Otac Tadej: Ovim pobedjuj

Arhimandrit TADEJ
OVIM POBEDJUJ
+++
GOSPODE ISUSE HRISTE SINE I LOGOSE BOZIJI,
BOGORODICE RADI, POMILUJ ME.
GOSPODE BLAGOSLOVI, PRESVETA BOGORODICE POMOZI
ZEMALJSKI ZIVOT - Zivot je nas - decija igra, ali ne bezazlena nego gresna, zato sto, i pored
svoga mocnog uma i poznanja cilja ljudskog zivota mi za taj cilj ne marimo i zanimamo se
poslovima zaludnim i besmislenim. Dakle, zivot je nas neoprostiva decija igra: mi se igramo
icem i picem i prekomerno nasladjujemo njima umesto da ih koristimo samo u meri neophodnoj
za prehranu tela i odrzavanje telesnog zivota. Igramo se odelom, umesto da njime pristojno
pokrivamo telo da bismo ga zastitili od stetnih uticaja stihija. Igramo se srebrom i zlatom, diveci
mu se u tajnim skrovistima ili ga troseci na raskos i zadovoljstva, umesto da ga koristimo za
preke potrebe, a suvisak da razdamo oskudnima.
Igramo se i stanovima svojim i najrazlicitijom kucnom opremom, bogato i otmeno ih njome
ukrasavajuci, umesto da imamo samo siguran i pristojan krov nad glavom koji ce nas stititi od
stetnog delovanja stihija, odnosno neophodno i prilicno pokucanstvo. Igramo se i svojim
unutrasnjim darovima - umom svojim i mastom i recima, koristeci se njima samo u sluzbi greha i
tastine ovoga sveta, samo u sluzbi zemaljskog i truleznog, umesto da ih pre svega i iznad svega,
koristimo radi sluzenja Bogu i poznanja Premudrog Tvorca svake tvari, za molitvu, molenja i
zauzimanja za druge i blagodarnost i slavoslov Gospodu i iskazivanje uzajamne ljubavi i
postovanja. Igramo se i svojim poznavanjem svetske sujete i gubimo najdragocenije vreme za
ovladavanje tim znanjem, a moc poznanja dana nam je zapravo za zadobijanje vecnosti. Igramo
se cesto i svojom duznoscu, svojim obavezama, te ih olako, lijeno i nepravicno ispunjavamo i
stavljamo u sluzbu sopstvenih zemaljskih planova. Igramo se i ljudskom lepotom, lepim ljudima
i zenama, narocito muski svet lepsim i slabijim polom i koristimo ih cesto za razonodu
sopstvenih strasti. Igramo se i vremenom, koje bi trebalo mudro da koristimo za "kupovanje"
vecnosti, a ne za raznorazne zabave i zadovoljstva. Igramo se, najzad, i sobom samima,
pretvarajuci sebe u prave idole, pred kojima se klanjamo i trazimo da se drugi klanjaju.
Ko bi dovoljno mogao da opise i oplace nasu kukavnost i veliku, dzinovsku sujetu,
ogromnu nasu nesrecu, u koju sami sebe dragovoljno uvaljujemo? Kakav cemo odgovor dati
Besmrtnom Caru, Hristu Bogu nasem, koji dolazi u slavu Oca Svoga da sudi zivima i mrtvima i
otkrije misli srdaca i od nas zaiste odgovor za svaku rec i delo?! O tesko, tesko nama koji samo
nosimo ime Hristovo, a ne sledimo ucenju Njegova Jevandjelja! Tesko nama ako ne marimo za
tako veliko spasenje!( Jevrejima 2,3 ). Tesko nama ako nemamo hriscanske vere, nade, ljubavi!
Tesko nama ako volimo sadasnji svet pritvorni i prolazni, a ne radimo na tome da nasledimo onaj
drugi, koji pocinje posle smrti propadljivog tela naseg, iza ove zavese telesne ! ( Misli Sv.
Jovana Krostantskog )
"Ispunilo se vreme i priblizilo se Carstvo Bozije: pokajte se i verujte u Jevandjelje." ( Marko 1,
15 )

ISPRAVLJANJE ZIVOTA - "Pute zapovesti Tvojih tekoh kada Ti rasiri srce moje." (Ps. 118.32
)
Kako je dobro pobedjivati strasti. Posle pobede osecas takvu lakocu na srcu, mir i uzvisenost u
duhu!
U ovom veku mi gresimo neprestano, medjutim, toliko smo samoljubivi da necemo da
podnosimo nikakvo oblicenje, narocito pred drugima, ali u buducem veku nasi grsi ce biti
razobliceni pred celim svetom. Secajuci se tog uzasnog Suda, podnosimo u smirenju i
nezlobivosti oblicenja ovdasnja i ne pravdajmo se, i cistimo se od nedostataka i grehova svojih,
narocito, pak trpimo oblicenja od staresina, a njih neka Gospod urazumi da ne oblice iz zlobe, no
sa ljubavlju i duhom krotosti.
Pazi, za ociscenje srca svog od grehova dobices beskrajnu nagradu - Bog ces videti,
svedobrog Sazdatelja svoga i Staraoca. Tezak je podvig ocistiti srce zato sto je skopcan sa
velikim lisavanjima i zalostima, ali zato je nagrada velika. "Blazeni cisti srcem jer ce Boga
videti" ( Mat. 5,8)
Kako smo brzi na zlo, a spori na dobro! Evo, ja hocu da budem dobar prema neprijatelju i
da izrazim na delu svoju dobrotu, ali, pre nego sto uspem da u srcu postanem dobar, vec sam -
zao, ognjena strela zlobe vec pali moju nutrinu. Hocu da budem trpeljiv, ali pre nego sto utvrdim
srce u trpljenu, postajem razdrazljiv i netrpeljiv. Hocu da budem nezan, medjutim, kada hocu da
pokazem neznost, pokazujem se grubim. Hocu da budem nesrebroljubiv i darezljiv, ali
srebroljublje i skrtost najmanjim povodom - kao gladni lavovi ricu - vec traze sebi hranu. Hocu
da budem prostosrdacan i otvoren, ali mi lukavstvo i sumnja vec nagrizaju srce. Hocu da budem
dostojanstven, usredsredjen i pun trepetnog postovanja u sluzenju Svedrzitelju, ali lakomislenost
i napazljivost srca moga su me vec preduhitirili. Hocu da ne budem strasno vezan za jelo i pice i
da u njima budem uzdrzljiv, ali kad vidim prijatna jela i pica i sednem za sto, mene moj stomak
kao roba odvlaci u prijatno ropstvo i lako sebi dozvoljavam da pojedem i popijem vise nego sto
potrebuje moja priroda: prozdrljivost i neuzdrzanje opet preduhitravaju i nadvladavaju moju
zelju da budem ravnodusan prema jelu i picu.
