Metju Palmer

AMERIKA MISIJA

Preveo
Nenad Dropuli
Naslov originala
Matthew Palmer
The American Mission
Copyright 2014 by Matthew Palmer
Translation Copyright 2014 za srpsko izdanje, LAGUNA
Dragana Mati Radosavljevi
Kupovinom knjige sa FSC oznakom
pomaete razvoj projekta odgovornog
korienja umskih resursa irom sveta.
1996 Forest Stewardship Council A.C.
SW-COC-001767
Bekici, naravno...
i, kao i uvek, Nikiju i Zoi
PROLOG
7. maj 2006.
Darfur
S
mrt je dola na konju.
Iz klimatizovane udobnosti prikolice brigadnog gene-
rala, Aleks Bejns je jedva razaznao crne mrlje prikovane
za horizont kao olujni oblaci. Posmatrana kroz dvogled, slika
je bila jasnija. Redovi konjanika su se zbijali, njihova gvozdena
koplja bleskala su na suncu. Da nisu nosili kalanjikove preko
ramena, bio bi to prizor iz etrnaestog veka.
Dandavidski borci okupljali su se, kako je Aleks jedino
mogao da pretpostavi, radi napada na izbegliki logor Rijad.
Usredsredio se na jedinog oveka koji moe da sprei pokolj.
Gospodine generale, molim vas, branite ovaj logor. Vae
mirovne snage su jedino to stoji izmeu ovih ljudi i masov-
nog krvoprolia.
Aru Sing iz Prvog streljakog puka Gurki Kopnene voj-
ske Indije pogledao je Aleksa oima krupnim kao u sove i
Metju Palmer 8
otpio gutljaj iz veite olje aja. Kao i uvek, pregibi njegove
ukastosmee uniforme bili su savreni.
Bojim se da to ne dolazi u obzir, rekao je Sing; njegov
naglasak vie klase otkrivao je godine kolovanja na Kem-
bridu i Sendherstu. Moj mandat obuhvata jedino samo-
odbranu. Nemam ovlaenja da pucam u Dandavide osim
ako oni ne zapucaju na moje ljude, a duboko sumnjam da
e to uiniti.
To je izuzetno usko tumaenje vaih ovlaenja. Savet
bezbednosti doneo je nekoliko rezolucija koje odreuju logor
Rijad kao bezbednu zonu. Mi smo odgovorni za zatitu ljudi
koji su u logor doli na toj osnovi i s naim jasnim garanci-
jama bezbednosti.
Rijad je zvanino bezbedna zona. Naalost, ona rezolu-
cija koja se bavi mojim snagama daje mi daleko ogranie-
nija ovlaenja. Imamo pravo da upotrebimo smrtonosnu
silu jedino u samoodbrani. Vi znate koja je to rezolucija,
gospodine Bejnse, i znate zato je takva. To nije ni previd
ni sluajnost. lanovi Saveta bezbednosti utvrdili su ovla-
enja mirovnih snaga vrlo paljivim pregovorima. To je
visoka politika, i obian vojnik kao to sam ja tu nita ne
moe uiniti.
Aleks je znao da je problem stvorila Kina. Peking je bio
saveznik sudanske vlade u Kartumu i nije podravao misiju
Ujedinjenih nacija u Darfuru. Kinezi su udeli za pristupom
sudanskim ogromnim rezervama nafe. Umesto da stavi veto
na rezoluciju kojom je stvoren UNFIS odred Ujedinjenih
nacija u Sudanu i izloi se gnevu meunarodne zajednice,
Peking je neupadljivo ukopio misiju tokom munih pregovora
u Njujorku o obimu mandata. Tako se to radi u sistemu UN,
i zbog toga je UNFIS, iako je raspolagao sa est stotina pripa-
dnika urugvajske i bangladeke peadije, bio tigar od papira.
Amerika misija 9
Sve smo paljivo proverili s pravnicima iz Odeljenja za
mirovne operacije, nastavio je Sing. Bili su veoma jasni.
Pravnici nisu ovde, nije odustajao Aleks. Mi jesmo.
Ono to e se desiti pae na nau glavu i tu odgovornost
ne moemo prebaciti na Njujork. Njegov ton bio je otar.
Crne kande besa i straha stezale su mu srce. Znao je da gubi
u raspravi, a posledice poraza bile su suvie strane da se o
njima razmilja.
Na prvi zadatak sada mora biti bezbednost meunarod-
nog osoblja, rekao je Sing. Mi smo ovde da bismo pomagali
isporuku pomoi, ne da bismo ratovali s Dandavidima.
Situacija je postala suvie opasna. Moramo se pripremiti za
evakuaciju.
Imamo odgovornost prema izbeglicama koje su se pouz-
dale u nas. Zagave su mogle da pobegnu u planine kad su pre
dve sedmice stigli prvi izvetaji o napadima Dandavida.
Ostali su jer sam ih ja zamolio, jer sam im obeao da emo
ih zatititi.
Nije trebalo to da uinite, uzdahnuo je Sing i otpio
gutljaj aja.
K
ad je Aleks otvorio vrata prikolice, pogodio ga je snaan
udarac talasa vruine. Oblak na horizontu je narastao.
Aleks je izvukao dvogled iz depa i osmotrio prizor. Kru-
pan ovek na belom konju jahao je du ela dandavidskih
konjanika. Bio je predaleko da mu Aleks jasno vidi lice, ali
kladio bi se u sve to ima da je to Muhamed el Nur. ak i
po merilima Dandavida, El Nur je bio zlikovac i ubica, a
zaslueno je stekao ugled svirepog oveka.
