Univerzitet u Sarajevu

Filozofski fakultet
Odsjek za historiju

Beki kongres
(seminarski rad)

Mentor: prof. dr. Zijad ehi Sarajevo$ %&'(.

Student: !dmir "isi#a

Uvod

)rou*avaju i pitanje +e*ko, kon,resa -avimo se ustvari novom teritorijalnom podjelom koja se de.ava u /vropi nakon '0'1. ,odine. to se ti*e zastupljenosti ove teme u historio,rafiji$ ona je prisutna u velikoj mjeri$ pa tako mo2emo re i da je ona nezao-ilazna u literaturi koja prikazuje op.tu historiju u periodu devetnaesto, stolje a. 3ilj ovo rada je da prika2e okolnosti koje vladaju do +e*ko, kon,resa$ za vrijeme i poslije nje,a. 4okom rada predstavi emo ,lavne pretenzije svake od sila koje su vodile pravnu -itku za svaki dio evropsko, tla$ u kojem -i vidjeli neke svoje du,oro*ne interese. 5at emo i kratak uvid u vanjsku politiku *lani#a 6on,resa. Osvrnut emo se i na razne konflikte koji su se do,a7ali izme7u u*esnika +e*ko, kon,resa. 8esla,anja o kojima emo ukratko ,ovoriti$ o-ijasnit e komplika#ije koje prate *itav tok 6on,resa. 9eliku pa2nju tokom ovo, rada posveti emo i moralnoj po-jedi$ Fran#uske koja se od pora2ene dr2ave na koju se uop.te nije ra*unalo$ a to su pokazali u,ovori koje je vje.to sklapao fran#uski predstavnik 4aljeran. 6ada se ,ovori o metodolo.kom pristupu$ kori.tenom u radu$ va2no je istaknuti da je u radu sadr2ana$ hrnolo.ka i tematska metoda. Ove dvije metode su odredile sadr2aj i strukturu rada. :ad je radi lak.e, razumijevanja podijeljen u nekoliko ve ih #jelina$ koje prate do,a7aje vezane za +e*ki kon,res. Ovakva interpreta#ija teme znatno e olak.ati njeno shvatanje. Ovu temu o-ra7ivat emo na osnovu dostupne nam literature$ ,dje emo kao osnovu uzeti 5iplomatsku istoriju od !ntonina 5e-idoura$ a nje,ovu interpreta#iju +e*ko, kon,resa i sve,a u vezi ovo, do,a7aja dopunjavat emo radovima dru,ih istaknutih autora$ koji su nam znatno pomo,li. Me7u njima se isti*u ;ra7anska evropa$ <edomir )opova i =istorija 5iploma#ije od )otemkina.

5e.avanja pred po*etak kon,resa

Zahtjevi velikih sila ,lavnih u*esnika +e*ko, kon,resa dosta su se razlikovali. 4re-alo je mno,o pa da se pri otvaranju 6on,resa *etri velike sile slo2e u pitanju politi*ke o-nove /vrope. >z,leda da su !ustrija$ )ruska$ 9elika +ritanija i :usija imale samo jednu zajedni*ku misao: da su one najja*e$ da je #ijela /vropa u njihovim rukama i da ih niko ne mo2e sprije*iti da sa njom raspola2u po svojoj volji. 8esla,anja u stavovima -ila su o*i,ledna$ jer su dr2ave imale razli*ite #iljeve od svojih suparnika. 8arodi$ *ija e se sud-ina rje.avati nisu -ili prestavni#i na 6on,resu. 6ao dokaz na.oj predhodnoj tvrdnji mo2emo navesti ?enovu koja je na 6on,res -ila pozvana samo da *uje izri#anje svoje smrtne presude. 4ako7e$ imamo primjer nekoliko kraljeva koji su -ili isklju*eni sa 6on,resa -ez ikakvo, o-ja.njenja.1 Z-a*eni kralj ;ustav >9 uzalud je tra2io svoj .vedski prijesto$ dok je danski kralj$ iz,leda$ do.ao da svojim prisustvom isprati raspadanje svoje monarhije. )apinski predstavnik$ 6onsalvi$ o-ilazio je saveznike$ te od njih tra2io ponizno nekoliko provin#ija za koje nije -io uvjeren da e ih do-iti. 9eliki -roj njema*kih prin*eva se na.ao u +e*u 2. Svaki od njih te2io je da se dopadne i da istakne svoje vlastite interese$ pa *ak i na .tetu svojih susjeda. Mno,i su u +e* do.li i u stilu prosjaka -ez imalo stida molili za neki komadi zemlje koji -i im u kona*ni#i pripao3. Mno,i vladari$ koji su -ili li.eni svojih dr2ava za vrijeme 8apoleona tra2ili su sa velikom vikom da opet postanu vladao#i prija.njih teritorija$ ali te pretenzije na povrat starih iz,u-ljenih dr2ava ostale su uzaludne4. U ovakvoj situa#iji izdvaja se jedna zemlja koja nemaju i prava da tra2i ni.ta za se-e$ ipak pokazuje svoj autoritet$ te se uklju*uje kao posrednik u sva7ama saveznika. 4o je -ila Fran#uska$ koja e i pored pada$ svojom mudrom diplomatijom povratiti za nekoliko mjese#i svoj politi*ki u,led i na,nati /vropu$ da u kona*ni#i ra*una i na nju. 5 ef fran#uske dele,a#ije
1 Debidour Antonin, Diplomatska istorija Evrope, od otvaranja Bekog kongresa do zakljuenja Berlinskog 1!14"1!#!$, Beograd, 1%33&, 4'& 2 Austrijska prestoni(a u koju su do)le evropske delega(ije, bio je grad od oko 25'&''' stanovnika& *edan od najva+niji, objekata bila je (rkva -v& -te.ana, drago(jena beka katedrala, okru+ena mno)tvom, radnji i ka.ana& /renklin 0& /ord, Evropa u doba revolu(ija 1#!' 1 1!3', Beograd, 2lio, 2''5&, 3'3& 3 3ollner Eri(,, 4ovijest Austrije, 3agreb5 Barbat, 1%%#&, 22#& 4 Debidour Antonin, Diplomatska istorija Evrope, 4'& 56sto, 41&

