UDC 821.163.41-31.09 Petrovi R.

821.163.41-95
ROMAN PRIPOVEDA O SEBI
(Qudi govore Rastka Petrovia)
Predrag Petrovi
SAETAK: Iako posledwa za wegovog ivota objavqena,
Rastkova kwiga Qudi govore (1931) zauzima centralno mesto u
autorovom kwievnom opusu. U ovom kratkom avangardnom ro-
manu relizuju se neki od kqunih Rastkovih poetikih stavova
iz prve polovine dvadesetih godina, prvenstveno iz eseja He-
lioterapija afazije" (1924) u kojem je izloen koncept jednog
malog romana" u kojem bi se ispitale umetnike mogunosti
oneobiavawa jezika, prvenstveno govornih fraza, i nove, de-
zautomatizovane percepcije stvarnosti. S druge strane, ovaj
kratki roman je poetika i narativna spona sa Petrovievim
monumentalnim romanom Dan esti, pisanim tridesetih godi-
na prolog veka i zavrenim pred autorovu smrt u Americi.
Qudi govore nastaju u umetnikom postupku dvostrukog anrov-
skog kodirawa, pri emu se modifikuju postojee narativne
konvencije romana i putopisa i u samom tekstu autopoetiki
preispituju i legitimizuju nove prozne tehnike. Neobian, za-
umni ili nepojmovni jezik koji se konstituie u zavrnom
poglavqu romana od izuzetne je vanosti za razumevawe avan-
gardnog i Rastkovog jezikog i pripovedakog eksperimenta.
KQUNE REI: kratki roman, avangarda, anr, poetika,
pripoveda, autopetika, metanaracija, esej, putopis, jezik
Sin sam Slovena divqih nekada,
ali sada putnik."
Rastko Petrovi, Jedrila (1921)
Kod mene razgovarati sa nekim ni-
je vie ni nain saoptiti neto
ve potpuno ispuwewe ivota."
Rastko Petrovi, iz pisma
Marku Ristiu (1936)
Deset godina nakon prvog Rastko Petrovi objavquje svoj trei
kratki roman Qudi govore (1931), kako e se pokazati svoju posledwu
za ivota objavqenu kwigu. Za razliku od Burleske gospodina Peruna bo-
ga groma, koja je posle prvobitnog receptivnog oka pala u zaborav
ostavi zadugo svojevrsni romaneskni apokrif u srpskoj kwievnosti
ili, kako je to duhovito primetio Vinaver jeres u svetu dobrona-
mernih vernika",
1
potom romana Sa silama nemerqivim, objavqivanog u
nastavcima na stranicama Srpskog kwievnog glasnika tokom 1927. go-
dine, te konano monumentalnog Dana estog, sa kojim se naa kwi-
evna javnost upoznaje tek krajem pedesetih i poetkom ezdesetih go-
dina prolog veka, Qudi govore postali su Petrovieva najpoznatija
kwiga, nezaobilazni deo kolske lektire, zasewujui sve to je pre i
nakon we napisao. Gotovo jednoduno ocewena kao ne samo najjedno-
stavnije nego i najomiqenije tivo Rastka Petrovia, ono koje se naj-
vie ita i pomiwe,"
2
ova kwiga je u kritici esto posmatrana nasu-
prot Rastkovim ostalim romanima, ponajpre na planu wene kwievne
vrednosti, a onda i u pogledu stila, kompozicije i smisaonog sklopa.
Marko Risti zakquie da su Qudi govore sa isto umetnikog gledi-
ta Rastkovo najskladnije, u izvesnom smislu najzavrenije delo",
3
dok
vrsni poznavalac srpske avangarde poqski slavista Jan Vjebicki is-
tie da je jedino u kwizi Qudi govore Rastko naao sreno oblikovno
reewe nasuprot stilskoj neobuzdanosti drugih dela" i izbegao umet-
niki neuspeh" kao u Burleski i docnijem romanu Dan esti.
4
Konano,
orije Vukovi, autor najposveeniji prouavawu Rastkovih romana,
zakquuje da je Rastko posle Burleske poeo da odustaje od avangardnih
konvencija i eksperimenata u prozi i sve vie se priklawao putopisu
i jednostavnijim oblicima pripovedawa."
5
Meutim, niti je roman Qudi govore tako jednostavan kako na prvi
pogled izgleda, to sam pripoveda i sugerie u uvodnoj beleci: kud
i kamo kompleksnija, kud i kamo prostija"
6
tavie moglo bi se rei
da je upravo zbog te varqive jednostavnosti ova kwiga i stekla toliki
broj italaca nasuprot neitqivoj" Burleski, niti se ovaj roman moe
smatrati odustajawem od avangardnog eksperimenta. Re je o delu koje
predstavqa vanu sponu izmeu autorovih kwievnih i poetikih pre-
okupacija s poetka dvadesetih godina i romana Dan esti pisanog to-
kom tridesetih godina i zavrenog u Americi, koji je svojevrsna umet-
nika suma celokupnog Rastkovog kwievnog opusa. U tom kontekstu
Qudi govore su deo sveobuhvatnog, enciklopedijskog kwievnog modela
koji, zapoet Burleskom, dominira u Rastkovom stavralatvu. O tom,
nikada ostvarqivom, enciklopedijskom idealu ili vavilonskoj biblio-
64
1
Stanislav Vinaver, Rastko Petrovi, lelujavi lik sa freske, u: Kritiki radovi
Stanislava Vinavera, Beograd 1975, str. 386.
2
Dragia Vitoevi, Jedna Rastkova sinteza, u zborniku Kwievno delo Rastka
Petrovia, urednik . Vukovi, Beograd 1989, str. 107.
3
Marko Risti, Napomene u kwizi: Rastko Petrovi, Izbor , Novi Sad, Beograd
1962, str. 463.
4
Jan Vjebicki, Srpska avngarda i Rastkov sluaj, u: Kwievno delo Rastka Petro-
via, str. 67.
5
orije Vukovi, Novator i pretea, u: Kwievno delo Rastka Petrovia, str. 388.
6
Rastko Petrovi, Qudi govore, Beograd 1931, str. 8 (sva podvlaewa su autorova).
Svi navodi bie dati prema ovom, prvom, izdawu.
teci koja bi obuhvatila sve to je ikada izgovoreno i napisano, najam-
bicioznijoj zamisli ikada izreenoj u srpskoj kwievnosti i kulturi,
Petrovi pie na poetku eseja Misao", objavqenog iste godine kada
i roman Qudi govore: uti, kao daleki i bliski um, kao brujawe, sve
ono to govore, to su govorili i to e govoriti qudi svih vremena
i oveanstva; moi proitati sve to su zapisale qudske ruke."
7
Dok
je Rastkov prvi roman predstavqao enciklopediju anrova i stilova
(za)pisane kwievnosti, od sredwevekovnih apokrifa i zapisa usme-
nih umotvorina do ekspresionistike proze, Qudi govore su mala enci-
klopedija govornih anrova, od kratke replike i dijaloga kao najjed-
nostavnijeg i klasinog oblika govornog optewa" do intimne ispove-
sti i poveravawa.
8
Kao i ostali Rastkovi romani, i kratki roman Qudi govore rezul-
tat je jedinstvenog i originalnog umetnikog eksperimenta, jedinstve-
nog kao i sam qudski ivot, to pripoveda na kraju romana nekoliko
puta ponavqa, imlicitno sugeriui i prirodu samog teksta To
moe biti jedinstvena stvar Jedinstvena" (Qudi govore, str. 141). I
pored oigledne raznolikosti u pripovedakim postupcima meu Rast-
kovim romanima postoji niz poetikih, tematsko-motivskih i inter-
tekstualnih veza. Pomenuta zavrna reenica romana Qudi govore upra-
vo je zanimqiv primer kako se u pravom smislu te rei uspostavqa di-
jalog meu pojedinim Rastkovim delima. Ta reenica vana je kao jedna
od oiglednih kopi sa wegovim prethodnim romanom Sa silama nemer-
qivim, koji je, opet, prethodnica obimnom romanu Dan esti. Na po-
etku romana Sa silama nemerqivim glavni junak, Irac, postavqa pita-
we: Boe moj, je li mogue da je tako jedinstvena stvar iveti?"
9
Put-
nikova misao na kraju romana Qudi govore implicitno ukquuje u sebe
i ovo Irevo pitawe, kao to je i sama imanentna poetika romana Qu-
di govore u dosluhu sa raspravom o smislu ivota koji vode aneli u
poetiki kqunom, srediwem delu romana Sa silama nemerqivim, kon-
statujui izmeu ostalog i ovo: Ogromno pitawe: vredi li ivot ili
ne, nije svakako u: treba li iveti? poto je i samo to pitawe apso-
lutno identino sa samom silom ivota! Pitawe postoji dok sama sila
ivota postoji, i samo osvedoava weno postojawe, a nije nikakvo oda-
birawe."
10
Mogunost da shvatimo prirodu ovog romanesknog eksperimenta,
kojim se narativna proza oblikuje ulanavawem govornih anrova, pru-
a nam jedan od najvanijih Rastkovih programskih eseja Heliote-
rapija afazije", objavqen 1923, dakle znatno ranije nego sam roman.
Upravo u tom eseju autor izlae zamisao, poetiki koncept, jednog ma-
log romana" u kojem bi izneo jednu mehaniku odnoaja izmeu qudi",
zamisao koja mu je u tom trenutku draa od samog ostvarewa: Ostavio
65
7
Isti, Eseji i lanci, priredio Jovan Hristi, Beograd 1974, str. 473.
8
Mihail Bahtin, Problemi govornih anrova, prev. M. Popovi, Trei program, Beograd,
jesen 1980.
9
Isti, Sa silama nemerqivim, Beograd 1963, str. 8.
10
Isto, str 68.
sam na stranu ostvarewe ovog malog romana iz prostog razloga to mi
je sawawe o wemu bilo mnogo ugodnije no trud koji je pretpostavqao."
11
Pre nego to se detaqnije zadrimo na pretpostavkama ove neobine
romaneskne zamisli, treba naglasiti da se svakako ne moe tvrditi da
su Qudi govore dosledno ostvarewe upravo tog romana iji koncept je
Rastko izneo u ovome eseju. Meutim, oigledno je i vano da izmeu
ove rane zamisli iz 1923. i objavqenog romana 1931. godine postoje po-
etike bliskosti, tolike da se moe rei da je Rastkova posledwa za
ivota objavqena kwiga koncepcijski zaeta u esejistikom promiqa-
wu o funkciji i smislu izgovorene rei.
U Helioterapiji afazije" Rastko razmiqa o romanu koji bi
predstavqao umetniko ostvarewe teorijskih stavova o prirodi jezika,
odnosno izgovorene rei u modernoj kulturi. Stalnom upotrebom rei
su pohabale i istroile svoja znaewa, postajui konvencionalni a-
bloni koji se automatizovano upotrebqavaju. Zato Rastko predlae mo-
gunosti, odnosno registre, kojima bi se rei mogle izleiti od ove
psiholoke, socioloke, ali ponajpre estetike bolesti koja svoj naj-
pogubniji trag ostavqa u kwievnosti U banalnosti ivota va-
nost toga deluje neprimetna, ali im izraz postaje neto bitno i
neophodno, u direktnom intimnom saoptavwu, u umetnikom izraa-
vawu, dimenzije te nezgode su ogromne."
12
Ideja o automatizaciji rei,
ali i kwievnih konvencija i anrova, kao i potreba za wenim preva-
zilaewem, naravno nije izvorno Rastkova i nalazimo je u razliitim
oblicima u nizu avangardnih manifesta i programskih tekstova, od ru-
skog futurizma, nemakog ekspresionizma, francuskog dadaizma i nad-
realizma. Ova vana avangardna teza svoje najpoznatije i najpotpunije
teorijsko pojawewe dobila je u tekstovima ruskih formalista, nasta-
lim na materijalu ruske futuristike poezije (Kruonih, Hlebwikov) a
prvenstveno u radovima Viktora klovskog Uskrsnue rei" (1914) i
Umetnost kao postupak" (1917). I u srpskoj avangardi o oslobaawu
rei, pojmova, predstava od wihovih stega i okova" pie Stanislav
Vinaver u Manifestu espresionistike kole" (1920).