Slican sam onome raslabljenom sto je trideset i osam godina lezao na odru svome i ma
koliko da je puta prilazio Ovcijoj banji koja je isceljivala svakoga ko se prvi u nju spusti, posto
vodu njenu uzmuti andjeo - svaki put bi drugi sishao prije njega ( Jov. 5,7 ). Isto tako i ja - kada
raslabljen gresima svojim, sabiram snage i stanem da se vracam sam u sebe namerom da se
predam Bogu i promenim na bolje, drugi prije mene silazi u moje srce - u mojoj sopstvenoj kuci
preteknu me vazda greh i djavo, i u mojoj sopstvenoj banji srca ne propustaju me do Izvora zive
vode - Gospoda, ne dozvoljavajuci mi da se pogruzim u ociscujucu kupelj vere, smirenja,
skrusenosti srca i suza. Ko me onda isceljuje? Samo Isus Hristos. Kad On vidi moju iskrenost i
cvrstu zelju da se iscelim od dusevnih slabosti i moju toplu molitvu, reci ce mi tada - uzmi odar
svoj i hodi, i ja cu ustati sa odra raslabljena srca i prohodacu, tj. lako cu po Njegovoj balgodati
pobediti sve strasti i postici svaku dobrodetelj.
Brate i sestro, koji revnujes u blagocescu ( poboznosti )! Moraces da cujes, cesto mozda
vise od svojih ukucana, da si tezak i nesnosan covek i osetices njihovo veliko neraspolozenje
prema tebi i neprijateljstvo zbog tvoje poboznosti, iako mrzitelji nece pokazivati da su upravo
zbog tvoje poboznosti neprijateljski raspolozeni prema tebi. Ne srdi se i ne padaj u ocajanje zbog
toga sto djavo stvarno moze do ogromnih razmera da uveca neke tvoje slabosti, od kojih ni ti kao
covek nisi slobodan, ali se priseti reci Spasiteljeve "neprijatelji ce coveku postati domasnji
njegovi" ( Mat. 10, 36) i ispravljaj nedostatke svoje, a blagocesca se drzi cvrsto. Poveravaj savest
svoju, zivot svoj i dela svoja - Bogu koji zna srca nasa. Uostalom , gledaj na sebe neprestano:
nisi li stvarno karakterom tezak, narocito domacima svojim; da mozda nisi natmuren, neljubazan,
nedruzevan i suvise skrt na recima?! Rasiri srce svoje za druzevnost i ljubaznost, ali ne i za
povladjivanje. Kada prekorevas - budi krotak, nerazdrazljiv i nezajedljiv: "sve da bude u ljubavi"
(1 Kor. 16, 14 ) kao sto je rekao Apostol. Budi trpeljiv, ne prekorevaj za sve, nesto snosi,
prelazeci preko toga cutanjem i progledavaj kroz prste: ljubav sve pokriva i sve trpi ( 1. Kor.
13,7 ). Ponekad se zbog netrpeljivog prekora stvara neprijateljstvo samo zbog toga sto prekor
nije bio ucinjen u duhu krotosti i ljubavi, vec u duhu samoljubive teznje da se drugi pokori.
Polozi u dusu svoju cvrstu nameru da trajno omrznes svaki greh, svaku grehovnost misli,
reci i dela, a kada se nadjes u iskusenju da padnes u greh, suprostavi mu se muzanstveno ( hrabro
) sa osecanjem mrznje prema njemu, samo se pazi da se tvoja mrznja ne okrene na brata tvoga,
koji ti time daje povod za greh. Greh mrzi svim srcem, a brata pozali, urazumljuj ga i pomoli se
za njega pred Visljim, Koji sve nas vidi i ispituje srce i unutricu nasu. "Jos se ne suprostavismo
do krvi boreci se protiv greha" ( Jevr. 12, 4). Bez u srcu utvrdjene mrznja prema grehu covek ne
moze, a da cesto ne pada u njega.
Samoljublje treba iz korena iscupati: svaki je greh od samoljublja. Greh se uvek pretvara i gradi
nasim dobrotvorom obecavajuci nam zadovoljstvo i spokoj: "drvo je dobro za jelo i milina ga je
ocima gledati i divota poznati ga " ( 1. Mojs. 3,6). Eto kakvim nam se uvek cini greh! ( Misli -
Sv. Jovan Kronstatski ).
Prepodobni Jovan Vostroski, muz sveti, koji je imao vlast nad zlim duhovima, zapitao je
ove da mu kazu kakvih se stvari oni boje kod hriscana. Na to su oni odgovorili: "Vi imate tri
velike stvari: prva je ta koju nosite o vratu ( osvestani sveti Krst ); druga je ona kojom se omivate
u crkvi ( Pravoslavno sveto Krstenje ), a treca je ona koju jedete u crkvi ( Sveto Pricesce )." A
kad ih je dalje zapitao: "Od ove tri stvari koje se najvise bojite?" oni su odgovorili: "Ako bi vi
dobro cuvali ono cime se pricescujete, onda niko od nas ne bi mogao da napakosti hriscaninu.", -
Monasi Kalist i Ignjatije. ( Najbolji Vaspitac - Proto Zivan Marinkovic ).
ZASTO SE OSENJUJEMO KRSNIM ZNAKOM? - Zbog cega se mi osenjujemo krsnim
znakom!? Krsnim znakom se osenjujemo, tj. krstimo se, prvo zato da bi taj znak na nama video
Bog. Da braco, Bog vidi kada se mi krstimo, kada stavljamo na sebe znak krsta. A neki se od vas
krste nemarno ( nepravilno ), brzajuci, i uopste se ne udubljuju u to sto cine! Greh je tako se
krstiti: valja se krstiti sa paznjom i strahopostovanjem. Kazes: nema sile u krstu. Nije tacno, ima
u krstu sile, i to velike, kad se krstis kako treba - sa verom i strahopostovanjem i misleci o tome
sta cinis.
Krsni znak je znak zbog koga Bog obraca svoju paznju na nas, zbog koga izliva na nas
Svoju spasonosnu dobrotu. Krsni znak je pecat zbog koga Bog prima nase molbe. Moliti se sa
krsnim znakom, znaci moliti se, iskati nesto u ime Isusa Hrista: "Ja nisam dosao sam, mene je
Isus Hristos poslao k Tebi Gospode! A da je to stvarno tako, svedoci pecat Njegov na meni -
krsni znak!"
A ako ti mislis da nema sile u krstu, zasto se onda uopste i krstis? Ili uopste ne stavljaj na
sebe krsnog znaka - i onda ce svi znati da nisi hriscanin; ili stavljaj onako kako treba: ne
brzajuci, sa strahopostovanjem, s paznjom udubljujuci se u to sto cinis. Znaci, me se osenjujemo
krsnim znakom da bismo privukli na sebe blagodat Bozju. I jos se krstimo zato da bi to video
lukavi, nas neprijatelj - djavo.
Da, braco, neka i lukavi vidi kako se mi osenjujemo krsnim znakom, neka vidi zato sto on
ne voli taj znak. Kako se lukavi boji samog Isusa Hrista, tako se on boji i znaka Hristovog -
Krsta. Krst je najpuzdanije oruzje protiv djavola, najjaca zastita od njega, najostriji mac za
njega... Krsni znak nas cuva i stiti od svake neprijateljske sile.
