Klimatizacija grejanje hlaenje

Contents
Elementi i ureaji grejnih postrojenja ........................................................................................................... 3
Grejni kotlovi bez zagrevanja potrone vode ............................................................................................ 3
Liveni..................................................................................................................................................... 3
elini kotlovi ....................................................................................................................................... 3
Ostali materijali u izradi kotlova ........................................................................................................... 4
Kotlovi za vrsta goriva......................................................................................................................... 4
Maine i ureaji ............................................................................................................................................. 5
Pumpe ........................................................................................................................................................ 5
Potrebna snaga ....................................................................................................................................... 5
Zakoni proporcionalnosti....................................................................................................................... 6
Podeavanje kapaciteta, upravljanje i regulisanje ................................................................................. 6
Ejektorske pumpe ...................................................................................................................................... 7
Male parne turbine za pogon pumpi ...................................................................................................... 7
Ureaji za povratno napajanje kondenzatom i regulator nivoa vode .................................................... 7
Sabirni sud kondenzata .......................................................................................................................... 7
Ekspanzioni sudovi i uredjaji za odravanje pritiska ............................................................................ 7
Tehnika provetravanja i klimatizacije ........................................................................................................... 8
Sistemi za pripremu vazduha .................................................................................................................... 8
Sistemi samo sa vazduhom ........................................................................................................................ 9
Sistemi za jednu zonu ................................................................................................................................ 9
Vazduno vodena klimatizaciona postrojenja ......................................................................................... 10
Indukcioni sistemi ............................................................................................................................... 10
Dvocevni sistemi ................................................................................................................................. 10
Trocevni sistemi .................................................................................................................................. 11
etvorocevni sistemi ........................................................................................................................... 11
Ureaji u tehnici provetravanja .................................................................................................................. 12
Sistemi za provetravanje i proraun sistema za provetravanje i klimatizaciju ........................................ 12
Strana 2

Odreivanje prema vazdunom obroku ............................................................................................... 12
Odreivanje prema rashladnom optereenju ....................................................................................... 12
Odreivanje prema zagaivanju vazduha ............................................................................................ 12
Stepen kvaliteta provetravanja (efektivnost provetravanja) ................................................................ 12
Grejai vazduha ....................................................................................................................................... 13
Zadaci .......................................................................................................................................................... 14
Literatura: .................................................................................................................................................... 17


Strana 3

Elementi i ureaji grejnih postrojenja

Grejni kotlovi bez zagrevanja potrone vode
Prema vrsti izrade kotlovi se dele na livene lankaste kotlove, eline kotlove, i kotlove izraene od
drugih materijala.
Liveni lankasti kotlovi

Ovu vrstu kotlova je pronaao inenjer trebel, a serijska proizvodnja u Nemakoj datira iz
1893. godine. Proizvodnja kotlova od livenih lanaka bila je povoljnije cene i mogue su
konstrukcije malih i srednjih kapaciteta to je doprinelo njihovoj rasprostranjenosti u
centralnim i etanim sistemima grejanja. Liveni kotao se sastoji od pojedinih lanaka ili
segmenata. Ovi segmenti su uplja tela u kojima se nalazi voda kao medijum za prenos
toplote. Spoljna strana obrazuje grejnu povrinu, odnosno spoljanju povrinu koju okruuju
grejnigasovi. Izmeu prednjeg i zavrnog lanka postavlja se oreeni broj srednjih lanaka
zavisno od potrebnog kapaciteta. Na prednjem lanku se postavljaju vratanca za punjenje i
pepeo, kada je kotao za vrsto gorivo, a na zadnjem lanku prikljuak za dimnjak ili
dimnjau. Liveni kotlovi za vrsto gorivo imaju izmenju lanaka otvor za punjenje, prolaze za
strujanje grejnih gasova. Parni kotlovi niskog pritiska su se ranije izradjivali kao kao vodeni
kotlovi pri emu se parni prostor nalazi u gornjem delu.
Karakteristike grejnih kotlova su:
- velika pogonska sigurnost
- minimalna sklonost koroziji sa gasne i vodene strane
- mogue poveanje kapaciteta grejnih kotlova dodavanjem srednjih lanaka
- mogue postavljanje i u oteanim uslovima. Modernizacija kotlovskog postrojenja u
starim objektima esto moe da se realizuje samo sa livenim kotlovima