13
Reewa koja
Rastko predlae za izleewe obolelih rei i dinamizovawe petrifi-
kovane percepcije blisko je koncepciji klovskog o oneobiavawu kao
kqunom umetnikom postupku. Rastko najpre predlae da se pawa
usredsredi na odreenu re ili frazu time to e se ona nebrojeno pu-
ta ponoviti ve posle nekoliko trenutaka uinie nam se i sama
re i wen sklop udni, kao prvi put izmiqeni." Neto od takve na-
mere nalo se i u romanu Qudi govore, gde se, u prva dva dela, najue-
stalije ponavqaju fraze pozdravqawa (Dobro vee, Doviewa). Zini-
66
11
Rastko Petrovi, Helioterapija afazije", Eseji i lanci, str. 411412. U uvod-
noj beleci za roman Qudi govore autor e ustvrditi sasvim drugaije da je zadovoqan
napisanom kwigom: Ja sam suvie zadovoqan to je napisana da bih eleo ta drugo
rei o woj," (Qudi govore, str. 8).
12
Isto, str. 409.
13
Up. o tome u: Radovan Vukovi, Poetika hrvatskog i srpskog ekspresionizma, Sarajevo
1979, str. 251256. i Novica Petkovi, Jezik u kwievnom delu, Beograd 1975, str. 177
186.
mqivo je da klovski kao primer odumirawa smisla izgovorenih rei
navodi u ruskom jeziku upravo oblike pozdravqawa: Nekada smo pri
susretu jedan drugome govorili 'zdravstvuj' sada je re umrla i mi
jedni drugome govorimo 'aste'."
14
Do krajwih granica u govoru umrtvqe-
ne fraze Dobro vee" ili Dobar dan" umesto konvencionalnih, us-
putnih ili kurtoaznih izraza, kako se upotrebqavaju u modernom razgo-
vornom jeziku (u onoj banalnosti ivota" koju Rastko pomiwe u eseju),
u umetnikoj konstrukciji romana zadobijaju ili, boqe reeno, obna-
vqaju neto od izvorne smisaone namere za iskazivawem dobronamer-
nosti i postaju bitan i neophodni deo razgovornog intimnog kontakta
koji se uspostavqa meu nepoznatim qudima. Svojim uestalim pona-
vqawem ovi izrazi prestaju da deluju banalno i usiqeno nego, napro-
tiv, postaju poput magijskih formula zazivawa, bez kojih je nemogue ne
samo zapoeti razgovor nego i pribliiti se drugome biu i spoznati
wegovu sudbinu. Ponavqajui u svakom susretu isti pozdrav glavni ju-
nak putnik/stranac se legitimie, svesno delujui na qude, izazi-
vajui wihove reakcije ili uzvratno obraawe kojim otpoiwe razgo-
vor, ispovest ili intimno priznawe, to, kako emo docnije videti,
postaje egzistencijalni in, vaan i dramatian kako za onoga ko govo-
ri tako i za onoga ko slua. Zanimqivi su i zavreci razgovora, kada
govornici ponavqaju Doviewa, dakle" ili Doviewa, onda". Prilo-
zi dakle" i onda" zadobijaju znaewe potvrde da je intimnost, pa ma-
kar i u kratkom razgovoru, uspostavqena, potvruju uzajamno razumevawe
i simpatiju. Jednostavni izrazi i razgovorne fraze uestalim pona-
vqawima dobijaju svoju jeziku i ivotnu smisaonu funkciju i vred-
nost. Neposredni i spontani oblici komunikacije postaju, kako istie
autor u uvodnoj beleci, pretovareni onim to je ivot qudi i uni-
versuma uopte." (Qudi govore, str. 7), vraajui time izgovorenoj dija-
loki usmerenoj rei neto od prvobitne mitotvorne i poetotvorne
snage koja se eruptivno ispoqava u nepojmovnom ili zaumnom jeziku u
treem delu romana. U osnovi takve pripovedake samosvesti o mogu-
nostima izgovorene rei nalazi se prvobitno Rastkovo ubeewe izneto
u eseju Helioterapija afazije" o semantikom aktivirawu i oivqava-
wu rei kroz weno uestalo ponavqawe u toku kojeg se re oneobiava,
postaje nam udna, kao prvi put izmiqena". Svaki izraz", kae
Rastko Petrovi, precizirajui esejistiku zamisao, imao bi svoju
vrednost, naroito obnovqenu i dokazanu za ovo delo, koje bi tako bilo
sastavqeno kao iz nekog tek novopronaenog jezika koji bismo odmah i
razumeli im bismo ga uli."
15
U romanu Qudi govore ne samo da poje-
dini izrazi dobijaju svoju obnovqenu vrednost, dokazanu u smisaonom i
poetikom kontekstu ovog dela, nego se na kraju i zaista uje novopro-
naeni jezik, slian onome koji, takoe u oluji, uje glavni junak Dana
estog Stevan Papa-Kati.
67
14
Viktor klovski, Uskrsnue rijei", Uskrsnue rijei, prev. J. Bedenicki, Zagreb 1969,
str. 17.
15
Helioterapija afazije, str. 411.
U istom eseju Rastko govori ne samo o mogunostima oneobiavawa
rei, nego i o oneobiavawu percepcije naruavawem wenog automati-
zma. To bi se ostvarilo tako to bi se stvarnost opisivala kao da je
prvi put viena. Takva mogunost u Rastkovom romanu ostvarena je ve
time to je pripoveda stranac koji u jednom trenutku upravo doi-
vqava svet kao da je tek stvoren (mogunost da, kako kae klovski,
umetnik vidi svet na nov nain, kao Adam"
16
) Ostrvo se kupa u pr-
vom rasvetlewu. Sve je edno, isto i svetlo; zvuno, kao da je stvarawe
sveta tek zavreno" (Qudi govore, str. 56). I u treem delu romana pri-
poveda ima slian doivqaj provobitne izvornosti i iskonske isto-
te prirode: Reklo bi se da je sve u prirodi novo i kao da je tek posta-
lo" (Qudi govore, str. 124). Putnikov doivqaj idilinog ivota na je-
zeru za trenutak nas podsea na staroslovenski devolski raj iz Burle-
ske, gde ovek ivi u jedinstvu sa univerzumom. Ali, kao i u prvom ro-
manu, tu prvobitnu idilu naruava sudbinska patetinost" ovekovog
ivota, prisutna u zapletu o neostvarenoj qubavi u Burleski Nabora
i Upravde, a u Qudima govore ribara Pipa i veziqe Ivone.
Ako se zadrimo na postupcima koje Rastko Petrovi u pomenutom
eseju predlae za postizawe oneobiene percepcije, odnosno nove, iz-
vrnute perspektive iz koje se posmatra svet, primetiemo da postoji
direktna veza izmeu Helioterapije afazije" i ovog kratkog romana,
odnosno postupak koji Kiril Taranovski, tumaei Mandeqtamovu
poeziju, naziva autoreminiscencijom. Re je o aluziji ili citatu iz
sopstvenog dela. Dovoqan je kakav izvanredni doivqaj", pie Rastko
u eseju, pa da i svi detaqi koji ga prate, i koji bi u svakoj drugoj pri-
lici ostali neprimetni, predstave nam se takoe izvanredni i neoe-
kivani."
17
I u eseju i romanu pripoveda opisuje igru ulnih utisaka i
ukrtawe razliitih perspektiva. Dok u Helioterapiji afazije" autor
govori o svom doivqaju kada leei na travi licem prema nebu ima
utisak da je nebo dole, a zemqa gore, ime se za trenutak ini da je po-
nitena sila gravitacije i tako razbijen uobiajeni fiziki poredak
sveta i mesto oveka u wemu, u romanu putnik leei na travi posma-
tra jezero i ini mu se da prstima moe da zdrobi udaqene lae.
18
Ali,
za razliku od eseja, pripoveda je u romanu svestan da je wegova igra
optikih perspektiva ipak samo iluzija koja stvarnost ne moe da pro-
meni i potini subjektu percepcije i da je, kako e se to obznaniti na
kraju kwige u sceni meteorske oluje, ovekovo viewe sveta i ivota
samo deo bezmernih perspektiva kojima upravqaju iskonske sile uni-
verzuma: Oseam se ogroman, jer sam sredite svoga posmatrawa i svo-
68
16
Viktor klovski, O poeziji i zaumnom jeziku", Uskrsnue rijei, str. 22.
17
Helioterapija afazije, str. 413.
18
O izoblienim i oneobienim slikama sveta u poeziji Raska Petrovia opir-
no je pisao Novica Petkovi u tekstu Pukotina u jeziku", u zborniku radova Pesnik
Rastko Petrovi, Beograd 1999. U Seobama Miloa Crwanskog izuzetno je naglaeno
oneobiavawe i dinamizovovawe percepcije postignuto upravo time to Vuk Isakovi
posmatra svet leei u kolima koja se kreu, o emu Novica Petkovi pie u studiji
San Vuka Isakovia", Dva srpska romana, Beograd 1988, str. 264 i daqe.
je misli a sve to drugo, i ako ivot kao i ja, ostaje miniskulno i siu-
no oko mene do u beskraj. Meutim sve je igra i zabluda linosti;
perspektive se ureuju oko mene a ja nisam gospodar ak ni wih. Nisam
gospodar niega, niega ak ni sebe. Primiem i razmiem prste i
barke nastavqaju da plove u jednom neosetqivom azuru." (Qudi govore,
str. 6465). Ovo ramiqawe ima vano mesto u sloenoj imanentnoj
poetici romana i odnosi se svakako i na poziciju samog pripovedaa i
wegov odnos prema ispripovedanom svetu. Dok je u Burleski pripoveda
sasvim slobodno i hirovito mewao perspektive, ponitavao granice
izmeu udaqenih vekova i prostora (raj, pakao, zemqa), narator u roma-
nu Qudi govore pozicionirae sebe drugaije, stvarajui utisak da se
preputa logici sluajnih susreta, da prie, ve odigrane u prolo-
sti, na primer ona o Pipu i Ivoni, pronalaze wega i da se on ni na
koji nain u dogaaje i sudbine likova ne mea. Konano, doivee se-
be na kraju kwige kao beskrajno malog spram ogromne fabrike prirode
Oseam kako raste i nadima se vanost sudbine mrava a kako spla-
wava vanost sudbina Mene" (Qudi govore, str. 122). Meutim, takva,
u ispripovedanom svetu pasivizirana pozicija naratora koji razgovara
i posmatra, ne meajui se u odnose meu likovima, aktivira wegovu
metanarativnu i autopoetiku svest u samoj proznoj strukturi romana,
inei da Qudi govore postanu roman o romanu koji potencira pitawa
o prirodi i smislu stvaralakog ina, odnosa umetnika i stvarnosti,
mogunostima kwievnog jezika i slino.
Koncept kratkog romana izloen u Helioterapiji afazije" podra-
zumevao je i podelu na romaneskne glave, odnosno ono to Rastko nazi-
va repertoarima koji bi obuhvatili prvi deo kwige: Svaki Repertoar
zasebno bio bi jedna vrsta romansijerske glave saiwene iz dva-tri
najprostija elementa, takvih osam do deset Repertoara predstavqali bi
sami sobom jer se produavaju anegdotom jedni u druge polovinu
bar cele pripovetke, dok bi druga onda polovina bila napisana u svo-
joj, umetnikoj slobodi crpei svoje motive iz onog prvog dela."