Kad valjano stavljamo krsni znak na sebe, onda nas Andjeo Hristov cuva i stiti. Djavo
bezi od krsnog znaka, a Andjeo nam na krsni znak prilazi. Na kraju mi se krstimo i zato da bismo
pred drugima ispovedili Isusa Hrista, koji je raspet na krstu. Da, neka ljudi vide Koga mi
ispovedamo, u Koga verujemo, u Koga se nadamo, Koga volimo, Koga postujemo. A ti se,
ponekad, stidis da se prekrstis. Znas li ti kakav greh time cinis? To znaci da se stidis sto si
hriscanin; stidis se sto pripadas Hristu, sto u Hrista verujes, u Hrista se nadas, Hrista postujes i
volis!... Ne, nemoj se stideti da priznas da si hriscanin, da si Hristov, inace ce se Isus Hristos
postideti da te prizna svojim na strasnom sudu i nece hteti da te primi u Carstvo Nebesko ( Luka
9,26; Matej 10, 32-33 ).
Prema tome, mi se krstimo radi toga da bismo pokazali da smo hriscani, da bi to video
Bog, da bi video Andjeo-cuvar, da bi video lukavi, i da bi ljudi videli da smo hriscani. Po tome
kako se covek krsti moze se odrediti i kakav je hriscanin. Cak se moze i ovo reci: "Kako se ko
krsti, tako i veruje!"
U duhovnom zivotu u svemu se pocinje od malog: ko ispuni malo utrdjuje se u vecem. Iz
majusnog semena strahopostovanja izrasta veliko stablo hriscanske poboznosti. ( Radosti moja,
Hristos Voskrese - Sv. Serafim Sarovski, str. 94. )

OVAKO TREBA DA SE PREKRSTIMO - A kad hocemo da se prekrstimo, sastavimo prvo tri
prsta desne ruke: palac, kaziprst i srednji tako da su sva tri ravna, a mali i domali prst privucemo
uz dlan. Kada smo tako sastavili prste dizemo desnu ruku i sa tri sastavljena prsta dodirujemo
laganim pritiskom sredinu cela i govorimo: "U ime Oca", potom spustamo pravo ruku u visinu
pojasa, dodirujemo laganim pritiskom i govorimo: "I Sina", a zatimo dodirujemo laganim
pritiskom prvo desno rame i govorimo " I Svetoga" - potom dodirujemo laganim pritiskom levo
rame i govorimo : " Duha". Potom spustimo ruku i govorimo: "Amin".
Posto smo se pravilno prekrstili i izgovorili: " U ime Oca i Sina i Svetoga Duha - Amin",
naoruzani krsnim znakom zapocinjemo molitvu, a kad zavrsimo, opet se prekrstimo.
*... Jednog dana Starac je sa mukom ustao iz kreveta, jedva se uspravio i krenuo ka svome
malom kelijnom ikonostasu. Tamo se prekrstio sa velikom poboznoscu i postovanjem, onda se
okrenuo k nama i rekao:
" Ceda moja, krstite se sto cesce mozete. I da znate, cinovi zlih vazdusnih duhova strepe
od znaka krsta. Kada se uzdize znak krsta - oni padaju. Gospod nam je svoj Krst dao kao oruzje
protiv djavola. Na moju veliku zalost, video sam mnoge ljude kako se nemarno krste. Oni
jednostavno mlataraju rukama bez dodirivanjea cela svojega, bez dodirivanja ramena svojih. A to
je cesto ruganje znaku Krsta, to je preziranje Hrstove zrtve na Krstu".
"Ovo znaci, deco moja, da treba da postoji neki red u vasoj molitvi. Molitvom prizivate
blagodat Svete Trojice. Kazemo: "U ime Oca" drzeci tri prsta desne ruke stegnuta u jedno da bi
pokazali da je Gospod Jedan ali u Tri Licnosti - Trojica Sveta. Dodirujuci celo sa ova tri prsta
osvecujemo um nas, ujedno uznoseci molitvu Bogu Ocu, Svedrzitelju, Tvorcu ljudi i svega
vidivog i nevidivog."
"Doticuci zatim donji deo nasih grudi sa ista tri prsta, mi dozivljavamo stradanja Gospoda
naseg Isusa Hrista, Njegov Krst, koji je podneo nas radi. On, Jednorodni Sin Nebeskog Oca,
rodjen, a ne stvoren. Na taj nacin osvecujemo srce nase zajedno sa svim osecanjima nasim."
"Zatim dignemo nasa tri prsta i njima doticemo prvo desno, pa levo rame i kazemo: " I
Duha Svetoga", a time molimo i Trece Lice Svete Trojice da nas nikad ne napusti, no da
osvecuje nas um blagodacu svojom da nam neprestano pomaze, da rukovodi citavu nasu snagu i
sva dela nasa u pravcu zadobijanja Duha Svetoga u srca nasa."
Najzad skruseno i u strahu Bozijem, a u veri, u nadi i dubokoj ljubavi ka Svetoj Trojici
zavrsavamo ovu neobicnu znacajnu molitvu sa "Amin" sto ce reci " Neka tako bude". Ova
molitva je nerazdvojno vezana sa znakom krsta. Promislite dobro o ovome."
"Koliko puta sam osetio bol jer toliko ljudi izgovaraju ovu ovu molitvu sasvim mehanicki
kao da to nije molitva, nego neka obavezna formula, koju treba izgovoriti pre molitve. Vi, molim
vas, ne cinite tako. To je greh."
"U zivotu vasem nista vaznije od molitve ne sme da postoji. Molitva radja jednostavne
vrline u coveku. Mnogo bih jos mnogo, mnogo vise da vam kazem, ali oprostite mi, ja nemam
vise snage " - Arhimandrit Zaharija ( 1850. - 1936. )
* Sv. Kiril Aleksandrijski pise: "Prekrsti se pre svakog posla, kad jades, pijes, sedas ili ustajes,
govoris, citas; ne zapocinji ni jedan posao dok se ne prekrstis: krsti se u kuci i na putu, danju,
nocu, na svakom mestu i u svako vreme. Svetitelji su silom Krsta Hristovog isceljivali ( lecili )
bolesnike, vaskrsavali mrtve, bez stete ispijali otrov i prolazili kroz oganj, vodu, rat itd. "
DOKAZI O SILI KRSTOVOJ
*OVIM POBEDJUJ ...Jednom posle podne, pricao je car Konstantin Veliki, kada je sunce vec
pocelo klonuti zapadu, ja svojim ocima videh na nebu Krst Gospodnji, napravljen od zvezda,
koji je sijao jace od sunca, i na krstu napisano: "Ovim pobedjuj!"