elini kotlovi

elini kotlovi se iskljuivo koriste kao parni kotlovi velikog i veoma velikog kapaciteta i
postoje ve od pronalaska parne maine (James Watt, 1765. g.) kao stacionarni parni kotlovi.
Kasnije su se koristili i na brodovima i lokomotivama. Dakle elini kotao je mnogo stariji od
livenog. Njegova proizvodnja do tree decenije dvadesetog veka vrena je spajanjem
zakivcima na toplo; to je veoma skup postupak za kotlove malog i srednjeg kapaciteta. Ovo
objanjava zato su liveni kotlovi posle njihovog pronalaska zauzeli veliki udeo na tritu u
tehnici centralnog grejanja. Sa razvojem tehnike zavarivanja trokovi izrade kotlova su se
znatno smanjili. elik kao radni materijal koji je omoguavao realizaciju raznih
konstruktivnih kreacija, odgovorio je na mnoge zahteve i specifinosti specijalnih kotlova.




Strana 4


Karakteristike elinih kotlova su:
- podesnost za visoke radne pritiske i visoke radne temperature
- podesnost za velike i veoma velike kapacitete
- trajna zaptivenost obzirom na izlaz grejnih gasova i u sluaju natpritiska
- mogunost popravke zavarivanjem
- neznatna proputanja koja brzo mogu da se otklone
Nedostaci su:
- vei transportni trokovi za velike kompaktne jedinice
- problem postavljanja naroito kod starih postrojenja
- ne postoji mogunost naknadnog poveanja kotla
Ostali materijali u izradi kotlova

Za pojedine konstrukcije kotla, pored liva i elika, koristi se i aluminijum kao komponenta radnog
materijala. Ovo je vano naroito kod kondenzacionih kotlova, gasnih ili uljnih gde postoje veliki zahtevi
na strani grejnih gasova u odnosu na postojanost prema koroziji. Za to se pored aluminijuma, aluminijum-
silicijuma koriste pre svega plemeniti elici u specijalnim legurama.
Kotlovi za vrsta goriva
Uobiajeni kotlovi, manjeg i srednjeg kapaciteta zahtevaju znatno vei troak zbog redovnog punjenja
gorivom, odstranjivanja pepela i ljake, kao i zbrinjavanje pepela. Drastino smanjenje kotlova za vrsto
gorivo na tritu nije zbog toga i niskih cena goriva ve zbog udobnosti potpuno automatskih uljnih i
gasnih loita. Uz to dolaze i pootreni zahtevi u pogledu emisije pa otuda i vei trokovi proizvodnje.
Konstrukcione karakteristike kotlova za vrsto gorivo
Kotlovi za vrsto gorivo (ugalj, koks, briket i drvo) sa kapacitetomdo oko 50kW se izrauju najee kao
kotlovi sa progorevanjem. Uobiajeni naziv je kotao sa gornjim sagorevanjem. Gorivo koje se kroz vrata
odozgo ubacuje u aht za punjenje/prostor za sagorevanje, pali se na aru zaostalom na reetci pri
blagovremenom dodavanju goriva. Grejni gasovi prostrujavaju kroz sve slojeve goriva odozdo prema gore
pretvarajui ih sve u ar. U toku progorevanja nastaju slojevi ara promenljive visine zbog ega se dobije
razliit kapacitet loita i racliit sastav gasova sagorevanja.
Strana 5