Veinu od deset hiljada izbeglica u logoru inili su pripa-
dnici plemena Zagava. Arapska dandavidska paravojska
Metju Palmer 10
borila se protiv tog afrikog plemena gotovo dvadeset godina;
bila je to nejednaka borba i graniila se s genocidom.
Aleks je vratio dvogled u dep. Znao je ta mora uiniti
sledee. Mora saoptiti stareinama Zagava da im predstoji
smrt.
Koliko god eleo da porekne sopstvenu odgovornost
za ono to e se dogoditi, Aleks Bejns je znao da ne moe.
Vaington se plaio da bi masovno naputanje logora potko-
palo poverenje u meunarodne napore u Darfuru i izazvalo
glasne zahteve za vojnom intervencijom u Sudanu. tavie,
obavetajna zajednica glatko je protivreila predvianjima
pustinjskih nomada da Dandavidi spremaju napad. Vladini
sateliti vredni mnogo milijardi dolara nisu opazili nita to
bi podralo upozorenja o napadu. Najbolji analitiari CIA
odbacili su izvetaje kao neosnovane.
Ministarstvo inostranih poslova SAD naloilo je Aleksu
da ubedi voe Zagava da zadre svoj narod u logoru Rijad.
Za est meseci u logoru stareine su stekle poverenje u njega,
i kad ih je posavetovao da ostanu, posluale su ga.
Aleks je krenuo kroz prljavi logor prema sklepanoj nad-
strenici pod kojom se sastao plemenski savet.
Stareine su ga ekale.
Daud Tiridani, stvarni poglavica svih pripadnika ple-
mena u logoru, izaao je napred da ga pozdravi. Bio je to
visok i mrav ovek star oko ezdeset pet godina. Njegova od
sunca zbrkana koa svedoila je o tekom ivotu u pustinji.
Odora mu je bila umrljana gustom utom prainom koja je
neprestano letela po logoru i stvarala prljavi talog na svemu
i svakome. Platneni e bio mu je omotan oko glave i vrata,
ostavljajui otkriveno samo lice. Fatima, glavna Daudova
supruga, stajala je iza njega i drala jedno od petnaestoro
njegove unuadi. Devojicu. Aleks je na trenutak pognuo
Amerika misija 11
glavu nemo se izvinjavajui, ali onda je pogledao stareinu
plemena pravo u oi.
ao mi je, Daude.
Poglavica je klimnuo glavom. Izraz lica ostao mu je
nepromenjen.
Dandavidi dolaze, nastavio je Aleks. General Sing se nee
boriti. Moda jo ima vremena da povede svoj narod u brda.
Daud je odmahnuo glavom. Prekasno je za to.
Pokretom izuzetne velikodunosti Daud je podigao ruku
i dodirnuo elo. Aleks mu je uzvratio gledajui ga pravo u
oi. Za Zagave to je bio znak potovanja. Daud je prihvatio
da je Aleks uinio sve to je mogao. Aleksu je zbog toga
nekako bilo jo gore.
Ti si veliki ovek, Daude, pravi voa. ast mi je to sam
ti prijatelj.
Zemlja je zatutnjala pod njihovim nogama. Dandavidi
dolaze.
Daud se okrenuo i na svom jeziku otro izdao nareenja,
suvie brzo da ih Aleks razume. Grupica stareina se razi-
la; svaki se vratio rodu koji je po dunosti predvodio u
opasnostima.
Fatima je prila Aleksu i pruila mu unuku. On je na
trenutak oklevao, prevladan onim to Fatima od njega trai i
posramljen svojom nevoljnou da tu odgovornost prihvati.
Onda je uzeo devojicu. Nije znao ta drugo da uini.
Zove se Ana, rekla je Fatima.
Daudova unuka bila je mrava kao prut. Nije imala vie
od est godina. Snano se pripila iz Aleksa. Nije zaplakala.
Ana je bila hrabra curica.
Fatima se bez rei okrenula i stala uz svog mua.
* * *
Metju Palmer 12
J
uri Dandavida je zastraujui prizor. Borci ovih para-
vojnih jedinica vie vole prisno ubistvo kopljem i maem
nego bezlinu smrtonosnu mo automatskih puaka. Gotovo
stotinu jahaa na snanim konjima proletelo je kroz cen-
tar logora kao elina pesnica. Sputenim kopljima ubili su
mnotvo izbeglica koje su pokuavale da pobegnu. Aleks je
video kako zamah maete odseca glavu jednom stareini kog
je dobro poznavao. U logoru nije bilo nikakvih skrovita.
Jedina nada za stanovnike logora bila je da preive dovoljno
dugo dok Dandavidi ne utole svoju krvolonost.
Nekoliko pripadnika mirovnih snaga sa svetloplavim le-
movima stajalo je i posmatralo pokolj. Puke su im bezopasno
visile o ramenu. Dandavidi su ih zaobili u irokom luku.
Nekoliko izbeglica pokualo je da se bori, ali nisu imali ni
obuke, ni iskustva, ni oruja. Neki su pokuali da se sakriju.
Veina je pokuala da bei.
Aleks je video kako dvojica Dandavida jau uporedo
kroz centar logora, lancem privrenim izmeu sedala
hvataju begunce za kolena i glenjeve i obaraju ih na tlo.
