Tema: Analiza knjievnog dela Cia Gorio"

Onore de Balzaka
1
Onore de Balzak je rodjen 1799. godine u Turu, Francuska. Kao linost i kao
pisac ormira se u pr!oj polo!ini 19. !eka, koju o"ele#a!aju sna#an uspon "ur#oazije i
njene ilozoije #i!ota i sila no!ca kao osno!na pokretaka snaga s!ega delo!anja i stila
#i!ljenja. $o za!r%etku studija pra!a, tre"alo je, po #elji roditelja, da "ude "ele#nik jer je
taj pozi! o"ez"edji!ao dru%t!eni ugled i udo"an #i!ot. Balzaku se taj pozi! nije dopao,
!e& je kao deak ma%tao da "ude pisac. 'aslu&i!ao je s!oj st!aralaki genije i uporno
od"ijao da se "a!i "ilo im osim pisanja. 'jego! pr!i poku%aj je tragedija Krom!el, ali je
to "ilo !rlo sla"o delo. Okrenuo se romanu, napisao za nekoliko godina nekoliko romana,
ali je !ideo da su !rlo sla"i i nije i( potpisi!ao s!ojim imenom.
$osle pr!i( knji#e!ni( neuspe(a, opredeljuje se za izda!a%t!o, kupuje %tampariju,
nakon ega do#i!lja!a materijalnu katastrou koja ga prati do kraja #i!ota) stalno je "io u
dugo!ima i stalno se "orio sa nema%tinom. Opet se !ra&a knji#e!nosti re%en da pi%e
roman o gradjanskom ratu izmedu monar(ista i repu"likanaca u Bretanji. *kupi!%i
gradju, pi%e roman $oslednji %uan i, s!estan njego!e !rednosti, potpisuje ga s!ojim
imenom. Od tada je napisao stotinu knjiga pi%u&i iz dana u dan, "ez preda(a, po
sedamnaest sati dne!no. Balzak je primer ogromne st!aralake snage, pos!e&enosti
knji#e!nosti i sagore!anja u neprekidnom st!aralakom zanosu. Ogromna radna energija
je sla"ila, zdra!lje se s!e !i%e pogor%a!alo i poslednji( nekoliko godina, umoran i
op(r!an "ole%&u, ni%ta nije napisao. +mro je 1,-.. godine, na !r(uncu sla!e.
Balzak je do%ao na genijalnu ideju da s!e s!oje romane o"jedini u jednu celinu
koju je naz!ao /judska komedija. *!aki roman je pose"na celina ali s!e i( o"jedinjuje
!reme, podne"lje, mentalitet, linosti. 'eke njego!e linosti ja!ljaju se u razliitim
delima, razliitim !remenima i drugaijim am"ijentima. + /judskoj komediji Balzak
prikazuje plemst!o, ministre, politiare, "ankare, sudije, ad!okate, oicire, s!e%tenike,
trgo!ce, ro"ija%e, zanatlije... 'jego!a /judska komedija je tako postala i ostala istorija
nara!i rancuskog dru%t!a pr!e polo!ine 19. !eka. On je postao naj"olji i najpoznatiji
istoriar. + najznaajnija i najpoznatija dela u"rajaju se: 0ia 1orio, 2agrinska ko#a,
3!genija 1rande, 4odjaka Beta, 4odjak $ons, 5zgu"ljene iluzije, Tra#enje apsolutnog,
*eljaci, $uko!nik 2a"er.