Slika 1. Kotao za vrsto gorivo
Maine i ureaji

Pumpe

Za prinudno strujanje vode u pumpnom toplovodnom grejanju iskljuivo se koriste
cirkulacione pumpe. One su iroko rasprostranjene radilice sa oko 5000 asova rada po
grejnom periodu. Glavni sastavni delovi su kuite sa spiralom i radno kolo na vratilu.
Pokree ih elektromotor ili mala parna turbina.
Neki pojmovi:
Kapacitet V zapreminski protok koji pumpa potiskuje m
3
/s
Potisna visina H energija koju pumpa prenosi na tenost zavisno od mase tenosti u napor
pumpe Nm/N = m
Visina usisnog pritiska H
H
minimalna visina dotoka iznad pritiska zasienja
Potisna snaga P korisni kapacitet prenet na tenost

Potrebna snaga

Snaga P koja je potrebna za pokretanje pumpi rezultira iz:

V koliina vode u m
3
/s
stepen korisnosti pumpe
Strana 6

pt razlika pritiska u Pa

Zakoni proporcionalnosti

Za svaku pumpu vae sa velikom verovatnoom sledee zakonitosti:
- protok je proporcionalan broju obrtaja
- potisna visina je proporcionalna kvadratu broja obrtaja
- potronja energije je proporcionalna treem stepenu broja obrtaja
Podeavanje kapaciteta, upravljanje i regulisanje

Oprema za podeavanje kapaciteta pumpe u grejnom sistemu predvia se iz dva razloga:
1. Tolerancije, netanost i nesigurnost u proraunu, dimenzionisanju i izvoenju cevne mree i
prateih ureaja esto zahtevaju naknadno podeavanje kapaciteta pumpe odreenom sistemu za
grejanje
2. Promenljiva potronja toplote moe da varira za vreme rada sistema zbog mogunosti promene
temperature, hidraulinih veliina, najee zbog smanjenja protoka tj kombinacije obe
mogunosti. Ovoj varijabilnoj potronji podeavaju se pumpe du krive za priguivanje ali je
ekonominije predvideti pumpe sa ureajima za regulisanje pri emu je i rad sa manje umova.


Regulisanje moe da se vri zavisno od:
razlike pritisaka
efektivnog zapreminskog protoka preko sondi za strujanje
razlike temperature izmeu razvodnog i povratnog voda
spoljne i temperature u razvodnom vodu.
Promena broja obrtaja postie se promenom napona i frekvencije motora.







Strana 7

Ejektorske pumpe

Ovakve pumpe nazvane i ejektori primenjivane su ranije za potiskivanje tenosti za grejanje u
zgradama koje je prikljueno na daljinske mree. Pri tome pumpe meaju vodu iz razvodnog voda i
opticajnu vodu i tako stvaraju potisnu visinu potrebnu za cirkulaciju. Pored ostalog koriste se i za
odvodnjavanje ahtova, jama, podruma.
Nain dejstva: Mlaz vode izlazi iz brizgaljke, usisava iz prikljunog usisnog kraka vodu, pomea se u
meakoj cevi i pri smanjenoj brzini potiskuje meavinu u difuzor na vei pritisak.
Odgovarajuu primenu ejektorska pumpa nalazi na kotlovskim postrojenjima sa samo jednom, po
mogustvu sa reguliuom brojem obrtaja, centralnom pumpom, a u manjoj meri i u daljinskom grejanju.
Radi cirkulacije sekundarne koliine pri tome se koristi razlika pogonskih pritisaka koja je dvojstruko
vea od otpora na sekundarnoj strani. Treba obratiti panju na to da se pri opadanju optereenja
umamnjuje i koliina vode koja cirkulie. Izbor pumpi se vri iz kataloga proizvoaa u zavisnosti od
diferencijalnog pritiska daljinskog grejanja, otpora u postrojenju, grejnog kapaciteta i temperaturnih
uslova.
Male parne turbine za pogon pumpi

