Analiza likvidnosti

- sposobnost podmirenja obaveza

- zadaci anlaize su:
o ispitivanje likvidnosti sredstava
o uspitivanje dospejlosti obaveza
o ispitivanje odnosa obrtnih sredstava i tuđih izvora

- klasifikacija sredstava prema likvidnosti

- struktura obrtnih sredstava prema likvidnosti
- utvrđivanje vremena pretvaranja sredstva u novac

- obaveze treba klasificirati prema dospjelosti

- navesti kratkoročne obaveze i karakteristike
- navesti dugoročne obaveze i karakteristike
- mogućnost konverzije kratkoročnih u dugoročne i obrratno

- kreiranje tabele sa likvidnim sredstvima i obavezama prema dosjelosti

sa ciljem utvrđivanja nedostajućih sredstava

Likvid. I Likvid. II Likvid. III Ukupno

Sredstva i
Do 1 mjesec 1-3 mjeseca 3 – 6 mjeseci
obaveze
KM % KM % KM % KM %
Likvidna
sredstva
Kratkoročne
obaveze
Pokriće (± )

- pokazatelji likvidnosti I i II stepena

(novac+ kratkorocn ja)⋅100

a potrazivan
LikvidnostI =
kratkorocn
eobaveze

kratkorocn ⋅100
a obrtnasredstva
LikvidnostII =
kratkorocn
eobaveze

- gradacija pokrića u tabeli se može prikazati i razloženo na elemente

likvidnih sredstava (novac, kratkoročna potraživanja, kratkoročna
likvidna roba, dugoročna potraživanja, zalihe materijala i robe)

- posljedice nelikvidnosti
 - Zahtjevi prema izvorima tuđih sredstava su:
o Tuđa sredstva neka ne premaše obrtnu imovinu
o Tekuća likvidna sredstva moraju uvijek dostajati za isplatu
dospjelih dugova

Sta je to likvidnost? Srpski rečeno, likvidnost znači da preduzeće ima novčane prilive
(prihode) dovoljne da pokrije svoje novčane odlive (rashode), što se i očekuje od jednog
uspešnog preduzeća. U kojim slučajevima se javlja nelikvidnost? To može da se desi u
slučaju dugog proizvodnog ciklusa, odnosno tzv. niskog koeficijenta obrta. Proizvodim,
na primer, konstrukciju mosta, kupac će mi platiti tek po isporuci, a ja u međuvremenu,
mesecima, moram da plaćam materijal, radnu snagu itd. Za rešavanje tog problema na
raspolaganju je obrtna imovina (sredstva). Neki u tu imovinu investiraju na početku
proizvodnje, a neki kasnije uzmu kredit za obrtna sredstva, pa na taj način rešavaju
problem likvidnosti.

Drugi i daleko ozbiljniji izvor nelikvidnosti je u gubicima preduzeća – prihodi koji se

realizuju nisu dovoljni da pokriju rashode, budući da, na primer, niko neće da kupi to što
proizvodimo ili smo prinuđeni da to prodajemo po ceni kojom se ne pokrivaju troškovi.
Onda nastaju gubici, koje prati nelikvidnost, pa ukoliko preduzeće samo ne preduzme
ništa da otkloni uzroke tih gubitaka (da, na primer, umanji troškove radne snage, tako što
otpusti radnike), odlazi u stečaj. A stečaj može da se odlaže tako što se kreditima
pokrivaju gubici, odnosno obezbeđuje likvidnost.