Trinaest godina nakon o"ja!lji!anja pr!og uspe%nog romana $oslednji %uan, posle
desetine uspeli( romana koji su Balzaka uinili ne samo najpoznatijim nego i
najplodnijim piscem toga do"a, Balzak je napisao $redgo!or ljudskoj komediji 61,789
kojim je poku%ao da teorijski o"razlo#i s!oje delo. O!aj se spis smatra maniestom
realizma. + njego!om spisu su izneti osno!ni poetski sta!o!i. :adatak spisa je da se
o"jasni kako je zami%ljena i kako je postala /judska komedija, te da se ukratko o"razlo#i
njen plan. :amisao je nastala iz poredjenja ljudskog roda i #i!otinjskog s!eta: ;+!idjao
sam da u tom pogledu dru%t!o lii na prirodu. :ar dru%t!o ne st!ara od o!eka, prema
sredini u kojoj on raz!ija s!oju
delatnost, toliko razliiti( ljudi koliko ima pod!rsta u zoologiji<6...9 $rema tome, "ilo je i
u!ek &e "iti dru%t!eni( !rsta, kao %to ima i zoolo%ki( !rsta<=. :a njega, razlika izmedju
!ojnika, radnika, upra!itelja, ad!okata, itd. 5sto su tako !elike kao izmedju !uka, la!a
magarca, ga!rana itd. Balzak ukazuje na su!oparnost istorije zameraju&i istoriarima s!i(
!remena %to su za"ora!ili da napi%u istoriju nara!i. $riznaje %kotskom romansijeru
>alteru *kotu da se ;uzdigao do ilozoskog znaaja istorijski roman, tu !rstu
8
knji#e!nosti koja iz !eka u !ek ukr%ta!a "esmrtnim dijamantima pesniki !enac zemalja
u kojima c!eta knji#e!nost=. *e"i je posta!io zadatak da napi%e istoriju koju su za"ora!ili
toliki istoriari?istoriju nara!i. To &e posti&i ;popisuju&i poroke i !rline, skupljaju&i
najgla!nije sluaje!e strasti, slikaju&i karaktere, oda"iraju&i naj!a#nije dru%t!ene
dogadjaje, pra!e&i tipo!e spajanjem !e&eg "roja oznaka istodo"ni( karaktera=.@einisao
je roman kao uz!i%enu la# istinitu u pojedinostima i daje plan /judske komedije? I.
Studije naravi 19. veka ine op%tu istoriju a s!aka od slika ima s!oju misao, s!oje
znaenje i izra#a!a jedno do"a ljudskog #i!ota) II. Filozo!ke !tudije prikazuju
dru%t!enu mo&) III. Analitike !tudije tre"a da udju u ilozoiju "raka, patologiju
dru%t!enog #i!ota, anatomiju nasta!nog oso"lja i analizu !rline. O!ak!o delo o"u(!ata
isto!remeno i kritiku dru%t!a, analizu njego!i( "olesti i pretresanje njego!i( naela.
*umu s!oje /judske komedije izrazio je Balzak slede&im reima:
Moje delo ima svoju geografiju, kao to ima svoj rodoslov i svoje porodice, svoja
mesta i svoje stvari, svoju eljad i svoje gradjane, svoje zanatlije i svoje seljake, svoje
politiare i svoje kicoe, svoju vojsku, reju- ceo svoj svet! Balzak u s!om spisu ukazuje
na uticaj sredine na ormiranje ljudske linosi, isticanje potre"e za istorijom ljudske
nara!i, otkri!anje sopst!eni( st!aralaki( postupaka u transpono!anje gradje u roman,
ukazi!anje na roman kao proznu !rstu !eliki( umetniki( mogu&nosti.
$ria romana 0ia 1orio raz!ija se na d!a plana: indi!idualnom i op%tem 'a
indi!idualnom planu predoene su d!e kljune prie: o mladom studentu 3#enu de
4astinjaku i ostarelom a"rikantu rezanaca 0ia 1oriu. Oko o!e d!e sud"ine raz!ija se
niz indi!idualni( istorija: stanara pansiona gospodje >oker 6 stara gospodjica Ai%ono,
gospodin $oare, mlada de!ojka >iktorina Tajer, gospodja Kutir, od"egli ro"ija% >otren9,
!ikontese de Bozean, groice Bnastazije de 4esto, "aronice @eline de 'isen#an. To su
samo istaknutiji pojedinci koji imaju znaajnije mesto u romanestkoj prii, ali pored nji(,
kroz o!aj roman deiluje nekoliko desetina epizodni( liko!a. 'a op%tem planu data je
slika pariskog dru%t!a od najni#i( do naj!i%i( sloje!a. + pansionu gospodje >oker je
sirotinja razliitog #i!otnog do"a i porekla, a u predgradju *en Cermen je !isoko dru%t!o
ode!eno u s!ilu i oki&eno zlatom i dijamantima. $ariz je !eliko isku%enje,
nada i e#nja mladi( ljudi, #eljni( da dopru do sen#ermenskog dru%t!a. $ariz je slika
moralnog "lata, "ezdu%nosti i egoizma.