U srednjim i velikim toplovodnim grejnim postrojenjima koriste se parne turbine kao pogonske
maine za cirkulacione pumpe ponekad, umesto elektromotora, ili kao rezervne maine, ija se
odvodna para koristi za grejanje

Ureaji za povratno napajanje kondenzatom i regulator nivoa vode

Ukoliko nije mogue da se kondenzat u parno grejnim postrojenjima sa prirodnim padom
dovodi natrag do kotla, poto se potroai nalaze u zoni sa pritiskom, treba koristiti posebne
ureaje za povratni kondenzat koji e isti potiskivati do visine pritiska na kotlu. Razlikuju se
mehaniki, elektrini i parni ureaji za povratno napajanje.

Sabirni sud kondenzata

Sabirni sudovi kondenzata su sudovi cilindrinog ili etvrtastog oblika, koji slue za
prihvatanje kondenzata u parnim grejnim postrojenjima. Izrauju se od elinog lima. Imaju
prikljuke za ulaz kondenzata, za pumpe, preliv sa hidraulinim zatvaraem, pranjenje i
odvod pare.

Ekspanzioni sudovi i uredjaji za odravanje pritiska

Svako otvoreno toplovodno grejanje mora da ima ekspanzioni sud za prihvatanje vode usled
irenja za nadoknadu gubitaka usled nezaptivenosti i odzraivanja; on treba da bude
postavljen na najviem mestu postrojenja, po mogustvu iznad kotla. Ekspanzioni sud treba da
ima otvoreni vod za odzraivanje i prelivanje inae je zatvoren. Mala postrojenja imaju
Strana 8

zatvorene sudove a velika imaju otvorene sudove sa poklopcem za skidanje i otvorom za
reviziju. Mali sudovi su esto cilindrini, leei ili stojei, a vei su etvorougaonog oblika.
Vertikalni su povoljniji jer primaju manje vazduha i bolje je pokazivanje hidrometra. Zatita
od korozije vri se cinkovanjem odnosno premazom.

Tehnika provetravanja i klimatizacije
Sistemi za pripremu vazduha

Ukoliko zgrade prozorskim provetravanjem ne mogu da budu u dovoljnoj meri, odnosno bez
smetnji provetrene i klimatizovane, mogu da se koriste RLT-sistemi. RLT-sistemi uglavnom kao komforni
ili industrijski nalaze iroku primenu. Komforni sistemi slue za dobijanje vazduha povoljnog stanja za
boravak ljudi u prostorijama svih vrsta kao i prostorijama u poslovnim objektima, pozoritima,
trgovinskim centrima, bolnicama Zbog toga se nazivaju i sistemima za humanu klimatizaciju. Oni treba
da odravaju zimi i leti ugodnu sobnu klimu to znai. zavisno od klimatskih uslova napolju ili linih
elja, temperaturu od 20 do 27 stepeni Celzijusa i relativnu vlanost vazduha izmeu 30 i 65 %. Pri ovom
stanju vazduha ljudi se oseaju najugodnije i imaju veliku radnu sposobnost. Na taj nain se povezuje i
ekonomska korist jer se ne smanjuje radna snaga zbog bolesti ili povreda i rezultati rada e biti bolji. RLT-
sistemi omoguuju i rekuperaciju toplote koja doprinosi da se potrebna energija za grejanje drastino
smanji.
Industrijski klimatizacioni sistemi za razliku od komfornih, imaju zadatak da stvore stanje
vazduha najpovoljnije za proizvodni proces. Mnogi proizvodi mogu besprekorno da se izrauju samo kada
vazduh ima odreeno stanje. Veliki broj grana industrije zahteva odreeno stanje vazduha pre svega one
koje obrauju higroskopski materijal, kao npr. industrija duvana, foto industrija, fabrike konditorskih
proizvoda, ivotnih namirnica, kao i fabrike mikroelektronike.
Veliku oblast za primenu ove tehnike predstavljaju iste prostorije. Ranije se koristila u mikroelektronici i
farmaceutskoj industriji a danas ne moe da se zamisli rad bez ove tehnike u mnogim oblastima kao to
su: automobilska industrija, optika, medicinska tehnika, nanotehnika Ovde sistem za tehniku obradu
vazduha pored odranja definisane sobne klime mora da obezbedi zatitu proizvoda od estica praine ili
bakterija, virusa i gljivica. U tu svrhu dovodni vazduh mora da bude dodatno filtriran a u prostoriji mora
da vlada natpritisak u odnosu na okolinu.