na 6on,resu -io je sam 4aljeran. Sa 6on,resa 4aljeran je iza.ao ,otovo reha-ilitovan pred historijom.7 On je istako na*elo da samo osvajanje ne daje i pravo na vlasni.tvo$ da se nijednom krunom$ nijednom teritorijom ne mo2e raspola,ati ako se njen le,itimni vlasnik nije formalno odrekao$ pa$ prema tome$ svaka priznata vlada$ *iji .ef nije a-di#irao niti se odrekao jedno, dijela svoje dr2ave$ tre-a da -ude pretstavljena na 6on,resu$ da se u njenu svojinu ne dira ako se osporava i da joj se vrati ako ju je iz,u-ila.

:azli*ite pretenzije velikih sila

)o*etkom jeseni '0'@. ,odine u +e*u se okupilo %'A predstavnika svih evropskih dr2ava osim 4urske. 8ikada se prije u historiji nije skupilo vi.e vladara i premijera kao .to je -ilo za vrijeme ovo, 6on,resa.# +e*ki kon,res je -io prvi u nizu me7unarodnih skupova. Ovaj 6on,res e po -roju u*esnika$ sve do 6onferen#ije mira u 9ersaillesu$ ostati najve i me7unarodno B diplomatski skup u historiji.! 6on,res je imao zadatak da ponovo sastavi /vropu$ svi do jedno,$ nje,ovi u*esni#i ra*unaju i tu i fran#usko, predstavnika$ ministra vanjskih poslova 4aljerana$ -ili su odlu*ni protivni#i revolu#ije i 2eljeli su rekonstruk#iju /vrope na na*elima le,itimizma i .to inte,ralnije restaura#ije Cstaro, re2imaC. % Svi su oni$ ipak$ znali da rekonstruirana i restaurisana /vropa ne mo2e -iti identi*na onoj od prije 'D0E. ,odine. Zato su na 6on,resu$ pristupaju i utemeljivanju novo, evropsko, sistema$ kako na me7unarodnom planu$ tako i na planu or,aniza#ije unutar pojedinih dr2ava$ umjesto prosto, vra anja na stare re2ime. )rema =ajnrihu fon Sr-iku na*elo ravnote2e$ koje je vladalo +e*kim kon,resom$ sastojalo se u sljede em: C Sta-ilnost i kretanje$ statika i dinamika$ konzerva#ija i revolu#ija. !ko jedna od ovih dviju odredni#a nadvlada nad dru,om$ to je kriza$ nenormalno stanje. Zdravo normalno stanje je ravnote2a 1'. )olaze i od na*ela
7 Debidour Antonin, Diplomatska istorija Evrope, 42& # /renklin 0& /ord, Evropa u doba revolu(ija, 3'2& ! Debidour Antonin, Diplomatska istorija Evrope, 43& % /renklin 0& /ord, Evropa u doba revolu(ija, 3'2& 1' 4opov 8edomir, 9ra:anska evropa 1##' 1 1!#1$, ;nj& 2, 4olitika istorija Evrope, 8ovi Sad: Mati#a srpska$ 'E0E.$ @.

