05 Priroda I Drustvo 4

Ivana Vasiqevi}, Vesna Radovanovi}-Penevski, Aleksandra Blaì}
Priroda i dru{tvo
za ~etvrti razred osnovne {kole
Vodi~
zadatak pi{emo crtamo i bojimo razgovaramo istraùjemo ogled pravimo seti se {ta smo nau~ili re~nik
Ti si deo grupe
Razgovara}emo:
o pravilima rada u timu
U~i}emo:
o odeqenskim pravilima pona{awa o pravu dece na obrazovawe
Tvoj zadatak }e biti:

da nacrta{ bex svog odeqewa da re{i{ test Kako se pona{amo u odeqewu
Ovo smo mi podaci o mom odeqewu
Moje ime i prezime: [kola: Odeqewe: Adresa {kole: E-mail adresa {kole: Broj u~enika u mom odeqewu: Broj devoj~ica: Broj de~aka: Predsednik odeqenske zajednice je: Wegov broj telefona i e-mail adresa: Najomiqeniji predmet u~enika iz mog odeqewa: Najslu{anija pesma u mom odeqewu: Naj~itanija kwiga u mom odeqewu: Doga|aj koji smo zajedno organizovali: Nacrtaj bex svog odeqewa.
Kako se pona{amo u odeqewu

Zamisli svaku od slede}ih situacija. Razmisli o tome kako bi se tvoji drugovi iz odeqewa pona{ali u takvim situacijama. Zaokruì jedan od ponu|enih odgovora. 1. Dva druga iz tvog odeqewa su se posva|ala i spremna su da se potuku. [ta ~ine ostali u~enici iz odeqewa? a) Navijaju za jednog od u~esnika u sukobu ili se i sami ukqu~uju u tu~u. b) Ne me{aju se. Smatraju da ih se to ne ti~e. v) Poku{avaju da smire sva|u ili zovu odrasle u pomo}. 2. [ta rade u~enici iz tvog odeqewa kada neko ne razume zadatak? a) Podsmevaju mu se i dobacuju uvredqive re~i. b) U}utkuju ga jer ih ometa u radu. v) Ohrabruju ga da slobodno pita u~iteqa. 4. Jedan deo u~enika iz tvog odeqewa èli da na odmoru igra odbojku, a drugi fudbal. Kako }ete to re{iti? a) Odlu~i}e predsednik odeqewa. b) Glasa}ete za ta dva predloga. Onaj koji bude imao vi{e glasova pobedi}e. v) Ko prvi zgrabi loptu, ima}e pravo na wu!
5. Va{a drugarica pla~e jer je dobila slabu ocenu. Re}i }ete joj: a) Kakva si ti pla~qivica! Muka nam je ve} od tvojih suza! b) Nemoj plakati! Nau~i}e{ i popravi}e{ ocenu. Mi }emo ti pomo}i. v) Ko ti je kriv?! [to nisi nau~ila?!
3. Va{ drug ne ume da napravi kolut unapred. a) Jedna grupa |aka mu se ruga, a ostali nezainteresovano }ute. b) Niko ne obra}a pa`wu na wegovu nevoqu. Svi se dive spretnima. v) Ve}ina u~enika ohrabruje druga i poku{ava da mu nekako pomogne.
6. Ve}ina |aka nije spremna za najavqenu proveru znawa iz srpskog jezika. [ta }ete uraditi? a) Pre}uta}ete istinu. Uzdate se u sre}u i prepu{tate sudbini. b) Problem slo`no izlaète u~itequ, uz molbu da se provera znawa odloì. v) U~enici koji su spremni za ve`bu raduju se i ne obra}aju pa`wu na druge u~enike.
Odgovori pod v u levoj koloni i pod b u desnoj donose po jedan poen. 56 poena: êstitamo! U va{em odeqewu vlada drugarstvo i razumevawe. Ba{ ste slo`ni! 34 poena: U va{em odeqewu ponekad nailazite na pote{ko}e u druèwu. Malo vam je potrebno da nau~ite kako se zajedno dobro ìvi. 0, 1 ili 2 poena: Jasno je da u odeqewu imate problema u druèwu. Bilo bi dobro da na ~asu odeqenske zajednice uz pomo} u~iteqa razmotrite probleme koje ne umete najboqe da re{ite.
Pravila pona{awa u odeqewu

Tvoje odeqewe je grupa sastavqena od devoj~ica i de~aka. U svakoj grupi postoje odre|ena pravila. Koja su pravila odre|ena u tvom odeqewu? Navedi tri odeqenska pravila kojih se svi pridràvate.
Razmisli i napi{i koje odeqensko pravilo dosad niste uveli, a ti smatra{ da bi trebalo da ga se pridràvate u ~etvrtom razredu.
1. Ne zaka{wavaj. 2. Pomozi drugu kada je u nevoqi. 3. Slu{aj na ~asu. 4. ûvaj name{taj u u~ionici. 5. Govori istinu. 6. Ne govori ru`ne re~i. 7. Probleme re{avaj razgovorom.
Za{to smatra{ da je uvo|ewe novog odeqenskog pravila va`no? Obrazloì svoje mi{qewe.
8. ûvaj svoje i tu|e stvari. 9. Doru~kuj/ru~aj pre polaska u {kolu. 10. Peri zube pre spavawa. 11. Ne nanosi bol drugima. 12. Traì obja{wewe za ono {to ne razume{.
Za{to su va`na odeqenska pravila? Objasni.
Zaokruì samo ona pravila pona{awa koja su stvarno va`na za uspe{no u~ewe u odeqewu. Na liniji napi{i brojeve onih pravila koja smatra{ najva`nijim za drugarstvo.
Pravo na obrazovawe
Pravo na obrazovawe je osnovno qudsko pravo. U Poveqi o de~jim pravima, koja su jednaka za svu decu sveta, stoji: Svako ima pravo na {kolovawe. Osnovna {kola je obavezna. [ta misli{ o pravu na obavezno osnovno {kolovawe za svu decu sveta? Za{to ovo pravo zauzima glavno mesto me|u qudskim pravima? Objasni svoje mi{qewe. Tri razloga zbog kojih voli{ da ide{ u {kolu su: Ti ide{ u osnovnu {kolu. Da li kao |ak ima{ neke obaveze? Navedi neke od wih.
Iako je pravo na osnovno obrazovawe jedno od osnovnih qudskih prava, istraìvawa Uneska (vidi na str. 176) potvr|uju da danas preko 100 miliona dece ne ide u osnovnu {kolu. Razmisli za{to.
poveqa
Timski rad
Timski rad je zajedni~ki rad u~enika na ostvarewu nekog zadatka. Timovi mogu imati mawi ili ve}i broj ~lanova. Najboqe se radi kada se tim sastoji od 3 do 5 ~lanova. Svaki ~lan tima mora da se pona{a prema odre|enim pravilima. ZAPAMTI: Da bi ~lanovi jednog tima mogli uspe{no da sara|uju na zajedni~kom zadatku, va`no je da se po{tuju slede}a pravila: Mi{qewe svih ~lanova podjednako je va`no. Svi ~lanovi donose odluku o tome ko je vo|a tima. Du`nosti me|u ~lanovima dele se prema sklonostima/sposobnostima u~enika. Svaki ~lan duàn je da uradi svoj deo posla u dogovorenom vremenu. Slo`nost me|u ~lanovima tima pravi je put do uspeha.
Izvestilac je onaj u~enik koji pred celim odeqewem saop{tava rezultate rada do kojih su do{li ~lanovi wegovog tima zajedni~kim radom. Mogu}e je da tim ima i vi{e od jednog izvestioca, na primer svaki ~lan moè da izvesti o jednom delu zadatka, prema dogovorenom redosledu.
Koja je tvoja uloga u timskom radu

Optimista je uvek spreman da veruje u pobedu svog tima! Wegova vera u uspeh ne posustaje ni u najbeznade`nijim situacijama. ^lanovima tima u kojem je i optimista prijaju wegovi usklici odu{evqewa, kao {to su: To! Bravo za nas!!! Super nam ide!!!
Ometa~ ili deùrno smetalo uvek je spreman na sva|u sa svim ~lanovima tima, naro~ito oko ne~eg {to je neva`no i bezna~ajno. Retki su trenuci u kojima je ometa~ spreman na saradwu. Osetqiv je k princeza na zrnu gra{ka, pa svi gledaju da mu unapred udovoqe kako bi tim mogao da dovr{i zadatak. Najbliì mu je sumwalo (vidi ispod).
Sumwalo je onaj koga je tokom rada u timu te{ko ubediti u sre}an kraj. Sumwi~av je prema svim ~lanovima tima, prema zadatku na kojem se radi, drugim timovima, a ponekad i prema samom sebi. Re~enice zapo~iwe sa: Ne verujem da... ili Nikada ne}emo mo}i da...
Spavalica i pored najboqe voqe da ~lanovima tima dokaè kako je u budnom stawu (na primer, drè}i o~i otvorene), nikada ne uspeva u tome. Savladao je razne tehnike prikrivawa usnulosti: povremeno klimne glavom, {tucne, potvrdi da se slaè sa idejom koju je upravo prespavao rekav{i: Da, da, to je u redu!
Sve mi je te{ko je onaj kome je sve nepopravqivo te{ko. To se ni~im ne moè izmeniti. Ni optimista nema re{ewe za ovakvog ~lana tima. Prime}eno je to da ukoliko sve mi je te{ko bude u istom timu s nekim prema kome gaji simpatije (proveriti u sveè popuwenim leksikonima!), tad ima nade da preuzme deo zadatka na sebe i uspe{no ga zavr{i.
Imam ideju! je neumorni tvorac ideja koje nezadrìvo nadiru od po~etka do kraja timskog rada. Ta~nije, imam ideju ima ideju i pre nego {to tim dobije zadatak. Poèqno je saslu{ati ga na po~etku rada, a potom ga uti{ati da bi uop{te bilo mogu}e re{iti zadatak.
Planer nikada iz ruke ne ispu{ta plan rada tima, u koji detaqno upisuje ko, {ta i kada treba da uradi. Kada tim zaluta, ve{to pristupa spasavawu. Re~enice naj~e{}e zapo~iwe sa: Prema planu koji smo napravili...
Pripremi kratak izve{taj o tome u kojoj si od ponu|enih uloga u timskom radu prepoznao sebe. Objasni svoj izbor.
Moje u~e{}e u timskom radu

Ovu stranu ispuni posle u~e{}a u nekom timskom radu. Zapaàwa i utisci koje bude{ zapisao mogu ti koristiti u daqim aktivnostima u timu. Zadatak mog tima bio je:
Moj zadatak u timu bio je:
Moji utisci o radu celog tima:
[ta mislim o svom radu u timu:
[ta mi je smetalo tokom rada u timu:
Moji predlozi za slede}i rad u timu:
10
Susret s prirodom
Razgovara}emo:
o tome {ta sve ~ini prirodu o pravilima zdravog ìvota
U~i}emo:
o carstvu biqaka o tome {ta sve uti~e na rast i razvoj biqaka o zna~aju lekovitih i gajenih biqaka o carstvu ìvotiwa o tome kako su ìvotiwe prilago|ene razli~itim uslovima ìvota o koristi koju ~ovek ima od doma}ih ìvotiwa o ~oveku kao delu prirode o tome po ~emu se ~ovek razlikuje od ostalih ìvih bi}a

da izvede{ ogled U potrazi za svetlom da izvede{ ogled Pokreti biqaka nisu slu~ajni da organizuje{ predavawe o lekovitim biqkama da napravi{ jelovnik za jedan dan da napi{e{ svoje pravilo za zdrav ìvot
[ta je priroda
Priroda je sve {to nas okruùje. Ona moè biti ìva i neìva. Pogledaj sliku i napi{i {ta od onog {to je na woj prikazano pripada ìvoj prirodi, {ta neìvoj, a {ta je delo ~oveka.
@iva priroda
Neìva priroda
Delo ~oveka
12
@ivim bi}ima su neophodni slede}i uslovi za ìvot: sunce, voda, vazduh i zemqi{te. UÎMDAUÎM Razmisli i odgovori za{to su Sunce, vazduh, voda i zemqi{te neophodni za ìvot ìvih bi}a.
@iva bi}a ili organizmi svrstana su u pet carstava. Ove godine u~i}e{ samo o dva carstva. To su carstvo biqaka i carstvo ìvotiwa. Koja su ostala carstva i koji im organizmi pripadaju, u~i}e{ u starijim razredima.
Biqke i ìvotiwe se me|usobno razlikuju. Navedi osobine koje su karakteristi~ne samo za ìvotiwe.
UÎMDAUÎM Bez obzira na razlike koje ih svrstavaju u razli~ita carstva, sva ìva bi}a imaju i zajedni~ke osobine. Na osnovu onoga {to ve} zna{, navedi zajedni~ke osobine svih ìvih bi}a. 1. 3. 5. 2. 4.
organizam
13
Carstvo biqaka
U carstvo biqaka svrstavamo organizme koji se me|usobno veoma razlikuju. I pored mnogih razlika, ve}ina biqaka ima i neke zajedni~ke osobine. Biqke: imaju: koren, stablo, list, cvet, plod i seme sadrè zelenu materiju koja im omogu}ava da same sebi proizvode hranu ne kre}u se. Poveì strelicama nazive delova biqaka sa odgovaraju}im delom tela na slici. U prazne ku}ice upi{i slovo koje ozna~ava ulogu koju ima taj deo tela biqke. KOREN STABLO LIST CVET PLOD SEME a) Provodi vodu i druge potrebne materije i odràva biqku u uspravnom poloàju. b) Iz wega izrasta nova biqka. v) Pri~vr{}uje biqku za podlogu i upija vodu i mineralne materije iz zemqi{ta. g) Sluì za razmnoàvawe. d) Ima ulogu u disawu i ishrani biqke. |) Razvija se iz cveta i sadrì seme. Stablo pustiwskih biqaka je mesnato i sluì kao magacin vode, dok su listovi u obliku trnova. Koren je veoma razvijen. Drve}e i `buwe imaju stablo debele kore i dobro razvijen koren. Oblik i veli~ina delova tela biqaka u velikoj meri zavise od stani{ta na kojem biqka ìvi. Objasni za{to navedene biqke imaju razli~ita stabla i korenove. Vodene biqke su tankog i visokog stabla ili plivaju po povr{ini vode. Wihov koren je slabo razvijen.
Neke vrste kaktusa imaju stablo rastegqivo poput harmonike {iri se kada se puni vodom, a skupqa po{to biqka potro{i vodu.
14
Zelenu boju biqkama daje materija koja se nalazi u wihovom telu. Zahvaquju}i woj, biqke mogu da upijaju Sun~evu svetlost i same proizvode hranu. U potrazi za svetlom [ta ti je sve potrebno: dve plasti~ne ~a{e ili mawe saksije ispuwene zemqom dva zrna pasuqa jedna kartonska kutija na kojoj postoji otvor U isto vreme posadi pasuq u obe ~a{e. Prvu ~a{u stavi na osvetqeno mesto, a drugu pokrij kartonskom kutijom i okreni otvor prema svetlosti. Redovno zalivaj obe biqke. Objasni za{to se biqka savija u pravcu otvora. Zapaàwe: Posle izvesnog vremena vide}e{ da prva biqka raste uspravno, dok se druga savija u pravcu otvora na kutiji. Kada kaèmo da se biqke ne kre}u, to zna~i da biqke ne mogu prelaziti s jednog mesta na drugo. Me|utim, sve biqke mogu praviti odre|ene pokrete. Sam rast predstavqa pokret.
Razmisli i napi{i za{to biqaka nema u pe}inama ili na velikim morskim dubinama.
Mnoge biqke otvaraju cvetove dawu, a zatvaraju ih no}u ili obrnuto. Listovi stidqive mimoze zatvaraju se na dodir.
15
Pokreti biqaka nisu slu~ajni [ta ti je sve potrebno: dva zrna pasuqa ili dva ~ena belog luka malo vate plasti~na ~a{a ili saksija sa zemqom Ostavi zrnevqe (~enove) u vati nekoliko dana, ali vodi ra~una o tome da vata bude stalno vla`na. Kad proklijaju, zasadi ih u ~a{u i to tako da deo od kojeg }e izrasti stablo bude okrenut ka dnu, a deo iz kojeg }e izrasti koren ka povr{ini ~a{e.
Zapaàwe: Posle nekoliko dana }e{ uo~iti da su delovi biqke promenili smer rasta. Stablo }e ipak rasti nagore, a koren u suprotnom smeru. Razmisli i objasni za{to je va`no da stablo raste iznad zemqe. Za{to je va`no da koren bude u zemqi{tu?
16
Temperatura i vla`nost vazduha i zemqi{ta imaju veliki uticaj na rast biqaka. Na niskim temperaturama i bez vlage biqke veoma sporo ili nikako ne rastu. Zbog toga u oblastima ve~itog snega i leda nema biqnog sveta. U su{nim oblastima, kao {to su pustiwe, rasprostrawene su samo dobro prilago|ene vrste biqaka. U predelima u kojima se smewuju godi{wa doba biqke se na razli~ite na~ine prilago|avaju nepovoqnim periodima. Listopadno drve}e u jesen zapo~iwe neku vrstu zimskog sna. Li{}e opada, a pupoqci dobijaju za{titni omota~. Time se biqka {titi od smrzavawa. Tako za{ti}ene, biqke mogu podneti temperature niè i od 25oC. Jo{ jedan od razloga za zimsko mirovawe jeste voda koja se ledi u toku zime, te je biqke ne mogu upijati iz zemqi{ta.
Rekorder me|u listopadnim drve}em u podno{ewu niskih temperatura je breza. Ona moè podneti temperaturu i do 40oC.
Breza
Listopadna {uma
pupoqak
17
êtinarsko drve}e je prilago|eno zimskim uslovima ìvota. Listovi ~etinara, ~etine, ~vrsti su i imaju oblik iglica. Proizvode smolu koja ih {titi od mrazeva. Do vode dolaze korenom koji raste do velikih dubina. Sve ove osobine omogu}avaju im ve}u otpornost na niske temperature.
êtinarska {uma
Biqke koje ìve na visokim planinama su niske, da se ne bi slomile pod udarima jakih vetrova. Mnoge od wih su u obliku jastu~i}a, preko kojih vetrovi naprosto klize.
Iako su ~etinari izuzetno dobro prilago|eni na niske temperature, samo retke vrste mogu podneti okrutne zime.
18
smola
Lekovite biqke
Qudi su od davnina koristili biqke za le~ewe razli~itih oboqewa. I danas postoje narodi koji le~ewe zasnivaju na upotrebi lekovitih biqaka. Te biqke sadrè lekovite materije koje se mogu nalaziti u korenu, listu, cvetu ili drugom delu tela. Cvet kamilice ublaàva tegobe u èlucu. Voda u kojoj su se kuvali listovi koprive spre~ava opadawe kose ako se utrqava u koren kose.
Od lekovitih materija koje se nalaze u lekovitim biqkama proizvode se brojni lekovi. Lekovite biqke se beru onda kada lekoviti sastojci u wima imaju najve}e dejstvo. One se zatim su{e i usitwavaju da bi se od wih dobio biqni ~aj.
Dugo je ~ovek koristio vrbinu koru za smawivawe bolova. Kada je uspeo da izdvoji lekoviti sastojak iz vrbine kore i da ga proizvede u laboratoriji, dobijen je aspirin.
Ne koristi lekovito biqe bez pomo}i stru~nog lica. Iako su neke lekovite biqke korisne u malim koli~inama, mogu biti ~ak i otrovne ako se neumereno upotrebqavaju.
Organizujte predavawe saznajte koje su lekovite biqke rasprostrawene u va{em kraju. Za {ta se koriste? Koje bolesti le~e? U biqnoj apoteci kupite neki biqni ~aj koji svi moète da popijete. Skuvajte ~aj prema uputstvu za upotrebu i pijte ga tokom predavawa.
19
Gajene (kultivisane) biqke

Gajene (kultivisane) biqke poti~u od samoniklih biqaka koje je ~ovek hiqadama godina mewao da bi dobio biqke krupnijih plodova, ve}eg prinosa ili one koje su otpornije na hladno}u i su{u. Tako su od samoniklih biqaka postajale dana{we gajene biqke. Osim za svoju ishranu i ishranu doma}ih ìvotiwa, gajene biqke ~ovek koristi i u druge svrhe. Neke upotrebqava za dobijawe tkanina, poput pamuka i lana, od konopqe pravi uàd, a od jute prostirke. Vrbovo pru}e, palmino li{}e i trsku ~ovek koristi za izradu name{taja, a slamu za izradu {e{ira. Navedi biqke koje se najvi{e gaje u tvom kraju i wihovu upotrebu. naziv biqke ìtarice vo}e povr}e druge biqke upotreba biqke
Veliki broj biqaka, kao {to su gro`|e, kupine i maline, koristi se za pravqewe raznih napitaka. Neke biqke od kojih se prave napici ~aj, kafa, kakao i dr. rastu samo u predelima sa veoma toplom klimom.
Pre oko 600 godina Evropqani su otkrili ne{to novo u dotad nepoznatom svetu. Prona{li su biqke koje su poja~avale ukus jelima, poput paprike, bibera, |umbira, karanfili}a i cimeta. To su za~inske biqke, a u to vreme bile su cewenije od zlata.
20
kultivisati, prinos, juta, |umbir, karanfili}
Carstvo ìvotiwa
@ivotiwskom carstvu pripadaju organizmi za koje, u ve}ini slu~ajeva, vaì: da im je telo sloènije i raznovrsnije od tela biqaka da se hrane drugim organizmima da imaju sposobnost kretawa. Navedi uloge slede}ih delova tela ìvotiwa: zubi u{i krzno noge Psi imaju izuzetno dobro razvijeno ~ulo mirisa pomo}u kojeg mogu da osete da je druga ìvotiwa ili osoba bila na nekom mestu ili da je dodirivala neki predmet. Napi{i koji delovi tela ìvotiwama sluè za: disawe u~ewe ogla{avawe kretawe Ptice koje ìve u gustoj {umi i koje ne mogu videti jedna drugu od kro{wi drve}a, imaju dobro razvijeno ~ulo sluha i sporazumevaju se pevawem. Mnoge ptice koje se hrane insektima, poput lastavica, love insekte u vazduhu. One lete otvorenog kquna, a on im sluì kao levak u koji upadaju insekti. Slepi mi{evi izbegavaju prepreke zahvaquju}i organu ~ula sluha posebne gra|e koji je sli~an radaru.
Za razliku od biqaka koje same proizvode hranu, ìvotiwe se hrane drugim organizmima. Biqojedi se hrane biqkama, mesojedi drugim ìvotiwama, a sva{tojedi i biqkama i ìvotiwama. Biqojedi i mesojedi mogu se razlikovati na osnovu izgleda i gra|e pojedinih delova tela. Kqun ptica grabqivica i zubi zveri izuzetno su dobro razvijeni. Te ìvotiwe su veoma brze i imaju razvijena ~ula.
Objasni za{to orao ima povijen i o{tar kqun. Za{to vuk ima ovako jaku ~equst?
radar, grabqivica
21
@ivotiwe se kre}u u svom stani{tu ili ga mewaju ukoliko je potrebno. Sposobnost kretawa omogu}ava im potragu za hranom ili spas od neprijateqa. @ivotiwe se kre}u na razli~ite na~ine, u zavisnosti od stani{ta u kojem ìve. Za to im sluè posebni delovi tela noge, krila i peraja.
@abe ìve u vodi i na kopnu. Na kopnu su odli~ni skaka~i, a u vodi pliva~i. Opi{i wihove udove i objasni kako im takvi udovi pomaù pri kretawu u vodi, a kako na kopnu.
Ribe i vodeni sisari, poput kitova, delfina i foka, samo naizgled imaju ista peraja.
Divokoze su prilago|ene stani{tu. Wihovi papci spre~avaju klizawe po stenovitoj podlozi.
22
ud
Neke ìvotiwe prelaze ogromne razdaqine radi boqih uslova ìvota. Ptice selice svake jeseni napu{taju svoja stani{ta i odlaze u toplije krajeve da bi izbegle niske temperature i nedostatak hrane. Svakog prole}a se vra}aju. Navedi ptice na{ih krajeva. Selice:
@ivotiwe koje se ne sele prilago|ene su nepovoqnim uslovima ìvota u stani{tu. U jesen krzno sisara postaje gu{}e, pa tako zadràvaju toplotu tokom hladnih zimskih dana. U prole}e krzno se prore|uje, ~ime se spre~ava preterano zagrevawe u dugim letwim danima. Sli~nu pojavu sre}emo i kod ptica. Wihovo perje s jeseni postaje gu{}e, a u prole}e re|e. Mnoge ìvotiwe, kao, na primer, zec, s promenom godi{weg doba mewaju i boju krzna, ~ime postaju mawe primetne u okolini.
Stanarice:
Ribe jeguqe iz celog sveta mreste se u Sargaskom moru. One prelaze hiqade kilometara da bi tamo poloìle jaja, a zatim umiru. Mlade jeguqe se vra}aju u krajeve u kojima su ìveli wihovi roditeqi i to putovawe traje nekoliko godina. Kad do|e vreme wihovog mre{}ewa, i same kre}u put Sargaskog mora.
Zec
Meksi~ki zaliv sa Sargaskim morem i jeguqa
Vuk
mrestiti se
23
Neke ìvotiwe, na primer veverica i jazavac, sakupqaju zalihe hrane za hladne dane koje provode u svojim gnezdima i jazbinama. Druge, kao, recimo, medved, tokom prole}a i leta jedu velike koli~ine hrane. Na taj na~in dobijaju masne naslage koje im omogu}avaju da se ne hrane za vreme zime. Te ìvotiwe savla|uju nepovoqne uslove u toku zime tako {to spavaju zimskim snom.
Za ìvotiwe su karakteristi~ne i neke posebne vrste pona{awa. Mnoge ìvotiwe brane prostor na kojem ìve, hrane se i razmnoàvaju. Medved grebe stabla i tako obeleàva granice svoje teritorije. Orao nadle}e svoju teritoriju da je ne bi zauzeli drugi orlovi.
Orao
Veverica
Jazavac
Ima ìvotiwa koje ìve u grupama (p~ele, ose, mravi itd.). @ive}i zajedno, lak{e dolaze do hrane ili se boqe brane od neprijateqa. Svaka ìvotiwa koja ìvi u grupi ima svoje mesto i ulogu u woj. Takve ìvotiwe imaju ~ak i govor, na~in na koji se me|usobno sporazumevaju. Ose Mravi koji su prona{li hranu obave{tavaju ostale mrave tako {to posebnim mirisom obeleàvaju put koji do we vodi.
Medved
24
Doma}e ìvotiwe
U po~etku je ~ovek pripitomqavao divqe ìvotiwe i koristio ih za rad ili gajio za ishranu. Danas se doma}e ìvotiwe uglavnom uzgajaju na velikim farmama, a wihov rad su zamenile poqoprivredne ma{ine.
DA SE PODSETIMO: Na osnovu sli~nosti sve ìvotiwe su svrstane u jedno carstvo ìvih bi}a, carstvo ìvotiwa. Iako su deo iste velike grupe (carstva), ìvotiwe se me|u sobom razlikuju. Razli~ite vrste ìvotiwa odlikuju se i razli~itim osobinama. Napi{i sli~nosti izme|u pojedinih pripadnika ìvotiwskog carstva i navedi wihove posebnosti.
Pas
Vrabac
posebnosti Navedi doma}e ìvotiwe koje se gaje u tvom kraju. [ta od wih ~ovek dobija? doma}a ìvotiwa koristi se za
posebnosti
sli~nosti
Vuna je meka i duga dlaka ovce koja se koristi za izradu tkanina i pletewe.
25
ôvek deo prirode

Prema mnogim osobinama, izgledu i aktivnostima koje obavqa, ~ovek je sli~an ìvotiwama. Telo ~oveka sastoji se od glave, trupa i udova. Pomo}u ~ula moè da vidi, ~uje, oseti miris, ukus i dodir. Hrani se drugim organizmima, biqkama ili ìvotiwama, i ima sposobnost kretawa. Aktivnosti prema kojima je ~ovek sli~an ìvotiwama: ìvi u zajednici, brine o mladima, odràva higijenu, priprema hranu za zimu. Navedi jo{ neke aktivnosti po kojima je ~ovek sli~an ìvotiwama.
Korwa~a
ôvek se razlikuje od ìvotiwa po tome {to je razumno bi}e. ôvek misli, radi i stvara ono {to mu je potrebno za ìvot. Napi{i {ta ~ovek moè, a ìvotiwe ne mogu da rade.
ôvek
[impanza
Kow
ôvek je izgledom sli~an nekim ìvotiwama, dok se od drugih vi{e razlikuje. Pogledaj slike. S kojom ìvotiwom ~ovek ima najvi{e, a s kojom najmawe sli~nosti?
26
Iako su qudi me|u sobom sli~ni, ne postoje dve potpuno iste osobe. Qude razlikujemo prema uzrastu, polu i izgledu. ôvek se od ro|ewa razvija. Tokom ìvota mewaju se mnoge wegove osobine. Kod ve}ine ìvih bi}a, pa i ~oveka, razlikuju se dva pola, mu{ki i ènski. Postojawe razli~itih polova omogu}ava ostavqawe potomstva. Navedi sli~nosti i posebnosti izme|u sebe i jednog ~lana svoje porodice. ja posebnosti jedan ~lan moje porodice posebnosti
Razgovarajte u odeqewu o sli~nostima i razlikama izme|u ~lanova va{ih porodica.
sli~nosti
27
Zdrav ìvot podrazumeva zdravu ishranu, redovnu fizi~ku aktivnost i higijenu. Kada se ose}a{ sna`no i veselo i kada te ni{ta ne boli, zna~i da si dobrog zdravqa. Da bi se tvoje telo pravilno razvijalo, va`no je da ishranom unosi{ hranqive materije biqnog i ìvotiwskog porekla. U tvom uzrastu treba da ima{ pet obroka doru~ak, ru~ak, ve~eru i dve uìne. Ne preska~i obroke! Ne jedi izme|u obroka! Nema potrebe da jede{ kada ne ose}a{ glad. Jedi polako i dobro sa`va}i svaki zalogaj! Prèna hrana sadrì i nepotrebne masno}e. Zato su zdravija kuvana jela. Napi{i svoje mi{qewe o tome {ta je va`no za zdrav ìvot.
Od ponu|enih namirnica napravi jelovnik za jedan dan. doru~ak uìna ru~ak uìna ve~era
T JOGUR
MLEKO
MLEKO
28
Napi{i {ta bi trebalo da promeni{ u svojoj ishrani da bi bila zdravija.
Fizi~ka aktivnost omogu}ava pravilan razvoj tela. Potrebu za fizi~kom aktivno{}u moè{ zadovoqiti na vi{e na~ina {etwom, igrom, ve`bama ili aktivnim bavqewem sportom. Osim zdrave ishrane i fizi~ke aktivnosti, za pravilan razvoj neophodna je i higijena tela, ode}e i prostora u kojem ìvi{. âk i kada ni{ta ne radi{, tvoje telo se znoji i peruta, a koà je izloèna raznim uticajima. Zato neka ti svakodnevno tu{irawe postane zdrava i prijatna navika. Ako ceo dan provede{ u patikama, oznoji}e ti se stopala. Detaqno peri stopala i redovno mewaj ~arape. Kad god obavi{ neku aktivnost i pre nego {to zapo~ne{ drugu, operi ruke. Nije dobro razmewivati garderobu s drugima. Posavetuj se sa svojim stomatologom o pravilnoj higijeni usta. Nemoj ~ekati da neko drugi sre|uje tvoju sobu. Ne zaboravi da je redovno provetrava{. Napi{i jedno svoje pravilo za zdrav ìvot.
Donesi zakqu~ak o tome koliko zdravo provodi{ svoje vreme. Obrazloì svoje mi{qewe.
higijena
29
Seti se {ta smo nau~ili

SUSRET S PRIRODOM
BIQKE @IVOTIWE QUDI
delovi tela
na~in ishrane
ostale karakteristike
same proizvode hranu hrane se drugim organizmima odràvaju higijenu
brinu o potomstvu ìve u zajednici razumna bi}a
imaju sposobnost kretawa imaju glavu, trup, udove, ~ula
imaju koren stablo, list, cvet, plod, seme prave pokrete
imaju glavu, trup, udove, ~ula, peraja, krila...
30
Moja domovina Srbija

Razgovara}emo:
o tome za{to je va`no za jednu dràvu da bude demokratska o va`nim podacima o glavnom gradu Beogradu o zna~aju qudskih prava
U~i}emo:
o Srbiji kao delu Evrope i sveta o poloàju Srbije u Evropi o dràvnom ure|ewu Srbije o tome {ta ~ini teritoriju jedne dràve o narodima i narodnostima u Srbiji o osnovnim obele`jima dràve Srbije o geografskom poloàju Srbije o saobra}ajno-geografskom poloàju Srbije

da istraì{ kojim su pismom pisane tvoja |a~ka kwiìca i zdravstvena kwiìca da nacrta{ razglednicu svog mesta
Moja domovina je deo sveta

Planeta na kojoj ìvimo zove se Zemqa. Ve}i deo Zemqine povr{ine prekriven je vodom. Velike vodene povr{ine ~ine okeani, a kopneni deo planete kontinenti.
GRENLAND
SEVERNI LEDENI
OKEAN
ATLANTSKI
OKEAN
SEVERNA AMERIKA
TIHI OKEAN
TIHI OKEAN
INDIJSKI
OKEAN
EVROPA JU@NA AMERIKA AFRIKA
AZIJA AUSTRALIJA
A N TA R K T I K
Oko tri ~etvrtine povr{ine Zemqine kugle ~ini voda, a jednu ~etvrtinu kopno!
32
okean, kontinent
Kontinenti su podeqeni na veliki broj dràva. Taj broj je promenqiv. Na{a domovina je Republika Srbija. Ona se nalazi u Evropi. Na mapi Evrope prona|i dràvu Srbiju.
Severni rt Barencovo more
U
Rejkjavik
ISLAND
R
Norve{ko more
K A S K D
J
A
I
A
C A R E
D E F A K
Talin
Oslo
Stokholm
F
Helsinki
mor
S U
Ur a
Moskva Minsk
ESTONIJA
DANSKA
i~
SEV. IRSKA IRSKA

Dablin
Severno more
ko
LETONIJA
Riga
Kopenhagen
B
Amsterdam
I
al
LITVANIJA
Vilwus
JA
VELIKA BRITANIJA
D
RUS. FED
K A Z A H S T A N BE LO R USI J A
Berlin Var{ava
London
HOLA Brisel
BELGIJA
NE M A^KA
Prag
P O QSKA
Kijev
Pariz
LUKSEMBURG
U K R A J I N A
Atlantski okean
Ê [ KA
LIHTEN[TAJN Be~
SLOVA^KA Bratislava Budimpe{ta MA\ARSKA
s Ka
MOL
pi
FRA NCUSK A
Bern Vaduc AUSTRIJA [VAJCARSKA SLOVENIJA Zagreb Qubqana HRVATSKA
Ki{iwev
oj jsk
VI
Azovsko more
JA
ez er o
RUMUNIJA G RUZIJA
Beograd Bukure{t Tbilisi
Baku
JA
SAN MARINO
RTU GAL I
Ja
MONAKO Madrid
BiH Sarajevo
Crno more
SRBIJA
AZERBEJXAN JERMENIJA
dr
Jerevan
Lisabon
I
ANDORA
an
CRNA GORA sk Podgorica om or e Tirana
BUGARSKA
Sofija Skopqe MAKEDONIJA Ankara
Korzika
T A
PO
[P A NIJ A
Balearska ostrva
VATIKAN Rim L I
AZERBEJXAN (Nahi~evan)
ALBANIJA
JA
Sardinija
S r e
d
Rabat
Tirensko more
Sicilija
GR^KA
Egejsko more
T U R S K A
I R A N
Jonsko more
Atina Bagdad
Alìr Tunis
SIRIJA
Nikozija Valeta
O
NI
I R A K
LIBAN Damask Bejrut Kuvajt IZRAEL Jerusalim Aman
A
M
R
TU
M AL TA
Tripoli
KIPAR
m
n o
Krit
m o r e
N A RD
KUVAJT
JO
SAUDIJSKA ARABIJA
J A
Kairo
L I
B I
E G I P A T
U svetu postoji 195 dràva. Evropi pripadaju 43 dràve.
33
Dràva Srbija
Na{a dràva Srbija nalazi se u jugoisto~noj Evropi, na Balkanskom poluostrvu i zato se kaè da je evropska i balkanska dràva. U okviru dràve Srbije nalaze se Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Glavni grad Republike Srbije je Beograd.
IJA LUKSEMBURG Prag Kijev
Ê[KA NEMA ^K A
LIHTEN[TAJN
PO QSKA
SLOVA^KA Bratislava
U K R A J I N A
MOLDAVIJA
Ki{iwev
Azovsko more
Be~ Budimpe{ta
Bern [VAJCARSKA
AUSTRIJA RUMUNIJA
Bukure{t
MONAKO
MA\ARSKA SLOVENIJA Zagreb Qubqana HRVATSKA Beograd SAN BiH MARINO Sarajevo SRBIJA
Ja
A
dr
Crno more
BUGARSKA
an
VATIKAN
I T L I
Korzika Sardinija
Rim
JA
CRNA GORA sk om Podgorica or e