To videse i svi vojnici i vojvoda Artemije, i svi koji behu pored cara i cudjahu se; ali ih i
strah poce hvatati jer su neznabozci smatrali krst za rdjav predznak. I sam car Konstantin bese u
nedoumici i pitase se: "Sta znaci ova pojava?"
No naredne noci caru se u snu javi sam Gospod Hristos i opet pokaza znamenje Casnog
Krsta i rece mu: "Nacini ovakav krst i naredi da se nosi pred tvojom vojskom i ti ces pobediti ne
samo Maksencija nego i sve neprijatelje tvoj."
Ustavsi od sna car isprica svojim velmozama svoje snovidjenje. Zatim pozva veste
majstore i naredi im da na zastavama izrade Casni Krst od zlata, bisera i dragog kamenja,
opisavsi im oblik i izgled javljenog mu znamenja. Usto naredi svojim vojnicima da naprave krsni
znak na svim svojim oruzjima, na sljemovima i stitovima.
Prizvavsi Hrista Boga kao Pomocnika i Zastitinika, car Konstantin sa svojom vojskom
pred kojom je nosen Casni Krst, krenu u borbu i pobedi neprijatelja Maksencija, a kasnije i
drugog neprijatelja, zeta Likinija.
Car Konstantin je na svom sljemu nosio monogram "Hristos" ( taj se monogram sastojao
iz dva slova:"X" i "R" u kome je prvo slovo pokrivalo drugo ), kao ocigledan znak za sve,
njegovog poboznog postovanja Hrista Boga.
Car je svojim vojnicima propisao molitveno pravilo, a i svi ostali ljudi u njegovoj carevini
dobrovoljno su sami svom dusom, umom i srcem uznosili molitve blagodareci Boga ( Zitije
Svetog cara Konstantina ).

*O TAJNI KRSTENJA - "Zaista, zaista ti kazem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moze
uci u Carstvo Bozije." ( Jov. 3,5 ) Tajna Svetog Krstenja se moze izvrsiti nad svakim koji ima
veru, a kaje se za svoje grehe. Spasitelj veli: "Koji poveruje i krsti se - bice spasen, a koji ne
veruje bice osudjen (Mark. 16, 16)
Apostol Petar kaze: "Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oprostenje
grehova; i primice dar Svetoga Duha" ( Del. Ap. 2, 38 ). Zato prilikom krstenja ispovedamo
svoju veru citanje Simvola Vere. Tajnu Krstenja ustanovio je sam Spasitelj kada je po vaskrsenju
svom dao Apostolima zapovest: "Idite, dakle, i naucite sve narode krsteci ih u ime Oca i Sina i
Svetoga Duha ( Mat. 28, 19 ). Bez krstenja - nema spasenja.

*O TAJNI POKAJANJA - Pokajte se! Odbacite od sebe ne samo javne grehove - ubistvo,
pljacku, blud, klevetu, laz... - nego i pogubna telesna uzivanja i naslade i prestupne mastarije i
bezakonje pomisli; jednom recju sve, sve sto Jevandjelje zabranjuje.
Pokajanje je sveta tajna u kojoj hriscanin ispoveda Bogu svoje grehe pred svestenikom i
preko njega dobija nevidljivi oprostaj grehova od samog Gospoda Hristosa. Ovu tajnu ustanovio
je sam Spasitelj radi oprostaja grehova ucinjenih posle krstenja.
Ustanovio ju je posle svog vaskrsenja kada je rekao svojim ucenicima: "Primite Duh
Sveti, kojima oprostite grehe, oprastaju im se, a kojima zadrzite, zadrzani su ( Jovan 20, 22-23 ).
Post i molitva su odlicna Jevandjelska sredstva koja pomazu i utvrdjuju coveka u pokajnickom
raspolozenju.
*O TAJNI PRICESCA - Ovu svetu tajnu ustanovio je sam Spasitelj na Tajnoj Veceri. " I kad
jedjahu uze Isus hleb i blagoslovivisi prelomi ga i davase ucenicima i rece: Uzmite, jedite, ovo je
telo moje. I uze casu i zablagodarivsi dade im govoreci: Pijte iz nje svi, jer ovo je krv moja,
Novoga Zaveta koja se proliva za mnoge radi otustanja grehova" ( Matej 26, 26-28 ).
Sveta Tajna Pricesca ili Evharistija jeste u stvari sveta Liturgija koja se vrsi u
Pravoslavnoj Crkvi kao tajna Hrista i Njegove Crkve. Na svetoj Liturgiji biva Pricesce. Svetoj
tajni Pricesca moze pristupiti svaki krsteni Pravoslavni hriscanin od odojceta do starca.
Neophodno je potrebno da se pricesnik pripremi za ovu svetu tajnu pokajanjem, ispovedanjem
svojih grehova, postom i molitvom.
Pristupiti svetom Pricescu nepripremljen covek navlaci na sebe strahovitu osudu. O tome
apostol Pavle kaze: "Ali covek neka ispituje sebe i tako od hljeba neka jede i od case neka pije.
Jer koji nedostojno jede i pije sud sebi jede i pije, ne razlikujuci tijela Gospodnjega." ( 1
Koricanima 2, 28 -29 ). Necalnovi Pravoslavne Crkve ( nekrsteni, jeretici, sektasi ) ne mogu se
pricescivati.

*O MOLITVI - Molitva je put ka Gospodu. Prizovimo ime Bozije i spasicemo se! Sveti Jovan
Zlatousti kaze: Molitva je veliko oruzje, velika zastita, velika riznica, siguno utociste i uzrocnica
spasenja, strasna za demone, a za nas spasonosna.
Molita je pristaniste za one koji su na burnim talasima ovoga sveta, oslonac slabima,
bogatstvo siromasnima, cuvar zdravlja, utesiteljka bolesnima. Ako nas postignu iskusenja,
molitva ih brzo odgoni. Ko moze usrdno da se moli - taj je bogatiji od svih, ma bio siromasniji
od svih.
Naprotiv, ko se ne moli, taj je siromasniji od sviju, makar sedeo na carskom prestolu. Kao
sto je sunce svetlost za telo, tako je molitva svetlost za dusu. Prema tome, ako je za slepog
nesreca sto ne vidi sunce, onda je mnogo veca nesreca za one ljude koji se Bogu ne mole i koji se
Boga ne boje.
Sveti Jefrem Sirijski kaze: Ma gde se nalazio, bilo da ores u polju, bilo da ides putem, bilo
da napasas ovce, bilo da sedis kod kuce - ne ostavljaj molitvu. Samo pazi da ni sa kim nisi u
neprijateljstvu jer Bog ne prima molitvu onoga ko mrzi bliznjega svoga. Molitva ima mnogo
prepreka: prvo mlitavost duse, klonulost tela, lutanje misli, a iznad svega pobuna zlih duhova
koji vode borbu sa dusom i brane joj da se priblizi Bogu. To je djavolu glavni cilj - da udalji
dusu od blagodati Stvoritelja svoga i posle je lako zarobi.