le,itimizma i ravnote2e sna,a predstavni#i evropskih dr2ava su u septem-ru '0'@. otvorili raspravu o sud-ini 6ontinenta$ prekrajaju i nje,ove ,rani#e i mijenjaju i politi*ke re2ime. )rvu rije* na 6on,resu vodili su ruski #ar !leksandar >$ austrijski kan#elar knez Metterni#h$ pruski ministar predsjednik ,rof =arden-er,$ -ritanki ministar vanjskih poslova 6estler i fran#uski ministar 4aljeran. :usija$ 9elika +ritanija i !ustrija su$ me7utim$ -ile sile od kojih su u najve oj mjeri ovisile kon,resne odluke. )ruska je -ila ne.to manje utje#ajan *lan *etvorne ,rupe velikih zemalja$ kojim su se me7uso-no sve*ano o-vezale da e sva va2nija evropska pitanja rje.avati do,ovorno i da e zajedni*kom ak#ijom prisiliti Fran#usku da njihova rje.enja prihvati. U ovu deklarativnu jednodu.nost *etiri sile po-jedni#e$ ve sam po*etak 6on,resa unio je prve pukotine i nesu,lasi#e. )ostupno e se *ak uo*avati i dvije opre*ne tenden#ije me7u njima: rusko B pruska i an,lo B austrijska. 4u *injeni#u o postojanju nepodudarnosti interesa me7u po-jedni#ima koristit e po-ije7ena Fran#uska$ da se-i olak.a polo2aj . )oma,an povremeno od Meterniha$ a povremeno od #ara !leksandra$ okretni 4aljeran uspjet e da ve tokom trajanja 6on,resa iz-ori Fran#uskoj status pete velike sile$ koja u rje.avanju mno,ih europskih pro-lema sudjeluje ,otovo ravnopravno11. Osim pet velikih dr2ava na rad i odluke 6on,resa nijedna dru,a sudioni#a nije -itnije utje#ala u -ilo kojem pitanju. Sve je rje.avano u kru,u petori#e$ i to u neprekidnom nizu tajnih sastanaka$ kuloarskih raz,ovora$ -riljantnih sve*anosti$ prijema$ -alova$ kazali.nih i opernih predstava i sve,a ono, sjajno, dekora kojim je feudalna i apsolutisti*ka /uropa slavila po-jedu nad /uropom revolu#ije i -onapartizma. 4aj dekor$ ipak$ nije mo,ao sasvim prikriti sve razlike koje su -ile o*i,ledne u stavovima pet mo nika. Fedna od najistaknutijih oso-a tokom 6on,resa pored Meterniha -io je ruski #ar !leksandar >. On je otvoreno i veoma 2ustro na,la.avao svoje stavove$ a oni su se u velikoj mjeri odnosili na teritoriju )oljske. 8je,ovim zahtjevima veliku potporu daje )ruska.12 )ored teritorijalnih zahtjeva$ ,lavni #iljevi ruske dele,a#ije sastojali su se u tome da :usija poslije zavr.etka +e*ko, kon,resa ima .to je vi.e mo,u e uti#aja u /vropi 13. !leksandar >. je imao jasne #iljeve$ te je smatrao da e sve nevolje u velikoj mjeri nestati ako za,ospodari poljskom i finskom krunom. U teritorijalnom po,ledu$ pretenzije :usije i.le su u
11 4opov 8edomir, 9ra:anska evropa, 5& 12 /renklin 0& /ord, Evropa u doba revolu(ija, 3'#& 13 3ollner Eri(,, 4ovijest Austrije, 22!&

nekoliko prava#a: prema najve em dijelu 9eliko, 9ar.avsko, 9ojvodstva ()oljskoj)$ prema Finskoj i +esara-iji$ koje su ve -ile osvojene i za koje se o*ekivala formalna sank#ija /vrope14. 5a -i ostvario pretenzije prema )oljskoj$ #ar !leksandar >. je$ radi prido-ijanja naklonosti i poljske aristokra#ije$ odlu*io ovoj zemlji podari ustav i sa*uva joj autonomni status unutar :usko, 3arstva. !leksandar se zala,ao za interese )ruske koja je imala odre7ene interese za podru*je saksonske dr2ave$ zala,ao se da se prekine postojanje dr2ave Saksonije$ a njeni dijelovi da odu pod vlast )ruske.15 to se ti*e interesa koje je pokazivala 9elika +ritanija njen interes -io je usmjeren konkretno na njenu pomorsku ekspanziju. 6eslro je do.ao sa #iljem da nadja*a Fran#usku$ te da je ukloni kao mo,u e, konkurenta i -udu e, suparnika na moru. )lan 6eslteria -io je da Fran#usku ukloni u narednim ,odinama$ te 9elikoj +ritaniji omo,u i monopol u pomorstvu. >pak$ iako su i,rali veoma -itnu ulo,u tokom kon,resa$ na tlu evropsko, kontinenta -ritan#i ne e se-i ni.ta pripojiti.17 U #ilju .to ve e, o,rani*avanja njenih mo i /n,lezi su na 6on,resu najener,i*nije tra2ili da se Fran#uskoj oduzme +el,ija i da se oko nje o-razuju tampon B dr2ave. Uz to$ oni su favorizirali pruski prodor na :ajnu$ kako -i je tamo stavili u .to izravnije suparni.tvo sa Fran#uskom$ ali su istovremeno radili na iz,la7ivanju austro B pruskih nesporazuma$ da -i ih zajedno okrenuli protiv :usije1#. 4ime su 2eljeli stvoriti svoj sistem C europske ravnote2e C$ u kojem -i se kontinentalne sile me7uso-no kontrolirale i is#rpljivale .to -i +ritaniji dalo odrije.ene ruke na morima i okeanima. 4o su -ili razlozi z-o, kojih je 6estler$ tijekom 6on,resa$ stalno poti#ao !ustriju i )rusku protiv ruskih pretenzija na )oljsku i .to se pokazivao jednim od najtvr7ih protivnika Fran#uske.1! )oput ostalih evropskih dr2avnika iz '0'1$ i Metterni#h je pretpostavljao da e svaka nova opasnost za evropski poredak opet do i iz Fran#uske. 8apoleonovo se #arstvo temeljilo na fran#uskoj prevlasti u >taliji i zapadnoj 8jema*koj$ a sad su se one o-je na.le pod austrijskim okriljem. Franjo >> nije ponovo preuzeo titulu rimskoBnjema*ko, #ara i to e

