Romane toka svesti, tog radikalnog zaokreta ka unutra, teoretiari su

skloni da nazivaju i romanima vremena. Dojsova glavna preokuoacija

bila je da sauva u rei 18 asova doivljavanja takorei istrgnutih iz
celokupne venosti. rustovo traganje za izgubljenim vremenom je
poku!aj herojskih razmera da se ponovo uhvate seanja na trenutke koji
su odavno i!ezli, ali jo! ive negde u svesti. isac tvrdi da eli da zgrabi,
zaustavi , izdvoji "ragment istog vremena u istom stanju. #od
$irdinije $ul" je sve podre%eno trentku, koji ona opisuje u eseju
&oderna proza'pravu tvarnost doivljavamo u trenucima koji blesnu kroz
na!u svest i osvetle ceo svet u nama i oko nas bleskom munje. (oknerov
proizvoljni asovnik koji obele!ava sada!njost i uz to obuhvata sve !to
sainjava pro!lost. isac psiholo!kog romana poku!ava da zaustavi
trenutak vremena jo! dok ono izmie pred njim u svom hodu. )n je u
stanju da satima posmtra neku statuu, sliku ili pejza, oblik koji ostaje
nepromenjen, ali trenutak emocije, percepcije, epi"anije koji blesne i
ugasi se. itanje je kako uhvatiti taj kinetiki trenutak svesti, kako mu
dati postojanost statue. * tome je problem pisaca ovih romana. $irdinija
$ul" je pi!ui #a svetioniku u svom dnevniku zabeleila da joj se
ponekad privi%a slika dubokog ivota neke ene, koji e se sam pokazati
u odre%enoj prilici'pad nekog cveta moe ga sadrati u sebi, bilo kakav
sitan doga%aj. &oja teorija je da stvarni doga%aji, ne postoje, kao ni
vreme. +seak iz ivota realistinog romana ovde postaje iseak iz
vremena. $eliki uticaj ostavio je i ,ergson na pisce modernog romana
svojim teorijama o vremenu izjednaavajui temporalni aspekt stvari sa
duhom. $reme predstavlja kvalitativnu promenu, budunost je uvek
otvorena, a pro!lost nastavlja da postoji u sad!njosti. ro!lost postoji kao
grudva snega koja se valja i koja u sebi sadri sva svoja ranija stanja.
)no !to strukuturi!e zaplete veine modernih romana upravo je "iktivno
iskustvo vremena. + to ne samo u kompozicijskom smislu, ve i kao
"iktivni sadraj junaka. -ok prie u romanu .ospo%a Delovej je
jednostvan, u njemu su date scene iz ivota nekoliko likova i njihovi
tokovi svesti. )dmicanje jednog dana u okviru kog se odvija celokupna
radnja prikazani je smenjivanjem niza sitnih doga%aja iz ivota nekoliko
likova, povremeno praeno lajtmotivskim otkucajima ,ig bena i drugih
satova. * taj linearni tok dnevnih zbivanja umetnut je niz tokova svesti
pojedinih likova koji predstavljaju vraanje u pro!lost i pro!irenje
projektovanog vremenskog intervala. otrebno je ralikovati
hronometrijsko vreme dato otkucajima ,ig bena i drugih satova'a ti drugi
satovi su unutra!nji doivljaji vremena #larise, /eptimusa $ol!a, itera
$ol!a. * svojim, posebnim unztra!njim doivljajima vremena on imaju
mo da u sada!njem trenutku obuhvate i pro!lost i budunost. Dakle, na
jednoj strani je smrtno vreme ili vreme ivota, a s ruge hronolo!ko vreme
otkucaja0po Rikeru nazvano i o"icijaelno vreme, monumentalna istorija.
1asuprot intimnom vremenu likova nalazimo o"icijelno vreme autoriteta'
drave, politike, lekara koji saop!tava vest o /eptimusovoj smrti.$rlo je
vano rei da nije re o jednostavnom suprotstavljanju monumentalnog
vremena i doivljaja vremena junaka ve o brojnim varijacijama odnosa
likova prema monumentalnom vremenu. 2a /eptimusa koji je zami!ljen,
kao #larisun dvojnik'monumentalno vreme postaje neizdrivo 3bolest,
rat, smrt prijatelja i on se ubija. 2akljuak se odnosi na to da ne moemo
govoriti o jedinstvenom iskustvu vremena u ..Delovej, ve o mrei
iskustava'ali na taj nain !to odjek jednog iskustva u drugom biva
prenesen do itaoca. rilikom itanja se u romanu izdvajaju socijalne
s"ere, odgovarajui dru!tveni odnosi'pa se na osnovu toga i di"erencira
spolja!nje'odn.monumentalno vreme i unutra!nje'odn.intimno vreme.
