Anda di halaman 1dari 10

Seminarski rad

Analiza bilansa i menadment poslovanja


Tema:
METODA UPOREIVANJA
Po!eso" #t$dent"
U V O D
Postizanje odreenih rezultata uvek je zahtevalo njihovo analiziranje
kako bi se utvrdila uspenost ili prikazala u svima itljivim oblicima za te
potrebe koristimo odreene vrste analiza zavisno od predmeta i cilja naeg
analiziranja i to su: eksterna i interna, statistika i dinamika, kvalitativna i
kvalitativna i na kraju potpuna i delimina (tekua i periodina!"
#a ostvarenje analiza postoje metode analiza koje nam omoguavaju
njihovo izvoenje u zavisno za koju vrstu analize smo se opredelili" $eu
njima postoje metode uporeivanja i raslanjivanja" Pored njih postoje jo i
metoda uzronosti i metoda eliminisanja
%a bi postigli &eljene rezulatate potrebno je ostvariti odreene
preduslove pre poetaka analize tj" potrebni su odreeni podaci koji se
uporeuju" Potrebni podaci moraju zadovoljavari odreene standarde kako bi se
analiza mogla izvesti" Tako za sluaj koji e mo ovde opisati tj" metodu
uporeivanja potrebno je da prikupljeni podaci budu uporedivi"'ako i bili
uporedivi oni moraju imati slina ili ista svojstva tako da ako uporeujemo dva
preduze&a ona moraju biti iste veliine, istog kapaciteta, iste tehnike
opremljenosti, proizvoditi sline proizvode itd" (ko ovakav preduslov nije
ostvaren analiza nee biti tana i korisna"
Po zavretku analize potrebno je rezultate iskazati tako da mogu biti
itljivi svima a za to mo&emo iskoristiti tabele, gra)ikone itd"
*
%& VR#TE ANA'I(E
Postoje sledee vrste analiza:
+ksterna i interna analiza, u zavisnosti od toga da li je predmet
posmatranja zasnovan na u&oj ili iroj dokumentaciji"
Statika i dinamika analiza, prema tome da li se predmet posmatranja
analizira u stanju ili kretanju" 'od statike analize, predmet
posmatramnja vri se kroz jednu jedinicu, dok kod dinamike analize
predmet posmatranja ini se kroz kretanje u odreenom vremenskom
periodu, ili u odreenim periodama, zavisno od potreba analize,
ispitujui karakteristike analiziranog elementa u kretanju"
'valitativna i kvantitativna analiza, prema tome da li se predmet analize
posmatra kroz sadr&inski sastav ili kroz kvantitativni iznos" 'valiltativna
analiza se zasniva na analiziranju samog sadr&aja predmeta analize, ona
odreuje elemente posmatranog predmeta i slu&i nam za odreivanje
materijala koji nam je potrebna za proizvodnju jednog takvog elementa,
ili za odreivanje kvaliteta konkurentnog proizvoda radi poboljanja
sopstvenog ili obrnuto" ,a isti nain kvalitativna analiza se primenjuje i
kod analize preduzea" 'vanitativna analiza slu&i za odreivanje obima
elementa analize, tako da ovom analizom dolazimo do in)ormacija o
tome da li element analize raste, opada, stagnira itd"
Pored ovih mo&emo pomenuti i vrste analize koje se odnose na
obuhvaenost materijala koji se analizira pa tako postoji potpuna i delimina
analiza - kako im ime i ka&e potpuna je analiziranje kompetnog predmeta
analize a delimina se odnosi samo na neke delove predmeta tj" njegove
segmente"
)& METODE ANA'I(E
#a ostvarivanje ciljeva analize potrebne du odreene metode kako bi
analiza bila mogua i uspena a naravno i tana" #avisno od toga koji nam je
cilj analiziranja mo&emo koristiti metode uporeivanja i ralanjivanja, kao i
metoda uzronosti i metoda eliminisanja"
'roz metode uporeivanja sagledavamo kvanitativni odnos predmeta
posmatranja kroz vremensko uporeivanje, uporeenje ostvarenih veliina sa
planiranim, uporeivanje sa stanovita dva istorodna ili srodna preduzea"
Predmet posmatranja je najee proizvodnja, prodaja, produktivnost,
ekonominost, rentabilnost, )inansijska situacija i slino"
$etoda ralanjivanja zasniva se na ralanjivanju slo&enog predmeta
analize, na negov sadr&aj tj" da bi se sagledala njegova struktura" 'od metoda
ralanjivanja razlikujemo tri vrste a to su:
vremensko ralanjivanje,
.