Strana 9

Sistemi samo sa vazduhom

Ovi sistemi pored zadataka vazdune tehnike, slue i za odvoenje termikih optereenja. poto
ova optereenja nisu konstantna, da bi se obezbedila stacionarna stanja sobnog vazduha, mora da se
regulie kapacitet sistema samo sa vazduhom. Jednaina za termiki kapacitet sistema glasi:

)
Q termiki kapacitet sistema u odnosu na prostoriju
gustina vazduha
V zapreminski protok vazduha
c
p
specifini toplotni kapacitet vazduha

ab
temperatura odvodnog vazduha

zu
temperatura dovodnog vazduha

Sistemi za jednu zonu

U ovim sistemima se vazduh obrauje u jednom centralnom ureaju i potom kroz kanal dovodi u
jednu ili vie prostorija. Ukoliko se radi o veem broju prostorija, sve prostorije doijaju vazduh istog
stanja. RLT-sistemi ove vrste se koriste posebno za velike prostore, ako, sale, zbornice, pozorita,
bioskope, ali isto tako i za objekte sa veim brojem prostorija kao to su poslovni objekti, bolnice Za
objekte sa jednim prostorom, esto se RLT-sistemi formiraju tako da pored hlaenja mogu istovremeno da
preuzmu i grejanje. Prednost da se prostor greje sa promenom optereenja pomou RLT-sistema, lei u
tome to sa vazduhom moe neinertno po potrebi da se reaguje na promenu reima izmeu grejanja i
hlaenja i tako izbegne pregrevanje. Ovo u odnosu na inertno toplovodno grejanje dovodi do utede
energije. Kada prostorije imaju razliito vreme korienja, onda se one iskljuuju prema vremenu kada se
ne koriste. Zbog toga se u vodovima za dovod i odvod vazduha za takve prostorije postavljaju regulatori
konstantnog zapreminskog protoka sa potpunim zatvaranjem. Do sada, esto zbog velikih rashladnih
optereenja u sistemima samo sa vazduhom, bili su potrebni veliki zapreminski protoci, to je uvek
iziskivalo sve vei prostor za kanale. Da bi se smanjio prostor potreban za kanale, ispitivano je korienje
sistema sa velikim brzinama. U njima se vazduh kroz vazdune vodove potiskuje sa veom brzinom.
Danas se ovi sistemi sa visokim bzinama retko koriste. Alternativno, mnogo veu primenu imaju sistemi
vazduh-voda.





Strana 10

Vazduno vodena klimatizaciona postrojenja

U ovim sistemima vri se razdvajanje zadataka. Snabdevanje spoljnim vazduhom, odvoenje
optereenja od vlanosti, odravanje istoe vazduha i u datom sluaju odravanje zatitnog pritiska, vri
se pomou vazduha kao medijuma, dok se voda kao medijum koristi samo za odvoenje optereenja.
Indukcioni sistemi

