UNIVERZITET U NOVOM SADU FILOZOFSKI FAKULTET ODSEK ZA MEDIJSKE STUDIJE- URNALISTIKA

IZRADA BIZNIS PLANA MEDIJSKOG PREDUZEA

Profesor: Mirko Mileti Asistent: Brankica Drakovi

Student: Teodora arovi

Br. Indexa: 741/06

Uvod
Biznis plan predstavlja napisani rezime prolih, sadanjih i buduih biznis aktivnosti dotinog preduzea, firme, korporaciije. Biznis planom se trasira put: kako iz prolosti, preko sadanjosti stii do eljenje budunosti, uz promene performansi dotinog preduzea. Putem njega se stie sigurnost da je odreeni biznis paljivo isplaniran i da isti ima operativnog i finansijsko smisla. Postupak izrade biznis plana predstavlja razvojni proces koji evoluira od biznis ideje, preko realnih biznis ansi u okruenju i sveobuhvatne projekcije ostvarenja biznis plana. Uspena realizacija biznis plana podrazumeva da se isti ne daje kompletno svim potencijalnim partnerima u toku voenja pregovora. Proces realizacije treba sprovoditi putem tri faze. U prvoj fazi potencijalnim partnerima treba dostaviti rezime biznis plana sa pismom o namerama. Takva pisma se obino dostavljaju: bankama, privrednim komorama, investicionim fondovima, proizvoaima I sl. U drugoj fazi biznis plan se dostavlja samo selektivno, odabranim zainteresovanim potencijalnim partnerima ili kreditorima. U treoj fazi se dostavlja dodatak uz biznis plan I to samo onim eksternim partnerima koji su uli u zavrnu fazu pregovora I koji su izrazili spremnost da uu u realizaciju ponuenog biznis plana. Svaki biznis plan preduzea treba da obuhvata sledee osnovne elemente: 1. naslovnu stranu, 2. rezime biznis plan, 3. opis preduzea, 4. analizu trita, 5. proizvodni biznis plan, 6. prodajni biznis plan, 7. marketing biznis plan, 8. finansijski biznis plan, 9. razvojni biznis plan, 10. kadrovski biznis plan, 11. dodatak biznis plana.

Izvrni rezime
PERO-PRESS je preduzee koje se bavi izdavanjem knjiga, a posjeduje tampariju i studio za grafiki dizajn. Ovo preduzee izdaje strunu literaturu iz svih oblasti nauke kao i udbenike za visokokolstvo, publikujemo i belatristiku, stripove i SF knjige (nauna i epska fantastika). U njemu se pripremaju, tampaju i objavljuju knjige i ostale neperiodine tampane publikacije kao to su stripovi, plakati, razglednice, flaeri PERO-PRESS je izdavako preduzee opteg tipa u privatnom vlasnitvu ija je poslovna politika kreirana prema eljama i potrebama svojih sadanjih i buduih potroaa.

Delatnost preduzea
Osnovna delatnost preduzea je izdavanje knjiga, broura, SF knjiga i drugih publikacija. Pored osnovne delatnosti preduzee je registrovano za izdavanje novina, asopisa, i slinih periodinih izdanja, proizvodnju ostalih predmeta od papira i kartona, trgovina na malo knjigama, novinama i pisaim materijalima. Ono je formirano kao ortako drutvo ija je veliina srednja. Preduzee svoju delatnost obavlja na regionalnom nivou. PERO-PRESS ima pravo da obavlja poslove spoljnotrgovinskog prometa u okviru registrovane delatnosti kao i pravo da obavlja usluge u spoljnotrgovinskom prometu.

Istraivanje i analiza trita

Preduzee u svom izdavakom programu ima izuzetno vredne naslove, i ozbiljne projekte koji omoguavaju da na tritu ima zapaenu ulogu, tako da u pogledu izdavakog plana nemaju

bojazni od konkurencije. Neki od glavnih konkurenata na tritu knjiga su izdavai: Laguna, Paidea, Zavod za udbenike Prednosti PERO-PRESS-a u odnosu na druga preduzea koja se bave istom delatnou su: a) izuzetno vredni naslovi, b) autorska prava i rukopisi, c) visoko-kvalitetna lokacija knjiara. Cilj ovog preduzea je da svojim izdanjima zadovolji potrebe i edukuje kako najmlau tako i stariju italaku publiku. Imajui tu injenicu u vidu, nau ciljnu grupu inili bi potroai od 7 do 77 godina. Nakon ispitivanja i anketiranja publike moemo utvrditi kolika je itanost i njihova zainteresovanost za odreene sadraje.