Doga%aji u svetu realnih zbivanja su hronometrijski odre%ena i
ograniena, dok su temporalna pomeranja u duhu naizgled
izvanvremenska. +zme%u su varijacije i odjeci. $.$ul" je majistor
kompozicione dinamike, knjievnost je umetnost koja se nuno odvija u
vremenu., i e"ekti su vei kada je roman krai. -emporalan dinamika je
tee dostupna u -raganju za izgubljenim vremenom ili 4arobnom bregu
zbog obima romana. &i ne moemo doiveti 5 godina 6ansa #astorpa
provedenih na bregu ili nekoliko decenija rustovog romana, ali .ospo%u
Delovej je mogue proitati za jedan dan koliko i traje radnja romana.
2bog toga se konkretizacija ovog romana moe uporediti sa
konkretizacijom lirske pesme. -o je +ngardenovo pore%enje, on kae'mi u
"ikciji doivljavamo svaki segment vremena iz romana, tonemo u
"ingirano vreme, i to vreme postaje na!aada!njost i njegova temporalna
dinamika postaje dinamika na!eg italakog iskustva. Roman #a
svetioniku predstvlja nastavak razvoja tehnike toka svesti. Dok je u
..Delovej dala celu linost #larise Delovej pomou lutanja po pro!losti,
sadanjosti i budunosti, pruajui podatke o njoj, od detinjstva do
trenutka vremena u delu, $irdinija $ul" u ovom romanu glavnu linost
g'%u Remzi predstvalja samo u sada!njosti. * svojim mislima,
reakcijama, sanjarenju ostaje u sada!njosti. #larisa je odraena u
sopstvenoj i svesti drugih likova, kao i oni u njenoj. * prvom delu ovog
romana, Remzi nadahnuta likom svoje majke je glavna poluga dela.
reteno smo u njenoj svesti, preko nje upoznajemo druge, mnogobrojnu
porodicu, kon"likte koje me%u njima izmiruje. / obzirom da g'%u Remzi
upoznajemo jedne veeri na imanju, okruenu prijateljima i porodicom, u
jednom dobro zapaenom i zabeleenom trenutku ivota sadran je sav
ivot jedne linosti. -rei deo 17 godina posle smrti g'%e Remzi, 8ili
,risko doivljava davno preminulu enu, osea njeno prisustvo,
uticaj0ona nju predstavlja.
$ezu izme%u vremenskih i prostornih odnosa osvojenih u knjievnosti
,ahtin naziva hronotopom'bukvalno vreme'prostor odnos. * hronotopu
su slivena prostorna i vremenska obeleja u osmi!ljenu u konkretnu
celinu. $reme se zgu!njava i stee, postaje umetniki vidljivo, a njegova
obeleja razotkrivaju se u prostoru. rostor se osmi!ljava i meri
vremenom. 6ronotop u knjievnosti ima su!tinsko anrovsko odre%enje,
anr se obra%uje hronotopom, a hronotop odre%uje i lik oveka u delu.
Riker -raganje predstavlja kao elipsu ije dve ie predstavljaju iskustvo
dugog puta upoznavanja sveta, uenja znakova, po Delezu i iskustva
kratkog puta nehotinog seanja, koje se opet u 1adjenom vremenu
pretvara u iznenadnu spoznaju koja osvetljava pro!lo vreme i
junaku.pripovedau osvetljava otkriva poziv umetnosti kao protivtee
ta!tini sveta i izgubljenog vremena. Riker istie postojanje vi!e
pripovednih glasova u romanu koji je napisan u prvom licu0glas junaka i
glas pripovedaa. .las junaka dominira u veem delu romana i samo
diskretno naznaavanje glasa pripovedaa koji povremeno najavljuje
budue doivljaje ili uvide da bi posle konanog otkrovenja u 1a%enom
vremenu glas pripovedaa nadvladao glas junaka. * epizodama poput
bu%enja na samom poetku -raganja i nehotinog seanja koji
prouzrokuje kolai madlen razaznaje se pripovedaev glas, koji nikako
ne moe pripadati junaku budui da izraava udaljenost od junakove
sada!njosti. -emporalna struktura je takva da se izgubljeno vreme sadri
u na%enom vremenu. #on"iguracija -raganja se simetrino uobliava u
odnosu na svoj poetak's jedne strane je vraanje u nede"inisanu
prethodnost, a s druge strane je nede"inisana budunost junakovog
umetnikog spoznanja0a sve zajedno predoava sliku mesta ovekovog ja
u vremenu.