ALBANIJA
Sofija Skopqe MAKEDONIJA
Tirana
Ankara
Tirensko more
Tunis
GR^KA
Egejsko more
T U R S K A
Sicilija
Jonsko more
Atina
TUNI S
Nikozija Valeta
MA LTA Krit S r e d o z e m n o
KIPAR
e m o r
34
Republika je oblik dràvnog ure|ewa u kojem gra|ani na izborima biraju predsednika koji }e se nalaziti na wenom ~elu. Punoletni gra|a i biraju i poslanike Narodne skup{tine. Izbori za narodne poslanike organizuju se svake ~etvrte godine, a predsedni~ki izbori su svake pete. Vi{e evropskih dràva je po svom dràvnom ure|ewu republika: Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Francuska...
Na{a domovina Srbija ure|ena je kao demokratska dràva. [ta to zna~i? Demokratija je vladavina naroda preko izabranih predstavnika vlasti koji se biraju na izborima. To je najboqi na~in ure|ewa jedne dràve.
Da li zna{? U Evropi nisu sve dràve republike. Neke evropske dràve su monarhije. To zna~i da se na ~elu tih dràva nalazi monarh (kraq ili car). Najpoznatije monarhije Evrope su: Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije i Severne Irske, [panija, [vedska, Norve{ka, Monako...
Na Balkanskom poluostrvu nalaze se teritorije slede}ih dràva:Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Gr~ke, Albanije i deo Rumunije i Turske. Na karti sa strane 34 oboj teritorije balkanskih dràva. Proceni veli~inu teritorije Srbije. Dopuni narednu re~enicu. Ako dràve Balkanskog poluostrva moèmo svrstati u tri kategorije: male, sredwe i velike dràve, Srbija je prema veli~ini teritorije Koja dràva na Balkanu ima najve}u teritoriju? Koja balkanska dràva ima najmawu teritoriju? Koje dràve Balkana imaju izlaz na more? dràva. (Proveri na strani 41.)
autonoman
35
Teritoriju jedne dràve ~ini prostor u okviru wenih dràvnih granica na kopnu, ali i ivi~ni morski prostor sa svim prirodnim bogatstvima. Dràvne granice su sporazumno potvr|ene i ucrtane u geografske karte. One se na kartama obeleàvaju slede}im kartografskim znakom ()()()(). Svakoj dràvi koja izlazi na more pripada priobalni pojas {irok oko 20 km, ali i vazdu{ni prostor iznad we. Priobalni pojas ima naziv teritorijalne vode. Pa`qivo posmatraj kartu i dopuni slede}e re~enice. Srbija se na severu grani~i sa na severoistoku sa na istoku sa na jugu sa i na zapadu sa i Horgo{ je grani~ni prelaz izme|u Srbije i Pre{evo je grani~ni prelaz izme|u Srbije i
RUMUNIJA Bukure{t
, , , , .
POQSKA Prag Ê[KA Be~ AUSTRIJA Budimpe{ta MA\ARSKA LOVENIJA Horgo{ Qubqana Zagreb HRVATSKA SLOVA^KA Bratislava U K R A J I N A
Kijev
Ki{iwev
MOLDAVIJA
Beograd
BiH Sarajevo
SRBIJA
BUGARSKA
Ja
dr
an
sk om
IJ
CRNA GORA Pre{evo Podgorica

ALBANIJA
Sofija
or
A
Skopqe MAKEDONIJA
IT
e
Tirana
AL
ko
Jonsko more
GR^KA
Egejsko more
Atina
o
36
ivi~ni morski prostor, kartografski znak, priobalni pojas, sporazumno
Pogledaj kartu sa str. 33. Navedi po tri evropske dràve koje su po veli~ini: najsli~nije Srbiji: mawe od Srbije: ve}e od Srbije:
Barencovo more Severni rt
Evropa
Norve{ko more
C A R E D E F A de i o k ps s Ru ij e)
J I
mor
Rusija
i~
K S U R
Moskva
(e
vr
Severno more
Najve}a dràva Evrope, ali i sveta je Rusija. Povr{ina Rusije ve}a je od povr{ine celog evropskog kontinenta! Najmawa dràva Evrope je Vatikan, sme{ten u gradu Rimu, glavnom gradu Italije. Broj stanovnika te dràve je oko 900.
Ba
Atlantski okean
Azovsko more
ko
Ka s
pi
jsk oj
ez
er
SAN MARINO MONAKO ANDORA VATIKAN
Crno more
Ja
SRBIJA
dr
an
sk om
or
e
Egejsko more
S
r
e
d
Tirensko more
o
z
Jonsko more
e m
n o
m o r e
SAN MARINO MONAKO ANDORA VATIKAN
Ja
dr
an
sk om
or
Na karti dràva Evrope, na strani 33, prona|i dràve patuqke.
Da li zna{? Me|u najmawe dràve Evrope ubrajaju se: Vatikan, Monako, San Marino, Malta, Andora i Lihten{tajn. Najve}a patuqasta dràva je Andora, koja ima 67.000 stanovnika, {to odgovara broju stanovnika Sombora, sredwe velikog grada na{e zemqe.
37
Stanovni{tvo Srbije
Srbija je vi{enacionalna zemqa. Ona je zajedni~ka dràva srpskog naroda i nacionalnih mawina koje u woj ravnopravno ìve. U Srbiji (bez Kosova i Metohije) ve}inski deo stanovni{tva ~ine Srbi. Me|u pripadnicima nacionalnih mawina su: Ma|ari, Albanci, Slovaci, Rusini, Rumuni, Hrvati, Bugari, Romi, Bo{waci, Ukrajinci, Goranci i dr. Srbija je zemqa u kojoj svi gra|ani imaju slobodu veroispovesti. Najbrojniju versku zajednicu ~ine hri{}ani pravoslavne vere, a prisutne su i: islamska, katoli~ka, jevrejska, protestantska i druge zajednice.
Srbi u narodnoj no{wi
Slovaci u narodnoj no{wi
Katoli~ka crkva u Novom Sadu
Pravoslavna crkva u Beogradu
Sinagoga u Subotici
Xamija u Beogradu
Rumuni u narodnoj no{wi
Ma|arica u narodnoj no{wi
38
narod, nacionalna mawina, veroispovest, verska zajednica
U Srbiji je u slu`benoj upotrebi srpski jezik, a u Vojvodini {est jezika: srpski, ma|arski, hrvatski, slova~ki, rumunski i rusinski. Kao slu`beno pismo koristi se }irilica, a u upotrebi je i latinica. Nacionalne mawine u na{oj zemqi imaju zakonom zagarantovano pravo na slu`benu upotrebu sopstvenog jezika i pisma. Pro~itaj slede}a pitawa i odgovori na wih. Kom narodu/nacionalnoj mawini pripada{? Prona|i najmawe tri dokumenta (na primer: |a~ku ili zdravstvenu kwiìcu, svoju kr{tenicu i sl.). Proveri kojim su pismom pisana prona|ena dokumenta i zapi{i podatke. Prona|ena dokumenta su: Kojim jezikom govori{?
Kojim se jezikom govori u tvojoj ku}i?
Pismo kojim su dokumenta pisana/{tampana:
Kojim pismom se sluì{ u {koli?
Dokumenti na kojima su kori{}ena dva pisma su:
[ta misli{, za{to je va`no da svi gra|ani jedne dràve budu ravnopravni?
Kako gra|ani jedne dràve ostvaruju svoju ravnopravnost? [ta zna{ o ravnopravnosti?
Poveqom o qudskim i mawinskim pravima i gra|anskim slobodama i ustavom u Srbiji su obezbe|eni ravnopravnost i jednakost gra|ana bez obzira na nacionalnu pripadnost, veroispovest i jezik.
ustav, poveqa, ravnopravan, ravnopravnost
39
Simboli dràve Srbije

Dràva je teritorija odre|ena granicama i stanovni{tvom koje u woj ìvi. Obele`ja svake dràve su: zastava, grb i himna.
Zastava predstavqa simbol slobode dràve. Isti~e se prilikom: dràvnih praznika, me|unarodnih sportskih, kulturnih i drugih doga|aja, do~eka dràvnika... Dràvna àlost se u celom svetu izraàva spu{tawem zastave na pola kopqa. Zastava je vaàn dràvni simbol i zato se prema woj treba odnositi s po{tovawem.
Dràvna zastava Srbije
Dràvna zastava Srbije je trobojka, vodoravno podeqena na tri poqa: crveno, plavo i belo. Na zastavi se nalazi grb Srbije.
Grb je dràvni simbol, znak obele`ja jedne zemqe. Grb Srbije predstavqa dvoglavog belog orla Nemawi}a (vidi str. 141) sa {titom, krstom, ~etiri ocila i krunom. Prema starim verovawima, grb {titi od nesre}e. Svaki deo grba ima posebno zna~ewe. Grbovi nam prenose pri~e o pro{losti i verovawima stanovnika neke dràve.
Grb Srbije
Himna je sve~ana pesma koja melodijom i tekstom budi ose}awa ponosa i rodoqubqa. Himna Republike Srbije je Boè pravde. Muziku je komponovao Davorin Jenko, po tekstu Jovana \or|evi}a.
40
simbol, ocilo
Osnovni podaci o Srbiji

Dràvni simboli: Naziv moje dràve: Republika Srbija Glavni grad: Beograd Srbija se nalazi u: jugoisto~noj Evropi, na Balkanskom poluostrvu Povr{ina teritorije: sredwe velika Himna Republike Srbije: Boè pravde Dràvno ure|ewe: republika Nov~ana jedinica: dinar Broj stanovnika: 7.500.000, sredwe naseqena Sastav stanovni{tva: ve}inski narod Srbi i pripadnici nacionalnih mawina Pripadnici nacionalnih mawina Srbije su: Ma|ari, Albanci, Slovaci, Rusini, Rumuni, Hrvati, Bugari, Romi, Bo{waci, Ukrajinci, Goranci... Veroispovest: najbrojniju versku zajednicu ~ine hri{}ani pravoslavne vere; pored Srpske pravoslavne crkve, u Srbiji postoje i druge verske zajednice: islamska, katoli~ka, protestantska, jevrejska i dr.; neki stanovnici su ateisti Klima: ve}im delom umerenokontinentalna (pogledaj na str. 52) Najduà me|unarodna reka koja prolazi kroz Srbiju: Dunav (pogledaj na str. 43) Najduà reka Srbije: Velika Morava Najvi{i planinski vrhovi: \eravica na Prokletijama (2.656 metara), Mixor na Staroj planini (2.168 metara), Pan~i}ev vrh na Kopaoniku (2.017 metara) Najve}i gradovi (sa preko 100.000 stanovnika): Beograd oko 1.500.000 stanovnika Novi Sad oko 300.000 stanovnika Ni{ oko 250.000 stanovnika Kragujevac oko 175.000 stanovnika Saznaj i upi{i broj stanovnika mesta u kojem ìvi{.
ateista
Boè pravde
Boè pravde, ti {to spase od propasti dosad nas, ~uj i odsad na{e glase i od sad nam budi spas. Mo}nom rukom vodi, brani budu}nosti srpske brod, Boè, spasi, Boè, hrani srpske zemqe, srpski rod! (po~etak himne)
41
Geografski poloàj Srbije

Geografski poloàj jedne dràve odre|uju wena povezanost sa drugim dràvama, wen reqef i klima. Srbija ima povoqan geografski poloàj zbog va`nih puteva koji prolaze kroz wu, povoqne klime i reqefa.
BERLIN VAR[AVA KIJEV PRAG
BE^ BRATISLAVA BERN BUDIMPE[TA QUBQANA ZAGREB BUKURE[T SARAJEVO KI[IWEV
BEOGRAD
SOFIJA
PODGORICA RIM TIRANA ANKARA SKOPQE
TUNIS ATINA NIKOZIJA
42
Reqef Srbije prete`no je planinski. Na severu zemqe nalazi se Panonska nizija, a sredi{wa i ju`na Srbija prekrivene su planinama. Po{to pripada grupi evropskih dràva kroz koju prolazi reka Dunav, Srbija je i podunavska zemqa.
A A\
Sombor
RSKA
at
Pali}ko jezero 113
SUBOTICA
ic a
Senta
Kikinda
Ka 88 na l DT D
Ba~ka Topola
îk
Be~ej
Be gej gej .k an
al
Be Zrewanin
Du
na Ba~ka NOVI vPalanka
SAD
a
Belo jez.
I
Ka n
O
De
JA
al D
HR
Vr { a~
[id
ki
F r u { k a 538 g o r a Kru{edol
Tam i{
639
br eg
DT
Vr{ac
a{
Dunav je reka koja proti~e kroz 10 evropskih zemaqa. Jednim delom Dunav proti~e kroz Srbiju i zatim du` granice s Rumunijom. Dunav je celom duìnom plovan, {to omogu}ava odvijawe me|unarodnog saobra}aja sa podunavskim zemqama. (Pogledaj sranu 65.)
Zl
B a
VATSKA
Sremska Mitrovica
O
Sava
Tisa
J
sa Ti
n a
li bl sk at
r
Ruma
I
m
r Ka
A I HERCEGOVINA
a~ M
va
Pan~evo
ap ~a e{
t
250
ra
A
Sava
Obedska bara
Nera
in
Dr
[abac
Avala
506
ap rd
sk oj
Dunav
\e
ez
BEOGRAD
P
Veliko Gradi{te
Pe k
Kolubara
Cer Loznica 687

Trono{a
[
Tamnava
Smederevo Poàrevac
er
768
803
Lepenski Vir
ir M
o~
Kra j i n
u
626
S t i
M
Kosmaj
Smederevska Palanka
g
940
Majdanpek
Homoqske pl.
De
1336
la va
Zvorni~ko jezero S
Lazarevac
973
Aran|elovac
ok ol
ska
pl
Vaqevo
.
Bukovi~ka Bawa 696 Bukuqa

1103
Oplenac
Topola
Res a
li
va
Manasija
d i
Negotin
Jov
r V. M
Jez Perero u}ac
P 1347 ov le n
Bajina Ba{ta
Rudnik
Bor
1284
an
Takovo
1132
m Ti
ok
Maqen
KRAGUJEVAC
Gorwi Milanovac â~ak
Resavska pe}ina Ravanica
. pl js ke
a av or a
Tar a
Uìce
Ra~a
Jagodina
Ku
~a
Zaje~ar
BU
v q
la
Kraqevo
Mataru{ka Bawa
Mo rav
1565
GA
Iba r
t i bo r
Jav
Uv ac
Z. M
BOSN
ora
Qubostiwa
Rtaw Kwaèvac
ica
va
1496
êm
1579
@i~a Vrwa~ka
Sokobawa
1174
Priboj
Li m
ern
na
ZlatarskoIvawica jez. 1519

Studenica
Bawa Go~ 1216 Trstenik

1784
Ra si
Kru{evac
1491
Ozren
S
Ni{
@eqin
Jez. ]elije
t ar
2168
S
K
Dunav u Budimpe{ti
Prijepoqe
or
1833
NI[
a p l Miro~ an in a
Vi d l 1413 i~
Mile{eva
i~ en Sj ez. j ko
Brus
Pan~i}ev vrh
Jastrebac
ica
ava
Golija
2016
RN
A
Top l
plica To
Prokupqe
K o
Novi Pazar
Pe {t er
Sopo}ani
Ni{ka Bawa Su va 1809 pl Pirot an in a

M J. or av a
p a o
Kosovska Mitrovica
2154
Iba r
1408 1789
Leskovac
Radan
Ve te rn
Batlavsko jez.
Mo
kra
h ija
A
L
t o
la n
[ar p
plovan
GO
gor
a
t Si
Pe}ka Patrija{ija
PRI[TINA
Vrawe
1874 Vardenik
Vrawska Bawa
Pe}
Gra~anica
2584 \eravica
Visoki De~ani
ic
ca avi Kuk Vlasinsko 1442 jez.
RA
B
c ni a
s o
e M
\akovica B
eli Dri m
1364
Gwilane
go Cr na ra
Prohor P~iwski
P~iw
Bosilegrad
Uro{evac
Lep ena c
A
N
I
JA
Prizren
i Kop 2393 ik tn
a in
Crni vrh
MA
O ED
NIJ
A
Dunav u Zemunu
43
Saobra}ajno-geografski poloàj Srbije

Kaè se da je Srbija raskrsnica puteva jugoisto~ne Evrope. Kroz prostrane ravnice na severu zemqe i kotline i doline sredi{we Srbije izgra|eni su putevi koji povezuju Srbiju s drugim delovima Evrope i Azije.
A A\
V
RSKA
SUBOTICA
113
Sombor
Senta Ba~ka Topola Ada Be~ej
ôka Kikinda
88
Apatin Vrbas
Zrewanin
N
I
JA
br eg
Ba~ka NOVI Palanka

F r u { k a 538 gora
SAD
a
O
De
Vr{ac
639
Vr { a~ ki
HR
[id
D
Ruma
r
Sremska Mitrovica
I
m
e
a
250
Pan~evo
Preko Panonske nizije Srbija je otvorena ka sredwoj, zapadnoj, severnoj i isto~noj Evropi. Glavne saobra}ajnice spajaju se kod Beograda. Beograd je kapija sredwe Evrope i Balkanskog poluostrva. U wemu se ukr{taju putevi koji idu ka zemqama zapadne, severne i isto~ne Evrope, ali i ka jugu (Gr~ka) i jugoistoku (ka zemqama jugozapadne Azije).
768
B a
VATSKA
J
k
v a~ M
n a
bl li sk at ~a e{ ap
ra
I HERCEGOVINA OSNA
BEOGRAD
[abac
Avala
506
Veliko Gradi{te Poàrevac

803
Cer Loznica 687
[ u
Lazarevac
Smederevo
ir M
t i g
940
Lepenski Vir
o~
Kra j i n a
Smederevska Kosmaj Palanka m Aran|elovac

626
Majdanpek
Homoqske pl.
li De
1336
973 So ko lsk a p Vaqevo l.

1103
Topola
Negotin
P 1347 ov le n
Bajina Ba{ta
Rudnik
Manasija
Bor
1284
Takovo
1132
Maqen
KRAGUJEVAC
Resavska pe}ina
. pl sk e
Do Srbije se moè sti}i i vodenim putem, i to glavnim rekama: Dunavom, Savom, Tisom i Begejom.
BU
GA
d i
j
Jov
Tar a
Uìce
Jagodina
r a
u~
aj
Zaje~ar
an
v q
Z la t i
1496
Kraqevo
Mataru{ka Bawa Qubostiwa
1565
Rtaw Kwaèvac
bo
Priboj
r
1519
êm
1579
@i~a Vrwa~ka
Sokobawa
1174
ern
Ivawica
Prijepoqe

1784
Kru{evac
1491
Ozren
t ar
2168
@eqin
Jav
or
1833
NI[
a p l Miro~ an in a
Vi d l1413 i~
Brus
Pan~i}ev vrh
Jastrebac
C
RN
Golija
2016
plica To
Prokupqe
K o
Novi Pazar
Pe
{t
er
p a o
1789
1408
Leskovac
Radan
Mo
kra
h ija
t o
pl
[ ar
GO
RA
A
L
B
2584 \eravica
Kosovska Mitrovica
2154
i k
ora
ca avi Kuk 1442
PRI[TINA
Vrawe
1874 Vardenik
Vrawska Bawa
Pe}
s o
Bosilegrad
e M
1364
Gwilane Uro{evac Prizren

i Kop 2393 ik tn
\akovica
go Cr na
ra
a in an Crni vrh
MA
O ED
NIJ
A
Reka Sava
JA
44
Glavni grad Srbije Beograd

Glavni grad Republike Srbije: Beograd Ukupno op{tina: 17 Grb Najve}a op{tina: Novi Beograd Beograda: Najmawa op{tina: Sopot Broj stanovnika grada: oko 1.500.000 Klima: umerenokontinentalna Zanimqivost: najnià zabeleèna T u Beogradu je 26C najvi{a zabeleèna T u Beogradu je +41,8C Najpoznatija ulica Beograda: Knez Mihailova ulica Simbol Beograda: spomenik Pobednik Najve}i sportsko-rekreativni centar: Ada Ciganlija Najpose}eniji doga|aj u gradu: Beogradski sajam kwiga Najvi{a zgrada u Beogradu: poslovni centar U{}e Spomenik Pobednik na Kalemegdanu
Narodna skup{tina u Beogradu
Saborna crkva u Beogradu
Narodni muzej je najstarija muzejska ustanova u Srbiji
Spomenik knezu Mihailu Obrenovi}u i Narodno pozori{te, koje je sagra|eno odlukom kneza Mihaila Obrenovi}a
45
Kalemegdan
Vojni muzej
Bedemi Beogradske tvr|ave i zgrada Planetarijuma
Zindan kapija
Zoolo{ki vrt
Beogradska tvr|ava i pogled na u{}e Save u Dunav
46
planetarijum
Navedi najva`nije podatke o mestu u kojem ìvi{. Reqef:
Nacrtaj razglednicu mesta u kojem ìvi{.
Vode:
Narodi koji ìve u tvom kraju:
Va`ni istorijski spomenici:
[ta tvoje mesto ~ini posebnim?
47

MOJA DOMOVINA SRBIJA
EVROPA AZIJA AFRIKA SEVERNA AMERIKA JU@NA AMERIKA AUSTRALIJA ANTARKTIK
ISLAND
F E D E R A C I J A
JUGOISTO^NA EVROPA BALKANSKO POLUOSTRVO
U R A
susedi:
N
SEV. IRSKA
ESTONIJA
DANSKA LITVANIJA
IRSKA
JA
VELIKA BRITANIJA
D
I
HOLA
BEL OR USIJ A
R U S K A
LETONIJA
SRBIJA
K A Z A H S T A N NEMA^KA POQSKA U K R A J I N A Ê[KA

SLOVA^KA LIHTEN[TAJN
BELGIJA
LUKSEMBURG
FRANCUSKA
MOLDAVIJA
[VAJCARSKA
AUSTRIJA
MA\ARSKA SLOVENIJA HRVATSKA Beograd
RUMUNIJA
JA
SAN MARINO BiH ANDORA VATIKAN SRBIJA
GAL I
BUGARSKA
Republika Srbija:
A T U R S K
E G I P A T
RTU
I T
[ P A N I JA
CRNA GORA
ALBANIJA
PO
A L I JA
MAKEDONIJA
GR^KA
Dràvna zastava Grb Srbije
O
NI
A
M
R
A L @ I R
TU
MAL TA
Dràvna himna: Boè pravde

L I B I J A
Glavni grad: Beograd Na linije upi{i koje su dràve susedi Republike Srbije.
48
Prirodne odlike i bogatstva Srbije
Razgovara}emo:
o oblicima reqefa o tome za{to je voda prirodno bogatstvo o Josifu Pan~i}u i neobi~nom ~etinaru
U~i}emo:
o dve reqefne oblasti Srbije o klimi Srbije o vodama Srbije o rekama i re~nim slivovima o jezerima i termomineralnim izvorima o zemqi{tu Srbije
DT
Be
Be
g
.k
Dunav
r
e m
a~ va
Tam i
J
s Ti
gej
V
a
O
Belo jez.

da odredi{ kojoj reqefnoj oblasti pripada tvoj kraj da pomo}u karte padavina odredi{ koli~inu padavina u tvom kraju da istraì{ koji vetrovi naj~e{}e duvaju u tvom kraju
Sava
in a
M
Sava Obedska
bara
Dr
[
Tamnava
u
a
Zvorni~ko jezero
Ko
ar lub
Reqef Srbije
DA SE PODSETIMO: Reqef je izgled Zemqine povr{ine. Oblici koji ~ine reqef su ravnice, uzvi{ewa i udubqewa. Poveì kartografske boje sa datim geografskim pojmovima. Oblici reqefa Pali}ko jezero Pan~i}ev vrh (2.017 m) Pe{terska visoravan (1.100 m) uzvi{ewa ravnice udubqewa \erdapska klisura (400 m) Fru{ka gora (539 m) planina nizija re~no korito Deliblatska pe{~ara (200 m) Na osnovu ~ega razlikujemo osnovne oblike reqefa?
kartografske boje
brdo visoravan klisura
iznad 2.000 m nadmorske visine od 1.000 do 2.000 m nadmorske visine
breùqak
kotlina
kawon
od 500 do 1.000 m nadmorske visine
dolina
od 200 do 500 m nadmorske visine do 200 m nadmorske visine
sve vode ozna~avaju se plavom bojom
50
nadmorska visina
SUBOTICA
ti ca Zl a
Pali}ko jezero 113
Sombor
V O
B
Senta
Kikinda
a B
Pa`qivo posmatraj reqefnu kartu Srbije i razmisli o tome koji su oblici reqefa najzastupqeniji. U Republici Srbiji razlikujemo dve reqefne oblasti. To su: 1. nizijska oblast i 2. brdsko-planinska oblast.
Sava
Tisa
Ka 88 na l DT D
Ba~ka Topola
îk
Be~ej
Be gej gej .k an
Du
na Ba~ka vPalanka
NIZIJSKA OBLAST NOVI SAD

a
D
Ruma
Tam i
[id
a~ ki Vr {
br eg
Sremska Mitrovica
a~ M va
in
Avala
da ps \e r
Dr
[abac
506
ko j
Dunav
803
Lepenski Vir
Kolubara
Cer Loznica 687
[
Tamnava
Smederevo Poàrevac
ez er
BEOGRAD
P o
Veliko Gradi{te
k Pe
768
al
sa Ti
Be Zrewanin
Belo jez.
a
O
Ka n
a
l De ib la
al
DT
Vr{ac
D
639
ka ts
r e
I
m
r Ka
a{
Pan~evo
pe a {~
t
250
ra
A
Sava
Obedska bara
Nera
ir M
o~
Kra j i n a
u
626
S t i
M la va
g
940
Majdanpek
Homoqske pl.
Zvorni~ko jezero S
Lazarevac
ok 973 ol ska Vaqevo pl .

P 1347 ov le n
Bajina Ba{ta

1103
o
Res a va
De li
1336
Topola
d i
Negotin
m Ti ok
Jov
r V. M
Rudnik
Manasija
Bor
1284
an
Prona|i na karti Srbije kraj u kojem ìvi{ i odredi kojoj od navedenih reqefnih oblasti pripada.
Takovo
1132
Jez Perero u}ac
Maqen
KRAGUJEVAC
Resavska pe}ina
pl js ke
a av or a
Tar a
Uìce
Jagodina
Ku
j
a
~a
Zaje~ar
v q
la
Kraqevo
Mataru{ka Bawa
Mo rav
1565
t i bo r
Jav
Uv ac
Z. M
Iba
ora
Qubostiwa
Rtaw Kwaèvac
ica
va
1496
êm
1579
@i~a Vrwa~ka
Sokobawa
1174
Priboj
Li m
ern
na

1784
Ra si
Kru{evac
1491
Ozren
@eqin
Jez. ]elije
t ar
2168
Prijepoqe
or
1833
NI[
Ni{ ava
a p l Miro~ an in a
Vi d l 1413 i~
Mo
kra
h ija
gor
a
tn Si
Ve te
2154
rn i
Batlavsko jez.
PRI[TINA
Vrawe
1874 Vardenik
Vrawska Bawa
Pe}
t o
2584 \eravica
ca
Da li zna{? Najvi{a planina [umadije je Rudnik. Naziv [umadija poti~e od gustih listopadnih {uma koje su nekada prekrivale ~itavu oblast.
[umadija
[ar p
i~ en Sj ez. j ko
Brus
Pan~i}ev vrh
Jastrebac
ica
Golija
2016
Top l
To
plica
J.
K o
Novi Pazar
Pe {t er
Prokupqe
BRDSKO-PLANINSKA OBLAST
a
av

M or a
p
Kosovska Mitrovica
Iba
1408
1789
Leskovac
Radan
i
a
ic
s o
Bosilegrad
e M
1364
Gwilane
eli Dri m
P~iw
\akovica B
n it Kop 2393 ik
Uro{evac
Lep ena c
g Cr na
a or
v o
Prizren
a in an Crni vrh
51
Klima Srbije
Jedna od osnovnih odlika svake teritorije je wena klima. Da bi se odredio tip klime, meri se temperatura i vla`nost vazduha, temperatura zemqi{ta, koli~ina padavina, ja~ina vetrova i broj sun~anih dana u toku godine. Na najve}em delu teritorije Srbije vlada umerenokontinentalna klima. Taj tip klime odlikuje se smenom godi{wih doba: prole}a, leta, jeseni i zime. Leta su u Srbiji umereno topla, dok su zime umereno hladne. Prou~i kartu padavina. Na osnovu legende odredi da li su padavine tokom godine u Srbiji obilne, oskudne ili umerene.
Ka n
Legenda
najmawa koli~ina padavina mawe od 600 mm
ti
Pali}ko jezero
ca
Zl a
od 600 do 800 mm od 800 do 1.200 mm

gej
.k a l na
al DT
Dunav
r
e m
a~ va
Tam i
V
D
B a
O
~
Tisa
îk
od 1.200 do 2.000 mm najve}a koli~ina padavina preko 2.000 mm

al DT D
Be
Be
J
s Ti
gej
n
Ka n
Belo jez.
a
O
a
I N
Sava
a
M
r Ka
a{
t
A
in
Dr
[
Tamnava
\e
Dunav
Pe
rd
Sava Obedska
bara
Nera
ap
s ko j
ez
er
n a a j i Kr
u
ara
S t i
M la
Zvorni~ko jezero
m
m
va
Ko
lub
a
d i
Res av
o r
Jez Perero u}ac
m Ti
a
ok
V. M or av
a
j
Na karti zaokruì razli~itim bojama krajeve u Srbiji sa najvi{e i najmawe padavina tokom godine. Kada u toku godine u tvom kraju pada najvi{e ki{e, a kada snega? Koliko traju ti periodi?
v
a
M or av
Z. M
Iba
Z jezlat . a
ora
va
ic a
Uv ac
rs
ko
Ra sin a
Jez. ]elije
i en Sj ez. j o ~k
Ni{
ava
et o h i j a
Li m
Top l
ica T
oplica
J. or M av
Iba r
e Vet
Batlavsko jez.
a tn Si ic
rni
ca
K o
iD rim
Vlasinsko jez.
s o
P~iwa
Bel
v
ena c
Pomo}u karte padavina odredi koli~inu padavina u svom kraju.
Lep
52
grad, padavine, ki{a, sneg, magla, slana, iwe, rosa
U Srbiji duvaju slede}i vetrovi: ko{ava, severac, jugo i zapadni vetar.

SEVERAC
Na osnovu karte vetrova odredi pravac duvawa ko{ave.
severni vetar zapadni vetar ju`ni vetar

Dunav
isto~ni vetar
Dunav
Sava
in a
Sava
Istraì i zapi{i koji vetrovi naj~e{}e duvaju u tvom kraju. U kom periodu godine duvaju ti vetrovi?
ZAPADNIVETAR
Dri
na
Uv ac
Dr
Tam i
KO [ AV A
Ko{ava se opisuje i doìvqava kao jak vetar koji duva brzinom i do 150 km/h (to je brè od dozvoqene brzine automobila na autoputu). Duva u svim godi{wim dobima, ali je naj~e{}a u novembru (krajem jeseni) i martu (po~etkom prole}a). Donosi vedro i suvo vreme. Najve}u snagu ko{ava ima u ju`nom Banatu, Velikom Gradi{tu i Beogradu. U narodu se kaè da kada po~ne, ko{ava duva tri, sedam ili dvadeset jedan dan.
JUGO
53
Klima i reqef su me|usobno povezani. Visoke planine spre~avaju prodirawe toplog vazduha s mora ka unutra{wim delovima zemqe. S pove}awem nadmorske visine, temperatura se smawuje, a koli~ina padavina pove}ava. Klimatske zanimqivosti Srbije Najhladniji mesec: januar Najnià izmerena temperatura: u Sjenici 38C Najtopliji mesec: jul Najvi{e sun~anih dana: u nizijskoj oblasti Najve}a obla~nost: u brdsko-planinskoj oblasti Meseci sa najvi{e padavina: maj i jun Najve}a koli~ina padavina: na Kopaoniku Qudi u celom svetu prate vremensku prognozu. Navedi nekoliko razloga zbog kojih je va`no da znamo kakvo nas vreme o~ekuje.
[ta se sve ubraja u padavine?
Za{to su nizijske oblasti uglavnom sun~ane? Za{to u brdsko-planinskim oblastima ima mnogo obla~nosti?
Vremenske prilike se prou~avaju i analiziraju u Hidrometeorolo{kom zavodu
54
Vode Srbije
Vode su zna~ajno prirodno bogatstvo svake zemqe. U Srbiji najvi{e ima reka, zatim jezera i termomineralnih izvora.
Ka n al DT D
sa Ti
Tisa
îk
Be Be gej .k an al
Za{to je voda prirodno bogatstvo?
Zl
at ic a
Pali}ko jezero
gej
Du
na
Belo jez.
Ta mi {
Ka n
al
DT
Sava
Obedska bara
r Ka
a{
Nera
Dri
na
k Pe
Dunav
\erdapsko jezero
Tamnava
v la M
Zvorni~ko jezero
Kolubara
Res a
va
m Ti ok
Qudska naseqa uvek su nastajala u blizini voda, naj~e{}e na rekama. [ta misli{, za{to?
V. M or av
Jezero Peru}ac
Mo
Iba
Z. M
r
rav ica
ora
va
Uv ac
Li m
Ra si
na
Zlatarsko jez.
Jez. ]elije
Sjeni~ko jez.
Top l
Ni{
ava
ica
J. M or av
Ve te
Batlavsko jez.
a
rn
ic a
t Si c ni
r Iba
Vlasinsko jez.
Na karti voda Srbije prona|i najve}e reke i jezera i upi{i wihove nazive.
P~iwa
Bel iD rim
Lep
ena
Preistorijska naseqa podizana su u blizini voda. Lepenski Vir, jedno od najpoznatijih preistorijskih naseqa, koje je postojalo pre oko {est hiqada godina, nalazi se na Dunavu, blizu \erdapske klisure.
termomineralni izvor
55
Reke i re~ni slivovi

Re~na mreà Srbije veoma je razgranata. U zavisnosti od nagiba zemqi{ta razlikujemo brze planinske i spore ravni~arske reke. Smer re~nih tokova odre|uje nagnutost zemqi{ta. Najve}i deo teritorije Srbije nagnut je ka severu, prema Dunavu i Savi. Dunav je reka koja se uliva u Crno more. Zato sve pritoke Dunava pripadaju Crnomorskom re~nom slivu. UÎMDAUÎM Kako se odre|uju leva i desna obala reke?
Na karti voda Srbije (str. 55) prona|i najve}e leve i desne pritoke Dunava, pa dopuni narednu re~enicu: Leve pritoke Dunava su i , i .
Reka Zapadna Morava
, a desne su
Reke Crnomorskog sliva veoma su zna~ajne za re~ni saobra}aj na{e zemqe. Ukupna duìna plovnih reka Srbije je 1.707 km. Plovne reke Srbije su Dunav, Sava, Tisa, Begej, Tami{ i Velika Morava. Najduà reka Srbije je Velika Morava, koja sa Ju`nom Moravom dostiè duìnu od 489 km. Plovnost Velike Morave iznosi samo 3 km. (Vidi i stranu 65.)
Tami{ kod Pan~eva
56
re~ni sliv, re~na mreà
Jezera i termomineralni izvori

DA SE PODSETIMO: Jezera su udubqewa na kopnu ispuwena vodom. Prema na~inu postanka mogu biti prirodna i ve{ta~ka. Najve}i broj jezera u Srbiji su ve{ta~ka jezera. Takva jezera nastaju izgradwom brana, naj~e{}e na velikim i sna`nim rekama. Time se podiè nivo vode koji se koristi za izgradwu hidroelektrana, snabdevawe naseqa vodom, navodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta, gajewe ribe, sport i rekreaciju.
Temperatura izvorske vode u Vrawskoj Bawi iznosi preko 90oC. To zna~i da je voda u izvoru vru}a skoro kao i voda koja vri!
Oko 130 registrovanih i jo{ vi{e neregistrovanih termomineralnih izvora ~ine Srbiju zemqom bawa. Termomineralni izvori su lekoviti, a temperatura izvorskih voda moè biti razli~ita. Veliki broj bawa u Srbiji doprineo je razvoju bawskog turizma.
Prirodna jezera u Srbiji uglavnom su planinska (Dai}ko jezero na planini Goliji)
Hidroelektrana \erdap
Na osnovu ~ega se prirodna jezera razlikuju od ve{ta~kih?

brana, hidroelektrana
57
Zemqi{te Srbije
Zemqi{te je va`no prirodno bogatstvo jedne dràve jer od wegovog sastava i plodnosti zavisi koje }e ga ìvotne zajednice naseqavati. U zemqi{tu se, uz to, nalaze rude i minerali koje ~ovek prera|uje i koristi. UÎMDAUÎM Seti se koje vrste zemqi{ta postoje i po ~emu se razlikuju. Potraì podatke o tome u uxbenicima iz prethodnih razreda ili enciklopedijama. Za koju vrstu zemqi{ta kaèmo da je pogodna za zemqoradwu?
ti c
Pali}ko jezero
Nizijska oblast Srbije odlikuje se zemqi{tem pogodnim za zemqoradwu. Brdsko-planinska oblast uglavnom je prekrivena livadama i {umama, pa je pogodna za razvoj {umarstva i sto~arstva. Plodno zemqi{te omogu}ilo je ìvot brojnim vrstama biqaka i ìvotiwa. Ve}i broj tih vrsta ìvi i na drugim teritorijama, dok neke ìve samo u Srbiji. Ti organizmi predstavqaju posebno prirodno bogatstvo Srbije. Srbija je bogata rudama, naro~ito ugqem. Bogata je i mineralima. Danas je otprilike jedna tre}ina teritorije Srbije prekrivena {umama. Nekada je, me|utim, {uma bilo mnogo vi{e. îtava [umadija je bila prekrivena listopadnim {umama, od kojih su {ume bukve bile naj~e{}e. Zbog toga su [umadiju zvali more {uma.
listopadne {ume
Zl a a
V O
Ka n al DT D
B a
îk
me{ovite {ume
B
Tisa
~etinarske {ume
Be gej gej .k a an
~ a
J
s Ti
Be
Belo jez.
ostale povr{ine
Ka n
Du
na
a
O D
a
{ Tam i
al
DT
e m
Sava
a in Dr
a~ M va
N A
{ ra Ka Nera
\e
[
o
Kolubara
rd
ap
sk oj
Dunav
Pe k
ez
Sava
er
Obedska bara
Tamnava Zvorni~ko jezero
u m a
S t i g
M la va
Lepenski Vir
Res a
va
Manasija
P m o
Kr a j i n a
d i
r V.
M
Jeze Per ro u}ac
m Ti
ok
Na karti {uma prona|i biqne zajednice koje uspevaju u tvom kraju. Razmisli i napi{i za koju vrstu delatnosti je pogodna vrsta zemqi{ta iz tvog kraja.
a av or a
j
a
v q
Iba r
Mo rav ica
Z. M ora
Qubostiwa
va
Uv ac
m Li
Zlatarsko jez.
Ra si
Jez. ]elije
na
Ni{
et o h i j a
ko i~ en Sj ez. j
Top l
r Iba
ava
ica
To
plica
M J. or av a
Vlasina
Jabl
Batlavsko jez.
ani
ca
t Si ca ni
Vlasinsko jez.
s o
P~iw a
Bel i Dri m
en Lep
ac
58
Iz leksikona: Pan~i}eva omorika

U Srbiji raste nekoliko desetina biqnih vrsta koje ne ìve nigde drugde na svetu. Najpoznatija me|u wima je Pan~i}eva omorika. Pan~i}evu omoriku otkrio je na planini Tari ~uveni botani~ar Josif Pan~i} 1875. godine. Sakupqaju}i biqke u okolini planine Tare, ~uo je pri~u o jednom neobi~nom ~etinaru. Me{tani su drvo nazivali omorika. Me|utim, niko nije umeo da ga odvede na mesto na kojem je drvo raslo. Posle dvadeset godina tragawa nau~nik je uspeo da prona|e nekoliko stabala. Ispostavilo se da je otkriveno drvo pravo nau~no bogatstvo. Ne samo {to ga dotad niko nije bio opisao ve} se ispostavilo da ta vrsta ~etinara ne raste nigde, osim na obroncima Tare. Pan~i}eva omorika je potomak starih vrsta ~etinara koji su nekada, pre velikog ledenog doba, ìveli na tlu Evrope. Usled nepovoqnih uslova nestali su sa evropskog kontinenta. Omorika raste na stenovitim i siroma{nim terenima, podjednako dobro kao i na suvim i mo~varnim zemqi{tima. Podnosi i mraz i suva leta. Weno stablo je vitko i pravo, a kro{wa u obliku piramide. U povoqnim uslovima raste veoma brzo i moè dosti}i od 30 do 40 m visine. Pan~i}eva omorika je ponos Srbije i planine Tare, pa je u narodu poznata kao kraqica Tare.
59

PRIRODNE ODLIKE IBOGATSTVA SRBIJE
Upi{i znak + u prazna poqa ispod navedenih prirodnih odlika koje se odnose na tvoj kraj. nizijska oblast REQEF brdsko-planinska oblast
pogodno za zemqoradwu ZEMQI[TE
pogodno za razvoj {umarstva i sto~arstva
KLIMA UMERENOKONTINENTALNA temperatura i vla`nost vazduha temperatura zemqi{ta koli~ina padavina ja~ina vetrova broj sun~anih dana
vetrovi
ko{ava
severac
zapadni vetar
jugo
reka VODE
jezero
termomineralni izvor
brza planinska
prirodno
spora ravni~arska
ve{ta~ko
60
Nizijska i brdsko-planinska oblast Srbije

Razgovara}emo:
o tome koje se ìtarice kod nas najvi{e gaje o tome za{to su planinske reke prirodna bogatstva o tome za{to se kod nas biqni i ìvotiwski svet nizijske i biqni i ìvotiwski svet brdsko-planinske oblasti ne razlikuju mnogo jedan od drugog
U~i}emo:
o reqefu nizijske oblasti o klimi nizijske oblasti o vodama nizijske oblasti o biqnom i ìvotiwskom svetu nizijske oblasti o poqoprivredi i privredi nizijske oblasti o reqefu brdsko-planinske oblasti o klimi brdsko-planinske oblasti o vodama brdsko-planinske oblasti o zemqi{tu, biqnom i ìvotiwskom svetu brdsko-planinske oblasti o poqoprivredi i privredi brdsko-planinske oblasti

da istraì{ i zabeleì{ podatke o proizvodwi fabrika u tvom kraju da posmatra{ i opi{e{ izgled ~etinarskog drveta zasa|enog pored saobra}ajnice
Reqef nizijske oblasti Srbije

Nizijska oblast Srbije obuhvata: 1. Vojvodinu i 2. doline velikih reka u centralnoj Srbiji. SUBOTICA To su: dolina Velike Morave Pomoravqe dolina Save Posavina Sombor dolina Dunava Podunavqe Ba~ka Ka 88 dolina Drine na granici Topola na l D s Bosnom i Hercegovinom Ma~va TD dolina Kolubare
V
B a
at ic a Zl
Pali}ko jezero 113
Senta
Tisa
Kikinda
îk
Be~ej
Be gej gej .k an
Vojvodina je rekama Dunavom, Savom i Tisom podeqena na Srem, Banat i Ba~ku.
Du
na Ba~ka vPalanka

a
{
a~
[id
ki {
br
D
Ruma
Tam i
eg
Sremska Mitrovica
Sava
a in Dr
a~ M va
e m
Sava
Obedska bara
250
Pan~evo
Vr
Kolubara
Cer Loznica 687
Poàrevac
803
Lepenski Vir
Prona|i na karti sve navedene oblasti.
Tamnava
u
Smederevska Palanka Aran|elovac
626
S t i
M
Kosmaj
g
940
Majdan
Homoqske pl.
De
Zvorni~ko r jezero S
Lazarevac
973
ok ol
ska
pl
Vaqevo
.
P 1347 ov le n

1103
Topola
Res a
\e
Smederevo
va
Manasija
Rudnik Maqen
Bor
1284
Takovo
1132
Jez Perero u}ac
KRAGUJEVAC
Bajina Ba{ta
Resavska pe}ina
p sk e
l.
Tar a
Uìce
Jagodina
Ku
j ~a
Zaje~a
la
Kraqevo
Mataru{ka Bawa
1565
t i bo r
Jav
Uv ac
Z. M
Iba
ora
Qubostiwa
Rtaw Kwaèv
va
1496
êm
1579
@i~a Vrwa~ka
Sokobawa
1174
Priboj
m Li
ern
Bawa
Ra sin a
a koIvawica tarsko Zlat Zlatarsk z. ez. jez j je jez. 1519
Go~ 1216 Trstenik

1784
Kru{evac
1491
Ozren
Ni
@eqin
Jez Jez. ]elij ]elije
Prijepoqe
or
1833
NI[
Ni{ka Ba Su v
J
Brus
Pan~i}ev vrh
Jastrebac
Golija
2016
Novi Pazar
P
Top lic a
To
plica
Prokupqe
62
centralni
rd
al
sa Ti
Be Zrewanin
[abac
Avala
Belo jez.
a
O
Ka n
a
De li bl
al
DT
Vr{ac
D
641
at sk
r Ka
a{
BEOGRAD
506
ap e{ ~a
t
ra
Nera
Veliko Gradi{te
Pe k
Dunav
P o m o
la va
li
d i
j
a
r V. M
a av or a
v q
rav Mo ica
ko i~ en Sj ez. j
K o p
Nizija
Vojvodina leì u Panonskoj niziji ~ija nadmorska visina najve}im delom iznosi od 70 do 130 m.
Planine
U reqefu Vojvodine izdvajaju se i dve planine. To su Fru{ka gora i Vr{a~ke planine. Najvi{i vrh Fru{ke gore je Crveni ~ot s nadmorskom visinom od 539 m. Najvi{i vrh Vr{a~kih planina je Guduri~ki vrh, a wegova nadmorska visina iznosi 641 m. Guduri~ki vrh je najvi{i vrh Vojvodine.
Panonska nizija
Pe{~ara
Jedna od najve}ih zanimqivosti reqefa Vojvodine je Deliblatska pe{~ara. Smatra se da je nastala duvawem vetra i razno{ewem peska s tla Panonske nizije. Prekrivena je dinama koje su visoke od 30 do 40 m. Da bi se spre~ilo razno{ewe peska, qudi su zasadili {ume lipe, bagrema i topole. Veliki deo pe{~are danas je pod pa{wacima.
Fru{ka gora
Prona|i na karti nizijske oblasti navedene planine. Na karti nadmorske visine (str. 50) odredi boju koja odgovara pomenutim vrhovima. Pogledaj kartografske boje (str. 50). Razmisli i odredi boju koja odgovara Panonskoj niziji.
Deliblatska pe{~ara
Prona|i na karti nizijske oblasti Deliblatsku pe{~aru.
dina
63
Klima nizijske oblasti

DA SE PODSETIMO: U najve}em delu Srbije vlada umerenokontinentalna klima. Pogledaj str. 52. Na woj su opisane odlike te klime. U severnom delu nizijske oblasti zastupqena je kontinentalna klima. Kontinentalna klima se odlikuje suvqim i toplijim letima, hladnijim zimama i kra}im prelaznim godi{wim dobima. Oboj kartu padavina nizijske oblasti na osnovu karte padavina Srbije (str. 52). U kartu vetrova nizijske oblasti strelicom ucrtaj smer duvawa vetrova i upi{i wihove nazive (karta vetrova Srbije nalazi se na str. 53).
64
Vode u nizijama
Nizijske reke su {iroke, duboke i spore. One su nastale od velikog broja pritoka. Najduè reke Srbije su: naziv reke Dunav Zapadna Morava Ju`na Morava Ibar Drina Sava Timok Velika Morava Tisa Ni{ava Tami{ Begej cela duìna 2.857 km 308 km 343 km 272 km 346 km 945 km 193 km 489 km 966 km 218 km 359 km 244 km duìna u Srbiji 588 km 308 km 343 km 272 km 220 km 206 km 193 km 489 km 164 km 151 km 118 km 75 km Prona|i na karti: Obedsku baru, Pali}ko jezero, reku Tami{ i kanal DunavTisaDunav (vidi str. 55). @ivi svet reka i jezera nizijske oblasti veoma je raznovrstan (pogledaj str. 66 i 67). Koje su reke u Srbije plovne? Pogledaj podatke o tome na strani 56 i podseti se. Na osnovu podataka iz tabele odredi koje reke pripadaju Srbiji celom duìnom toka, a koje su me|unarodne reke. Zaokruì plavom bojom nazive reka koje teku samo kroz Srbiju. Nazive me|unarodnih reka zaokruì crvenom bojom. Za {ta sve qudi mogu koristiti nizijske reke?
Izme|u reka Dunava i Tise izgra|en je kanal DunavTisaDunav koji se sastoji od jednog velikog, glavnog, i vi{e mawih kanala. Kanal sluì za navodwavawe i odvodwavawe obradivog zemqi{ta.
odvodwavawe
Kanal DunavTisaDunav
65
Biqni svet nizijske oblasti

Zbog pogodnog reqefa i plodnosti zemqi{ta velike povr{ine nekada{wih livadskih i {umskih zajednica nizijske oblasti pretvorene su u obradivo zemqi{te. Livade koje su preostale danas se koriste za ispa{u. U samim dolinama reka zastupqene su {ume vrba i topola. Iznad obronaka niskih planina, zasa|enih vo}wacima i vinogradima, prostiru se listopadne {ume hrasta i bukve. Biqne zajednice nizija bogate su pe~urkama i lekovitim biqem. Fru{ka gora je podru~je s najve}im brojem stabala lipe u Evropi. Skoro svako drugo drvo na Fru{koj gori je lipa.
Hrast
Lipa
Vrba
Bukva
66
ispa{a
@ivotiwski svet nizijske oblasti

@ivotiwski svet nizijske oblasti veoma je bogat, {to omogu}ava razvoj lova i ribolova. U velikim nizijskim rekama ìve som, {aran, smu|, {tuka i druge krupne ribe. Me|u brojnim ìvotiwama najvi{e se isti~u ptice. Obedska bara je jedna od najzna~ajnijih stanica ptica selica iz Evrope ka jugu. Naj~e{}e ptice bara i jezera su roda, divqa guska i patka, ~apqa i labud. Na livadama se sre}u jarebica, fazan, {eva i soko, dok su u {umama ~esti jo{ i sova i orao. U brojnim lovi{tima ìve jelen, srna, divqa sviwa i divqa ma~ka, zec, lisica, muflon i ve}i broj vrsta sitnijih sisara. Seti se jo{ neke ìvotiwe ovih zajednica.
Roda [eva Divqa ma~ka Jelen
Divqa patka
Labud Srna [aran âpqa
[tuka
Fazan
Soko
Divqa sviwa
67
Poqoprivreda
Vojvodina je na{a najve}a ìtnica. I ostali delovi nizijske oblasti veoma su pogodni za bavqewe poqoprivredom. Moè se re}i da u toj oblasti, zbog pogodnog tla i klime, uspevaju skoro sve vrste kultivisanih biqaka. Zato je ta oblast velikim delom pretvorena u obradivo zemqi{te.
SUBOTICA
at ic a
Pali}ko jezero
Kikinda Sombor
îk
Ka n
Be~ej
Be gej gej .k an
al DT D
al
Vrbas
p{enica kukuruz suncokret {e}erna repa gro`|e duvan {qiva jabuka kru{ka
tre{wa i vi{wa jagoda i malina kupus pasuq paradajz paprika lubenica
gove~e kow sviwa ovca ìvina riba
Zl
V O
Du na
v Ba~ka Palanka
S
Sremska r Mitrovica
Tam i
B a ~
B
Tisa
Be
Belo jez.
Zrewanin
NOVI SAD O
Kukuruz je najva`nija zrnasta kultura u svetu, a i kod nas. U na{oj zemqi velike poqoprivredne povr{ine su pod kukuruzom.
J
sa Ti
Ka n
a
I
al
DT D
Vr{ac
e m
Pan~evo
N A
Nera
ez \e rd ap sk oj er o
Sava
a~
va
in
Sava
BEOGRAD
P
Pe
Dr
[abac
Dunav
k
[
Kolubara
Smederevo
Poàrevac
Kra j i n a
u m a
S t i
M
Loznica
Zvorni~ko jezero
Tamnava
m o
la va
Vaqevo
Res a
d i
va
Bor
Jez Perero u}ac
KRAGUJEVAC
a
Uìce â~ak Kraqevo
Iba r
Z. M ora va
m Ti
ok
or V. M
Jagodina
Ra si
na
Prou~i kartu i odgovori na slede}a pitawa: Koje se ìtarice kod nas najvi{e gaje? Koje se sorte vo}a najvi{e gaje u nizijskoj oblasti? Gde bi trebalo izgraditi fabrike za proizvodwu vo}nih sokova?
Zaje~ar
v q
Kru{evac
Jez. ]elije
Na osnovu podataka s karte odredi koje su naj~e{}e poqoprivredne delatnosti qudi u nizijskoj oblasti. Neka ti u tome pomogne legenda karte.
NI[
Ni{ ava
ava
68
sorta, poqoprivreda
Privreda
Jedna od najrazvijenijih grana industrije nizijske oblasti Srbije je prehrambena industrija. Zaposleni u woj bave se preradom poqoprivrednih proizvoda (ìtarica, vo}a, povr}a i dr.) koji se koriste u ishrani qudi. Me|utim, va`no je pomenuti da se qudi u nizijskoj oblasti bave i drugim industrijskim granama. Hemijska industrija naro~ito je razvijena u Pan~evu i Novom Sadu. Kolubara i Kostolac su najve}a nalazi{ta ugqa u Srbiji. Prona|i na karti i napi{i koje su jo{ grane industrije zastupqene u nizijskoj oblasti.
SUBOTICA ôka Senta Kikinda Sombor rafinerija nafte Ada Ba~ka Topola
al DT
îk
rudnik ugqa nalazi{te nafte nalazi{te prirodnog gasa gvo`|e olovo cink antimon Zrewanin bakar zlato
Kanal D
{ Tam i
topionica industrija stakla metalna industrija fabrika vagona automobilska ind. fabrika traktora brodogradili{te elektroindustrija hemijska ind. gumarska ind. tekstilna ind. prehrambena ind. fabrika name{taja fabrika duvana
HE \erdap 1
zer o
Du
v Apatin
na
hidroelektrana termocentrala
Be gej
Ka n
Be~ej
Kula D Vrbas
s Ti a
NOVI SAD
Ba~ka Palanka Beo~in Ruma Sremska Mitrovica
Belo jez.
TD
srebro Vr{ac
Ka { ra
Jermenovci
hrom nikl molibden
Pan~evo
Sava
Dr in a
Nera
lapor èlezara
SavaObedska bara
[abac
BEOGRAD
Pe
Kostolac Smederevo Obrenovac

Tamnava
Poàrevac
Loznica Zaja~a
Zvorni~ko jezero
Dunav
\e
Lazarevac Vaqevo
Kolubara Smederevska Palanka Vreoci
rda
Majdanpek Prahovo
Aran|elovac Topola Takovo
Morava
Res a va
Kriveq
psk o je
HE \erdap 2
M la va
Negotin Bor
m Ti ok
Kosjeri} Bajina Ba{ta HE Bajina Ba{ta Uìce

Mo
Jez Perero u}ac
KRAGUJEVAC
Gorwi Milanovac
Jagodina â~ak Kraqevo

Z. M
r Iba
V. M or
av a
Sewe Zaje~ar Para}in
Rtaw Vr{ka ~uka
rav ica
HE Kokin Brod
ora
va
Kwaèvac
Priboj
Uv ac
Vrwa~ka Bawa
Ivawica
U{}e
Trstenik
sin
Kru{evac
a
Aleksinac
Tresibaba
[ta misli{, koja fabrika bi mogla da postoji u tvom zavi~aju s obzirom na prirodna bogatstva tvog kraja? Obrazloì svoje mi{qewe.
Li m
Zlatarsko HE Bistrica jez
Jez. ]elije
Da li u kraju u kojem ìvi{ postoji neka fabrika? Istraì i zapi{i {ta se u woj proizvodi?
prehrambena industrija, hemijska industrija
69
Reqef brdsko-planinske oblasti Srbije

Brdsko-planinska oblast zauzima ve}i deo Srbije i prostire se ju`no od Panonske nizije. îne je planine, brda, kotline i klisure. Planine se prostiru u razli~itim pravcima i prema visini smo ih podelili na niske, sredwe i visoke. Me|u najpoznatijim planinama Srbije su Kopaonik, Zlatibor, Tara i Zlatar na zapadu, Stara planina na istoku i Rudnik, Rtaw i Go~ u centralnoj Srbiji. Na Kopaoniku, Zlatiboru i Tari nalaze se na{i najve}i zimski turisti~ki centri. Najpoznatije klisure brdsko-planinske oblasti su \erdapska klisura na Dunavu, Grdeli~ka klisura na Ju`noj Moravi, Si}eva~ka klisura na Ni{avi i Ov~arsko-kablarska klisura na Zapadnoj Moravi.
B
O
Ka 88 na l DT D
Tisa
Ba~ka Topola
îk
Be~ej
Du
na Ba~ka vPalanka

gej Be
a~
[id
ki {
br
D
Ruma
Tam i
eg
Sremska Mitrovica
Sava
a in Dr
a~ M va
e m
Sava
Obeds d ka bara
250
Pan~evo
Vr
[abac
Avala
506
ap rd
sk oj
Dunav
\e
k
ez
BEOGRAD
P
Veliko Gradi{te
Pe
Kolubara ra a
Cer Loznica 687
[
Tamnava
Smederevo Poàrevac
er
768
J
Zvorni~ko jezero S
Jez Perero u}ac
al an .k gej Be Zrewanin
sa Ti
ok 973 ol ska Vaqevo pl .

P 1347 ov le n
Belo jez.
O
De
Ka n
a
li bl
al
DT
Vr{ac
D
639
at sk
r Ka
a{
ap e{ ~a
t
ra
Nera
803
Lepenski Vir
ir M
o~
Kra j i n a
u
626
S t i
M la av
g
940
Majdanpek
Homoqske pl.
De
1336
Lazarevac

1103
o
Res a va
li
Topola
d i
Negotin
m Ti ok
Jov
r V. M
Rudnik
Manasija
Bor
1284
an
Takovo
1132
Maqen
KRAGUJEVAC
Bajina Ba{ta
Resavska pe}ina
. pl s ke
a av or a
Tar a
Uìce
Jagodina
u~
aj
Zaje~ar
Zlatibor
j
a
v q
Z la t i
1496
Kraqevo
Mataru{ka Bawa
Iba
Mo rav ica
1565
Z. M
ora
Qubostiwa
Rtaw Kwaèvac
bo
va
Priboj
Uv ac
Li m
r
Jav
êm
1579
@i~a Vrwa~ka
Sokobawa
1174
ern
Bawa
Ra sin

i~ en Sj ez. j
Go~ 1216 Trstenik 1784 Jez. @eqin ]elije
Kru{evac
a
Ozren
S
Ni{ ava
t ar
2168
Ribarska Bawa
1491
Seti se koja je nadmorska visina karakteristi~na za planine, a koja za brda.

a p l Miro~ an in a
Vi d l1413 i~
Prijepoqe
or
1833
NI[
Brus
Pan~i}ev vrh
Jastrebac
ica
Pe
h ija
Mo
kra
gor
a
t Si
Ve te
2154
rn
Batlavsko jez.
ca
ic
t o
70
[ ar
pl
ko
Golija
2016
Top l
To
plica
J.
Novi Pazar
{t er
Prokupqe
BRDSKO-PLANINSKA OBLAST
a
av

M or a
Na karti nadmorske visine prona|i boju koja odgovara tim oblicima reqefa (str. 50). Na karti brdsko-planinske oblasti prona|i i obeleì planine Kopaonik, Zlatibor i Taru. U isto~noj Srbiji postoje brojne pe}ine. Me|u najpoznatijim su: Resavska, Bogovinska i Zlotska.
Kosovska Mitrovica
K o p
r Iba
1408
1789
Leskovac
Radan
ni
PRI[TINA
Vrawe
1874 Vardenik
Vrawska Bawa
Pe}
2584 \eravica
e M
1364
Gwilane
eli D ri m
P~iw
Bosilegrad
\akovica B
n it Kop 2393 ik
Uro{evac
Lep ena c
go Cr na
ra
v o
Prizren
a in an Crni vrh
Klima brdsko-planinske oblasti Srbije

U kotlinama i brdskom predelu vlada umerenokontinentalna klima. Me|utim, s porastom nadmorske visine leta postaju kra}a i sveìja, a zime duè i hladnije. Takav tip klime naziva se planinska klima. Na osnovu karte padavina sa str. 52 donesi zakqu~ak o koli~ini padavina u brdsko-planinskoj oblasti Srbije.
Jastrebac
Navedi sve tipove klime karakteristi~ne za na{u zemqu.
Koji je tip klime karakteristi~an za tvoj kraj?
Golija
71
Vode u brdsko-planinskoj oblasti

Vodama brdsko-planinske oblasti pripadaju planinski potoci, mawe reke, malobrojna jezera i ve}i broj termomineralnih izvora. Za razliku od velikih ravni~arskih reka, planinski potoci i reke su ~isti, bistri, plitki i brzi. Po{to dolaze s velikih nadmorskih visina, ~esto formiraju slapove i vodopade. U hladnim i brzim vodama planinskih reka ìvi mawi broj biqaka i ìvotiwa nego u dolinskim rekama. U planinskim potocima naj~e{}e se sre}e poto~na pastrmka, dok u rekama ìve lipqen i druge sitnije ribe.
Poto~na pastrmka
Lipqen
Veliki broj termomineralnih izvora omogu}io je razvoj bawskog turizma. Me|u najpoznatijim bawama brdsko-planinske oblasti su Sokobawa, Mataru{ka Bawa, Vrwa~ka Bawa, Ribarska Bawa i druge bawe. Na karti brdsko-planinske oblasti (str. 70) prona|i i obeleì navedene bawe. Za{to su termomineralni izvori prirodno bogatstvo svake zemqe?
Da li zna{? Me|u najve}im rekama brdsko-planinske oblasti su: Drina, Ju`na i Zapadna Morava, Ni{ava, Timok i Ibar.
Zbog ~ega su planinske reke prirodna bogatstva?
Planinska reka
72
vodopad, slap, termomineralni izvor
Zemqi{te i biqni svet

Bez obzira na plodnost zemqi{ta, reqef brdsko-planinske oblasti ne omogu}ava postojawe velikih poqoprivrednih povr{ina kao u nizijskoj oblasti. Osim brdovitosti terena, na vrstu i sastav biqnih zajednica uti~e i nadmorska visina. U samim kotlinama i brdskim predelima zastupqene su livade i razli~ite kultivisane zajednice (wive, vo}waci, povrtwaci, vinogradi i sl.). Na ne{to ve}im nadmorskim visinama nalaze se, jedne iznad drugih, listopadne {ume hrasta i bukve. Te su {ume bogate i drugim biqkama, naro~ito prole}nicama. Iznad listopadnih rastu ~etinarske {ume. Na jo{ ve}im nadmorskim visinama su brdsko-planinske livade i pa{waci. Najvi{i planinski vrhovi ve}i deo godine nalaze se pod snegom.
Seti se {ta su biqke prole}nice i koje su na{e najpoznatije vrste tih biqaka.
Seti se {ta su ~etinari. Koje vrste ~etinara zna{?
73
Najpoznatije vrste ~etinarskog drve}a u Srbiji su jela, bor, smr~a i omorika (vidi na str. 59 tekst Pan~i}eva omorika). To drve}e prilago|eno je planinskoj klimi, pa su prirodna stani{ta ~etinara na visokim planinama. êtinari su veoma osetqivi na zaga|en vazduh. U blizini saobra}ajnica ~etine tog drve}a poùte ili opadaju. Seti se odlika planinske klime.
Omorika
Bor
Jela
Prona|i ~etinarsko drvo zasa|eno pored saobra}ajnice. Opi{i kako izgledaju wegova kro{wa i ~etine.
74
@ivotiwski svet
@ivotiwski svet kopnenih zajednica brdsko-planinske oblasti ne razlikuje se mnogo od ìvotiwskog sveta nizijske oblasti. S pove}awem nadmorske visine i pojavom novih biqnih zajednica, javqaju se nove vrste ìvotiwa. Tako u planinskim {umama ìve jo{ i vuk, medved, ris i kuna, a na livadama visokih planina i divokoza. [ta misli{, za{to kod nas nema velikih razlika izme|u ìvotiwskog sveta nizijske i brdsko-planinske oblasti?
Kuna
Medved
Ris
Vuk
75
Poqoprivreda
Plodno zemqi{te i povoqna klima omogu}avaju bavqewe ratarstvom, vo}arstvom i sto~arstvom u gotovo celoj oblasti. Poqoprivredne delatnosti na planinama su sto~arstvo i {umarstvo. U brdsko-planinskim predelima od povr}a se najvi{e gaji krompir. Oko jedne tre}ine ukupnog povrtarstva otpada na gajewe krompira. Najpoznatiji je ivawi~ki krompir. Pasuq se smatra nacionalnim povr}em, a leskova~ka paprika tako|e je veoma poznata. Od vo}a se najvi{e gaje {qive, jabuke, maline i gro`|e.
Sava
a~ va
A
Sava
Nera
ez er o
Dr in
Loznica
Kolubara
\e
[ u m
Tamnava
Smederevo Poàrevac
rd a
ps
[abac
ko j
BEOGRAD
P
Pe k
Dunav
S t i
M
Zvorni~ko jezero
a
o
Vaqevo
Res a
va
Bor
Jez Perero u}ac
KRAGUJEVAC
a
or V. M
m Ti
ok
Zaje~ar
Uìce â~ak
Ariqe
Jagodina
Kraqevo
Iba r
Z. M
ora
va
Ivawica Kru{evac
Ra si
Maline rastu na {umskim ~istinama brdsko-planinske oblasti. Zbog slatkih i miri{qavih plodova ~esto se sade i u vrtovima. Srpske maline su veoma cewene u svetu. Srbija je prva u Evropi po proizvodwi malina. Najvi{e se gaje u okolini â~ka, Ariqa i Vaqeva. Najpogodniji tereni za proizvodwu malina su na 400800 m nadmorske visine. Sadwa se obavqa u jesen, a orezivawe u prole}e. Od ploda maline dobijaju se ukusni sokovi, kompoti, xemovi i drugi prehrambeni proizvodi. Pomo}u karte navedi sve vrste vo}a i povr}a koje se gaje u brdsko-planinskoj oblasti.
o m
na
Kra j i n a
va la
d i
j
a
Top l
Jez. ]elije
Novi Pazar
Iba
ica
r
v q e
oplica
J.
ava
NI[
Ni{
ava
Pirot
av a
M or
Kosovska Mitrovica
Leskovac
Batlavsko jez.
h ija
t Si c ni a
Vlasinsko jez.
PRI[TINA
Vrawe
Pe}
t o
s o
e M
Bel iD rim
P~iw
Prizren
Crni vrh
Koje se doma}e ìvotiwe najvi{e gaje u brdsko-planinskoj oblasti?

tre{wa i vi{wa jagoda i malina kupus pasuq paradajz paprika lubenica gove~e kow sviwa ovca ìvina riba
p{enica kukuruz suncokret {e}erna repa gro`|e duvan {qiva jabuka kru{ka
76
sadwa, orezivawe, {umarstvo, ratarstvo
Privreda
Brdsko-planinska oblast bogata je {umama, pa su zbog toga tu podignute fabrike za preradu drveta, proizvodwu name{taja i papira. Rudno bogatstvo tih predela omogu}ilo je otvarawe rudnika ugqa i raznih metala (olova, bakra, cinka i dr.). Zato su tu podignute fabrike za preradu metala. Snaga planinskih reka pogodna je za podizawe hidrocentrala (hidroelektrana) na Drini, Zapadnoj Moravi i dr. Zahvaquju}i sirovinama, kao {to su vuna, koà i dr., stvoreni su uslovi za stvarawe tekstilne industrije. Prirodne lepote planina doprinele su razvoju turizma, naro~ito na Kopaoniku, Zlatiboru, Tari va èlezara i Staroj planini.
na Dr i
[abac
Pe
Na osnovu karte zakqu~i koje su industrijske grane razvijene u brdsko-planinskoj oblasti. Dobijene podatke uporedi s podacima o privredi nizijske oblasti (sa str. 69).
Loznica
Tamnava
Zaja~a
Zvorni~ko jezero
Lazarevac Vaqevo
Kolubara Smederevska Palanka Vreoci
\er
dap
Majdanpek Prahovo
HE Zvornik
Aran|elovac Topola
Res a
va
Kriveq
sko
Obrenovac
Poàrevac
Dunav
jez
Smederevo
HE \erdap 2
Negotin Bor
m Ti ok
Takovo
Kosjeri} Bajina Ba{ta HE Bajina Ba{ta Uìce
Mo
Jez Perero u}ac
KRAGUJEVAC
Gorwi Milanovac
Sewe Zaje~ar
Jagodina â~ak Kraqevo

Z. M
Ibar
Para}in
Rtaw Vr{ka ~uka
ora
va
Kwaèvac
HE Kokin Brod
Priboj
Uv ac
Vrwa~ka Bawa
Ivawica
U{}e
Trstenik
Ra si
Jez. ]elije
Kru{evac
na
Aleksinac
Tresibaba
Zlatarsko HE Bistrica jez.
Prijepoqe
NI[
Ni{
Boqevac
Brus
Kopaonik
ava
Top l
ica
J.
Novi Pazar
r Iba
Prokupqe
topionica industrija stakla metalna industrija fabrika vagona automobilska ind. fabrika traktora brodogradili{te elektroindustrija hemijska ind. gumarska ind. tekstilna ind. prehrambena ind. fabrika name{taja fabrika duvana gvo`|e olovo cink
Leskovac
ni ca
Vlas
ina
Trep~a
Ma~katica
Batlavsko jez.
Ve te r
Kosovska Mitrovica
Vlasinsko jez.
Obili}
PRI[TINA
antimon
Pe}
Novo Brdo
Gole{
Vrawe
HE Vrela 1,2,3
bakar zlato
Gwilane
P~iwa
Bosilegrad
Suva Reka
srebro rudnik ugqa hrom nalazi{te nafte nikl nalazi{te prirodnog gasa molibden rafinerija nafte lapor hidroelektrana èlezara termocentrala
\akovica
Bel i Dri m
Prizren Lepen
ac
ero
Kostolac
HE \erdap 1
M v la a
V. M or av a
rav ica
Li m
i~ en Sj ez. j ko
Pirot
a
M av or
tn Si a ic
77

NIZIJSKA I BRDSKO-PLANINSKA OBLAST SRBIJE
REQEF NIZIJSKA OBLAST Vojvodina, doline velikih reka (Velike Morave, Save, Dunava, Drine i Kolubare) KLIMA umerenokontinentalna klima kontinentalna klima VODE velike, duboke i spore reke @IVOTIWSKI SVET brojne vrste riba, ptica i {umskih ìvotiwa BIQNI SVET listopadne {ume (vrba, topola, hrast, bukva) ZEMQI[TE obradivo zemqi{te POQOPRIVREDA ratarstvo, sto~arstvo, vo}arstvo PRIVREDA prehrambena industrija fabrike za preradu drveta, rudnici, turizam sto~arstvo, {umarstvo, vo}arstvo zbog brdovitog terena nema velikih obradivih povr{ina listopadne {ume (hrast, bukva) i ~etinarske {ume (jela, bor, smr~a, omorika) kao u niziji + vuk, medved, ris, kuna, divokoza potoci (bistri, brzi), mawe reke, termomineralni izvori umerenokontinentalna klima planinska klima BRDSKO-PLANINSKA OBLAST ju`no od Panonske nizije
78
ôvek i priroda
Razgovara}emo:
o tome kako ~ovek uti~e na prirodu o tome koje su prednosti kori{}ewa energije Sunca o posledicama udisawa zaga|enog vazduha o tome kako ~ovek koristi prirodna bogatstva
U~i}emo:
o neobnovqivim i obnovqivim izvorima energije o energiji Sunca o energiji vetra o energiji vode o najugroènijim ìvotiwskim vrstama

da posadi{ drvo da reciklira{ staru hartiju
ôvek i energija
Bez sun~eve svetlosti i toplote na Zemqi ne bi bilo ìvota. Sun~eva svetlost i toplota predstavqaju najva`niji izvor energije za sva ìva bi}a. Za svaku aktivnost koju obavqaju, ìvim bi}ima je potrebna energija. Da bi mogla da rastu ili da se kre}u, potrebnu energiju uzimaju iz hrane. Energija koju im daje hrana potrebna im je za kretawe, rast, razmi{qawe ili govor. Qudi svakodnevno koriste energiju i za mnoge aktivnosti. Qudi koriste razli~ite oblike energije da bi se grejali, vozili automobile ili pokretali fabri~ke ma{ine. UÎMDAUÎM Za{to su sun~eva svetlost i toplota va`ne za ìvot na Zemqi? Gde se proizvodi elektri~na energija? Objasni kako elektri~na energija stiè do na{ih domova.
Kako ìva bi}a koriste sun~evu svetlost i toplotu?
Za {ta sve ~ovek koristi elektri~nu energiju?
80
energija
Zemqa danas izgleda potpuno druga~ije nego pre mnogo miliona godina. Razli~ite prirodne pojave mewale su wen izgled. Promenili su se reqef, klima, biqni i ìvotiwski svet. Me|utim, za mnoge krupne promene na Zemqi kriv je ~ovek. ôvek je toliko promenio odnose u prirodi da su se uslovi za ìvot na mnogim delovima planete potpuno izmenili. Uni{ten je veliki broj prirodnih stani{ta, a s wima i ìvi svet koji je tu ìveo. Vazduh, voda i zemqi{te su zaga|eni, klima na planeti postaje sve toplija, a nivo mora sve vi{i. ôvek ima sposobnost da razmi{qa o svojim postupcima i o wihovim posledicama. @ivot u razvijenom dru{tvu, nauka i tehnika dali su mu jo{ ve}u mo}. Uticaj ~oveka ~esto je poguban po prirodu. Tek se u posledwe vreme ozbiqnije govori o potrebi za{tite ìvotne sredine. Navedi primere koji ukazuju na uticaj ~oveka na prirodu. [ta misli{, da li je taj uticaj dobar ili lo{? Obrazloì svoje mi{qewe. Razgledaj svoju okolinu. Poku{aj da zamisli{ kako je izgledala pre nego {to ju je ~ovek izmenio. Opi{i jedan izlet sa odeqewem. Da li ste ti i tvoji drugari ostavili prirodu onakvu kakvu biste voleli da zateknete kada na to mesto ponovo budete do{li?
81
Neobnovqivi izvori energije

Najzna~ajniji izvori energije su ugaq, nafta i zemni (prirodni) gas. Oni su nastali od ostataka uginulih organizama koji su pretrpeli poseban proces raspadawa duboko u zemqi. Ti izvori energije su fosilna goriva. Sagorevawem fosilnih goriva dolazi do osloba|awa energije, koju ~ovek koristi za razli~ite potrebe. Ugaq, nafta i zemni gas koriste se za: grejawe doma}instava (pe}i i toplane) pokretawe industrijskih ma{ina saobra}aj (nafta, benzin, u novije vreme i gas). Sagorevawem ugqa i nafte nastaje velika koli~ina dima. Sav taj dim iz dimwaka i auspuha automobila, kamiona i autobusa odlazi u vazduh i diè se u atmosferu. U dimu se nalazi velika koli~ina otrovnih gasova, pra{ine, ~a|i i drugih {tetnih materija koje dovode do zaga|ivawa vazduha. Tako zaga|en vazduh udi{u ìva bi}a. Zaga|ivawe vazduha uti~e i na kvalitet vode u prirodi. U pore|ewu sa ugqem i naftom, zemni gas je najmawi zaga|iva~. Sagorevawem ugqa osloba|a se najvi{e {tetnih materija. Nafta se danas koristi kao osnovni izvor energije. Ugaq, nafta i zemni gas su neobnovqivi izvori energije. Za wihovo stvarawe u prirodi potrebni su milioni godina.
Rafinerija nafte
Seti se procesa kruèwa vode u prirodi. Razmisli i odgovori na koji na~in zaga|en vazduh uti~e na vodu koja kruì. A na zemqi{te? Koje su posledice udisawa zaga|enog vazduha?
Koje bi probleme izazvao nestanak fosilnih goriva? Objasni.
Dim iz fabri~kih dimwaka zaga|uje vazduh
82
benzin, sagorevawe, gorivo, zaga|ivati, auspuh
Obnovqivi izvori energije

Postoje izvori energije koji su nepresu{ni. To su Sunce, vetar i voda. Takve izvore energije nazivamo obnovqivim izvorima energije.
Energija Sunca
Nau~ili smo da je energija Sunca najva`niji izvor energije na Zemqi. Energiju Sunca koriste organizmi za ìvotne aktivnosti, a mogu}e je iskoristiti je i za ~ovekove potrebe, pri ~emu ne dolazi do zaga|ivawa ìvotne sredine. Postoje razli~iti na~ini iskori{}avawa Sun~eve energije. Mali aparati, poput digitrona i satova, koriste svetlosnu energiju za rad. Energija Sunca moè se koristiti i za zagrevawe vode u doma}instvima. Solarnim plo~ama, posebnim ure|ajima, svetlosna energija se pretvara u elektri~nu. Neke zemqe u svetu ve} uveliko koriste Sun~evu energiju.
Satelit
Solarne plo~e
Za{to qudi tragaju za novim izvorima energije? Koje su prednosti kori{}ewa Sun~eve energije? Objasni.
Solarne plo~e
Koji su nedostaci kori{}ewa Sun~eve energije?
Austrija, koja ima za tre}inu mawe Sun~eve energije od nas, zemqa je u kojoj postoji najve}i broj solarnih plo~a u odnosu na broj stanovnika. One se koriste za dobijawe tople vode i za grejawe.
Solarni digitron solarni
83
Energija vetra
Energiju vetra koriste neke ptice, kao {to je albatros, za letewe. Mogu je koristiti i qudi za svoje potrebe. Energija vetra upotrebqava se jo{ od davnih vremena za pokretawe vetrewa~a i jedrewaka.
Albatros
Danas se energija vetra koristi za dobijawe elektri~ne energije. U tu svrhu grade se specijalne vetrewa~e koje se postavqaju same ili u grupama, kao farme vetrova. S obzirom na to da je energija vetra neiscrpna, wenim kori{}ewem mogao bi biti re{en problem nesta{ice struje.
Vetrewa~e
Farma vetrova
Jedrewak
Po nekim istraìvawima, na teritoriji Srbije postoji ~ak hiqadu mesta na kojima je mogu}e napraviti farme vetrova. Najpovoqniji vetrovi duvaju na teritoriji Stare i Suve planine, Tupi`nice, Vr{a~kih planina i Krepoqina.
84
Energija vode
Energija vode tako|e je nepresu{na. Qudi od davnina koriste tu vrstu energije za kretawe prevoznih sredstava ili za izradu vodenica. Danas se energija vode koristi za dobijawe elektri~ne energije. Pri tom procesu nema uobi~ajenog zaga|ewa, ali ipak dolazi do bitnih promena u prirodi. Hidroelektrane se obi~no nalaze na branama kojima se pregra|uje reka i time mewa stani{te vodenih biqaka i ìvotiwa. Zbog visokog vodostaja ~esto dolazi do potapawa obala. Time se ugroàva ìvot organizama koji ìve na obalama. Brane mogu biti i prepreka kretawu vodenih ìvotiwa. Pored toga, iz hidroelektrana se u reku izbacuje velika koli~ina vru}e vode koja ugroàva opstanak organizama. Zato se smatra da su energije budu}nosti energije Sunca i vetra. Danas je, me|utim, wihova primena jo{ uvek previ{e skupa. Popuni tabelu na osnovu podataka iz prethodnih lekcija. izvor energije neobnovqivi: ugaq
Energija vode koristi se za dobijawe elektri~ne energije
zaga|ewe rezerve (da/ne) (ograni~ene/neograni~ene)
nafta Elektri~ni automobil I u automobilskoj industriji bi}e mogu}e koristiti druge izvore energije. Budu}i automobili bi}e pokretani elektri~nom energijom dobijenom iz obnovqivih izvora energije (Sunca ili vetra). Tako }e zaga|ivawe izazvano radom motora biti smaweno na najmawu mogu}u meru. zemni gas obnovqivi: Sunce vetar voda
85
ôvek i prirodna bogatstva

Za razliku od ìvotiwa, ~ovek ne uzima od prirode samo onoliko koliko mu je potrebno za opstanak. On uzima ogromne koli~ine prirodnih bogatstava, pri ~emu naru{ava ravnoteù koja vlada u prirodi. Time nanosi veliku {tetu prirodi jer je osiroma{uje i zaga|uje. Voda za pi}e je prirodno bogatstvo u kojem ve} oskudevamo. U oblastima bogatim vodom ~ovek vekovima nije cenio ono {to ima i preterano je koristio izvore i zaga|ivao reke. Danas se u ve}ini savremenih zemaqa voda za pi}e dobija u fabrikama vode. U mnogim siroma{nim zemqama Afrike qudi su primorani da piju zaga|enu vodu, zbog ~ega su ra{irene razli~ite zarazne bolesti. Veoma je opasno navodwavati useve zaga|enom vodom. Time {tetne materije dospevaju u zemqu, a zatim u zasa|ene biqke koje ~ovek koristi za ishranu. Pogledaj sliku i objasni kako se {tetne materije mogu preneti lancem ishrane.
Mnoge fabrike zaga|uju vode i uni{tavaju ìvi svet u wima
Veoma je opasno gajiti biqke na zaga|enom zemqi{tu
Za dobijawe zdrave hrane neophodno je da zemqi{te i voda ne budu zaga|eni
86
zaraza, zarazna bolest
ôvek osvaja nova prostranstva da bi gradio naseqa, puteve i dobio nove poqoprivredne povr{ine. Smatra se da je danas ne{to vi{e od jedne desetine povr{ine planete pod obradivim zemqi{tem, ali da bi povr{ina plodnog zemqi{ta mogla ubrzo da se pove}a i do jedne ~etvrtine. Nove obradive povr{ine donose nove koli~ine hrane za ~oveka. Da bi nastalo oko 2 cm Broj qudi na planeti uskoro }e dosti}i 7 milijardi! plodnog zemqi{ta, Da bi do{ao do potrebnog zemqi{ta, ~ovek uni{tava prirodna stani{ta. potrebno je izme|u 100 Se~a {uma jedan je od naj~e{}ih na~ina dobijawa plodnog zemqi{ta. i 2500 godina. [ume se seku i zbog iskori{}avawa drveta kao sirovine. Moè se uni{titi za Nekontrolisana se~a, bez po{umqavawa, pretvara plodno zemqi{te u goleti. mawe od jednog minuta! Iz zemqi{ta se dobijaju i mnoge druge sirovine, kao {to su kuhiwska so, gips i mermer, kao i razli~iti metali i fosilna goriva. Fabrike u kojima se prera|uju sirovine ~esto osloba|aju {tetan dim i izbacuju prqavu vodu u reke. Pogledaj kartu sa str. 77 i napi{i koja su najve}a nalazi{ta ruda u Srbiji.
Kako da posadi{ drvo Pravilno sa|ewe drveta zavisi od vrste zemqi{ta u koje se sadi, od godi{weg doba, kao i od vrste drveta. Listopadno drvo treba saditi u jesen, a ~etinarsko u prole}e. Iskopaj okruglu rupu, {iroku oko pola metra, i isto toliko duboku. Iskopan povr{inski sloj zemqi{ta stavi na dno jame, tako da sadnica bude u zemqi do visine u kojoj je bila u rasadniku (granica se vidi na stablu). Malo potkre{i koren i razmesti ga u jami. Zatrpavaj sadnicu zemqom, najpre onom iskopanom sa povr{ine, a zatim onom sa dna rupe. Dobro utabaj zemqu i zalij. Zalivaj slede}ih nekoliko dana da bi se drvo primilo.
sirovina, golet
Sa|ewem drveta postigao si: da zemqi{te postane plodnije da vazduh postane bogatiji kiseonikom da neke ìvotiwe dobiju stani{te da okolina postane lep{a.
87
Prekomerno kori{}ewe prirodnih sirovina moè da dovede do wihovog nestanka iz prirode. Mnogi proizvodi se posle kori{}ewa odbacuju kao otpad, skladi{te se na deponijama, bacaju u reke ili ostavqaju na zemqi. Prema nekim podacima, na na{oj planeti se u toku jedne godine baci vi{e od 50 milijardi tona razli~itog otpada!
Prona|i jo{ neke primere o vremenu raspadawa otpada i popuni prazna poqa. proizvod papirnata maramica pikavci i sitniji komadi}i hartije limenke plasti~ne ~a{e staklo i porcelan vreme raspadawa 3 meseca 6 meseci 10 godina 100 do 1.000 godina 4.000 godina
Jedan deo otpada raspadne se u zemqi, ali se neke materije veoma te{ko razlaù, dok neke skoro ve~no ostaju u zemqi. Razmisli o svom pona{awu. Kaì gde baca{ otpatke. Uputi one koji |ubre ne stavqaju u kontejnere ili na za to predvi|ena mesta da to po~nu da rade.
U savremenim zemqama otpaci razli~itih proizvoda se prera|uju, a zatim ponovo koriste u svakodnevnom ìvotu. Prerada i ponovna upotreba otpada naziva se reciklaà. Reciklaòm se smawuje iskori{}avawe prirodnih sirovina i zaga|ivawe koje nastaje wihovom preradom. Da bismo mogli da iskoristimo otpatke, prvo ih moramo razvrstati. Za to postoje posebni kontejneri u koje se odlaù predmeti od stakla, plastike, odnosno papira. Time se olak{ava razvrstavawe otpada u fabrikama za reciklaù. Naàlost, u Srbiji se otpad jo{ uvek nedovoqno koristi i retko se reciklira.
Papir spreman za reciklaù
88
deponija, reciklaà
U prazna poqa dodaj svoje primere za proizvode koji se mogu reciklirati. otpadni proizvod papir, karton plasti~na ambalaà staklo, staklena ambalaà automobili voda prirodna tkanina predmeti od drveta proizvod reciklaè papir, karton proizvodi od plastike proizvodi od stakla metali, plastika pija}a voda, voda za navodwavawe papir, karton iverica prednosti reciklirawa ne uni{tavaju se {ume ne zaga|uje se okolina ne zaga|uje se okolina ne zaga|uje se okolina, {tede se sirovine {tedi se i pre~i{}ava voda ne uni{tavaju se {ume ne uni{tavaju se {ume
Za dobijawe papira potrebna je velika koli~ina drveta koje se prera|uje u fabrikama hartije. Kako da reciklira{ staru hartiju Reciklirawe nije te{ko izvesti u ku}nim ili {kolskim uslovima. Bi}e ti potrebno: stara hartija, kofa s vodom, malo deterxenta, cediqka, filter od platna. Pocepaj komadi}e stare hartije i stavi ih u kofu s vodom; ostavi ih da stoje u vodi 2-3 dana. Usitni dobijenu smesu mikserom, a zatim je prokuvaj s malo deterxenta. Pa`qivo odstrani penu s povr{ine i ostavi da se smesa ohladi, a zatim je procedi. Nanesi sloj smese, debqine 23 mm, na pravougaoni filter od platna. Stavi odozgo nekoliko listova novinske hartije i {erpu punu vode. Sa~ekaj nekoliko sati, izvadi reciklirani papir i ostavi ga da se osu{i. Odeqenska akcija: reciklirani papir upotrebite na ~asu likovne kulture, a zatim napravite izlo`bu radova u {koli. Reciklaòm jedne tone sakupqenog papira spasava se 17 stabala!
89
ôvek i ìvi svet

@ivot na Zemqi se razvijao postepenim nastajawem razli~itih vrsta ìvih bi}a. Kako su se uslovi za ìvot na Zemqi mewali, mnoge su vrste nestajale jer nisu mogle da se prilagode tim promenama. Wih su zamenile nove vrste organizama. ôvek danas u velikoj meri ugroàva biqni i ìvotiwski svet. Se~om {uma, obra|ivawem livada, isu{ivawem mo~vara ~ovek uni{tava stani{ta stotina vrsta biqaka i ìvotiwa koje tu ìve. Neke ìvotiwe mogu pobe}i na druga stani{ta, ali ve}ina, ostav{i bez doma i hrane, ugine. Poàri u prirodi, izazvani nepa`wom ~oveka, imaju iste posledice. Preteran lov i ribolov tako|e dovode do nestanka mnogih ìvotiwa sa lica Zemqe. Mreà duga i po nekoliko kilometara, koja se ostavi da pluta po povr{ini mora, osim riba hvata i ostale morske ìvotiwe. U wu se upletu, a zatim uginu i morske ptice i korwa~e, delfini i druge ìvotiwe. Nekim vrstama ìvotiwa i biqaka preti opasnost od potpunog nestanka. Te vrste biqaka i ìvotiwa nazivaju se ugroène vrste. Me|u najugroènije ìvotiwe na{e zemqe spadaju: orao krsta{, vuk, medved, ris, divokoza, jelen, {areni tvor, neke vrste riba, gu{tera i veliki broj ptica. Sa teritorije Srbije do danas je nestala jedna desetina vrsta ptica! Dinosaurusi su vladali planetom preko 130 miliona godina, a zatim su izumrli. Kada nestane jedna vrsta, onda postoji opasnost i za druge, koje su povezane s wom. Ukoliko bi sa planete nestale p~ele, najverovatnije bi nestale i sve biqke koje su p~ele opra{ivale, a zatim i drugi organizmi koji su bili povezani s tim biqkama.
90
Kada je uvideo da uni{tava planetu, ~ovek je po~eo da brine o biqnom i ìvotiwskom svetu. Jedan od najboqih na~ina da se zaustavi negativno delovawe ~oveka na prirodu jeste da se zakonom za{tite delovi prirode koji su ostali sa~uvani. Nacionalni parkovi su izdvojena podru~ja pod za{titom dràve zbog izuzetnih prirodnih obele`ja. U wima je zabrawen lov i ribolov, brawe biqaka i kopawe ruda i minerala. U Srbiji ima pet nacionalnih parkova. To su: Fru{ka gora, \erdap, Tara, Kopaonik i [ar-planina.
Carska bara je jo{ uvek mirno i o~uvano mesto. U woj se gnezdi svih osam vrsta evropskih ~apqi.
Za{tita prirode kod nas ima dugu tradiciju. Prvi zakonski trag o za{titi prirode u Srbiji nalazi se u Du{anovom zakoniku iz XIV veka. Wime je zabrawena prekomerna se~a {uma u Srpskom carstvu.
Crni le{inar, najve}a ptica Vodena vidrica nestala je iz Evrope, posledwi put je vi|ena na Vojvodine pre vi{e od 60 godina. na{oj teritoriji 1995. godine.
Nekada se u Obedskoj bari gnezdilo preko 4.500 parova ibisa. Danas ih zbog isu{ivawa vi{e nema.
91
Iz leksikona: Nacionalni parkovi Srbije

Nacionalni park Fru{ka gora
Nacionalni park Fru{ka gora obuhvata podru~je izme|u Save i Dunava, povr{ine oko 500 km2. Izuzetnu vrednost Fru{ke gore ~ine {ume hrasta, bukve, lipe, topole i graba. U {umama i na livadama ima mnogo pe~urki, a jedna od retkosti su i orhideje. Na Fru{koj gori mogu se na}i brojni fosili biqaka i ìvotiwa. Nacionalni park Fru{ka gora odlikuje se i posebnim kulturnoistorijskim spomenicima. U wemu se nalazi 18 pravoslavnih manastira. Seti se pri~e o Panonskoj niziji i poku{aj da je poveè{ sa fosilima s Fru{ke gore.
Nacionalni park Kopaonik

Poznat je po listopadnim i ~etinarskim {umama, livadama i pa{wacima. Pti~ji svet Kopaonika veoma je bogat, a naro~ito su zastupqene ptice peva~ice i grabqivice. U okolini parka nalaze se spomenici kulture stare srpske dràve, a sam Kopaonik je prirodni muzej sredwovekovnog rudarstva. Wegovo rudno bogatstvo koristi se vi{e od 1.000 godina. Danas je Kopaonik veliki zimski evropski turisti~ki centar. Na jednom od najvi{ih vrhova Srbije, Pan~i}evom vrhu, nalazi se mauzolej Josifa Pan~i}a (vidi i str. 59).
92
fosil, mauzolej
Nacionalni park Tara

Oko tri ~etvrtine ovog parka pokriveno je {umama, za koje vaì mi{qewe da su najo~uvanije u Evropi! Poznata je po Pan~i}evoj omorici (str. 59), ali i po velikom broju ptica. Na woj jo{ uvek ìve medvedi, srne i divokoze, ugroène vrste koje su ve} nestale sa mnogih planina. Od {uma su najbrojnije {ume bukve, jele i smr~e.
Nacionalni park \erdap

Nacionalni park \erdap obuhvata deo Dunava, \erdapsku klisuru i priobalni pojas od Golupca do hidroelektrane \erdap. Poznat je po listopadnim {umama oraha i leske i po samoniklom jorgovanu. U wemu ìve ris, tvor, crna roda, suri orao i druge ugroène i retke vrste ìvotiwa. Treba izdvojiti i retke ribe jesetru i morunu. Nacionalni park \erdap je poznat i po arheolo{kom nalazi{tu Lepenski Vir.
Nacionalni park [ar-planina

Najve}e prirodne vrednosti ovog nacionalnog parka su stare ~etinarske {ume. Veoma je bogat retkim biqnim i ìvotiwskim vrstama. Poznat je po gorskim o~ima, divnim planinskim jezerima.
93

IZVORI ENERGIJE
NEOBNOVQIVI OBNOVQIVI
ugaq nafta zemni gas prednosti
Sunce vetar voda
+ +
lak{i za kori{}ewe jeftinija proizvodwa nedostaci
+ +
ne zaga|uju okolinu neiscrpni su
ograni~ene koli~ine u prirodi veliki zaga|iva~i
skupqa proizvodwa nisu uvek dostupni
Posledice velikog zaga|ewa ìvotne sredine su:
94
Istraùjemo prirodne pojave

Razgovara}emo:
o vezama koje postoje izme|u prirodnih pojava o uo~avawu prirodnih pojava i primeni ste~enih znawa u svakodnevnom ìvotu
U~i}emo:
o na~inu istraìvawa prirodnih pojava o kretawu tela o tome od ~ega zavisi: pre|eni put padawe tela oscilovawe klatna visina zvuka

istraìvawe prirodnih pojava (izvo|ewe eksperimenata) prikazivawe rezultata merewa izvo|ewe zakqu~ka o prirodnim pojavama
Kako se ispituju prirodne pojave

U prirodi se susre}emo s raznim pojavama. Svakodnevno moèmo da posmatramo tok vode, kretawe Sunca i Meseca, ose}amo strujawe vazduha... Te pojave se jednim imenom nazivaju mehani~kim pojavama. U prirodi se de{avaju i toplotne pojave. Ispod slika napi{i nazive odgovaraju}ih toplotnih pojava.
Samo neki materijali ispoqavaju magnetne osobine.
DA SE PODSETIMO: Koji materijal moè da se namagneti{e?
êsto su pojave me|usobno povezane i de{avaju se istovremeno. Na primer, tokom oluje seva, grmi i duva jak vetar. Tada se istovremeno javqaju elektri~ne pojave, svetlosne pojave i mehani~ke pojave. Sve navedene pojave, a i mnoge druge, jednim imenom nazivamo prirodnim pojavama.
96
Na slici je prikazano jednostavno strujno kolo. Da bi sijalica svetlela, potrebno je da elektri~na struja prolazi kroz wu, kako bi se vlakno sijalice uàrilo. Podvuci nazive prirodnih pojava koje se ispoqavaju u datom primeru: elektri~na pojava toplotna pojava svetlosna pojava mehani~ka pojava.
Prirodne pojave su oduvek zanimale ~oveka. On ih je posmatrao i poku{avao da ih objasni. Takva znawa o prirodi bila su deo op{teg znawa, a tek kasnije su se razvile prirodne nauke kakve poznajemo danas: fizika, hemija, biologija, astronomija, geologija, meteorologija... Zadatak tih nauka jeste da otkriju prirodne zakone uo~avawem veza izme|u pojava. Prirodne pojave naj~e{}e se prou~avaju ogledima (eksperimentima).
fizi~ar
hemi~ar
astronom
ogled, eksperiment
97
Kretawe tela
Na slikama su predstavqena tela koja se kre}u razli~itim brzinama. Popuni: Za jedan sat (1 h) avion pre|e 400 km, automobil 80 km, biciklista 20 km, pe{ak 5 km, a pu` 3 m. Odgovaraju}e brzine su 400 km/h, 80 km/h, ______ , ______ i 3 m/h. Brzina tela predstavqa pre|eni put u odre|enoj jedinici vremena (naj~e{}e u 1 sekundi ili 1 ~asu). Na slici su prikazani biciklisti koji se kre}u razli~itim brzinama, pravcima i smerovima. Dvoje biciklista, koji se kre}u ravnomerno, imaju jednaku brzinu ako za isto vreme prelaze istu duìnu puta.
Da li zna{ razliku izme|u pravca i smera? Svaki pravac ima dva smera. Tvoj put od ku}e do {kole je pravac, a smer je ka {koli ili ka ku}i.
[KOLA
smer od {kole
ka ku}i PRAVAC
smer od ku}e
ka {koli
98
telo
Ovo je zadatak koji moète da izvedete po grupama u u~ionici, {kolskom holu ili na sportskim terenima. Obeleìte startnu liniju. Odredite 3 u~enika koji }e se kretati razli~itim brzinama 3 sekunde: prvi treba da polako {eta drugi brzo da hoda tre}i da tr~i. Odredite u~enike koji }e izmeriti pre|eni put svakog u~enika. Odredite u~enika koji }e zabeleìti podatke u datu tabelu. u~enik koji se kre}e 3 sekunde {etaju}i brzo hodaju}i tr~e}i izmereni pre|eni put
Na osnovu izmerenih pre|enih puteva napi{i koji se u~enik kre}e najve}om brzinom. Obrazloì svoj zakqu~ak.
Telo ima ve}u brzinu ako za isto vreme pre|e ve}u duìnu puta. u~enik koji vreme za koje pre|e 5 metara {eta Izmerite u u~ionici duìnu od 5 m (ili vi{e). brzo hoda Obeleìte start i ciq. tr~i Neka se isti u~enici kre}u kao u prethodnom zadatku, prelaze}i duìnu puta koja je izmerena na po~etku zadatka. Odredite u~enika koji }e izmeriti vreme koje je potrebno svakom u~eniku da pre|e datu duìnu puta i u~enika koji }e u tabelu zapisati izmerene vrednosti. Koji u~enik ima najve}u brzinu? Obrazloì svoje mi{qewe. Izvr{ite jo{ jedno merewe.
Telo ima ve}u brzinu ako za kra}e vreme pre|e odre|enu duìnu puta.
99
Postanimo istraìva~i
Ispitajmo od ~ega zavisi duìna pre|enog puta nekog tela, na primer automobila igra~ke. Izve{}emo razli~ite oglede u kojima }emo mewati uslove pri kretawu tog tela. Na osnovu rezultata ogleda izve{}emo zakqu~ke. Sve oglede treba raditi u paru, s drugom iz klupe. [ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda: metar {kolska klupa automobil igra~ka kojem mogu da se skinu to~kovi {toperica (mera~ vremena, sat sa sekundarom...) hrapavi papir duìne klupe (brusni papir fino}e 80, koji se kupuje u farbarama) samolepqiva traka za obeleàvawe. Kako vrsta podloge uti~e na pre|eni put? Da bismo pokazali kako vrsta podloge uti~e na duìnu pre|enog puta tela, meri}emo koliko centimetara pre|e automobil za npr. 3 sekunde, kre}u}i se niz nagnutu {kolsku klupu, a koliko niz klupu preko koje smo stavili hrapavi, brusni papir. Merewa vr{imo pri istom nagibu klupa i rezultate unosimo u datu tabelu. Upi{i: pre|eni put automobila po hrapavoj podlozi, izraèn u centimetrima za 3 sekunde pre|eni put automobila po glatkoj podlozi, izraèn u centimetrima za 3 sekunde
Uporedi brzine tela na osnovu pre|enog puta. Telo }e pre}i ve}i put kre}u}i se po glatkoj podlozi nego po hrapavoj pri istim uslovima.
100
Pre|eni put pri klizawu i kotrqawu

Automobilu }emo skinuti to~kove i postaviti ga na klupu pod ve}im uglom u odnosu na ugao iz prethodnih ogleda. Ve}i ugao je potreban da bi se automobil pokrenuo. Meri}emo pre|eni put za 3 sekunde. Zatim }emo automobilu montirati to~kove i ponoviti merewa pri istom nagibu klupe. Upi{i: pre|eni put automobila pri klizawu izraèn u cm za 3 sekunde pre|eni put automobila pri kotrqawu izraèn u cm za 3 sekunde
Razmisli i napi{i kada telo ima ve}u brzinu i obrazloì svoje mi{qewe.
Na~in kretawa tela bira se u zavisnosti od podloge po kojoj se to telo kre}e. Na snegu i ledu klizawe tela je mnogo boqi na~in kretawa od kotrqawa, dok je kotrqawe tela na ledu skoro nemogu}e.
Na hrapavim podlogama tela se lak{e kre}u kotrqawem nego klizawem. Na glatkim podlogama tela se lak{e kre}u klizawem nego kotrqawem.
U svakodnevnom ìvotu klizawe se ponekad zamewuje kotrqawem, jer se tako tela lak{e pokre}u. Na primer, mehanizam za otvarawe fioke je dobar primer zamene klizawa kotrqawem.
101
Padawe tela
U III razredu smo nau~ili da tela padaju ako nisu oka~ena ili nemaju oslonac. Padawe tela je pojava koju vidimo mnogo puta u toku dana. Pada ki{a, opada li{}e sa drveta... Kada slu~ajno ispustimo kqu~eve, na osnovu iskustva znamo da }e pasti na zemqu i ne o~ekujemo da }e, na primer, lebdeti! Mnoga znawa qudi sti~u posmatrawem. Me|utim, ponekad nas takav na~in prou~avawa prirodnih pojava dovodi do pogre{nih zakqu~aka. Na primer, kliker je telo koje zaista ima znatno ve}u teìnu od perca i iskustvo nam govori da }e kliker pre pasti na zemqu, tj. da pada brè od pera. Ako samo posmatramo padawe klikera i pera do}i }emo do pogre{nog zakqu~ka da teà tela brè padaju od lak{ih. Kada ne bi bilo vazduha, kliker i pero, pu{teni da padaju sa iste visine, pali bi na zemqu u isto vreme, tj. imali bi istu brzinu. Otpor vazduha deluje na sva tela koja su wim okruèna, ali uticaj otpora vazduha nije uvek isti. Na kliker koji pada skoro da nema uticaja, dok vazduh znatno usporava perce pri padu zbog wegovog oblika. Italijanski nau~nik Galileo Galilej (15641642) uveo je eksperiment kao na~in izu~avawa prirode. Galilej je razumeo da brzina padawa tela na zavisi od teìne. Da bi i druge qude uverio u to, izveo je jednostavan ogled. S vrha krivog torwa u Pizi pu{tao je dve gvozdene kugle razli~itih masa. Jedna je imala oko 45 kg, a druga 450 g. Merio je vreme koje je bilo potrebno kuglama da padnu na tlo i ustanovio da one padaju istovremeno. Wegov je zakqu~ak, dakle, bio ispravan.
102
Uzmi dva jednaka lista papira. Jedan zgu`vaj, a drugi nemoj, pa ih pusti da padnu sa iste visine. Za{to je zgu`vani papir pre pao na zemqu?
Kada padobranac isko~i iz aviona, ne otvara odmah svoj padobran, ve} nekoliko sekundi slobodno pada. Pri takvom padawu wegova se brzina pove}ava iz sekunde u sekund. Kada otvori padobran, wegova se brzina smawi zbog oblika padobrana i znatno ve}eg otpora vazduha. Uporedi padawe ki{e s padawem sne`nih pahuqa. Objasni razliku u brzini padawa.
Otpor vazduha moè bitno da uti~e i na brzinu kretawa automobila. Kada bi se automobili sa slike razlikovali samo po obliku, crveni automobil bi razvijao ve}u brzinu i to zbog svog oblika koji smawuje otpor vazduha pri wegovom kretawu.
103
Tela mogu da se kre}u kroz gasovitu (naj~e{}e vazduh) ili te~nu sredinu (naj~e{}e voda). Otpor koji pruà voda pri kretawu znatno je ve}i od otpora koji pruà vazduh. Ako zamahnemo rukom kroz vodu, oseti}emo otpor vode, dok otpor vazduha pri istom pokretu jedva ose}amo. Kamen }e sporije padati kroz vodu nego kroz vazduh, a mi mnogo sporije plivamo nego {to tr~imo, opet zbog ve}eg otpora vode. Da li zna{? Lete}i lemur koristi otpor vazduha da bi usporio svoj skok s jedne grane na drugu. Prona|i sli~an primer i opi{i ga.
DA SE PODSETIMO: Otpor neke sredine zavisi od wene gustine. [to je sredina gu{}a, otpor je ve}i. Razne ribe i delfini imaju karakteristi~an oblik tela, prilago|en kretawu kroz vodu, a ptice su oblikom prilago|ene kretawu kroz vazduh. Koja riba sa slika brè pliva? Za{to?
Patka gwurac moè da zaroni i ~itav metar ispod povr{ine vode da bi ulovila ribu. Da li se brè kre}e iznad ili ispod povr{ine vode?
Na brzinu padawa tela, kao i ostalih kretawa, uti~e: oblik tela sredina kroz koju se telo kre}e
104
Klatno
Klatno je malo telo oka~eno o konac, koje moè da se kru`no kre}e (osciluje) oko ta~ke ve{awa. Napravi}emo klatno koriste}i: - kuglicu od plastelina - konac - {tap postavqen horizontalno, koji sluì za u~vr{}ivawe klatna (kao {to je prikazano na slici). Klatno treba podesiti tako da duìna konca iznosi 50 cm. Klatno treba izvesti iz ravnote`nog poloàja koriste}i trougaoni lewir. 50cm Pa`qivo skloni lewir i pusti klatno da se kre}e. Meri}emo koliko je vremena potrebno da klatno napravi 10 oscilacija. Zatim duìnu klatna skrati na oko 25 cm i ponovi merewe. Va`no je da i kra}e klatno otkloni{ pod istim uglom kao i duè klatno. Napomena: Klatno napravi jednu oscilaciju onda kada po~ne kretawe iz jednog poloàja (npr. iz poloàja 1) i kada se vrati u isti taj poloàj.
2 Izmeri:
vreme koje je potrebno klatnu duìne 50 cm da napravi 10 oscilacija vreme koje je potrebno klatnu duìne 25 cm da napravi 10 oscilacija Koje klatno brè osciluje? Napi{i svoj zakqu~ak o tome kako duìna klatna uti~e na brzinu oscilovawa klatna.
105
Ispitaj da li }e klatno brè oscilovati ako ga otklonimo pod ve}im uglom (kao {to je prikazano na slici). Ponovi merewa za razli~ite duìne klatna (25 i 50 cm). Na osnovu wih izvedi odgovaraju}i zakqu~ak. 25 cm Zakqu~ak: 50 cm
Ako je duìna klatna mawa i ugao oscilovawa mawi, klatno }e oscilovati brè. Izbroj koliko oscilacija napravi klatno duìne 25 cm za 10 sekundi i zapi{i rezultat. Potom izbroj koliko oscilacija napravi klatno duìne 50 cm za 10 sekundi. Zapi{i rezultat. Koriste}i lewir, kao u prethodnim zadacima, oba klatna zawi{i pod istim uglom. 25 cm 50 cm
Zamisli da imamo tri klatna duìne 15 cm, 30 cm i 60 cm. Na osnovu rezultata prethodnih merewa pretpostavi koliko }e oscilacija napraviti ova klatna za 10 sekundi ako se zawi{u pod istim uglom. Nemoj vr{iti eksperiment. 15 cm 30 cm 60 cm
Podelite se u tri grupe. Neka prva grupa napravi klatno duìne 15 cm, druga duìne 30 cm, a tre}a duìne 60 cm. Koriste}i lewir, svaka grupa treba da zawi{e svoje klatno pod istim uglom, kao u prethodnom merewu. Izbroj koliko oscilacija napravi va{e klatno za 10 sekundi. Upi{ite broj oscilacija svog klatna, a za ostala dva prepi{ite rezultat od drugih grupa. 15 cm 30 cm 60 cm
Kako duìna klatna uti~e na broj oscilacija za isto vreme?
106
Zvuk
Svakodnevno moèmo da ~ujemo qudski govor, cvrkut ptica, zvuk automobila, {u{tawe li{}a, ùbor vode, grmqavinu... Sve su to zvuci koji nas okruùju. Neki su prijatni, a neki izazivaju nelagodu ili nas ~ak pla{e. Zvuk se prostire kroz ~vrste, te~ne i gasovite sredine. Zvuk se najbrè prostire kroz ~vrste sredine, a najsporije kroz gasovite. Na primer, brzina zvuka kroz ~elik iznosi oko 5000 m/s, a kroz vazduh je 340 m/s. Muzi~kim instrumentima moèmo da odsviramo {irok spektar tonova od najniìh (najdubqih) do najvi{ih. Instrumenti sa slike proizvode zvuk na razli~ite na~ine: oscilovawem ìce na gitari ili struna na violini, oscilovawem opne bubwa ili oscilovawem vazduha u duva~kim instrumentima. Instrumenti prave razli~ite visine tona: trombon pravi niì ton od trube. Ton odsviran na violini druga~ije zvu~i od istog tona koji pravi, recimo, flauta. Sve te instrumente u stawu smo da razlikujemo zbog karakteristi~ne boje tona. Napravi jednostavan muzi~ki instrument koriste}i pet istih staklenih posuda. U svaku sipaj razli~itu koli~inu vode, kao {to je prikazano na slici. Pri udaru ka{ikom, iz svake posude }e se za~uti ton razli~ite visine.
Iznad vode u svakoj posudi nalazi se razli~ita koli~ina vazduha vazdu{ni stub. Udarawem u posudu, vazduh po~iwe da osciluje. Duì vazdu{ni stub (praznija posuda) osciluje sporije od kra}eg vazdu{nog stuba u punijoj posudi. Sporije oscilacije proizvode dubqi ton (niì). Brè oscilacije proizvode vi{e tonove.
oscilacija
107

ISTRA@UJEMO PRIRODNE POJAVE KRETAWE
ZVUK MUZI^KIH INSTRUMENATA
OSCILATORNO KRETAWE Brzina oscilovawa klatna KRETAWE padawe tela je kretawe zavisi od: Brzina kretawa zavisi od: oblika tela sredine kroz koju se telo kre}e Duìna pre|enog puta zavisi od: otpora podloge od na~ina kretawa (od toga da li se telo kliza ili kotrqa) duìne klatna ugla pod kojim klatno po~iwe da osciluje
razlikujemo po: visini tona boji tona
Brzina kretawa tela predstavqa pre|eni put u odre|enoj jedinici vremena (naj~e{}e 1 sekundi ili 1 ~asu)
108
Ispitivawe materijala
Razgovara}emo:
o oznakama zapaqivih materijala o opasnosti i za{titi od poàra
U~i}emo:
o svojstvima materijala toplotnim elektri~nim magnetnim o svetlosnoj propustqivosti materijala o tome od ~ega zavisi veli~ina senke o sme{ama o povratnim i nepovratnim promenama materijala

da napravi{ elektromagnet da napravi{ sun~ani sat da razdvoji{ sastojke sme{e
Osobine materijala
DA SE PODSETIMO: Predmeti koji nas okruùju napravqeni su od razli~itih materijala. Materijali mogu biti: prirodni i ve{ta~ki. Navedi najmawe po tri primera za prirodne i ve{ta~ke materijale. Prirodni materijali su:
Da li zna{? Najlon je napravqen slu~ajno 1938. godine u eksperimentu ispitivawa osobina gume i pamuka. Tom prilikom zagrevawem je dobijen materijal koji se razvla~io kao testo. Kada se ohladio, razvla~io se jo{ vi{e i postajao elasti~an i jak. Zbog tih osobina brzo je na{ao raznovrsnu primenu.
Ve{ta~ki materijali su:
Materijali imaju razli~ite osobine. Dopi{i odgovaraju}e materijale za ponu|ene osobine materijala, kao u navedenom primeru: tvrd: kamen, elasti~an: neprovidan: gust: zapaqiv: Da li zna{? Volfram, osmijum, tantal i molibden su metali koji se koriste za izradu oklopa aviona, raketa i kosmi~kih letilica. Ti metali su izabrani zato {to ostaju u ~vrstom stawu i pri veoma visokim temperaturama do kojih se zagrevaju pri prolasku velikom brzinom kroz atmosferu. mek: pamuk, krut: providan: redak: nezapaqiv:
110
Toplotna svojstva materijala

Upotreba materijala zavisi od wegovih osobina. Na primer, metal se koristi za izradu radijatora jer dobro provodi toplotu, a vuna je toplotni izolator, pa se od we pletu odevni predmeti. [ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda: metalna, drvena i plasti~na ka{ika sud sa toplom vodom termometar toplomer Izmeri svoju telesnu temperaturu toplomerom. Temperaturu vazduha i tople vode izmeri termometrom. Temperature zapi{i redom kojim su merene: Dodirni rukom drvenu, metalnu, pa zatim plasti~nu ka{iku (ka{ike treba da budu na sobnoj temperaturi). Obrati pa`wu na to da li su hladne ili neutralne. Materijali koji daju ose}aj hladno}e su dobri provodnici toplote. Takvi materijali odvode (provode) toplotu sa ruke. Materijali koji su na dodir ruke neutralni dobri su izolatori toplote. Oni ne provode toplotu, pa imamo neutralan ose}aj na dodir. Napi{i koja je ka{ika na dodir: hladna neutralna Ispitaj toplotne osobine pomo}u kese za pravqewe leda. Led u kesi treba dodirnuti preko raznih materijala. Dodir treba da traje 5 sekundi. Na osnovu ose}aja hladno}e, pore|aj materijale po redu, po~ev od najboqeg toplotnog izolatora. karton vunena ~arapa aluminijumska folija rukavica za rernu
Stavi sve tri ka{ike u toplu vodu i pipni ih posle nekoliko minuta. Najtoplija }e biti metalna ka{ika. Objasni za{to:
111
Preno{ewe toplote
Toplota se prenosi na tri na~ina: provo|ewem strujawem zra~ewem.
Preno{ewe toplote provo|ewem

Ako se dva tela razli~itih temperatura dodiruju, toplota }e prelaziti s toplijeg na hladnije telo dok im se temperature ne izjedna~e. Preno{ewe toplote provo|ewem karakteristi~no je za materijale koji se nalaze u ~vrstom i te~nom stawu. Ako se metalna {ipka zagreva samo sa jednog kraja, toplota }e se preneti i do drugog kraja, jer je metal dobar provodnik toplote. Ako zapalimo {ibicu, moèmo je dràti u ruci sve dok plamen ne bude sasvim blizu prstiju. Objasni za{to ose}amo toplotu tek onda kada drvce {ibice skoro potpuno sagori.
Preno{ewe toplote strujawem

Vazduh u sobi, zagrejan grejnim telom (na primer radijatorom), struji kroz prostoriju. Topliji vazduh se podiè, a hladniji se spu{ta i pri tom se zagreva vazduh u prostoriji. Pogledaj sliku i objasni za{to se vazduh greje grejnim telima koja se postavqaju u blizini poda, a ne plafona.
Preno{ewe toplote strujawem karakteristi~no je za gasove i te~nosti.
112
Za ovaj ogled neophodna ti je pomo} odrasle osobe iz tvog doma. Uzmi vatrostalnu providnu posudu i u wu sipaj vodu. Stavi posudu na ringlu koja }e grejati vodu. Da bi pojava strujawa bila uo~qivija, dodaj u vodu nekoliko kapi tu{a ili rastvori malo tempere. Posmatraj {ta se de{ava. Dowi slojevi vode bliì su izvoru toplote, pa postaju topliji i pomeraju se nagore. Hladniji slojevi vode silaze na wihovo mesto.
Preno{ewe toplote zra~ewem

Sunce svojim zracima greje na{u planetu. Zahvaquju}i tome, na Zemqi postoji ìvot. Takav na~in preno{ewa toplote naziva se zra~ewe. Toplota izme|u dva tela ~esto se prenosi na dva ili na sva tri na~ina. Na primer, kada se greje voda u {erpi, prvo se provo|ewem zagreje {erpa, a zatim se voda zagreje strujawem i provo|ewem. Smisli i zapi{i svoj primer zagrevawa nekog tela. Da li zna{? Sunce je izvor ìvota, ali wegov uticaj moè biti i {tetan. Zaga|ivawem ìvotne sredine qudi su o{tetili i atmosferu. Ona predstavqa prirodnu za{titu od dela sun~evog zra~ewa koje je {tetno. Zbog toga treba izbegavati izlagawe suncu bez za{titnih sredstava.
113
Elektri~na svojstva materijala

Naelektrisawe koje miruje na telu nazivamo stati~ki elektricitet. Ako se naelektrisawe kre}e, tada je to elektri~na struja. Stati~ki elektricitet moèmo da dobijemo kada kosu brzo o~e{qamo plasti~nim ~e{qem. Primeti}emo da se kosa i ~e{aq me|usobno privla~e.
Naduvaj balon i protrqaj ga nekim vunenim materijalom, recimo vunenim xemperom. Tako }e{ ga naelektrisati. Naelektrisanim balonom dodirni plafon i posmatraj {ta se de{ava. Balon }e ostatati zalepqen na plafonu.
Naduvaj dva balona i veì ih zajedni~kim koncem. Protrqaj ih vunenim materijalom i drì kao {to je prikazano na slici. Primeti}e{ da se baloni me|usobno odbijaju.
Naelektrisana tela me|usobno se privla~e ili odbijaju. Iscepaj papir na sitne komade, kao {to je prikazano na slici. Protrqaj vunom nekoliko razli~itih predmeta. Ako je telo naelektrisano, ono }e privu}i sitne komade papira. Proveri da li je mogu}e naelektrisati predmete napravqene od stakla, drveta, metala i plastike. Zapi{i koji su predmeti naelektrisani.
114
stati~ki
Elektri~na struja nastaje kada se naelektrisawa kre}u. Zato kaèmo da elektri~na struja predstavqa tok naelektrisawa. Da bi protok naelektrisawa bio mogu}, potreban je izvor elektri~ne struje i zatvoreno strujno kolo. Alesandro Volta je 1800. godine prona{ao bateriju, prvi stalan i pouzdan izvor elektri~ne struje. Napravi strujno kolo uz pomo} odrasle osobe, kao {to je prikazano na slici. [ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda: baterija od 4,5 V (~etiri i po volta) sijalica koja radi na 4,5 V (~etiri i po volta) sijali~no grlo karton bakarna ìca izolir traka Poveì razne materijale u strujno kolo na na~in koji je prikazan na slici. Ako sijalica svetli, naelektrisawe prolazi kroz wu. To zna~i da upotrebqeni materijal propu{ta, odnosno provodi naelektrisawe. Takav materijal je elektri~ni provodnik. Ako sijalica ne svetli, upotrebqeni materijal ne provodi elektri~nu struju. Takav materijal je elektri~ni izolator. Ispitaj provodnost slede}ih predmeta. Ispod svake sli~ice upi{i slovo P ako je dati predmet dobar provodnik elektri~ne struje, a slovo I ako je izolator.
115
Magnetna svojstva materijala

DA SE PODSETIMO: Prve magnete ~ovek je uo~io u prirodi. Primetio je da neke stene privla~e gvozdene predmete. Kasnije je otkrio da samo tri ~ista metala imaju magneti~ne osobine. To su gvo`|e, nikl i kobalt. Svaki magnet ima dva pola, severni i ju`ni. Magnet ima najja~e dejstvo u blizini polova. Istoimeni polovi magneta se odbijaju, a raznoimeni se privla~e. Uzmi dva magneta u obliku diska. Postavi jedan na drveni sto, a drugi ispod stola, kao {to je prikazano na slici. Dopuni naredne re~enice. Kada pokrenemo dowi magnet, pomeri}e se i magnet koji stoji na stolu i to: na istu stranu, jer se dva magneta privla~e kada su okrenuta _________________________________ polovima jedan naspram drugog na suprotnu stranu, jer se dva magneta odbijaju kada su okrenuta ____________________________ polovima jedan naspram drugog. Gvo`|e se lako namagneti{e kada se na|e u blizini magneta, ali se vremenom razmagneti{e. Zato se ~isto gvo`|e ne koristi za izradu magneta. Danas se ve{ta~ki magneti prave od ~elika. Uo~i razliku izme|u namagnetisanog tela i magneta. Namagneti{i gvozdeni ekser prevla~ewem preko stalnog magneta. Stavi ekser na sto i ponovi prethodni ogled. Zabeleì svoje zapaàwe.
Izme|u namagnetisanog tela i magneta postoji samo privla~no delovawe, dok izme|u dva magneta moè da postoji i odbojno delovawe.
116
~elik
U prethodnim ogledima zapazili smo da se magnetno delovawe prenosi kroz drveni sto. Ispitaj da li se magnetno delovawe prenosi kroz druge materijale. U staklenu ~a{u s vodom ubaci spajalicu. Pomeraj magnet, kao {to je prikazano na slici, i poku{aj da izvadi{ spajalicu pomo}u magneta. Ispod kartona deluj magnetom na gvozdeni ekser. Ponovi ogled deluju}i magnetom na ekser preko kwige. Da li se ekser pokrenuo i, ako jeste, kako?
Ponovi ogled tako da staklenu ~a{u zameni{ plasti~nom. Zakqu~i i zapi{i {ta se desilo sa spajalicom.
Prona|i metalne predmete koji nisu magneti~ni i ispitaj da li se kroz wih prenosi magnetno delovawe. Opi{i svoj ogled.
Na kartonsku kutiju u~vrsti magnet, kao {to je prikazano na slici. Poku{aj da napravi{ lanac od spajalica. Zapi{i koliko spajalica ~ini tvoj lanac: _______________. Ispitaj kako }e se promeniti duìna lanca ako se na postoje}i doda jo{ jedan magnet.
Magnetno Magnetno delovawe delovawe se smawuje se smawuje s pove}awem s pove}awem rastojawa rastojawa izme|u izme|u magneta magneta i namagnetisanog i namagnetisanog tela. tela. Razni materijali slabe dejstvo Razni magneta. materijali slabe dejstvo magneta.
117
Ispitajmo kako promena temperature uti~e na delovawe magneta. Za ovaj ogled neophodna ti je pomo} odrasle osobe. [ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ovog ogleda: magnet 15 cm izolovane ìce od licni (sa 5 cm ìce treba skinuti izolaciju, kao {to je prikazano na slici) drveni {tapi} posuda sa kqu~alom vodom ~eli~ne spajalice (ili metalne kuglice) 1) Veì magnet ìcom (vidi sliku), pa napravi lanac od spajalica (ili metalnih kuglica). Napi{i koliko spajalica (ili kuglica) moè da drì magnet __________. 2) Magnet veì za drveni {tapi} (vidi sliku), pa ga ubaci u kqu~alu vodu na 3 min. Pa`qivo izvuci magnet, ispitaj i zapi{i koliko spajalica (ili kuglica) moè da drì magnet zagrejan na 100oC _____________________.
3) Sa~ekaj 5 min da se magnet ohladi do sobne temperature, pa ga hladi u zamrziva~u 10 min. Ponovi ogled sa spajalicama i zapi{i koliko spajalica (ili kuglica) moè da drì ohla|eni magnet ______________. Napi{i svoj zakqu~ak o uticaju temperature na delovawe magneta.
118
licna
Danas se umesto stalnih magneta ~esto koriste elektromagneti, ~ija su magnetna delovawa mnogo ja~a od stalnog magneta. Wihova upotreba veoma je rasprostrawena. Koriste se na dizalicama za preno{ewe veoma te{kih gvozdenih predmeta, u livnicama gvo`|a, na otpadima. Napravi svoj elektromagnet [ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda: strujno kolo (opisano na 115. strani) ve}i ekser 1 m tanke izolovane ìce Oko gvozdenog eksera namotaj 50 cm izolovane tanke ìce. Krajeve ìce veì u strujno kolo (kao {to je prikazano na slici na strani 115). Primakni spajalice ekseru i napi{i {ta se dogodilo. Va`na napomena: da bi se uporedila ja~ina magneta, napravi lanac od spajalica! Da li se elektromagnet pona{a kao magnet kada se prekine strujno kolo? Napi{i svoje zapaàwe.
[ta se doga|a ako namotamo celu duìnu ìce (1 m), tj. pove}amo broj namotaja ìce? Ispitaj koliko spajalica u lancu moè da drì elektromagnet. Napi{i svoje zapaàwe.
Poveìmo sada za elektromagnet bateriju od 1,5 V (jedan i po volt) umesto baterije od 4,5 V (~etiri i po volta). Da li se broj spajalica u lancu promenio? Kako baterija uti~e na ja~inu magneta?
Magnetno delovawe elektromagneta moè se pove}ati ve}im brojem namotaja ìce ili ja~om baterijom.
119
Svetlosna propustqivost materijala

Sun~eva svetlost se kre}e pravolinijski, brzinom od 300.000 km/s. Putuje od Sunca do Zemqe i pri tom pre|e oko 150 miliona kilometara. Pored Sunca, koje je prirodni izvor svetlosti, ~ovek je napravio ve{ta~ke izvore svetlosti. To su razne sijalice: sa uàrenim vlaknom, neonske, ìvine lampe, halogene, led diode... Materijali mogu biti providni (staklo), poluprovidni (led) i neprovidni (metal, drvo...). Svetlost nam omogu}ava da vidimo predmete. Ona se odbija od wih i dolazi do na{eg oka u kojem se stvara slika. U potpunom mraku ne vidimo ni{ta jer ne postoji ni tra~ak svetlosti koji bi se odbio od nekog predmeta. Ako se na putu svetlosti na|e neko neprovidno telo, nasta}e senka. Veli~ina senke zavisi od: veli~ine osvetqenog predmeta me|usobnog rastojawa izvora svetlosti i osvetqenog predmeta rastojawa predmeta od zaklona na kojem se obrazuje senka.
Da li zna{? Najve}u senku na Zemqi pravi Mesec kada se na|e izme|u Sunca i Zemqe. Tada sun~evi zraci ne dolaze do Zemqe. Tu pojavu nazivamo pomra~ewe Sunca.
120
[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda: baterijska lampa staklena ~a{a na stolu (vidi sliku) voda malo mleka ve}i karton zamra~ena prostorija
Napravi sun~ani sat [ta ti je sve potrebno: karton makaze olovka ili {tapi}
Izvedi ogled kao {to je prikazano na slici: napuni 3/4 ~a{e vodom i osvetli je. Pogledaj senku. Dospi mleko u ~a{u i ponovo je osvetli. Uo~i promenu senke i zapi{i kakva je. Od kartona iseci krug, pa kroz sredinu probodi olovku ili neki {tapi}. Karton postavi na mesto do kojeg celog dana dopire Sun~eva svetlost. Posmatraj kretawe senke i svakog sata obeleì mesto na kojem se senka nalazi. Na taj na~in, koriste}i kretawe senke, napravi}e{ sat koji pokazuje pribli`no ta~no vreme u odre|enom godi{wem dobu. Razmisli i zapi{i za{to takav sun~ani sat ne moè da odre|uje vreme u drugom godi{wem dobu.
Odmakni lampu od ~a{e. [ta se de{ava s veli~inom senke?
Primakni lampu i napi{i kako se promenila senka.
Vrati lampu u po~etni poloàj, pa ispitaj kako udaqenost predmeta od zaklona uti~e na veli~inu senke. Prvo pribliì ~a{i karton na kojem se formira senka, a zatim ga udaqi od we. Zapi{i svoje zapaàwe o veli~ini senke.
121
Sme{e
Pod materijalima podrazumevamo drvo, kamen, staklo, pesak, {e}er, bra{no... Ako se materijali pome{aju, dobi}emo sme{u. Sme{e mogu biti u ~vrstom, te~nom ili gasovitom stawu. Napravi razne sme{e. Pome{aj jednake koli~ine (po jednu kafenu ka{i~icu) soli i bibera. Sastojci sme{e su u ~vrstom stawu, kao i sme{a. Pome{aj limunov sok s vodom i napi{i u kakvom su stawu sastojci sme{e, a u kakvom sme{a. [ta }e se dogoditi ako u prethodnu sme{u (limunov sok i voda) dodamo ka{iku {e}era i prome{amo? Napi{i u kakvom su stawu sastojci sme{e, a u kakvom sme{a. Koji je naziv takve sme{e?
Sme{e nastaju me|usobnim me{awem materijala u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu. Vazduh je gasovita sme{a vi{e sastojaka. U vazduhu najvi{e ima: azota, kiseonika, ugqen-dioksida i vodene pare.
U vazduhu, naro~ito u gradskim sredinama i u oblastima u kojima je zastupqena te{ka industrija, nalaze se razni zaga|iva~i. [ta misli{, kako zaga|ewe vazduha uti~e na ìvi svet? Vi{e informacija o tome na}i }e{ na stranama 82, 8691.
Da li zna{? Gazirana pi}a su primer za sme{u te~nosti i gasa (ugqen-dioksida).
122
Zemqi{te je sme{a koja sadrì veliki broj sastojaka, kao {to su humus, kamen, pesak, glina... Zemqi{ta se, u zavisnosti od sastojaka koje sadrè, razlikuju po boji, poroznosti i plodnosti. Ona mogu biti zaga|ena raznim otpadnim materijalima, plastikom, pesticidima, metalima ili kiselim ki{ama... Voda koju pijemo ima razli~it ukus, u zavisnosti od rastvorqivih prirodnih materijala, odnosno minerala kroz koje prolazi. Zato je voda sme{a. Neke lekovite vode, npr. sumporne vode, imaju neprijatan miris i ukus. îsta destilovana voda ne sadrì minerale, pa je bez ukusa. Voda je naj~e{}i rastvara~ u prirodi. U woj se rastvaraju razni materijali koji mogu biti u ~vrstom, te~nom ili gasovitom stawu. Neki materijali se potpuno rastvaraju u vodi, neki se delimi~no rastvaraju, a neki se uop{te ne rastvaraju. DA SE PODSETIMO: U 5 staklenih ~a{a sipaj jednaku koli~inu vode. Dodaj u svaku ~a{u po jednu ka{iku navedenih sastojaka: soli, te~nog deterxenta, bra{na, uqa i sir}eta. Napi{i {ta zapaè{. Potpuno su se rastvorili: Delimi~no su se rastvorili: Nisu se rastvorili: Pro~itaj ponu|ene odgovore. Zaokruì one odgovore koji odre|uju uslove pod kojima }e se {e}er brè rastvoriti. kocka {e}era sitan {e}er topla voda hladna voda me{ati rastvor ne me{ati rastvor
Brzina rastvarawa ~vrstih materijala u vodi zavisi od wihove usitwenosti, temperature vode i me{awa rastvora. Kiseonik se rastvara u vodi. Brze i ~iste planinske reke bogate su ribom jer u vodi ima dosta rastvorenog kiseonika. Pogledaj sliku i zakqu~i {ta je potrebno postaviti u akvarijum da bi ribe imale dovoqno kiseonika.
poroznost
123
Razdvajawe sastojaka sme{e

Postupci za razdvajawe sastojaka sme{e zasnivaju se na poznavawu osobina tih sastojaka. Wihove naj~e{}e osobine su: usitwenost materijala, rastvorqivost, gustina, isparqivost, magnetne i elektri~ne osobine. Pomo}u slede}ih ogleda pokaza}emo neke postupke razdvajawa sastojaka sme{e. U teglu sipaj vodu iz bare. Dodaj dve ka{ike usitwene zemqe. Sa~ekaj da se zemqa nataloì na dnu tegle. Pripremi 3 prazne staklene tegle, dve cediqke (jednu s re|om, a drugu s gu{}om mreìcom) i papirnu maramicu.
Pa`qivo odlij vodu u praznu teglu, vode}i ra~una o tome da ve}i deo nataloène zemqe ostane u prvoj tegli. Procedi vodu prvo kroz cediqku s re|om mreìcom, a zatim i kroz cediqku s gu{}om mreìcom, na koju je prethodno stavqena papirna maramica. Kako izgleda proce|ena voda posle svakog prelivawa u teglu? Opi{i je.
Uporedi veli~inu ~estica koje su se zadràle na cediqkama i napi{i zakqu~ak.
U ovom ogledu kori{}ena su dva postupka. Prvi je odlivawe. To je brzo ali grubo odvajawe sastojaka sme{e. Drugi postupak je filtracija (ce|ewe). Filtracija je na~in pre~i{}avawa te~nosti uklawawem ~vrstih materijala koji se u woj ne rastvaraju.
124
Da li zna{? Izvorska voda prolazi kroz mnoge slojeve zemqe koji zapravo filtriraju vodu. To zna~i da je zemqa prirodni filter izvorske vode.
Raspitaj se kako se pre~i{}ava voda iz vodovoda.
U pola ~a{e vode rastvori dve ka{ike soli. Rastvor stavi na toplo mesto. Posmatraj {ta }e se doga|ati u narednih nekoliko dana. Opi{i ono {to je ostalo na dnu ~a{e po{to je sva voda isparila.
Pome{aj jednake koli~ine (po jednu supenu ka{iku) bibera i krupnije morske soli. Naelektri{i plasti~nu slam~icu prevla~e}i je preko neke vunene tkanine i prinesi je sme{i. Opi{i {ta se dogodilo sa sastojcima te sme{e.
Na koji na~in moèmo odvojiti biber od morske soli? Koliko dana je bilo potrebno da ispari sva voda? Objasni od ~ega zavisi brzina isparavawa vode. Koju osobinu vode koristimo u ovom ogledu da bismo izdvojili so? Koja se osobina koristi u ovom ogledu odvajawa sastojaka sme{e u ~vrstom stawu?
Pome{aj pesak sa gvozdenim opiqcima. Koju osobinu gvo`|a moèmo iskoristiti pri odvajawu sastojaka ovakve sme{e? Razmisli i napi{i na koji je na~in mogu}e razdvojiti gvozdene opiqke od peska. Da li zna{? Kako radi gas-maska Spoqa{wi zaga|eni vazduh prolazi kroz filter u kojem se nalazi aktivni ugaq. Na wemu se zadràvaju {tetni sastojci, pa je na taj na~in omogu}eno disawe i pri veoma zaga|enom vazduhu. Nedostatak gas-maske je u tome {to ne moè da pre~isti vazduh od vi{ka ugqen-dioksida.
125
Povratne i nepovratne promene materijala

DA SE PODSETIMO: Pojedini materijali pri mehani~kom delovawu mogu biti elasti~ni, plasti~ni ili kruti. Elasti~ni materijali se posle mehani~kog dejstva vra}aju u prvobitan oblik. Na primer, gumica se savija, lewir tako|e (do izvesne granice), lasti{ se rasteè... Navedi jo{ dva tela koja imaju elasti~ne osobine.
Plasti~ni materijali se posle mehani~kog delovawa ne vra}aju u prvobitan oblik. Navedi dva tela koja imaju plasti~ne osobine.
Kruti materijali se pri mehani~kom delovawu odupiru promeni oblika, sve do pucawa materijala.Takvi materijali su, na primer, staklo i keramika. Navedi najmawe dve promene materijala koje se de{avaju pri mehani~kom uticaju. Povratne promene su: rastezawe lasti{a, Nepovratne promene su: lom stakla, Pri toplotnom delovawu ispoqavaju se razli~ite osobine materijala. Na visokim temperaturama neki materijali se tope, na primer metal, a neki se zapale, kao, recimo, drvo. Topqewe metala je povratan proces jer se hla|ewem vra}aju prethodna svojstva materijala. Kruèwe vode u prirodi je povratan proces. Objasni na~in na koji voda kruì u prirodi.
126
Sagorevawe je nepovratan proces. Da bi se omogu}ilo sagorevawe, neophodno je da imamo zapaqivi materijal i dovoqnu koli~inu kiseonika. Vazduh je sme{a vi{e gasova. Kiseonik ~ini jednu petinu vazduha. Osim zna~aja koji ima za ìvi svet, kiseonik je neophodan i za sagorevawe. Ovaj ogled se izvodi uz pomo} odrasle osobe! Zapalite dve jednake sve}e. Pa`qivo ih istovremeno poklopite teglama razli~ite veli~ine, kao {to je prikazano na slici. Napi{i u kojoj tegli }e sve}a goreti duè. Obrazloì svoje zapaàwe.
Kuvawe namirnica je tako|e nepovratan proces. Kuvawem razne namirnice mewaju svoje osobine. U tabelu upi{i osobine navedenih namirnica pre i posle kuvawa. vrsta namirnice jaje osobine pre kuvawa osobine posle kuvawa
pasuq
{argarepa
makarone
127
Primer nepovratnog procesa je r|awe. Mnogi metali su jaki i postojani, ali ne traju ve~no. Kada se gvo`|e nalazi na vla`nom mestu, podlo`no je r|awu. Da bi gvo`|e zar|alo, pored prisustva vode ili vodene pare neophodan je i kiseonik. Mogu da zar|aju automobili, bicikli, mostovi, zapravo sve {to je napravqeno od gvo`|a. Gvo`|e mewa boju prilikom r|awa od metalnosive do braon. Tom prilikom se gube wegova svojstva. Od jakog i sjajnog metala postaje materijal koji se lako kruni. R|a moè da nanese veliku {tetu predmetima koji sadrè gvo`|e. U na{oj okolini r|aju i drugi metali. Tako, na primer, crveni bakarni krovovi vremenom pocrne, a zatim pozelene.
Brzo i sporo sagorevawe

Za sagorevawe drveta i r|awe gvo`|a neophodan je kiseonik. Sagorevawe drveta pra}eno je naglim osloba|awem toplote i svetlosti. Takva promena je brza i nepovratna. Tokom r|awa gvo`|a mnogo sporije se osloba|a toplota. R|awe je spor proces jer se samo posle duèg vremena, pod odre|enim uslovima, moè zapaziti promena. Takva promena je nepovratna i naziva se sporo sagorevawe.
128
Zapaqivi materijali
Zapaqivi materijali se nalaze svuda oko nas. Oni mogu da budu u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu. Wihova zapaqivost zavisi od vi{e osobina, koje odre|uju temperaturu paqewa. [to je temperatura paqewa nià, to je materijal lak{e zapaliti. Dopi{i po jedan primer zapaqivog materijala koji se nalazi u ~vrstom stawu: ugaq, u te~nom stawu: benzin, u gasovitom stawu: butan, Nezapaqivi materijali, kao {to su gvo`|e, kamen, beton i pesak, mogu da izdrè visoke temperature. Nikada se ne igraj pirotehni~kim sme{ama, kao {to su petarde, svetle}e rakete, rakete za vatromet i prskalice. Ti materijali su posebno opasni zato {to sagorevaju uz osloba|awe velike koli~ine toplote. Toplota moè da zagreje okolinu do veoma visokih temperatura. Kiseonik koji je neophodan za sagorevawe nalazi se u pirotehni~koj sme{i, pa se same sme{e nakon paqewa ne mogu ugasiti. Zapamti: Rukovawe pirotehni~kim materijalima bez nadzora odraslih veoma je opasno. Ono moè izazvati te{ke povrede, pa ~ak i poàr, usled neispravnosti petarde ili rakete ili neodgovaraju}eg rukovawa. Naj~e{}e povrede izazvane na taj na~in su opekotine i povrede ruku, povrede oka i o{te}ewe sluha. Izuzetno je opasno ubacivawe petarde u konzervu ili fla{u. Pri sagorevawu se stvara ogroman pritisak, koji dovodi do eksplozije.
Oznake zapaqivih materijala

Svi proizvodi koji sadrè zapaqive sastojke imaju posebnu oznaku; ona se nalazi na samom proizvodu. Ta oznaka je znak upozorewa koji se postavqa na Prvi znak predstavqa upozorewe o mogu}oj vidno mesto. Znaci upozorewa imaju okvir crne boje eksplozivnosti proizvoda ukoliko se izloì i trouglastog su ili ~etvrtastog oblika. Na ùtoj ili neodgovaraju}im uslovima. Drugi znak ozna~ava naranxastoj pozadini nacrtana je vatra ili eksplozija. lako zapaqiv materijal ili proizvod.
temperatura paqewa, eksplozija
129
Pro~itaj upozorewa na dezodoransu u spreju i prepi{i ih.
Prona|i jo{ neku oznaku upozorewa o zapaqivosti. Napi{i na kom proizvodu se upozorewe nalazi i nacrtaj ga.
Na putevima se ~esto mogu videti cisterne koje prevoze zapaqive materije. Takva vozila su posebno obeleèna. Ako je materija koja se prevozi izuzetno opasna, tada vozila imaju i policijsku pratwu.
Opasnost od poàra
Od malog plamena koji se otrgne kontroli za mawe od 30 sekundi moè nastati poàr. Potreban je samo jedan minut da gust crni dim ispuni ku}u, a svega nekoliko minuta da cela ku}a bude zahva}ena vatrom. Temperatura koja se javqa u prostoriji zahva}enoj poàrom moè biti od 40C u nivou poda, pa do 300C u visini o~iju. Za nekoliko minuta temperatura u prostoriji toliko poraste da se zapali sve {to se u woj nalazi. Dim i otrovni gasovi su opasniji za qude nego sam plamen. Vatra tro{i sav kiseonik iz vazduha (koji je ~oveku potreban za disawe), proizvode}i dim i otrovne gasove koji su smrtonosni. Razmisli o poslovici: Vatra je dobar sluga, a lo{ gospodar.
130
Za{tita od poàra
Posmatraj slike kuhiwe i de~je sobe i napi{i {ta sve moè prouzrokovati poàr.
Pravila koja uvek treba da po{tuje{ da ne bi do{lo do poàra u ku}i ili stanu: Nikada ne stavqaj ode}u preko lampi. Nikada ne diraj greja~e i grejalice. Ne pribliàvaj se previ{e plamenu da ti vatra ne bi zahvatila ode}u. Ne igraj se {ibicama, upaqa~ima i sve}ama. Drì ru~ke {erpi okrenute ka sredini {poreta. Ne igraj se elektri~nim kablovima. U elektri~ne uti~nice ne stavqaj ni{ta osim utika~a ispravnih elektri~nih ure|aja. Iskqu~i elektri~ne aparate kada ih ne koristi{. Napi{i koja pravila treba po{tovati da ne bi do{lo do poàra prilikom kampovawa u {umi.
[ta da radi{ u slu~aju poàra u ku}i

Najva`nije od svega je da {to pre napusti{ ku}u u slu~aju poàra. Ne poku{avaj da se sakrije{ ili da gubi{ vreme sakupqaju}i dragocenosti. Pre nego {to otvori{ neka vrata u ku}i zahva}enoj poàrom, dodiruj ih rukom od dna ka vrhu. Na taj na~in }e{ osetiti da li su vru}a. Ako jesu, iza wih je vatra. Poku{aj da prona|e{ drugi izlaz. Kada beì{ od poàra, ostani {to bliè podu. Kada napusti{ ku}u, pozovi vatrogasce. Telefon vatrogasne slu`be je 93. Ne vra}aj se u ku}u!!!
Zapaqeno uqe ne sme se gasiti vodom. Poàr na elektri~nim instalacijama tako|e se ne sme gasiti vodom.
131

ISPITIVAWE MATERIJALA
toplotna svojstva materijala dobri provodnici lo{i provodnici magnetna svojstva materijala mogu da se namagneti{u ne mogu da se namagneti{u
TOPLOTA se prenosi: provo|ewem strujawem zra~ewem
MAGNETI stalni elektromagneti
ELEKTRICITET stati~ki (ne kre}e se) elektri~na struja (kre}e se)
elektri~na svojstva materijala provodnici izolatori
SVETLOST
svetlosna svojstva materijala propu{taju delimi~no propu{taju ne propu{taju
MEHANI^KO DELOVAWE u zavisnosti od osobine materijala (elasti~ni, plasti~ni, kruti) promene mogu biti: povratne nepovratne
TOPLOTNO DELOVAWE u zavisnosti od osobine materijala promene mogu biti: povratne (zagrevawe hla|ewe) nepovratne (sagorevawe, r|awe)
SME[E nastaju me|usobnim me{awem materijala u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu
132
Osvrt unazad pro{lost

Razgovara}emo:
o fotografiji kao istorijskom izvoru o velikim seobama srpskog stanovni{tva o tome kako se putovalo u doba kneza Milo{a o hrabrosti srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu
U~i}emo:
o Starim Slovenima o prvoj pismenosti kod Ju`nih Slovena o Srbiji u doba Nemawi}a o knezu Lazaru i boju na Kosovu o ìvotu Srba u Turskom carstvu o Prvom i Drugom srpskom ustanku o Srbiji u doba Obrenovi}a o zna~ajnim bitkama Prvog svetskog rata o Kraqevini Jugoslaviji o Drugom svetskom ratu i novoj Jugoslaviji o Srbiji kao ~lanici va`nih svetskih organizacija

da odeqensku fotografiju predstavi{ kao budu}i istorijski izvor da koristi{ vremensku lentu da prona|e{ vi{e podataka o nekim li~nostima i doga|ajima iz pro{losti
Kako se nekada ìvelo

Nekada se ìvelo druga~ije nego danas. Druga~ije su izgledale ku}e, qudi su se druga~ije odevali, nisu postojali automobili, avioni, telefoni i nije bilo jo{ mnogo toga bez ~ega danas ìvot ne bi mogao da se zamisli. O tome kako je ìvot nekada izgledao moèmo saznati iz raznih tragova pro{losti koje nazivamo istorijski izvori. To su: pri~e starijih qudi, zapisi u kwigama, ostaci starih gra|evina (ku}e u kojima su qudi ìveli, crkve, manastiri...), predmeti koje su qudi koristili (oru|e, oru`je, nakit, novac, ode}a), slike, fotografije, mape i dr. U muzejima i bibliotekama ~uvaju se mnogi izvori znawa o pro{losti. Slovensko posu|e iz X veka
Ovi glineni lonci sluìli su za kuvawe i ~uvawe hrane. Na|eni su pored kamene pe}i na podu jedne poluukopane ku}e brvnare u nasequ Vin~a blizu Beograda.
Iz Muzeja grada Beograda

Srpska gra|anska ènska no{wa iz prve polovine XIX veka
svilena marama sa ~ipkom
Izgled Beograda 1849. godine
libade od somota sa zlatnim vezom
haqina od svile sa zlatnom ìcom
pojas od atlasa
Ova ode}a ukazuje na to da je ènska gradska no{wa u prvoj polovini XIX veka mogla da bude izra|ivana od svile, pamuka, ~ipke, zlatoveza i raznobojnog svilenog konca.
Ovo je rad slikara Milivoja Nenadovi}a. Gledaju}i sliku, moèmo da zakqu~imo da je u Beogradu tog vremena bilo i starih prizemnih ku}a i novih gra|evina po evropskom uzoru. Na osnovu we moè se saznati i kako je izgledala no{wa tog vremena.
@ivot iz pro{losti prou~ava nauka istorija. Za istoriju se kaè da je u~iteqica ìvota. To zna~i da se na iskustvu iz pro{losti moè nau~iti kako treba danas ìveti.
134
libade, atlas
Fotografija kao istorijski izvor

Fotografije su va`ni istorijski izvori. Na osnovu wih mogu se saznati podaci o ìvotu qudi iz nekog vremena. Zbog toga je va`no da se zna kada je i gde fotografija snimqena, ko se na woj nalazi i sl. Zamisli kako }e u budu}nosti neki istori~ar pisati istorijat tvoje {kole. Jedan od istorijskih izvora moè da bude i fotografija tvog odeqewa.
Zalepi jednu fotografiju tvog odeqewa (sa izleta, ekskurzije, s kraja {kolske godine, iz u~ionice i sl.). Zapi{i va`ne podatke o woj, koji bi u istraìvawu mogli biti korisni istori~aru.
datum nastanka fotografije: mesto nastanka fotografije: ko je na fotografiji:
[ta bi istori~ar mogao saznati na osnovu ove fotografije?
135
Lenta vremena
DA SE PODSETIMO: Lenta vremena je linija ili traka na kojoj je mogu}e prikazati datume iz pro{losti onim redom kojim su se dogodili. Na vremenskoj lenti, koja prikazuje vremenski period od 110 godina, ozna~i godinu svog ro|ewa, godine ro|ewa svojih roditeqa, bra}e, sestara i najstarijeg ro|aka koga ima{. U praznu ku}icu upi{i ime osobe koja je ro|ena te godine i poveì je sa odgovaraju}om godinom na lenti.
2010 2005 2000 1995 1990 1985 1980 1975 1970 1965 1960 1955 1950 1945 1940 1935 1930 1925 1920 1915 1910 1905 1900
Ko je najstariji na tvojoj vremenskoj lenti? Ko je najmla|i? Kolika je razlika u godinama izme|u najmla|eg i najstarijeg ~lana tvoje porodice?
136
Na lenti vremena ozna~i godine navedenih nau~nih otkri}a iz XX veka i poveì ih sa odgovaraju}im slikama. U prazna poqa upi{i jo{ dva zna~ajna nau~na otkri}a velikih nau~nika, kao {to su Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milankovi} i dr. Raspitaj se kod odraslih, prona|i u enciklopedijama i na Internetu. Ozna~i ih na lenti. Bra}a Rajt, Vilbur i Orvil, 2000 pioniri ameri~ke avijacije, 17. decembra 1903. godine 1995 izveli su prvi let motornim avionom. Let je trajao 59 1990 sekundi, a avion je preleteo 1985 oko 285 metara. 1980 Engleski nau~nik Aleksandar Fleming otkrio 1975 je 1928. godine prvi 1970 antibiotik penicilin. Danas se taj vaàn lek 1965 koristi za le~ewe mnogih 1960 bolesti. 1955 1950 1945 1940 1935 1930 1925 1920 1915 1910 1905 1900 ôvek je prvi put kro~io na Mesec 20. jula 1969. godine. Letilica Apolo 11 sa ameri~kim astronautima Nilom Armstrongom i Edvinom Oldrinom uspe{no se spustila na wegovu povr{inu.
137
Srbija u pro{losti
Stari Sloveni
Srbi pripadaju velikoj zajednici slovenskih naroda. U pro{losti su svi Sloveni ìveli na podru~ju severno od Karpata.
Vi sl a
Pripet
Seoba Slovena
Ovde su nekada ìveli Sloveni

Duna v
ar ep Dw
U vreme velike seobe naroda Sloveni su po~eli da se sele na istok, zapad i jug. Traìli su plodniju zemqu i boqu ispa{u za svoja stada. Ju`ni Sloveni, kojima pripadaju i Srbi, u V i VI veku su se prvo naseqavali na levoj obali Dunava. Odatle su radi pqa~ke upadali u Vizantijsko carstvo, koje se prostiralo i na Balkanskom poluostrvu. Vizantija je po~etkom VII veka dozvolila Ju`nim Slovenima da se nasele na Balkan. Wihovi potomci su dana{wi narodi Srbi, Hrvati, Slovenci i drugi.
KA
t es Dw
R
P
AT
ar
Sava
Dunav
CRNO MORE
JADRANSKO MORE
Egejsko more
138
Vizantijsko carstvo
Srpske zemqe na Balkanu

Srbi su naselili prostor od reke Ibra na istoku do Vrbasa na zapadu i od reke Save na severu do Jadranskog mora na jugu. Nastanili su se uglavnom u ravni~arskim krajevima. Kao i u postojbini, bavili su se zemqoradwom, sto~arstvom, lovom i ribolovom. Bili su i ve{te zanatlije, pre svega grn~ari, kova~i, drvodeqe, koàri, tka~i.
Lov
Ribolov
Sto~arstvo
Zemqoradwa
ISTORIJSKI IZVOR Istori~ar Pseudo-Mavrikije je na po~etku VII veka zapisao: Slovenska plemena slobodna su, ne dopu{taju}i nikako da budu porobqena ili da se wima vlada. Bila su mnogobrojna i izdr`qiva u nevoqi, lako podnose}i i ègu, i hladno}u, i ki{u, i golotiwu tela i oskudicu u hrani. Prijazni su prema onima koji im dolaze kao stranci i prijateqski ih provode od mesta do mesta, kud god zatraè... Ima u wih obiqe svakojakih ìvotiwa i u kamare spremqenih poqskih proizvoda, naro~ito prosa i heqde. Za{to su se Stari Sloveni selili?
ISTORIJSKI IZVOR O saradwi i trgovini slovenskih plemena i gr~kog stanovni{tva koje su zatekli pi{e Jovan Kamenijat u X veku: ... Vode trgovinu naro~ito kad ìve u prijateqstvu i ne diù se na oru`je; a ve} odavno obe strane na to paze, jer ih zajedni~ki ìvot navodi da izmewuju ono {to im je potrebno i me|u sobom ~uvaju mir, vredan divqewa i ~vrst.
Zbog ~ega je va`no da narodi sara|uju?
pleme
139
Srbi su verovali u vi{e bogova dok nisu primili hri{}anstvo. To su bili slovenski bogovi: Perun, bog groma i oluje, Vesna, bogiwa prole}a, Moriwa, bogiwa zime, Svetovid, bog svetlosti, sunca, mudrosti i znawa. U vreme doseqavawa na Balkan ~esta srpska mu{ka imena bila su: Vladislav, âslav, Grdan, Vukan, Vi{eslav, Prosigoj, Bran, Vojislav, Tihomir. êsta ènska imena bila su: Cveta, Qubinka, Kosara, Radmila, Rumena, Du{anka, Vi{wa, @ivana, Milosija.
Prva pismenost kod Ju`nih Slovena

Kada su se Ju`ni Sloveni doselili na Balkan, nisu imali svoje pismo, niti kwige na svom jeziku. Dva brata, ]irilo i Metodije, rodom iz Soluna, sastavili su u IX veku prvo slovensko pismo koje je nazvano glagoqica. Preveli su prve kwige s gr~kog jezika na staroslovenski. Posle smrti ]irila i Metodija, wihovi u~enici Kliment i Naum sastavili su novu slovensku azbuku, koju su nazvali }irilica po svom u~itequ ]irilu. ]irilica se kasnije mewala. Tim pismom mi i danas pi{emo. ISTORIJSKI IZVOR Zapis Crnorisca Hrabrog, X vek: Pre|e Sloveni ne ima|ahu kwiga, nego po crtama i rezama ~itahu i gatahu... Potom ~ovekoqubac Bog ... posla im svetoga Konstantina ]irila, muà pravedna i istinita. I stvori im pismena trideset i osam, neka po obliku gr~kih pismena, a neka po slovenskoj re~i...
Prvo slovensko pismo bilo je glagoqica; u IX veku nastala je i }irilica
Objasni za{to je va`no da jedan narod ima kwige napisane na svom jeziku.
Po kome je }irilica dobila naziv? Koliko vekova srpski narod pi{e }irilicom?
140
pismo, glagoqica, pismeno
Veliki ùpan Stefan Nemawa

Sredinom XII veka na srpski presto dolazi veliki ùpan Stefan Nemawa. Za vreme svoje vladavine pro{irio je dràvu do Jadranskog mora i oslobodio je vlasti vizantijskog cara.
MA\ARSKA
Sa v a
Du na v
Dri na
BEOGRAD
A SN BO
Ve li ka Mo ra
Z.
Dr
va Neret
a in
@i~a
ra va Studenica
Ib ar
Mo
va
HUM
Pi
SRBIJA (Ra{ka)
va Ze ta
N i{ a v a
NI[
Ju`n
RAS
Ta
ra
rava a Mo
Li
JA
Veliki ùpan Stefan Nemawa (freska iz crkve Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu)
PANTINO
D R DUBROVNIK AN SK O M OR
ZETA
TI
E
JA
A IZ
Karta Srbije u doba Stefana Nemawe
Manastir Hilandar
Stefan Nemawa je podigao manastire Studenicu, \ur|eve stupove, Hilandar na Svetoj gori u Gr~koj i druge velike zadu`bine. Stefan Nemawa je osniva~ loze Nemawi}a. Svi wegovi potomci po wemu su dobili ime. Po uzoru na Stefana Nemawu, kasniji vladari iz loze Nemawi}a podizali su crkve i manastire. Tako su podsticali {irewe hri{}anske vere u narodu. Za uzvrat crkva je pomagala vladarima da u~vrste i oja~aju svoju vlast. U manastirima su pisane kwige, postojale su manastirske {kole i bolnice. Prona|i u enciklopedijama va`ne podatke o manastiru Studenici. Zapi{i ih.
Manastir Studenica
Za{to je u vreme vladavine Stefana Nemawe bilo va`no da vladar gradi crkve i manastire?
zadu`bina
141
Sveti Sava i Stefan Prvoven~ani

Stefan Nemawa je 1196. godine predao presto svom sinu Stefanu Nemawi}u. Stefan je 1217. godine krunisan za kraqa u manastiru @i~i. Srbija je postala kraqevina, a Stefan je nazvan Prvoven~ani, zato {to je bio prvi krunisani kraq. Stefan Prvoven~ani je bio obrazovan vladar. Napisao je biografiju svog oca Stefana Nemawe.
Sveti Sava kruni{e Prvoven~anog (rad Paje Jovanovi}a)
Prsten kraqa Stefana Prvoven~anog
Sveti Sava (freska iz manastira Mile{eve)
Rastko Nemawi}, najmla|i sin Stefana Nemawe, kao mladi} je oti{ao na Svetu goru i zajedno sa ocem podigao manastir Hilandar. @ivot i rad nastavio je pod imenom Sava. Doprineo je tome da srpska crkva postane samostalna. On je prvi poznati srpski pisac i prosvetiteq. Napisao je nekoliko dela. U jednom od wih opisuje ìvot svog oca Stefana Nemawe.
Manastir @i~u kod Kraqeva podigli su bra}a Stefan i Sava Nemawi}
Kwige su pisane na papiru i obra|enoj koì. Pisalo se gu{~ijim perom i mastilom.

Najzna~ajniji spomenik srpske pismenosti iz XII veka je Miroslavqevo jevan|eqe
Za{to je va`no da vladari budu obrazovani?
Koje su bile velike zasluge svetog Save?
142
zamona{iti se
Kraq Uro{
Sin Stefana Prvoven~anog, kraq Uro{ I, u XIII veku dovodi u Srbiju nema~ke rudare Sase. Oni su vadili i topili srebro, bakar, olovo i gvo`|e. Za vreme vladavine kraqa Uro{a kovao se novac od srebra. Razvili su se zanati i trgovina, podizali su se gradovi. Srbija je postala bogata zemqa.
Kraq Uro{ (freska iz crkve Svetog Nikole u Psa~i)
Novac kraqa Uro{a
Kraq Uro{ je podigao manastir Sopo}ane
ISTORIJSKI IZVOR Carigradski poslanik je za~udio Uro{a i wegove dvorjane svojom rasko{nom svitom ... i naveo ga da pita za{to su svi oni do{li. Kada mu je na to rekao da je takav ceremonijal propisao car i da svi ti qudi sa~iwavaju pratwu princeze, Uro{ je uzbu|eno uzviknuo: Aj, aj, ~emu to, mi nismo navikli na takav na~in ìvota. Rekav{i to, istovremeno je pokazao na devojku odevenu u bedno odelo {to je sedela sa preslicom i pokazuju}i rukom kazao: Tako se mi odnosimo prema mladima. A be{e u wihovom ìvotu prostota i skromnost do te mere da su se hranili samo ulovqenim ìvotiwama. (Georgije Pahimer, 1268. godine) Za{to je za dràvu bilo va`no da razvija trgovinu i zanatstvo?
Prona|i u enciklopediji podatke o fresci Beli an|eo i odgovori na slede}a pitawa: U kom se manastiru nalazi freska? Koji je vladar podigao taj manastir? U kom je veku nastala freska Beli an|eo? Odakle su do{li umetnici koji su je naslikali?
Freska Beli an|eo
143
Kraq Dragutin i kraq Milutin

Kraq Dragutin je preuzeo presto od svog oca, kraqa Uro{a I. U vreme wegove vladavine Beograd je prvi put u{ao u sastav srpske dràve. Kraq Milutin, brat kraqa Dragutina, uspe{no je ratovao sa Vizantijom i pro{irio granice Srbije ka jugu.
Kraq Dragutin (freska iz crkve Svetog Ahilija u Ariqu)
Dinar kraqa Dragutina
Kraq Milutin (freska iz crkve Svetog Ahilija u Ariqu)
Dinar kraqa Milutina
UÎMDAUÎM Uporedi opis vladarskog dvora kraqa Uro{a I (1268) sa opisom dvora kraqa Milutina (30 godina kasnije, 1298. godine) koje su zapisali vizantijski poslanici. Napi{i svoje zapaàwe.
Kraq Milutin podigao je Gra~anicu i druge manastire
ISTORIJSKI IZVOR Vizantijski dràvnik i pisac Teodor Metohit o kraqu Milutinu: I sam kraq se veoma bio nakitio i ~itavo telo prazni~no odenuo, pretrpav{i se dragim kamewem, biserjem i naro~ito zlatom koliko god je mogao. Ceo dvor je ble{tao od svilenih i zlatom vezenih tkanina. ... Osim divqa~i, dobijamo i mnogih i raznih ptica i druge jestive zveradi, kao {to su {umski veprovi i jeleni, a pored toga svakoga dana se sa kraqeve trpeze {aqu i mnogobrojna i ukusno pripremqena jela i poslastice u zlatnim i srebrnim tawirima i posudama.
144
Kraq Stefan De~anski

Kraq Stefan De~anski, sin kraqa Milutina, vladao je u XIV veku. Vodio je uspe{ne ratove. U wegovo vreme podignut je manastir De~ani. Taj manastir, koji se nalazi na Kosovu, jedan je od najve}ih i najlep{ih manastira sredwovekovne Srbije.
Dinar kraqa Stefana De~anskog
Trodelni prozor, De~ani
Manastir De~ani
Skulptura na portalu, De~ani
Navedi nazive manastira koje su gradili srpski vladari od XII do XIV veka.
Koji je manastir podigao kraq Uro{ I? Koji je manastir podigao Stefan Prvoven~ani? Koji je vladar prvi po~eo da podiè manastire? Koji se manastir tebi najvi{e dopada?
skulptura, portal
145
Car Du{an
Car Du{an, sin Stefana De~anskog, krunisan je za cara Srba i Grka 1346. godine. On je prvi srpski car. Srbija je u vreme wegove vladavine bila najve}a dràva na Balkanu. Svoju veliku dràvu Du{an je uredio Car Du{an, carica Jelena i sin Uro{ dono{ewem (freska iz manastira De~ana) poznatog zakonika. U wemu su odre|ena prava i du`nosti za sve qude u dràvi. Po tom zakoniku svako je imao pravo da tuì onog ko mu nanese nepravdu, pa makar to bio i sam car. Kazne su bile stroge za seqake, a blaè za velika{e. Du{anov zakonik je jedan od najstarijih pisanih zakonika kod Srba. U kom je veku Srbija dobila svog prvog cara?
Sa v a
BEOGRAD
Dri n
V. M ora va
Du na v
Tara
a Piv
Ibar
Li m
J. M ora va
Ni{a
va
SRBIJA
ZE T A
De~ani
B U GA
Marica
SKOPQE
AL B A N IJA
K A
MA K EDO N IJA
[ta misli{, za{to je va`no da jedna dràva ima pisani zakon?
JA AN DR SK O M OR E
SOLUN
OR M
EPIR
TE
J LI A S
A
EG
S EJ
KO
VIZANTIJA
Karta Du{anovog carstva
Pe~at cara Du{ana
146
Dinar cara Du{ana Krunisawe cara Du{ana (rad Paje Jovanovi}a)
Pro~itaj navedene delove iz Du{anovog zakonika i zapi{i {ta zakqu~uje{ o poloàju vlastele i seqaka. (50) Ako vlastelin opsuje sebra, da plati 100 perpera, ako li sebar uvredi vlastelina, da plati 100 perpera i da se osmudi. (51) Ako vlastelin ubije sebra, da plati 1.000 perpera, a ako sebar ubije vlastelina, da mu se odseku ruke i da plati 1.000 perpera.
perper, osmuditi, sebar
147
@ivot seqaka u dràvi Nemawi}a

Stanovni{tvo u dràvi Nemawi}a delilo se na seqake, vlastelu i sve{tenike. Najve}i broj stanovnika ~inili su seqaci. U ravni~arskim selima bavili su se zemqoradwom, a u planinskim sto~arstvom. Seoska doma}instva ~esto su imala i vi{e ~lanova; zajedno su ìveli i o~evi, i sinovi, i dedovi i unuci. Na ~elu porodice bio je stare{ina. Du{anov zakonik kaè: Ako zlo u~ini neko iz jedne ku}e, brat ili sin, ili ro|ak, gospodar ku}e sve da plati ili da preda onoga koji je u~inio zlo. Ku}e su obi~no bile delom ukopane u zemqu, od drveta i blata, pokrivene slamom. Podovi su bili od zemqe. Na sredini ku}e ili u jednom uglu nalazilo se ogwi{te na kojem je gotovo stalno odràvana vatra. Tu se spremala hrana, a oko ogwi{ta se sedelo i spavalo tako {to su na zemqani pod prostirani slama ili suvo li{}e, a preko toga su se stavqale prostirke.
Ogwi{te u seoskoj ku}i
Posu|e je bilo jednostavno, na~iweno od drveta i pe~ene gline. Hrane je bilo malo, a ~uvana je u jamama iskopanim u ku}i ili blizu ku}e. Zbog slabih prinosa, su{e ili ratova, ~este su bile gladne godine. U blizini ku}e nalazili su se vrtovi u kojima je gajeno povr}e za ishranu: luk, kupus, repa, bob, lubenice, tikve i dr. U doma}instvima se gajila ìvina, naro~ito koko{ke, zatim ovce, koze i dr. Zemqoradnici su obi~no imali bar jednog vola ili kravu za vu~u i orawe. Seqaci su imali velike obaveze: vladaru su pla}ali porez, zidali tvr|ave, davali hranu wemu i wegovoj pratwi kad prolazi kroz selo, prevozili stvari i dr. Uz to su bili obavezni da rade 2-3 dana u nedeqi na imawu vlastelina, da mu dovoze drva za ogrev, lu~ za osvetqewe, da pomaù u lovu i ribolovu, da mu donose nekoliko puta godi{we poklone i dr.
Detaq freske iz manastira De~ana
Glinena posuda iz XIV veka
148
vlastela
Seqaci su nastojali da proizvedu sve {to im je potrebno za ìvot: hranu, ode}u, obu}u, da sami naprave posu|e, name{taj, poqoprivredne alatke i drugo. Mu{karci su radili na poqima, a ène u ku}i, ali su uz to pomagale i na poqima. @ene su prele, plele, vezle, tkale, {ile i tako najvi{e doprinosile izradi ode}e. Tkanine su bojene prirodnim bojama korom ili li{}em raznog drve}a (korom duwe, jove, orahovom quskom). Obu}a i ode}a su se izra|ivale od ov~je vune, lana i od koè doma}ih ili divqih ìvotiwa. Narod sa sela se i zabavqao. Skupqao se, naro~ito zimi, oko ogwi{ta gde se pri~alo i pevalo. Bilo je i sve~anosti oko praznika, kada se sviralo i igralo u kolu. Qudi su bili optere}eni strahovima od gladi, bolesti, napada neprijateqa, od ~udesnih bi}a iz pri~a, kao {to su ve{tice i dr. Neka sela bavila su se posebnim poslovima za potrebe vlastele: izradom {titova, gajewem sokolova za lov itd.
Freska iz manastira Lesnova
Koje su sve obaveze imali seqaci u doba Nemawi}a?
149
@ivot vladara i vlastele

Vladar i vlastela ìveli su mnogo bogatije od seqaka. Imali su dvorove, rasko{an name{taj, posu|e, ~esto od srebra ili zlata, poslugu koja ih je sluìla i izabranu hranu, koja se sastojala od ribe s Dunava, primorskog vo}a, meda, vina i raznih |akonija. Obla~ili su se rasko{no. Nosili su duga~ke ogrta~e i skupocene pojaseve. @ene su se kitile nakitom od zlata, srebra i dragog kamewa. Deca vlastelina u~ila su {kolu u manastirima ili su imala privatne u~iteqe u svojim dvorovima. Obaveza vlastele je bila da na poziv vladara odlazi u rat. U slobodnom vremenu najve}a zabava bili su im lov i vite{ki turniri. Ravno poqe kod Kru{evca jo{ uvek se zove Ko{ijsko poqe jer su na wemu odràvane ko{ije (vite{ki turniri).
Odelo vladara i vlastele bilo je rasko{no i skupoceno (porodica kneza Lazara na fresci iz manastira Ravanice)
Za lov su gajeni lova~ki psi i sokolovi (detaq freske iz manastira Manasije)
Nakit od zlata i srebra
Koje su obaveze prema vladaru imali pripadnici vlastele?
Uporedi ìvot seqaka sa ìvotom vlastele u dràvi Nemawi}a. [ta zakqu~uje{?
150
|akonija, turnir
Raspad srpskog carstva

Posle smrti cara Du{ana wegov sin, car Uro{, nazvan Nejaki, nije uspeo da sa~uva vlast. Velika{i su raspar~ali wegovo carstvo. U to vreme sna`na turska vojska krenula je na Balkansko poluostrvo. Podeqena srpska dràva i zava|eni velika{i olak{ali su Turcima osvajawe. U bici na reci Marici 1371. godine Turci su pobedili vojsku bra}e Mrwav~evi}, velika{a koji su delili vlast sa carem Uro{em. U toj bici poginula su oba brata kraq Vuka{in i despot Ugqe{a i mnogo srpskih ratnika. Tom pobedom Turci su po~eli osvajawe Balkanskog poluostrva. Vuka{inov sin Marko Kraqevi} morao je da prizna tursku vlast.
Koji su se velika{i suprotstavili Turcima u bici na Marici?
Marko Kraqevi} (rad Mine Karaxi}-Vukomanovi})
[ta je Turcima olak{alo osvajawe Balkana?
Spoj fotografije manastira sa imenima vladara koji su ih podigli. veliki ùpan Stefan Nemawa kraq Milutin kraq Stefan De~anski kraq Stefan Prvoven~ani
Poveì va`ne doga|aje sa imenima vladara u ~ije vreme su se desili.

Srbija je dobila vaàn pisani zakon. Srbija je postala carevina. Izgra|en je manastir Sopo}ani. Beograd je prvi put u{ao u sastav Srbije. Srbija je postala kraqevina. Stefan Prvoven~ani kraq Dragutin car Du{an kraq Uro{
151
Knez Lazar i boj na Kosovu

Posle raspada srpskog carstva knez Lazar Hrebeqanovi}, jedan od velika{a, vladao je delom Srbije oko reke Morave. Prestonica mu je bila u Kru{evcu, gde je podigao crkvu Lazaricu. Bio je oèwen knegiwom Milicom iz loze Nemawi}a. Turci su krenuli da osvoje dràvu kojom je vladao knez Lazar. On ih je do~ekao sa vojskom na Kosovu poqu. Tu se 28. juna 1389. godine, na praznik Vidovdan, odigrala velika bitka u kojoj Milo{ Obili} u boju na Kosovu su poginula oba vladara turski sultan (rad Aleksandra Dobri}a) Murat i srpski knez Lazar. Murata je ubio u juna~kom podvigu Milo{ Obili}. U boju je izginulo mnogo vojnika i sa jedne i sa druge strane.
Ostaci kule kneza Lazara u Kru{evcu
Manastir Ravanica, zadu`bina kneza Lazara
S kim se borila srpska vojska na Kosovu poqu? Koje godine se odigrala ta ~uvena bitka? Gde je bila prestonica dràve kneza Lazara?
Kosovka devojka (rad Uro{a Predi}a)
O boju na Kosovu i juna{tvu srpske vojske narod je ispevao mnoge juna~ke pesme: Car Lazar i carica Milica, Kneèva ve~era, Kosovka devojka, Boj na Kosovu, Smrt majke Jugovi}a i druge. Mnoge li~nosti i doga|aji u tim pesmama plod su narodne ma{te.
152
Despot Stefan Lazarevi}

Sin kneza Lazara i knegiwe Milice Stefan, nazvan Stefan Visoki zbog visokog rasta, imao je 12 godina kada mu je otac poginuo u Kosovskom boju. Wegova majka Milica vladala je Srbijom do wegovog punoletstva. Srbija je tada priznavala vlast turskog sultana. Kada je postao vladar, Stefan je uspostavio dobre odnose sa Ma|arima i Vizantijom. Od Ma|ara je dobio Beograd, u koji je preneo prestonicu iz Kru{evca 14031404. godine. Od Vizantije je dobio titulu despota, te se od tada srpska dràva nazivala despotovinom. Despot Stefan je priznavao vrhovnu vlast Turske. Tokom svoje vladavine uspeo je da sa~uva i unapredi Srbiju. U svojoj prestonici Beogradu izgradio je utvr|ewe, otvorio je bolnicu, osnovao biblioteku i uredio pristani{te. Despot Stefan je bio veoma obrazovan, znao je nekoliko jezika i pisao kwièvna dela.
Despot Stefan Lazarevi} (freska iz manastira Rudenice)
Despotov zamak u Beogradu (maketa)
ISTORIJSKI IZVOR I na|oh najkrasnije mesto, prelepi grad Beograd, koji je po slu~aju razru{en i zapusteo. Sazidah wega i posvetih ga presvetoj Bogorodici. Despot Stefan Lazarevi} u svojoj Poveqi gradu Beogradu
Despot Stefan Lazarevi} je podigao manastir Manasiju, gde je osnovao veliku kwièvnu {kolu, poznatu kao Resavska {kola. Tu su se prevodile, prepisivale i pisale kwige
Koji je grad bio prestonica dràve despota Stefana Lazarevi}a? Koje je va`ne kulturne institucije osnovao despot Stefan?
despot
153
Despot \ura| Brankovi} i pad Srbije

Posle smrti despota Stefana Lazarevi}a na vlast u Srbiji do{ao je wegov sestri} \ura| Brankovi}. Beograd je ponovo pripao Ma|arima, a on je podigao prestonicu u Smederevu. Bila je to tvr|ava opasana velikim zidovima. Oko 20 godina \ura| je vodio borbu s Turcima. Turci su 1459. godine zauzeli Smederevo i tako osvojili celu Srbiju, koja postaje deo Turskog carstva.
Ostaci Smederevske tvr|ave
Na vremenskoj lenti ozna~i zna~ajne godine iz istorije sredwovekovne Srbije. 1000

1050
1100
1150
1200
1250
1300
1350
1400
1450
1500
1346. godine Stefan Du{an je krunisan za cara 1459. godine Turci su zauzeli Smederevo 14031404. godine despot Stefan prenosi prestonicu u Beograd 1371. godine odigrala se bitka na Marici
1389. godine boj na Kosovu 1217. godine Stefan Prvoven~ani je krunisan za kraqa
1196. godine zavr{ena je izgradwa manastira Studenice, zadu`bine Stefana Nemawe
154
@ivot u Turskom carstvu

Srpski narod je ìveo pod turskom vla{}u vi{e vekova. Narod je pla}ao mnoge poreze i besplatno radio na turskim imawima (bio je to kuluk). Najteà obaveza bila je danak u krvi: Turci su svake pete ili sedme godine oduzimali mu{ku decu i odvodili ih u Tursku. Tamo su im davali nova imena, vaspitavali ih u turskom duhu i {kolovali za vojnike jani~are.
Kuluk
Danak u krvi
Hajduci i uskoci
Neki qudi nisu hteli da se pokore turskim gospodarima. Odlazili su u {ume i odatle napadali Turke. To su bili hajduci. Na ~elu svake hajdu~ke druìne nalazio se stare{ina koga su nazivali haramba{om. Pored hajduka, Turcima su se suprotstavqali i uskoci. Oni su odlazili u susedne zemqe i odatle upadali na tursku teritoriju. Poznati uskoci bili su Jankovi} Stojan, Sewanin Tadija, Sewanin Ivo i drugi. Narod je voleo hajduke i o wima ispevao mnoge pesme. Najpoznatiji hajduci iz pesama su: Starina Novak, Stari Vujadin, deli Radivoje i dr.
Hajduci
Zbog te{kog ìvota pod Turcima Srbi su podizali ustanke i bune. êsto su u~estvovali u ratovima koje je vodilo Austrijsko carstvo.
155
Seobe Srba
@ivot srpskog naroda pod turskom vla{}u vremenom je postajao sve teì. Zbog te{kog ìvota Srbi su se sve ~e{}e selili na zapad i sever, preko Dunava i Save, u tada{we Austrijsko carstvo. Najve}a seoba Srba bila je u XVII veku. Predvodio ju je poglavar srpske crkve Arsenije III ârnojevi}. Austrijskim vlastima je to odgovaralo jer su Srbi branili granicu prema Turskoj. Zato je Austrija dozvolila Srbima da otvaraju {kole na svom jeziku i osnivaju svoje crkve. Tako su Srbi u tim krajevima o~uvali svoj jezik, pismo i veru.
Seoba Srba pod Arsenijem III ârnojevi}em (rad Paje Jovanovi}a)
Za{to su Srbi napu{tali svoje domove i naseqavali se u austrijskom carstvu na severu?
Kakva su prava imali u Austriji?
Za{to su austrijske vlasti dozvoqavale Srbima da se naseqavaju na teritoriji Austrije?
156
seoba
Prvi srpski ustanak

Zbog te{kog ìvota pod Turcima u narodu je raslo nezadovoqstvo. Boje}i se pobune Srba, Turci su 1804. godine ubili preko 70 uglednih Srba. Taj doga|aj je u istoriji poznat kao se~a knezova. Zbog toga su Srbi 1804. godine u selu Ora{cu kod Topole odlu~ili da podignu ustanak. Za vo|u su izabrali \or|a Petrovi}a, koga su Turci nazvali Kara|or|e, {to zna~i crni \or|e. Sa Turcima su vo|ene mnoge bitke. Najve}e pobede srpske vojske bile su na poqu Mi{aru kod [apca i na Deligradu kod Aleksinca. Ustanici su oslobodili Beograd od Turaka 1806. godine. Hajduk Veqko Petrovi} jedan je od najve}ih junaka Prvog srpskog ustanka. Kad su ga Turci pozvali da preda Negotinsku Krajinu koju je branio, poru~io im je: Glavu dajem Krajinu ne dajem.
Hajduk Veqko Petrovi} (rad Uro{a Kneèvi}a)
Vatreno oru`je (kubura) iz doba Prvog srpskog ustanka
Prvi srpski ustanak 1804. godine (rad Veqka Stanojevi}a)
Na brdu êgru kod Ni{a srpska vojska, pod komandom vojvode Stevana Sin|eli}a, hrabro se borila. Da bi zaustavio Turke, Stevan Sin|eli} je opalio u bure baruta. Tako su izginuli mnogi Srbi i Turci. Od glava srpskih junaka Turci su sazidali kulu, koja je nazvana ]ele-kula. Koje godine su Srbi podigli prvi veliki ustanak protiv Turaka? Za{to su se Srbi digli na ustanak? Ko je vodio ustanike? Kada je oslobo|en Beograd? Zbog kog postupka je hajduk Veqko Petrovi} postao slavan? Kako su se Turci svetili ustanicima? îme se proslavio Stevan Sin|eli}?
157
Tokom Prvog srpskog ustanka osnovana je srpska vlada sa ministarstvima, sud i stalna vojska. Kara|or|e je otvorio mnoge osnovne {kole u Srbiji i Veliku {kolu u Beogradu. Predava~ u Velikoj {koli bio je Dositej Obradovi}, a jedan od |aka Vuk Karaxi}. Danas se u toj zgradi nalazi Muzej Vuka i Dositeja. Dositej Obradovi} je bio naju~eniji Srbin tog doba. Brinuo se o {kolama i prosve}ivawu naroda (bio je prvi ministar prosvete u oslobo|enoj Srbiji). Napisao je vi{e kwiga.
Dositej Obradovi} (rad Arsenija Teodorovi}a)
ISTORIJSKI IZVOR Pri~awe Gaja Petrovi}a o Kara|or|u: Od gospodara \or|a nije bilo ve}eg ni vi{eg ~oveka, ni duì nogu ni ruku... U radu niko nije mogao s wim raditi nit ga je ko mogao nadka~iti. ]utao je mnogo, pa smi{qao {ta }e govoriti, nije mnogo govorio; a kad je {to rekao, onako je bilo i niko nije mogao re}i da nije tako... Kao gospodar sudio je pravo i strogo; no bio je vi{e puta mislostiv i pra{tao, osobito junaku. Pazio je i po{tovao qude u~ene i majstore.
Zgrada Velike {kole u Beogradu u kojoj se danas nalazi Muzej Vuka i Dositeja
Koju je poznatu {kolu otvorio Kara|or|e tokom Prvog srpskog ustanka?
Ko je bio Dositej Obradovi}? U kom veku je ìveo?
158
Drugi srpski ustanak

Godine 1813. ogromna turska vojska je navalila na Srbiju iz vi{e pravaca. Prvi srpski ustanak je slomqen i Turci su ponovo zavladali Srbijom. Nastali su te{ki dani za srpski narod, jer su se Turci surovo svetili za poraze u Prvom ustanku. Samo dve godine kasnije, 1815, Srbi su u selu Takovu podigli Drugi ustanak. Za vo|u su izabrali Milo{a Obrenovi}a, koji je bio vojvoda u Prvom ustanku. Milo{ Obrenovi} je u vojvodskom odelu i sa zastavom iza{ao pred narod u Takovu i rekao: Evo mene, eto vas rat Turcima. Ustanici su pobedili Turke u nekoliko bojeva i oslobodili ve}i deo Srbije. Jedna od najve}ih bitaka odigrala se na brdu Qubi}u kod â~ka.
U boju s Turcima na brdu Qubi}u kod â~ka hrabro je poginuo brane}i svoje topove junak Tanasko Raji} (rad Riharda Puhte)
Koje godine su Srbi podigli Drugi ustanak protiv Turaka? Ko je vodio Drugi ustanak?
Takovski ustanak (rad Paje Jovanovi}a)
Kako se Drugi ustanak zavr{io?
Za{to se ta pobuna naroda protiv Turaka naziva ustankom?
159
@ivot u Srbiji u vreme kneza Milo{a

Knez Milo{ je bio vrlo sposoban vladar. Ve{to je pregovarao sa Turcima i uspeo da 1830. godine dobije pravo da Srbi sami upravqaju svojom dràvom. Srbija je postala kneèvina u okviru Turskog carstva, a Milo{ je postao knez Srbije. Srbija je morala turskom sultanu da pla}a porez, a Turci su u nekim gradovima zadràli svoju vojsku. Seqaci u Srbiji postali su vlasnici zemqe koju su obra|ivali. Iz gradova su se iseqavali Turci, a u wih su se useqavali Srbi. Gradile su se lep{e ku}e, razvijala se trgovina i zanati: kroja~ki, stolarski, obu}arski i dr. Pismenih qudi bilo je malo. I sam knez Milo{ nije znao da ~ita i pi{e. Za vreme Milo{eve vladavine otvorene su {kole, biblioteke, osnovane su neke pozori{ne i muzi~ke druìne. Milo{ je pomagao novcem Vuku Karaxi}u. Tokom vladavine kneza Milo{a u tada{woj srpskoj prestonici Kragujevcu osnovano je 1834. godine prvo pozori{te u Srbiji, a 1838. godine Licej (Visoka {kola), tako|e u Kragujevcu.
Knez Milo{ Obrenovi} (rad Morica Dafingera)
Vuk Karaxi} je u to doba putovao po krajevima u kojima su ìveli Srbi i sakupqao narodne pri~e, pesme, zagonetke, poslovice i druge umotvorine. On je usavr{io srpsku azbuku, napisao prvi re~nik i prvu gramatiku srpskog jezika.
Vuk Karaxi} (rad Dimitrija Avramovi}a)
Vukov pribor za pisawe: pero, mastionica, nao~are (iz Muzeja Vuka i Dositeja)
160
@ivot u selima
U srpskim selima ìvelo se vrlo jednostavno. Ku}e su bile pokrivene slamom, kamenim plo~ama, re|e }eramidom. Na sredini ku}e stajalo je ogwi{te s vatrom na kojoj se pripremalo jelo. Stolovi, stolice i kreveti bili su retkost. Spavalo se obi~no na podu, gde su obi~no prostirane slama i powave. I knez Milo{ je spavao na podu sve do 1834. godine. Jelo se za sofrom iz zajedni~ke ~inije, koja je naj~e{}e bila od pe~ene gline ili drveta. Ka{ike su bile drvene. Prostorije u ku}i osvetqavane su obi~no lu~em, a u bogatijim ku}ama sve}om.
@enska seoska no{wa
Unutra{wost seoske ku}e
Uporedi unutra{wost seoske ku}e iz sredweg veka sa ku}om iz vremena kneza Milo{a. [ta moè{ na osnovu ovih slika da zakqu~i{ o na~inu ìvota seqaka iz tog vremena?
}eramida, sofra, lu~
161
U ku}ama su ìvele mnogo~lane porodice. I po nekoliko generacija stanovalo je u istom domu. Na ~elu doma}instva bio je stare{ina, doma}in ku}e. On je raspore|ivao poslove, raspolagao novcem i pla}ao poreze. Mu{karci su radili na zemqi i oko stoke i sami su obavqali mnoge zanatske poslove: izra|ivali poqoprivredne alatke, gradili ku}e i dr. @ene su radile ku}ne poslove, pomagale u poqskim radovima, oko ~uvawa stoke, a uz to izra|ivale obu}u, {ile ode}u, posteqinu i drugo. Svako doma}instvo trudilo se da proizvede sve {to mu je potrebno za ìvot. Retko {ta se kupovalo, na primer so. Uve~e, naro~ito zimi, sedelo se kraj vatre. Pri~ale su se pri~e, pevale juna~ke pesme uz gusle ili pesme o radu, qubavne, {aqive i druge. Uz to su ène plele ili vezle, a mu{karci radili poslove oko spremawa ìta, izrade alatki i dr.
Unutra{wost gradske ku}e (crte` Feliksa Kanica) @enska i mu{ka gradska no{wa
Uporedi gradsku sa seoskom no{wom iz vremena kneza Milo{a. [ta zapaà{?
162
Putevi
U oslobo|enoj Srbiji postojala su samo dva kolska puta. Jedan je vodio od Beograda, preko Grocke, dolinom Morave do Ni{a i daqe, za Carigrad. Drugi je vodio od Beograda, pored reke Save do [apca i reke Drine. U drugim krajevima nije bilo nasutih puteva, pa se po~elo s wihovom izgradwom. Prvo je izgra|en put od Kragujevca do â~ka i Uìca, zatim put od Beograda do Poàrevca. Putovalo se obi~no pe{ice, onda na kowu ili kolima koje su vukli volovi.
Po{ta
BEOGRAD
Sa v a
[ABAC
Dun
GROCKA
va ora V. M
av
Dri na
PO@AREVAC
KRAGUJEVAC U@ICE KRAQEVO ÂÂK

Z. Morava
m Ti
ok
U oslobo|enoj Srbiji nije bilo po{te. Ako bi qudi hteli da po{aqu pismo, novac ili da jave ne{to nekome, onda su molili putnike koji svojim poslom idu u to mesto da im to u~ine. Knez Milo{ je iz svoje prestonice Kragujevca slao poruke po zemqi po brzim kowanicima koje je narod zvao tatarima. Tatari su za ~etiri dana mogli da stignu do Carigrada. Prva po{ta u Srbiji osnovana je 1840. godine u Beogradu.
Lim
NI[
Ibar
J. Mo
Karta puteva u Srbiji u vreme kneza Milo{a Po{tanska ko~ija
a Tar
ra va
163
Knez Mihailo Obrenovi}

Za vreme vladavine Milo{evog sina, kneza Mihaila Obrenovi}a, u Beogradskoj tvr|avi nalazili su se jo{ uvek turski vojnici. Jednoga dana na ûkur-~esmi u Beogradu turski straàr je ubio srpskog de~aka, pa je do{lo do sukoba. Onda su Turci iz tvr|ave topovima ga|ali varo{. Knez Mihailo se àlio velikim silama i zahvaquju}i tome turski vojnici su 1867. godine napustili srpske gradove. Knez Mihailo je bio qubiteq pozori{ta. Zato se zaloìo da se u Beogradu podigne zgrada Narodnog pozori{ta. Organizovao je bal, pa je od prihoda s tog bala izgra|ena moderna bolnica u Beogradu, zvana Varo{ka bolnica. Knez Mihailo je bio i pesnik. Upravo je on autor pesme [to se bore misli moje, koja se i danas rado peva. Popularna Knez Mihailova ulica u Beogradu dobila je naziv po ovom vladaru. UÎMDAUÎM Uz nazive manastira i ustanova upi{i imena srpskih vladara ~ijom su zaslugom podignuti: manastir Studenica manastir @i~a manastir Sopo}ani manastir Mile{eva
Turski pa{a predaje kqu~eve Beograda knezu Mihailu
Knez Mihailo Obrenovi} (rad Johanesa Besa)
manastir Gra~anica manastir De~ani manastir Ravanica manastir Manasija i Resavska {kola
UÎMDAUÎM Seti se prethodnih lekcija i napi{i koji su srpski vladari iz pro{losti bili nakloweni kwièvnom radu.
Velika {kola u Beogradu Licej u Kragujevcu Narodno pozori{te u Beogradu
164
Od XII do XIX veka u srpskoj istoriji bilo je mnogo vladara. Seti se wihovih imena bez gledawa prethodnih stranica. Ispi{i ih po redu, od najmla|eg do nastarijeg. Zatim proveri u kwizi.
Srpski vladari su stalno mewali prestonicu svoje dràve. Spoj nazive prestonica sa vladarem koji ih je proglasio svojim sedi{tem. Beograd Kragujevac Kru{evac Smederevo despot Stefan Lazarevi} \ura| Brankovi} knez Milo{ Obrenovi} knez Lazar
Navedeno je nekoliko va`nih bitaka i ustanaka. Na liniji napi{i ime jednog junaka koji je u~estvovao u toj bici. Kosovski boj Prvi srpski ustanak Drugi srpski ustanak
Na vremenskoj lenti ozna~i kada su se odigrale slede}e bitke i po~eli ustanci. 1200 1250 1300
1350
1400
1450
1500
1550
1600
1650
1700
1750
1800
1850
1900
bitka na Marici
Kosovski boj
Prvi srpski ustanak
Drugi srpski ustanak
165
Va`ne li~nosti iz srpske pro{losti rasporedi u dve grupe: Stefan Nemawa, Stefan Prvoven~ani, sveti Sava, kraq Uro{, kraq Dragutin, kraq Milutin, Stefan De~anski, car Du{an, Milo{ Obili}, knez Lazar, despot Stefan Lazarevi}, Stojan Jankovi}, Tadija Sewanin, Ivo Sewanin, Kara|or|e Petrovi}, Dositej Obradovi}, Milo{ Obrenovi}, Vuk Karaxi}, Tanasko Raji}, Mihailo Obrenovi}. Neke }e{ velikane morati da svrsta{ u obe grupe, jer su mnogo u~inili i za kulturu i za slobodu. Velikani koji su mnogo u~inili za srpsku kulturu:
Velikani koji su mnogo u~inili za slobodu:
Navedena su imena srpskih vladara i titule koje su nosili. Poveì ime vladara s odgovaraju}om titulom.
Stefan Nemawa Stefan Prvoven~ani
kraq despot
Du{an Silni Lazar Hrebeqanovi} Stefan Lazarevi} Milo{ Obrenovi} Mihailo Obrenovi}
Uro{ Nemawi} car Dragutin Nemawi} Milutin Nemawi} Stefan De~anski knez ùpan
166
Srbija postaje nezavisna dràva

Tokom vladavine Milana Obrenovi}a vo|eni su ratovi za oslobo|ewe jo{ nekih neoslobo|enih krajeva koji su bili pod turskom okupacijom. Godine 1878. oslobo|eni su ni{ki, pirotski, vrawski i topli~ki kraj. Te godine Srbija se potpuno oslobodila turske vlasti. Priznata je kao samostalna i nezavisna dràva. êtiri godine kasnije knez Milan Obrenovi} progla{en je kraqem Srbije, te je Srbija opet postala kraqevina. U tom periodu osnovna {kola postala je obavezna i za de~ake i za devoj~ice. Trajala je ~etiri godine. Do tada mnoga deca, posebno na selu, nisu poha|ala {kolu, ve} su pomagala u poslovima na imawu i u ku}i. U kraqevini Milana Obrenovi}a prva èlezni~ka pruga izgra|ena je 1884. godine od Beograda do Ni{a. Narod je s velikom rado{}u do~ekao prvi voz iz Beograda. Do kraja XIX veka podignuto je vi{e fabrika u Beogradu, Ni{u, Leskovcu i drugim gradovima.
Prva lokomotiva na pruzi BeogradNi{
Ozna~i na vremenskoj lenti godine u kojima su se odigrali slede}i zna~ajni doga|aji iz pro{losti. 1600 1650 1700 1750 1800 1850 1900
1804. godine Prvi srpski ustanak 1690. godine velika seoba Srba pod Arsenijem III ârnojevi}em 1806. godine Kara|or|e osloba|a Beograd
1808. godine u Beogradu osnovana Velika {kola 1815. godine podignut Drugi srpski ustanak
1867. godine turski vojnici napu{taju srpske gradove 1878. godine Srbija je priznata za nezavisnu dràvu 1882. godine Srbija ponovo postaje kraqevina
1830. godine Srbija postala kneèvina u okviru Turskog carstva
167
Prvi svetski rat

Prvi svetski rat trajao je ~etiri godine, od 1914. do 1918. Vodile su ga velike dràve u nameri da pro{ire svoju mo}. Na jednoj strani bile su Austrougarska i Nema~ka, a na drugoj Francuska, Engleska i Rusija. Austrougarska je teìla da zauzme Srbiju i Crnu Goru. U Bosnu je do{ao austrougarski prestolonaslednik da nadgleda velike vojne ve`be svoje vojske. Nezadovoqna austrougarskom vla{}u u Bosni, grupa mladih qudi, na ~elu sa Gavrilom Principom, izvr{ila je atentat na prestolonaslednika. Austrougarska je za to okrivila Srbiju i objavila joj rat. U rat su odmah u{le Crna Gora, Rusija, Francuska i Engleska, kao saveznici Srbije. Po~eo je Prvi svetski rat.
Cerska i Kolubarska bitka

Austrougarska vojska napala je Srbiju u leto 1914. godine iz Bosne i u Ma~vi izvr{ila velike zlo~ine nad stanovni{tvom: ubijala, odvodila u logore, palila ku}e. Srpska vojska je vodila ~etiri dana bitku na planini Ceru, potukla austrougarsku vojsku i proterala je iz Srbije. To je bila prva savezni~ka i srpska pobeda u Prvom svetskom ratu. Srpskom vojskom komandovao je Stepa Stepanovi} i za tu pobedu dobio najve}i ~in vojvode. Austrougarska vojska je sa nekoliko stotina hiqada vojnika krenula ponovo na Srbiju novembra 1914. godine. Najve}a bitka vo|ena je na reci Kolubari i planini Suvoboru. Prva srpska armija, pod komandom @ivojina Mi{i}a, bila je najzaslu`nija za to {to je srpska vojska odnela veliku pobedu. îtav svet se tada divio juna{tvu srpske vojske.
Kraq Petar i komanda srpske vojske nadgledaju boj
Vojvoda Stepa Stepanovi}
Vojvoda @ivojin Mi{i}
168
saveznik
Povla~ewe preko Albanije

Komanda srpske vojske zakqu~ila je da ne moè pobediti mnogo ja~eg neprijateqa i odlu~ila je da se vojska povu~e iz Srbije. Po sne`noj i hladnoj zimi vojska i deo naroda, zajedno sa kraqem Petrom I, pre{li su pe{ice teàk put preko surovih planina Albanije i iza{li na more. Povla~ewe vojske i naroda {titila je bratska vojska Crne Gore, koja je tri dana vodila te{ku bitku sa austrougarskom vojskom na Mojkovcu. Prilikom povla~ewa stradalo je od mraza, gladi, bolesti i drugih nevoqa oko 10.000 srpskih vojnika i izbeglica.
Kraq Petar, vojska i narod, povla~e se preko Albanije
Savezni~ki brodovi su srpsku vojsku prihvatili i prebacili na gr~ko ostrvo Krf
Prona|i i zapi{i stihove pesme Tamo daleko, koja je nastala u vreme boravka srpske vojske na Krfu.
169
Solunski front i oslobo|ewe zemqe

Posle povla~ewa preko Albanije srpska vojska, narod i vlada oporavqali su se na ostrvu Krfu u Gr~koj. Saveznici su u severnoj Gr~koj otvorili rati{te Solunski front. Tamo je upu}ena oporavqena srpska vojska. Dve godine trajale su borbe na Solunskom frontu. U jesen 1918. godine srpska vojska je krenula u proboj fronta. Vojvoda @ivojin Mi{i} je komandovao: Junaci, napred u otaxbinu! Uz pomo} savezni~kih snaga srpska vojska je pobedila neprijateqa i do kraja 1918. godine oslobodila Srbiju. Svet je u Prvom svetskom ratu izgubio 20.000.000 qudi. Srbija je u tom ratu mnogo nastradala: izgubila je tre}inu stanovni{tva, me|u wima mnogo {kolovanih mladih qudi. Zemqa je bila poru{ena, a neprijateq ju je opqa~kao. @ivot ve}eg dela naroda, naro~ito seqaka koji su ~inili ~etiri petine stanovni{tva, bio je teàk. No, u slobodnoj zemqi po~elo se sa izgradwom puteva, fabrika, rudnika. Otvarane su i {kole, osnovne, sredwe i visoke.
Kraqevina Jugoslavija
Po zavr{etku Prvog svetskog rata Austrougarska carevina se raspala, a austrougarske pokrajine, u kojima su ìveli Hrvati, Slovenci i Srbi, ujedinile su se s Kraqevinom Srbijom. Kraqevina Crna Gora tako|e se ujedinila s Kraqevinom Srbijom. Tako je 1918. godine nastala Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Na ~elu je bio kraq Petar I Kara|or|evi}, a prestonica je bila u Beogradu. Prvi put Ju`ni Sloveni su stvorili zajedni~ku dràvu kojom je vladala dinastija Kara|or|evi}a. Godine 1929. dràva je dobila naziv Kraqevina Jugoslavija. Koje je godine oslobo|ena Srbija u Prvom svetskom ratu? Ko je bio prvi kraq Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca?
Maribor Qubqana Zagreb
Grb Kraqevine Jugoslavije
Subotica
Karlovac
Osijek
Sa v a
Vukovar D unav Novi Sad BEOGRAD
Biha} Bawa Luka Tuzla Travnik [abac
Dri na
Sarajevo Vaqevo Kragujevac Uìce
Poàrevac
]uprija Zaje~ar â~ak Mostar Ni{ Pirot [ibenik Split
JA
DR AN SK
Dubrovnik Vrawe Cetiwe Pri{tina
O M O RE
Skopqe [tip
Bitoq
Karta Kraqevine Jugoslavije
170
Drugi svetski rat

Drugi svetski rat je bio najve}i sukob u istoriji ~ove~anstva. Trajao je {est godina, od 1939. do 1945. godine. Po~eo je tako {to su Nema~ka, Italija i Japan sklopili savez sa ciqem da zavladaju svetom. Nema~ka je 1939. godine zauzela Poqsku, a onda je krenula da osvaja druge dràve. Na drugoj strani bile su savezni~ke sile: Sovjetski Savez, Engleska, Francuska i Sjediwene Ameri~ke Dràve i mawe dràve, kao {to je Jugoslavija. Godine 1941, 6. aprila, Nemci i wihovi saveznici zapo~eli su napad na Jugoslaviju iz vi{e pravaca. Na hiqade aviona bombardovalo je Beograd, Ni{, Bombardovawe Beograda 1941. godine Kraqevo i druge gradove. Jugoslovenska vojska nije bila spremna za odbranu, pa je oko 300.000 vojnika zarobqeno i odvedeno u logore. Kraqevina Jugoslavija je zauzeta i podeqena izme|u zemaqa koje su je okupirale: Nema~ke, Italije, Bugarske i Ma|arske. Kraq Petar II i mnogi politi~ari sklonili su se u Englesku i druge dràve.
Okupacija i borba za oslobo|ewe

Otpor okupatoru pruìla su dva pokreta. Jedni su bili ~etnici na ~elu sa Dragoqubom Draòm Mihailovi}em, a drugi partizani na ~elu sa Josipom Brozom Titom. Na po~etku rata ~etnici i partizani su sara|ivali, a onda je izme|u wih do{lo do sukoba koji je na obe strane odneo mnogo `rtava. Bilo je slu~ajeva da su ~lanovi iste porodice bili i ~etnici i partizani, koji su me|usobno ratovali. êtiri godine trajao je rat u Jugoslaviji. Najve}e bitke vo|ene su na Kozari, Neretvi i Sutjesci. Godine 1944. partizanska vojska i jedinice Crvene armije iz Sovjetskog Saveza stigle su do okupiranog Beograda. [est dana je trajala bitka protiv Nemaca i Beograd je oslobo|en 20. oktobra 1944. godine. Borba za oslobo|ewe cele Jugoslavije trajala je do 15. maja 1945. godine. Danas se 9. maj slavi kao Dan Evrope. Toga dana 1945. godine u Evropi je zavr{en Drugi svetski rat. Sve dràve koje su u~estvovale u ovom ratu pretrpele su velika razarawa i izgubile mnogo qudi. Svet je u Drugom svetskom ratu imao 50.000.000 `rtava. Poginulo je vi{e od jednog miliona Srba. I ovaj rat je bio velika nesre}a za ~ove~anstvo.
Partizanska brigada
êtni~ki {tab
171
Nova Jugoslavija
Posle Drugog svetskog rata stvorena je nova jugoslovenska dràva koju je ~inilo {est republika: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Crna Gora i Makedonija. Srbija je imala i dve pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Dràva je mewala ime, ali se najduè zvala Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Na ~elu dràve bio je Josip Broz Tito, a glavni grad je bio Beograd. U posledwoj deceniji XX veka zajedni~ka jugoslovenska dràva po~ela je da se raspada. Razdvajawe je izazvalo ratne sukobe jer su narodi bili u velikoj meri izme{ani. Nakon vi{egodi{wih sukoba, mnogo qudskih `rtava, razarawa i miliona izbeglica, sve biv{e republike postale su samostalne dràve.
Qubqana Zagreb SLOVENIJA HRVATSKA VOJVODINA
Grb nove Jugoslavije
Sa v a
Novi Sad BEOGRAD
Duna
BOSNA I HERCEGOVINA
JA
Zastava nove Jugoslavije
Sarajevo
SRBIJA
DR AN SK O M O RE
CRNA GORA Pri{tina Titograd KOSOVO I METOHIJA Skopqe
MAKEDONIJA
Karta nove Jugoslavije
172
Ozna~i na vremenskoj lenti zna~ajne doga|aje iz istorije Srbije u XX veku. 1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000
________ godine odigrala se Cerska bitka ________ godine nastala je Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca ________ godine stvorena je Kraqevina Jugoslavija
________ godine oslobo|ena je Jugoslavija u Drugom svetskom ratu ________ oslobo|en je Beograd u Drugom svetskom ratu
Navedi nazive zemaqa koje su bile saveznici Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu. Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Koje zemqe su povele rat protiv Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu? Prvi svetski rat Drugi svetski rat Rasporedi bitke prema tome da li su se vodile u Prvom ili Drugom svetskom ratu: Solunski front, bitka na Kozari, Kolubarska bitka, bitka na Neretvi, bitka na Sutjesci, Cerska bitka. Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Napi{i kada su po~eli i kada su se zavr{ili: Prvi svetski rat Drugi svetski rat .
173
Na strani 134 re~eno je da je istorija u~iteqica ìvota, {to zna~i da iskustvo iz pro{losti moè biti ìvotna {kola. Razmisli o tome i odgovori na slede}a pitawa. Kako se sporna pitawa re{avaju druga~ije, Za{to je sloboda va`na svakom ~oveku na miran na~in? i svakom narodu?
Kako izgleda ìvot ~oveku ili narodu kada nije slobodan kada je okupiran, porobqen (ìvot pod turskom vla{}u, okupacija u Prvom i Drugom svetskom ratu)?
Zbog ~ega dolazi do sukoba izme|u pojedinaca ili izme|u naroda?
[ta su narodi i pojedinci morali da ~ine da bi dobili slobodu?
[ta je po tvom mi{qewu va`no za zajedni~ki ìvot naroda i dobrosusedske odnose? [ta se doga|a ako se sporna pitawa izme|u naroda re{avaju ratom, primenom sile?
174
Kog vladara iz srpske istorije smatra{ mudrim? Objasni za{to tako misli{.
Kog vladara iz srpske istorije ne smatra{ mudrim? Objasni za{to tako misli{.
Istorija nas u~i da su dobri zakoni i po{tovawe tih zakona najzna~ajniji za napredak dràve. Objasni zna~ewe narodne mudrosti: Pravda drì zemqe i gradove.
Mnogo puta }e{ (naro~ito kad postane{ punoletan) biti u prilici da glasa{, to jest da bira{ one koji }e u tvoje ime rukovoditi odeqewem, naseqem, dràvom itd. Navedi osobine koje, prema tvom mi{qewu, treba da ima li~nost koja rukovodi ili vlada.
175
Srbija je deo sveta