19
U
kompoziciji kratkog romana Qudi govore moe se prepoznati neto od
ovakve Rastkove zamisli. Dijalog, odnosno razgovor kao nosei eleme-
nat narativne strukture u prvoj i drugoj glavi romana, u treoj ustupa
mesto pripovedaevom monologu koji crpi svoje motive iz prvog de-
la". U doivqaju none oluje na jezeru pripoveda misaono sumira,
preispituje, uoptava i upotpuwava ono to naziva saznawem ivota
uopte" (Qudi govore, str. 121).
20
U zavrnom delu romana se tako, kako
je to i sugerisano u uvodnoj beleci, ivot qudi posmatra kao deo i-
vota univerzuma, uasnog i velianstvenog, a roewe deteta u zavrnoj
sceni deo je kosmike drame u kojoj kao da se ceo svet ponovo raa iz
69
19
Helioterapija afazije, str. 411.
20
U ogledu Dva dela romana Dan esti Rastka Petrovia" Radovan Vukovi govo-
ri o moi misaonog uoptavawa i dovoewa nekih konkretnih i iskquivo literarnim
sredstvima ostvarenih oblika do misaonih znaewa", navodei kao primer ovakvog Rast-
kovog induktivnog metoda i roman Qudi govore (R. Vukovi, Kwievne analize, Sarajevo
1972, str. 157).
prvobitnog haosa Priroda baca svoje meteore, svoje muwe, i slike
svojih muwa, nemo i ubilaki kao prvog dana" (Qudi govore, str. 126).
Oigledno je da esej Helioterapija afazije" prua mogunost da
se uoe neke poetike, kompozicione i narativne odlike Rastkovog
kratkog romana Qudi govore. Pre nego to se ponovo vratimo pitawima
koja smo otvorili dovoewem u vezu ovog eseja kao svojevrsnog poeti-
kog jezgra i wegovog docnijeg, mogueg romanesknog ostvarewa, pomeni-
mo i Rastkovu zavrnu misao iz Helioterapije afazije" u kojoj se su-
mira ideja o umetnikom eksperimentu koji bi izrazio jednu mehaniku
odnoaja izmeu qudi" U srcu tog prouavawa naili bismo jedno
umetniko delo gde bi svako podseawe na ivot delovalo s takvom no-
vou kao da je osnovni zakon sveta odjednom stao da deluje u suprot-
nom pravcu."
21
ivot i wegova govorna artikulacija, zapravo sama i-
wenica da je govor u biti qudskog postojawa i doivqaja sveta, u roma-
nu zaista deluje novo, odnosno oneobieno i zato novootkriveno. Kako
to primeuje klovski, samo stvarawe novih umetnikih formi moe
oveku vratiti doivqaj sveta, uskrsnuti stvari i utui pesimizam."
22
Ali koji je to osnovni zakon sveta koji deluje u suprotnom pravcu
i zato ini da svet i ivot deluju novootkriveno? Taj zakon mogla bi
biti sila razvia i postojawa koju Rastko pomiwe u lirsko-narativ-
nom tekstu Re i sila razvia" (1924). Sila/zakon razvia u veini
Rastkovih dela, pa tako i u wegovim romanima, deluje u suprotnom
pravcu jer svako kretawe napred, ka onom to dolazi, zapravo je sve du-
bqe vraawe ka onome to je ve bilo, prema prolosti, tajni roewa,
prenatalnom, iskonskom, primitivnom", mitskom, nagonskom, podsve-
snom. To je najoigledinije u oba dela romana Dan esti u prvome
svi socijalni zakoni bivaju raskinuti i zameweni plemenskim uredba-
ma opora u kojem se uporedo kreu qudi i ivotiwe, odnosno u drugom
delu, koji je u znaku povratka iskonskim kulturama, indijanskoj (u po-
glavqu Hodoae"), odnosno staroslovenskoj, na kraju romana kada u
trenutku smrti u svesti glavnog junaka vaskrsavaju slovenski preci. To
da se sila razvia, pa time i sam vremenski tok, stalno vraa ka poet-
ku najoiglednije je upravo u zavrecima Rastkovih romana na kraju
Burleske u predsmrtnom trenutku Bogoquba Markovia obnavqaju se pro-
li dogaaji, simultano se odvija itava istrija: Sve se iznova ili
pre vremena zbi u isti mah: stvarawe, morali, Peruni, divke, mladii,
raj, Pakao, ubistva, sredwi vek, religije, komarci, ulice, ulice sve
se zbi i umre u tom trenutku." (Burleska, str. 174). Meutim, Rastkova
ideja o umetnikom delu u kojem bi izgledalo da osnovni zakon sveta
deluje u suprotnom pravcu ipak je najoiglednija u kratkom romanu Qu-
di govore. Ne samo da se konvencionalne govorne fraze vraaju svom iz-
vornom znaewu,
23
to u treem delu romana vrhuni pojavom nonog,
70
21
Helioterapija afazije, str. 414.
22
Viktor klovski, Uskrsnue rijei", str. 18.
23
O tome kako rei putuju unazad", ka svome izvoru, govorio je sredinom ezdese-
tih godina prolog veka pesnik koji je u svojoj poeziji takoe polazio od govornih fra-
za, obnavqajui wihova petrifikovana znaewa Vasko Popa: I pitaju te isto tako e-
onomatopejskog jezika kojim kao da progovara iz olujnog haosa stvoreni
univerzum, nego i sam putnikov dnevni doivqaj sveta, kao tek nasta-
log, dobija svoj vrhunac u slikama olujne noi u kojoj kao da se stvara-
we sveta upravo i odigrava. Konano, roman se zavrava scenom roe-
wa deteta na kraju je poetak novog ivota, snano naglaavajui
Rastkovu opsesivnu temu tajne roewa i mitskih predstava o veitom
obnavqawu ivota i univerzuma.
Specifini pripovedaki i kompozicioni postupci kojima je
ostvaren roman Qudi govore ne samo da imaju svoju moguu poetiku za-
snovanost u Rastkovom programskom eseju Helioterapija afazije", nego
su u isti mah i predmet pripovedaevih refleksija u samom romanu.
Naglaeni autopoetiki momenti nedvosmisleno pokazaju da pripove-
daeva namera nije bila da samo zabelei razgovore koje je vodio sa me-
tanima na ostrvu ili da opie wihov ivot, nego i da istovremeno
problematizuje samu prirodu kwievnog stvarawa, mogunosti percep-
cije stvarnosti, odnos umetnosti i ivota, mesto oveka u univerzumu,
te konano znaaj govora i komunikacije u ivotu qudi. Moe se zato
rei da je roman Qudi govore zasnovan na dvostrukoj komunikaciji
jednoj koja je dijaloka i vodi se izmeu neimenovanog putnika i qudi
koje sree na ostrvu i drugoj, monolokoj, koju pripoveda vodi sam sa
sobom kada u obliku solilokvija i toka svesti formulie i preispitu-
je svoje poetike i ivotne stavove. U pripovedawu se zato u okviru
istog pripovedakog lica razlikuju dve narativne instance. Jedna je
narativna u uem smislu, wen nosilac je putnik koji vodei dijaloge
sa drugim likovima konstituie priu i koga, sluei se terminom
Vejna Buta, moemo odrediti kao dramatizovanog pripovedaa, tele-
sno-egzistencijalno prisutnog u romanesknom svetu. Druga je metanara-
tivna, odnosno autopoetika instanca to je putnikova svest koja u
romanesknom svetu nije prisutna govorom, nego monolokim refleksi-
jama (govorom u sebi") u kojima generie poetiko razumevawe prie
i pripovedakih postupaka. Wen nosilac je samosvesni pripoveda
(svestan sebe kao pisca").
24
Takav samosvesni pripoveda blizak je au-
torskom ja" iz Rastkovih programskih eseja (ta bliskost je oigledna u
pomenutom delu romana kada pripoveda posmatra jezero i razmiqa o
percepciji stvarnosti i svom mestu u prostoru Leem na travu i
odmah vidim celo jezero pred sobom", i daqe, veli pripoveda u roma-
nu, odnosno Leim beskrajno dugo na travi licem prema nebu", i da-
qe, kako Rastko, odnosno esejistiki pripoveda kae u Helioterapi-
ji afazaje"). Samosvesni pripoveda aktivira se onda kada putnik osta-
ne sam, izdvojen od drugih qudi, kada komunicira sam sa sobom ili
oslukuje jezik" prirode to je najoiglednije u pretenom delu tre-
eg dela romana. Dok putnik u razgovorima koje vodi sa metanima
71
sto, kome ti upuuje rei svoje pesme. Ti ih vraa onamo odakle si ih primio, vraa
ih wihovom izvoru. Zna da put unazad do tog izvora ive rei vodi kroz srce, kroz gla-
vu, kroz duu svih qudi," (V. Popa, Izvor ive rei" u kwizi Sabrane pesme, priredio
B. Radovi, Beograd Vrac 2001, str. 567).
24
Vejn But, Retorika proze, prev. B. Vuievi, Beograd 1976, str. 174.
uporno izbegava da se identifikuje, odreujui u jednom razgovoru sebe
kao stranca, pa tako o wegovom ivotu saznajemo jako malo, dotle pri-
poveda itaocu sasvim otkriva svoj poetiki identitet, svoje poima-
we umetnikog stvarawa, qudskog ivota i ovekovog mesta u univer-
zumu.
Ono to Rastkov roman Qudi govore ini jedinstvenim meu dru-
gim avangardnim kratkim romanima je to da se izraena autopoetika
svest ne odnosi samo na odreewe, opravdawe i vrednovawe kompozi-
cionih i pripovedakih postupaka kojima je samo delo ostvareno,
25
nego nas direktno i eksplicitno upuuje i na sam proces nastanka de-
la, na psiholoke i stvaralake motive koji su doveli do pripovedae-
ve namere, jasno izreene u samom romanu, da napie upravo takvo de-
lo. U trenutku dok sm eta pored jezera, putnik spazi pele koje u ve-
lianstvenom silovawu" oprauju cvetove koji igraju pod wihovim le-
tom. Tada razmiqa o mogunosti da i sam stvara kao pele: 'Kakav
rad!' mislim u sebi, 'Tako bih voleo jednom da stvaram, skupqajui ono
to je najboqe u bogatstvima oko mene, da preradim to zatim u jednu je-
dinstvenu homegenost. Na kraju rada pelinog je med koji sadri u sebi
sr svih cvetova a nije ak ni skup onoga to su oni, ve neto novo
i izvanredno. To nije ni ovaj, ni onaj cvet; to je med; i osobine su to-
liko drukije da to ak nije ni miris pre svega, ve ukus' " (Qudi govo-
re, str. 63). Poreewe umetnikog stvarawa sa peliwim pravqewem
meda ima dugu kwievnu tradiciju poev od antikih vremena najpo-
znatije slike pesnika kao pele su u Platonovom dijalogu Ijon ili ne-
kim Horacijevim odama, zatim u sredwevekovnim (Danilo Zatoenik u
staroruskoj kwievnosti) i renesansnim tekstovima (francuski pe-
snik Rosnar), pa do poezije prvih decenija dvadesetog veka kod Vjae-
slava Ivanova ili Osipa Mandeqtama.
26
Zahtev da umetnik bude stva-
ralac kao to je i priroda, a ne da podraava ono to je u prirodi ve
stvoreno, programski je izrazio Stanislav Vinaver na poetku Mani-
festa ekspresionistike kole Mi smo stvaraoci, kao to je i
priroda."
27
Umetnik iz prirode uzima elemente ono to je od neko-
ga i ona nasledila, a moda i otela" i zatim od wih slobodno, kao no-
vi Tvorac, formira svoju viziju sveta. U pripovedaevoj nameri da
stvara oponaajui rad pela i tako prihvati jednu od stvaralakih
mogunosti koje postoje u prirodi (pozicija oveka u fabrici priro-
de" bie tema treeg dela romana) nije teko prepoznati kquni poe-
tiki, narativni i kompozicioni princip kojim je ostvaren kratki
roman Qudi govore. Pozicija putnika koji ide od jednog do drugog sago-
vornika i u razgovoru sa wima otkriva jednostavno izreenu tragiku
ivota, odgovara letu pele s cveta na cvet, kao to i sama fragmen-
tarna struktura dela podsea na izgled peliweg saa u kojem se taloi
med svaki razgovor je poput jedne elijice koja je povezana sa drugom
72
25
Up. o tome: Patria Vo, Metaproza, prev. N. Petrovi, Re, br. 19, mart 1996.