esni!tvo evropske avangarde
o misljenju 6uga (ridriha tip lirike koja obeleava dvadeseti vek uzet u celini nastao
je u (rancuskoj u drugoj polovini 19.veka, poeo je da se razvija posle ,odlera, ali su
ga svojim stvarala!tvom nagovestili 1ovalis i o. Rembo i &alarme su mu postavili
krajnje granice. 8irika :7.veka, ma koliko insistirala na tome, naroito kada su u
pitanju avangardni pravci ne donosi "undamentalno nove stvari, stilsko jezgro ih
povezuje sa precima. (ridrih smatra da moderna lirika ide u dva smera inspirisana
stvarala!tvom dva pesnika'Remboa i &alarmea. -o znai da u njoj sreemo i aloginu
liriku slobodnog oblika, ali i liriku intelektualnosti i stroge "orme. 19:9.godine oba ta
smera dobijaju programsku "ormulaciju. rva "ormula potie od $alerija i glasi'pesma
treba da bude svetkovina intelekta, a druga "ormula ponikla je iz protesta. 1jen autor
je ;nri ,reton'pesma treba da bude slom intelekta, savr!enstvo je lenjost. -akve
suprotnosti obeleje su lirike :7.veka. /lina zapaanja proistekla su i iz posmatranja
modernog slikarstva. 6a"tman u svojoj knjizi /likarstvo u :7.veku poziva se na
#andinskog i suprotnosti koje je "ormulisao izme%u velikog realnog i velikog
apstraktnog. (ridrih nalazi analogije izme%u umetnikih osobina velikog realnog koje
vidi u poklapanju sa Remboovom ulnom irealno!u, dok se veliko apstraktno
poklapa sa istim napetostima u &alarmeovoj lirici, koja poni!tava stvari. ;nalogije
izme%u lirike, slikarstva i muzike trajno su obeleje moderne poezije, potvr%ene i
druenjem umetnika'jo! od ,odlera i Delakroa, sve do grupe koju ine ;nri Ruso,
;poliner, &aks <akob, ikaso, sve do prijatelstva 8orke i Dalija.
&e%utim termin avangarda, uzima se kao periodizacijski termin za oznaku modernih
knjievnih pravaca i pokreta u :7.veku. +ako obuhvata razliite pokrete moe se
govoriti i o izvesnoj sumi zajednikih crta. -o su pre svega -osporavanje postojeih
knjievnih struktura, antiestetizam, depersonalizacija umetnosti i razbijanje
logike sintakse dotadanjeg pesnikog jezika.
-ehnika pesme odnosi prevagu nad sarajem, jer to vi!e nije lirika koja kako se to
kae koja eli dru!tvo itaoca i podrazumeva potrebu da mu uini dostupnim
neshvatljive stvari jezikom koji je u slubi jednog prirodnog poretka. 1aru!ena je
ravnotea izme%u iskaza i naina iskaza i to u korist ovog drugog. * gotovo svim
mani"estima novih pravaca nailazimo na jasnu potrebu za tzv.novim jezikom, a sama
ta ideja dobro nam je poznata iz 19.veka. #od Remboa ona je jedan od najbitnijih
zahteva poezije, a jo! kod ,odlera iznena%enje se konstitui!e kao imperativ poezije,
uz tzv.estetiku !oka. +stu preokupaciju nalazimo kod ;polinera, koga nadrealisti, kao
avangardni pokret par e=cellence uzimaju u obzir pri stvaranju sopstvene doktrine.
;poliner tra novi jezik'o kome nijedan gramatiar vi!e nee umeti ni!ta da kae, pun
konsonanata bez vokala, konsonanata koji prskaju. ;ragon jedan od glavnih linosti
nadrealistikog pokreta, koji ga nakon izlaska rvog &ani"esta napu!ta tvrdi da
poezija postoji zahvaljujui neprestanom novom stvaranju jezika, a !to mu do%e isto
!to i razaranje jezikog sklopa, gramatikih pravila, utvr%enog reda stvari...+ >ejts kae
da on nema jezik, ve samo slike, vizije, simbole...1esaglasje izme%u znaka i
oznaenog je zahtev moderne lirike, kao i moderne umetnosti.
'izgradnja novih struktura, tenja ka otvorenim i prividno neobaveznim
strukturama, varijacija istih tema, uzajamno pretapanje i izmena funkcija
pojedinih knjievnih rodova i vrsta. -u posebno treba naglasiti spregu razliitih
vidova umetnosti, kao i uvo%enje tzv. niih antriva u knjievnost'reportae, "ilmskog
scenarija, kabaretskog kupleta, pa potom argona, dijalektizma. #ada je u pitanju
izgradnja novih struktura i savremeni liriari govore o algebri, operisanju raunici
stiha. ;ragon je podrobno analizirao novine svog sistema rima. ostoji jasna svest o
"ormi, koja nadilazi tradicionalna psihotehnika znanja.
#rajnja suprotnost poeziji &alarmeovog nasle%a, $aleri, -./. ?liot, ..,en, nalazimo
poeziju halucinastornih sadraja, iz s"ere polusvesnog i nesvesnog. -a poezija se
nadovezuje na Remboa i 8otreamona, na koje se rado poziva. ;logina poezija, u
prvom redu nadrealistika, eli da bude poezija sna. * psiholo!kom smislu san tu
znai prirodno snevanje na javi, ili pask snevanje na javi koje je izazvano vetakim
putem, za razliku od poetskog sna, koji posebno u romanskoj tradiciji oznaava
stvaralaku "antaziju. .ranica izme%u ova dva sna nije utvr%ena posebno kada se radi
o umetnikom stvaranju. * pitanju je granica psiholo!kog i estetskog principa. -a dva
principa se poklapaju u opravdavanju subjektivnosti, nesputane stvarno!u i u
obja!njenju da je ovek u svojoj sposobnosti da sanja gospodar sveta. #ao i
intelektualna i ova poezija se slui irealnim slikama antazije. ;li ta poezija svoje
sadraje prima pasivno iz dubinskih slojeva prirodnog sna ili sna na javi, ali ih pritom
ne sre%uje. *merena protiv oveka kao cerebralnog udovi!ta';.,reton, ona oveka
izjednaava sa moi koja caruje u njegovim predlinim, anonimnim dubinama.
-ristan @ara pohvalno govori o tzv.diktaturi sna. ;kcenat je na !ei diktatura, duh eli
da njime zavladaju alogini dubinski slojevi. -eoriju dodatno pojaavaju radovi
(rojda i #...>unga. o >ungu pesnik je medijum kroz koji struji gra%a kolektivno
nesvesnog, uoblienje je sekundarna stvar.
;poliner je pretea nadrealista. 1978. godine izdaje svoju )nirokritiku'gde se oslanja
na knjigu ;rtemidorovu iz kasne antike, :. vek nove re. * tim opisima tipa'ugljevlje
neba je bilo tako blizu da sam se upla!io njegovog mirisa ili mladice ruinog bokora
pretvorile su se u senicu vinove loze....mi prepoznajemo Remboa. +realne slike me%u
kojima ne postoji nikakav kontakt. ?ventualna veza me%u doga%ajima je apsurdna
metamor"oza. #o u snu. -u se nadovezuju nadrealisti koji tvrde da ovek u haosu
moe do beskonanosti da razvije svoje sopstveno iskustvo, zatim uverenje da je
umobolan u stanju nadstvarnosti i da nije manje genijalan od pesnika, shvatanje da je
poezija bezoblini diktat nesvesnoga. * svemu tome ima i onoh koji u nadrealizmu
vide posledicu, a ne uzrok enje za misterijom. +talijanski "uturizam i nemaki
ekspresionizam potvr%uju ovu stilsku strukturu. 1jihove somnobulne vizije, gradovi
koji se ru!e, razaranje stvarnosti....
?kspresionizam iji predstavnici sebe nazivaju i "uturistima, apastraktistima,
nepatetiarima pojavljuje se naglo 1917.godine prvenstveno vezan za slikarstvo
A/ezan, &unk, #andinski, $an .og, grupa lavi jaha i &ostB Donosi novu tematiku i
novu vrstu jezikog oblikovanja. /tav pesnika prema temama je emocionalno
prenagla!en, me%u raspoloenjima dominirju uas, potresenost, strah, vizionarski
zanos'sve to dovodi do ekspresionistikog krika.! Ctadler izjavljuje'ja sam samo
plamen,e% i krik i poar. esnik je vizionar, prorok, on budi obznanjuje i vodi.
oetsku sliku karakteri!e aloginost, irealnost, estetika !oka. ritom ona vodi do
su!tine stvari, izraava viziju'!to je centralna taka ove poetike. .. #ajzer 3 pesnik
oblikuje samo jedno, viziju koja postoji od poetka. #ao !to ?!mid tvrdi'oni nisu
pomatrali...onisu sagledali..oni nisu "otogra"isali...oni su imali privi%enja...teili su
ulasku u su!tinu predmeta,, tako da je celokupni prostor ekspresionista vizija. )n ne
slika..on doivljava. )blikuje, a ne reprodukuje. Rembo se osea u ovoj teoriji, te nije
udo !to recimo kod nemakih ekspresionista'-rakla, 6ajma nalazimo preokupaciju
motivom )"elije. omenuta vizija se oblikuje ritmiki.-o dovodi do ru!enja "orme,
probijanja reenine strukture. Reenica se redukuje na nosioce vizionarskog
znaena'glagole i nepovezane imenice... 1a njih su uticali ,ergsonAintucionistika
teorijaB, 1ie, #jerkegor, 6userl. Dru!tveni okvir pokazuje sliku ?vrope pred prvi
svetski rat, naglo tehniziranje ivota usled industrijskog razvitka. +z op!tih
karakteristika pokreta medju kojima su neki i veoma protivreniti'subjektivizam,
anarhizam, utopijski humanizam, revolucionarnost, intenzivna religioznost su!tinski
tee izgradnji novog oveka i novih vrednosti, ali se iz op!teg pokreta vremenom,
upravo u odnosu na ideolo!ki aspekt izdvajaju razliite struje. ?kspresionizam
zavr!ava u dadaizmu i nadrealizmu, kao pravcima koji slede ostajui zapamen kao
najuticajniji pokret u 1emakoj :7.veka. 1ajznaajniji asopisi su /turm, ;ktion,
Revolution, a istaknuti predstavnici'.eorg 6ajm, .ot"rid ,en, #ajzer, ,rehtAu
poetkuB, #a"ka, &aks ,rod, -rakl..
(uturizam je pokret zasnovan na &ani"estu "uturista koji pesnik &arineti !tampa u
pariskom listu (igaro 1979.godine. Radikalna obnova na kojoj insistira podrazumeva
prekid sa tradicionalnim vrednostima. (uturizm je izrazito antiintelektualistiki,
antilogiki, antiakademski...a u velianju borbe i opasnosti ustaje u odbranu rata. /
druge strane "uturisti su impresionirani tehnikim dostignuima. .ovori se i o
bliskosti italijanskih "uturista sa "a!izmom. Ruski "uturisti, u okviru kojih postoji
nekoliko grupa, stoje na poetku ruske avangardne knjievnosti. +stupaju protiv
dotada!nje knjievnosti posebno realizma i simbolizma, teei da stvore umetnost
nove tehnike civilizacije. /ocijalna buntovnost ove poezije vezana je za revoluciju,
ali ipak nagla!avajui autonomiju umetnosti. re svega nuna je revolucija u
umetnikim oblicima, posebno u materijalu rei. )datle potie borba za novu
semantiku, uvo%enje neologizma i vulgarizama u pesniki jezik, sve do tzv.zaumnog
jezika i napu!tanja smisla. )va umetnost u celini tei veoj bliskosti, preplitanju sa
ivotom, odakle potie poziv &ajakovskog o izlasku umetnosti na ulice.
reciznije, oko 1978. u Rusiji mogli su se uti prvi znaci revolta pre svega mladih
ljudi. .rupa mladia, odu!evljeni onim !to su u slikarstvu postigli kubisti i
impresionisti,i pravei malu razliku izme%u /ezana i &atisa, ikasa i $an .oga, eleli
su da revolucioni!u poeziju i uine je ivljom i savremenijom. 1jihova glavna
ambicija je da se oslobode pravila i ptimera, a nju su pravdali argumentom da je
umetnost ivlji oblik ivota. -vrdili su da e rei, ikoliko se oslobode otrcanih
asocijacija imati novu arobnu snagu. o!to su se pre poezije bavili slikarstvom, oni
su na rei primenjivali doktrinu nepredstavne umetnosti, koja je ve bila proverena
u liniji i boji.&arineti je nesumnjivo uticao na ovaj krug, i njemu i njegovim
metodama ruski "uturizam je dugovao ne!to od svoje rane slave. rvi "uturisti su eleli
da stvore novu poeziju koja e se baviti aktuelnim savremenim ivotom. 191:.godine
pojavio se Camar javnom mnjenju, koji su potpisali &ajakovski, ,urljuk, 6ljebnikov,
#ruonih. >edna od odrednica glasi'
/amo smo mi lice na!eg vremena...
ro!lost je tesna. ;kademija i u!kin nerazumljiviji su od hijerogliva...
u!kina, -olstoja, Dostojevskog treba zbaciti sa arobroda sada!njice
Ko ne zaboravi svoju prvu ljubav nee spoznati poslednju...
