VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA-VIER, BEOGRAD STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE SPECIALISTIKE STUDIJE PREDMET:

SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE

NAINI KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE

Predmetni profesor : Dr eljko Despotovi

UVOD:POJAM REAKTIVNE ENERGIJE

Primer iz svakodnevnog ivota. ta je za putnika koji treba da stigne iz mesta A u mesto B, korisna a ta nekorisna (reaktivna) energija??

A-A: NEKORISTAN PUT TO SE TIE PUTNIKA

REAKTIVNA ELEKTRINA ENERGIJA

Reaktivna energija (ili u zapadnoj varijanti: jalova, to plastinije opisuje njen karakter), sa stanovita fizike je onaj deo ukupne isporuene elektrine energije koji se troi na uspostavljanje i odravanje magnetnog polja u elektrinim mainama. Iz prethodne tvrdnje sledi da su najvei potroai reaktivne energije elektromotori i transformatori. Ostali potroai reaktivne energije (elektrolune i indukcione pei, elektrovuna postrojenja, fluorescentna rasveta.) Svoje ime reaktivna energija je dobila zbog injenice da njena potronja ne doprinosi aktivnoj odnosno korisnoj snazi, ali bez potronje reaktivne energije elektrina maina ne bi ni mogla da radi. Strogo govorei reaktivna energija je mnogo iri pojam i javlja se i kod potroaa kao to su: frekventni regulatori, soft starteri, jednosmerni pogoni, ispravljai, itd.

POTROAI REAKTIVNE ENERGIJE -Asinhroni motori -Transformatori -Elektrolune pei -Indukcione pei -Elektrovune podstanice -Rasveta (fluorescentna) PROIZVOAI / POTROAI REAKTIVNE ENERGIJE
-Sinhroni

generatori -Sinhroni kompenzatori -Nadzemni vodovi i kablovi (usled postojanja otonih

kapacitivnosti!!!)

-Kondenzatorske baterije -Prigunice

POTROAI REAKTIVNE ENERGIJE

asinhroni motori

transformatori

fluorescentna rasveta

elektrolune pei

indukcione pei

ASINHRONI MOTORI

Vn
Ekvivalentna ema po fazi svedena na statorsku stranu (ustaljeni reim) Reaktivna snaga u praznom hodu: s0, (Rr/s) Reaktivna snaga u reimu optereenja: (Rr/s)<< Xr+Xm Ulazna impedansa: Zul = {Rs+jXs}+{jXm ((Rr/s)+jXr)} Xmot Xs+(XmXr) (25-35% od Pn)

(pri nominalnom optereemju 30-50% od Pn)

TRANSFORMATORI

Prazan hod: Optereenje:

(1-3% od Sn)

(10-15% od Sn)

VN NAPAJANJE RASTAVLJA

ELEKTROLUNE PEI

1-naponski merni transformator 2-strujni merni transformator 3-VN prekida (runo ili automatsko UKLJ./USKLJ.) 4-reaktansa (smanjenje struja KS i stabilizacija luka) 5- VN transformator 6-NN strujni merni transformator 7-NN merni transformator 8-Indukcioni mea (meanje tenog metala u raznim pravcima)

INDUKCIONE PEI

Faktor snage tipino: 0.6-0.8

ELEKTROVUNE PODSTANICE

U sistemu napajanja elektrovunih vozila elektrinom energijom postoje: visokonaponski nadzemni vodovi 110kV (trofazni, dvofazni jednostruki i dvostruki) za prikljuak EVP-a na elektroprivredni sistem, elektrovune podstanice kod nas (EVP)-TS 110/25kV, 2x7,5MVA, ukupne instalisane snage 300MVA u 20 postrojenja,

TRANSFORMATOR U Scottovoj SPREZI PRETVARA TROFAZNOG SISTEMA NAPAJANJA U DVOFAZNI (ili JEDNOFAZNI)

FLUORESCENTNA RASVETA
-Dug radni vek (oko 10 000 sati) i visok svetlosni uinak (i do 100 lm/W). -Fluocevi rade na principu elektrinog pranjenja. -Elektrinim probojem izmeu elektroda na krajevima staklene cevi, proizvodi se jedva vidljivo UV zraenje. -Vidljiva svetlost nastaje tek kada UV zraenje osvetli fosforni sloj koji je nanesen po unutranjosti staklene cevi. Staklena cev sadri nekoliko miligrama ive i inertni gas, tipino argon. Na krajevima cevi su arne elektrode, prikljuene na AC napon. Elektroni koji protiu kroz cev e se sudarati sa atomima ive i tako pobuditi elektrone. Kad se elektron vrati na originalni energetski nivo, oslobodie foton. Tipino za ivu je UV svetlost od 253 nm (65%) i 185 nm (oko 15%). -Za start i rad, sve fluocevi koriste predspojne ureaje.

Prigunice se prave za standardne vrednosti i svaka sijalica ili svetiljka ima svoju prigunicu. Zbog prisustva prigunice (balasta) faktor snage je tipino 0.6

FAKTORI SNAGE ZA NEKE KARAKTERISTINE POTROAE

Potroa Elektromotor Fluorescentne cevi Ispravljai Indukcione pei Prese za plastiku Faktor snage 0.85-0.93 0.50-0.90 0.70-0.90 0.60-0.80 0.70-0.90

PROIZVOAI / POTROAI REAKTIVNE ENERGIJE

-Sinhroni

generatori -Sinhroni kompenzatori -Nadzemni vodovi i kablovi (usled postojanja otonih

kapacitivnosti!!!)

-Kondenzatorske baterije -Prigunice

SINHRONI GENERATORI
POGONSKA KARTA SINHRONE MAINE (P,Q)=0

P Sn P

E
(NIJE EKONOMINO)

Promena PROIZVODNJE/POTRONJE reaktivne snage: uz konstantnu pobudu i napon generatora , Q se moe poveati samo ako je P<Pn i cos < cosn
Sa porastom napona na sabirnicama generatora pri P=Pn i I=In, cos se mora smanjiti, odnosno dolazi do poveanja Q, i obrnuto sa smanjenjem napona , cos se mora poveati, odnosno dolazi do smanjenja Q

SINHRONI KOMPENZATORI
-Sinhroni kompenzator je sinhrona maina koja moe proizvoditi ali i troiti reaktivnu snagu (energiju) -Razlikujemo dva reima rada: induktivni i kapacitivni

podpobueni reim rada

nadpobueni reim rada

POZITIVAN REGULACIONI EFEKAT: sa smanjenjem napona u mrei proizvodi se vie reaktivne snage i obrnuto PRIMENA JE EKONOMINA ZA VEE SNAGE (centralna kompenzacija)

DIMENZIONISANJE SINHRONOG KOMPENZATORA

MAX induktivna struja (za E=0):

MAX kapacitivna struja (teoretski za E=): Ova struja je ipak ograniena zagrevanjem namotaja sinhrone maine pa je realan odnos induktivne i kapacitivne struje:

PREDNOSTI: jednostavna i kontinualana regulacija, moe proizvoditi i troiti reaktivnu snagu, pozitivan regulacioni efekat (sa smanjenjem napona u mrei proizvodi se vie reaktivne snage i obrnuto) NEDOSTACI: manja pouzdanost u pogonu zbog rotacionih delova i pomonih ureaja, vei gubici aktivne snage P 2-5% od Qn, problemi sinhronizacije i ispadi usled neadekvatne sinhronizacije

