1

METODIKA NASTAVE
FIZIKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING
PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko Rodi
Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor
2
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA
DECE MLAEG KOLSKOG DOBA
METHODS OF PHYSICAL EDUCATION
OF J UNIOR SCHOOL CHILDREN
PREDAVANJ E 8
LECTURE 8
3
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA
DECE MLAEG KOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. Predmet, cilj i zadaci metodike fizikog vaspitanja dece
mlaeg kolskog doba?
2. Ontogenetski razvoj dece u srednjem detinjstvu?
3. Bioloki i pedagoki zadaci fizikog vaspitanja uenika niih
razreda osnovne kole?
4. Sredstva fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?
5. Metode i principi fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog
doba?
6. Planiranje i proveravanje u fizikom vaspitanju dece mlaeg
kolskog doba?
7. Pisana priprema asa fizikog vaspitanja uenika niih
razreda osnovne kole?
POJ AM METODI KA
Pojammetodika nema jedinstveno znaenje.
Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike
(kao posebna didaktika), po drugima deo ili oblast
pedagogije (kao posebna metodika), dok neki
smatraju da je to posebna nauka o obuci.
Podobukomse podrazumeva priprema subjekta za
praktino obavljanje poslova u struci.
Metodika, u svojoj optoj predmetnoj orijentaciji,
bavi se nainima, putevima, metodama i oblicima
pomou kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitne
ciljeve.
4
ODNOS DI DAKTI KE I METODI KE
esto se u strunim i naunim krugovima susreemo sa
pojmovima didaktika i metodike, sa naglaskom nad-
reenosti didaktike nad metodikama (nad nastavno-
naunim oblastima u kolskoj praksi).
Veina autora su metodiku definisali kao didak-
tiku disciplinu koja prouava zakonitosti jednog
nastavnog predmeta (maternjeg jezika, stranog jezi-
ka, matematike, poznavanja prirode i drutva, fizikog
vaspitanja...), a da, pri tom, nisu uoili i naglasili da je
to jedna nastavno-nauna oblast, jedan deo nastave, u
pouavanju i uenju, nastave i obrazovanja u celini.
5
METODI KA
Prouavati i pouavati samo putem metodike znai obrai-
vatisamo pitanje KAKO(planski nain, put ...), a zanemariti
ta, koliko, kada, i me i radi ega, koja su osnovna pitanja
nekog obrazovno-vaspitnog podruja (a koja inae i obrau-
jemo u okviru ovog i slinih studija), jeste struno i nauno
pogreno, sueno, okrenuto iskljuivo vetinarstvu, skupu
naina, postupaka i radnji i sl.
Pomak od vetinarstva (ve vie od tri decenije) ka irem,
obrazovno-vaspitnom oblikovanju mlade linosti veliki je
vrednosni pomak u shvatanju savremenog obrazovno-
vaspitnog rada, njegovom znaaju i principu humanizacije,
koji je usmeren ka oveku (ueni ku kao subjektu).
6
METODI KA
To znai da se metodikom obrauje samo didaktiko
pitanje KAKO (planski nai n, put ...), s obzirom da se
metodika bavi nainom rada jer trai optimalne odgo-
vore na pitanje kako ostvariti ono to se zahteva od
obrazovno-vaspitnog rada u nekoj drutvenoj sredini,
obrazovno-vaspitnom podruju ili samo jednoj disci-
plini.
S obzirom na predmet svog interesovanja, metodika
se moe baviti nai nom realizacije samo jednog pred-
meta, jedne ue ili ire oblasti ili nainom rada u jed-
noj sredini, to upuuje na problem stepena optosti,
odnosno odreenosti razreavanja metodikih prob-
lema.
7
CI LJ METODI KE
Cilj METODIKE fizikog vaspitanja na fakultetima za
obrazovanje profesora razredne nastave je da doprine-
se sticanju znanja i uverenja koja e omoguiti formira-
nje adekvatnog strunog (profesionalnog) stava stude-
nata prema fizikoj kulturi uopte i koja e obezbediti
potpuno razumevanje njene uloge i znaaja i osposobiti
budue profesore razredne nastave (uitelje) za reali-
zaciju svekolikih ciljeva i zadataka fizikog vaspitanja
uenika od 1. do 4. razreda osnovne kole, uz primenu
najadekvatnijih metoda, postupaka, oblika i sadraja
rada u skladu sa datim potrebama dece mlaeg kol-
skogdoba i u odgovarajuimuslovima.