26
Up. o tome: Kiril Taranovski, Knjiga o Mandeljtamu, Beograd 1982, str. 175221.
27
Stanislav Vinaver, Gromobran svemira, Beograd 1921, str. 5.
i tako daqe. I u prvom Rastkovom romanu postojali su autopoetiki
iskazi koji su, ne tako direktno kao u delu Qudi govore jer ih ne izgo-
vara pripoveda nego jedan od likova, upuivali na poziciju pripove-
daa i alegorijski formulisali avngardnu tezu o nesputanoj slobodi
umetnika koji se ne obazire na prostorna i vremenska ograniewa
kada na poetku tree kwige Burleske sveti Petar duhovito objawava
razloge svog anahronog ponaawa. Meutim, ono po emu se roman Qu-
di govore izdvaja od drugih avangardnih kratkih romana je to da sadri
u zametku jedan specifian poetiki i anrovski postupak koji je dva-
desetih godina prolog veka afirmisao Andre id u Kovaima lanog
novca (1925) roman o romanu kao oblik u kojem se ovaj anr najoi-
glednije uputa u razmatrawe sopstvene umetnike artificijelnosti,
odnosno literarnosti. Nakon navedenih autopoetikih razmiqawa o
mogunosti da stvara kao pele pripoveda nastavqa: Doi jednog dana
na jedno ostrvo kao ovo, pristupiti svemu, svakome, sasluati sve i
gledati sve i posle, ne to opisati, ve iz toga nainiti neto to e
imati svoju boju, svoj, ukus, svoj ton, svoj parfem, svoju sudbinsku pate-
tiku" (Qudi govore, str. 6364). Dakle, priu o boravku na ostrvu, koja
se odvija u sadawem vremenu, pripoveda pretvara u autoreferencijal-
no pripovedawe o svojoj nameri da u budunosti upravo tu priu napi-
e, odnosno naini". Delo koje je pred nama tako u sebi nosi trag o
sopstvenom nastanku, odnosno sadri onaj oblik autopoetike reflek-
sije koju Mihail Goloviwski odreuje kao genetiko-psiholoko gle-
dite Delo, naime, treba da bude ne samo izvetaj o neemu nego
treba da bude i ispovest o nastajawu romana i psiholokom mehanizmu
wegovog pisawa, treba da pokae kako se sitne iwenice iz svakodev-
nog ivota, seawa, odlomci prolosti uklapaju u romanesknu fikci-
ju, kakvi su unutrawi i spoqni impulsi wene konstrukcije."
28
Pripovedaeva namera da stvara poput pela ne samo da nedvosmi-
sleno sugerie narativnu i kompozicionu strukturu dela, nego imli-
citno otvara i vano poetiko pitawe o odnosu umetnosti i svako-
dnevnog ivota kako se raznovrsne iwenice iz ivota a ponajpre
sam govorni jezik preobraavaju u kwievni izraz i dobijaju jedin-
stvenu homogenost"? Odgovor na to pitawe nije deo pripovedaevih
eksplicitnih autopoetikih refleksija nego je upisan u implicitnu
poetiku samog dela. Ako pripoveda eli da stvara poput pela koje od
cvetnog polena prave med koji je neto novo i izvanredno, onda je pro-
izvod putnikovog sakupqawa, wegov narativni med", sam roman Qudi
govore. Poetika transformacija prostih, beznaajnih stvari" koje qu-
di govore, u jedinstvenu i izvanrednu romanesknu tvorevinu, koja nije
jednostavna reprodukcija izgovorenog, izvedena je umetnikim postup-
cima kojima je roman ostvaren. Jedan od takvih postupaka je oneobi-
avawe o kojem je povodom Rastkovog eseja Helioterapija afazije" bilo
rei. Oneobiavawe je prisutno ve u pripovedaevoj nameri da ono
prosto i beznaajno" to qudi govore i to bi izgovoreno u svako-
73
28
Mihail Golovinjski, Red, haos, znaenje, prev. P. Vujai, Beograd 2003, str. 92.
dnevnom ivotu verovatno i ostalo takvo, poput polena na neoprae-
nom cvetu, saslua, shvati i vrednuje kao pretovareno" smislom, kao
neto novo i izuzetno. Ovde smo na tragu jedne dalekosene misli
imlicitno prisutne u Rastkovom romanu tek u umetnikom delu po-
stajemo svesni smisla i jedinstvenosti ivota, odnosno tek u kwiev-
nom delu dolaze do izraaja sve mogunosti jezika.
Pored toga to legitimiu umetniku praksu kojoj pripadaju, au-
topoetiki iskazi u romanu tu praksu i vrednuju i to ne samo na este-
tikom planu nego i u kontekstu saznajnih i drutvenih vrednosti. Ta-
kvi iskazi u romanu Qudi govore nisu vie stvar samo wegove imanent-
ne poetike nego i pitawa saznajnih moi oveka i mogunosti opstanka
humanistikih vrednosti u modernom drutvu.
29
U jednom od duih raz-
govora koje vodi sa svojim domainima na ostrvu, putnik govori o svom
shvatawu rata i razlozima zbog kojih ratovi poput pomora i kataklizmi
izbijaju. Svoju priu o prirodi ratova putnik zavrava jednim humani-
stikom stavom o vanosti govornog sporazumevawa kao oblika preva-
zilaewa nacionalnih, kulturolokih pa i samih jezikih razlika ko-
je dovode do sukoba meu qudima: Dokle god ovek oveka nije video,
nije razgovarao sa wim, dok ne moe da ga zamisli, naroito dok ne
moe da zamisli da i onaj drugi ima svoje zanate, decu, brige, da je u
glavnom srea i nesrea raspodeqena podjednako pravedno i nepraved-
no na svetu, moda i ume da mrzi. Ali kad su za istim stolom, niti mo-
e poeleti da ubija, niti mrzeti. Razlika u jeziku, u obiajima, otpa-
da im dva oveka ponu da se sporazumevaju, makar se i ne razumeli.
Razlike neto znae samo kad se kae: wih razdvaja jezik, obiaji".
(Qudi govore, str. 4849). Ovi iskazi, u kojima je dakle sam razgovor
postao predmet razgovora, nedvosmisleno poetiki legitimizuju i hu-
manistiki vrednuju osnovni pripovedaki postupak i stvaralaku za-
misao Rastkovog dela da se napie kwiga u ijoj e narativnoj
strukturi sve ono to su qudi govorili dobiti povlaenu funkciju.
Mogue je u navedenim putnikovim reima prepoznati i imlicitno po-
lemiko suprotstavqawe u to vreme dobro poznatoj tezi Ludviga Vit-
gentajna iznetoj u wegovoj kwizi Tractatus Logico-philosophicus iz 1922.
godine o tome da su granice neijeg jezika istovremeno i granice wego-
vog sveta. Upoznavawe i razgovor sa drugim kquni su za spoznaju smi-
sla qudskog ivota. Putnikovo uverewe da se sporazumevawem prevazi-
laze razlike, pa i one jezike, i pribliavaju se udaqeni svetovi, sa-
znawem da su srea i nesrea podjednako prisutne u ivotu qudi bez
obzira na prostor i vreme u kojem ive, bitno je i za odgovor na pita-
we kojim to zapravo jezikom qudi govore u ovom Rastkovom romanu.
Kwiga je napisana na srpskom jeziku, ali to svakako nije jezik prvobit-
nog sporazumevawa izmeu putnikastranca, koji je sa ovdawih pro-
stora (sea se svoga detiwstva na Paliluli, a potom ima i jednu zani-
74
29
Kada roman otkriva u samome sebi svoj diskurs, on istovremeno pokazuje i dru-
tveni smisao tog diskursa", primeuje Aleksandar Jerkov u studiji Roman i tekst: en-
ciklopedijski model kwievnosti, u: Godinjak za poetika i hermeneutika istraivanja, br. 2,
Beograd 1998, str. 17.
mqivu literarnu reminiscenciju na Kawoa Macedonovia Stefana
Mitrova Qubie) i wegovih sagovornika koji imaju panska imena i
pomiwu pojedina mesta u paniji, na primer Madrid (to gde se zapra-
vo nalazi jezero i pomenuta ostrva deo je jedne, kako Vinaver primeu-
je, autorski osmiqene tajne koja zahteva podrobnije razreewe, pa e-
mo o tome kasnije). U kwizi koja poetiki i pripovedaki potencira
sporazumevawe i govor kao oblik saznawa i prevazilaewa kulturolo-
kih i nacionalnih razlika to svakako nije nevano pitawe. U uvod-
noj beleci autor saoptava je mu je namera bila da zapie sve to su
qudi oko wega govorili opiwen je dakle sadrajem, stvarima" o
kojima qudi govore, ali ne i samom govornom melodijom ili leksikim
bogatstvom (opiwenost glasovnim mogunostima i onomatopejska igra
rei bie prisutne u treem delu romana, kada putnik ostane sam sa
prirodom). Implicitno se podrazumeva aktivnost pripovedakog ja"
na prevoewu razgovora sa stranog" na svoj, srpski jezik, pri emu po-
stoji pripovedaevo ubeewe da se u tom prevodu ne gube autentinost i
znaaj izgovorenog sadraja. Razlika u jeziku, odnosno govoru nije u ro-
manu jednostavno zanemarena ili ponitena, nego potisnuta u drugi
plan, apstrahovana pred humanistikim ubeewem da ta, kao ni jedna
druga, razlika ne ograniava ovekovu dobru voqu da se sporazume sa
drugim, kao to se i prie o qudskoj srei i nesrei ne razlikuju bez
obzira na kom jeziku su ispriane. Govor kojim komuniciraju qudi u
Rastkovom romanu se zato moe najboqe okarakterisati Fukovoom ide-
jom o univerzalnoj formalizaciji svakog govora" koja poiva upravo
na Rastku bliskom enciklopedijskom idealu o integralnom ukquiva-
wu svih govora u okvire jedne rijei, svih kwiga u okvire jedne strani-
ce, itavog svijeta u jednu kwigu."
30
Fasciniranost qudskim govorom u romanu Qudi govore moe se
shvatiti i kao direktni nastavak jedne neobine erotske opsesije koju
ima pripoveda Rastkovog putopisa Afrika. Govorili smo o Rastkovom
interesovawu za izraajne mogunosti jezika. Meutim, u Africi puto-
pisac opisujui naga tela mladih crnkiwa (afrikih Eva) najvie pa-
we posveuje wihovim ustima i jeziku kao organu u usnoj dupqi. Ti
opisi jezika su meu najpoetinijima u celoj kwizi: I raduje ivo i
prozrano crvenilo wenog jezika koji joj se kao kakav vlani cvet ne-
prestano pojavquje izmeu zuba dok govori. Ima neeg poetskog, prolet-
weg i strano sablaznog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tom
tamnom telu objavquje tajnost i intimnost bia. Jedino kad govori
crnkiwa, kada se vidi vlano crvenilo unutrawosti wenih usta to
ovek jasno biva svestan wene nagosti."
31
Slino uzbuewe pripoveda
e docnije opisati i ovako: Ali ono to me uzbuuje najvie to je
vlana divna ruiastost wihovog jezika, desni, koja se obznani iza
winog brbqawa. Sve je ugasito i tamno na wima, sve je od jedne boqe
75
30
Miel Fuko, Rijei i stvari: arheologija humanistikih nauka, prev. N. Kova, Beograd
1971, str. 374.