NADZEMNI VODOVI I KABLOVI

Nadzemni vodovi i kablovi su sistemi sa RASPODELJENIM PARAMETRIMA Nadzemni vodovi kablovi su opisani odgovarajuim parametrima koji zavise od tipa voda (vazduni ili kablovski), materijala od kojih je sainjen vod, geometrije voda i sl. Parametri voda nisu konstante u pravom smislu rei, ve mogu biti promenljivi u zavisnosti od temperature, vlanosti, pritiska ... Parametri voda se daju po jedinici duine
r (/km) - poduna otpornost l (H/km) - poduna induktivnost g (S/km) - poduna provodnost c (F/km) - poduna kapacitivnost

Parametri r i g su tople konstante (kod kojih je dominantan Dulov toplotni efekat) Parametri l i c su hladne konstante. Parametri se obino daju za direktni sistem jer vod kao pasivna mrea ima jednake direktnu i inverznu komponentu podunih impedansi Trofazni elektroenergetski vodi se moe predstaviti MONOFAZNO ako je simetrian (sve tri faze imaju identine elektrine karakteristike, struje i naponi pomereni za 120-tzv. pogonska simetrinost)

ODVODNOSTI U VODOVIMA i KABLOVIMA

Prelazni reimi: dominiraju l i c Ustaljeni reim: dominiraju r i g ODVODNOST= poduna odvodnost x duina G = g L B=CL (kapacitivna odvodnost) Ukupnu odvodnost na vodu moemo prikazati kao G=G1+G2, G1=Go+Gd Go- odvodnost usled strujnog provoenja izolacije (obrnuto proporcionalna otporu izolacije; r izol 20-30M/km,f); go0.05S/km, fazi, bo 50 go Otpornost izolacije je funkcija napona, vremenskih uslova, stanja izolacione povrine, njene zaprljanosti. Gd-odvodnost usled gubitaka u dielektriku G2-odvodnost usled korone -ODVODNOST se moe definisatii kao odnos gubitaka po jedinici duine voda i kvadrata faznog napona -Struje odvoda teku izmeu samih provodnika i izmeu provodnika i zemlje, a najee po povrini izolatora ako su zaprljani ili ovlaeni. Kod nadzemnih vodova pri kii i kada su zaprljani izolatori odvodnosti rastu i do 100puta. -Kod nadzemnih vodova g=0.1uS/km,f dok je kod kablova g=0.05C 3uS/km,f

ODVODNOST USLED KORONE

Kada jaina elektrinog polja na povrini provodnika prekorai elektrinu vrstou vazduha (20-30kV/cm) dolazi do elektrinog pranjenja u blizini provodnika, a koje je praeno:
-poveanim gubicima snage i energije -emisije EM talasa -pucketanje vazduha (audio efekti) -generisanje ozona -smetnje RTV talasa

Vazduh je uvek malo jonizovan oko provodnika dalekovoda Radi veeg rastojanja izmeu provodnika vazdunih vodova retko dolazi do korone (ak i ako se napon digne dovoljno visoko), ali vrlo esto dolazi do tzv. tinjavog pranjenja. KORONA SE MANIFESTUJE VIZUELNO KAO LJUBIASTI VENAC KOJI SVETLUCA OKO PROVODNIKA. uje se pucketanje i osea prisustvo ozona. U sluaju naizmeninog napona to traje dok je napon oko MAX vrednosti. Tako da se tinjavo pranjenje ciklino ponavlja u ritmu sinusoide i proizvodi EM talase koji prave smetnje RTV prijemnicima Ozon koji nastaje uz povrinu provodnika ubrzava koroziju. ZANIMLJIVO JE DA KORONA APSORBUJE ATMOSFERSKE PRENAPONE!!!

KORONA ABSORBUJE ATMOSFERSKE PRENAPONE!!

korona

IDEALNI VOD

IDEALNI VOD je vod kod koga se zanemaruju vrui parametri (r,g) a dominiraju hladni parametri (l,c) Idealni vodovi su bitni za kvalitativno shvatanje nekih pojava u prenosu VN vodovi (kod kojih je izolacija relativno dobra) se mogu priblino smatrati idealnim

Za f=50Hz, o=250=314rad/s, o1mrad/km SVAKIH 100km faza kod idealnog voda se povea za 6

IDEALNI VOD U PRAZNOM HODU-FERANTIJEV EFEKAT

Ako je vod duine L=500km napon na kraju voda je vei za oko 15% od napona na poetku voda. Ovo povienje napona se naziva Ferantijev efekat na vodu. Poveanje napona na kraju voda je srazmerno duini voda. Za vodove do 400km Ferantijev efekat ne predstavlja opasnost.Za svaki nominalni napon VN vodova se propisuje MAX dozvoljeni naponu datoj mrei (izolacioni nivo) Vn(kV) Vmax(kV) 10 12 35 38.5 110 123 220 242 400 420 700 735

NA RAUN EGA NASTAJE POVIENJE NAPONA NA KRAJU VODA KOJI JE U PRAZNOM HODU?

Povienje napona na kraju voda u praznom hodu, nastaje na raun proizvedene kapacitivne snage. Sutina Ferantijevog efekta je sumarno dejstvo skupa l-c kola koja su kaskadno povezana

Generator+Transformator

Idealnim vodom u praznom hodu se ne prenosi aktivna snaga. Reaktivna snaga koju vod uzima od izvora je ustvari negativna (formula gore) to ustvari znai da vod vraa reaktivnu snagu u izvor (grupa G-T). Zato se i kae da je Ferantijev efekat pojava koja nastaje na raun proizvedene kapacitivne snage u svakom od elementarnih l-c kola kaskadno povezanih. TA SE DEAVA PRIKLJUENJEM bloka G-T na VOD U PRAZNOM HODU?

Paralelna ferorezonanca

Otvoreni vod je u principu kapacitet (za vodove duine do 1500km) tj. kapacitivno optereenje generatora E.U praznom hodu voda dolazi do stalne razmene energije izmeu podunih kapacitivnosti i podunih induktivnosti voda, odnosno do pretvaranja elektrine energije u kondenzatorima (~U) u magnetnu energiju induktivnosti voda (~I). Prilikom prikljuenja bloka G-T na vod u praznom hodu dolo bi do rezonancije. Ustvari pored rasipne induktivnosti transformatora Xt, znaajan uticaj u kolu ima induktivnost magneenja Xm koja je nelinearna funkcija struje. U tom sluaju dolazi do tzv. paralelne FEROREZONANCE i stvaranja prenaponskih talasa na vodu. Iz ovih razloga blok G-T nebi smeo biti prikljuen na vod u praznom hodu.