8
ZADACI METODI KE
Zadaci METODIKE fizikog vaspitanja su da se studenti upoz-
naju sa sveukupnom problematikom fizikog vaspitanja dece
od 7 do 11 godina; njihovim uzrasnim karakteristikama; cilje-
vima, zadacima i sadrajima, te organizacionim oblicima rada
u nastavi fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovne
kole; da se samostalno i korektno koriste struno-metodikim
izvorima u cilju samoobrazovanja; da se upoznaju sa metodi-
kim stavovima u pogledu primene razliitih sadraja rada; da
se upute u mogunost koreliranja sadraja fizikog vaspitanja
i drugih nastavnih predmeta, a naroito u smislu njihovog ko-
rienja na drugim asovima kao mikro pauze, tj. aktivnog
odmaranja (kod dugotrajnog statikog naprezanja, sedenja,
pisanja i slino); da se ukljue u razliite vidove praktinog ra-
da radi osposobljavanja za samostalno planiranje, realizaciju i
vrednovanje rada u fizikom vaspitanju uenika niih razreda
osnovne kole.
9
DETE MLAEG KOLSKOG DOBA
Prelazak iz predkolskih u kolske uslove ivota i rada za svako
dete je veliki i vaan preokret.
Rad po volji, po slobodnomizboru, sluajan i neobavezan, igra
i zabava, ustupaju mesto obaveznom i sistematskom radu koji
odreuje kola.
Uticaj koji kola vri na dete mlaeg kolskog doba znatan je
kako u pogledu njegovog vaspitanja i obrazovanja, tako i na
zdravstveno stanje i pravilan telesni razvoj.
Vee optereenje deteta u koli i kod kue, a naroito nepravi-
lan stav pri pisanju, ako sedi u nehigijenskoj klupi i ako radi pri
nedovoljnom osvetljenju, mogu uticati na pojavu i razvoj de-
formiteta kimenog stuba.
Da bi fiziko vaspitanje moglo obaviti znaajnu ulogu u vaspit-
no-obrazovnomradu, neophodno je poznavanje najbitnijih an-
tropolokih karakteristika i sposobnosti dece mlaeg kolskog
doba.
10
BI OLOKI ZADACI
Zdravstveno-higijenski zadaci su mnogobrojni, a jedan od os-
novnih je da fiziko vebanje povoljno utie na rast i razvoj
organizma.
Pomou vebi oblikovanja treba obezbediti normalno stanje
aparata za kretanje, a pogotovo zglobova, veza i miia.
J edan od najvanijih zadataka fizikog vaspitanja je pravilno
dranje tela, od kojeg zavisi zdravlje svakog oveka, jer je ono
u tesnoj vezi sa cirkulacijomkrvi i disanjem.
Fiziko vaspitanje treba da utie na stvaranje otpornosti orga-
nizma prema bolestima i elienje, tj. stvaranje otpornosti or-
ganizma prema promenljivimmeteorolokimuslovima.
Stvaranje higijenskih navika je sledei zadatak, jer higijena u-
vruje zdravlje i pozitivan uticaj fizikih vebi na organizam.
Fiziko vaspitanje ima vanu ulogu kao faktor odmora posle te-
lesnog i umnog rada, ak i uticaj na potomstvo (spoljanji faktori
mogu uticati na naslednu plazmu; zdravi roditelji raaju zdravu decu).
11
OBRAZOVNI ZADACI
Fiziko obrazovanje predstavlja onaj deo procesa fizikog vas-
pitanja koji je upravljen na sticanje, formiranje i usavravanje
motorikih umenja i navika, te na sticanje teorijskih znanja ko-
ja imaju odluujuu ulogu u reevanju zadataka fiz. vaspitanja.
Obrazovanje kretanja poinje razvijanjem koordinacionih (us-
klaenih) elemenata kretanja, osnovnim, elementarnimveba-
ma, a kasnije tehniki pripremljenimvebama.
Formiranje motorikih vetina i njihovo uvrivanje sledei je
vaan obrazovni zadatak.
Razvijenje stvaralakih aktivnosti se ogleda u pravcu sportsko
tehnikih dostignua i estetskog uobliavanja kretnih delatnosti.
Razvijanje snage, izdrljivosti, brzine i okretnosti je potrebno
kako bi svaki pojedinac bio u stanju da savlada i najvei napor.
Teorijsko znanje slui da svaki veba zna kako pojedine vebe
utiu na organizam i da shvati potrebu i znaaj fizikog vaspi-
tanja uopte.