14 3ollner Eri(,, 4ovijest Austrije, 22%& 15 <bolenski Dimitrije, <ti =obert ,6storija =usije, Beograd5 2lio, 2''3&, 145& 17 /renklin 0& /ord, Evropa u doba revolu(ija, 3'%& 1# <bolenski Dimitrije, <ti =obert ,6storija =usije, 144& 1! 4opov 8edomir, 9ra:anska evropa, 7&

odri#anje poslije do-iti odre7enu sim-oli*nu va2nost 1%. 4a promjena se '0'1. *inila vi.e nominalnom ne,o stvarnom2'. !ustrija ne.to sli*no poput zahtjeva :usije$ tako7e 2eli da u velikoj mjeri o*uvanje feudalno B apsolutisti*ko, sistema$ kao i ja*anje svoje u,njeta*ke vlasti nad mno,o-rojnim narodima na /vropskom planu Meternihov zadatak -io je da omete ja*anje prusko, i rusko, utje#aja. Otuda nje,ovo suprotstavljanje pruskim te2njama prema Saskoj$ i ruskim prema )oljskoj21. U 8jema*koj$ !ustrija se zala,ala za odr2avanje stanja politi*ko, jedinstva kako -i uve ala svoj utje#aj na male njema*ke dr2ave.22 to se ti*e jadranske o-ale$ !ustrija je 2eljela #ijelu o-alu za se-e$ dok je na ra*un :usije 2eljela .to vi.e dijelova )oljske. )ruska je sa dru,e strane imala stavove koji nisu nimalo -ili pomirljivi$ mo2emo okarakterisati da je taj stav )ruske koja je 2eljela kompletnu teritoriju Saksoniju$ te veoma zna*ajnu :ajnsku o-last koja je -ila primamljiva z-o, svo, izrazito veliko, -o,atstva$ a i njena pozi#ija -ila je strate.ki dosta privla*na za )ruske mo,u e planove u -udu nosti 23. 6ao predstavnik po-ije7ene sile 4aljeran je na 6on,res u +e*u do.ao s defanzivnim planom$ i,raju i na kartu nesu,lasi#a me7u po-jedni#ima. 6oriste i se tim nesu,lasi#ama tre-alo je za Fran#usku spa.avati sve .to se spasti mo,lo24. S ovom taktikom 4aljeran je imao dosta uspjeha$ -udu i da su nesla,anja -ila *esta i vidljiva. 4ako je nje,ova ne,ativna i defanzivna taktika do kraja ,otovo pretvorena u pozitivnu i ofanzivnu strate,iju$ kojoj je #ilj -io onemo,u avanje preveliko, ja*anja )ruske$ odr2avanje .to ve e ras#jepkanosti 8jema*ke i >talije i o*uvanje njihove realne neovisnosti prema !ustriji.25

1% 6sto& 2'Allan *o,n 4er(ival >a?lor, @absbur)ka Aonar,ija 1!'% " 1%1!, 3nanje, 3agreb, 1%%'&, 2#& 21 Allan *o,n 4er(ival >a?lor, @absbur)ka Aonar,ija, 2#& 226sto, 2!& 23 >&2&B& Blanning, >,e <C.ord @istor? o.. Aodern Europe, <C.ord Dniversit? 4ress, 2'''&, 25& 24 6sto, 27& 25 4opov 8edomir, 9ra:anska evropa , #&