Otona provodnost jB (reciprona vrednost kapacitivne impedanse) je razliita za kablove i nadzemne vodove TIPINO: Za nadzemni vod 220kV, L=200km B=3.61S/km/fazi

ekvivalentna ema voda

Otone kapacitivnosti su generatori reaktivne energije Qv1 i Qv2 Qv1 Qv2

KONDENZATORSKE BATERIJE

P2, Q2
optereenje

Uticaj kondenzatorske baterije na regulaciju napona: -pri V1=const poveanje P i(ili ) Q dovodi do smanjenja napona V2 -pri poveanju reaktivne snage optereenja da bi bio V2=const potrebna je baterija odreene vrednosti koja e generisati reaktivnu snagu Qc -pri poveanju aktivne snage optereenja da bi bio V2=const , vai slian zakljuak kao u prethodnom sluaju

POVEANJE REAKTIVNE SNAGE OPTEREENJA uslov V2=const

P2, Q2
optereenje

KONDENZATOR (KONDENZATORSKA BATERIJA) IMA ULOGU SMANJENJA UGLA SNAGE, ODNOSNO POPRAVKU FAKTORA SNAGE

FAZORSKI DIJAGRAM

POVEANJE AKTIVNE SNAGE OPTEREENJA

optereenje

PAD NAPONA:

P2, Q2 V2=V2
aktivna komponenta pada napona

V1=(R+jX)I + V2 S2 = P2 + jQ2 S2=V2I* => I=S2*/V2 Poetno stanje

S*2 = P2 - jQ2

Novo stanje sa veom aktivnom snagom i za V2=const Snaga kondenzatorske baterije

ZAKLJUAK
optereenje

P2, Q2 Poetno stanje

Novo stanje sa veom aktivnom snagom i za V2=const Snaga kondenzatorske baterije PRENOSNIM VODOM SE PRENOSI VEA AKTIVNA ALI MANJA REAKTIVNA SNAGA Za vei odnos X/R uz istu promenu P potrebna je manja snaga Qc!!!!!! KOMPENZACIJA NA VISOKONAPONSKOJ STRANI IMA VIE EFEKTA!!!!

IZBOR MESTA UGRADNJE KONDENZATORSKE BATERIJE

Na NN strani

Na VN strani

SPREGE POVEZIVANJA KONDENZATORSKIH BATERIJA Y

U prethodnim primerima smo videli da su pojmovi aktivne i reaktivne energije usko povezani sa aktivnom i reaktivnom snagom Proraun kompenzatora reaktivne energije se ustvari svodi na proraune tokova i prenosa aktivnih i reaktivnih snaga. Kompleksna prividna snaga S=P+jQ koja je kompleksni zbir aktivne i reaktivne snage utie na struju koja se prenosi vodovima i stoga utie na dimenzionisanje vodova i utroak bakra (aluminijuma)

REAKTIVNA ENERGIJA-problemi
I) PRIMER: TIPIAN cos=0.8 za ASINHRONE MOTORE, MOTOR SNAGE npr.10kW, svakog sata utroi 10kWh aktivne energije i 7.5kVArh reaktivne energije, 10kW se pretvori u rad, dok se 7.5kVAr se utroi da bi se izvrila magnetizacija polova motora (krajnji potroa nema nikakvu direktnu korist od ove energije a mora je plati!!!!!!) REAKTIVNA ENERGIJA MORA DA SE TRANSPORTUJE OD MESTA PROIZVODNJE (GENERATOR-TRANSFORMATOR-VOD-POTROA) I ZAUZIMA KAPACITET KABLA (Za pomenuti motor od 10kW struja koja potie od aktivne energije iznosi oko 25A, a od reaktivne energije oko 19A, tako da ukupno kroz napojni vod protie oko 45A i doprinosi poveanju otpornih gubitaka u vodu i njegovo grejanje). Posledice zagrevanja voda (kabla) su vei pad napona koji raste sa njegovom duinom.

II)

Prisustvo reaktivne komponente (crvena boja) je zauzela oko 40% potrebnog kapaciteta- cos=0.8

Potreban presek provodnika ako je potroa u potpunosti kompenzovan - cos=1

KOMPENZACIJA REAKTIVNE ENERGIJE

Pod kompenzacijom reaktivne energije podrazumeva se instalacija opreme koja generie reaktivnu energiju na mestu montae i time kompenzuje potronju reaktivne energije u pogonu. Ovim se drastino smanjuje koliina preuzete reaktivne energije iz mree, a time i rauni za utroenu reaktivnu energiju. Trokovi za reaktivnu energiju tipino ine oko 15 % ukupnog rauna za elektrinu energiju. Kompenzacijom reaktivne snage ova kompletna stavka bi trebalo da bude skoro potpuno eliminisana. Cene opreme za kompenzaciju su takve da se ova investicija isplati u roku od 6 meseci do 2 godine.

PRIMER: Obraun energije kod EDB preduzea se svodi na: -potronju aktivne energije (kWh) -potronju reaktivne energije (kVAr) Ako potronja reaktivne energije prekorai besplatnu koliinu od 50% aktivne energije, tada se mora platiti prekoraenje utroene reaktivne energije. Tipine vrednostu potronje : -potronja aktivne energije -potronja reaktivne energije -besplatna koliina reaktivne energije -reaktivna energija za naplatu 9200 kWh/meseno 11200 kVArh/meseno 4800 kVArh/meseno 6600 kVArh/meseno

Napojni vod od izvora do prijemnika je optereen aktivnom i reaktivnom strujom Ako elimo da rasteretimo napojni vod i izvore na poetku voda (transformatore i generatore) potrebno je u neposrednoj blizini prijemnika ugraditi kompenzatore odnosno izvore reaktivne struje, koja je potebna prijemnicima (elektromotori, transformatori, prigunice,) Kompenzacija se najee vri pomou kondenzatorskih baterija koje se nazivaju statiki kompenzatori ili pomou specijalnih elektrinih maina koje se nazivaju obrtni kompenzatori (najee sinhroni kompenzatori)

OPTEREENJE VODA ODNOSNO IZVORA

(1) (2)

U sluaju (1) vod odnosno izvor su optereeni aktivnom snagom P i reaktivnom snagom Q U sluaju (2) vod odnosno izvor su optereeni aktivnom snagom Prividna snaga S vea kod nekompenzovanog prijemnika a manja kod kompenzovanog Poto se vodom prenosi prividna snaga to e u sluaju (2) izvrene kompenzacije vod biti manje optereen, a samim tim i potreban presek provodnika voda e biti manji (ovim se postie uteda u izgradnji napojnog voda) Sluaj (2) je tzv. TOTALNA KOMPENZACIJA i ona ima teoretski karakter Kako izgleda stvarna (praktina) kompenzacija koja se zahteva od EDB

PRIKAZ STVARNOG OPTEREENJA VODA

Elektrodistribucija (EDB) obino ne zahteva totalnu kompenzaciju. Razlozi?? Q1-reaktivna snaga koju prijemnik dobija od izvora Q2- reaktivna snaga koju prijemnik dobija od kompenzatora Kompenzacija koja se uslovljava od EDB radi racionalnog optereenja napojnih vodova i mrea najee zahteva da faktor snage nakon kompenzacije bude u opsegu 0.92-0.95 P-aktivna snaga koju koristi prijemnik

ZATO JE POTREBNO IZVRITI KOMPENZACIJU REAKTIVNE ENERGIJE? ?

DOBIT ZA POTROAA: Potroai koji u svom raunu imaju stavku za reaktivnu energiju imaju direktnu finansijsku dobit (nakon izvrene kompenzacije reaktivne energije iz rauna se eliminie stavka koja se odnosi na reaktivnu energiju ili se znaajno umanjuje). Uloeni novac za kompenzaciju reaktivne energije se vraa u periodu eksploatacije viestruko (od 10-15) puta. DOBIT ZA EES: Kompenzacijom reaktivne energije se smanjuje ukupna struja u mrei za vrednost reaktivne struje, smanjuje se optereenje transformatora, poveava se stabilnost elektroenergetskog sistema (EES), sigurnost snabdevanja potroaa i na kraju smanjenje tehnikih gubitaka aktivne energije u celom EES-u.

POVEANJE EFIKASNOSTI NAPOJNE MREE

FAZORSKI DIJAGRAM OPTEREENJA

PRORAUN REAKTIVNE SNAGE KOMPENZACIJE MOE IZVRITI I PREKO TABLINIH VREDNOSTI OBINO SE U TABELI DAJE VREDNOST KOEFICIJENTA k= tg1- tg2 = tguredjaja- tgeljeno Qb= P(tg1- tg2) =k P
TABELA

Koeficijent k se odreuje zavisno od odnosa kompenzacije snage sa faktora snage ureaja cos1 na eljeni faktor snage cos2

AKO KAO PODATAK O MOTORU IMAMO SNAGU NA VRATILU ONDA MOEMO PRIBLINO NAI STEPEN ISKORIENJA I NJEGOV FAKTOR SNAGE, i COS NA OSNOVU NIHOVIH ZAVISNOSTI OD SNAGE MOTORA ( ZA BROJ OBRTAJA nn 1480 ob/min

Vrednosti , i COS u funkciji snage motora

Podaci za elektromotore prema Siemens Electrical Engineering Handbook

Asinhroni motori za n=1500 ob/min KONSTRUKCIJA sa kliznim prstenovima kratko spojeni (kavezni) SNAGA (kW) 11-100 100-500 ispod 1 do 11 do 132 do 400 % 86-93 93-95 53-74 74-88 88-95 95-97 cos 0.79-0.87 0.87-0.91 0.67-0.78 0.81-0.85 0.86-0.88 0.88-0.89

BATERIJE KONDENZATORA SE IZRAUJU U NAJEE TIPSKIM JEDINICAMA KOJE SU DATE U NIZU: 2.5 5 10 12.5 25 -50 -75 kVAr Stoga se u zavisnosti od pogona koji se kompenzuje i ovih vrednosti iz niza vri konaan izbor baterija kondenzatora za kompenzaciju Tako na primer ako je zahtevana vrednost snage kompenzacije na primer Qb=182kVAr za kompenzaciju je potrebno uzeti tipizirane vrednosti kondenzatorskih baterija u kombinaciji: Qb=2x50 + 4x25= 200kVAr Nakon ovoga je potrebno izvriti dve provere da sluajno ne dolazi do prekompenzacije i do pojave paralelne rezonancije!!!!! 1.Uslov da ne dolazi do pojave prekompenzacije je da reaktivna snaga prijemnika Qp Qb 2.Uslov da ne dolazi do pojave rezonancije Qb (kVAr) < 0.35Pm(kW)/ ZBOG EGA DOLAZI DO POJAVE PARALELNE REZONACIJE???

UKOLIKO JE KOMPENZACIJA PREVELIKA MOE DOI DO POJAVE PARALELNE ANTIREZONANCE, ODNOSNO DO POVEANJA NAPONA NA MESTU PRIJEMNIKA. OVO POVEENJE NAPONA JE OPASNO KAKO ZA PRIJEMNIK TAKO I ZA KONDENZATORSKU BATERIJU

sluaj se svodi na vod u praznom hodu!!!!

TIPIAN ISKUSTVENI PRIMER ZA ELEKTROMOTOR KAO POTROA:

-DA BI SE SPREILO POVEENJE NAPONA USLED PARALELNE ANTI REZONANCE NAZIVNA SNAGA KONDENZATORSKE BATERIJE NE SME DA PREE 90% PRIVIDNE SNAGE KOJU POTROA (ELEKTROMOTOR) UZIMA U PRAZNOM HODU.
-OVAJ USLOV JE EKVIVALENTAN PRAKTINOM USLOVU

DA NAZIVNA SNAGA KONDENZATORSKE BATERIJE U (kVAr) NE SME DA PREE VIE OD 35% NOMINALNE ELEKTRINE SNAGE U (kW) ZA TRAJNO OPTEREENJE:

Qb (kVAr) < 0.35Pm(kW)/

TIPOVI KOMPENZACIJE REAKTIVNE SNAGE (ENERGIJE)

Da bi se postigla to racionalnija kompenzacija reaktivne snage(energije) primenjuju se tri vrste kompenzacije: POJEDINANA GRUPNA CENTRALNA

POJEDINANA KOMPENZACIJA se koristi kod ureaja kao to su elektromotori i transformatori uz uslov da je: -optereenje stalno (relativno velika srednjapotronja) -faktor snage priblino stalan -relativno dugo trajanje ukljuenosti potroaa PREDNOSTI: -kondenzatori za kompenzaciju se ugrauju neposredno na prikljuke potroaa -zatitni i prekidaki elementi su zajedniki za bateriju i potroa PRIMENA OVE KOMPENZACIJE SE OSTVARUJE KOD ASINHRONIH MOTORA KOJI IMAJU PRIBLINO STALNO OPTEREENJE (pumpe, ventilatori, kompresori, razni mlinovi) ZA OVAJ TIP KOMPENZACIJE PORED PRIKAZANE METODOLOGIJE PRORAUNA MOE SE KORISTITI I ISKUSTVENI IZRAZ:

NIJE DOZVOLJENA POJEDINANA KOMPENZACIJA ELEKTROMOTORA KOJI POGONE TRANSPORTNE MAINE, KRANOVE, DIZALICE... i sl., JER POSTOJI OPASNOST DA NAKON NJIHOVOG ISKLJUENJA, DOE DO NASTAVKA NJIHOVOG RADA USLED AKUMULIRANE ENERGIJE U KONDENZATORIMA ZA KOMPENZACIJU!!!!!!

TA JE SA POJEDINANOM KOMPENZACIJOM TRANSFORMATORA? -Pojedinana kompenzacija kod transformatora se primenjuje u zavisnosti od primarnog napona (podaci u tabeli za transformatore 100-1000kVA) Prividna snaga Sn (kVA) 100 160 250 400 500 630 800 1000 Napon REAKTIVNA SNAGA (kVAr) kratkog spoja U praznom Kod (%) hodu Qo(kVAr) optereenja Qtr(kVAr) 4 4 4 4 4 4 6 6 3.5 5.0 7.0 10.0 12.0 14.5 17.0 20.0 7.5 11.4 17.0 26.0 32.0 40.0 49.0 80.0 SNAGA
KONDENZATORA

Qc (kVAr) 7.5 12.5 15.0 25.0 30.0 40.0 50.0 75.0

-NE TREBA UZIMATI VEE VREDNOSTI KONDENZATORA ZA KOMPENZACIJU TRANSFORMATORA JER MOE DA SE JAVI NAPONSKA REZONANCA IZMEU INDUKTIVNOSTI TRANSFORMATORA I KAPACITIVNOSTI KONDENZATORA -KAO POSLEDICA OVOGA MOE SE POJAVITI POVEAN NAPON NAROITO KADA JE TRANSFORMATOR MALO OPTEREEN; OVU KOMPENZACIJU TREBA PRIMENJIVATI KOD TRANSFORMATORA KOJI SU NEPREKIDNO OPTEREENI BAR sa 50% SNAGE.