12
VASPI TNI ZADACI
Fiziko vaspitanje je pedagoki proces izgraivanja i oblikova-
nja celovite linosti primenomodgovarajuih kretnih delatnosti.
Vaspitanje volje, karaktera i svesne disciplinerazvijaju sesavla-
i vanjem raznih tekoa koje se postepeno uveavaju. Zato je
potrebno smiljeno fiziko vebanje i dosledan stav nastavnika.
Pozitivan odnos prema radu moe se i mora stvarati i fizikim
vaspitanjem.
Na disciplinovan i svestan odnos prema kolektivu uenik se sis-
tematski navikava fizikim vebanjem, gde igre i takmienja,
izleti i logorovanja pruaju velike mogunosti za vaspitanje ko-
lektivnih interesa.
Zdrava razonoda mora biti zastupljena u fizikom vaspitanju de-
ce mlaeg kolskog doba jer doprinosi radosnijem i sadrajni-
jemivotu.
Formiranje i razvijanje interesa i smisla za lepo je organska po-
treba svakog pojedinca i drutva.
13
TELESNE VEBE
Telesne vebe, kao osnovno sredstvo fi zi kog vaspitanja, su ona
kretanja koja vrimo iskljuivo u cilju menjanja vlastite prirode,
a ne prirode oko nas.
Najprihvatljivija podela pokreta je prema zadacima zbog kojih
se oni upranjavaju: 1. svakodnevni pokreti (hodanje, sedenje,
pisanje); 2. radni pokreti (radna njivi, u fabrici, u radionici); te i
3. vebovni pokreti (vebe oblikovanja, preskoci, skokovi...).
Telesna veba je specij alno organizovano sredstvo za razvitak i
usavravanje psihofizike prirode oveka.
Ukratko, svrha, cilj i namera odluuju o tome da li emo neko
kretanje smatrati vebomili ne.
Svaka telesna veba sastoji se iz mehanikih i energetskih ele-
menata i elemenata ritma.
Prema trajanju telesne vebe delimo na kratke, srednje i dugo-
trajne.; prema brzini na vebe maksimalne, submaksimalne,
srednje i umerene brzine; ...
14
OSNOVNI PRI NCI PI
1. Princip svestranosti (fiziko, umno, radno, moralno, es-
tetsko i drutveno).
2. Principzdravstveno-vaspitne usmerenosti.
3. Princippraktine primenljivosti.
4. Principzabavei razonode.
5. Princip jedinstvenog uticaja i organizacije (jedinst-
venu koncepciju, terminologiju, kolovanje, orijentaciju na
masovnost, infornisanje, saradnju organizacija, takmi.).
6. Principindividualnogpostupka.
7. Principsvesne discipline.
8. Principoiglednosti.
9. Principplanskogoptereenja.
15
NASTAVNE METODE
1.Metoda pokazivanja demonstracije i
posmatranja.
2.Metoda ive rei (izlaganje, opisivanje i
objanjavanje).
3.Metodaimitacije i dramatizacije.
4.Metoda praktinog vebanja (sintetika,
analitika i kompleksna metoda uenja te-
lesnih vebi).
16
PLANI RANJ E NASTAVE
Da bi se nastava u toku kolske godine obraivala ravno-
merno i blagovremeno, pedagoki opravdanimredosledom,
potrebno je obaviti briljive i svestrane pripreme.
Na osnovu proveravanja telesnog razvoja i fizikih sposob-
nosti, kao i lekarskog pregleda i ocene zdravstvenih spo-
sobnosti uenika, nastavnik utvruje individualne potrebe.
Utvrivanjem stanja objekata, sprava i rekvizita iznalazi se
mogunost za njihovo poboljanje.
Prouavanje nastavnog plana i programa i blie literature.
Utvrivanje ukupnog broja asova na raspolaganju u toku
kolskegodine.
Na osnovu ovakvih priprema nastavnik je u mogunosti da
individualno planira (kreira) svoj rad prema individualnim
potrebama uenika niih razreda osnovne kole.
17
PRI NCI PI PLANI RANJ A
Osnovno pravilo u je da plan mora biti jednostavan; jer olaka-
va rad i obezbeuje bolju organizaciju, posebno ako je ilustro-
van odgovarajuim slikama i crteima.
Planiranje mora biti realno i prema stvarnimmogunostima za
realizaciju predvienih zadataka; posebno treba obratiti pa-
nju na materijalne uslove kole, na uzrast i sposobnosti dece i
na line mogunosti nastavnika.