/ visine )blakodera gledajmo njihovo ni!tavilo Amisli na pisce ranijih epoha'.orkog,
,loka, /ologuba...B
1are%ujemo da se po!tuju prava pesnika'uveanje renika u njegovom obimu
proizvoljnim i proizvodnim reima...
'na neogranieno mrnju prema postojeem jeziku...
'odbaciti venac petprake slave..
'na gromadi rei mi da stoje usred mora zvidanja i negodovanja...
Dug &arinetiju je oigledan. &ani"est odbacuje pro!lost, zahteva da bude autentian
glas savremenosti i gromoglasno potvr%uje svoju muevnost, odbacuje stare
sentimentalne teme poput ljubavi, romantike, ukazuje na glori"ikovanje mehanikih
pronalazaka pominjui paraobrode i oblakodere. 1a &arinetija podsea iznad svega
svojom samouvrerenom drsko!u i arogantnom postavkom da samo njegovi
sledbenici imaju pravo da se nazovu pesnici. )vi zahtevi, uprkos izve!taenostima i
a"ektacijama, zasnivali su se ipak na neem realnom.)ni su bili borbeno nezadovoljni
svojim vremenom, a naroito njegovom imaginativnom knjievno!u. oezija je bila
neka vrsta uspavljujueg sredstva, umesto da ivot ine vedrijim i raznovrsnijim. +za
njihove kritike poezije leala je kritika dru!tva. * tome je razlika u odnosu na
&arinetijev "uturizam, koji je vi!e bio udnja za senzacijama. Ruski "uturizam je bio
revolucionaran u vi!e razliitih smislova. &ajakovski je od poetka bio buntovnik,
privlaio ga je revolucionaran karakter pokreta. )n nije bio uen, njegova poezija nije
ni!ta dugovala prethodnicima, imao je svoje shvatanje o tome !ta je poezija. +mao je
originalno oseanje za rei. )d poetka je slike nalazio i crpeo iz prizora gradskog
ivota. Renik, kako je dolikovalo "uturistima, eksperimentalan i neobian, ali nije
kao kolege teio zaumnom jeziku. /voj jezik utemeljio je na razgovoru, slengu. ,ila
je to snanija i izrazitija verzija svakodnevnog govora. #oristio je sve slobode koje
dopu!ta ruski jezik, u s"eri sintakse. /ve njegove talente pokazuje )blak u
pantalonama, pesma podeljena u D dela koji govore o ljubavi, umetnosti, dru!tvu i
religiji. /ve teme imaju snanu, linu boju. -o je pre svega iskrena i intimna pesma.
&otivacija u nesrenoj ljubavi, sa koje se potom "okus pomera napadom na mnoge
vidove sveta koji ga uznemiruju.
Dadaizam'pokret ro%en u @irihu i 1eEForku 191G.godine, kome -ristan @ara daje
ime. * uvenom kabareu $olter okuplja se jedna grupa dadaista, iji je princip'mi
smo protiv svih principa, umetnost je apotekarski produkt za budale. /ve !to je
besmislenije, utoliko je bolje...Dada nee ni!ta, ni!ta, ni!ta. )n stvara ne!to za!ta bi
publika samo mogla da kae'mi ne razumemo ni!ta, ni!ta, ni!ta i bez sumne on nee
postii ni!ta, ni!ta, ni!ta. * 1jujorku su kao neka vrsta pred'dadaista stvarali Di!an i
ikabija. 1akon proglasa -.@are stvaraju se nove dve grupe, jedna u ,erlinu
okupljena oko asopisa Dada, druga u arizu. ermanentni revolt izraavali su na
svojim literarnim veerima'pesmama nastalim iz !e!ira, antipesnike ruglaice,
izlobeAglava svinje u uni"ormi nemakog o"icira visila je na tavanici kabarea $olterB.
Dijalog konjia i !eve, sveska koja je ostala kao uspomena na veeri u ovom kabareu