''Lirika Itake'' Milo Crnjanski

Jedina pesnika zbirka M. Crnjanskog je ''Lirika Itake''. Izala je 1919. u Beogradu. Zbirka i a !" pesa a# ! pesa a nije u$rteno u zbirku i one su ta pane u periodu od 191%. do 1919. & pesniki opus M. Crnjanskog ulazi i njego$a progra ska pes a '''u atra'' obja$ljena 19(). u '*+. ,o 19(9. Crnjanski -e obja$iti jo d$e poe e '''tra.ilo$o'' i '''erbiu'' uz jo 1( pesa a. /oe a ''La ent nad Beogrado '' je obja$ljena 19"(. & ''Liri0i Itake'' Crnjanski je pokuao da ost$ari kru.nu#

prstenastu ko pozi0iju. &$odna pes a naslo$ljena je kao ''/rolog'' a poslednja kao ''1pilog''. & pitanju su autopoetine# progra ske pes e koje naja$ljuju jedan no$ pesniki s$et koji -e pro$o0irati i u naj$e-oj eri biti antitradi0ionalan. ''Lirika Itake'' se tako poja$ljuje kao zbirka koja iz$r-e usposta$ljenu lest$i0u $rednosti u srpsko pesnit$u a $eposredno i u srpskoj kulturi. 2a no$a lirika koju pe$a sa$re eni 3disej# ratnik4po$ratnik4pesnik# ne-e laskati i $eliati patriotiza -e ''udarati u sas$i ose-anju# u druge .i0e''. 2o -e biti poezija kako Crnjanski

ka.e u ''3bjanjenju 'u atre'' koja donosi ''ne ir# pre$rat u rei# u iljenju''. 3pta stilsko4tipoloka odlika ''Lirike Itake'' je parodiranje $a.e-i5 drut$eni5# kulturni5 i knji.e$ni5 kon$en0ija. Mo.da nita nije toliko sablaznilo tadanju konzer$ati$nu knji.e$nu kritiku a u dobroj eri i publiku kao pr$i odeljak ''Lirike Itake''# je ''6ido$danske pes e''. 6isokoartistinu# pro7injenu i 0izeliranu poeziju ,ui-a i 8aki-a za eni-a poezija jednog ''pusta5ije''. 'as$i razu lji$a otra# pole ika kritika B. Lazare$i-a jer je upra$o on ()4i5 godina 99 $eka u knji.e$nosti kanonizo$ao $ido$dansku etiku diga$i je na sa $r5 $rednosne lest$i0e. Crnjanski u ''Liri0i Itake'' $ri

dekanoniza0iju $ido$danskog kulta. 'a o iz o$e perspekti$e

o.e o

pri5$atiti sni.a$anje srpskog na0inalnog i istorijskog panteona u pes i '':aa elegija'' ;+raani0a# 2ako$o# Marko *ralje$i-<. 'a o iz tog ugla o.e o razu eti groteskno izoblienje $ido$danskog 5ra a u pes i ''+roteska'' ;5ra se e-e ese0<. os$etane si bole istorije or7oloke i 7unk0ionalne sa 0rno s7ingo na sebi u esto krsta a 5ra o

Crnjanski ne parodira sa o tradi0ijo i kulture $e- i sa lirski .anr odnosno

osobine .anra se do$ode u deli inu ili potpunu opreku. Crnjanski na erno upu-uje na .anr i njego$e daje u otroj suprotnosti sa sa i izne$era$a ulogu or7oloke osobine naslo$lja$aju-i .anro . 2ako naslo$ pes e pes u sa ''Molit$a''# ''=i na''# ''3da''# ''Zdra$i0a'' a te atski sadr.aj etateksta# a uz to se posti.e i e7ekat izne$erenog

oeki$anja kod itao0a. /esnik tako u potpunosti uspe$a da epatira# sablazni# okira i ispro$o0ira. 2ako u ''Molit$i'' Crnjanski parodira $isokokanonizo$an tekst sa sa og $r5a o7i0ijelne kulture# ''3e na''. & ''=i ni'' zadr.a$aju-i podignut ton 5i ninog .anra i po injui $ladao0a neba i ze lje od a5 na poetku# pesnik obr-e $rednosni poredak# porie postojanje Boga i jedan $an$re enski autoritet za enjuje bioloki supstrato > kr$lju.

/arodiranje lirskog .anra nije no$ina a$angarde. 'lian pri er nalazi o u ''&topljeni dua a'' 6. /. ,isa u pes a a ''Idila''# ''Jutarnja idila'' ili podokni0a a ''/ro enada'' i ''/od prozoro ''. Me?uti # Crnjanski ide korak dalje od ,isa. & ''3di $eali a'' Crnjanski uzi a $eala za pred et poezije i e os e5 jer si bolizuje sa u s rt. *ategoriju ru.nog u oba s$oja $ida# groteskno i karikaturalno# u$eo je u nau odernu poeziju '. /anduro$i- u ''/os rtni on ust$ari bira pred et koji se nalazi iz$an $rednosne lest$i0e# koji izazi$a stra5 i ledi

poasti a'' iz 19)@. Zato ne

o.e a da nas zaudi injeni0a da upra$o

/anduro$i- nije razu eo pesnike slike ''Lirike Itake''. Crnjanski ak ekspli0itno# pripre aju-i tako itao0a# d$e s$oje pes e naslo$lja$a kao ''*arikatura'' i ''+roteska''. '$e osobine rane lirike M. Crnjanskog $odile su ka latentnoj poja$i groteske jer je groteska u ekspresioniz u i 7uturiz u sredst$o i u isti a5 i posledi0a re e-enja jednog opteg pes a a M. Crnjanskog. 'poj poretka u kulturi i knji.e$nosti. +roteskne slike# sablasne koliko i strane prepoznaje o ak i u erotski erotskog i destrukti$nog postaje opta stilska odlika rane poezije M. Crnjanskog. Aini se da ni u e u Crnjanski nije toliko daleko iao ak do donjeg praga kulture koji ukida razd$ajanje erotskog od nasilja i zloina. 'trane# sablasne i jezi$e su pesnike slike iz ''2radi0ije'' i ''/es e'' u koji a na ta an i u.asan nain Crnjanski $ezuje porodilju za blud# za ubi0u i kr$. I oti$ rt$e drage je trans7or irasan kod oti$ rt$e drage Crnjanskog. ,ok je kod *osti-a# 8adie$i-a# ,isa

bio posrednik iz e?u ljuba$i i s rti# kod Crnjanskog ljuba$ se neposredno dotie sa s r-u uz u$ek sablasni dodir erotskog i nasilja. & pes i ''Mra or u $rtu'' dat je groteskni spoj erotskog ;ko.a obna.ene drage<# nasilja ; uka prosuta kr$< i opasnosti# stra5a ;z ija< koji je uz to uko$iren ljuba$lju u neposredno s r-u. ''Mrt$a si i gola''# ka.e Crnjanski u pr$o spajaju-i 1ros i 2anatos. & pes i ''Moja 8a$ani0a'' sabla.nja$a spoje i jedina dragana pred kojo nespoji$og i dodiru sa sti5u pes e

dose.e do blas7e ije. Bogorodi0a se o$de poja$ljuje kao s$eto bi-e ali lirski subjekat klei# koja iz a ljuje njego$ bludni pogled ali koja ga i ponita$a jer ga odba0uje. ,ina iza0ija opisa je opta poja$a u knji.e$ni est# tesno je po$ezan sa su atraistiki do.i$ljaje pokreti a prirode i

a$angarde posebno u 7uturiz u. *od Crnjanskog o$aj postupak je $rlo

podrazu e$a neop5odne pro ene u jeziku posebno u sintaksi. 2ako pesnik ka.e kada ga se sete# u e se stidno i radosno zaru ene. 'tidno i radosno upu-uju na erotski do.i$ljaj prirode. 1rotsko je# u st$ari# projek0ija pesniko$og unutranjeg do.i$ljaja na sa u prirodu. 1rotizo$ani pejza. u koji pesnik unosi opsesi$ni Bogorodiin lik bi-e sa$ren ok$ir za poja$u koji pa ti 0i$iliza0ija# pes o istine erotike u $idu obrade najstarijeg ita it o '$etoj '$adbi ;=ieros +a os<. 2ako se

''Blago$esti'' Crnjanski pridru.uje pesni0i a kao to su 'ibe

Milii-# Mo ilo :astasije$i- i 8astko /etro$i- koji su ()4i5 godina 99 $eka okrenuti tz$. et$rtoj di enziji. Bko je u pes i ''Blago$esti'' sadr.an odnos pre a ''.ensko naelu'' tj. Bogorodi0i u pes i ''/od *rko '' dat je odnos pre a '' uko protazo naelu''. /rogra ski razgra?uju-i sintaksu# koriste-i se bez apodoze ;''i da ga i a'' ''ako bo.je e $idi''< pesnik sas$i oguu du5u

s$esno go$ori o 5ipotetinosti sa og '' ukog naela'' koji je i i ne ogu-. Muko naelu pesnik -e# sas$i

a$angardne poetike# pretposta$iti prirodu koja je suprotna kulturi i kon$en0ija a u koje se su nja. ,a je ''Lirika Itake'' zaista donela pre$rat u rei# ose-anju i iljenju to je jasno# no da li je ona donela apsolutne pro ene u sti5u# stro7i# ri i i rit u kako je to Crnjanski ekspli0itno t$rdio u ''3bjanjenju 'u atre'' 19()C 3no to je Crnjanski naj$ie iz enio su etar i ri a. 8i a je dekanonizo$ana# daljinska# dakle u pitanju je ri oid koji se prote.e po $ertikali i za5$ata s$e sti5o$e u stro7i i po 5orizontali odnosno po dubini sti5a idu-i ka njego$o se ri a od$ojila od pro enlji$a znai da je ose-a talasanje etriki ut$r?enog etar a sa nji i rita poetku. /oto esta i postala pokretna i potisnut u drugi plan

dok intona0ija izbija u pr$i plan. 3tuda se u liri0i M. Crnjanskog naj$ie elodije. /otiski$anje etrikog naela u drugi plan

kao i pokretanje ri e uslo$ilo je jo jednu bitnu no$inu > sti5 M. Crnjanskog ne poznaje 0ezuru. Iako sas$i periodinog pona$ljanja# seg ento$anja to je ta no$ u srpskoj poeziji sti5 eru i na kojoj se zasni$a M. Crnjanskog nije slobodan sti5 jer u nje u prepoznaje o tradi0ionalni sti5 s ti

era kod Crnjanskog iz statike

pre$edena u dina ian odnos# podrazu e$a $ariranje. ''Lirika Itake'' se ''s$akidanji5 o.da najbolje opisati rei a M. Crnjanskog > isli''#

to je lirika ''no$e osetlji$osti'' koja ne a ''protu aeni5 razbibrigu# to je poezija za proua$anje.

eta7ora'' i ''0ile4 ile sti5o$a''. 2o nije poezija za