Investicioni plan i finansijski resursi za osnivanje preduzea

Ortako drutvo je privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih ili pravnih lica u svojstvu ortaka i radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, koje za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Ortaci su solidarno odgovorni za sve obaveze drutva celokupnom svojom imovinom, ako s poveriocem nije drugaije ugovoreno. Ulog ortaka u ortako drutvo moe biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili uslugama koji su izvreni ili treba da budu izvreni. Ulozi ortaka su jednake vrednosti. Sredstva koja su potrebna za osnivanje i pokteranje rada ovog preduzea bice obezbeena iz sopstvenih sredstava vlasnika i kredita koji je uzet od banke za razvoj malih i srednjih preduza. Odluili smo da uzmemo kredit koji nudi Meridian banka i koji iznosi 40 000 eura na period otplate od 60 meseci ( 5 godina) i kamatom koja je 10 % na godinjem nivou. Uslovi za uzimanje ovog kredita su 20 % depozita tj. uea onoga ko uzima kredit i da se ispunjavaju odrednice koje propisuje banka. Uz uzeti kredit vlasnici na raspolaganju imaju i 40 000 eura iz linih prihoda .Na sumu od 125 000 eura, depozit je 25 000 eura.

Finansijski plan
Finansijski plan podrazumeva fiksne, varibijalne i vanredne prihode i rashode u poetku rada preduzea. Podignuti kredit sluio bi za kuovinu polovne opreme za rad koja ukljuuje mainu za tampanje, raunarsku opremu, obezbeivanje slubenog mobilnog telefona svakom zaposlenom, kupovina potronog materijala, ali i dva polovna automobila koji su neophodni za rad na terenu.Pored depozita na raspolaganju nam ostaje 15 000 eura koji su planirani za troak preduzea na samom poetku njegovog rada. Ova svota novca planirana je da bude potroena na plate radnika, plaanje rauna kao i prostora u kome e preduzee raditi. Mesena rata kredita je 3 125 eura. Treina plaanja kredita bie obezbeena od prodaje knjiga,a ostalo od prodaje novina i drugih publikacija, putem internet sajta koji e biti napravljen u sklopu preduzea i naplata reklama koje e se objavljivati u novinama ili na sajtu.

Ekonomija poslovanja
Platu zaposlenim u prva dva meseca obezbeujemo od ostatka od kredita. Osnovne zarade u prva tri meseca moraju da budu na nivou proseka u Srbiji, ali kako se bude uveavala koliina posla i zarade e rasti. Naknade za rad bi svakako postojale, ali na predlog zaposlenih svakih mesec dana drugi dobija 10 % na redovnu zaradu. Sistem nagrada i kazni mora da postoji kako bi preduzee bolje funkcionisalo, a kolektiv koji je u njemu bio odgovorniji i vredniji. Greke se isto plaaju, odnosno 10 % od ukupne zarade onome ko pogrei.

Markentiki plan
Promocija PERO-PRESS najpre bi krenula od oglaavanja preko radio i tv stanica. Parametri koji bi posluili su rezultati istraivanja marketing agencija koje su stanice i tv programi najsluaniji i najgledaniji. Mesec i po dana pre poetka rada preduzea poeli bi sa reklamiranjem, jer smatramo da je to dovoljan period da ljudi uju za nas i zainteresju se za

nau delatnost. Smatramo da je dovoljno da se reklamiramo na tri radio stanice, dve koje imaju pokrajinsku pokrivenost i jednu koja ima nacionalnu. To bi bile ujedno i stanice koje imaju odreenu publiku na koju mi ciljamo. Postoji i mogunost slanja promotera na ulice koji bi delili flajere na kojima je istaknuta delatnost nae firme. Ovde pre svega mislimo na deo izdavatva i popust koji nudimo acima, studentima i penzionerima ukoliko se ulane u na italaki klub. Na dan otvaranja organizovali bi party zatvorenog tipa za nae oglaivae i mogue donatore. Donatorima bi se oduili besplatnim reklamiranjem.

Razvojni plan
Nakon perioda od godinu dana, planira se proirivanje trita. U planu su i ostali vei gradovi ne teritoriji Srbije i regiona.Ukoliko doe do proirivanja, samim tim e doi i do poveanja broja radnika.

Kadrovska politika, poslovni i uredniki menadment

Bitno je da se kadar po strunosti i kompetentnosti uklapa u karakter i tip izdavakog preduzea. To podrazumeva da zaposleni moraju biti obrazovani i kompetentni u preduzeima specijalizovanim za izdavanje i objavljivanje knjiga kao to je u ovom sluaju preduzee PERO-PRESS. Primerom izdavakog preduzea opteg tipa urednitvo je organizovano po sektorima, bibliotekama, edicijama i izdanjima na ijem se elu uvek nalazi urednik odnosno menader odgovarajueg nivoa.

Kljuni rizici
Izdanja iji tira vie od polovine u jednoj kalendarskoj godini ne dopre do italaca, ostaje na jednom izdanju, makar u izdavakom planu bila predviena dva ili vie izdanja. Propusti u marketingu i distribuciji samo su neki od uzroka slabog odziva italake publike, uprkos velikom interesovanju potencijalnih italaca. Kada su kljuni rizici u pitanju najee je re o trinoj ceni knjige, neodgovarajuoj promociji i nedostupnosti u odreenim sredinama.