Iza naslaganih sanduka obeleenih australijskom zastavom
iskoraio je Daud i stao pred jednog jahaa; u ruci je stezao
gvozdenu cev. Izbegavi vrh dandavidskog koplja, zamah-
nuo je, pogodio jahaa u rame i izbacio ga iz sedla. Jaha se
teko sruio na tlo, a Daud je podigao cev kao koplje. Pre
nego to je stigao da zada udarac, Arapin na belom konju s
crnom beduinskom maramom na glavi dojahao mu je iza
lea i probo mu vrat krivim maem. Aleks ga je prepoznao
s fotografje iz dosijea CIA; bio je to Muhamed el Nur.
Konj se propeo. Bio je tako beo da je delovao gotovo pro-
zirno na pustinjskom suncu. Ispod koe jasno su se videle
vene i miii. Aleks se setio odlomka iz Otkrivenja Jovanovog:
Amerika misija 13
I videh, i gle, konj bled, i onome to seae na njemu bee ime
smrt, i pakao iae za njim.
El Nur je uprkos krupnom stasu hitro i graciozno skoio
s konja i omotao komad ueta Daudu oko glenjeva. Dan-
davidski voa onda je ponovo uzjahao i povukao Daudovo
telo glavnom logorskom stazom. Prolazei pored Aleksa i
Ane, El Nur ih je pogledao s kezom na usnama. Uperio je
krvavi ma u Aleksovu glavu, ali nije zamahnuo.
Aleks je vrsto stezao Anu. Nije se usuivao da je spusti.
No dok ju je drao, crpeo je snagu iz nje. Ana mu je pove-
rena. Ovde, u senci smrti, njegova jedina odgovornost jeste
opstanak ovog malog stvorenja.
Polako i paljivo Aleks je krenuo izmeu sklepanih baraka
prema prikolicama meunarodnog osoblja. aputao je Ani
rei ohrabrenja na engleskom. Nije bilo vano to ih ona ne
razume.
Ubijanje je jenjavalo kako su se jahai delili u manje grupe
i razilazili po logoru. Neki su prestali da ubijaju kako bi stigli
i da siluju.
Aleksu se vrtelo u glavi. Vidno polje mu se suzilo toliko
da mu se inilo da gleda kroz dugaki tunel. Ana se, sve tea,
pripijala uz njega pritiskajui lice uz njegovo rame.
Bio je nadomak prikolica kad je stigla konjica. Mala
helikopterska eskadrila pojavila se na nebu iznad logora, i
Aleks se na trenutak ponadao da e oterati Dandavide. No
smrtonosni jurini helikopteri kobra ostali su nemi i kruili
su u lenjim osmicama dok su ogromne transportne letelice
si najt Marinskog korpusa SAD sletale pored prikolica.
Od oluje njihovih dvostrukih propelera pesak i materijal
za sklonita poleteli su na sve strane. Jo pre nego to su se
helikopteri sasvim spustili, delotvorni marinski streljaki
Metju Palmer 14
odred se iskrcao i rasporedio du perimetra. Marinci nisu
preduzeli nita da zaustave Dandavide.
Aleks je pretpostavio da je marinac koji dri blekberi
umesto puke komandant misije. Kad mu je priao, video je
oznake potpukovnika i ploicu s imenom Harou.
Gospodine potpukovnie, ja sam Aleks Bejns iz Mini-
starstva inostranih poslova. Ovo je bezbedna zona Ujedinje-
nih nacija, a dandavidska paravojska kri nekoliko rezo-
lucija Saveta bezbednosti. Vai marinci zajedno s mirovnim
snagama Ujedinjenih nacija mogli bi lako da ih potisnu i
spasu ono to je ostalo od logora.
Mislim da ste moda u pravu, gospodine, odgovorio je
potpukovnik s dordijskim otezanjem, ali moja nareenja
nisu takva. Ovo je neborbena evakuacija. Moja nareenja
kau da izvuem vas i civilno osoblje Ujedinjenih nacija
odavde.
Sve meunarodno osoblje stae u jedan helikopter,
nastavio je Aleks. Ostalim helikopterima moete da eva-
kuiete najmanje stotinu Zagava. Trebalo bi prvo da odvezete
bolesnike, ranjenike i decu.
Ne mogu, gospodine. Toga nema u mojim nareenjima.
Osim toga, ne moemo dozvoliti da nam izbeglice povrve u
helikoptere pokuavajui da pobegnu. To je suvie opasno.
Zamoliu vas da se odmah ukrcate.
Aleks je osetio kako mu krv bije u slepoonicama. Poku-
ao je da obuzda bes i nije uspeo. Uopte ne razmislivi,
zamahnuo je pesnicom, pogodio marinskog potpukovnika
u bradu i oborio ga na tlo. Dvojica mladih vojnika smesta
su skoila u odbranu svog komandanta. Jedan je uhvatio
Aleksa za slobodnu ruku i zavrnuo mu je iza lea. Drugi je
posegao da uzme Anu, ali je stao kad je video divlji pogled
Aleksovih oiju.
Amerika misija 15
Potpukovnik Harou je ustao i podigao ruku. U redu je,
pustite ga. Zapravo ga uopte ne krivim. Ali odvedite ga u
helikopter. Ako se bude opirao, veite ga... neno. Potoi
krvi tekao mu je niz bradu iz raseene usne.
Sledei put zamahnite iz ramena, rekao je i okrenuo se
da pozdravi generala Singa.
Aleksa su vojnici odveli do vrata jednog helikoptera.