KRATKO MOLITVENO PRAVILO PREPODOBNOG SERAFIMA SAROVSKOG
Ustavsi od sna neka svaki hriscanin stane pred svete ikone i procita sledece molitve:
Prva molitva: " Oce nas Koji Si na nebesima, da je sveto Ime Tvoje, da dodje Carstvo
Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao i na nebu. Hleb nas nasusni daj nam danas i oprosti
nam dugove nase kao sto i mi oprastamo duznicima svojim i ne uvedi nas u iskusenje no izbavi
nas od necastivoga.
Jer je Tvoje carstvo i sila i slava u vavek. Amin." ( ponoviti tri puta )
Druga molitva: " Bogorodice Djevo, raduje se. Blagodatna Marijo Gospod je s Tobom.
Blagoslovena si ti medju zenama i blagosloven je Plod utrobe tvoje, jer si rodila Spasitelja dusa
nasih." ( ponoviti tri puta)
Treca molitva: "VERUJEM u jednoga Boga, Oca, Svedrzitelja, Tvorca neba i zemlje i
svega vidljivog i nevidljivog.
VERUJEM i u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Bozijeg, Jedinorodnog, od Oca
rodjenog pre svih vekova. Svetlost od Svetlosti, Boga Istinitog od Boga Istinitog, rodjenog ne
stvorenog, jednobitnog sa Ocem, kroz Koga je sve postalo. Koji je radi nas ljudi i radi nasega
spasenja sishao s nebesa i primio telo od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao covek.
I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata i stradao i pogreben;
I Koji je vaskrsao u treci dan po Pismu;
I koji se uzneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca;
I Koji ce opet doci sa slavom, da sudi zivima i mrtvima i Njegovom Carstvu nece biti kraja.
VERUJEM i u Duha Svetoga, Gospoda Zivotvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se zajedno
sa Ocem i Sinom postuje i slavi, Koji je govorio kroz proroke.
VERUJEM u jednu svetu, cabornu i apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krstenje za oprostaj grehova.
Cekam vaskrsenje mrtvih i zivot buducega veka. Amin." ( samo jedanput )
Izvrsivsi to pravilo, neka se zanima poslom na koji je postavljen ili pozvan. A dok radi u kuci ili
putuje, gde god da se nalazi, neka tiho izgovara Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste, Sine i
Logose Boziji, Bogorodice radi, pomiluj me."
Ako je pak okruzen ljudima, neka baveci se svojim poslom, samo umom govori: "Gospode,
pomiluj!".
Pre samog rucka neka izvrsi gore opisano jutarnje pravilo ( 3 puta "Oce Nas", 3 puta
"Bogorodice Djevo" i jednom Simvol Vere ).
Posle rucak, obavljauci svoj posao neka tiho izgovara: "Presveta Bogorodice, spasi me gresnog
(nu)!" ili "Bogorodice Djevo...itd". I neka tako nastavi do samog pocinka.
Odlazeci na spavanje neka opet ocita gore ukazano jutarnje pravilo, ogradjujuci se krsnim
znakom (pred leganje ) lezuci, tiho ili samo umno neka izgovara "Isusovu molitvu" dok ne zaspi.
Drzeci se toga pravila moguce je dostici meru hriscanskog savrsenstva jer su najznacajnije tri
molitve - temelj hriscanstva: prva - koju je dao sam Gospod, obrazac je svih molitava; druga -
koju je doneo sa neba Arhandjeo Gavrilo, kao pozdrav Djevi Mariji, Majci Gospodnjoj; i treca
molitva: Simvol Vere - sadrzi u sebi ukratko sve spasonsne dogmate Pravoslavne hriscanske
Vere.
Gospod je molitvu nazvao prvim i najmocnijim oruzjem protiv nevidljivog i vidljivog
neprijatelja rekavsi: "Ovaj se rod nicim ne moze isterati do molitvom i postom." ( Marko 9,29 ).

NASA NEBESKA MAJKA
Presveta Djeva Marija je Majka Bozija i Majka nasa, Mati sviju hriscana. Presveta Djeva je
Majka Bozija po ljudskoj prirodi ( Bogocovekovoj ), a nasa Majka po blagodati. Majka je Bozija
zato sto je Onaj Koji se od Nje rodio uistinu Sin Boziji i Bog, a Majka hriscana zato sto je Sin
Njen i Bog voleo da se naziva Sinom Covecijim, i nije se stideo da one koji ( u Njega ) veruju
zove Svojom bracom ( Jevr. 2, 11 ).
I tako smo, braco, svi mi deca Bogomajcina! Kao Majka Bozija, Presveta raspolaze svim
neiscrpnim darovima Duha Bozijeg, a kao Majka sviju hriscana Ona sve te darove proizobilno na
njih izliva. Kao Majka Bozija Ona pred Sinom i Bogom svojim ima smelost vise od svih andjela
i svih Svetitelja Bozijih.
Kao Majka hriscana Ona prema nama, deci svojoj, projavljuje milosrdje kakvo nam ne
moze ukazati ni jedan andjeo ili Svetitelj Boziji.
Nije li istina, braco, da svi mi gresimo svakoga dana i casa, cak svakog minuta!? Neka o
tome svako zapita svoju savest. Tesko nama gresnima. Citav zivot nas dodje kao neki beskonacni
lanac najtezih bezakonja... Koliko je samo nesistote u nasim pomislima, koliko greha u recima
nasim, koliko rdjavstine u delima?! ...
A Gospod nas sve to vidi, sve vidi i trpi, zato sto je dugotrpeljiv...Ali, kada mi svojom
neblagodarnoscu i tvroglavoscu u cinjenju zla, na kraju, prognevimo pravedni sud Boziji i
raspalimo protiv sebe Njegov pravedni gnev, tada Gospod ostavlja Svoju dugotrpeljivost i
zaprecuje nam kaznom, smrcu, konacnom propascu. On kao da nam govori ono sto je nekada
govorio Jevrejima: " O rode neverni i razvraceni! Dokle cu biti sa vama, dokle cu vas trpeti?" (
Mt. 17,17 ).
Rod su neverni veli, ne zato sto nemas vere, nego zato sto nemas ni jedno delo dostojno
vere, a rod razvraceni zbog toga sto nemas straha pred Mnom, i ni malo ne postujes zakon Moj,
sto si se udaljio od Moje ljubavi i hodis samo sa svojim zeljama i svojim zlim pohotama..."Dokle
cu biti sa vama, dokle cu vas trpeti? Dokle cu vam snishoditi dugotrpeljivoscu i krotoscu
Svojom", -govori razgnevljeni Gospod i potresa nas golim macem pravednog suda Svoga, kako
kaze Prorok: (Gospod ) ostri mac, napinje luk Svoj i upravlja ga, priprema za gresnika sud smrtni
i strele ostre veoma ( PS. 7,13;119, 4).