ralanjivanje po predmetima i
ralanjivanje po mestu"
/remensko ralanjivanje poma&e da se predmet analize ve&e za vremenske
periode, tj da se predmet analize ralani na odreene vremenske periode i u
njima uporede potrebne in)ormacije radi dobijanja odgovarajuih rezultata"
0alanjavenje po predmetima odnosi se na ralanjavanje predmeta na njegove
sastavne delove" ,a taj nain mo&emo sagledati promene koje su nastale u
pojedinim predmetima, koji nas zanimaju, kao sastavnih delova slo&enog
predmeta koji se analizira" 0alanjavanje po mestu zavisi od mesta nastalih
pojava, to nam govori na kojim mestima je dolo do promena kod predmeta
analize"
$etoda uzronosti zasniva se na sagledavanju predmeta analize u
odnosu na poslovno - ekonomske veliine, tj sa veliinama sa kojima je
predmet analize u direktnoj sprezi i od kojih zavisi" $etoda uzronost nam
govori koji su )aktori, za koje je predmet analize vezan, bili od glavnog znaaja
za nastale promene u analaiziranom predmetu i u kojoj meri"
$etodom eliminisanja vri se analiza kvantitativnog uticaja svakog
pojedinog, pozitivnog ili negativnog )aktora, eliminisanjem svih, sem onoga
ije se dejstvo momentalno analizira" $etoda eliminisanja vri se na vie naina
i to: lananih zamena, metoda razlike, metoda relativnih brojeva i metoda
ostataka"
*& METODA UPOREIVANJA
$etoda uporeivanja sastoji se od uporeivanja jednog predmeta u dva
perioda, ili dva predmeta u jednom periodu, jednog predmeta u dva odreena
mesta, odreenog preduzea u odnosu na najbolje, nejgore, proseno i slino"
$o&emo zakljuiti da je za metod uporeivanja nephodno imati dve veliine i
posmatrati ih u odnosu na vreme, predmet i mesto"
Postoji jo jedan )aktor koji je potreban za ostvarivanje metode
uporeivanja a to je obezbeivanje uporednih veliina" To znai da su nam
potrebne merljive veliine koje mo&emo uporediti kako bi bilo mogue izvesti
analizu i dobiti odgovarajue rezultate" Te veliine mogu biti jednoobraznost,
jednak vremenski period, veliinu preduzea, poslovni program preduzea,
stepen opremljenosti preduzea itd,
*&% Ped$slovi
$etod uporeivanja od nas zahteva odreene preduslove kako bi analiza
bila mogua a to su obezbeenje uporednih veliina"
1 2ednoobraznost evidencije u preduzeima kao neophodan
uslov za ostvarenje metode uporeivanja" To se na prvom
mestu odnosi na knjigovodstvenu evidenciju, u smislu
jedoobraznosti kontnog plana, kalkulacije trojkova, sadr&aja
3
rauna, sadr&aja bilansnih pozicija, procenjivanje bilansnih
pozicija, jednoobraznih bilansnih ema i svih bilansknih
priloga"
1 2ednak vremenski period neophodno je obezbediti, kao uslov
uporedibosti, jer, u protivnom, rezultati uporedivosti nee biti
tani" 4to se tie vremena treba voditi rauna o tome da to
budu vremenski periodi istih poslovnih kretanja preduzea" To
bi znailo da ne mo&emo da uporeujemo preduzea koja rade
sezonski sa preduzeima koja imaju konstantan tempo
proizvodnje kao i to da je nemogue uporeivati predmete
analize u mrtvoj i &ivoj sezoni"
1 %a bi se postigla uporedivost mora se voditi rauna i o samom
poslovanju preduzea, tj kojoj vrsti privredne delatnosti
preduzee pripada jer bi bilo banalno uporeivati rad
preduzea koja proizvode potpuno razliite proizvode tj"
obavljaju razliite proizvodne delatnosti"
1 /eliina presuzea je takoe veoma bitna kod ovakve analize"
Preduzea mogu biti velika, srednja i mala to samim tim i
govori o tome koje preduzee s kojim bi trebalo porediti"
'vali)i)ikacija presuzea se vri prema broju zaposlenih,
obimu proizvodnje, obimu prodaje, izvosu ulo&enih
sredstavam stepenu tehnike opremljenosti, ukupnom prihodu
itd"
1 Poslovni program preduzea je jo jedan od )aktora koji
uslovljavaju uporeivanje" /eoma je va&no da li preduzee
ima samo osnovni program, ili osnovni i pomoni, ili pak i