Narednik koji je nadgledao ukrcavanje ga je zaustavio. Pogle-
dao je Anu, a zatim Aleksa. ao mi je, gospodine. Mesno
stanovnitvo ne moe u helikoptere. Takvo je potpukovni-
kovo nareenje. Samo meunarodno osoblje, gospodine.
Ovo mi je ki, povikao je Aleks da nadjaa buku. Jo
dok je to izgovarao, shvatio je da govori istinu.
Marinac oigledno nije poverovao da je neuhranjena mala
Afrikanka u prljavom sivom alu Aleksovo dete.
Ovaj, imate li neke njene identifkacione dokumente,
gospodine? Paso ili neto slino?
Njen paso je u mojoj putnoj torbi u mojoj prikolici na
drugom kraju logora. ta mislite, moemo li usput da svra-
timo tamo da ga uzmemo?
Marinac je zatresao glavom. Ima on pravih problema.
Izbeglika dokumenta njega se ne tiu. Pokazao je rukom
Aleksu i Ani da uu.
Kad se sve meunarodno osoblje ukrcalo, helikopteri su
iznenaujue lako uzleteli s pustinjskog peska. Dva helikop-
tera letela su prazna.
Aleks je kroz prozor savreno video mete i krvoprolie
u logoru. Povorka sjajnih vozila Ujedinjenih nacija izlazila
je na glavni put prema El Genaini nosei dobro naoruane
mirovne snage u bezbednost.
TRI GODINE KASNIJE
1
12. jun 2009.
Konakri
P
ogledaj ovu. Dvadeset dve godine. Potpuno neodoljiva.
Kae da eli u Diznilend, ali ima kartu u jednom prav-
cu do Njujorka. Zato uvek govore da ele u Diznilend?
Pomislio bi ovek da su upravo pobedili na Superboulu ili
tako neto.
Hamilton Skot, Aleksov kolega na izdavanju viza u amba-
sadi Sjedinjenih Amerikih Drava u Konakriju, glavnom
gradu Republike Gvineje, nagnuo se iza niske pregrade izme-
u njihovih kabina drei molbu za turistiku vizu. ena na
fotografji prikaenoj za gornji ugao prijave zapanjujue je
liila na manekenku Naomi Kembel.
To je bilo vrlo neprofesionalno, ali Aleks je shvatao ta
Ham radi. Rad na vizama esto je bio iscrpljujue jednolian,
a u zabiti Treeg sveta kakva je Konakri podnosioci molbi
e rei i uiniti sve da bi dobili pravo ulaska u Sjedinjene
Metju Palmer 20
Drave. Vicekonzuli su esto pribegavali crnom humoru ili
nezvaninim igrama kao to je Vizna lutrija da bi sauvali
zdrav razum.
Misli li da bi spavala sa mnom zbog vize?, upitao je
Ham glumei ozbiljnost.
Dvadeset dve? Da nije malo prestara za tebe, Hame?
Obino bi bila, ali ova je izuzetna. A nema teorije da se
kvalifkuje za turistiku.
Kvalifkacija je bila ifra u poslu izdavanja viza. Zakon
kae da svako ko zatrai vizu za ulazak u Sjedinjene Drave
mora dokazati da ne namerava tajno da emigrira. Podnosi-
oci prijava morali su da dokau da imaju snane i uverljive
razloge da se vrate iz posete Americi. U praksi je ovo znailo
da imaju novca. Bogatai su bili kvalifkovani za dobija-
nje vize. Siromani su se muili da opovrgnu pretpostavku
da ele da rade u SAD. U uvijenom govoru vlasti, bili su
nekvalifkovani.
Ham se vratio poslu i objasnio miz* Hadi Malabo da
ona, naalost, nema kvalifkacija za ameriku vizu i da moe
ponovo da podnese molbu kad se njena situacija promeni.
Hamov francuski bio je besprekoran; etiri godine se ko-
lovao u vajcarskoj. Prijavu miz Malabo odbio je utivo, ali
prema Aleksovom miljenju pomalo odseno.
Ham se ponovo nagnuo ka njemu.
Ja sam skoro gotov, imam jo samo etiri-pet prijava.
Kako tebi ide?
* Nova odrednica koju ene engleskog govornog podruja stavljaju
ispred imena umesto starih Miss (gospoica) i Mrs. (mistress, gospoa)
jer ne ele da budu odreene branim stanjem. Sama odrednica nije
skraenica ni od ega, pie se Ms i u poslednje vreme je u veoma irokoj
upotrebi. (Prim. prev.)
Amerika misija 21
Aleks je pogledao hrpu prijava pred sobom. Bilo ih je
najmanje dvadeset. On i Ham bili su jedini slubenici zadu-
eni za sve vize, to je znailo da je svaki dnevno obraivao
oko pedeset prijava. Ham je odluke donosio surovo delo-
tvorno. Aleks je troio vie vremena na podnosioce. Veina
je odlazila praznih aka, ali on je eleo da svako ko ue u
njegovu kabinu oseti da ima izgleda i da im je on makar
pruio potenu priliku. Za veinu Gvinejaca kratki razgovor
s konzularnim slubenikom ostae najblii dodir sa Sjedi-
njenim Dravama.
Imam jo dosta, priznao je Aleks.
Daj mi deo. Ham je pruio ruku i uzeo gotovo polovinu
prijava s Aleksovog svenja. Ako zavrimo ovo za manje
od sata, moemo da odemo na sendvi i pivo kod Harija. Ja
astim. Posle ruka idem kod ambasadora da porazgovaram
o izvetaju o krijumarenju ljudi koji sam za njega sastavio
prole sedmice. Ham je zastao. Izvini, Alekse, rekao je
ljubazno. Nisam hteo da ti to nabijam na nos.