I pusta prvu Svoju strelu na gresne ljude i napada ih dugotrajnim bolestima; onda pusta i
drugu strelu i lisava ih blagostanja, smirujuci jedom gordeljivo oko; pusta zatim jos bezbroj
strela i siba nas raznim nesrecama te gore nase kuce, tonu brodovi, pustose se gradovi od gladi i
pomora, ratova i svake napasti. I kad bismo pobegli gde bi smo se sakrili mi, nesrecni gresnici,
od strasnog gneva i srdzbe Sina Bozijega?
Nema nam drugog sredstva spasenja osim pokajanja iz srca i molitvenog zauzimanja za
nas Crkve Bozije na zemlji i Svetitelja Bozijih na nebesima!... Pomislite sada, za nas se ovde na
zemlji mole svi episkopi i patrijasi, sav svestnicki sabor i monaski red, a posebno, na nebesima,
svi Svetitelji Boziji, svekoliki zbor Proroka i Apostola, citava mnozina Mucenika, Prepodobnih,
devstvenika, mole za nas milost i oprostaj i svi cinovi andjela, padajuci nicice pred prestolom
Velicanstva Bozijeg, pa ipak, samo molitveno zauzimanje Presvete Bogomajke ima neuporedivo
vecu moc nego sve molitve zemaljske i nebeske Crkve zajedno!...
Jer, cim Sudija, pravedan u gnevu Svome ugleda Svoju Presvetu i ljubljenu Majku gde se
za nas moli, On ce istog casa odbaciti gnev Svoj, istog casa pogledace na nas sa Svojim
uobicajenim milosrdjem i izreci ce nam zeljeni oprostaj jer mnogo moze molitva Majcina pred
dobrosrdnim nasim Vladikom!
Pomislite samo Ko to za nas iste i od Koga i sta iste? Iste Majka Bozija, koja pred Bogom
ima smelosti vise od sviju Svetitelja Bozijih. Drugi Svetitelji mole se za nas kao za bracu svoju,
a Presveta Deva kao za svoju decu!
Obratite sada paznju kako je velika smelost nase Militvenice i kako je vatreno Njeno iskanje, pa
rasudite je li moguce da Bog ne ucini milost!? I, eto, pravedni Sudija odlaze oruzje, ostavlja gnev
i daruje oprostaj gresnicima!...
Eto kakvu milost prema nama hriscanima pokazuje Presveta Djeva Marija! Kakvo tek onda
postovanje, pobozno i duboko, treba mi da imamo prema Presvetoj braco! Ona je Majka Bozija i
Majka nasa. Mi smo duzni da je postujemo kao svoju Mati, to je nasa prirodna duznost utvrdjena
Bozijim zakonom. Ali, jos neuporedivo vise duzni smo Presvetu Djevu da postujemo kao Majku
Boziju, kao Majku Boziju Nju pobozno postuju sami Svetitelji Boziji, sami andjeli nebeski.
Ko se sa duznim postovanjem ne odnosi prema svojoj majci, taj nije dostojan da se nazove
covekom. Ko Majku Hristovu ne postuje i pobozno ne drhti pred Njom, taj nije dostojan da se
nazove hriscaninom. Ko se smije pohvaliti da je verni sluga Hristov, ako ne postuje Njegovu
Precistu Majku? Ili, kako je moguce pobozno treptati pred Sinom Covecijim, ako nemas duzno
uvazavanje prema Njegovoj Majci!
Ne, nije moguce! Ako ja, na svoju nesrecu i izgubim svaki stid i duboko propadnem, ali pri tome
ne izgubim duzno postovanje prema Presvetoj Bogomajci i u svakoj nedaci, dusevnoj ili telesnoj
budem k Njoj pribegavao, cvrsto se nadam da cu u svojim bolestima dobiti isceljenje, i da cu se
time i od samoga ada izbaviti, uz pomoc Carice Nebeske.... Ja se ne bojim propasti, sve dok se
nalazim pod njenim pokrovom. Ali, ako izgubim strahopostovanje koje Joj dugujem, tada cu
morati da priznam da sam zanavek propao!
Sirocici koji nemaju roditelje, beskucnici koji nemate gde glavu skloniti, ubogi koji dopadoste
siromastva, nemocni, zalosni, zatoceni i vi gresnici ne tuzite! Vi Majku imate - Majku Boziju! Ta
Majka pobrinuce se o sirotanstvu vasem, ona ce vam pruziti utociste u vasem beskucnikovanju,
utehu u pecali, iz ropstva oslobodjenje, grehova oprostaj.
Vi koji morem brodite, prizivajte u pomoc svagda Djevu: Ona ce vam biti tiho pristaniste! I vi
koji kopnom putujete, prizivajte Je: bice vam Pomocnica u nevlji! I vi seljaci koji zemlju
obradjujete, prizivajte Vladicicu nasu: blagodarice rad vas izobiljem plodova zemaljskih!
I vi, deco i omladino skolska, prizivajte Djevu Mariju i Ona ce prosvetiti razum vas za ucenje!
Vi koji ste u crkvenom cinu i zvanju i ljudi obicni koji zivite u svetu, muzevi i zene, prizivajte
Presvetu Bogomajku u svim nevoljama svojim, telesnim i duhovnim, i Ona ce vam biti
zastupnica u sadasnjem zivotu i zauzece se za vas u casu smrtnom, biti zastitnica vama o Danu
Sudnjem.
O, svi vi hriscani, od malog do velikog, svi koji se poklanjate imenu Isusa Hrista, postujte
duboko i sa strahom i ime Djeve Marije, Majke Isusove i nase! Neka ta Presveta imena budu
urezana u srca vasa! Njima pocinjite i zavrsavajte molitve svoje, neka vam ona budu prve reci
kada se probudite od nocnog sna i kada odlazite na pocinak, njima pocinjite i okoncavajte svako
delo svoje, da se u poslednji cas svog zemaljskog zivota, kada budete duh predavali Gospodu,
udostojite da ugledate sa jedne strane Isusa Hrista, a sa druge Njegovu Precistu Majku i da se
zajedno sa njima proslavite u Carstvu Nebeskom. Amin ( Episkop Ilija Minjati ) Pravoslavni
misionar br. 198, str 66. )
*BOGORODICINO PRAVILO - Izgovarajte svakodnevno molitvu: "Bogorodice Djevo..itd" po
sto pedeset puta na dan i tom molitvom cete se spasiti. Ovo pravilo je ustrojeno od same Presvete
Vladicice Bogorodice nase jos negde u osmom veku i citav jedan dugi vremenski period drzali
su ga gotovo svi hriscani.
Mi Pravoslavni vernici smo ga davno zaboravili i zanemarili, zanemarivsi tako i poslusanje
Bogorodici Putevoditeljki, Zastitinici i Radosti nasoj. Sveti Serafim Sarovski nas je podsetio na
njega. Ljudi su dolazili Ocu Serafimu sa raznim i vrlo teskim problemima i on je pored kratkog
molitvenog pravila svakome preporucivao "cudotvornu" molitvu "Bogorodice Djevo" da se svaki
dan pazljivo procita odjednom sto pedeset puta.
Svako ko je po savetu Oca Serafima drzao ovo pravilo ostao mu je zahvalan citavog zivota. Po
smrti Sv. Serafima ( 1759-1833 ) pronadjena je u njegovoj keliji ( monaskoj sobi ) neobicna
sveska sa opisima cuda koja su se dogadjala kao plod onim vernicima koji su drzali poslusanje
Bogorodici - Arhimandrit Zaharija ( Starac Zaharija cudesnik ljubavi - monahinja Jelisaveta ).

POSLUSANJE BOGORODICI - Monah u Rusiji civsi za "Bogorodicino pravilo" uze na sebe
podvig i tajno u svojoj keliji svake veceri odjedared citao sa poklonima 300 puta "Bogorodice
Djevo". Sa velikom verom, nadom i ljubavlju molio se Presvetoj Bogorodici andjelskim
pozdravom i gle cuda, posle izvesnog vremena Bogomati obdari ovog molitvenika darom moci
da leci mnoge bolesti i da otkriva misli ljudskog srca ( Matej 6.6 ) ( prepisano na Sv. Gori 1991.
god ).

BRZA POMOCNICA - Prekrstivsi se pravilno pocinjemo molitvu: " Bogorodice Djevo, raduj
se! Blagodatna Marija, Gospod je s Tobom. Blagoslovena si Ti medju zenama, i blagosloven je
Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dusa nasih", zatim napravimo poklon, i to sve
ponovimo tri puta. Posle toga govorimo molitvu: "Tebi, Vojvodkinji, koja se boris za nas,
uznosimo pesme pobedne, a izbavivsi se od zla - pesme zahvalne, mi sluge Tvoje, Bogorodice.
No posto imas moc nepobedivu, od svake nas opasnosti izbavi da ti klicemo: "Raduj se Nevesto
Nenevesna!" zatim se jednom poklonimo.
Posle ovih molitava u mislima se pomolimo: "Presveta Vladicice, moja Bogorodice, pomogni mi
- za to i to" i svako ko je sa verom, nadom i ljubavlju prizvao Presvetu Bogorodicu kao brzu
Pomocnicu bio je uslisen u molbi svojoj ( Ruski manastir "Preobrazenje", Bombala).
Prepodobni Dositej u vidjenju koje je jos kao mladic imao, na svoje pitanje Presvetoj
Bogorodici kako da se izbavi od adskih mucenja, dobio je od Presvete ovakav odgovor: "Posti
se, ne jedi mesa, moli se cesto i izbavices se od muka".

*JAVLJANJE PRESVETE BOGORODICE U GRADU LIVOVA, RUSIJA
Na Vaskrs 1985. godine sluzio je u Sabornom hramu Presvete Bogorodice mitropolit Jovan.
Naroda je bilo oko 200 dusa. Prisutan je bio i nacelnik milicije Iljetak u gradu. Medju vernima je
bilo i mnogo neizlecivih bolesnika od raka, invalida i slepih, kada se odjednom u prozorskom
oknu pojavila svetlost kao suncani zraci, a zatim se postepeno formirao lik u kome su prepoznali
Bogorodicu.
Odusevljeni narod je poceo glasno da se moli trazeci pomoc. Videci lik Bogorodice na
prozorskom staklu, narod se sa spljne strane trudio da udje u crkvu uznoseci glasne molitve.
Vlasti grada Livova su molile narod da se razidje svojim kucama i da se umire.
Pri tome je Bogorodica progovorila: "Molite se i kajte se za svoje grehove, jer je ostalo jos malo
vremena, priblizava se beda, vatrena susa, glad, pomor i druge nevolje. Ne slusajte one koji
govore da ce da bude mir; ide strasan rat; narod ce bezati na istok, ali odatle se nece vratiti.
Posle ove nevolje nastupice Strasni Bozji Sud i na kome ce Isus Hristos suditi onima koji se nisu
pokajali i osudice ih na vecne muke. Pokajte se, a koji nisu krsteni ja vas krstavam." Bogorodica
je pri tome uzela vodu iz case koja je stajala u crkvi i rukom poprskala one koji su se molili,
rekavsi: " U ime moga sina Isusa Hrista, pokajte se i molite se jer je ostalo jos malo vremena. Vi
imate usi, a ne cujete, imate oci, a ne vidite. Ja se molim Sinu da vas pomiluje, a vi se ne kajete i
ne molite. Zurite dok nije kasno. Svi nepokajani gresnici bice kaznjeni, a za pravedne Gospod ce
stvoriti novi zivot."
Dok je Sveta Bogorodica govorila iscelilo se dosta bolesnih od raka, a Jelena Cernisova kojoj je
doktor rekao da se ne nada da ce ozdraviti, bila je isceljena. Doktor je stajao tu i bio je kao
okamenjen. Tu je isto bio i invalid bez ruke koji se usrdno molio. Kako je bila posramljena
svetlost nauke kad je ovaj invalid usao u hram bez ruke, a izasao iz hrama sa obe ruke.
Vidjenje Presvete Bogorodice i isceljenja su trajala tri i po nedelje, a narod je danju i nocu bio
prisutan, sve dok je vidjenje trajalo ( Ovo pismo dobio je O. Tadej u ruskom manastiru na
Maslinskoj Gori kraj Jerusalima ).

MOC IMENA
Na Tajnoj Veceri i pre polaska na krsnu smrt, Isus Hristos je izrekao svoje najvise pouke, svoje
najvaznije konacne zapovesti i dao je pravo da se molimo u Njegovo ime. Gospod je bio uputio
Apostole kako da se mole. Oni su dobili od Njega molitvu "Oce nas". Ali, na kraju svog zemnog
zivota Gospod im je otvorio tajnu onoga sto im je kod uistinu delotvorne molitve jos nedostajalo.
I rece Isus: "Do sada ne iskaste nista u ime moje; istite i dobicete, da radost vasa bude ispunjena
( Jovan 16, 29). "Isusovu molitvu" ne donese Andjeo sa neba, vec je sam Gospod predade
svojim ucenicima na Tajnoj Veceri ( Sv. Ignjatije Brjancaninov ).
" Apostoli su se molili "Isusovom molitvom" i oni nas uce: " A iznad svega uzmite stit vere, o
koji cete moci pogasiti sve ognjene strele necastivoga; i kacigu spasenja uzmite, i mac - Duha,
koji je rec Bozija ( Efescima 6, 16-17 ). Sveti Apostoli su ucili svoje ucenike "Isusovoj molitvi".
Kad su upitali Sv. Ignjatija Bogonosca ko te naucio da se molis, on je odgovorio: "Ljubljeni
ucenik Isusa Hrista ( Sv. Jovan Bogoslov )."