'a samom poetku romaneskne prie, posle predoa!anja stanara pansiona
gospodje >oker, narati!ni su"jekt pose"no prati d!a gla!na aktera prie. 4astinjak i
1orio su samo d!a suseda, ali sticaj okolnosti pri"li#a!a mladi&a i starca pa se u toku
romaneskne prie nji(o!e sud"ine prepli&u. Balzak je do"ro odredio mesta o!im
junacima u strukturi romana: to su d!a razliita ljudska tipa i d!a s!eta, ali se i jedan i
drugi uzajamno dopunja!aju. Bez 0ia 1oria 4astinjak "i do"io sas!im druge o"rise) "ez
4astinjaka tragina sud"ina starog 1oria, ne "i do"ila tako sna#ne akcente. @ok je jedan
na kraju s!oga puta, drugi ga tek kri) dok je 0ia 1oria uni%tila "ezdu%nost i
neza(!alnost d!eju k&erki, 4astinjak je na putu da uni%ti majku i sestre, dok je jedan
D
pora#en od #i!ota, drugi se "ori za po"edu) dok je jedan potpuno skr(an, drugi je zadojen
snagom za o"raun sa dru%t!om.
0ia 1orio je %iroka reska rancuskog dru%t!a: tu im linosti razliitog socijalnog
porekla i statusa , razliiti( ideja i ideala, razliiti( moralni( sta!o!a i razliiti( sud"ina:
Ovakav skup ljudi- pie Balzak- sadri uglavnom itne elemente celog jednog drutva!"
:a junake o!e prie Balzak uzima d!a razliita ljudska tipa. Eedno je mladi student pra!a,
koji je do%ao u $ariz da za!r%i studije i s!ojim trudom o"ez"edi se"i mesto u dru%t!u.
@rugi je ostareli negda%nji a"rikant, jedno nesre#no i odgurnuto stvorenje, jedan
muenik sa kojim su svi terali egu!"
$r!i je do%ao u $ariz u punoj snazi s!oje mladosti, ispunjen !erom u #i!ot, #eljan
uspe(a po s!aku cenu. @rugi je na zalasku #i!ota, na izmaku snage, napu%ten od s!oji(
k&erki, opljakan od sopst!ene dece, #rt!a "ezgranine roditeljske lju"a!i.
/judski s!et romana ine linosti rzliite po poreklu, dru%t!enom statusu,
mentalitetu i karakteru. One se mogu s!rstati u d!e grupe: onu koja #i!i u ulici *en
Cene!je! gde se nalazi pansion gospodje !oker, i onaj iz predgradja *en :ermen, gde su
ku&e i d!orci aristokratski( porodica. 'a jednoj strani je siroma%t!o, na drugoj
materijalno izo"ilje. 'a jednoj strani su !idlji!i prosjaji iskrenosti, po%tenja, prijateljst!a
i u!a#a!anja, na drugoj strani je "espomuna "or"a za dru%t!eni presti#, niske intrige,
podmetanja, za!idlji!ost, nemoral. Balzak sa simpatijama prikazuje sen#ene!je!ske
#itelje, ima sa#aljenja za nji(o!e patnje i stradanja, ima razume!anja za nji(o!e sitne
zlo"e i sure!nji!osti, ali i( ne idealizuje. :a sen#ermenske #itelje nema ni razume!anja
ni simpatija? na s!akom koraku je lopo!luk, prelju"a, "ezdu%nost, zlo"a. 0ia 1orio nije
idealan lik?"ogatst!o je stekao na nepo%ten nain, koriste&i ne!olje siroma%ni( i gladni(.