U ovim sistemima se u jednom centralnom ureaju priprema primarni vazduh koji odgovara najmanjoj
koliini spoljanjeg vazduha. Ovaj primarni vazduh se vodi do pojedinanih indukcionih ureaja u
prostorijama, gde izlazi iz mlaznica sa velikom brzinom. Zbog toga okolni sobni vazduh tzv. sekundarni
vazduh biva povuen. Ovaj sekundarni vazduh prema vrsti izrade ureaja se usisava kroz jedan ili dva
izmenjivaa topote ili se zajedno sa primarnim vaduhom potiskuje kroz ove izmenjivae toplote. Odnos
indukcije pri tome se kree izmeu 2 i 4. Snabdevanje spoljnim vazduhom i dovoenje odnosno
odvoenje vlanosti, vri se preko primarnog vazduha, dok se optereenje odvodi preko sekundarnog
vazduha koji krui u prostoriji. Prema vrsti izrade razlikuju se indukcioni sistemi sa indukcionim
ureajima koji se reguliu pomou ventila ili klapne Dalje se ove grupe dele na dvocevne, trocevne i
etvorocevne sisteme.
Da bi se izbeglo postavljanje skupog odvoda kondenzata, hladnjaci se postavljaju u indukcionim
ureajima za senzibilno hlaenje. Temperatura vode u razvodnom vodu je iznad take rose sobnog
vazduha. Ukupan zapreminski protok u ovim sistemima mora da se regulie u irokim granicama. U
karakteristinom polju ventilatora se pri tome odreena taka pogona nalazi na karakteristinoj liniji
mree koja ima konstantnu vrednost za pritisak z kanalu i poseduje kvadratnu zavisnost u klima ureaju.
Energetski najpovoljnije je regulisanje broja obrtaja radijalnih ventilatora i regulisanje lopatica radnog
kola aksijalnih ventilatora. Zbog visoke temperature u razvodnom vodu hladnjaka od najmanje 16 stepeni
C, indukcioni aparati su vrlo pogodni za korienje pri prirodnom hlaenju. U prelaznom periodu moe da
se koristi rashladna kula rashladnog sistema za hlaenje hladne vode. u ovom nainu rada iskljuena je
rashladna maina.

Dvocevni sistemi

Dvocevni sistemi mogu da se koriste, pre svega, kada se sa indukcionim ureajima vri samo hlaenje,
kao to je obino sluaj sa tavaninim indukcionim ureajima. Pri tome se radi o sistemu koji ne moe da
menja reim. Nekad su se primenjivali dvocevni sistemi koji su mogli da slue i kao grejanje i kao
hlaenje. Nedostatak ovih sistema je velika inertnost pri prebacivanju sa grejnog na rashladni pogodn, tj
pri promeni pogonskog reima. Ova inertnost, bez obzira na sadraj vode u cevnom sistemu, uslovljava da
je pri direktnom prebacivanju, temperatura u razvodnom vodu za rashladnu mainu toliko visoka, odnosno
za grejni kotao toiko niska da bi zbog toga mogla da dovede do smetnji pri pogonu. Zato rshladna maina,
odnosno grejni kotao moe da se ukljui samo sa vremenskim kanjenjem.
Strana 11

Trocevni sistemi

U ovim sistemima svaki indukcioni ureaj dobija dva prikljuka za razvod tople i razvod hladne vode, kao
i jedan zajedniki povratni vod. Na taj nain, za razliku od dvocevnog sistema, svaki ureaj moe da greje
ili hladni nezavisno jedan od drugog. Nedostatak je gubitak energije jer se hladna i topla voda meaju u
povratnom vodu. Uvoenje etvorocevnog sistema je potisnulo trocevni tako da se vie ne koristi.
etvorocevni sistemi