Vaan princip planiranja je konkretnost; zadaci, sredstva i me-
tode moraju biti tano odreeni s obzirom na stvarne mogu-
nosti za njihovu realizaciju; planiraju se konkretne navike i/ ili
sposobnosti koje treba sticati/ razvijati kod uenika.
U nastavnomradu neophodno je logino povezivanje njegovih
delova po odreenom redosledu to je princip svestranosti.
Planiranje nastave mora biti svestrano i sveobuhvatno kako bi
seefikasnije organizovao radi ostvarili postavljeni ciljevi.
18
VRSTE PLANI RANJ A
q Globalno makro planiranje:
godinji planovi rada;
kvartalni planovi rada;
meseni planovi rada.
q Mikro planiranje:
planiranje pojedinog asa.
q Svi vidovi planiranja su meusobno
povezani i predsravljaju jedinstveni
sistem planiranja.
19
GODI NJ I PLAN RADA
Nastavnik sastavlja godinji plan rada poetkom svake kolske
godine globalnomraspodelomzadataka i oblika vaspitno-obra-
zovnog rada.
Godinjimplanomutvruju se svi organizacioni oblici nastave i
njihov obim u toku kolske godine, letnjeg i zimskog odmora;
to je konkretizacija opteg plana i programa nastave fizikog
vaspitanja.
U sastavljanju godinjeg plana ne treba ii u detalje; najvani-
je je postaviti konkretne zadatke i vremenski ih pravilno ras-
porediti, na osnovu analize konkretnog stanja i iskustva.
Godinji plan rada svakog nastavnika treba da razmatra i us-
voji nastavniko vee.
Usmerenje kurikuluma ne sme biti prepreka dasvaki nastav-
nik bude savremeni stvaralac kurikuluma (nastavnog progra-
ma) i samostalni graditelj procesa fizikog vaspitanja.
20
KVARTALNI PLAN RADA
Na osnovu godinji plana nastave fizikog vaspitanja pristupa
se izradi kvartalnog ili sezonskog plana: jesenji (od 1. septem-
bra do 30. novembra); zimski (od1. decembra do 28. februara)
i proleni (od 1. marta do kraja kolske godine).
U kvartalnom planu nastavna graa i zadaci se rasporeuju
prema konkretnomredosledu obrade, prema godinjimdobi-
ma i u zavisnosti od klimatskih uslova (ne zanemarujui princip
svestranosti), planirajui zadatke za otvorene/ zatvorene terene.
Ukvartalnomplanu utvruje se opti okvir sadraja i organiza-
cije nastave, koji se ralanjuje na pojedine mesece, tako da
sekretni zadaci savlauju u nizu uzastopnih/ ciklusa asova.
U kvartalnom planiranju treba predvideti i sistem asova koji
su skladno i logiki povezani, gde e svaki odrani as biti logi-
an nastavak prethodnog (obraditi prvo tranje, pa onda
skakanjeitd.).
21
PRIPREMA NASTAVNIKA ZA AS
Da bi se proces nastave odvijao planski, sistematski, postupno
i efikasno, sa jasno utrenim vaspitno-obrazovnimi zdravstve-
no-higijenskim zadacima, sa vebama koje su pristupane uz-
rastu i fizikim sposobnostima uenika, nastavnik mora saves-
no pripremati svaki as fizikof vaspitanja.
Priprema poinje analizomprolog asa.
Na osnovu odreenih ciljeva i zadataka asa, nastavnik odabi-
ra vebe za osnovni deo asa, metode i organizaciju asa. Uz
metodike pripreme nastavnik obavlja i praktino-operativnu
pripremu.
Bez obzira na godinje doba nastavnik trenba maksimalno da
praktikuje rad na otvorenim terenima, samo u sluaju loeg
vremena planira i alternativu u zatvorenoj prostoriji.
Da bi se izbegla improvizacija na asu nastavnik je duan da
plan (konspekt) asa sastavi u pisanomobliku.
22
PROVERAVANJ E
Proveravanjem i utvrivanjem stanja fizikog razvoja, fizikih
sposobnosti i napretka uenika, nastavnik sagledava rezultate
sistematskog vebanja i dolazi do podataka koji na pouzdan
nain otkrivaju sledee obaveze u cilju unapreivanja zdravlja
i psihofizikog razvoja dece mlaeg kolskog doba.