5e.avanja tokom 6on,resa

5r2avni#i iz '0'1. -ili su dovoljno mudri da shvate da nijedno ure7enje$ ma kako pa2ljivo izvedeno$ ne e mo i du,o odoljeti pritisku me7udr2avno, suparni.tva i promjenama okolnosti. Sto,a su poku.ali stvoriti mehanizam za odr2avanje mira G tj. sre7ivanje svih ve ih pro-lema *im se pojave G pomo u redovnih kon,resa. :azumijevalo se da e klju*ne odluke donositi velike sile$ Savezni#ima nije od,ovaralo da Fran#uska napreduje u -ilo kojem po,ledu$ pa su da -i se za.titili fran#usko, prisustva u dono.enju va2nih odluka za sud-inu evrope do,ovorili su se da po tom pitanju poduzmu odre7ene mjere 27. >mali su u planu da vo7enje 6on,resa preuzmu isklju*ivo na se-e. <im je za ovaj plan *uo fran#uski ministar$ usprotivio se odlu*no tetrarhiji. On je 0. okto-ra saznao da e se op.ta sjedni#a 6on,resa -iti odr2ana '. novem-ra$ te da e se u me7uvremenu izmjenjati mi.ljenja velikih sila o pitanjima o kojima e se konkretno ,ovoriti. Saznao je i to da e jedan od-or -iti du2an da pripremi pro,ram rada i da za svaku vrstu pitanja imenuje pose-ne komisije u koje e u i predstavni#i zainteresovnih dr2ava. 4okom raz,ovora o -itnim pitanjima -ilo je o*i,ledno da me7u razli*itim stranama nedostaje povjerenja. 8aj-olje se to vidi u slu*aju 4aljerana$ kada -i ,od on dao neki prijedlo,$ en,leska strana tj. 6astler -i od,ovorio H 6ad -ismo mi -ili si,urni da vi ne mislite ponovo zauzeti +el,iju i lijevu o-alu :ajneIJ Ovakva nepovjerljiva politika 9elike +ritanije se mijenjaja poslije potpisivanja u,ovora o miru$ zaklju*enim u ;anu %@. de#em-ra '0'@. Ovaj u,ovor je povratio +ritan#ima potpunu slo-odu kretanja. Odmah$ nakon ovo, u,ovora 6astler$ koji je do sada oklijevao (. januara potpisuje pakt$ koji je 4aljeran imao *ast da
27 @obsbaEm Eri(, Doba =evolu(ije, 3agreb, 1%!#&, 1''&

zaklju*i izme7u Fran#uske$ !ustrije i /n,leske o kome se odavno razmi.ljalo. 2# )rema ovoj zvani*noj konven#iji ove dr2ave su se me7uso-no o-avezale poma,ati uslijed rata sa velikim -rojem ljudi i da nijedna od njih ne mo2e zaklju*iti separatni mir. 2! 4o je$ vidi se$ -io raskid *etvorne alijanse$ te najo*evidniji trijumf koji je Fran#uska mo,la posti i na +e*kom kon,resu. Ovi pre,ovori vo7eni su tajno$ ali ipak )ruska i :usija nisu mo,le da ne osjete mo,u u opasnost od ovo, u,ovora.2% :ezultat sporazuma je -io taj da )ruska ne e do i do #ijele Saksonije$ a da e izvan ruskih ,rani#a ostati )oznan i ;dansk (dodijeljeni )ruskoj)$ ;ali#ija (koje se dokopala !ustrija) i malena 6rakovska :epu-lika$ kao posljednji preostatak poljske neovisnosti. Suz-ijaju i$ zajedno s Fran#uzima pruske pretenzije prema Saskoj$ /n,lezi su ih potpoma,ali u 9estfaliji i :ajnskoj o-lasti$ protiv Fran#uza kao .to su ih podr2ali i$ protivno interesima vedske$ u )omorje.3'

Odluke +e*ko, kon,resa

5ok se +e*ki kon,res -li2io kraju$ 8apoleon je vladao svojih posljednjih Csto danaJ. 31 )red nje,ovim novim prijetnjama sudioni#i 6on,resa prevladali su me7uso-ne nesporazume o-razovali Sedmu koali#iju protiv Fran#uske. U takvoj atmosferi iznu7ene slo,e$ oni su E. juna '0'1. ,odine na samo nekoliko dana pred Katerloo$ stavili potpise pod U,ovor o C:ekonstruk#iji C /vrope. Odlukama +e*ko, kon,resa Fran#uska je imala -iti vra ena u ,rani#e iz 'DE& B te $ a oko tih njenih ,rani#a stvorene su dr2ave -arijere kojima je -io zadatak da zadr2e eventualnu novu revolu#ionarnu ili -onapartisti*ku najezdu 32. U tom #ilju +el,ija je pripojena 8izozemskoj$ pa je tako o-razovana 8izozemska 6raljevina s 9iljemom ;ranskim
2# /renklin 0& /ord, Evropa u doba revolu(ija, 3'#& 2! F&4& 4otemkin, @istorija Diploma(ije, Aati(a @rvatska, 3agreb, 1%51&,33#& 2% @obsbaEm Eri(, Doba =evolu(ije, 1'1& 3'*&F& >arle, 6storija novog veka, priredio, 4rosveta izdava(ko drustvo -rbije, Beograd, 1%4!&, 243& 31 -to dana je naziv za kratkotrajni period u .ran(uske ,istorije koji je poeo 1& marta 1!15& godine sa povratkom biv)eg (ara Gapoleona u /ran(usku, a zavr)io 22& juna 1!15& godine sa njegovom drugom abdika(ijom, odnosno konanim zavr)etkom prvog .ran(uskog (arstva i poetkom Druge burbonske restaura(ije& F&4& 4otemkin, @istorija Diploma(ije, Aati(a @rvatska, 3agreb, 1%51&, 33!& 32 F&4& 4otemkin, @istorija Diploma(ije, 34'&

kao kraljem.33 U ovoj umjetnoj dr2avnoj tvorevini +el,ija je dospjela u pot*injeni polo2aj. 8izozemskoj je$ kao oso-ni posjed kralja Killiama$ priklju*eno i 9ojvodstvo "uksem-ur,. 34 6raljevina Saksonija je zadr2ana$ ali joj u,ovor oduzima$ da -i dao )ruskoj$ dvije petine njene teritorije (sav sjeverni dio$ koji o-uhvata jedan dio ,ornje "u2i#e$ svu donju "u2i#u$ >z-orno kne2evstvo sa ,rofovinom +ar-i$ kne2evinu 6erfurt$ okru, 4irin.ki$ dio okru,a Marser-ur,a$ Misnije$ "ajp#i,a$ saksonski Mansfeld i =ene-er,)35. )ruska ponovo vra a dijelove svoje teritorije koje je imala '0&A. ,odine$ ona sti*e pored poljskih i saksnonskih provin#ija koje smo ,ore na-rojali$ 5an#i,$ vedsku )omeraniju$ najve i dio 9estfalije$ ne ra*unaju i .iroku naseljenu teritoriju$ koja se pru2a na lijevoj o-ali :ajne sve do ,rani#e Fran#uske i zauzima !hen$ 6o-len#$ 4riv. U novoj kraljevini o-ez-je7eni su vojni putevi$ kao i velike olak.i#e u po,ledu tr,ovine i plovid-e. 37 8jema*ka je i na temelju +e*ko, u,ovora ostala politi*ki razjedinjena$ ali je sada$ umjesto nekada.njih (1&$ imala (0 samostalnih dr2ava: (@ dr2ave i @ slo-odna kraljevska ,rada (=am-ur, $ +remen $ "L-e#k i Frankfurt). 8ajmo nija me7u njima -ila je 6raljevina )ruska. Zajedno s njema*kim dijelovima =a-s-ur.ke monarhije (!ustrijom)$ ove zemlje ulazile su u sastav jedne dosta la-ave or,aniza#ije dr2ava 8jema*ki savez (+und) kojim je zamijenjeno staro Sveto :imsko 3arstvo 8jema*ke 8arodnosti$ uni.teno u napoleonovske ratovima.3# Ovaj Savez imao je samo jednu stalnu zajedni*ku Skup.tinu (+undesta,)$ sastavljenu od dele,ata najja*ih *lani#a: !ustrije$ )ruske$ +avarske$ Saske$ 9estfalije i KLrttem-er,a. Ostale dr2ave *lani#e slale su izaslanike samo na pose-na plenarna zasjedanja. 8a *elu Saveza$ s dominantnom ulo,om$ -ila je !ustrija. 3ilj +e*ko, kon,resa$ prilikom stvaranja 8jema*ko, saveza $ -io je postaviti osnovu za vojno ujedinjavanje njema*kih dr2ava u slu*aju nove fran#uske opasnosti. )ritom -i$ pored )ruske$ prisutne u :ajnskoj o-lasti$ prvorazrednu ulo,u u zadr2avanju prvo, fran#usko, udara imale da odi,raju dr2ave ju,ozapadne 8jema*ke: +avarska$ +aden i KLrttem-er,. 8a njih se nastavljala vi#arska 6onfedera#ija$ sastavljena od %% samoupravna kantona$ kojoj je 6on,res odredio vje*itu neutralnost. 3! to se ti*e >talije$
33 6sto, 33%& 34 4opov 8edomir, 9ra:anska evropa, !& 35 F&4& 4otemkin, @istorija Diploma(ije, 34'& 37 Debidour Antonin, Diplomatska istorija Evrope, 1'3& 3#6sto, 1'4& 3! 4opov 8edomir, 9ra:anska evropa, 1'&