U ovim sistemima svaki indukcioni ureaj je prikljuen u razvojenim kolima na mreu tople i mreu
hladne vode. Tako postoje dva prikljuka za razvodne i dva prikljuka za povratne vodove. Pre kugle
bajpas ventila menja se koliina vode prema ureaju ali preko kratke veze u ventilu ostaje konstantna
koliina vode koja dolazi iz mree. Zbog toga nije bilo potrebno regulisanje pritiska u vodenoj mrei.
Poto ovi ventili nisu pruali pogonsku sigurnost, usavrili su se indukcioni ureaji sa klapnama za
regulisanje tako da se regulisanje kapaciteta vri na vazdunoj strani. Na vodenoj strani kroz hladnjak i
greja uvek prolazi maksimalni protok.
Indukcioni ureaji, regulisani klapnama, imaju konstruktuvno veliku zapreminu zbog dva odvojena
izmenjivaa toplote i mehanike klapne. Osim toga njihovom korienju sa sreu gubici energije zbog
proputanja na klapnama kao i toplotni gubici zbog konvekcije i zraenja izmenjivaa toplote. Savremeni
indukcioni ureaji sa regulacijom preko ventila, u izmenjivau toplote imaju dve cevne zmije odvojene na
vodenoj strani, potisnuli su indukcione ureaje sa regulacijom preko klapni. Tako se ureaji sa klapnama
koriste samo jo pri zameni dotrajalih ureaja u postojeim sistemima. Daljim usavravanjem ovih ureaja
dolo se do ureaja sa strujanjem izvornog vazduha. Za ravnomernu raspodelu dovodnog vazduha preko
povrine otvora, ovde postoji izmenjiva toplote na potisnoj strani prema mlaznicama.









Strana 12

Ureaji u tehnici provetravanja
Sistemi za provetravanje i proraun sistema za provetravanje i klimatizaciju

Odreivanje protoka se vri prema vrsti sistema koji se koristi. Odreivanje protoka prema broju
izmena sveeg vazduha u toku jednog asa je uobiajeno za jednostavne sisteme za provetravanje.
Intenzitet potrebnog provetravanja ne zavisi samo od zapremine prostorije ve i od visine prostorije,
njenog poloaja, stepena i mesta zagaenosti vazduha i sl. Takoe je od uticaja i nain voenja vazduha.
Vrednosti se kreu u irokim granicama.
Odreivanje prema vazdunom obroku
Predstavlja odreivanje potrebne koliine vazduha po osobi na as. Postupak je najpodesniji za velike
prostorije. Koliine vazduha su odreene posebnim standardima (DIN 1946-2:1994-01).
Odreivanje prema rashladnom optereenju
Temperatura vazduha koji se dovodi u prostoriju esto ne moe da se smanji. Zavisno od vrste otvora za
izlaz vazduha u odnosu na sobnu temperaturu dozvoljavaju se nie temperature u zavisnosti od naina
voenja vazduha.
Odreivanje prema zagaivanju vazduha
Kada su izvori zagaivanja vazduha poznati, potrebna koliina vazduha za postizanje odreene istoe
vazduha moe da se prorauna. Proraun moe da se izvri kada je poznata koliina tetnih gasova,
praine ili pare koja u toku 1 asa izlazi iz aparata u prostoriju i kada se zna dozvoljeni sadraj ovih
gasova u vazduhu. Ovaj postupak za odreivanje koliine vazduha esto je najpravilniji, mada esto
vrednosti nisu dovoljno poznate, tako da je primena postupka ograniena na odreene posebne sluajeve
Stepen kvaliteta provetravanja (efektivnost provetravanja)
Do sada je bilo uobiajeno osim izuzetaka da je broj izmena vazduha za jedan as u odnosu na celu
prostoriju vaio kao mera efikasnosti provetravanja. Ova veliina je globalna i ne daje informaciju o
nainu strujanja i dejstvu u zoni boravka. Strujanje u prostoriji se ispitivalo dosta detaljno pa se dolo do
preciznijih karakteristika i pojmova.
Ovo se odnosi na sledea dva cilja provetravanja:
- Dovodni (sve, spoljni) vazduh treba po mogustvu da prodre potpuno u zonu
boravka, tj ne bi trebalo da struji putanjom kratke veze izvan zone boravka
- U odnosu na izvor tetnih materija, vazduh u prostoriji treba da se vodi tako da
najbre to moe, dospe u struju odvodnog vazduha, kako ne bi imao tetno dejstvo
po ljude.
Efikasnost provetravanja se meri po njegovoj sposobnosti da stari sobni vazduh u zoni boravka zameni
sveim spoljnim vazduhom i odnese tetne materije. U vezi sa tim u literaturi nemakog i engleskog jezika
nastali su pojmovi kao to su stepen optereenja, stepen ispiranja, efektivnost provetravanja, efikasnost
provetravanja, starost vazduha i ventilation-efficency i ventilation-effectiveness. Stepeni kvaliteta za
izmenu vazduha i odvoenje tetnih materija zavise uglavnom od vremena zadravanja vazduha i vremena
zadravanja tetnih materija u prostoriji.
Strana 13

Grejai vazduha

Poto je ustanovljen protok vazduha V, odreuje se potrebni grejni kapacitet Ql grajaa vazduha za
zagrevanje vazduha zimi, prema jednaini:

)
V zapreminski protok m
3
/s

e
temperatura vazduha ispred grejaa

a
temperatura vazduha iza grejaa
Temperatura vazduha na ulazu pri pogonu sa spoljnim vazduhom jednaka je temperaturi spoljnjeg
vazduha. Poto je po hladnom vremenu potreba za provetravanjem obino mnogo manja, u komfornoj
klimatizaciji najee se zadovoljava time to se potiskuje puna koliina vazduha sa spoljnom
temperaturom. Temperatura vazduha na izlazu je jednaka sobnoj temperaturi kada se vri samo
provetravanje. Kada su koliina vazduha V i teperature vazduha poznate, veliinu grejaa treba uzeti iz
kataloga proizvoaa, uzimajui u obzir dozvoljeni otpor vazduha i ravnomerno dovoenje vazduha na
ulazu.















Strana 14

Zadaci

Zadatak 1.
p = 4 bar
t
p
= 143 C
t
k
= 90 C
G
v
= 30000 kg/h
C
p
= 4,2 kJ/kgK
Ulazna temperatura vode je 70 C
Izlazna temperatura vode je 90 C
k = 1450 W/m
2
K

Srednja logaritamska razlika temperatura

)
= 34 C
a) ema postrojenja

b) Koliina toplote

= 30000 4,2 34 = 4284000 kJ/h

c) Odrediti koliinu vodene pare za grejanje

= 2000 kg/h

d) Odrediti povrinu razmenjivaa toplote
Strana 15

= 21,36 m
2



Zadatak 2.
t
1
= 70 C
t
2
= 90 C
p = 3 bar
k = 1500 W/m
2
K

a) Srednja logaritamska razlika temperatura i ema postrojenja

)


b) razmenjena koliina toplote i povrina razmenjivaa
G = 40 m
3
/h
Cp = 4,2 kJ/kgK specifina toplota vode

= 3360000 kJ/h razmenjena koliina toplote

= 7,4 m
2
povrina razmenjivaa toplote
c) Potronja vodene pare
r = 2164 kJ/kg

= 1552 kg/h
Strana 16

Zadatak 3.
Koliina od G
p
= 2000kg vodene pare (barokondenzata), temperature t
1
= 60 C, treba kondenzovati sa
rashladnom vodom teperature t
2
= 30 C. Koliko je potrebno rashladne vode.
Na osnovu datih parametara odgovarajue entalpije iznose:
t
1
= 60 C i = 2609 kJ/kg
t2 = 30 C i = 126 kJ/kg
t = 20 C i

= 84 kJ/kg
Toplotni bilans:
Q
1
= G
p
(i i) = 2000 (2609 - 126) = 4966000

Q
2
= G
V
(i - i

) = 1000 (126 - 84) = 42000

(vode t = 20 C)

Koliina rashladne vode:

Strana 17

Literatura:

1. Tolma D. : Maine i Aparati, Tehniki fakultet M. Pupin, Zrenjanin, 2009.
2. Tolma D. : Maine i Ureaji Reeni zadaci, Tehniki fakultet M. Pupin, Zrenjanin, 2006.
3. Reknagel, prenger, Henman.: Grejanje i Klimatizacija.