Sadraj proveravanja:
stanje zdravlja (sistematskim lekarskim pregledom), dranje tela
(posmatranjem i uporeivanjem) i higijenske navike (istou tela,
odevanje, istou ishrane i druge navike koje znatno utiu na pravilan
razvoj uenika niih razreda osnovne kole);
moralno-voljne osobine (posmatranjem ponaanja, osobina i stavo-
va uenika u redovnoj nastavi, u takmienjima, na izletima i sl.);
fiziki razvoj i fizike sposobnosti (merenjemse utvruje nivo indi-
vidualnih karakteristika koje slue kao najobjektivniji pokazatelj naeg
rada i planiranje nastave fizikog vaspitanja).
23
OCENJ I VANJ E
Prilikom ocenjivanja u nastavi fizikog vaspitanja uzimati u
obzir koliko uenik moe (motorike sposobnosti), koliko zna
(motorike vetine) i koliko hoe (angaovanost, zalaganje).
Prva komponenta je ocena fizikih (motorikih) sposobnosti.
Druga komponenta je ocena koja se odnosi na savladanost
programskih zadataka (nivo usvojenih programskih zadataka, od-
nosno tehnike, kvaliteta motorikih umenja i navika, a istovremeno i
kvalitet celokupnog vaspitno-obrazovnog procesa).
Trea komponenta u ocenjivanju u procesu fizikog vaspitanja
su moralno-voljne odlike (interesovanja dece, napredak, uloeni na-
por, volj za rad, inicijativnost, staloenost, istrajnost i upornost, discipli-
novanost, odlunost, borbenost itd.).
etvrta komponenta su odnosi i stavovi (stav uenika prema fi-
zikom vebanju, uvanje drutvene imovine, redovno pohaanje nas-
tave, odnosi i stavovi prema drugimuenicima i slino).
24
25
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA
DECE MLAEG KOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. Predmet, cilj i zadaci metodike fizikog vaspitanja dece
mlaeg kolskog doba?
2. Ontogenetski razvoj dece u srednjem detinjstvu?
3. Bioloki i pedagoki zadaci fizikog vaspitanja uenika niih
razreda osnovne kole?
4. Sredstva fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?
5. Metode i principi fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog
doba?
6. Planiranje i proveravanje u fizikom vaspitanju dece mlaeg
kolskog doba?
7. Pisana priprema asa fizikog vaspitanja uenika niih
razreda osnovne kole?
26
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA
DECE MLAEG KOLSKOG DOBA
Kontrolna pitanja (1):
ta je predmet Metodike fizikog vaspitanja uenika niih razreda
osnovne kole?
Cilj i zadaci Metodike fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?
Ontogenetski razvoj dece u srednjem detinjstvu od 6/ 7 do 10/ 11
godina?
Bioloke, socijalne i psiholoke potrebe uenika niih razreda osnovne
kole?
Bioloki i pedagoki zadaci fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog
doba?
Zdravstveno-higijenski zadaci fizikog vaspitanja dece mlaeg
kolskog doba?
Obrazovni zadaci fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?
Vaspitni zadaci fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovne
kole?
Sredstva fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovne kole?
Telesna veba kao osnovno sredstvo fizikog vaspitanja dece mlaeg
kolskog doba?
27
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA
DECE MLAEG KOLSKOG DOBA
Kontrolna pitanja (2):
Prirodni faktori kao sredstvo fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog
doba?
Materijalna sredstva kao sredstva fizikog vaspitanja dece mlaeg
kolskog doba?
Osnovni principi fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovne
kole?
Nastavne metode u fizikog vaspitanju dece mlaeg kolskog doba?
Planiranje u nastavi fizikog vaspitanja uenika od 1. do 4. razreda
osnovne kole?
Godinji plan rada u fizikom vaspitanju uenika niih razreda osnovne
kole?
Meseni plan rada u fizikom vaspitanju uenika niih razreda osnovne
kole?
Planiranje asa (priprema za as) fizikog vaspitanja dece mlaeg
kolskog doba?
Proveravanje u fizikom vaspitanju uenika niih razreda osn. kole?
Ocenjivanje u fizikom vaspitanju uenika niih razreda osnovne kole?
HVALA NA PANJI !
28
PITANJ A ?
29
METODIKA FIZIKOG VASPITANJA
DECE MLAEG KOLSKOG DOBA
METHODS OF PHYSICAL EDUCATION
OF J UNIOR SCHOOL CHILDREN
PREDAVANJ E 8
LECTURE 8
30
METODIKA NASTAVE
FIZIKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING
PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko Rodi
Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor