hranu dobije tek toliko da preivi. etvrta epizoda: Antigona, odlazei u smrt, jadikuje to umire mlada i neostvarenih snova. Peta epizoda: Na scenu stupa mudrac Tiresija; ubeuje Kreonta da odustane od izvrenja kazne, pozivajui se na svoje mudrako iskustvo. Kreont osea da grei, ali sad je ve sve kasno. Eksoda (zavrni deo): Glasnik donosi traginu vest o ishodu Kreontove odluke: Hemon je uao u grobnicu kod Antigone, ali kasno - ona je ve bila mrtva, (obesila se). Kada je naiao otac Kreont sa namerom da oslobodi Antigonu, na njega je jurnuo Hemon, da bi se nakon toga probo maem. Majka Euridika, od alosti za sinom, ubija se, a Kreont jadikuje nad gubitkom sina i ene, krivei sebe za udes koji ga je snaao. Tragediju zavrava hor pesmom.

Kritiki osvrt:
U sreditu dramskog zbivanja je Antigona i njena sestrinska ljubav, a izvor sukoba i uzrok Antigoninog stradanja je nesklad izmeu naloga i zakona vlasti na jednoj strani, i naloga ili diktata srca i nepisanih zakona morala - na drugoj strani. Pojedinac (Antigona) suprotstavljen je vlasti u liku Kreonta. Antigona u prevodu znai - "protiv generacije". U tom suprotstavljanju pojedinac je usamljen i nemoan,te je njegovo stradanje neminovno. Glavni junak, Antigona, od samog poetka zna da e tako biti, ali, i pored toga ne odustaje od svojih namera koje su uzviene. Iz tih razloga je i ovo stradanje glavne junakinje poprimilo oreol traginosti,jer ona se bori za pravo na ljubav prema bratu koja je starija od svakog zakona, za pravo da sama odluuje kako e postupati. Iako strada i ispata, Antigona ne mrzi.Izmeu ljubavi i mrnje ona bira ljubav jer kako kae: za ljubav, ne za mrnju, ja sam roena. U borbi za slobodu odluivanja, a za ljubav, za to prirodno pravo da bratu oda dunu potu, Antigona pokazuje hrabrost, odlunost i doslednost, ali ujedno i nenost i portvovanost. Snagu joj daje i uverenje da postupa asno i da se zalae za pravednu stvar koja ne povreuje drutvene norme. Meutim, ona ipak strada. (U tome i lei njena tragika krivica - svesno je izabrala ono to je zabranjeno). Naravno, na njenoj strani su i boji zakoni, za koje e sama rei da su nepisani ali veni. Dramski tokovi, zbivanja, ispoljavanja ostalih junaka drame i nastupi hora razotkrivaju svu tragiku junakinje. Lepota Sofoklove drame je i u tome to ni Kreonta, uzronika Antigoninog stradanja i tragike, ne prikazuje kao suvie mranu i izopaenu linost. Kraj drame, naroito njegova jadikovanja pokazuju da je i sam veliki stradalnik i najvei gubitnik.