Bli on je stradalnik i nesre&nik, #rt!a s!oji( nezaja#lji!i( k&eri i s!oje pre!elike lju"a!i
prema njima. 'i 4astinjak nije idealizo!an: dolazi u $ariz ist i neisk!aren, dugo
zadr#a!a moralnu istotu s!oje linosti, ali postepeno popu%ta, prilagodja!a se sredini i
poprima njenje manire: i on iskori%&a!a s!oje najmilije da "i o"ez"edio
ulazak u !isoko dru%t!o: i on, na kraju romanesksne prie, odlazi da se ukljui u mete# i
"lato sen#ermenskog dru%t!a.
0ia 1orio je stekao "ogatst!o za !reme re!olucije prodaju&i "ra%no deset puta
skuplje no %to ga je kupo!ao. Kada je ostao udo!ac, s!u s!oju lju"a! je pos!etio d!ema
k&erima: kupo!ao im (aljine, nakit, koije: o"ez"edio im !elik miraz i o"e su se udale u
aristokratske porodice. *tarija k&er Bnastazija postala je groica de 4esto, mladja @elina
je postala "aronica de 'isen#an. Kada su u%le u !isoko dru%t!o, ni(o!e potre"e su postale
!e&e? #elele su da se istaknu na "alo!ima i s!eanim !eerama. 'o!ac su do"ijale od oca
koji je, zaslepljen oinskom lju"a!lju, zado!olja!ao nji(o!e pro(te!e i (iro!e,
ruko!odjen sta!om: Oevi uvek trea da daju pa da udu sre#ni" $vek davati to znai
iti otac!" @ok je imao para, pazile su ga i kao parajliju s!akome pokazi!ale. B kad je
nestalo no!ca, nemilosrdno su ga oterale. + pansionu >oker je na%ao skloni%te, prezren i
siroma%an. *talno menja sprato!e i iznajmljuje jetinije so"e. Odrekao se du!ana,
otpustio "er"erina, prestao je da se puderi%e, nije !i%e nosio skupa odela, "i!ao je s!e
mr%a!iji. 0ia 1orio koji je imao ezdeset i dve godine izgledao je kao da nema ni
etrdeset%"""&, koji je imao neeg mladalakog u osme'u, sada je liio na izlapelog,
nemo#nog i ledog starca od sedamdeset godina!" Kada je ponestalo no!ca, prodao je
7
nakit, zlatne ta"akere, c!e&njake, posudje od sre"ra, u!ek je k&erima da!ao sa suzama
radosnicama u oima, sre&an %to su one zado!oljne i sre&ne. Kada "i u pansionu neko
spomenuo ime neke od njego!i( k&eri, oslu%ki!ao "i da uje kako su izgledale, jesu li
"ile sre&ne, jesu li se lepo pro!ele. @a je njego!a lju"a! slepa, pokazuje sluaj kada je
zakupio stan da "i njego!a k&er @aina imala gde da se sastaje sa 4astinjakom. Tek na
samrti, kad danima nije "ilo njego!i( k&eri jer nije "ilo ni no!ca, pr!i put &e izraziti
razoarenje i "unt:
(e, one ne#e do#i! )nam ja to ima ve# deset godina" *a sam to pomiljao
ponekad, ali nisam smeo da verujem"
+mro je 0ia 1orio sam i napu%ten od k&eri, kao u"ogi siroma(. 5spratili su ga
samo 4astinjak i Kristog, poku&ar gospodje >oker. K&eri za koje je s!e #rt!o!ao nisu
do%le na sa(ranu? poslalF su prazne koije i koija%e.
3#en de 4astinjak je mladi& koji je iz pro!incije do%ao u $ariz na studije pra!a.
Tu je osetio !elegradski #i!ot, upoznao siroma%t!o i "lagostanje, uporedio s!oju
porodicu u s!etlu pariskog #i!ota i s(!atio da mora ne%to da promeni. *(!atio je da u
!elikom gradu mora imati za%titnika da "i opstao i da "i mogao da udje u !isoko dru%t!o
koje je postalo njego!a preokupacija i gla!ni cilj. Brzo je do%ao u !ezu sa daljom
rodjakom !ikontesom de Bozean i njena ku&a mu je postala pr!a stepenica za ulazak u
!isoko dru%t!o. 0injenica da je rodjak !ikontese de Bozean, koja je po s!om imenu i po
s!om "ogatst!u, jedna od naj!e&i(
plemkinja, ot!arala mu je !rata aristokratski( ku&a i o"ez"edji!ala pozi!nice za "alo!e.
>e& na pr!im koracima u to dru%t!o 4astinjak mlad, neiskusan i ista srca do#i!lja!a
poni#enje: njego!o odelo, dolazak pe%ice na "al ili neuglednim koijama, izazi!aju
podruglji!e poglede i osme(e slugu koji mu ot!araju !rata. $r!i ulasci u to dru%t!o otkrili
su mu neiskrenost, prit!ornost, pre!are, la#.
Aladom i neiskusnom 4astinjaku #ele da pomognu s!ojim sa!etima ro"ija%
>otren i !ikontesa Bozean. >otren je do"ro upoznao s!et i iskusio dru%t!ene nepra!de pa
nastoji da 4astinjaku ot!ori oi i uka#e mu na neprijatne istine. :a >otrena je $ariz
o"ina kaljuga:
Oni koji se u njoj ukaljaju voze#i se kolima, to su poteni ljudi, a oni koji se
ukaljaju idu#i peice, to su lopovi"+ko vam se desi nesre#a da ukradete neku sitnicu,
pokazuju na vas na trgu pred ,alatom pravosudja kao kakvo udovite" +li ako ukradete
milion, onda #e vas u salonima smatrati za potenog oveka"
$ok!arenost je op%ta poja!a i oru#je ljudi osrednji( oso"ina. + dru%to tre"a kriti
put "leskom genija ili ume%nom pok!areno%&u. $ ljudske mase trea ili uleteti kao
topovsko djule, ili se uvlaiti kao kuga" ,otenjem se nita ne postie" 5 !ikontesa de
Bozean, u jednom trenutku razoarenja, kada je lju"a!nik "io napustio, kazuje 4astinjaku
istinu o #i!otu i upu&uje ga kako da se pona%a u dru%t!u u koje (o&e da udje:
-akle, gospodine de .astinjak, postupajte s ljudima onako kako zasluuju" /elite
da uspete, ja #u vam pomo#i" $vide#ete koliko je duoka enska pokvarenost, izmeri#ete
veliinu edne ljudske sujete" 0ako sam paljivo itala tu knjigu o svetu, ilo je stranica
koje su mi ostale nepoznate" 1ad znam sve" $koliko 'ladnije udete raunali, utoliko #ete
olje uspeti" +ko 'o#ete da vas se svet oji, udarite ez milosti" 0 ljude i ene smatrajte
-
za potanske konje koje #ete na svakoj stanici ostavljati da crknu, p #ete ostvariti sve
elje"
+ 4astinjaku je d!ojst!o: on je mlad, neiskusan, ist, neisk!aren, re%en da uspe.