Ambasador je davao Hamu sve vanije zadatke, to je
prilina retkost za vicekonzula prvi put rasporeenog u neku
zemlju, ali je bilo razumljivo s obzirom na injenicu da je
Hamovo puno ime bilo Hamilton Vendel Skot Trei, a da su
i prvi i drugi nosilac tog imena bili ambasadori u nekoliko
zemalja. Ham je u Konakriju samo odraivao konzular-
nu smenu na neprijatnom mestu, to sve mlae diplomate
moraju da obave, pre nego to krene ka salonima i prijemi-
ma Zapadne Evrope i diplomatskoj karijeri neogranienih
mogunosti. Njegov otac bez sumnje je ovaj poloaj smatrao
iskustvom koje gradi karakter. Ham e budue narataje
amerikih diplomata moi da gnjavi priama o ivotu na
viznom frontu Gvineje kad postane ambasador u vedskoj,
Maarskoj ili nekoj slinoj zemlji.
Metju Palmer 22
Za Aleksa je pak udaranje peata na vize delovalo kao traj-
na dunost za sledeih tridesetak godina. Pripadnik Slube
za inostrane poslove s niskim bezbednosnim stepenom nije
mogao mnogo ta da radi. Razlika izmeu Hamove putanje
uvis i ravne linije koja je predstavljala Aleksovu karijeru
nije mogla biti upadljivija. Obojica su to znali i naelno su
izbegavali da govore o tome.
No, kad je ve preao nevidljivu granicu, Ham je odluio
da nastavi.
Jesi li razmislio o Sentreksovoj ponudi, Alekse, upitao
je otvoreno kao i uvek.
Napisao sam dva pisma, odgovorio je Aleks i spustio
jedan paso nazad na hrpu. U jednom sam prihvatio posao,
a u drugom sam ga odbio. Najmanje pet puta samo to nisam
poslao i jedno i drugo.
To je dobar posao. Sentreks je vrhunska frma i radi u
itavom svetu. Afriki gas i nafa sada su veliki biznis, a ti bi
radio na stvaranju poslovne politike.
To jeste izuzetna prilika, saglasio se Aleks. Zapravo mi
nije jasno zato su mi se obratili. Ja se nisam prijavio za posao
kod njih. Ponuda je primamljiva. No moja alba Slubi za
diplomatsku bezbednost jo nije razmotrena, a ja se nadam
da e pristati da mi vrate bezbednosni stepen. Malo je zastao
pa dodao: Ovog puta.
Alekse, Diplomatska bezbednost je kao Gestapo. Oni ne
priznaju sopstvene greke. A bez bezbednosnog stepena moi
e samo da odobrava vize. Posao efa slube za odnose s
vladama u afrikom sektoru kompanije kao to je Sentreks
samo je druga vrsta diplomatije. Mislim da bi trebalo obe-
ruke da prihvati ponudu.
Ham je Aleksove izglede za vraanje bezbednosnog ste-
pena procenio surovo, ali gotovo sigurno tano.
Amerika misija 23
Aleks se ivo seao zadovoljnog izraza lica agenta niskog
ranga koji ga je obavestio da je pomonik ministra zaduen
za diplomatsku bezbednost odluio da zbog oiglednih doka-
za duevne nestabilnosti i zbog toga to nije potraio pomo
slubenim kanalima ogranii Aleksov pristup informacija-
ma na osetljivo, ali ne poverljivo. Drugim reima, Aleks
moe da koristi telefonski imenik Ministarstva i ita izjave
za tampu, ali nita vie od toga. Za svakog ambicioznog
mladog diplomatu ovo je bila profesionalna smrtna presuda.
Aleksa je zaista zabolelo to mu je samozadovoljni mali
drkadija s vojnikom frizurom itao izvode iz njegovog
sopstvenog zdravstvenog kartona, pa i iz terapeutskih beleki
doktorke Bran. Agent je odbio da objasni kako je doao do
tih poverljivih zapisa. Aleks nikome nije rekao da ide kod
psihijatra, a raune je plaao gotovinom kako ne bi ostavio
traga u slubi zdravstvenog osiguranja. Lekarima Ministar-
stva inostranih poslova nije mogao da se obrati za pomo.
Diplomatski slubenici s najviim bezbednosnim stepenom
znali su da bi im pristup informacijama mogao biti suspen-
dovan do daljeg ako potrae pomo zbog mentalne ili emo-
cionalne traume.
Peti februar, itao je agent. Pacijent ima rune snove,
glavobolje i probleme s koncentracijom. Povremeni napadi
panike i tekoe s kontrolom emocija. Preliminarna dija-
gnoza je posttraumatski stres povezan sa slubovanjem u
Darfuru. Prepisan leksapro, trideset miligrama dnevno.
Aleks je doktorki Bran priao ono to nikome u ivotu
nije rekao. Pobesneo je to je ovaj umiljeni mali kompleksa
nekako doao do tih informacija.
Trinaesti mart, nastavio je agent. Pacijent izvetava
da su none more uestalije i snanije. ive slike nasilja iz
Darfura sjedinjene s oseajem bespomonosti i grie savesti.
Metju Palmer 24
Mogue sporedno dejstvo trenutnog leka; mogue posledice
gubitka oca u nenom dobu. Preporuen prelazak na zolof,
poetna doza dvadeset miligrama dnevno s postepenim
poveanjem do pedeset miligrama dnevno u zavisnosti od
pacijentove reakcije.
Agent je proitao jo nekoliko unosa, ali to je bila surovost
bez svrhe. Presuda je ve bila donesena na vrhu. Sluba za
diplomatsku bezbednost proglasila je Aleksa rizinim po
bezbednost poverljivih informacija. Razgovor je bio samo
formalni zavretak postupka. Agent je na kraju Aleksu dao
formular, a Aleks je potpisom potvrdio da je obaveten da
vie ne sme da radi s poverljivim informacijama. Agent je
rekao Aleksu da zadri jedan primerak formulara.
Moda su u pravu to mu ne veruju, razmiljao je Aleks.
On ponekad sam sebi nije verovao. Gotovo tri godine su pro-
le od pokolja u logoru Rijad, ali on je svakodnevno mislio
na to. Kad sklopi oi, jasno je video Dandavide na konjima
kako galopiraju kroz prepuni izbegliki logor s automatskim
pukama o ramenu i uglaanim crnim kopljima u ruka-
ma. uo je mljackavi zvuk zarivanja koplja u ljudsko telo,
neprestano zujanje muva, a preko svega toga ritmini tropot
helikopterskih elisa kroz suvi pustinjski vazduh.
Alekse, jesi li tu?, upitao ga je Ham. Na trenutak si
delovao kao da si na Bermudima.
Ne, nisam na Bermudima. Ni blizu. Samo razmiljam
o ovome to si rekao. Ima smisla, ali mi je vraki teko da
odluim. Znam da ovo zvui malo otrcano, ali na posao
je astan. Re je o idejama i idealima. U Sentreksu je re o
poveanju zarade akcionara.
Umesto da mu se nasmeje kao to je Aleks upola oeki-
vao, Ham je zamiljeno klimnuo glavom. Ispod svoje cinine
spoljanjosti ovaj ambasadorski sin i unuk mislio je isto.
Amerika misija 25
Jesi li pitao Anu ta misli?
Aleks se razvedrio na pomen svoje keri.
Ona ovih dana ne misli ni o emu osim o letnjem raspu-
stu. Jedva eka.
Ponovo Mejn?
Ne bi to propustila ni za ivu glavu.
Nevolja s podizanjem dece u Slubi za spoljne poslove
jeste to zbog stalnog seljakanja s kraja na kraj sveta deca ne
mogu da steknu oseaj pripadanja. Odrastala su kao deca
treih kultura i nisu smatrala Sjedinjene Drave svojim
domom. Mnoge porodice pokuavale su to da nadoknade
redovno odlazei u neka amerika mesta koja bi deca mogla
smatrati svojim. Za Aleksa i Anu to je bila kua njegove
majke u Brunsviku. Aleks je imao svega dve-tri sedmice
godinjeg odmora, ali Ana je obino u Mejnu provodila ita-
vo leto. Volela je plau, barice meu stenjem i tamne borove
ume, ali najvie od svega dopadalo joj se to tamo ima veli-
ku porodicu. Aleks je pretpostavljao da je to na neki nain
podsea na veliku razgranatu plemensku porodicu iz koje je
potekla. Ana je imala mnotvo brae i sestara u Brunsviku
i okolini i druila se s njima preko leta. Svi su bezrezervno
prigrlili crnu devojicu iz Sudana kao svoju.
Kao najmlae od troje dece, Aleks je jedini otiao iz Brun-
svika i prvi je iz svoje porodice zavrio koled. Njegov brat
je studirao godinu dana umarstvo na Univerzitetu Mejna u
Oronu, a onda je napustio studije i zaposlio se u kompaniji
za proizvodnju papira. Aleksova sestra radila je pola radnog
vremena u kafeteriji, a puno radno vreme kao supruga lovca
na jastoge. Njihov otac bio je mehaniar u vazduhoplovnoj
bazi Ratne mornarice i odravao orione P-3 koji su patrolirali
obalom Atlantika i traili sovjetske podmornice. Bio je strastan
pua i umro je od raka grla kad je Aleksu bilo dvanaest godina.
Metju Palmer 26
Aleks i Ham nevoljno su se vratili hrpama pasoa pred
sobom. Prijava na vrhu Aleksove gomile pripadala je oveku
s nezgrapnim imenom Rafju Alfa Ismail Paskal Guein. U
Gvineji nije bilo neobino imati est ili sedam imena s ple-
menskim, muslimanskim i francuskim korenom. Guein je
uao u kabinu za razgovor s mladiem koji se na francuskom
predstavio kao njegov neak. Objasnio je da njegov stric ne
govori ni engleski ni francuski, samo plemenski jezik susu.
Aleks je sedeo na barskoj stolici iza pet centimetara debe-
log neprobojnog stakla. Kroz uski prorez mogao je da raz-
menjuje papire s podnosiocem prijave. Staklo je namerno
predstavljalo ne samo telesnu nego i psiholoku prepreku
izmeu konzularnog slubenika i sagovornika. Olakavalo
je slubenicima da odbiju prijavu.
Aleks je odmerio gospodina Gueina listajui njegov paso.
Podnosilac prijave delovao je znatno starije od svojih ezdeset
etiri godine, kosa mu je bila snenobela, a lice izbrazda-
no dubokim borama, ali bio je visok, stajao je uspravno i
gleda je Aleksa pravo u oi oputeno i samouvereno. Aleks
je pretpostavio da je seoski stareina, navikao na potovanje.