31
Rastko Petrovi, Afrika, Beograd 1930, str. 4546.
grae no ona od koje smo saiweni; to nije samo put, ve i ono od ega
je drvo, vrsto i mrano, i metal. Jedino iza usana, i jo, odakle pola-
zi ivot, svie rumenilo zore koja je bez prestanka u wima. Kada crn-
kiwa ima sklopqene usne, ma koliko gola, ona je ve odevena u veliku
sveanost prirode, samo kad rasklopi usne ona je gola, ona je gola sa-
svim. Nosi jednu ruu qubavi u svojim ustima."
32
Uzbuewe ustima i je-
zikom kao organom koji obznawuje tajnost i intimnost qudskog bia u
Africi produava se u romanu Qudi govore u fasciniranost govorom
koji jezik svojim pokretima u ustima proizvodi. Ta fasciniranost iz-
govorenim reima u Africi je postojala samo na nivou zvunosti i me-
lodije govora raduje udna divqa boja wihovog glasa, u kome ima uz-
buenih nota devojakih, pitavih detiwskih i promuklih kliktawa
ratnikih", kae putnik u ovom putopisu. Iako sa domorocima komu-
nicira, on wihov jezik ne razume, ali se divi samoj govornoj melodiji.
U romanu Qudi govore putnik sa svojim domainima komunicira, po-
znaje wihov jezik i zato je opiwen sadrajem i smislom izgovorenog,
ali ne i zvuawem. Zadivqenost samim zvuawem jezika, osloboenog
svakog qudskom uhu razumqivog smisla, pojavie se na kraju romana, ka-
da putnik, slino kao i u Africi, zauje rei ije znaewe ne razume.
Tada, u olujnoj noi na jezeru, putnik postaje svestan svog jezika kao
organa u usnoj dupqi koji die i ini pokrete kao kakva poluakvati-
na ivotiwa" (Qudi govore, str. 120).
Pripadajui onom tipu romana koji otkrivaju svoje poetike po-
stupke ali u isti mah i preispituju wihov kwievni i drutveni
smisao, Qudi govore pokazuju se kao delo koje je uvek sloenije nego to
to na prvi pogled izgleda. Pomenuto putnikovo visoko vrednovawe raz-
govora kao oblika prevazilaewa razlika meu qudima, iz ega proizi-
lazi i povlaena uloga dijaloga u narativnom konstituisawu romana,
deo je zapravo putnikove utopistike vizije o prestanku ratova i suko-
ba: Moda e jednog dana ratovi sasvim ieznuti. Duboke, iskonske
sile koje pokreu ratove, vie nee imati dejstva", kae putnik svojim
sagovornicima (Qudi govore, str. 46). Dok govori o svojoj viziji svet-
skog mira i mogunosti da qudi razgovorom prevaziu meusobne raz-
like, putnik deluje samouvereno i ubedqivo, ali kada se razgovor okon-
a, on poiwe u sebi da sumwa i preispituje izreene tvrdwe, relati-
vizujui mo govora da svet uini humanijim: Odjednom vidim da sam
se odista upustio u suvie apstraktno razlagawe, moda suvie kwi-
evno. Rat? Ko zna, moda je rat zaista veit. Moda mrwa koja na-
staje izmeu qudi nee nikada biti izbrisana." (Qudi govore, str. 50).
33
76
32
Isto, str. 127.
33
Zanimqivo je uporediti putnikova razmiqawa o ratu, uticaju koji rat ima na
qude i dubokim iskonskim silama koje rat pokreu sa stavovima koje 1916. godine iznosi
poznati francuski psiholog i sociolog Gistav Le Bon: Rat ne utie samo na materijal-
ni ivot naroda, ve i na wegove misli Vraamo se ovde na osnovnu zamisao da svetom
ne rukovodi racionalnost ve afektivne, mistike ili kolektivistike sile, zavodqivi
nagovetaji tajanstvenih naloga." (Nav. prema: Pol Virilio, Rat i film: logistika percepcije,
prev. A. Jovanovi, V. Cakelji, Beograd 2003, str. 54).
Razgovor postoji kao plemenita i humana mogunost da se razlike i su-
kobi meu qudima prevaziu, ali potpuno ostvarewe te mogunosti, i
toga je putnik svestan, utopijska je zamisao. Zato se i roman svojim na-
lijem otkriva kao kwiga o utawu i izostanku istinskog razumevawa
meu qudima koji ive na ostrvu. Ta smisaona dimenzija romana oitu-
je se u prii o sudbini mladog ribara Pipa, koja se poput mozaika u
razgovorima postepeno konstituie u prva dva poglavqa i zato je zani-
mqiva i za razumevawe odnosa koji metani imaju prema putniku i we-
gove uloge u pripovedakom objediwavawu razliitih verzija/perspek-
tiva koje o istim dogaajima i sudbinama imaju razliiti sagovornici.
Pipo putniku poverava svoje nazadovoqstvo ivotom koji vodi na ostr-
vu. eleo je da bude mornar, ali morao je da se preutno povinuje oe-
voj eqi da bude ribar i oeni se devojkom koju ne voli. Ja vie ni-
kad ne mogu izii iz ovoga sela", kae Pipo, Jo sam mlad a ivot je
za mene sasvim svren. () Mislim da ne volim nikoga. Oni su me svi
unitili. Naroito me je otac unitio. Da me je ubio ne bi nita go-
re uino" (Qudi govore, str. 7071). Meutim, o Pipovom nezadovoq-
stvu pa i mrwi wegov otac Kortec ne zna nita, tavie ubeen je
da ne bi mogao poeleti boqeg sina. Niste nikada pomislili da bi
vai sinovi mogli otii u svet i raditi daleko od svojih roditeqa?"
pita ga putnik nakon to je razgovarao sa Pipom Nato! Mi smo
svi jo iz davnine ribari", odgovara Kortec (Qudi govore, str. 74).
Mladi oigledno nema hrabrosti da se suprotstavi oevom autoritetu
i iskreno mu prizna da ne ivi ivotom koji eli. U svojoj ispovesti
nepoznatom putniku Pipo verovatno prvi i jedini put ima priliku da
svoje nezadovoqstvo i neostvarene eqe nekome poveri, da u razgovoru
glasno artikulie razmiqawa o sopstvenoj sudbini. Tako otac i sin
godinama ive jedan pored drugoga, a da nikada nisu otvoreno razgova-
rali. Putnik, meutim, odmah nakon upoznavawa otkriva da se iza po-
rodine idile krije jedan rtvovan i promaen ivot. Takva pozicija
putnika kojem se qudi na ostrvu otvoreno poveravaju ba zato to je
stranac, objawena je na kraju prvog poglavqa putnik naputa ostr-
vo i potom u vozu uje jednog neznanca koji izmeu ostalog kae i ovo:
Nainili ste jedno poznanstvo, izmewali ste samo nekoliko rei a
uviate da ste bezrazlono saznali tano ono to je najbitnije u tom
oveku. Vi ga poznajete isto tako dobro ili ak i boqe od wegovog bra-
ta, sina i.t.d. Moete provesti pored wega jo dvadeset godina, nita
podrobnije o wemu vie nemate da saznate." (Qudi govore, str. 79). I u
Burleski gospodina Peruna boga groma Rastko je iskoristio identian
postupak da neki od sporednih likova, poput doktora koji lei Bogo-
quba Markovia na kraju etvrtog poglavqa Burleske, iznenada izgovori
autopoetiku ocenu, odnosno metanarativno objawewe ispripoveda-
nih dogaaja. Pomenuti komentar, ba zato to se direktno odnosi na
priu o Pipu, poveren je nekom neznancu, a ne putniku-pripovedau,
ime je iskaz dobio karakter jednog opteg i u psihologiji dobro po-
znatog iskustva da ovek moe da se otvoreno i bez ustruavawa poveri
pre nekome koga ne poznaje, nego nekome ko mu je najblii i koga svojom
77
iskrenou moe povrediti. U drugom delu romana putnik e posetiti
bolesnog Pipa u wegovoj kui i tu se jo dramatinije uveriti u ne-
sreu koja u toj porodici postoji a ostaje neizreena. Celokupna drama
odvija se u onome to ostaje neizgovoreno, u pogledima i gestovima.
Dok se oprata od putnika, Pipova ena ne moe pred drugima da mu
kae koliko pati, ali ovaj to vidi u wenim oima Oi ene su go-
vorile: 'Zato jo ne ostane; zato mu ne kae da nisam kriva; da
treba da me voli?' " (Qudi govore, str. 95). Tako pogled u ovoj sceni po-
staje jedan oblik komunikacije koja otkriva vie od izgovorene rei,
dok razgovor koji se vodi zapravo samo skriva pravu prirodu meuqud-
skih odnosa.
34
Na kraju drugog poglavqa pria o Pipu dobija svoj zavretak i to
u putnikovom razgovoru sa Ivonom, devojkom koju je mladi ribar tajno
voleo, ali voqom svojih roditeqa nije mogao da se wome oeni. U toku
tog veerweg susreta putnik spoznaje istinsku mogunost da razgovor
dobije egzistencijalni znaaj i preobrazi ne samo onoga koji govori
nego i onoga koji slua. Kad ve niste odavde" kae na kraju svoje
ispovesti Ivona, pravdajui svoju iskrenost pred strancem. Wena is-
povest, u jo veoj meri nego Pipova, postaje potpuno ispuwewe wenog
ivota, sudbonosni trenutak koji nesrenoj devojci donosi olakawe
zbog toga to je po prvi put nekome poverila najintimniji deo svog
bia. Meutim, i sam slualacputnik doivqava jo udesniji pre-
obraaj:
I odjednom, apsolutna arobnost i srea ovoga trenutka uoe u
mene. Uini mi se da jedan deo te sree, kao none tiine, mora prei
i na wu. Voleo sam sa ushiewem tu devojku koja je trpela u ivotu, koja
jo trpi i koja je dola da to kae. Zaboravio sam zato sam je zvao da
doe. Da je to bilo radi mene a ne radi we. Ja sam egoistiki eleo da
radi daqeg 'moga' ivota ona unese u ovu no jedno oseawe sree, ali
zbog sree to znam da je to dobro radi 'wenog' daqeg ivota. Bio sam
srean to ima nekog koji, obraajui mi se u svojoj patwi, ne nailazi
na istu sebinost. () Voleo sam je toliko radi 'wene' sree da je i
'moja' poela nesvesno da se time koristi" (Qudi govore, str. 112113).
Ono o emu je Ivona godinama utala sada je izgovorila, odnosno u
razgovoru podelila sa drugim biem koje je umelo da je nesebino saslu-
a. Skrivene emocije i misli su artikulisane bez straha i uzdravawa
i tako u govoru dobile znaaj samospoznaje i potpunog ispuwewa sop-
stvenog ivota. O govoru kao egzistencijalnom inu Rastko, nekoliko
godina nakon objavqivawa romana Qudi govore, pie Marku Ristiu,
koji e mu uzvratiti utawem. Sam, pust, uzaludan i nepotreban" opi-
suje Rastko svoje stawe u Americi, dodajui da jo jedino u intimnom
razgovoru sa drugim qudima nalazi smisao svog ivota: Kod mene raz-
govarati sa nekim nije vie ni nain saoptiti neto ve potpuno
78
34
itava drama koja se odvija samo u gestu i pokretu, kao i sam zaplet o mladiu
koji se oeni jednom, a zapravo voli drugu devojku i zato kopni od neke tajanstvene bole-
sti, neodoqivo podsea na Stankovievu pripovetku Oni".
ispuwewe ivota. Postoji ak i jedan sirekstiman u razgovoru koji ni-
je mawi od polnog, egzibicionizam, oseawe posesije itd."
35
Katarak-
tiko dejstvo ispovesti prelazi sa devojke na sluaoca. I putnik do-
ivaqava otkrovewe u kojem se odrie egoizma i postaje samosvestan
svog novog ja koje sopstvenu sreu nalazi u srei drugog bia.