Bli on je opljakao majku i sestre da "i kupio skupo odelo i !ozio se koijama, %to je
uslo! da se udje u !isoko dru%t!o. $o tome je se"ian, kao %to su se"ine k&eri ia
1oria.Bli &e taj isti rastinjak od"iti neasnu >otreno!u ponudu da se o#eni "ogatom
naslednicom >iktorinom po%to pre tog "ude u"ijen njen "rat. 4astinjak ima s!oj put:
Moja je mladost jo ista kao vedro neo2 ko 'o#e da postane velik ili ogat
ovek, trea da se pomiri s tim da mora lagati, povijati se, puzati i uspravljati se, laskati,
pretvarati se" 3o pristane na to, zar ne znai da je pristao da ude sluga oni' koji su
lagali, povijali se, puzali" ,rvo im trea iti sluga, pa onda postati nji'ov sauesnik" O,
ne" *a #u raditi plemenito, kao svetac, radi#u danju i no#u da steem ogatstvo samo
svojim radom" 4o #e ogatstvo vrlo sporo i#i, ali #u zato spavati mirne savesti"
Bli, kada postane lju"a!nik @eline de 'isen#en, kada oseti miris "ogatst!a,
pojmi&e !rednost no!ca i njego!o dejst!o na o!eka: kada ima no!ac, o!ek je siguran,
samou!eren, pra! i dostojanst!en. >isoko dru%t!o i "ogatst!o i moralna istota to ne
mo#e da opstane jedno pored drugog, s(!atio je 4astinjak.
*ud"ina ia 1oria iz temelja potresa 4astinjaka. *a(rana s!oga stradalnika "ez
kri!ice ru%i s!e iluzije koje je 4astinjak gajio o s!etu. Kada je morao da pozajmi ranak
od poku&ara Kristoa da "i gro"arima dao napojnicu, 4astinjaka o"uzima tuga i gorina.
+ tom trenutku je nestao dotada%nji 3#en de 4astinjak koji je #eleo da s!et os!aja
trudom, zaslugom i !rlinom. $oja!io se no!i 3#en de 4astinjak koji upu&uje dru%t!u
prete&e rei: ;B sad je na nas d!oje red=. 'a ruak kod gospodje de 'isen#en odlazi
4asttinjak koji pri(!ata "or"u sa dru%t!om *en Cermena, ali pri(!ata i sredst!a kojima se
ono slu#i.
+ jednom predgo!oru iz 1,D9. godine Balzak pi%e:
@ogadjaj koji je poslu#io kao model odigrao se pod u#asnim okolnostima kak!i(
nema ni kod ljudo#dera) jadni otac !ikao je ita!i( d!adeset aso!a koliko je trajala
agonija da mu donesu !ode da utoli #edj, niko mu nije pritekao u pomo&: njego!e d!e
k&eri "ile su jedna na "alu, a druga u pozori%tu, iako su znale u kak!om je stanju nji(o!
otac. + tu istinu je te%ko "ilo po!ero!ati. $roti!no t!rdjenju jednog zlonamernog
kritiara, Balzak je odlino pozna!ao parisko dru%t!o, a !rlo oz"iljni ekonomisti pot!rdili
su tanost podataka koje je on na!eo. 3ngels je napisao da je od Balzaka nauio !i%e
nego od s!i( ekonomista i istoriara toga !remena zajedno. Od"ijaju&i da ropski
podr#a!a st!arnost, da naizgled tano prikazuje dogadjaje i karaktere, on je #eleo da i(
prika#e !erno, analiziraju&i ni(o!u su%tinu i otkri!aju&i nji(o!u skri!enu istinu. Otuda se
Balzak smatra jednim od naj!e&i( majstora realizma.
O!o je isto!remeno i roman karaktera i roman nara!i. *!e linosti u romanu, koje
predsta!ljaju proseni s!et, !erna su slika nara!i jednog do"a. Kroz raznolik s!et koji
opisuje Balzak slika zajednike odlike dru%t!eni( skupina i izuzetne jedinke koje se
s!ojom originalno%&u izd!ajaju iz proseni( gomila. Balzak je u delu majstorski o#i!eo
G
pozadinu s!oje patolo%ke drame. To nisu, kao kod njego!i( sa!remenika, opisi radi
opisa, neza!isni od intriga, nego opisi u#le"ljeni u samu sr# romana.
/5T34BT+4B:
1. >uka%in *tanisa!lje!i&,$rilozi nasta!i knji#e!nosti,
'auka, Beograd 199G.
8. @r *tani%a >eliko!i&, @r Eordana Aarko!i&,
5nterpretacije iz knji#e!nosti, $rirunik za uenike
gimnazija i struni( %kola, 'i% 8..8.
7