sporednu" To je jo jedan od )aktora koje trebe uzeti u obzir pri
uporeivanju pored postavljanja istovetnih delatnosti i
veliine"
1 Treba pomenuti i tehniku opremljenost i stepen iskorienja
kapaciteta kao elemente koji se koriste pri uporeivanju, jer
preduzea sa razliitim nivoom tehnike opreme i stepenom
iskorienosti kapaciteta ne ispunjavaju princip istovetnosti u
poglesu uporeivanja poslovanja"
5z svega navedenog mo&emo videti da je priprema materijala za obradu
tj" preduslovi, najva&niji korak kod metode uporeivanja, jer pogreni
produslovi mogu nas navesti na izvoenje pogrenih zakljuaka a samim tim i
na la&nu prednost ili zaostajanje analiziranog predmeta"
*&) Vste metode $poe+ivanja
Po dr '"/asiljeviu postoji vie vrsta uporeivanja" vremensko
uporeivanje, uporeivanje izmeu preduzea, teritorijalno i interno
uporeivanje" Po tom miljenju, vremensko uporeivanje je kada se jedan isti
predmet, jedno isto stanje ili pojava uporeuju u dva razliita trenutka"
6
Pojedinano uporeivanjeje, kada se dve pozicije izvesnog stanja ili kretanja
posmatraju u jednom odreenom trenutku" 7poreivanje izmeu preduzea ako
se izvesne pojave uporeuju u dva preduzea na jedan isti nacin" Teritorijalno
uporeivanje je zastupljeno onda, kada se jedna pojava posmatra prema
teritoriji" 5nterno uporeivanje zasniva se na uporeivanju stvarne pojave sa
planskom (normativnom!"
1 Po gleditu dr 8" 'rajevia postoje tri oblika uporeivanja:
vremensko, uporeivanje preduzea i uporeivanje predvienog sa ostvarenim"
Sami nazivi vrste uporeivanja kazuju sutinu"
1 Po gleditu dr S" %ohevia, zastupljene su dve osnovne )orme, metode
uporeivanja javlja se u dva vida: normativno ili standardno uporeivanje
(uporeivanje ostvarenih reznltata sa planiranim! i vremensko ili razvojno
uporeivanje (uporeivanje ostvarenih rezultata tekueg perioda u odnosu na
prethodni period!"
1 %r 2" /iel smatra da postoje tri vrste uporeivanja: razvojno, uzrono,
normativno"
1 %r $" 9ehmann smatra da su osnovne vrste uporeivanja razvojno i
predmetno uporeivanje" 0azvojno ima karakter vremenskog uporeivanja, a
predmetno obuhvata normativno uporeivanje, izmeu preduzea i unutar
preduzea"
5z svih navedenih vrsta metode uporedivanja sutinski proizlazi,
uporeivanje sa stanovita vremena, predmeta i mesta, bez obzira na nejednake
pojavne oblike" :tuda se i prihvata da postoje tri vrste uporeivanja:
uporeivanje sa stanovita vremena, predmeta i mesta"
'ada se uporeuju po predmetu, uporeuju se dva predmeta istog
periodam jednog odreenog mesta" %va predmeta mogu se odnositi na
ostvarene veliine u odnosu na normative, u cilju iznala&enja uzorka koji su
doveli do odstupanja od normativnih veliina"
'ada se uporeuje po mestu, onda se jedan predmet iz istog perioda
obrauje na dva mesta" :no se najee koristi za preduzea koja imaju vie
poslovnica, pa se tako uporeuje rad jedne poslovnice na jednom odreenom
mestu, sa drugom poslovnicom, ili pak jednog preduzea sa preduzeem koje je
najbolje, najslabije ili proseno" :vakavo uporeivanje mo&e se iskoristiti i na
jedno preduzee u dve dr&ave, optine, industrijeske oblasti itd" :vakvo
uporeivanje mo&e nam pomoi pri odreivanju strategije razvoja ili
ekonomske propagande za jedno mesto u kome nam je najni&e poslovanje ili
pak za poveanje svog poslovanja ako je potra&nja u tom mestu vea nego na
drugom mestu obuhvaenom ovakvim nainom uporeivanja,
'od uporeivanja istodobnih ili srodnih preduzea koristi se deo
uporeivanja po mestu a to je eksterna uporedna analiza, koja nam daje
rezultate o tome da li jedno preduzee u odnosu na drugo napreduje, stagnira ili
se podudaraju" 7poredna analiza za jedno isto preduzee naziva interna
uporedna analiza"
*&* Obli,i pimene metode $poe+ivanja -metoda pomene vednosti.
;
$etoda uporeivanja ima veliki broj oblika u kojima se izra&ava, meu
njima najpozantije su metoda uporeivanja sukcesivnih bilansa stanja, metoda
presecanja bilansa stanja, metoda odstupanja i metoda poslovno - analitikih
pokazitelja"
$etoda uporeivanja sukcesivnih bilansa stanja proiruje nedovoljnu
trenutnu sliku sredstava i izvora sredstava koja je nepotpuna, sagledavanjem
)inansijske i ekonomske situacije preduzea, kroz njeno kretanje, evaluaciju,
kako bi se dobio uvid u eventualna poboljanja ili pogoranja strukture
sredstava, )inansija itd" Sutina ove metode je promena iznosa osnovnih grupa
aktive i pasive )inansijske situacije kako bi se iznaao uzrok ovih promena"
$etoda presecanja bilansa stanja nam poma&e da utvrdimo da su naa
sredstva i njihovi izvori u ravnote&i ili u neravnote&i" Takav presek nam
omoguava da ocenimo dali poslujemo pozitivno ili negativno, jer ako je
potroeno vie nego predvieno sredstava za proizvodnju odreenog broja
proizvoda, to e nam mtoda presecanja bilansa stanja rei"
'od metode odstupanja, potrebno je sagledati ne samo gde su nastale
razlike i njohov kvanitetm obim, ve i osnovne karakteristike odstupanja"
$oramo znati da li su negativna ili pozitivna, dali se kreu u granicama
normale ili ne i pored toga ak i uzroke nastalih odstupanja"
$etoda poslovno - analitikih pokazitelja se najvie vezuje za
knjigovodstvo tj" evidencije, bilans stanja i uspeha, bilansne prihode kao i
podaci svih ostalih ekonomskih evidencija preduzea kao to su statistike,
operativne, planske itd"
<
(A/'JU0A/

#nai metod uporeivanja od nas zahteva odreene preduslove kako bi
analiza bila mogua a to su obezbeenje uporednih veliina 1 2ednoobraznost
evidencije u preduzeima kao neophodan uslov za ostvarenje metode
uporeivanja 1 2ednak vremenski period neophodno je obezbediti, kao uslov
uporedivosti, jer, u protivnom, rezultati uporedivosti nee biti tani" 1
Poslovanje preduzea, tj kojoj vrsti privredne delatnosti preduzee pripada" 1
/eliina preduzea 1 Poslovni program, da li preduzee ima samo osnovni
program, ili osnovni i pomoni, ili pak i sporednu" 1 Tehniku opremljenost i
stepen iskorienja kapaciteta"
Takoe smo videli i nekoliko razliitih podela metoda uporeivanja pa
tako po dr '"/asiljeviu postoji vie vrsta uporeivanja, vremensko
uporeivanje, uporeivanje izmeu preduzea, teritorijalno i interno
uporeivanje" 1 Po gleditu dr 8" 'rajevia postoje tri oblika uporeivanja:
vremensko, uporeivanje preduzea i uporeivanje predvienog sa ostvarenim"
1 Po gleditu dr S" %ohevia, zastupljene su dve osnovne )orme, metode
uporeivanja javlja se u dva vida: normativno ili standardno uporeivanje
(uporeivanje ostvarenih reznltata sa planiranim! i vremensko ili razvojno
uporeivanje (uporeivanje ostvarenih rezultata tekueg perioda u odnosu na
prethodni period!"1 %r 2" /iel smatra da postoje tri vrste uporeivanja:
razvojno, uzrono, normativno"1 %r $" 9ehmann smatra da su osnovne vrste
uporeivanja razvojno i predmetno uporeivanje" 0azvojno ima karakter
vremenskog uporeivanja, a predmetno obuhvata normativno uporeivanje,
izmeu preduzea i unutar preduzea"
=
'ITERATURA
%& Po!& d 1o2dan Mda3ovi45 Analiza bilansa i mendment poslovanja6 VP7
0a8a36 0a8a3 )99:& 2odine
)& Po!& d 1o2dan Mda3ovi45 Menadment a8$novodstva6 1eo2ad6 )99:&
2odine
>
#ADR;AJ
7/:% 1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 *
?" /0ST+ (,(95#+ 11111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 .
*" $+T:%+ (,(95#+ 11111111111111111111111111111111111111111111111111111111 .
." $+T:%( 7P:0+@5/(,2( 1111111111111111111111111111111111111111111111 3
."? Preduslovi 11111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 3
."* /rste metode uporeivanja 1111111111111111111111111111111111111111 6
.". :blici primene metode uporeivanja
(metoda promene vrednosti! 11111111111111111111111111111111111111 ;
#('927A(' 1111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 =
95T+0(T70( 111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 >
?B