Razmatarajui prirodu jezika Bahtin podsea na Humboltov stav,
koji su preuzeli i docniji lingvisti, da jezik izraava individualnu
svest onoga ko govori, odnosno nastaje iz potrebe oveka da izrazi i
objektivira sebe. Meutim, Bahtin naglaava i onaj uzvratni momenat
koji govor ima na sluaoca Svako razumevawe ivog govora, ivog
iskaza ima aktivno uzvratni karakter (iako stepen ove aktivnosti biva
veoma razliit); svako razumevawe bremenito je odgovorom i obavezno
ga raa u ovom ili onom obliku; onaj koji slua postaje onaj koji govo-
ri."
36
Stranac koji je u susretu sa ostrvqanima mahom bio slualac,
postae pripoveda, odnosno od onoga ko slua napisanim romanom
postae onaj ko umetnikim delom govori.
Nakon razgovora sa Ivonom putnik silazi na obalu jezera. Sve
to je qudsko na jezeru, spava. Nema vie nieg oveanskog u ovom
predelu" (Qudi govore, str. 119) konstatuje pripoveda na poetku tre-
eg, zavrnog poglavqa romana. Taj iskaz se ne odnosi samo na trenut-
ni ivot qudi na ostrvu. Sve qudsko, ega u noi pored vode nema, je
itav poredak kulture i istorije koji sada pripovedau izgleda bezna-
ajan spram poretka venih i nemerqivih sila u univerzumu ta
ini sada to dawu po wemu gamiu qudi!", razmiqa pripoveda na
obali jezera, ta ini to su tu logorovale rimske i mavarske vojske,
ginuli legionari a San Dijego, okruen pticama i ribama, plovio
Ostrvu!" (Qudi govore, str. 119). Naglaeno oponirawe dana, koji pri-
pada qudima, i noi, kada nesputano vladaju elemetarne sile prirode,
vano je za razumevawe poetike Rastkovog romana, tim pre to slino
suprotstavqawe dnevnog i nonog postojawa nalazimo i na poetku
drugog dela Dana estog: I to to se zbivalo dawu, tokom te dvadeset
i tri godine, izmeu vie od osam hiqada svitawa i toliko zalazaka,
zbivalo se na zemqi i pripadalo je qudima. () Ali nou, izmeu vie
od osam hiqada zalazaka i vie od osam hiqada svitawa, nita vie
nije bilo qudsko. Sve je pripadalo samo beskraju."
37
Veina autora koji
su pisali o romanu Qudi govore istakli su da su prva dva dela dijalo-
ka, a trei monoloki, odnosno da u prva dva poglavaqa putnik raz-
govara sa qudima, a u treem ostaje sam. Meutim, ovu podvojenost mo-
emo da posmatramo upravo kao razliku izmeu dnevnog i nonog dela
romana, odnosno jezika dana i jezika noi. Romanopisac koji je u kon-
tekstu evropske modernistike kwievnosti svakako najblii Rastku
Petroviu, po anrovskom, pripovedakom i jezikom eksperimentu
Xejms Xojs, na slian nain je pokuao da objasni razliku izmeu
79
35
Nav. prema: Marko Risti, Tri mrtva pesnika", Prisustva, Beograd 1966, str. 345346.
36
Mihail Bahtin, Problem govornih anrova", str. 241.
37
Rastko Petrovi, Dan esti, Beograd 1982, str. 454.
Uliksa i Fineganovog bdewa Kau da je nejasan", veli Xojs povodom
svog posledweg romana, Uporeuju ga sa Uliksom. Ali radwa Uliksa
uglavnom se odvija dawu. Radwa mog novog dela zbiva se nou. Prirodno
je da nou stvari ne budu tako jasne, zar ne?"
38
Dok dan u prva dva dela
romana Qudi govore pripada qudima i wihovom poretku kulture i jezi-
ka, dotle no na jezeru pripada velianstvenim, elementarnim i oveku
nepojmqivim silama univerzuma. Tek kada poredak kulture vie ne de-
luje, ovek moe sebe da doivi kao bie koje je neodvojivi deo prirode
i da dopre do jednog drugaijeg, sveobuhvatnijeg saznawa o ivotu i
smrti koji su integrisani u sudbinu univerzuma to je jae od sa-
znawa ivota preko dana, koje je saznawe linog ivota. Saznawe i-
vota uopte. Saznawe jedne vie lepote, saznawe svoje smrti" (Qudi
govore, str. 121).
Postupak pripovedawa i jezik u zavrnom delu romana Qudi govore
bitno se razlikuju u odnosu na prethodna dva poglavqa. U treem delu
dominira ona narativna instanca koju smo ranije nazvali samosvesnim
ili kontemplativnim pripovedaem, ali ija je samosvest sada rasloje-
na i uslowena u pokuajima da se suprotstavi racionalnoj kontroli
i prepusti slobodnom, asocijativnom toku misli i igri rei koja vodi
ka podsvesnom. Glupo je", misli u jednom trenutku pripoveda, ve
umoren ovom igrom razliitih nivoa svesti, ovako svaki as padati u
san a as biti lucidan kao pred streqawe" (Qudi govore, str. 130). Ono
to je najpre intrigantno u ovom delu romana je upravo ta pozicija
pripovedaa koji as lucidno i u formi esejistikih razmiqawa ho-
e da formulie svoju viziju ovekovog ivota u vaseqenskom poretku,
dok na momente pokuava da se suprotstavi svakom kontrolisanom radu
misli (Ili ne, sve je to la jer je misao. Neu da mislim", ili Moja
misao takoe vie ne radi. Samo da zakqui da ivi i da je tu jedina",
Qudi govore, str. 126). Pozicija pripovedaa u zavrnom delu romana
Qudi govore bliska je poziciji Stevana Papa-Katia u prvom delu ro-
mana Dan esti, u poglavqu koje je grafiki izdvojeno i kurzivom mar-
kirano a zove se indikativno Stevanova 'Misao u oluji' kada je do-
bila svoj smisao i svoj oblik". I zavrno poglavqe romana Qudi govo-
re moglo bi se slino nazvati putnikova misao u oluji kada je dobila
svoj oblik i smisao. Oba teksta su ispripovedana u prezentu a motiv-
ske, stilsko-jezike i misaone podudarnosti gotovo da zahtevaju wihovo
ukrteno itawe. Tako se Papa-Kati u jednom trenutku pita: Koliko
je to bilo slojeva misli u meni? Koliko? Ima dve, tri, etiri Pokua-
vajui, evo da se ponovi ceo sloeni rad mozga. Ali iz wega samo lumino-
zno iskau rei: Koliko slojeva misli ima u meni? Koliko slojeva?"
39
Oi-
gledno je da se u oba teksta na implicitno poetikom planu razreava
pitawe odnosa izmeu svesnog i podsvesnog u postupku pripovedawa.
Ovo pitawe je jedno od kqunih u avangardnim poetikama i Rastko je o
80
38
Nav. prema: William York Tindall, James Joyce: His Way of Interpreting the Modern
World, Greenwood Press, 1979, str. 102.
39
Isto, str. 156 (podvlaewe je autorovo).
tome pisao u eseju ivo stvaralatvo i neposredni podaci podsvesti,
objavqenom u asopisu Svedoanstva" 1924. godine. Kritikujui nadrea-
listiki zahtev da se automatskim pisawem celokupno kwievno stva-
rawe ogranii samo na ono to prua podsvest, Rastko postavqa vano
pitawe o autentinosti onoga to se takvim postupkom, navodno iz
podsvesti, dobija. Tek stalnim svesnim popravakama", istie Rastko,
u stawu smo dati svu neposrednost jednog svog podsvesnog gesta." Zato
mobilisawe svih moi svesti daje mogunost da se objave duboki im-
pulsi i zamraena teka oseawa vitalnosti".
40
Zavrno poglavqe ro-
mana Qudi govore moe se shvatiti upravo kao takav pokuaj da se mo-
biliu sve moi, odnosno svi nivoi svesti ne bi li se doiveo puni,
integralni ivot. Pripovedaevi pokuaji da ne misli, zapravo da se
suprotstavi racionalnoj kontroli misli, samo intenziviraju i dina-
mizuju wegovu svest, otvarajui u jednom trenutku onaj wen najdubqi,
nepojmovni sloj izraen jednim neobinim i nerazumqivim jezikom
zasnovanim prvenstveno na povezivawu rei po zvuawu. Upravo u raza-
rawu pojmovnog, referencijalnog, razumom kontrolisanog, jednom reju
dnevnog jezika Rastko pronalazi mogunost za otkrivawe i artikulaciju
podsvesnog,
41
za razliku od nadrealista, koji u svojim automatskim tek-
stovima, ija struktura poiva na oblikovawu i smewivawu neobinih
poetskih slika, nikada nisu dekomponovali leksiku i sintaksu.
42
Kakav je to zapravo nepojmovni jezik koji pripoveda uje u nonoj
oluji na jezeru? Upravo nakon iskaza da je no bezmerna pripoveda na-
vodi rei kojima kao da sam noni univerzum progovara u wegovoj sve-
sti osloboenoj svake razumske kontrole. Taj jezik slian je ponajpre
nonom jeziku Fineganovog bdewa. U Rastkovom romanu to je niz onoma-
topeja i po zvuawu povezanih rei bez ikakvog leksikog znaewa
ta to uh, ta to uh! Sluh, duh, kruhsuh, plugpuh, sluh.wuh..uh,
wuh, buh, truh, duhsuh, vuh, kluh, sruh, duh, duh, sluh.uhuh buh,
vuh, duh, guh, uh, zuh, uh, kuh, luh, muh, nuh" i koji se potom produ-
ava u asocijativni tok pripovedaeve svesti Bilijon! Bilijon,
bilijon; nuh bilijon. Zvezda koja pada? Ne! Palankinos? Ne! Nuh bili-
jon, nuh bilijon. Nuh, nuh. ta to, ta to? Ah, da; ta to uh, ta to
uh?" i daqe (Qudi govore, str. 127). Na poetku Xojsovog romana, kao
najizrazitiji primer wegovog nepojmovnog jezika, je re, odnosno zvuk
grmqavine satavqena od stotinu slova Bababbadalgharaghtakam minar-
ronnkonnbronnerronntuonnthunntrovarrhhounawntoohoohoordenenthurnuk".
43
I
81
40
Rastko Petrovi, Eseji i lanci, str. 470471.
41
U svojoj studiji Dosetka i wen odnos prema nesvesnom Frojd pie o razliitim
mogunostima tumaewa nesvesnog koje se manifestuje u igrama rei. Polazei od pojedi-
nih Frojdovih stavova, ak Lakan e poetkom sedamdesetih godina ustvrditi da je ne-
svesno strukturisano upravo kao jezik, odnosno da je nesvesno ist oznaiteq sposoban
da primi mnotvo znaewa.
42
Govorei o razlici dadaistikog (emu je blii Rastko) i nadrealistikog tek-
sta, Radovan Vukovi zakquuje da nadrealizam nije razarao tradicionalne jezike
norme, nije pokuavao da umesto raeenicama govori glasovima i reima, tj. olupinama
reenice," (R. Vukovi, Srpska avangardna proza, Beograd 2000, str. 221).
43
Nav. prema: W. Y. Tindall, nav. delo, str. 121.
Rastkov i Xojsov noni jezik svojom sintaksom, ritmom i zvuawem de-
struiu zdravorazumski dnevni" jezik koristei se igrom rei koja
nagovetava mnoge nivoe znaewa. U srediwoj i poetiki kqunoj
sceni u prvom delu Dana estog, koja se kao i ova na kraju romana Qudi
govore zbiva u oluji, Stevan Papa-Kati kao najdubqi sloj svesti, neo-
svetqen razumom, saznawem i znaewem otkriva isti nepojmovni jezik
Neki nerauzmqivi slogovi, kojih nisam sasvim svestan ali na koje
pristajem, koji nema nikakve veze sa optim qudskim govorom a ipak do-
laze s wegovog izvora () I jedne i druge rei ne znae nita, ili ba
znae ono pravo, poto su kao u postawu prvih govora izvirale iz samih
bia. 'Rena, vrao drana mi, mana re, krun! Ah, da krun! Ne, krena,
krena!'"