POJEDINANA KOMPENZACIJA ELEKTROMOTORA SA DIREKTNIM UPUTANJEM I PREKO PREBACIVAA ZVEZDA-TROUGAO

Direktno uputanje:
Ukljuenjem motora se ukljuuje istovremeno i baterija kondenzatora

K1, K2-sprega zvezda K1,K3-sprega trougao

Kada treba ukljuiti kondenzatorsku bateriju C1?

GRUPNA KOMPENZACIJA Kod grupne kompenzacije kompenzuju se vie induktivnih potroaa koji su istovremeno u radu. Kompenzaciju moemo izvriti s jednom kondenzatorskom baterijom ili kompenzacionim ureajem. Ovaj nain kompenzacije je posebno pogodan za grupe manjih motora. Obino se kod takvih potroaa potronja reaktivne energija menja, tako da kompenzacioni ureaj podelimo na vie manjih. Ako se potroai pojedinano ukljuuju, tada mora i kondenzator sadrati sklopni ureaj (kondenzatorski kontaktor), koj se ukljuuje samo onda kad su svi potroai u pogonu (da ne bi dolo do neeljene prekompenzacije) ili se instalira regulacioni ureaj za kompenzaciju. Za pravilno dimezionisanje kondenzatorskih jedinica potreban je dnevni radni dijagram (induktivnih potroaa). Kod grupne kompenzacije reaktivna energija i gubitci smanjuju se samo urazdelnim vodovima, a ne u vodovime izmeu razdelnika i potroaa.

CENTRALNA KOMPENZACIJA
Pogoni sa promenjlivim potrebama reaktivne energije ne doputaju fiksnu kompenzaciju, obzirom da moe doi do neekonomine potkompenzacije ili opasne prekompenzacije. Potrebna snaga kondenzatora mora se dakle prilagoditi promenjlivim potrebama reaktivne energije. U ovom sluaju primenjuje se centralna kompenzacija. Centralno kompenzaciono postrojenje prikljuuje se neposredno na glavne sabirnice za ceo pogon.

Za centralnu kompenzaciju koriste se regulacione jedinice reaktivne energije, koje su direkno prikljuene sklopnom postrojenju, razdelniku ili podrazdelniku. Regulacione kompenzacijske jedinice sadre : kondenzatore, kondenzatorske kontaktore i regulator reaktivne energije, koji na mestu napajanja meri reaktivnu energiju. Kod odstupanja izmerene i zadate vrednosti faktora snage (cosk - cosl = cos) on prema potrebi ukljuuje ili iskljuuje kondenzatore stepenasto. Upotrebom centralne kompenzacije sa automatskom regulacijom postie se visok stepen faktora snage (cos 0.95 - 0.99), a ujedno nije potrebna struna osoba koja bi pratila promene reaktivne energije i ukljuivala ili iskljuivala pojedine jedinice.

STEPENASTI REGULATORI REAKTIVNE ENERGIJE (centralna kompenzacija)

MREA
C regulator

napon struja

P,Q
OPTEREENJE

KONDENZATORSKI KONTAKTORI

Kondenzatorski kontaktori ukljuuju i iskljuuju kondenzatorske baterije koje imaju male induktivnosti i male gubitke PRIGUNI OTPORI se ukljuuju neposredno pre ukljuenja kondenzatorskih baterija, da bi se smanjile struje ukljuenja ispod 70In. OSIGURAI za kondezatorske baterije su vrednosti 1.6In....2.5In

Prilikom ukljuvanja i isikljuivanja kondenzatorskih baterija pod optereenjem, dolazi do kratkotajnih strujnih preoptereenja reda veliine struje kratkog spoja. Kada se kondenzator ukljui na AC sistem, nastaje rezonantno strujno kolo koje je u veoj ili manjoj meri prigueno. Kod ukljuenja kondenzatora koji se nalazi u kompenzacionom ureaju sa ve ukljuenim (nabijenim) kondenzatorima, tranzijentna struja ukljuenja je do 200 puta vea od nominalne struje. Velike vrednosti struje ukljuenja mogu dovesti do topljenja glavnih kontakata kontaktora, a tetne su i za kondenzatore. Vrednost struje ukljuenja zavisi od vrste kompenzacije

Vreme

Vrna vrednost struje ukljuenja moe iznositi i do 30 puta od nominalne struje Kondenzatora. Trajanje ovog pika struje je 1-2ms, frekventni opseg 3-15kHz.

Viestepeni kondenzatorski ureaj

Vreme

Vrne vrednosti struja ukljuenja mogu dostii vrednosti i do 200 puta vee od nominalne struje kondenzatora. Njihovo trajanje je 1-2ms, frekventni opseg 5-15kHz.

KONDENZATORSKI KONTAKTORI SA PREDKONTAKTIMA

U automatskim kompenzaciionim postrojenjima potrebno je koristiti kontaktore koji priguuju vrne vrednosti struja ukljuenja. Redukcijom struje ukljuenja se pored pomenutog izbegavaju tranzijenti i naponski padovi. U kondenzatorskim kontaktorima se koriste pomoni predkontakti funkcijom ograniavanja struje ukljuenja (ustvari struje kratkofg spoja). Na svakom predkontaktu na red je spojen otpornik za ogranienje struje ukljuenja (struje punjenja ) kondenzatora. Predkontakti se zatvaraju pre glavnih kontakata, a otvaraju se kad su ovi sigurno zatvoreni. Ovo svojstvo kondenzatorskih kontaktora garantuje njihovu ouzdanost i funkcionalnost tokom njihovog veka trajanja.

Efikasnost delovanja kondenzatorskih kontaktora pri ukljuenju kondenzatora, sa prikazom struja ukljuenja kondenzatora bez predkontakata (I) i sa predkontaktima (II). (I) (II)

Dijagram struje ukljuenja kondenzatora od 12.5 kVAr (In=18A; Un=400V) razmera: struja 250A /c, vreme 0.5ms /c

TIPINE EME PRIKLJUENJA KONTAKTORA KOJI SE KORISTE ZA UKLJUENJE BATERIJA KONDENZATORA

EMA UKLJUENJA KOJA TEDI JEDAN PAR SNANIH OTPORNIKA

ZATITA KONDENZATORSKIH BATERIJA Prilikom ukljuenja i iskljuenja kondenzatorskih baterija pod optereenjem, dolazi do kratkotrajnih strujnih preoptereenja, reda struja kratkog spoja. Zbog toga, radi zatite osoblja i instalacije, potrebno je za kompenzaciju koristiti kontaktore namenjene u tu svrhu. Upotrebom standardnih kontaktora dovodi se u opasnost osoblje i kompletna instalacija!!!!! Kontaktori za upravljanje kondenzatorskim baterijama LC1-DK kontaktori (SCHNEIDER) su posebno napravljeni za upravljanje kondenzatorskim baterijama. Opremljeni su kontaktnim blokom koji omoguava prolazak struje pri zatvaranju i otpornicima za priguenje struje ukljuenja.

Sigurnost osoblja Nije mogue runo upravljanje kontaktorima. Kontaktori opremljeni zatitnim poklopcima radi zatite od direktnog dodira.

su

Sigurnost instalacije Otpornici za ogranienje struje se iskljuuju nakon ukljuenja glavnih polova. ak i ako su glavni polovi neispravni, struja kroz otpornik vie nee tei i time ce spreiti njegovo pregorevanje. Jednostavna ugradnja i dug vek trajanja LC1-DK kontaktori su fabricki pripremljeni za koricenje i ne zahtevaju ugradnju prigunica za ogranienje struje ukljuenja. Vek trajanja je viestruko dui od standardnih kontaktora (300,000 radnih ciklusa na 400 V). Ako kondenzatorski kontaktori ne mogu biti korieni, tada se moraju ugraditi prigunice za ogranienje struje ukljuenja. Pri korienju prigunica mogu se koristiti standradni LC1D kontaktori jer induktivnost prigunice ograniava struju ukljuenja.

ZATITA KONDENZATORSKE BATERIJE PREKIDAEM

Za tipove baterija Classic i Harmony (proizvodnje Schneider)

ZATITA KONENZATORSKE BATERIJE OSIGURAEM

ZATITA JEDNOG STEPENA KONDENZATORSKE BATERIJE OSIGURAEM

TIRISTORSKI KOMPENZATORI

Umesto kontaktora se mogu koristiti tiristorski prekidai sa antiparalelnom vezom tiristora Tiristori tada rada u reimu nulte sklopke Ukljuuju se pri nultom naponu Postrojenje za kompenzaciju sadri pored tiristora, prigunicu i kondenzator
ic

rezonantna uestanost

napon na kondenzatoru u trenutku t=0+ fazni ugao pri kojem se ukljuuje kondenzator

Struja kondenzatora je data relacijom:

POSMATRAJMO JEDNU FAZU TROFAZNOG TIRISTORSKOG PREKIDAKOG KAPACTIVNOG KOLA (Thyristor Switched Capacitor Circuit - TSC circuit)

TSC

ANALIZU SPROVODIMO ZA JEDNOFAZNO KOLO -Kolo radi u on-off reimu -Ustvari razlikujemo tri karakteristina reima rada kola

USTALJENI REIM tiristorska sklopka SW1-SW2 ukljuena

TSC

-Naponi na L i C su u kontra fazi -Struja u kolu je ograniena ukupnom impedansom X -Rezonantna uestanost je fr = 150-250Hz -Izbor prigunice je kompromis izmeu njene veliine i zahteva za zatitom tiristorske grupe prilikom ukljuenja kondenzatora - Ukljuenje kondenzatora direktno je blisko KRATKOM SPOJU

TSC-iskljuenje

-TSC iskljuenje se ostvaruje pri nultoj struji tiristora -Kondenzator se prazni sporo tako da napon na tiristorima dostie dvostruku vrednost mrenog napona

TSC-ukljuenje

Optimalno vreme ukljuenja se postie u trenutku kada je kondenzator napunjen na normalnu vrnu vrednost i PRI MINIMALNOJ (skoro nultoj) vrednosti napona na tiristorima

Ukoliko je ovo ostvareno imamo tzv. mekano ukljuenje (soft turn on). ta se deava trenutak ukljuenja nije sinhronizovan sa ovim naponima??

TSC ukljuenje pod neregularnim uslovima

Tranzijent napona na C sadri osnovnu komponentu 50Hz na koju se superpornira komponenta uestanosti jednaka rezonantnoj fr

Ukljuenje u neadekvatnom trenutku (pri maksimalnoj vrednosti napona na tiristorima) dovodi do neeljenih tranzijenata u naponu kondenzatora i to je jo nepovoljnije u struji

ZBOG VIESTRUKO VEIH VREDNOSTI NAPONA OD MRENIH NA TIRISTORSKOJ GRUPI ESTO SE KORISTI PREKIDA PRILAGOEN ZA VISOKONAPONSKI RAD. ON SE SASTOJI OD REDNE VEZE VIE ANTIPARALELNIH GRUPA TIRISTORA

PRETHODNO POMENUTE FUNKCIJE MEKANOG TSC UKLJUENJA I ISKLJUENJA SE MOGU OSTVARITI SA JEDNIM TIRISTOROM I JEDNOM DIODOM

STEPENASTO UKLJUENJE KONDENZATORA SA TIRISTORSKO DIODNIM PREKIDAKIM ELEMENTOM

-Ovim nainom stepenaste regulacije postie se kontinualna regulacija ukupne kapacitivne struje iCT -Obezbeeno je mekano punjenje kondenzatora energijom zahvaljujui upotrebi BURST-ON regulacije (sada sprega dioda-tiristor radi kao nulta sklopka slino kao u sluaju antiparalelne veze tiristora)

TALASNI OBLICI STRUJA POJEDINIH STEPENI

Kako izgleda ukupna struja koju troi postrojenje?

REZULTANTNA STRUJA KOMPENZACIONOG POSTROJENJA SE POSTEPENO USPOSTAVLJAMEKANI SOFT START

TIRISTORSKI KONTINUALNI REGULATORI REAKTIVNE ENERGIJE (Thyristor Controlled Reactor-TCR )

U sluaju da su dnevne promene induktivne komponente struje velike, paralelno optereenju se moe prikljuiti fiksna baterija kondenzatora dovoljno velike kapacitivnosti, tako da se potroa zajedno sa baterijom kondenzatora prema mrei ponaa kao otporno-kapacitivno optereenje. Zatim se paralelno sa baterijom kondenzatora vezuje induktivno optereen fazni regulator pomou koga se faktor snage podeava na maksimalnu vrednost. Prednost tiristorske regulacije je to se njome moe postii kontinualna kompenzacija reaktivne energije

OSNOVA KOMPENZATORA: TIRISTORSKI FAZNI REGULATOR SA INDUKTIVNIM OPTEREENJEM

1 t i L ( t ) = 2 U sin t dt L /

1 x 1 1 x iL = 2 U sinx dx = 2 U(cosx) = 2 U(cos cosx) L L L

i L (t ) =

1 2 U (cos cos t ) 2 t L /2

osnovni harmonik struje - i1

IZRAUNAVANJE EFEKTIVNE VREDNOSTI STRUJE PRVOG HARMONIKA

4 2U A1 = i ( x ) cos xdx = [cos cos x ] cos xdx 0 L

1 2

Amplituda osnovnog harmonika struje

2 2U A1 = L

sin 2 1 + 2

Efektivna vrednost struje prvog harmonika

I1 =

A1

2U sin 2 = 1 + L 2 2

TIRISTORSKI FAZNI REGULATOR KAO KOMPENZATOR REAKTIVNE ENERGIJE: struja k-tog harmonika

Ik
=90 >90 180
SW1 SW2

struja k-tog harmonika (uz uslov da je k>1)

AMLITUDE STRUJA VIIH HARMONIKA

Ak =

1 2

i( x ) cos kxdx
0

Ak =

4 2U sin k cos k cos k sin L k ( k 2 1)

uz uslov k>1 Neeljena harmonijska izoblienja potiu uglavnom od treeg harmonika koji ima maksimalnu vrednost za

= 1200
A3 = A3MAX = 2U 3 2U 0 . 138 = L 4 L

I3 =

A3MAX 2

U 3 U = 0.138 L 4 L

EFEKTIVNA VREDNOST STRUJE TREEG HARMONIKA Sadraj harmonika u struji kod monofaznog tiristorskog regulatora sa induktivnim optereenjem

ta je sa petim harmonikom?