1'

kralj Sardinije$ do-ija natra, sve svoje zemlje$ -ez dva dijela Savoje$ ustupljena Fran#uskoj i vaj#arskoj. !li kralj Sardinije do-ija feudalna do-ra i ?enovu$ sa njenom #jelokupnom teritorijom$ uz izvjesne slo-ode ,arantovane ovom ,radu. 8je,ovo nasljedstvo i i e mu.kom linijom$ i$ ako se ona u,asi i i e na ,ranu Savoja M 6arinjan. !ustrija$ koja je natra, do-ila sve .to je imala '0&1. ,odine$ te je prisvojila 5u-ovnik na Fadranskom moru$ ima e pored 9ene#ije$ "om-ardiju do 4i*ina i )oa$ potom 9altelinu$ +ormio i 6iavenu$ ustupljenu od strane kantona ;rizona. 3% to se ti*e /n,leza$ oni su$ najprije$ prisvojili Maltu u Sredozemlju$ a zatim su izdejstvovali i priznanje prava na -iv.e nizozemske i fran#uske kolonije 6ap (u ju2noj !fri#i)$ 3ejlon (u >ndijskom okeanu)$ 4rinidad (u 6aripskom moru) i dru,e4'. +e*ki kon,res je sank#ionisao i nove ,rani#e skandinavskih zemalja. 6ao -iv.a 8apoleonova savezni#a 5anska je ka2njena oduzimanjem 8orve.ke koja je na ime kompenza#ije za iz,u-ljenu Finsku predata vedskoj.41 +e*ki u,ovor sank#ioni.e potom donijete odluke koje su -ile vezane za odredu od %@. marta o H slo-odnoj plovid-i me7unarodnim rijekamaJ$ za ovaj akt ,ovori se da e on -iti re,ulisan prema pravni*kim zakonima$ preko komisije koja e -iti zadu2ena za ovo pitanje. 6on,res zaklju*uju potvrde ovih odluka$ potvr7uju i sve u,ovore$ konven#ije$ pravilnike i dru,e pridodate akte.42 4o je$ u,lavnom$ stanje stvari kojim je +e*ki kon,res pretendovao da zamjeni u /vropi 8apoleonov re2im. to se ti*e *etri savezni*ka dvora$ ne mo2emo sa si,urno. u zaklju*iti da su oni me7uso-no dr2ali ravnote2u. 8jihove sva7e su u velikoj mjeri naru.avale mir u /vropi. !ko pri kraju 6on,resa$ oni iz,ledaju skoro sa,lasni$ to je zato .to im tre-a da se pojave ujedinjeni prema 8apoleonu$ one razlike koje ih djele trenuta*no su -ile ostavljene po strani$ ali ipak nisu -ili mimo to,a sa,lasni.43 !ustrija je do-ila dvadeset osam hiljada kilometara teritorije +e*kim u,ovorom$ ali ona tada -iva sastavljena od raznih elemenata da joj njena veli*ina ne zna*i i sta-ilnost. Meternih 2eli i prevlast nad 8jema*kom u -udu nosti .to e im samo ote2ati unutra.nju situa#iju. 44
3% Debidour Antonin, Diplomatska istorija Evrope, 1'7& 4' /renklin 0& /ord, Evropa u doba revolu(ija, 3'%& 41 4opov 8edomir, 9ra:anska evropa, 11& 42 Debidour Antonin, Diplomatska istorija Evrope, 1'!& 43 6sto, 1'%& 44 3ollner Eri(,, 4ovijest Austrije, 23'&

11

Mno,e ,re.ke i te.ko e su -ile o*i,ledne tokom *itavo, odr2avanja +e*ko, kon,resa. +e*ki kon,res nije samo ,rije.io uslijed nedovoljne mudrosti. Ovaj vrhovni sud$ sazvan da uspostavi u /vropi vladavinu prava45. )rekrajaju i kartu /vrope$ 6on,res se uop.te nije o-azirao na etni*ke$ na#ionalne$ ,ospodarske i politi*ke interese i potre-e malih naroda. >maju i u vidu samo prin#ip le,itimizma i interese najve ih dr2ava$ on je$ zapravo$ i,norirao dva elementarna na*ela koje je$ pored jo. nekih$ na svoje zastave ispisala Fran#uska revolu#ija: prin#ip narodno, i prin#ip na#ionalno, suvereniteta47. U po-jedni*kom zanosu europskoj feudalnoj reak#iji u*inilo se da je s uni.tenjem 8apoleona$ uni.tila i ova dva velika na*ela. +rzo e imati prilike da se uvjeri kako ta na*ela i njihove ideje nisu mrtvi. 9elikim evropskim diplomatama -ila je potre-na jedna ,odina dana da evropi na*ine novi zakon koji se mo2e karakterisati kao nedovoljno do-ar ili kako u literaturi nalazimo Hr7avJ 4#. )oslije +e*ko, kon,resa u zavr.nim aktima data je defini#ija velike sile$ a tako7e izdati su i prin#ipi prema kojima se tre-a voditi spoljna politika$ a to su le,itimnost (pravo starih monarhija i monarha da vode dr2avu na stari na*in) 4!$ solidarnost B (da na miran na*in rje.avau diplomatske poslove i zajedni*ki istupaju kontra revolu#ija$ restaura#ija B de.avanja na +e*kom kon,resu uslijedilo je osnivanje Svete !lijanse4% (po prin#ipu le,itimnosti izvr.iti restaura#iju starih dr2ava$ ali uz odre7ene modifika#ije. )oslije

45 Debidour Antonin, Diplomatska istorija Evrope, 112& 47 3ollner Eri(,, 4ovijest Austrije, 231& 4# 3ollner Eri(,, 4ovijest Austrije, 232& 4! F&4& 4otemkin, @istorija Diploma(ije, 335& 4% -veta Alijansa je organiza(ija koju su osnovale dr+ave pobjedni(e u ratu protiv Gapoleona& <snova organiza(ije bila je borba protiv Gapoleona i revolu(ije& FodeHu ulogu u -vetoj Alijansi imale su Austrija, =usija i 4ruska& -veta Alijansa je osnovana 27& septembra 1!15& godine, a njeno djelovanje zavr)ava 1!3'& godine& 4opov 8edomir, 9ra:anska, 12&

12

Zaklju*ak

O-ra7uju i temu +e*ko, kon,resa prvenstveno mo2emo zaklju*iti da je ovo jedan od najva2nijih i najve ih politi*ko M pravnih do,ovora to,a vremena. U prilo, ovoj konstanta#iji nam ide i to da je na ovom 6on,resu tokom nje,ovo, odr2avanja prisustvovao veliki -roj predstavnika$ te da je za nje,a -ilo dosta interesa u *itavoj /vropi. 8a osnovu o-ra7ene teme mo2emo ustanoviti$ da je +e*ki kon,res$ za #ilj imao da uspostavi novi dr2avni poredak u /vropi u ovom periodu. 4okom o-ra7ivanja literature nismo nailazili na neka suprotna ,ledi.ta u po,ledu ove teme$ .to nam je u znatnoj mjeri olak.alo da .to -olje razumijemo #ijeli tok$ te posljedi#e ovo, veliko, do,a7aja. 8a.e mi.ljenje je da histori*ari koju su se -avili konkretno ovim do,a7ajem nemaju -a. neke pozitivne impresije prema ovom skoro pa jedno,odi.njem sastajanju velikih sila u #ilju da odrede sud-inu #ijele /vrope. U literaturi smo nailazili *esto na kriti*ke stavove prema +e*kom kon,resu$ koji je u kona*ni#i samo jo. vi.e zamrsio politi*ku s#enu na tlu evropsko, kontinenta. >pak$ ,lavni #ilj z-o, koje,a su se predstavni#i velikih sila okupili ostvaren je$ a to je definisanje novih ,rani#a. !ustija$ )ruska$ 9elika +ritanija$ :usija i Fran#uska odredile su sud-inu /vrope u periodu nakon +e*ko, kon,resa$ uspostavili defini#iju velike sile$ te su izdali prin#ipe po kojima -i se tre-ala sprovoditi vanjska politika$ od perioda nakon zavr.etka du,o, i u pojedinim momentima is#rpljuju e, +e*ko, kon,resa.

13

Sadr2aj

Uvod......................................................................................................................................% 5e.avanja pred po*etak 6on,resa...........................................................................................( :azli*ite pretenzije velikih sila..............................................................................................@ 5e.avanja tokom 6on,resa....................................................................................................0 Odluke +e*ko, 6on,resa......................................................................................................E Zaklju*ak.............................................................................................................................'(

14

"iteratura
B B

+lannin, 4.3.K$ 4he ONford =istorO off Modern /urope$ ONford UniversitO )ress$ %&&&. 5e-idour !ntonin$ 5iplomatska istorija /vrope$ od otvaranja +e*ko, kon,resa do zaklju*enja +erlinsko, ('0'@B'0D0)$ +eo,rad$ 'E((.

B B B B B

Frenklin ". Ford$ /vropa u do-a revolu#ija 'D0& M '0(&$ +eo,rad$ 3lio$ %&&1. =o-s-aPm /ri#$ 5o-a :evolu#ije$ Za,re-$ 'E0D O-olenski 5imitrije$ Oti :o-ert$ >storija :usije$ +eo,rad: 3lio$ %&&(. )otemkin 9.).$ =istorija 5iploma#ije$ Mati#a =rvatska$ Za,re-$ 'E1'. )opov <edomir$ ;ra7anska evropa ('DD& M '0D')$ 6nj. %$ )oliti*ka istorija /vrope$ 8ovi Sad: Mati#a srpska$ 'E0E.

B B B

4aOlor !llan Fohn )er#ival$ =a-s-ur.ka Monarhija '0&E B 'E'0$ Znanje$ Za,re-$'EE&. Zollner /ri#h$ )ovijest !ustrije$ Za,re-: +ar-at$ 'EED. F.9. 4arle$ >storija novo, veka$ )rosveta izdava#ko drustvo Sr-ije$ +eo,rad$ 'E@0.

15

17