44
Nema sumwe da je Rastko u svom posledwem romanu poetiki i
pripovedaki nastavio upravo liniju ovog jezikog eksperimenta, odno-
sno nepojmovnog ili nereferencijalnog jezika koji pripoveda uje u
olujnoj noi na kraju romana Qudi govore. I jedan i drugi jezik kao da
se raaju iz same oluje, i Stevanova i putnikova misao obrazuju se u ve-
lianstvenom haosu univerzuma u kojem se ovek, kao prvog, iskonskog
dana, ponovo stapa sa prirodom, wegovo telo i duh postaju deo jednog
velikog organizma. Postoji ova oluja", govori Stevan sam sa sobom,
as spora i pritajena, as besomuna, disawe sveta, i postoji tvoje di-
sawe, i ovo drugo je samo produewe onoga prvog (), i tvoja je misao to
disawe"
45
Oluju u kwizi Qudi govore pripoveda poredi sa prvim da-
nom stvarawa sveta Priroda baca svoje meteore, svoje muwe, i slike
svojih muwa, nemo i ubilaki kao prvog dana" (Qudi govore, str. 126), a
rei koje potom uje kao da su prve, izvorne rei tek stvorenog sveta.
Raawe univerzuma i govora (poput biblijskog u poetku bee re")
dobija svoj nastavak u roewu deteta u zavrnoj sceni romana.
Priroda Rastkovog nepojmovnog govora postaje jo zanimqivija
dovedemo li je u vezu sa razliitim oblicima ispoqavawa jezikih mo-
gunosti od infantilnog i nemutog jezika do simbolistike poe-
zije i dadaistikih i kubofuturistikih eksperimenata. Upravo sve te
oblike manifestovawa nesputanog kreativnog duha Rastko pomiwe u
svom eseju Mladistvo narodnog genija" iz 1924. U danima naeg de-
tiwstva", pie Rastko, eqni da izrazimo masu stvari, oseawa, sen-
zacija, kojima ne bismo umeli nai ekvivalente u materwem jeziku, ili
za koje bi nam se poznate rei uinile i suvie obinim, eqni tako-
e da imamo jedan svoj specijalni jezik kojim bismo samo izmeu sebe
optili, mi smo pronalazili neki svoj."
46
Taj infantilni jezik koji
se zasnivao na povezivawu rei po zvuawu, premetawu i umetawu slo-
gova ime se obrazuje neka vrsta govorne ifre, Rastko poredi sa jezi-
kom naih folklornih bajalica i razbrajalica, ali sa idealom tajan-
stvenog nemutog jezika iz naih bajki koji bi oveku omoguio da op-
ti sa ivotiwama. Meutim, slinu tendenciju da se stvori osobeni
82
44
Isto, str. 160. (podvlaewe je autorovo).
45
Isto, str. 154. (podvlaewe je autorovo).
46
Eseji i lanci, str. 354355.
jezik koji ukida predmetna znaewa i uspostavqa specifine zvukovne
i asocijativne veze meu reima (jedna re povlaila je po jednoj ta-
janstvenoj logici drugu za sobom") Rastko pronalazi i u modernoj poe-
ziji. Cela poezija podsvesti, asocijacija, automatizma pribliava se
i nehotice vie narodu, naim brojanicama, ako se tako sme rei, no
to je produila umetnost koja je neposredno bila za wom."
47
Poezija
francuskog simbolizma, pogotovu Remboova pesnika alhemija rei i
Verlenovi stihovi, koji su, dokazuje Rastko, neobino bliski svojim
ritmom naim razbrajalicama, nastoji da pesniki jezik priblii mu-
zici, a znaewe zameni nagovetajem i monim sugestijama. Generacija
pesnika koja potom dolazi, predvoena Apolinerom, a potom i dadai-
stima i ruskim futristima, ide korak daqe i pokuavajui da poezijom
izrazi podsvesno razara i jedinstvo same rei. U tim pokuajima Rast-
ko vidi zapravo jedan moderni folklor i pozivajui se na amerikog
psihologa Vilijema Xejmsa u svim navedenim oblicima jezikih ekspe-
rimenata pronalazi ostvarewe onoga to pripada kolektivnom nesve-
snom. Konano, Rastkov jeziki eksperiment ima svoje mogue izvore u
dalekim, egzotinim jezicima koji su navedeni u putopisu Afrika, ob-
javqenom godinu dana pre romana Qudi govore. Putopisac ne razume go-
vor afrikih crnaca, ali je opsednut wegovim zvuawem i muzikalno-
u.
48
Nepojmovni ili zaumni govor u treem poglavqu romana Qudi go-
vore svakako se ne moe jednostavno izjednaiti samo sa jednim od po-
menutih infantilnih, ludistikih, ili pesnikih preinaewa jezika,
ali je identino stvaralako iskustvo svakako u osnovi i Rastkovog je-
zikog eksperimenta. Onomatopejska i asocijativna igra rei u zavr-
nici romana moda se ponajpre moe odrediti upravo kao noni je-
zik kojim u pripovedaevoj/putnikovoj svesti progovara velianstveni
i bezmerni noni univerzum u oluji. U uvodnoj beleci autor obznawu-
je da je govor u kwizi pretovaren onim to je ivot qudi i univerzu-
ma uopte". Dok su u prva dela qudi govorili o svom ivotu, u treem,
u kojem se ivot qudi posmatra kao deo sveopte tragine i herojske
borbe za opstanak koja se u vodi u prirodi, i sama priroda progovara.
Rastkovu kwigu Qudi govore anrovski smo odredili kao kratki
roman, polazei najpre od autorove esejistike koncepcije o malom ro-
manu u kojem bi se ispitale mogunosti jezika i oneobiene percepcije
i izrazilo jedno novo, obnovqeno interesovawe za ivot i odnose meu
qudima. Naglaena i za moderni roman karakteristina poetika sa-
mosvest o artificijelnosti koja pokree pitawa o odnosu stvarnosti i
umetnosti, zatim preispitivawe sopstvenih narativnih i kompozicio-
nih postupaka, mnogobrojne veze sa drugim Rastkovim romanima, te ko-
83
47
Isto, str. 357.
48
U napomenama za Rastkov roman Dan esti, u Nolitovoj ediciji Srpska kwiev-
nost Roman, orije Vukovi kae: U prvom delu Dan esti, u odeqku pod naslovom
'Stevanova misao u oluji', nalaze se rei nekog nepoznatog jezika. Moda je u pitawu ne-
ki afriki jezik ili dijalekat jer neto slino postoji i u Africi." (R. Petrovi, Dan
esti, str. 677).
nano dominacija forme kratkog eksperimentalnog romana u avangard-
noj prozi, takoe su argumenti za ovakvo anrovsko odreewe. Meu-
tim, time se pitawe anrovske prirode ove kwige ne iscrpquje, nego
zapravo tek poiwe jer su i Qudi govore, kao i ostali Rastkovi romani
(ponajpre Burleska i Dan esti) i naravno preteni deo avangardne
proze, zasnovani na sloenom anrovskom meawu. To nije jednostav-
no i neproblematino stapawe konvencija razliitih anrova nego
svojevrsna anrovska i jezika igra u kojoj se, u svakom romanu na spe-
cifian i poetiki i pripovedaki motivisan nain, ukrtaju, suko-
bqavaju, izneveravaju i modifikuju pojedina tradicionalna anrovska
ograniewa. Izrazitu anrovsku mnogostrukost ove Rastkove kwige naj-
boqe je izrazio Marko Risti nazvavi je delom koje je roman ili no-
vela, povest ili dijalog, odnosno dijalogisani odlomak jednog transpo-
novanog putopisa, a moda pre svega jedna poema."
49
Jasno je da je anrovsko polazite ovog Rastkovog avangardnog ro-
manesknog eksperimenta putopis. Autor to istie ve na poetku svoje
uvodne beleke kwigu je napisao za vreme jednog putovawa, ali odmah
dodaje i da je osnovna anrovska konvencija putopisa izneverena
Odjednom, sve to su qudi govorili oko mene konkretiziralo se i stavi-
lo ispred predela i graevina koje sam gledao" (Qudi govore, str. 7). Vi-
naver je prvi primetio da je putopis i figura putnika u osnovi celo-
kupnog Rastkovog kwievnog dela. Rastko je sebe oseao najvie kao
putnika", veli Vinaver, Taj mu je simbol bio najdrai. Putnik jedna-
ko neto otkriva. Putnik nikada nije stigao, ni ita ustalio: posle
puta, opet predstoji put."
50
Putopis je, rekli bismo, Rastkova an-
rovska baza. On ne samo da je napisao velik broj putopisa, nego i pesa-
ma u slavu putnika i putovawa, od kojih su neke izrazito programske
Spomenik putevima" u prvom broju asopisa Putevi" 1922, Putnik"
u zbirci Otkrovewe, posveena upravo Stanislavu Vinaveru, potom
Azije putuje" (1931) i Bitinski pastir" (1932). Sve one pripadaju
onom krugu evropskog avangardnog pesnitva koji Giqermo de Tore na-
ziva putujuom lirikom" a za wihove autore primeuje da su donkiho-
tovski, vie voleli putovawe od prebivalita."
51
Najizrazitiji pred-
stavnik takve putujue lirike" u evropskoj avangardi je svakako Blez
Sandrar, a kod nas, pored Rastka i Rade Drainac.
Hronotop puta je na razliite naine prisutan u svim Rastkovim
romanima. Pripovada i pojedini junaci Burleske slobodno putuju i
kroz prostor (zemqa, raj, pakao) i kroz vreme (prolost, sadawost,
budunost). Srediwi deo romana Sa silama nemerqivim poetiki ak-
tuelizuje poznati antiki i sredwevekovni topos plovidbe po uzburka-
84
49
Marko Risti, Napomena" u kwizi: R. Petrovi, Sa silama nemerqivim. Qudi
govore, Beograd 1977, str. 206. O razliitim anrovskim odreewima koja su pojedini au-
tori davali ovom Rastkovom delu vidi u: Dragia Vitoevi, Jedna Rastkova sinteza, u
zborniku Kwievno delo Rastka Petrovia.
50
Stanislav Vinaver, Rastko Petovi, lelujavi lik sa freske, str. 399.
51
Giqermo de Tore, Istorija avangardnih kwievnosti, prev. N. Marinkovi,
Sremski Karlovci Novi Sad 2001, str. 10.
nom moru, prvi deo romana Dan esti prati put srpske vojske kroz Al-
baniju, a srediwe poglavqe drugog dela zove se Hodoae" i posve-
eno je poseti glavnih junaka indijanskom rezervatu. Povlaeno mesto
koje u pripovedakoj strukturi Rastkovih romana ima hronotop puta
proistie najpre iz autorove ivotne i poetike opsesije za upoznava-
wem drugih kultura i udaqenih prostora. Od romana Milovana Vidako-
via srpska kwievnost nije imala romanopisca u ijim delima je ne
samo putovawe kroz neobine i udaqene predele, nego i simbolika
prostora imala tako naglaenu ulogu. Kao to je u prozi Miloa Cr-
wanskog, od Objawewa Sumatre" i Dnevnika o arnojeviu do Romana
o Londonu, dominantna figura dvojnik, tako je u kwievnom delu Rastka
Petrovia izrazita figura putnika. Hronotop puta, i od wega neto
ui hronotop susreta ima, kako to pokazuje Bahtin, ogroman znaaj u
razvoju kwievnosti, ponajpre romana, kao to i samo poimawe pro-
stora ima vanu ulogu u konstituisawu slike sveta u ovekovoj svesti.