Za ugao upravljanja

= 120 0

efektivne vrednosti harmonika su:

A1MAX U = 0.3900 I1 = L 2
A3 MAX U I3 = = 0.1380 L 2
DOMINANTNI HARMONICI

A5 MAX U I5 = = 0.007 L 2
Praktino se peti harmonik moe zanemariti!!!

TCR

3th

Promenom ugla paljenja tiristora menja se efektivna vrednost osnovnog harmonika struje kroz prigunicu (ekvivalentno efektu promenljive induktivnosti). Baterija kondenzatora generie konstantnu reaktivnu snagu (pri stalnom naponu). Reaktivna snaga koja se injektira u mreu jednaka je razlici snaga koju proizvede kondenzatorska baterija i snage koju uzima tiristorski kontrolisana prigunica.

Ovakav nain regulacije reaktivne snage, zbog nelinearnosti faznog ragulatora, unosi vie harmonike struje u mreu. Ako su uglovi provoenja oba tiristora u antiparalelnoj vezi jednaki (to je po pravilu ispunjeno), tada se u mreu unose samo neparni harmonici struje. U protivnom, u mreu se unose i parni harmonici, ali i jednosmerna komponenta struje. Na red sa kondenzatorima se stoga dodaju prigunice male induktivnosti ija je primarna funkcija da zajedno sa kondenzatorima ine filtar kojim se iz mrene struje delom eliminiu vii harmonici.

Bateriju kondenzatora C mogue je podeliti na nekoliko baterija koje se prekidaima ukljuuju u kolo, a ije prigunice L su odabrane tako da iz mrene struje eliminiu recimo peti i sedmi harmonik!!! Trei harmonik struje faznog regulatora se zatvara unutar trougla faznog regulatora i nema ga u mrenoj struji!!!!!

12- pulsna kombinacija za ukljanjanje 5 i 7 hramonika

Y Y U ovom sluaju za eliminaciju 5 i 7 harmonika nisu potrebni nikakvi pasivni filtri kao u prethodnom sluaju. Ovi harmonici se eliminiu korienjem faznog pomeraja uvoenjem transformatorske sprege i 12-pulsnog tiristorskog pretvaraa kao na slici. Trei harmonik je eliminisan prigunicama u sprezi trougao

TIRISTORSKI KONTROLISANI REAKTOR (TCR) kao ekvivalent PROMENLJIVOJ PRIGUNICI

Ako se posmatra osnovni harmonik struje, uoava se da se fazni tiristorski regulator sa isto induktivnim optereenjem ponaa prema mrei, kao prigunica promenljive induktivnosti. Promenom faznog ugla u opsegu / 2 induktivnost prigunice se moe podeavati u opsegu :

LMIN L +
UKUPNA TROFAZNA SNAGA KOMPENZATORA je jednaka:

6 sin 2 2 U l 1 + Q = 3U f I 1 = 3U l I 1 = /2 L 2 gde je za spregu tiristorskog regulatora u trougao U f = U l

tj. efektivne vrednosti faznog i linijskog napona su jednake i iznose 380V(400V)

LMIN L +

V-Q karakteristika tiristorski kontrolisane prigunice u kombinaciji sa kondenzatorom

-KARAKTERISTIKA napon V-reaktivna snaga Q za fazno kontrolisani kompenzator reaktivne energije -Fiksna baterija kondenzatora -Generisana reaktivna snaga je kompenzovana sa tiristorskim faznim regulatorom -Pri nominalnom naponu V-Q karakteristika je linearna ali je ograniena snagom kondenzatora, odnosno prigunice -Ispod ovih ogranienja V-Q karakteristika je nelinearna (ovo je glavna mana ovih VAR kompenzatora)

TIRISTORSKI KOMPENZATOR SA PROIRENIM OPSEGOM UGLA PALJENJA

U sluaju ove konfiguracije faznog regulatora ugao paljenja tiristora se moe menjati u punom opsegu:

Stoga je ova konfiguracija povoljnija u odnosu na konfiguraciju sa antiparalelnom vezom tiristora kod koje je opseg regulacije bio u intervalu:

/2
Efektivna vrednost struje osnovnog harmonika je ista kao i kod faznog regulatora sa antiparalelnom vezom tiristora:

I1 =

A1

2U sin 2 = 1 + 2 2 L

KOMBINACIJA TIRISTORSKOG SERIJSKOG KOMPENZATORA I TIRISTORSKI KONTROLISANE PRIGUNICE (STEPLESS kontrola)

linija optereenja

napon

1.........N

TCR Thyristor Controlled Reactor TSC Thyristor Switched Capacitors

struja

TSC i TCR kontrola (kombinacija) -Kombinacija stepenaste regulacije (ostvarene TSC konfiguracijom) i kontinualne regulacije (ostvarene TCR konfiguracijom). -Ako je potrebno da se vri apsorpcija reaktivne snage, baterija kondenzatora je iskljuena i kompletnu ulogu prijema reaktivne snage ima tiristorski kontrolisana prigunica, odnosno TCR. -Koordinacijom kontrole izmeu prigunice i kondenzatorskih stepeni mogue je dobiti kontinualnu STEPLESS kontrolu -Ovi statiki kompenzatori se karakteriu: GLAVNI NEDOSTATAK -relativno visoka cena u odnosu na TSC i TCR pojedinano a) kontinualnom kontrolom, praktino bez tranzijenata b) niskim generisanjem harmonika (poto je reaktivna snaga kontrolisanog reaktora relativno mala c) Velikom fleksibilnou rada i kontrole

V-I karakteristika kombinovanog TCR TSC kompenzatora napon

linija optereenja

struja

TIRISTORSKI KONTROLISANI SERIJSKI KOMPENZATORI TCS ( Thyristor Controlled Series) kompenzatori

-Ovi kompenzatori su jako korisni kada je potrebno uvesti i poveati priguenja kod meupovezivanja velikih sistema (velikih interkonekcija) -Nima se prevazilazi efekat Subsinhrone Rezonace (SSR) -SSR je fenomen koji se odnosi na interakciju izmeu velike termike jedinice (termobloka) i redno kompenzovanog transmisionog sistema. -Dva su koncepeta TCS sistema (prvi koncept prua elektromehaniko priguenje izmeu velikih elektrinih sistema promenom reaktansi za interkonekcija, odnosno TCS e obezbediti promenljivu kapacitivnu reaktansu; drugi koncept menja svoju prividnu impedansu za subsnhrone frekvencije

