Anda di halaman 1dari 16

Mašinski fakultet u Kragujevcu

Mašinski materijali
- Predavanje -

TERMIČKA OBRADA ČELIKA

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 1

Termička obrada je tehnološki proces koji se sastoji iz zagrevanja


metala do odredjene temperature, zadržavanja na toj temperaturi i
hladjenja do sobne temperature

Progrevanje Progrevanje
Temperatura

Temperatura

je
van
je
an

gr e
ev

Hla dje
Hl
gr

Za
ad
Za

jen

n je
je

Zagrevanje

Vreme Vreme

Zamrzavanje

Tok termičke obrade Tok termičke obrade sa hladjenjem ispod 0°C

Cilj termičke obrade metala i legura jeste da se promene neke njihove


mehaničke i fizičko-hemijske osobine, pre svega faznim i strukturnim
promenama u čvrstom stanju; te su promene uglavnom funkcija temperature,
vremena
Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 2

Dr Dragan Adamović, docent 1


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Vrste termičke obrade čelika

U postupke obične termičke obrade spadaju:

¾ Žarenje (difuziono, normalizaciono, meko, potpuno,


rekristalizaciono, za otklanjanje napona);

¾ Kaljenje (zapreminsko ili potpuno, površinsko);


¾ Otpuštanje (nisko, srednje, visoko).

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 3

Žarenje čelika

Žarenje je vid termičke obrade u toku koje se čelični delovi zagrevaju


do odredjenih povišenih temperatura, drže izvesno vreme na tim
temperaturama i zatim lagano hlade. Time se postiže uspostavljanje
strukturne ravnoteže koja je poremećena nekim prethodnim
postupkom termičke ili mehaničke obrade. Posle žarenja se dobija
perlitno-feritna, perlitna, ili perlitno-cementitna struktura (zavisno od
sastava čelika).

Cilj žarenja je da se popravi obradljivost čelika, da se homogenizuje


neujednačena struktura, uklone unutrašnji naponi, smanji tvrdoća,
poveća plastičnost i žilavost itd.

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 4

Dr Dragan Adamović, docent 2


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Metodi žarenja

dele se na postupke sa faznim promenama:

9 difuzno,
9 normalizaciono,
9 meko i
9 potpuno žarenje

i postupke žarenja bez faznih promena

9 rekristalizaciono žarenje i
9 žarenje radi popuštanja napona.

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 5

Difuziono (homogenizaciono) žarenje


Zasniva se na zagrevanju čelika (visoko u austenitnom području), nešto ispod
solidus linije, dugotrajnom progrevanju na toj temperaturi i sporom
hladjenju.
Primenjuje se radi:

9 smanjenja nejednorodnost hemijskog sastava kod čeličnih odlivaka,


9 poboljšanja mikrostrukture koja umesto neujednačene (dendritne) postaje
homogena.
1200
Temperatura

1050 - 1200°C
1100
10 - 40 h
Vh
=

1000 A C3
50

Austenit
Temperatura, °C

-1
Cm

00
A

900 AC1
°C

A
/h

C3

800
AC1 AC1,3 723°C 500°C
700

Perlit + Ferit Cementit + Perlit


600

500
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Sadržaj C, maseni % Vreme

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 6

Dr Dragan Adamović, docent 3


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Normalizaciono žarenje (normalizacija)


Izvodi se zagrevanjem čelika ili čeličnog liva do temperature oko 30 do 50°C
iznad gornje kritične temperature A3 za podeutektoidne, odnosno iznad ACm
za nadeutektoidne čelike, zatim progrevanjem pri toj temperaturi i najzad
hladjenjem na mirnom vazduhu.
Cilj normalizacije je da se dobije ravnomerna i sitnozrnasta struktura.
Uglavnom se normalizuju valjaonički proizvodi, čelični odlivci, otkovci i
zavareni spojevi od debelih čeličnih delova rdjave zavarljivosti.
1200

Temperatura

30-50°C
1100

Austenit
1000 AC3 (ACm)
Na
Temperatura, °C

mi
Cm

rno
A

900 m AC1
AC va
zd
3
uh
800 u
AC1 AC1,3 727°C
700

Perlit + Ferit Cementit + Perlit


600

500
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Sadržaj C, maseni % Vreme
Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 7

Meko (sferoidalno) žarenje

Izvodi se zagrevanjem oko donje kritične temperature (A1), zadržavanjem nekoliko


desetina sati na toj temperaturi i zatim se delovi sporo hlade do sobne temperature.
Kao rezultat ove obrade dobija se struktura mekšeg-zrnastog (globularnog)
cementita, umesto lamelarnog koji je tvrdji.
Primenjuje se radi poboljšanja obradljivosti rezanjem, naročito otkovaka od
visokougljeničnih i legiranih čelika. Pri obradi rezanjem lamelarnog perlita, nož seče
tvrde lamele Fe3C, a kod globularnog razmiče zrna i seče mekšu feritnu osnovu.

1200
Temperatura

1100

Austenit
1000 AC3 (A Cm)
Temperatura, °C

Cm
A

900 AC1
AC
3 Na
800 18 - 24 h va
zd
A C1 A C1,3 727°C uh
u
700

Perlit + Ferit Cementit + Perlit


600

500
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Sadržaj C, maseni % Vreme

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 8

Dr Dragan Adamović, docent 4


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Potpuno žarenje
Zasniva na zagrevanju čelika do austenitnog područja (30-50°C iznad tačke AC3 - ACm),
zatim zadržavanju na odabranoj temperaturi i veoma sporom hladjenju u peći u
intervalu faznih promena (A3, ACm,- A1). Dalje hladjenje od A1 do sobne temperature
može biti na vazduhu.
Svrha potpunog žarenja jeste usitnjavanje zrna, otklanjanje nepovoljne Vidmanšetenove
strukture, ujednačavanje strukture, kao i otklanjanje sopstvenih napona, tako da čelik
postane mekši i kovniji.
Primenjuje se kod niskougljeničnih čelika kao priprema za duboko izvlačenje i za
poboljšanje mašinske obradljivosti kod visokougljeničnih čelika.
Kad se kaže samo žarenje bez bližeg odredjenja, misli se na potpuno žarenje.
1200

Temperatura

30 - 50 °C
1100

Austenit
1000
Up AC3 (A Cm)
eći
Temperatura, °C

Cm
A

900 AC1
AC
3
800

Na
AC1 AC1,3 723°C

va
700

zd
uh
Perlit + Ferit Cementit + Perlit

u
600

500
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Sadržaj C, maseni % Vreme
Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 9

Izotermalno žarenje

Deo se zagreva 30-50°C iznad gornje kritične temperature AC3, zatim


brzo hladi do temperature nešto iznad 550ºC, zadržava pri toj
temperaturi do završetka perlitne promene i najzad hladi na vazduhu.
Izotermalno žarenje ima prednost u odnosu na potpuno žarenje jer
obezbeđuje skraćeno vreme procesa i dobijanje jednorodnije strukture.

1200
Temperatura

30 - 50 °C

1100

Austenit
1000
AC3 (ACm)
Temperatura, °C

Cm

Brzo
A

900 AC1
AC
3
800
AC1 AC1,3 723°C
Iznad 550°C
Na

700
va
zd

Perlit + Ferit Cementit + Perlit


uh

600
u

500
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Sadržaj C, maseni % Vreme

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 10

Dr Dragan Adamović, docent 5


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Rekristalizaciono žarenje
Zasniva se na zagrevanju metala, prethodno plastično deformisanog na hladno, do
temperature više od temperature rekristalizacije, zadržavanju na toj temperaturi i
hladjenju proizvoljnom brzinom.
Temperatura rekristalizacije (Tr) metala i legura zavisi pre svega od njihove
temperature topljenja (Tt, K). Za tehnički čiste metale, ona približno iznosi Tr ≈ 0.4 ⋅ Tt ,
a za legure tipa čvrstog rastvora Tr ≈ 0.6 ⋅ Tt ; niskougljenični čelici imaju Tr ≈ 650D C , što
predstavlja granicu prerade na toplo i hladno.
Na ovaj se način otklanjaju posledice deformisanja na hladno niskougljeničnih čelika.
Ovim vidom žarenja omogućuje se dalja prerada presovanjem, valjanjem i vučenjem.
Rekristalizaciono žarenje je kratkotrajno kod tankih preseka, a veoma dugo kod
debelih preseka zbog potrebe jednolikog progrevanja i rekristalizacije po celom
preseku.

AC3 (ACm)
Temperatura

AC1

650 - 700 °C
Vreme zavisi Pr
od preseka dela oi
zv
ol
jn
o

Vreme

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 11

Žarenje za otpuštanje napona

Otpuštanje napona ostvaruje se laganim zagrevanjem dela do temperature ispod


tačke A1 (A1,3), zadržavanjem pri toj temperaturi i potonjim još sporijim hladjenjem
nego pri zagrevanju.
Čelične odlivke i odlivke od livenog gvoždja treba žariti radi otpuštanja napona pri
temperaturi 500-600°C
Čelični delovi, obradjeni plastičnom deformacijom na hladno žare se radi smanjenja
napona na znatno nižim temperaturama (250-300°C ispod temperature
rekristalizacije).
Ponekad se žarenjem pri temperaturi od 150°C izvodi tzv. stabilizaciono otpuštanje,
uglavnom kod mernih i kontrolnih alata, da bi se postigla neophodna dimenziona
stabilnost.
AC3 (ACm)
Temperatura

AC1

150-650°C

Vreme

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 12

Dr Dragan Adamović, docent 6


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Kaljenje čelika
Kaljenje čelika je termička obrada koja se izvodi zagrevanjem radnog predmeta
iznad temperature Ac3, za podeutektoidne i A1,3 za nadeutektoidne čelike,
progrevanjem na toj temperaturi i hladjenjem brzinom većom od kritične.

1200

600
1100

Austenit
1000 400

Temperatura, °C
Temperatura, °C

Cm
A
900 30-50°C Ms
A
C3 200
800
AC1 AC1,3 723°C
700
0
Perlit + Ferit Cementit + Perlit Mf
600

-200
500 0.2 0.6 1.0 1.4 1.8
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Sadržaj C, maseni % Sadržaj C, maseni %

Kaljenje može biti zapreminsko i površinsko.


Zapreminsko kaljenje može biti martenzitno (M) (kontinualno, stepenasto) i
bejnitno (B) (izotermičko). Redje se koriste i varijante prekidno martenzitno i
kontinualno bejnitno kaljenje, kao i taložno kaljenje i "zamrzavanje".

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 13

Kontinualno (obično) kaljenje

AC3
AC1

A
Izvodi se neprekidnim hladjenjem
komada iz austenitnog područja
Temperatura, °C

do temperature ispod A→F


A→P
martenzitne promene Ms. Brzina
hladjenja se bira tako da se
Površina

spreči difuziona promena A→B


Jezgro

austenita sve do temperature Ms


martenzitnog preobražaja, gde A→M
on potpuno ili delimično prelazi u Martenzit
Mf
martenzit.

Vreme (log)

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 14

Dr Dragan Adamović, docent 7


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Stepenasto martenzitno kaljenje (martempering)

AC3
AC1

Primenjuje se kod ugljeničnih A

čelika tankih preseka (10-12 mm)

Temperatura, °C
ili malih prečnika 8-10 mm. A→F
A→P
Stepenastim kaljenjem smanjuju

Površina
se unutrašnji naponi, deformacije i

Jezgro
A→B
mogućnost pojave prslina.
Ms

A→M
Martenzit
Mf

Vreme (log)

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 15

Izotermičko bejnitno kaljenje (austempering)

AC3
AC1

A
Čelik bejnitne strukture ima Ferit + perlit (krupni)
manju tvrdoću (40-58 HRC) od
Temperatura, °C

martenzitne, ali je znatno A→F


A→P
Ferit + perlit (sitni)

duktilniji (plastičniji) i žilaviji od


Gornji bejnit
Površina

čelika zakaljenog na martenzit i


ro

A→B
Jezg

otpuštenog na istu tvrdoću. Donji bejnit


Izotermički se kale uglavnom Ms
delovi malih preseka, izradjeni A→M
od ugljeničnih i niskolegiranih Mf Martenzit
čelika.
Vreme (log)

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 16

Dr Dragan Adamović, docent 8


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Kontinualno bejnitno kaljenje

AC3
AC1

gro
Jez
šina
Ovaj vid kaljenja moguć

Temperatura, °C

Po vr
je jedino za neke čelike A→F A→P

čiji KH dijagram ima


T1
istureno koleno.
A→B

Ms

Bejnit + martenzit
Mf

Vreme (log)

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 17

Prekidno kaljenje

Prekidno kaljenje omogućuje


da se deformacije delova pri
kaljenju svedu na minimum,
izbegnu prsline i dimenzijske
greške.

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 18

Dr Dragan Adamović, docent 9


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Kaljenje na niskim temperaturama

Ovim postupkom postiže se odgovarajuće


povećanje tvrdoće i bolja stabilizacija
strukture, smanjuju se unutrašnji strukturni
naponi i time umanjuje sklonost ka spontanoj
promeni specifične zapremine u toku
vremena (tzv. starenje), što je u nekim
slučajevima veoma značajno. Na primer, pri
izradi preciznih mernih alata potrebno je
ostvariti dimenzijsku stabilnost, koja neće biti
poremećena u toku vremena, pa se oni često
kale na niskim temperaturama.
Pri termičkoj obradi čelika na sniženim
temperaturama povećava količina martenzita
u strukturi, što dovodi, pre svega, do:
9 povećanja tvrdoće,
9 povećanja zapremine i
9 stabilizacije dimenzija.
Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 19

Otpuštanje

Martenzit je suviše krt da bi se čelični delovi sa takvom strukturom mogli


uspešno primeniti u mašinstvu. Osim toga, u njima zaostaju znatni
unutrašnji naponi. Zato se uvek posle kaljenja, izvodi naknadno
zagrevanje i sporo hladjenje - otpuštanje.
Ako se okaljeni (zakaljen) čelik zagreva, aktivira se difuzija atoma,
posebno ugljenika utoliko više, ukoliko je temperatura zagrevanja viša i
duže vreme držanja na toj temperaturi. Ovakav proces termičke obrade,
tj. naknadnog zagrevanja do ispod kritične temperature A1, držanja
kraće vreme na toj temperaturi i zatim laganog hladjenja (na primer, na
mirnom vazduhu), naziva se otpuštanje.

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 20

Dr Dragan Adamović, docent 10


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Zavisno od temperature zagrevanja pri


otpuštanju ugljeničnih čelika, razlikuju se:
9 nisko,
9 srednje i
9 visoko otpuštanje. Austenit
700
∼750
Sorbit

Temperatura, °C
600 Visoko otpuštanje
Pri niskom otpuštanju 500
Otpušteni
martenzit
∼500

Trustit
sopstveni naponi nastali pri
400
Srednje otpuštanje
300 Ms

kaljenju opadaju uz neznatno 200 Mf ∼250


Martenzit
Martenzit 65HRC
poboljšanje plastičnosti i 100 Nisko otpuštanje

0
održavanje visoke tvrdoće, jačine 10 102 103 104 105 106

i otpornosti na habanje. Vreme, (logt), s

Uglavnom se koristi za alate,


opruge, kontrolnike. Isto tako,
nisko se otpuštaju delovi posle
površinskog kaljenja,
cementacije, cijanizacije ili
karbonitriranja.

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 21

Austenit
700
∼750
Sorbit
Pri srednjem otpuštanju
Temperatura, °C

600 Visoko otpuštanje


Otpušteni
500 ∼500
jačina i napon tečenja ostaju
martenzit
400 Trustit
Srednje otpuštanje
isti kao i posle kaljenja, ali 300 Ms
Mf ∼250
raste granica elastičnosti,
200
Martenzit
Martenzit 65HRC
100 Nisko otpuštanje

otpornost na relaksaciju i 0
10 102 103 104 105 106
dinamička izdržljivost (zbog Vreme, (logt), s

pojave spoljašnjih
pritiskujućih napona pri
hladjenju u vodi). Zato se na
ovaj način otpuštaju delovi
kao što su opruge (lisnate,
zavojne), poluge za
balansiranje, matrice i sl.

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 22

Dr Dragan Adamović, docent 11


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Austenit
700
∼750
Sorbit

Temperatura, °C
600 Visoko otpuštanje
Otpušteni
500 ∼500
Pri visokom otpuštanju 400
martenzit
Trustit
postiže se najbolja 300 Ms
Srednje otpuštanje

duktilnost i žilavost. 200 Mf ∼250


Martenzit
Martenzit 65HRC
100 Nisko otpuštanje

0
10 102 103 104 105 106

Vreme, (logt), s

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 23

Poboljšanje

Kaljenje i visoko otpuštanje zajedno


se nazivaju poboljšanje. U
poredjenju sa čelikom u
normalizovanom ili žarenom stanju,
kaljenje praćeno visokim
otpuštanjem dovodi do
istovremenog povećanja jačine i
napona tečenja, istegljivosti,
suženja i naročito udarne žilavosti.
Pošto se sve osobine popravljaju,
to se termička obrada kaljenje +
visoko otpuštanje zove poboljšanje.

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 24

Dr Dragan Adamović, docent 12


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Reaustenitizacija

Mašinski deo, koji je prethodno

Temperatura
okaljen sa uobičajene temperature
kaljenja, naknadno se zagreva do
nešto više temperature i odmah AC3 (ACm)
potom kali. U toku zagrevanja jedan
AC1
deo ugljenika difunduje na granice
zrna i obrazuje fini cementit, a drugi
deo (oko 0.3% C) ostaje rastvoren u
austenitu. To znači da se kao Prvo Drugo
kaljenje kaljenje
konačna struktura dobija martenzit
sa 0.3% C i fini cementit, što
predstavlja najbolju kombinaciju Vreme
svojstava otpornosti (Rm, R0.2) i
svojstava deformacije (A5 i Z).
Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 25

Termo-mehanička obrada (TMO) i reaustenitizacija


Termo-mehanička obrada
TMO je zasnovana na plastičnom deformisanju austenita i potonjoj martenzitnoj
promeni. U poredjenju sa konvencionalnim poboljšanjem dobija se viša granica
tečenja, te povećanje jačine na kidanje i duktilnosti.
Na osnovu temperature na kojoj se TMO izvodi razlikujemo:
9 visokotemperatursku termo-mehaničku obradu (VTMO) i
9 niskotemperatursku termo-mehaničku obradu (NTMO).

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 26

Dr Dragan Adamović, docent 13


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Površinsko kaljenje

Temperatura
AC3

AC1

I II III
Površinsko kaljenje je termička obrada
kojom se zakaljuju samo površinski slojevi
komada, dok njegovo jezgro zadržava Udaljenost od površine

početnu strukturu. Tako se dobija velika


60
površinska tvrdoća uz veliku žilavost i

Tvrdoća HRC
manju tvrdoću jezgra što je poželjno kod 40

delova od kojih se traže sledeće osobine:


20
9 velika otpornost površine protiv habanja,
9 povećana otpornost protiv udarnog 0
0 2 4 6 8
dinamičkog opterećenja i Udaljenost od površine, mm
9 visoka granica zamaranja površine.
Raspodela temperature i tvrdoće na različitim
udaljenostima od kaljene površine

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 27

Površinski okaljen sloj zupčanika

Površinsko kaljenje se sastoji iz brzog zagrevanja površinskih slojeva


do temperature kaljenja i zatim brzog hladjenja; pri tome se austenit
u površinskim slojevima preobražava u martenzit.
Prema izvoru toplote razlikujemo:
9 površinsko kaljenje plamenom i
9 indukciono površinsko kaljenje.

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 28

Dr Dragan Adamović, docent 14


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Površinsko kaljenje plamenom

Površinsko kaljenje plamenom može se izvesti na postupan način ili


izjedna.

a) b)

Primeri površinskog kaljenja cilindričnih površina: a) postupno kaljenje, b) kaljenje izjedna

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 29

Indukciono površinsko kaljenje

Pri indukcionom zagrevanju se na površini


komada generiše struja (Ik) iste frekvencije
ali suprotnog smera od struje koja protiče
kroz induktor (Iind). Površinski slojevi se
najpre zagrevaju sekundarnim strujama, a
zatim se zakaljuju prskanjem vodom ili
potapanjem u kadu.
Za utvrdjivanje dubine prodiranja struje važi
izraz: ρ
δ = 5.03 ⋅ 10 4 ⋅ , mm
f ⋅μ

gde je: f – frekvencija naizmenične struje,


ρ - specifični električni otpor i
μ - magnetni permeabilitet.
Za čelik se gornji izraz može svesti na: Induktor za površinsko indukciono kaljenje
δ = 60 / f
, mm.
Pošto je dubina sloja obrnuto srazmerna
frekvenciji, znači da će dubina progrejanog
sloja opadati sa porastom frekvencije.

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 30

Dr Dragan Adamović, docent 15


Mašinski fakultet u Kragujevcu

Maš
Mašinski materijali - Dr Dragan Adamovic 31

Dr Dragan Adamović, docent 16