Paso je bio star i izlizan, ali neupotrebljen. Niz datuma
otisnutih peatima na poslednjoj stranici pokazivao je da je
gospodin Guein ve est puta traio ameriku vizu i da je
svaki put odbijen. Neko iz domaeg osoblja izvukao je stare
prijave iz arhiva i priloio ih uz paso. Navrljane napomene
prethodnih slubenika objanjavale su razloge za odbijanje.
Sin mu ivi ilegalno u SAD, napisao je jedan.
Veliki rizik, zabeleio je drugi.
Na dva prethodna obrasca stajalo je samo 214(b)+, lan
imigracionog zakona koji jasno kae da se za svakog pod-
nosioca prijave smatra da eli da ostane u SAD i da mora
dokazati jake i uverljive veze sa svojom otadbinom. Dve
Amerika misija 27
prijave bile su prazne, slubenici koji su ih reavali oigledno
su bili suvie zauzeti da objasne razloge za svoju odluku koja
njima nije znaila nita, ali je bila neizmerno vana za Rafjua
Alfu Ismaila Paskala Gueina.
Gospodine Gueine, upitao je Aleks, zato elite da
odete u Sjedinjene Drave?
Neak je preveo pitanje na susu, jezik od kog je Aleks
znao tek nekoliko rei.
Moj sin ivi tamo, preveo je neak odgovor. Nisam ga
video mnogo godina.
Gde ivi?
U ikagu.
ta radi u ikagu?
Pere prozore na veoma velikim zgradama.
Da li on plaa vae putovanje?
Da.
Da li znate boravi li va sin legalno u Sjedinjenim Dravama?
Ne znam. Siguran sam da bi to voleo, ali on je tvrdoglav
momak. Moja pravila prekrio je mnogo puta. Sanjao je da
ode u Ameriku. Znam da je to teko za siromane ljude kao
to je moj sin. On je spreman na sve da ostvari svoj san.
Gospodine Gueine, koliko dugo nameravate da ostanete
u Sjedinjenim Dravama? I kako da budem siguran da ete
se vratiti u Gvineju?
Ostau u vaoj zemlji dve nedelje. Moram da se vratim
pre nego to doe vreme za striu ovaca.
Bilo je jo pitanja, ali Aleksu zapravo nije trebalo jo infor-
macija. Bilo mu je jasno zato su prethodni slubenici odbijali
Gueinovu prijavu. Kanjavali su sina zbog krenja amerikih
imigracionih zakona uskraujui njegovom ocu pravo da ga
poseti. Aleks se s tim nije slagao. Jedino vano pitanje jeste
Metju Palmer 28
da li se moe razumno verovati da e se gospodin Guein
vratiti u Gvineju posle posete ikagu.
Imigracioni zakoni daju konzularnim slubenicima pri-
lino iroka ovlaenja. U ovom sluaju Aleks je mogao po
sopstvenom nahoenju da odlui hoe li izdati vizu ili nee.
Na njegovu odluku nije bilo albe. Ham bi gotovo sigurno
odbio ne trepnuvi. Koliko je Aleks znao, moda je upravo
on odbio neki Gueinov raniji zahtev.
Gueinovo objanjenje da mora da se vrati u svoje selo
na vreme za striu ovaca bilo je savreno prihvatljivo. Ovce
se iaju upravo u ovo doba godine. U selima je broj grla
stoke bio gruba mera bogatstva, a stria je vaan dogaaj na
poljoprivrednom kalendaru prema kom ive seoske sredine
zapadne Afrike.
Gospodine Gueine, rekao je Aleks posle dvadesetak
sekundi razmiljanja, moete li ponovo doi po podne da
uzmete vizu?
Kad je mladi preveo, Guein je polako klimnuo gla-
vom, ali Aleks je video da mu se suze skupljaju u uglovima
oiju. Doao je u ambasadu oekujui da e ga odbiti i nije
dozvolio sebi da se nada. Stareina iz plemena Susu oslonio
se jednom rukom na zid da ustane, a neak ga je uhvatio za
lakat druge ruke.
Merci, merci, rekao je na naglaenom ali jasnom fran-
cuskom; verovatno nije znao mnogo vie od toga.
Ponekad ovaj posao uopte nije lo, pomislio je Aleks.
Njegova radost nije dugo trajala. Pred sam kraj poslednjeg
razgovora generalni konzul pozvao ga je povikom iz udob-
nosti svoje radne stolice model direktor.
Alekse, doi smesta u moju kancelariju.
Ronald R. Ronaldson bio je Aleksov ef i otelotvorenje
njegovih najdubljih profesionalnih strahova. Generalni
Amerika misija 29
konzul SAD u Gvineji poznat po nadimkom Er na Kub
nekada je bio zvezda u usponu Slube za spoljne poslove.
No usput je nekako pao u nemilost zbog alkohola, kako
se pretpostavljalo i u pedesetoj godini naao se na elu
malog konzulata u zabiti zapadne Afrike. Bio je besan zbog
svoje sudbine i iskaljivao je taj bes na svojim podreenima
prireujui im sitna ponienja.
Naravno, odgovorio je Aleks vedro koliko je mogao.
Samo da zavrim ovaj sluaj i odmah dolazim.
Ne, Alekse, smesta.
Aleks se izvinio poslednjem sagovorniku, sedamnaesto-
godinjem odlinom ueniku mesne manastirske kole koji
je dobio ponudu za stipendiju na Univerzitetu Vejk Forest
i otiao u kancelariju generalnog konzula. Klizna staklena
vrata privatnog kabineta pruala su Ronu Ronaldsonu odli-
an pogled na itav odsek, odnosno pruala bi da on nije
stalno drao zavese navuene kako bi mogao ponekad da
odrema usred dana.