PREKIDAKI VAR KOMPENZATORI

U NOVIJE VREME ZNAAJAN NAPREDAK U PRIMENI NALAZE PREKIDAKI PRETVARAI ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE ENERGIJE. CILJ JE GENERISATI ILI APSORBOVATI REAKTIVNU SNAGU (ENERGIJU) BEZ UPOTREBE VELIKE(GLOMAZNE) I ZAHTEVNE BATERIJE KONDENZATORA OVIM SE ZNAAJNO SMANJUJU TROKOVI NA PASIVNE KOMPONENTE (GLOMAZNE I SKUPE) CENE ELEKTRONIKE, ODNOSNO ENERGETSKIH PRETVARAA SU U KONSTANTNOM PADU NEKOLIKO PRISTUPA OVIM PREKIDAKIM PRETVARAIMA SE IZDVAJA NA TEHNOLOKOM TRITU. STANDARDNI NAINI KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE PODRAZUMEVAJU KORIENJE DVE OSNOVNE TOPOLOGIJE VAR KOMPENZATORA, KOJE SU BAZIRANE NA PREKIDAKIM PRETVARAIMA:
-TOPOLOGIJA sa STRUJNIM PREKIDAKIM PRETVARAIMA -TOPOLOGIJA sa NAPONSKIM PREKIDAKIM PRETVARAIMA

VAR kompenzator baziran na strujnom pretvarau

Io

Lo

Vo
Io

Strujni pretvara ulazni kapacitivni deo (fiksni kapacitet) -prekidaki regulisana prigunica -Lo je dimenzionisana tako da se cela grana ponaa kao strujni ponor

VAR kompenzator baziran na naponskom pretvarau

Co

ulazni induktivni deo (fiksna induktivnost) Naponski pretvara -prekidaki regulisan napon na Co -Co je dimenzionisan tako da se cela grana ponaa kao naponski izvor

Vc

PRETHODNO POMENUTI KOMPENZATORI PRIPADAJU KLASI tzv. SAMOKOMUTUJUIH (Self Commutated) PRETVARAA NJIMA JE MOGUE OBEZBEDITI : -stabilizacijU prenosnog sistema -poboljanje naponske regulacije -popravku faktora snage -korekcijU i kompenzacija debalansa optereenja -mogu se koristiti izmeu ostalog kao ant i serijski kompenzatori

VAR kompenzator sa ugraenim naponskim pretvaraem- podizaem napona (boost) Kontrola faznog pomeraja izmeu VCOMP i VMOD

KONTROLA REAKTIVNE ENERGIJE SE OSTVARUJE PODEAVANJEM AMPLITUDE OSNOVNE KOMPONENTE IZLAZNOG NAPONA VMOD NAPON VMOD JE DOBIJEN PWM ALGORITMOM!!!

KAKO IZGLEDAJU TALSNI OBLICI NAPONA VMOD?

TALASNI OBLICI IZLAZNOG NAPONA KOMPENZATORA ZA RAZLIITE VREDNOSTI MODULACIONOG INDEKSA (amplitude napona osnovne komponente)

(I)

(II)

Sluaj I Kada je VMOD>VCOMP prekidaki VAR kompenzator generie reaktivnu energiju (ekvivalentan je bateriji kondenzatora) Sluaj II Kada je VMOD<VCOMP prekidaki VAR kompenzator absorbuje reaktivnu Energiju (ekvivalentan je prigunici) DAKLE PRINCIP RADA JE SLIAN SINHRONOJ MAINI, ODNOSNO PRETHODNO POMENUTOM SINHRONOM KOMPENZATORU KOMPENZACIONA STRUJA E PREDNJAITI ILI KASNITI ZAVISNO OD ODNOSA VMOD i VCOMP

Amplituda izlaznog napona kompenzatora (VMOD) e biti kontrolisana promenom modulacionog indeksa ili promenom amplitude DC napona VD. Brz odziv je dobijen promenom modulacionog indeksa. DC napon pretvaraa se menja podeavanjem u malim iznosima aktivne snage apsorbovane od strane pretvaraa

Xs - reaktansa sprene prigunice Ls - fazni ugao izmeu VMOD i VD.

JEDAN OD GLAVNIH PROBLEMA KOJI OGRANIAVAJU PRIMENU PRETHODNO OPISANIH PRETVARAA U VISOKONAPONSKIM SISTEMIMA JE OGRANIAVAJUI KAPACITET POLUPROVODNIKIH PREKIDAA (IGBT ili IGCT) KOJI SU RASPOLOIVI NA TRITU!!!! REALNI POLUPROVODNIKI PREKIDAI SU DIMENZIONISANI ZA STRUJE OD NEKOLIKO HILJADA AMPERA I ZA NAPONE 6-10kV. OVO NIJE DOVOLJNO ZA VISOKONAPONSKE APLIKACIJE!!!!!! OVAJ PROBLEM MOE BITI REEN SOFISTICIRANIM TOPOLOGIJAMA PRETVARAA , OD KOJIH JE NAJPOZNATIJA VIENIVOISKA (MULTILEVEL) TOPOLOGIJA.

P,Q
MREA
KONTROLA
OPTEREENJE

- MULTILEVEL INVERTOR - 3 NIVOA -Neutral Point Clamped (NPC) -Three level NPC inverter

U poreenju sa tiristorskim kompenzatorima, prekidaki VAR kompenzatori imaju niz prednosti: -Mogu proizvoditi aktivnu i reaktivnu snagu -Redukovana je mogunost da se pojavi rezonanca -Obzirom da imaju brz odziv, reaktivna snaga e biti kontrolisana kontinualno i sa relativno velikom brzinom -Visokofrekventna modulacija rezultuje niskim harmonicima napojne struje -Ovim se redukuje veliina komponenata filtera -Dinamike performanse usled varijacija u mrenom naponu, su znaajno poboljane

POREDJENJE V/I KARAKTERISTIKA kompenzatora: V-I karakteristika kod prekidakog VAR kompenzatora (prekidaki izvor)

V-I karakteristika kod tiristorskog VAR kompenzatora

ZAKLJUAK
-U predavanju su dati osnovni principi kompenzacije reaktivne snage i energije -Razmotrena su optereenja koji su potroai reaktivne energije, kao i potroai koji mogu biti i generatori reaktivne energije -Objanjeni su efekti reaktivne energije na vodovima -Razmotren je Ferantijev efekat (povienje napona voda u praznom hodu) -Obraeni su stepenasti regulatori reaktivne snage i problemi u vezi sa njima -Detaljno su predstavljeni tiristorski regulatori u kolima za kompenzaciju reaktivne snage -Izloeni su osnovni principi prekidakih VAR kompenzatora -Dati osnovni pojmovi o najsavremenijim VAR kompenzatorima baziranim na MULTILEVEL invertori

LITERATURA

Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine instalacije niskog napona, demska misao, Beograd, 2008. A.Stoi, Projektovanje i izvoenje elektrinih instalacija, Graevinska knjiga, II izdanje 2008. Westerman-Elektrotehniki prirunik, Graevinska knjiga, 2003 J.Dixon, L.Moran, J.Rodriguez, R.Domke, Reactive Power Compensation Technologies, State-of-the-Art Review,
http://ieeexplore.ieee.org/xpl/login.jsp?tp=&arnumber=1545768&url=http%3A%2F%2F ieeexplore.ieee.org%2Fxpls%2Fabs_all.jsp%3Farnumber%3D1545768

PREPORUKE ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE SNAGE-SchneiderENELVA

http://www.enelva.rs/schneider/4-Razvodni%20ormani%20i%20sistemi/2Kompenzacija.pdf

HVALA NA PANJI!!!!

PITANJA? DILEME ????

Maj 2013