Organizacija Ujediwenih nacija
Ova me|unarodna organizacija osnovana je 1945. godine sa ciqem da obezbedi mir, saradwu i po{tovawe qudskih prava u svetu. Sedi{te Ujediwenih nacija je u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, u gradu Wujorku. Ta organizacija obuhvata 191 zemqu, me|u kojima je i Srbija. Me|u najzna~ajnijim organizacijama Ujediwenih nacija su: Unesko i Unicef.
Sedi{te Ujediwenih nacija u Wujorku
Unesko je organizacija koja se zalaè za saradwu izme|u naroda u oblasti obrazovawa, nauke i kulture. Posebno se bavi za{titom svetskog kulturnog nasle|a. Pod za{titom Uneska nalaze se na{i manastiri: Studenica, Sopo}ani, De~ani i grad Stari Ras.
Unicef je organizacija koja se bori za boqi poloàj i prava dece u svetu. Ta organizacija je donela Konvenciju o pravima deteta.
176
konvencija, manifestacija
Radost Evrope je manifestacija koja se od 1968. godine odràva u Beogradu. U~esnici su deca iz cele Evrope u uzrastu od 7 do 14 godina. Na toj manifestaciji deca predstavqaju kulturu i obi~aje svojih zemaqa kroz mnogobrojne programe. Deca doma}ini su u~enici beogradskih osnovnih {kola.
Manifestacija Radost Evrope
Evropska unija je zajednica evropskih dràva. U ve}ini zemaqa Evropske unije vaì ista nov~ana jedinica (evro). Na{a zemqa nastoji da postane ~lan Evropske unije.
Zastava Evropske unije
177
Va`ne re~i
A
Azija 32, 44 azot 122 aktivni ugaq 125 Albanija 35 povla~ewe preko 169, 170 Albanci 38, 41 Andora 37 Antarktik 32 Armstrong, Nil 137 Arsenije III ârnojevi} 156, 167 aspirin 19 astronomija 97 ateista 41 Australija 32 Austrougarska 168 Autonomna pokrajina Vojvodina 34, 58, 62, 68, 91, 172 Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija 34, 172 Afrika 32 lekovite 19 list 14, 19 plod 14 pokreti 15, 16 pustiwske 20 razmnoàvawe 14 rast 15, 16, 17 seme 14 stablo 14, 16 cvet 14, 19 biqne zajednice 73 biologija 97 bitka na Deligradu 157 bitka na Marici 151, 165 bitka na Mi{aru 157 bitka na Mojkovcu 169 Bogovinska pe}ina 70 Boè pravde, himna 40, 41 boj na Kosovu 152, 153, 165 Bor 58 bor 18, 74 borba za oslobo|ewe Jugoslavije 172 Bosna i Hercegovina 35, 172 Bo{waci 38, 41 Brankovi}, \ura|, despot 154, 165 brda 70 brdsko-planinska oblast 51, 58 vode 72 ìvotiwski svet 75 zemqi{te i biqni svet 73 klima 71 osnovni podaci o 41 poqoprivreda 76 privreda 77 reqef 70 brzina tela 98, 99, 104, 108 Broz, Josip Tito 172, 173 Bugari 38, 41 Bugarska 35, 169, 172 Budimpe{ta 43 bukva 58, 66, 73, 92, 93
V
vazduh 13, 122, 125, 127 zaga|en 125 strujawe 112 topao 112 Vatikan 37 veverica 24 Velika Morava 41, 56, 62, 65 Velika {kola 158, 164, 167 veroispovest 38, 41 verske zajednice 38, 41 islamska 38, 41 jevrejska 38, 41 katoli~ka 38, 41 protestantska 38, 41 hri{}ani pravoslavne vere 38, 41 Vesna, bogiwa 140 vetrewa~e 84 vetrovi 53, 71 Vidovdan 152 vidrica, vodena 91 vla`nost (vazduha, zemqi{ta) 17, 52 Vlasi 41 vlastela 148, 149, 150 voda 13, 85, 86, 123, 125, 128 brzina isparavawa 125 gazirana 122 destilovana 123 za pi}e 86 izvorska 125 kao rastvara~ 123 lekovita 123 mineralna 122 sumporna 123 ukus 123 vodena para 122, 128 vode Srbije 55 vode u nizijama 65 vodopadi 72 Vojvodina 62, 63, 68 Volta, Alesandro 115 volfram 110
B
bakar 58, 77 Balkansko poluostrvo 34, 35, 41, 44 Banat 62 bawe 57, 72 bara 67 baterija 115, 119 Ba~ka 62 Begej 44, 56, 65 Beli an|eo, freska 143 Beograd 34, 41, 43, 44, 53, 153, 157, 164, 167, 172, 173 osnovni podaci 45 Beogradska tvr|ava 164 biqke 13, 58, 90, 91 vodene 14 gajene (kultivisane) 14 disawe 14 ishrana 14, 15 koren 14, 16, 19
178
vo}arstvo 76 vo}e 20, 76 vrabac 25 Vrawska Bawa 57 vrba 66, 92 vremenska prognoza 54 Vrwa~ka Bawa 72 vuk 21, 23, 75, 90 vuna 25
G
gas (zemni, prirodni) 82 gasovi 112, 122 gvo`|e 116, 125, 128 geologija 97 glagoqica 140 Golija 57 Golubac 93 Goranci 41 Go~ 70 grab 92 Gra~anica 144, 164 grb 40 Kraqevine Jugoslavije 170 nove Jugoslavije 172 Srbije 40 grejno telo 112 grupa 6 pravila u 6, 8 grupni rad 8 tvoja uloga u 8, 9 Gr~ka 35, 44 guska, divqa 67 gustina 104 Gutenberg 155 gu{ter 90
demokratska dràva 35 deponija 88 De~ani 145, 164, 176 divokoza 22, 75, 90, 93 dim 82, 130 dina 63 dinar nov~ana jedinica 41 stari novac 144, 145, 147 dinosaurusi 90 domovina 32, 33 Dragutin, kraq 144, 166 drve}e 17 listopadno 17 ~etinarsko, ~etinari 18 dràva 40 dràva patuqak 37 dràvna zastava Srbije 40 dràvne granice 36 dràvni simboli 41 dràvno ure|ewe 41 Drina 62, 65, 72, 77, 163 Drugi svetski rat 171, 174 Drugi srpski ustanak 159, 165, 167 Dunav 41, 43, 44, 51, 55, 56, 62, 65, 92, 93, 156 Du{anov zakonik 91, 146, 147, 148 Du{an, car 146, 151, 166
Evropska unija 177 Egip}ani 41 eksperiment 97, 108 elektri~na energija 81, 84, 85, 97 elektri~na struja 97, 114, 115 izvor 115 elektri~ni automobil 85 izolator 115 provodnik 115 elektromagnet 119 energija 80, 81, 82 vetra 84 vode 85 Sunca 83
@
àba 22 ìva bi}a 13, 90 zajedni~ke osobine 13 ìvotiwe 13, 21, 58, 90, 91 biqojedi 21 vrste pona{awa 24 delovi tela 21, 22 doma}e 25 ìvot u grupi 24 kretawe 22 krila 22 mesojedi 21 noge 22 odbrana prostora 24 peraja 22 sva{tojedi 21 sli~nosti i razlike 25 ìvot na Zemqi 81 ìtarice 20 @i~a 142, 164 ùpan 141
\
\eravica, najvi{i vrh 41, 70 \erdap, nacionalni park 91, 93 \erdapska klisura 93 \ur|evi stupovi 141
E
evro 177 Evropa 32, 33, 37,44 zapadna 44 isto~na 44 jugoisto~na 34, 41, 44 severna 44
D
Daji}ko jezero 57 danak u krvi 155 delfin 22, 90, 104 demokratija 35
Z
zaga|ivawe 8691, 122, 123, 125 Zapadna Morava 56, 65, 72, 77
179
zapadni vetar 53 zapaqene elektri~ne instalacije 131 zapaqeno uqe 131 zastava 40 Evropske unije 177 nove Jugoslavije 172 Srbije 40 za{tita ìvotne sredine, prirode 80, 90, 91 zvuk 107, 108 zdrava ishrana 28, 29 Zemqa 32, 80, 120 zemqi{te 13, 123 obradivo 66 plodno 58 zemqi{te Srbije 58 zemqoradwa 58 zec 23, 67 Zlatar 70 Zlatibor 70, 77 zlato 58 Zlotska pe}ina 70 zra~ewe 113
istorijski izvori 134 fotografija 135 Italija 37, 172
J
Jadransko more 139 jazavac 24 jani~ari 155 Jankovi}, Stojan 155, 166 jarebica 67 jeguqe 23 jezera 55, 57, 67, 72 ve{ta~ka 57, 65 gorske o~i 93 prirodna 57 jela 74, 93 jelen 67, 90 jesetra 93 jorgovan, samonikli 93 jug, vetar 53 Jugoslavija 171, 172 Ju`na Amerika 32 Ju`na Morava 56, 65, 72 ju`ni Banat 53 Ju`ni Sloveni 138, 140
I
Ibar 65, 139 ibis 91 Ivo Sewanin 155, 166 izbori 35 izvori energije 82 energija vetra 84, 85 energija vode 85 energija Sunca 83, 85 neobnovqivi 82 obnovqivi 83 izvori svetlosti 120 ve{ta~ki 120 prirodni 120 industrija 69 prehrambena 69 hemijska 69 istorija 134
K
kakao 20 Kalemegdan 45, 46 kamilica 19 kanal DunavTisaDunav 65 Kara|or|evi}i, dinastija 170 Kara|or|e, Petrovi} \or|e 157, 158, 166, 167 Karaxi}, Vuk 158, 160, 166 kartografske boje 50, 51 kartografski znak 36 katoli~ka crkva 38 kisele ki{e 123 kiseonik 122, 123, 127, 128 kit 22
klatno 105, 106 brzina oscilovawa 105, 106, 108 duìna 105, 106 klizawe 101, 108 klima 41, 52 klima Srbije 52, 54 klima nizijske oblasti 64 klimatske zanimqivosti 54 planinska 74 tip 52 Kliment i Naum 140 klisura 70 Grdeli~ka 70 \erdapska 70 Ov~arsko-kablarska 70 Si}eva~ka 70 knez 139 kobalt 116 Kozara, bitka 171, 173 koli~ina padavina 52, 54 Kolubara 62 Kolubarska bitka 168, 174 Konvencija o pravima deteta 176 konopqa 20 kontinentalna klima 64 kontinenti 32 Kopaonik 70, 77 nacionalni park 91, 92 kopriva 19 korwa~a 26, 90 kotline 70 kotrqawe 101, 108 ko{ava 53 Kraq Dragutin, freska 144 Kraqevina Jugoslavija 170, 171, 173 Srba, Hrvata i Slovenaca 170, 173 Kraq Milutin, freska 144 kretawe 26, 98 krompir 76 Kru{evac 152, 153 Krf 169, 170 kuvawe 127 kukuruz 68
180
kultivisane zajednice 73 kulturno-istorijski spomenici 92 kuluk 155 kuna 75 kupine 20 kuhiwska so 87, 122
L
labud 67 Lazar, knez 152, 153, 165, 166 Lazarica 152 lan 20 latinica 39 lekovito biqe 66 lenta vremena 136, 137, 154, 165, 167, 174 Lepenski Vir 55, 93 leska 93 le{inar, crni 91 livade 66, 67, 73, 92 lipa 63, 66, 92 lipqen 72 lisica 67 listopadna {uma 17, 66, 73, 92, 93 Lihten{tajn 37 Licej (Visoka {kola) 160, 164
Q
Qubi} 159
M
magnet 116, 117, 118, 119 delovawe 117 elektomagnet 119 stalni 116, 119 uticaj temperature na 118 Ma|ari 38, 41 Ma|arska 171 Majdanpek 58 Makedonija 35, 172 maline 20, 76
Malta 37 Manasija 153 manastiri 92 Marko Kraqevi} 151 Mataru{ka Bawa 72 materijali 110 benzin 129 beton 129 bra{no 122 brzina rastvarawa 123 butan 129 ve{ta~ki 110 drvo 122 elasti~ni 126 elektri~na svojstva 114 zapaqivi 127, 129, 130 izolatori toplote 111 kamen 122, 123, 129 keramika 126 kruti 126 magnetna svojstva 116 nezapaqivi 129 neprovidni 120 osobine 110, 111 pesak 122, 123, 125, 129 plasti~ni 126 poluprovidni 120 prirodni 110 providni 120 provodnici toplote 111 svetlosna propustqivost 120 staklo 122, 126 toplotna svojstva 111 u gasovitom stawu 122 usitwenost 124 u te~nom stawu 112, 122 u ~vrstom stawu 112, 122 {e}er 122 Ma~va 62 ma~ka, divqa 67 medved 24, 75, 90, 93 mermer 87 Mesec 120
metali 123, 128 meteorologija 97 Mile{eva 142, 164 Milica, knegiwa 152, 153 Milutin, kraq 144, 145, 166 mineralna voda 122 Mihajlovi}, Dragoqub Draà 172 Mixor 41, 70 Mi{i}, @ivojin, vojvoda 168, 171 Mlava 72 Monako 35, 37 monarhija 35 monarh (kraq ili car) 35 Moriwa, bogiwa 140 morska so 125 moruna 93 mravi 24 Mrwav~evi}, Vuka{in, kraq 151 Mrwav~evi}, Ugqe{a, despot 151 Muzej Dositeja i Vuka 158 Murat, sultan 152 muflon 67
N
nadmorska visina 50, 73 naelektisawe 114, 115 tok 115 najlon 110 nalazi{ta 69, 87 ruda 87 ugqa 69 namagnetisawe 116 narodi 38, 39 Narodna skup{tina 35 Narodno pozori{te 45, 164 nafta 58, 82 nacionalne mawine 38, 39, 41 nacionalni parkovi 91, 92, 93 Negotinska Krajina 157 Nemawi}i, vladarska porodica 141 Nemawi}, Rastko 142 Nema~ka 168, 169, 172
181
Neretva, bitka 171, 173 nizija 63 Panonska 63, 92 nizijska oblast 51, 58, 62 biqni svet 66 vode 65 ìvi svet 65 ìvotiwski svet 67 industrija 69 klima 64 reqef 62 nizijske reke 65 nikl 116 Ni{ 41, 157, 163, 167, 172 Ni{ava 65, 72 Novi Sad 41 Norve{ka 35
okupacija 171 Oldrin, Edvin 137 olovo 77 orao 21, 24, 67 krsta{ 90 suri 93 orah 93 Ora{ac 157 Organizacija Ujediwenih nacija 176 orhideja 92 ose 24 osmijum 110 oscilacije 105, 107 otpad 88 otpor vazduha 102, 103, 108 vode 104 otrovni gasovi 130
W
wive 73
P
padavine 52, 54 padawe tela 102, 108 Pali}ko jezero 65 pamuk 20 Panonska nizija 43, 44, 70, 92 Pan~evo 56 Pan~i}, Josif 59, 92 Pan~i}eva omorika 59, 74, 93 Pan~i}ev vrh 41, 70 paprika 20, 76 partizani 171 pas 21, 25, 26 pastrmka, poto~na 72 pasuq 76 patka divqa 67 gwurac 104 pa{waci 73, 92 Perun, bog 140 pesticidi 123 petarda 129 Petar I Kara|or|evi}, kraq 169, 170 Petar II Kara|or|evi}, kraq 171
O
Obedska bara 65, 67, 91 Obili}, Milo{ 152, 166 Obradovi}, Dositej 158, 166 Obrenovi}, Milan, knez, kraq 167 Obrenovi}, Milo{, knez 159, 160, 165, 166 Obrenovi}, Mihailo, knez 164, 166 ovca 25 ogled (eksperiment) 97, 108 ogwi{te 148 odeqewe 4, 5 podaci o 4 pona{awe u 5 pravila pona{awa u 6 odlivawe 124 oznake zapaqivih materijala 129 okeani 32 Atlantski 32 Indijski 32 Severni ledeni 32 Tihi (Pacifik) 32
Petrovi}, Veqko, hajduk 157, 166 pe}ine 70 pe~urke 66, 92 pe{~ara 63 Deliblatska 63 pismo 39, 140 plamen 130 planetarijum 47 planine 63, 70 Vr{a~ke planine 63, 84 Golija 57 Go~ 70 Zlatar 70 Zlatibor 70, 77 Kopaonik, nacionalni park 70, 77, 91, 92 niske, sredwe, visoke 70 Prokletije 70 Rtaw 70 Rudnik 51, 65, 70 Stara planina 70, 77, 84 Suva planina 84 Suvobor 168 Tara, nacionalni park 91, 93 Fru{ka gora, nacionalni park 63, 91, 92 [ar-planina, nacionalni park 91, 93 planinska klima 71, 74 planinske {ume 75 plastika 123 pleme 139 poveqa 39 Poveqa o de~jim pravima 7 povrtwaci 73 povr}e 20, 76 Podunavqe 62 podunavska zemqa 43 poàr 130, 131 za{tita od 131 opasnost od 130 protivpoàrna pravila 131 {ta da radi{ u slu~aju 131
182
pol 27 ènski 27 mu{ki 27 pol magneta 116 ju`ni 116 severni 116 poqoprivreda 68, 76 Poqska 172 Pomoravqe 62 Posavina 62 posmatrawe 102 potoci 72 planinski 72 po{ta 163 prava 7 na obrazovawe 7 osnovna 7 pravac 98 pravoslavna crkva 38, 41 Prvi svetski rat 168, 173 Prvi srpski ustanak 157, 158, 165, 167 pre|eni put, duìna 100, 101, 108 preistorijska naseqa 55 preno{ewe toplote 112 zra~ewem 112, 113 provo|ewem 112 strujawem 112 Pre{evo 36 privreda 69, 77 Princip, Gavrilo 168 priobalni pojas 36 priroda 12 ìva 12 neìva 12 prirodna bogatstva 86 prirodne nauke 97 prirodne pojave 96, 97, 108 elektri~ne 96, 97 ispitivawe 96 magnetne 96 mehani~ke 96, 97 svetlosne 96, 97 toplotne 96, 97
prirodno bogatstvo Srbije 58 Prokletije 70 prole}nice 73 promene materijala 126 nepovratne 126 povratne 126 proces 126, 127 nepovratan 127, 128 povratan 126 ptice 21, 67, 90, 93 grabqivice 92 morske 90 peva~ice 92 selice 23, 67 stanarice 23
R
Ravanica 152, 164 ravnopravnost 39 Radost Evrope 177 razumno bi}e 26 Raji}, Tanasko 159, 166 Rajt, Vilbur i Orvil 137 raspad srpskog carstva 151 ratarstvo 76 r|a 128 r|awe 128 reke 55, 56, 65, 72 reqef Srbije 43, 50, 54 nizijske oblasti 62 oblici 50 republika 35 Republika Srbija 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 45, 172 geografski poloàj 42 osnovne odrednice 40 pro{lost Srbije 138 saobra}ajno-geografski poloàj 44 Resavska pe}ina 70 Resavska {kola 153, 164 reciklaà 88, 89
reciklirani papir 89 re~na mreà 56 re~ni sliv 56 Ribarska Bawa 72 ribe 90, 104 ribolov 67, 90, 91 Rim 37 ris 75, 90, 93 roda 67 crna 93 Romi 38, 41 rosa 52 Rtaw 70 rude i minerali 58 Rudnik 51, 70 rudnici ugqa, metala 77 rudno bogatstvo 77, 92 Rumuni 38, 41 Rumunija 35, 93 Rusanda 65 Rusija 37, 168 Rusini 38
S
Saborna crkva, Beograd 45 Sava 44, 51, 56, 62, 65, 92, 139, 156, 163 sagorevawe 127, 128 brzo 128 sporo 128 San Marino 37 Sargasko more 23 Sasi 143 sastojci sme{e 124 elektri~ne osobine 124 isparqivost 124 magnetne osobine 124 postupci razdvajawa 124 rastvorqivost 124 usitwenost 124 Sveta gora 141 Sveti Sava, freska 142 sveti Sava 142, 166
183
svetlost 128 Svetovid, bog 140 sviwa, divqa 67 sebar 147, 148 severac 53 Severna Amerika 32 seqak 148 senka 120, 121 seobe Srba 156 se~a knezova 157 sinagoga 38 Sin|eli}, Stevan 157 sirovina 87, 88 Sjediwene Ameri~ke Dràve 171 Slankamen 65 slapovi 72 slepi mi{ 21 Slovaci 38, 41 Sloveni 138, 139, 140 Ju`ni 138, 140, 170 Stari 138 Slovenija 35, 172 Smederevo 154 smer 98 sme{e 122-125, 129 pirotehni~ke 129 smr~a 74, 93 smu| 67 sova 67 Sovjetski Savez 171 soko 67 Sokobawa 72 solarne plo~e 83 Solunski front 170, 173 som 67 Sopo}ani 143, 164, 176 Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija 172 spomenik knezu Mihailu Obrenovi}u 45 spomenik Pobednik 45 Srbi 38, 41, 107, 140 sredina 104, 107, 108 gasovita 104, 107
te~na 104, 107 ~vrsta 107 Srem 62 srna 67, 93 srpske zemqe na Balkanu 139 srpski jezik 39 stani{te 14 stanovni{tvo 38 Stara planina 70, 77, 84 Stari Ras 176 Stari Sloveni 138 stati~ki elektricitet 114 Stepanovi}, Stepa, vojvoda 168 Stefan De~anski, kraq 145, 146, 166 Stefan Du{an, car 154 Stefan Lazarevi}, despot 153, 165, 166 Stefan Nemawa, veliki ùpan 141, 166 Stefan Prvoven~ani, kraq 142, 143, 145, 166 sto~arstvo 58, 76 strujno kolo 97 zatvoreno 115 Studenica 141, 164, 176 Suva planina 84 Sunce 13, 85, 113, 120 pomra~ewe 120 sun~ani sat 121 sun~eva svetlost i toplota 80, 120 sun~evo zra~ewe 113 Sutjeska, bitka 171, 174
telo 98 kretawe 98, 108 oblik 104, 108 naelektrisano 114 namagnetisano 116 padawe 102, 108 temperatura 17, 52, 54, 129, 130 vazduha, zemqi{ta 17, 52, 130 paqewa 129 teritorija dràve 35, 36 teritorijalne vode 36 termomineralni izvori 55, 57, 72 te~nosti 112 te{ke povrede 129 Timok 65, 72 Tisa 44, 56, 62, 65 ton 107 boja 107, 108 visina 107, 108 vi{i 107 dubqi 107 toplota 112, 128 preno{ewe 112 topola 63, 66, 92 trska 20 trup 26 turizam 77 Turska 35 Tursko carstvo 155
] T
Tadija Sewanin 155, 166 Takovo 159 Tami{ 56, 65 tantal 110 Tara, planina 59, 70, 71, 77 tatari 163 tvor 90, 93 {areni 90 tekstilna industrija 77 ]ele-kula 157 }irilica 39, 140 ]irilo i Metodije 140
U
ugaq 58, 77, 82, 129 ugqen-dioksid 122, 125 ugroène vrste 90, 93 udovi 26 Uìce 163 uzrast 27
184
Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije i Severne Irske 35 Ukrajinci 38 umerenokontinentalna klima 41, 45, 52, 64 Unesko (UNESCO) 176 Unicef (UNICEF) 176 Uro{ I, kraq 143, 144, 166 Uro{ Nejaki, car 151 uskoci 155 uslovi za ìvot 13, 90 ustav 39
hidroelektrana 57, 77, 85 \erdap 57, 93 hidrocentrala 77 Hilandar 141 himna Republike Srbije 40, 41 Horgo{ 36 hrast 66, 73, 92 Hrvati 38, 41 Hrvatska 35, 172 Hrebeqanovi}, Lazar, knez 152, 153, 166 humus 123
^
~apqa 67 evropska 91 â~ak 159, 163 êgar 157 ~elik 116 ~etinarska {uma 18, 73, 74, 92, 93 ~etine 18 ~etnici 171 ~ovek 26, 27, 80, 90 ûkur-~esma 164 ~ula 26
F
fabrike 77 fazan 67 farme vetrova 84 fizika 97 fizi~ka aktivnost 28, 29 filtracija 124, 125 Fleming, Aleksandar 137 foka 22 fosili 92 Francuska 35, 168, 171
C
Car Du{an, carica Jelena i sin Uro{, freska 146 Carska bara 65, 91 carstvo biqaka 13, 14 carstvo ìvotiwa 13, 21, 25 ce|ewe 124 centralna Srbija 62 Cerska bitka 168, 173 cink 77 Crvena armija 171 Crna Gora 35,168, 169, 172 Crno more 56 Crnomorski re~ni sliv 56
X
xamija 38
[
[abac 163 {aran 67 [vedska 35 {eva 67 {impanza 26 {kolovawe 7 obavezno osnovno 7 [panija 35 {tuka 67 [umadija 51, 58 {umarstvo 58, 76 {ume 58, 66, 73, 92, 93
H
hajduci 155 haramba{a 155 hemija 97
185
Re~nik
ateista onaj koji ne pripada nijednoj veri, koji ne veruje u boga atlas sjajna svilena tkanina auspuh lonac i cev kroz koje se iz automobilskog motora izbacuju izduvni gasovi autonoman samostalan, nezavisan benzin vrsta te~nog goriva, sme{a lako isparqivih ugqovodonika dobijenih iz nafte brana ve{ta~ki stvorena, napravqena pregrada, prepreka na vodi, obi~no reci, koja je zaustavqa i podiè joj nivo veroispovest ispovedawe neke vere, priznavawe neke vere za svoju verska zajednica zajednica qudi iste vere Vizantijsko carstvo veliko carstvo na istoku, Isto~no rimsko carstvo ili Vizantija, koje je postojalo do 1453. godine vlastela sredwovekovno plemstvo, velika{i vodopad vodena masa reke ili potoka koja se naglo ru{i, survava s velike visine glagoqica najstarija slovenska azbuka koju je u IX veku sastavio slovenski prosvetiteq Konstantin (u mona{tvu nazvan ]irilo) golet zemqi{te bez biqnog pokriva~a, predeo bez vegetacije, naro~ito u planini gorivo materijal koji sluì za gorewe, sagorevawe radi dobijawa toplote, svetlosti ili pogonske energije Izr. fosilno gorivo gorivo dobijeno od ostataka biqnih i ìvotiwskih organizama iz davnih geolo{kih razdobqa grabqivica ptica koja lovi sitnije ìvotiwe da bi se wima hranila grad smrznute kapi ki{e koje padaju u vidu zrna leda deponija posebno odre|eno mesto na koje se doprema i skladi{ti otpad, |ubre despot titula srpskih sredwovekovnih vladara dina talasasti breùqak od pokretnog, ìvog peska koji nanosi vetar ili talasi i morske struje |akonija odabrano jelo, poslastica |umbir biqka ~iji se koren upotrebqava kao za~in, za lek ili za spremawe napitaka eksperiment vidi: ogled eksplozija naglo, brzo osloba|awe toplote pri sagorevawu; rasprskavawe eksplozivnih materija energija sposobnost materije da vr{i kretawe i proizvodi rad zaga|ivati ~initi {tetnim i opasnim za upotrebu; prqati zadu`bina hram, manastir podignut za spas du{e zamona{iti se stupiti u monahe, postati monah zaraza prodirawe klica, bakterija i virusa, u organizam i wihovo {irewe, infekcija zarazna bolest bolest koja se brzo i lako prenosi ivi~ni morski prostor deo morske povr{ine, priobalni pojas koji se nalazi u granicama neke dràve iwe sne`ni kristalni sloj po drve}u i travi, nastao smrzavawem vode, pare iz vazduha ispa{a napasawe stoke, pa{a
186
juta tropska biqka ~ija se vlakna koriste za izradu vre}a, uàdi, prostirki i sl. karanfili} biqka ~iji se sasu{eni cvetni pupoqci upotrebqavaju kao za~in kartografski znak oznaka, simbol kojim se na geografskim kartama obeleàvaju va`na mesta, gradovi, granice, putevi, crkve i sl. ki{a atmosferski talog koji pada iz oblaka u obliku kapqica vode konvencija me|unarodni sporazum o nekom va`nom pitawu kontinent velika izdvojena kopnena povr{ina, opkoqena morima i okeanima kultivisati gajiti, negovati libade vrsta ènske ode}e koja doseè do struka, dugih {irokih rukava, ukra{ena vezom licna ì~ica u snopu vlakana koji sa~iwava elektri~ni gajtan lu~ borovo drvo premazano smolom koje zapaqeno sluì za osvetqavawe, bakqa, buktiwa magla gusta vodena para nisko pri zemqi manifestacija velika ili zna~ajna priredba, kulturnog ili sportskog karaktera, kojom se javno predstavqaju ne~iji uspesi mauzolej monumentalna, velelepna grobnica mrestiti se izbacivati ikru, razmnoàvati se (o ribama) nadmorska visina visina nekog mesta na kopnu u odnosu na nivo mora narod grupa qudi povezana zajedni~kom teritorijom, jezikom, kulturom i poreklom
nacionalna mawina grupa qudi povezana zajedni~kim jezikom, kulturom i poreklom koja ìvi u nekoj dràvi, a ne pripada narodu koji ~ini ve}inski deo stanovni{tva te zemqe, ve} je deo naroda druge dràve ogled prou~avawe pojava u posebno pripremqenim uslovima, eksperiment odvodwavawe osloba|awe zemqi{ta suvi{ne vode, isu{ivawe mo~varnog zemqi{ta okean vodeni, morski prostor izme|u kontinenata organizam jedinka ìvog sveta, ìvo bi}e orezivawe odsecawe suvi{nih mladica na biqci osmuditi plamenom, vatrom oprqiti (obi~no dlake) oscilacija wihawe, kla}ewe, quqawe; treperewe, talasawe ocilo znak za slovo S u srpskom grbu padavine atmosferska vlaga koja pada na zemqu u obliku ki{e, snega, rose i sl. perper zlatni ili srebrni novac pismeno slovo; ono {to je napisano pismo sistem grafi~kih znakova koji se koriste za pisawe planeterijum prostorija namewena sticawu znawa o nebeskim telima; na velikom platnu u obliku kupole prikazuje se zvezdano nebo s nebeskim telima, onako kako se vide sa Zemqe pleme zajednica qudi povezanih dru{tvenim vezama, zajedni~kom teritorijom i jezikom plovan kojim se moè ploviti, koji je odre|en za plovidbu brodova
187
poveqa dokument u kojem su opisana prava i ovla{}ewa pojedinaca ili grupe qudi; sve~ana pismena izjava poqoprivreda grana privrede koja objediwuje obra|ivawe zemqi{ta (zemqoradwa, vo}arstvo, povrtarstvo) i uzgoj stoke i ìvine (sto~arstvo i ìvinarstvo) poroznost osobina onoga {to je porozno, {to ima pore, {to je {upqikavo, rupi~asto portal glavni ulaz u crkvu, glavna vrata prehrambena industrija industrijska grana koja spada u laku industriju, a obuhvata fabrike za proizvodwu i preradu hrane prinos godi{wi rod biqaka priobalni pojas vodena povr{ina uz obalu mora ili okeana pupoqak zametak na stabqici iz kojeg }e se razviti list, cvet, izdanak ili mladica ravnopravan koji ima ista prava kao i drugi, koji je s drugim jednak ravnopravnost stawe onoga koji je ravnopravan, koji ima ista prava kao drugi, jednakost u pravima radar ure|aj koji emituje ultrakratke elektromagnetske talase i pomo}u vremena potrebnog za wihovo odbijawe od nekog objekta odre|uje wegovu udaqenost i poloàj ratarstvo obrada zemqe kao poqoprivredna grana, zemqoradwa reciklaà prera|ivawe nekog iskori{}enog proizvoda ili materije i wihovo pripremawe za ponovnu upotrebu
re~na mreà sve reke u jednoj oblasti, dràvi ili kontinentu re~ni sliv teritorija sa koje se sva voda sliva, oti~e u jednu reku, jezero ili more rosa rashla|ena vodena para koja ujutru i uve~e pada na zemqu u vrlo sitnim kapqicama saveznik onaj koji je s nekim u savezu, koji sara|uje s nekim, pomaè mu u ne~emu sagorevawe uni{tavawe vatrom, visokom temperaturom, gorewe sadwa stavqawe u zemqu semena ili sadnice, sa|ewe sebar slobodan seqak u sredwovekovnoj Srbiji seoba promena boravi{ta; kretawe naroda simbol lik, predmet, znak koji se uzima kao oznaka za neki pojam ili ideju sirovina materijal odre|en za industrijsku obradu i preradu skulptura umetni~ko delo napravqeno od kamena, drveta, metala i drugih materijala klesawem, rezbarewem, livewem ili vajawem slana smrznuta vodena para koja ujutru pravi beli pokriva~ po travi i li{}u slap vrsta vodopada kod kojeg voda pada preko nekoliko stepeni~astih strmih odseka smola lepqiva masa koja otvrdne na vazduhu, a koju lu~e ~etinari i neke druge biqke sneg kristali}i zgusnute i smrznute vodene pare u oblaku koji u obliku zvezdastih pahuqica padaju na zemqu i prave debqi ili tawi beli pokriva~
188
solarni sun~ani, koji radi na energiju Sunca sorta vrsta, rod s tipi~nim osobinama sofra nizak okrugao sto za kojim se jelo; sto, trpeza uop{te sporazumno po sporazumu, dogovoru, dogovorno stati~ki koji je u stawu mirovawa, nepokretan telo op{ti naziv koji se u nauci koristi umesto pojedina~nih naziva predmeta i ìvih bi}a temperatura paqewa stepen toplote pri kojem dolazi do paqewa odre|enog materijala termomineralni izvor izvor tople mineralne, obi~no lekovite vode turnir takmi~ewe vitezova u bojnim ve{tinama na dvorovima vladara }eramida crep za pokrivawe ku}a ud naziv za ruku i nogu kao organ kretawa kod ~oveka; noga kod ìvotiwa; uop{te deo tela ustav vaàn dokument svake dràve kojim se odre|uju dràvno ure|ewe, prava gra|ana i organizacija vlasti
fosil okameweni ostaci organizama (biqaka ili ìvotiwa) iz ranijih geolo{kih perioda hemijska industrija industrijska grana u kojoj se proizvode hemijski proizvodi: sapuni i deterxenti, boje i lakovi, plasti~ne materije, |ubriva, lekovi i sl. higijena ~uvawe zdravqa i odràvawe ~isto}e hidroelektrana elektri~na centrala na vodeni pogon, hidrocentrala centralni koji se nalazi u sredi{tu, centru, sredi{wi ~elik gvo`|e velike tvrdo}e koja se postiè dodavawem ugqenika i drugih elemenata {umarstvo poqoprivredna grana koja se bavi gajewem i kori{}ewem {uma
189
Sadràj
Vodi~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 Ti si deo grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
Ovo smo mi podaci o mom odeqewu . . . . . . . . .4 Kako se pona{amo u odeqewu . . . . . . . . . . . . . . . .5 Pravila pona{awa u odeqewu . . . . . . . . . . . . . . .6 Pravo na obrazovawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 Timski rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Moje u~e{}e u timskom radu . . . . . . . . . . . . . . .10
Nizijska i brdsko-planinska oblast Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

Reqef nizijske oblasti Srbije . . . . . . . . . . . . .62 Klima nizijske oblasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 Vode u nizijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 Biqni svet nizijske oblasti . . . . . . . . . . . . . . . .66 @ivotiwski svet nizijske oblasti . . . . . . . . . .67 Poqoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69 Reqef brdsko-planinske oblasti Srbije . . . . .70 Klima brdsko-planinske oblasti Srbije . . . . .71 Vode u brdsko-planinskoj oblasti . . . . . . . . . .72 Zemqi{te i biqni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 @ivotiwski svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 Poqoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 Privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78
Susret s prirodom . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

[ta je priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Carstvo biqaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Carstvo ìvotiwa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 ôvek deo prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30
Moja domovina Srbija . . . . . . . . . . . . . . .31

Moja domovina je deo sveta . . . . . . . . . . . . . . . .32 Dràva Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34 Stanovni{tvo Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 Simboli dràve Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Osnovni podaci o Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 Geografski poloàj Srbije . . . . . . . . . . . . . . . .42 Saobra}ajno-geografski poloàj Srbije . . . .44 Glavni grad Srbije Beograd . . . . . . . . . . . . . . .45 Kalemegdan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48
ôvek i priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79

ôvek i energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 Neobnovqivi izvori energije . . . . . . . . . . . . . .82 Obnovqivi izvori energije . . . . . . . . . . . . . . . .83 ôvek i prirodna bogatstva . . . . . . . . . . . . . . . .86 ôvek i ìvi svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 Iz leksikona: Nacionalni parkovi Srbije . . .92 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94
Prirodne odlike i bogatstva Srbije . . .49

Reqef Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 Klima Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 Vode Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Reke i re~ni slivovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 Jezera i termomineralni izvori . . . . . . . . . . . .57 Zemqi{te Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 Iz leksikona: Pan~i}eva omorika . . . . . . . . . .59 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60
Istraùjemo prirodne pojave . . . . . . . .95

Kako se ispituju prirodne pojave . . . . . . . . . . .96 Kretawe tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98 Postanimo istraìva~i . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 Pre|eni put pri klizawu i kotrqawu . . . . . . .101 Padawe tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102 Klatno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105 Zvuk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . .108
190
Ispitivawe materijala . . . . . . . . . . . . .109

Osobine materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110 Toplotna svojstva materijala . . . . . . . . . . . . . .111 Preno{ewe toplote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 Elektri~na svojstva materijala . . . . . . . . . . . .114 Magnetna svojstva materijala . . . . . . . . . . . . .116 Svetlosna propustqivost materijala . . . . . . .120 Sme{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122 Razdvajawe sastojaka sme{e . . . . . . . . . . . . . . .124 Povratne i nepovratne promene materijala .126 Zapaqivi materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . .132
Srbija postaje nezavisna dràva . . . . . . . . . .167 Prvi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168 Povla~ewe preko Albanije . . . . . . . . . . . . . . . .169 Solunski front i oslobo|ewe zemqe . . . . . . .170 Kraqevina Jugoslavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .170 Drugi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171 Nova Jugoslavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .172 Srbija je deo sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .176
Va`ne re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178 Re~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .186 Sadràj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .190
Osvrt unazad pro{lost . . . . . . . . . . . .133

Kako se nekada ìvelo . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134 Fotografija kao istorijski izvor . . . . . . . . .135 Lenta vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136 Srbija u pro{losti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138 Srpske zemqe na Balkanu . . . . . . . . . . . . . . . . .139 Veliki ùpan Stefan Nemawa . . . . . . . . . . . . .141 Sveti Sava i Stefan Prvoven~ani . . . . . . . . .142 Kraq Uro{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143 Kraq Dragutin i kraq Milutin . . . . . . . . . . . .144 Kraq Stefan De~anski . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145 Car Du{an . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146 @ivot seqaka u dràvi Nemawi}a . . . . . . . . .148 @ivot vladara i vlastele . . . . . . . . . . . . . . . . .150 Raspad srpskog carstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151 Knez Lazar i boj na Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . .152 Despot Stefan Lazarevi} . . . . . . . . . . . . . . . . .153 Despot \ura| Brankovi} i pad Srbije . . . . . .154 @ivot u Turskom carstvu . . . . . . . . . . . . . . . . .155 Seobe Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156 Prvi srpski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157 Drugi srpski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .159 @ivot u Srbiji u vreme kneza Milo{a . . . . .160 Knez Mihailo Obrenovi} . . . . . . . . . . . . . . . . .164
191
PRIRODA I DRU[TVO
za ~etvrti razred osnovne {kole
tre}e izdawe
autori Ivana Vasiqevi} Vesna Radovanovi}-Penevski Aleksandra Blaì} uredni~ki tim Kreativnog centra poglavqe Osvrt unazad pro{lost (redaktor dr Vesna Biki}) ilustrovao recenzenti Kosta Milovanovi} prof. dr Brigita Petrov, Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu dr Vladimir Miqkovi}, Fizi~ki fakultet Univerziteta u Beogradu Stevica Popov, profesor razredne nastave u O[ Ujediwene nacije u Beogradu Violeta Babi} Gordana Jankovi}, profesor geografije u O[ Ujediwene nacije u Beogradu Violeta Babi} Slavica Markovi} Vladimir Mari} Du{an Pavli}, Neda Doki} FOTO SPRING Zavod za za{titu prirode Srbije Srbija{ume Neboj{a Miti} Kreativni centar
Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:3/5(075.2) VASIQEVI], Ivana Priroda i dru{tvo : za ~etvrti razred osnovne {kole / Ivana Vasiqevi}, Vesna Radovanovi}-Penevski ; Aleksandra Blaì} ; [ilustrovao Kosta Milovanovi} ; re~nik izradila Violeta Babi}] . - 3. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). 191 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm Tira` 15.000. - Re~nik: str. 186-189.Registar. ISBN 978-86-7781-546-2 1. Radovanovi}-Penevski, Vesna, 1966 [autor] 2. Blaì}, Aleksandra, 1972 [autor] COBISS.SR-ID 155990028
re~nik izradila saradnik lektor i redaktor urednici
grafi~ko oblikovawe fotografije
priprema za {tampu izdava~
za izdava~a {tampa tira` copyright
mr Qiqana Marinkovi} Publikum 15.000 Kreativni centar 2007
Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za prirodu i dru{tvo u ~etvrtom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00163/2008-06.

05 Priroda I Drustvo 4

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

05 Priroda I Drustvo 4

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

Ivana Vasiqevi}, Vesna Radovanovi}-Penevski, Aleksandra Bla`i}

Tvoj zadatak }e biti:

Ovo smo mi podaci o mom odeqewu

Kako se pona{amo u odeqewu

Pravila pona{awa u odeqewu

Za{to su va`na odeqenska pravila? Objasni.

Koja je tvoja uloga u timskom radu

Moje u~e{}e u timskom radu

Moj zadatak u timu bio je:

Moji utisci o radu celog tima:

[ta mislim o svom radu u timu:

[ta mi je smetalo tokom rada u timu:

Moji predlozi za slede}i rad u timu:

Tvoj zadatak }e biti:

Gajene (kultivisane) biqke

kultivisati, prinos, juta, |umbir, karanfili}

Divokoze su prilago|ene stani{tu. Wihovi papci spre~avaju klizawe po stenovitoj podlozi.

Meksi~ki zaliv sa Sargaskim morem i jeguqa

^ovek deo prirode

Razgovarajte u odeqewu o sli~nostima i razlikama izme|u ~lanova va{ih porodica.

Napi{i {ta bi trebalo da promeni{ u svojoj ishrani da bi bila zdravija.

Seti se {ta smo nau~ili

same proizvode hranu hrane se drugim organizmima odr`avaju higijenu

brinu o potomstvu `ive u zajednici razumna bi}a

imaju sposobnost kretawa imaju glavu, trup, udove, ~ula

imaju koren stablo, list, cvet, plod, seme prave pokrete

imaju glavu, trup, udove, ~ula, peraja, krila...

Moja domovina Srbija

Tvoj zadatak }e biti:

Moja domovina je deo sveta

EVROPA JU@NA AMERIKA AFRIKA

SEV. IRSKA IRSKA

SLOVA^KA Bratislava Budimpe{ta MA\ARSKA

CRNA GORA sk Podgorica om or e Tirana

U svetu postoji 195 dr`ava. Evropi pripadaju 43 dr`ave.

CRNA GORA sk om Podgorica or e

Sofija Skopqe MAKEDONIJA

CRNA GORA Pre{evo Podgorica

SAN MARINO MONAKO ANDORA VATIKAN

SAN MARINO MONAKO ANDORA VATIKAN

Na karti dr`ava Evrope, na strani 33, prona|i dr`ave patuqke.

Srbi u narodnoj no{wi

Slovaci u narodnoj no{wi

Katoli~ka crkva u Novom Sadu

Pravoslavna crkva u Beogradu

Rumuni u narodnoj no{wi

Ma|arica u narodnoj no{wi

narod, nacionalna mawina, veroispovest, verska zajednica

Kojim se jezikom govori u tvojoj ku}i?

Pismo kojim su dokumenta pisana/{tampana:

Kojim pismom se slu`i{ u {koli?

Dokumenti na kojima su kori{}ena dva pisma su:

ustav, poveqa, ravnopravan, ravnopravnost

Simboli dr`ave Srbije

Dr`avna zastava Srbije

Osnovni podaci o Srbiji

Geografski polo`aj Srbije

BE^ BRATISLAVA BERN BUDIMPE[TA QUBQANA ZAGREB BUKURE[T SARAJEVO KI[IWEV

PODGORICA RIM TIRANA ANKARA SKOPQE

TUNIS ATINA NIKOZIJA

na Ba~ka NOVI vPalanka

Cer Loznica 687

Bukovi~ka Bawa 696 Bukuqa