Ako znamo da je na poetku Rastkovih kwievnih i umetnikih intere-
sovawa upravo istraivawe bogatog kulturnog naslea sredwega veka,
onda je zanimqivo da naglaeno prisustvo toposa puta i putovawa u
wegovom kwievnom delu posmatramo u kontekstu nekih stavova pozna-
tog ruskog semiotiara kultura Jurija Lotmana. Govorei o pojmu i
simbolici prostora u sredwevekovnim tekstovima, Lotman zapaa da je
za sredwi vek karakteristian takav pristup geografiji koji je ne tre-
tira kao naunu disciplinu nego kao varijantu religiozno-utopijske
klasifikacije. S tim je povezan i poseban odnos prema putniku i pu-
tovawu: dugotrajno putovawe poveava ovekovu svetost."
52
U Rastkovom
kwievnom delu putovawe bogati ovekovu duhovnost, daje mu sposob-
nost da razume druge qude i kulture.
Upravo je kategorija prostora u kwizi Qudi govore jedna od kqu-
nih za razumevawe Rastkove transformacije putopisnog anrovskog po-
lazita u eksperimentalni kratki roman. Govorei o prirodi i genezi
anrovskih inovacija, Lotman primeuje da novatorstvo i jeste u tome
da se principi jednog anra preurede po zakonima drugoga, pri emu se
taj drugi anr organski upisuje u novu strukturu i u isto vreme uva
pamewe o drugom sistemu kodirawa."
53
Rastkovo delo Qudi govore na-
staje takvim dvostrukim anrovskim kodirawem, putopisnim i roma-
nesknim, pri emu nastaje jedna specifina forma eksperimentalnog
kratkog romana. Iako je putopis anr koji se, kao ni roman, ne moe
tako jednostavno, kako to na prvi pogled izgleda, formalno definisati
u svom istom obliku, to potvruje bogata putopisna tradicija u srp-
skoj kwievnosti,
54
od wega se ponajpre oekuje da geografski locira i
85
52
Jurij M. Lotman, O pojmu geografskog prostora u ruskim sredwovekovnim tek-
stovima", Semiosfera, prev. V. Santini, Novi Sad 2004, str. 263.
53
Isto, str. 205.
54
O anrovskom odreewu putopisa vidi: Slobodanka Pekovi, Putopis uslo-
vqenost anra", u zborniku Kwiga o putopisu, Beograd 2001. O anrovskoj otvorenosti
/nestabilnosti putopisa u vreme avangarde up.: Slaana Jaimovi, Srpski avangardni
putopis, Beograd 2005.
opie prostor u kojem se pripoveda kree, kao to je to sluaj u Rast-
kovim tekstovima o Makedoniji, Dalmaciji, paniji ili u kwizi o
Africi, gde ni jednog trenutka nismo u nedoumici na kom geografskom
prostoru se autor nalazi. Meutim, u romanu Qudi govore poetiki
smiqeno a sasvim nesvojstveno putopisu, prisutna je izvesna konfu-
zija oko toga gde se to neimenovani putnik zapravo nalazi, u kojoj ze-
mqi su jezerska ostrva Mawe i Vee. Najpre moemo da primetimo da
se radwa Rastkovih romana i pojedinih narativnih pesama esto deava
pored jezera, odnosno pored vode tako je na primer u pesmama Bodi-
nova balada", u kojoj povrina jezera ogledalskim udvajawem prebacuje
lirski subjekt u davnu prolost, ili Pesnik nad vodom", iji naslov
asocira na zavrno poglavqe romana Qudi govore. Staroslovenske kwi-
ge Burleske odvijaju se u jezerskoj devolskoj dolini; junaci drugog dela
Dana estog provode no u indijanskom rezervatu pored reke koja dobi-
ja mistinu dimenziju Voda je disala kao kakva velika radosna i-
votiwa. Pokrivala se slikom uma, bojama zelenih vrba, i istezala put
beskrajnih prostora. Bil je gledao kako qudi sputaju tri mree, jednu
za drugom. I to je za wega imalo prepotopsko znaewe utapawa jednog
bia u drugo, preobraaj jedne materije u drugu. Hteo je da tu istu vodu
utopi u svoje ruke, svoje lice, i da ih vie nikada ne vadi."
55
Ako pokuamo da odgovorimo gde se zapravo nalaze jezero i ostrva
u romanu Qudi govore, svakako najpre moramo pomisliti na paniju
mesta Huenta, Eskalona, Toledo, a i imena likova nesumwivo asociraju
na zemqu na Iberijskom poluostrvu. Meutim, ve je jedan od prvih au-
tora koji je pisao o ovoj Rastkovoj kwizi, Todor Manojlovi, zapazio
da je to neka udna, neodreena, irealna panija".
56
Ali postoji jedan
detaq zbog kojeg svakako ne moemo biti sasvim uvereni u ovakvo pro-
storno locirawe. Naime, nekoliko puta se u razgovorima pomiwe tra-
montana severni vetar koji duva samo u Italiji (ital. tramontana).
Ova neloginost" ili greka" zapravo je signal itaocu da prostor
u kwizi nije ni priblino tako pouzdano odreen niti ima onakvu
ulogu kakvu bismo mogli da oekujemo u putopisu, nego je posredi jedna
vrsta topografske mimikrije ili fingirane faktografije koja je pre
bliska romanu. Dok je Vinaver zapazio da se razgovori i susret samo
toboe deavaju u paniji, a zapravo se sve odvija na Siciliji, jedan
drugi avangardni autor razreie ovu tajnu. U kwizi Kod Hiperborejaca
(1966) Miloa Crwanskog, u ijoj se sloenoj anrovskoj prirodi, kao
i u Rastkovom delu, ukrtaju romaneskno, putopisno, autobiografsko,
esejistiko i pesniko, pripoveda koji boravi u Rimu setie se u jed-
nom trenutku svog prijateqa Rastka Petrovia: Da bih je razveselio, ja
joj obeavam da u je voditi u obliwa mesta koja se zovu: Veliko i Ma-
lo. Maiori Minori. ini mi se da se nalaze u jednoj kwizi, koju je je-
dan na prijateq, Rastko, u Italiji napisao. ekali smo ga u Rimu.
86
55
Rastko Petrovi, Dan esti, str. 492493.
56
Todor Manojlovi, R. Petrovi: Qudi govore", Letopis Matice srpske, Novi
Sad, kw. 328, sv. 12, str. 145.
Bio je otiao preko okeana, u Ameriku. Nismo ni sawali da ga vie
nikada videti neemo."
57
Meutim, pripoveda romana Qudi govore poe-
tiki i anrovski svesno unosi ovu konfuziju, uvlaei itaoca u
igru fikcionalnog i faktografskog, prividno dokumentarnog i umet-
niki konstruisanog, na emu je jo u veoj meri bila zasnovana i Bur-
leska. Vinaver svedoi o jednoj osobitoj Rastkovoj opsesiji koju je ostva-
rio upravo u romanu Qudi govore prenoewe slike i akcenta iz jed-
ne, izvorne, u drugu oblast: esto smo razgovarali, Rastko i ja, o tom
prenosu kao o neemu udesnom, to nije razumeo Raskin: o preobraa-
ju sredine u sredinu. Wemu je to dolazilo, Rastku, na mahove, kao rad
kakvog recimo renesansnog slikara, koji prenosi devianska uda kakve
varvarske princeze u Firencu ili u Sijenu, u wihove kule i pirgove,
mesto da varvare i pratioce ostavi u Maloj Aziji."
58
Prenosei do-
kumentarnu i autobiografsku zasnovanost svoje prie iz realne Italije
u udnu, irealnu paniju u kojoj duvaju nepostojei vetrovi, Rastko mo-
difikuje putopisnu topografiju u romaneskno konstruisani prostor. U
ambijentu koji je osloboen svih putopisnih atributa, detaqnih opisa
graevina, predela, znamenitosti, te konano i opisa qudi, razgovori
o qudskoj srei i nesrei dobijaju jednu naglaenu univerzalnu dimen-
ziju, pripadajui zapravo svakom prostoru i svakom vremenu. Samo u ta-
kvom prostoru, koji svojom jednostavnou i svedenou dobija dimen-
zije iskonskog i arhetipskog predela, proste i beznaajne rei" mogu
dobiti snagu i istinu onoga to je ivot qudi i univerzuma uopte."
I druga dimenzija hronotopa vreme dobija u Rastkovom kratkom
eksperimentalnom romanu specifinu funkciju, nesvojstvenu kako pu-
topisu tako i tradicionalnom, na mimetikim postupcima zasnovanom
romanu. Iako se dva putnikova boravka na ostrvu ne mogu precizno da-
tirati, postoji jedan vaan vremenski okvir koji vrsto objediwuje
priu. Dolazei po prvi put na ostrvo putnik sluajno saznaje da je e-
na nekog Karlosa nedavno zatrudnela. U posledwoj, nonoj sceni roma-
na pripoveda prisustvuje poroaju upravo te ene. Pria je tako sme-
tena u vremenski ciklus od priblino devet meseci, od zaea do ra-
awa novog ivota. Rastkova pesnika opsesija tajnom roewa tako je
upisana u vremensku dimenziju romana. Raawe deteta simbolini je i
zavrni odgovor na pitawe o smislu i vrednosti ivota. Gotovo iro-
nino komentariui razgovore koje je sa metanima prethodno vodio
(Smeno je kako qudi govore o ivotu. Svaki ima svoj sud o wemu",
Qudi govore, str. 141) putnik-pripoveda na kraju romana fasciniran
je iskonskom snagom veno obnavqajueg ivota qudi i univerzuma. Tu
snagu razvia i obnove ovek svojom miqu nikada nee uspeti sasvim
da shvati niti da joj se svojim skepticizmom i nepoverewem u ivot
suprotstavi. Posledwi iskaz o ivotu kao jedinstvenoj stvari dobija
svoju potvrdu u jedinstvenosti samog umetnikog ostvarewa kakav je ro-
87
57
Milo Crnjanski, Kod Hiberborejaca, knjiga II, Beograd 1966, str. 121.
58
Stanislav Vinaver, Qudi govore" od Rastka Petrovia, Kritiki radovi Sta-
nislava Vinavera, Beograd 1975, str. 404.
man Qudi govore. Simbolika oplodwe i raawa dobie svoj puni smi-
sao u romanu Dan esti, u kojem Stevan Papa-Kati dolazi do spoznaje
o qudskom telu kao klici, semenu, odnosno siunom svetlom prahu,
baenom voqom vaseqenskog tvorca u mirijade svetova" To je svi-
tawe i svitawe sveta, a ti si u tome siuan svetli prah, u vihoru
venosti siuni svetli prah. Sa tvojom sveu i oseawima, i stra-
stima, i udwama, i ushiewima, i sumwama. Svetli prah."
59
Rastkov kratki roman Qudi govore, kao posledwa autorova za ivo-
ta objavqena kwiga, simbolino je oznaio zavretak avangarde i we-
nih pripovedakih i anrovskih eksperimenata u srpskoj meuratnoj
kwievnosti, ali i postao klica novog, izuzetnog romana Dana e-
stog, jednog od vrhunaca srpske romaneskne proze u proteklom veku.
Predrag Petrovi
CINEMATOGRAPHIC WRITING OF A NOVEL
(Stanislav Krakov's Krila)
S u m m a r y
Stanislav Krakov's Krila (The Wings) (1922) is a short avantgarde novel which
most consistently expresses the new narrative possibilities close, that is analogous to
the techniques of film montage. Unlike other avantgarde authors (Milo Crnjanski or
Dragia Vasi), in Krakov's case one can already talk about the more direct and inten-
sive merging between the novel and film. Specific narrative procedure with which the
novel Krila was realized is in this text related to the standpoints of some avantgarde
authors about film, primarily to Sergej Eisenstein's reflections about the technique of
film montage, as well as to the programme standpoints of some avantgarde narrators li-
ke Alfred Dblin, to base the novel on some cinematographic principles.
88
59
Rastko Petrovi, Dan esti, str. 454.