Izvoli, Rone. Aleks se trudio da ne zvui iznervirano,
ali nije sasvim uspeo u tome.
Pregledao sam statistike izdavanja viza, poeo je Ron.
Po lako ucakljenim oima Aleks je pretpostavio da je Er na
Kub razgovarao s Donijem Vokerom ili Dekom Denijel-
som, svojim najpouzdanijim saradnicima. Iskreno reeno,
Alekse, tvoj postotak izdavanja viza jednostavno je previsok.
Ima gotovo petnaest procenata vie od Hama i mnogo vie
od regionalnog proseka. elim da smanji taj postotak pre
sledeeg tromesenog izvetaja.
Kakve veze ima koliko viza izdajem? Pravo pitanje je
broj onih koji ostanu po isteku vize. Tu su mi brojevi prilino
dobri. Moda izdajem vie viza od Hama, ali u procentima
Metju Palmer 30
broj mojih ljudi uhvaenih u krenju imigracionih zakona
nije vei od njegovog. Zapravo je manji za dva odsto.
Ba me briga zato. Uprava za konzularne poslove vidi
procenat izdatih viza i ja neu da moj konzulat bude slaba
karika u zapadnoj Africi. Smatrae nas teroristikim rizikom.
Otvoreno ti kaem da izdaje manje viza.
Rone, da li mi govori da odbijam kvalifkovane ljude
koji su putovali dva dana i platili preko sto etrdeset dolara
za tri minuta mog vremena samo da bismo izjednaili pro-
cente s prosekom? Aleks je znao da ovakvim pristupom nee
ostvariti eljeni ishod, ali to je bilo jae od njega.
Ronove oi na trenutak su sevnule gnevom, a onda su
se ponovo ucaklile. Ako eli tako da postavi stvar, Ale-
kse, onda da, tano to ti govorim. Moe da pone s ovim
gospodinom. Ron je uzeo paso i prijavu sa stola. Po gomili
papira Aleks je shvatio da je Ron pregledao jutronje slua-
jeve. Odobrio si nedavno vizu oveku po imenu Rafju Alfa
Ismail Paskal Guein. Ron je iskasapio ovo nepoznato ime.
ovek je oigledno nepouzdan. Kad ponovo doe po podne,
rei e mu da je tvoju odluku preinaio iskusniji slubenik
i da mu viza nee biti izdata. Ron nije skrivao zadovoljstvo
izgovarajui ovo poniavajue nareenje, a Aleks je osetio
da mu ui plamte.
Znam da misli da je konzularni posao veliki pad za tebe,
Bejnse. Osim toga, iskreno govorei, ne obavlja ga naroito
dobro. Suvie si mek i spor. Ham je neto sasvim drugo. On
samo prolazi kroz konzularni svemir, ali ti e u njemu ostati
vrlo dugo. Navikni se na to. Prestani da misli da si predobar
za ovo. Da si bolji od nas.
Aleks nije odgovorio. Ron je greio u vezi s Gueinom,
ali ne i u vezi s njim samim. Bez rei je izaao iz kancelarije
generalnog konzula.
Amerika misija 31
Tog popodneva gospodin Guein i njegov neak doli su po
vizu koju im je Aleks obeao. Er na Kub je razvukao zavese i
otvorio vrata da ne propusti ni trenutak Aleksovog ponienja.
Sluajte, rekao je Aleks mladiu. Imamo problem. Moj
ef ne eli da izdam vizu vaem stricu. On misli da se gospo-
din Guein nee vratiti u Gvineju iz posete sinu. Ja se s tim
ne slaem. Dau vizu vaem stricu, ali to mora izgledati kao
da vas odbijam. Aleks je munjevito govorio na francuskom,
a ubacio je i dosta gvinejskog slenga, pa je znao da Ron nita
nee razumeti. Generalni konzul nikad nije odmakao dalje
od francuskih dejih pesmica.
Molim vas, recite stricu da mora ubediti onog debelog
iza mene da sam mu upravo iupao srce iz grudi. Mislite li
da e on to moi?
Sve e biti u redu. Mladi je prepriao Gueinu razgovor,
tiho ali ubrzano, a starcu se lice odmah opustilo od tuge.
Aleks se na trenutak upitao je li mu neak rekao da nee
dobiti vizu. Nije vano, uskoro e saznati istinu. Aleks je lino
odtampao vizu i stavio je u paso umesto da to uini neko
od domaeg osoblja. Odluka je bila zabeleena u kompjuteru,
a Ron je, naravno, imao pristup svim podacima, ali bio je
naelno nezainteresovan za administrativnu kontrolu. Aleks
je bio uveren da nee proveravati.
uo je treska francuskih vrata, a zatim otro siktanje zave-
se. Vreme je da Er na Kub proslavi pobedu viskijem i kolom,
bez mnogo kole.
Guein je izaao iz konzulata oslanjajui se na neaka. Kad je
stigao do vrata, okrenuo se prema Aleksu i gotovo neprimetno
mu klimnuo glavom. Znai, zna. Starac bi bio vrhunski glumac.
Aleks je shvatio da je upravo doneo dve vane odluke. Prva
je bila e gospodin Guein sesti u avion za ikago makar mu
on sam platio kartu, a druga koje e pismo poslati Sentreksu.