*BOGONOSAC - Car Trojan upita: "Sta znaci taj naziv "Bogonosac"? - Sveti Ignjatije
odgovori: "Onaj koji u dusi svojoj nosi Hrista Boga jeste Bogonosac." Car upita: "Ti, dakle,
nosis Hrista tvoga u sebi samom?". Svetitelj odgovori: " Stvarno nosim jer je pisano: "Uselicu se
u njih i zivecu u njima ( 2. Koricanima 6, 16 )""
O PUNOJ, SAVRSENOJ "ISUSOVOJ MOLITVI" - Srdacna molitva je bila neprestano
zanimanje svih bogonosnih Otaca drevne Crkve i sijala je kao sunce medju pustinjacima na
Sinajskoj Gori u Egipatskoj pustinji, oko Jerusalima i po svom Istoku i jos dalje. Danas nalazimo
u mnogim knjigama da se "Isusova molitva" opisuje kao duza, kraca i najkraca te to dovodi
mnoge u zabunu. Kako je doslo do skracivanja ( a time ) i o poruzi kod "Isusove molitve" o tome
svedoci Boziji ugodnik, Prepodobni Nil Mirotocivi Atonski.
Da bi nam bilo jasnije pocnimo prvo od kratkog zitija Prepodobnog Nila Atonskog: Sveti i
blazeni Nil, koji prosija Pravoslavnom svetu u poznija vremena, prevazisao je mnoge, cak i
drevne podviznike, podvizima i trudovima svojim. To je jos jedan dokaz da vrlina,
blagocestivost i ljubav prema Bogu nisu vezani za vreme u kome zivimo, za godine, nego
proisticu iz nase volje i onoga cemu tezimo.
Sveti Nil se rodio u Moreji, danasnjoj Grckoj oko 1601. godine. Svetovno ime bese
Nikola Terzakis i vrlo je rano ostao bez roditelja. Njegov ujak, jeromonah Makarije, zameni mu
roditelje. Nikola brzo napredovase u ucenju i vrlinama. Kada dostize zakonski uzrast primi
monaski cin i dobi ime Nil u manastiru Uspenja Bogorodice Malevijske, i kasnije bi, kao
dostojan, prvo rukopolozen u jerodjakona, a kasnije i jeromonaha.
U istom manastiru se podvizavao sa svojim ujakom podvigom za primer svima. Njihove
duse zazelese i vece podvige, te ostavise svoju postojbinu i otidose na Svetu Goru Atonsku. Na
Svetoj Gori vrlo brzo podigose sveti hram sa pratecim prostorijama za zemaljske angele sto Boga
slavljahu u dvoru Njegovom dan i noc.
Po dovrsenju svih radova Bozanstveni se Makarije mirno upokojio u Gospodu. Blazeni Nil posle
toga zazele se potpune samoce i jos vecih podviga, te pronadje udubljenje u pestari i tamo se
nastanio i podvizavao.
Mesto je bilo vrlo surovo i opasno - gotovo nepristupacno svim zivim bicima, ali ugodnik Boziji
se uzdao u Gospoda i Presvetu Bogorodicu, Igumaniju Svete Gore. O, kakve je samo podvige
videla studena pestara kada pruzi utociste ovome divnom podvizniku! Kakavim suzama ona bi
orosena i ognjenim molitvama onoga koji Bogu sluzase dan i noc zagrejana! Kakve su se borbe
sa demonima tu vodile i kakve pobede zbivale!
A posle pobeda nad mracnim silama ova pestara bi osvetljena cudesnim javljanjima
ravnoangelskog podviznika. Sta se sve tu desavalo - to je samo Bogu poznato.
Navrsilo se i vreme zavrsetka zemaljskih zlostradanja ovog slavnog podviznika i u svojoj
teskobnoj pestari Prepodobni u ruke Bozije predade duh svoj 12. novembra 1651. godine.
Prepodobni Nil ne zazele hvale ni posle smrti: stoga na samrtnom odru on zavetova bratiju da se
niko ne usudi da otvori njegov grob. Bratija je tako i uradila. Ali Gospod, Koji po nelaznoj reci
Svojoj postavlja svetiljke na svecnjak, proslavi Svetog ugodnika Svog tako sto mu telo, cisto od
devstvenog zivota njegova i od mladosti Bogu posveceno, umiveno suzama, preobrazeno
postovima, okiceno miomirom molitve, pretvori u miro koje se radi svedocanstava ljudima stade
tociti iz groba kroz jedan mali otvor, pa tekuci po okomitoj steni, kapase u more, poput kakvog
vodopada.
To cudotvorno miro stade privlaciti ljude sa svih strana i svetim mirom isceljivahu se ljudi od
svojih telesnih i duhovnih bolesti. I nazvan bi Sveti Nil Mirotocivi.
"A ti kada se molis, udji u klijet svoju, i zatvorivsi vrta svoja, pomoli se Ocu svome koji je u
tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratice tebi javno ( Matej 6, 6 )."
*O NASTANKU RUKOPISA "POSMRTNIH ZAVESTANJA" Sv. Nila Mirotocivog
Ovaj rukopis nastao je blagodareci nizu cudesnih javljanja prepodobnog Nila Mirotocivog
jednome inoku svetogorskom imenom Teofanu, koja su se zbila u razdoblju od 1813. do 1819.
godine. Sveti Nil javljao se Teofanu spasenja njegova radi i na javi i u snu, pri cemu ga je jos i
iscelio od kile i mahnitosti ( duhovnog ludila ), poucavao ga, vise puta ga spasao od mreza
vrazijih i otvorenih nasrtaja zlih sila na njega. Ovome monahu Prepodobni je otkrio neka
prorostva. Uputi takodje kroz njega ( Teofana ) osude nedostojnim monasima i ukaza put ka
spasenju. Zasto je Prepodobni izabrao bas Teofana? Pre svega, neposredni povod dalo mu je
iskreno Teofanovo pokajanje: on je, naime, pao u bezdan veoma teskih grehova, pa je ispunjen
blagom namerom da se pokaje, dospeo na Svetu Goru, ali takva se bura na njega besovska
podigla da se on stade pripremati da napusti Svetu Goru i ode u Carigrad.
Uoci odlaska Teofan srete nepoznatog starca ( a zapravo Prepodobnog Nila ) koji mu kaza da se
nastani u kolibi udaljenoj od ljudskih pogleda i zabacenoj i da se ni za sta ne brine, jer ce od
Boga dobijati sve sto mu je za zivot nuzno. Teofan poslusa starca i od toga doba otpoce neobicno
promisljanje i briga nebeskog zitelja o zemnom i duboko palom Teofanu.
Teofan u svojoj otvorenoj ispovesti kazuje da je bio ispunjen porocima: lakomislen, neutrdjen u
veri, slastoljubiv, razdrazljiv, sklon mastarijama, u vlasti bludne strasti, lenj na molitvi i
mrzovoljan na podvizavanje, ali je ipak imao i neke vrline - prostosrdacnost, iskrenost, duboku
savest o svojoj nedostojnosti, cistu i Pravoslavnu veru u Boga i veliku nadu u Njega.
Takvog coveka uzazeleo je da spase Sveti Nil; on mu naredi da primi shimu sa novim imenom
Ehmalotos, sto ce reci "zarobljenik", dakle onaj koji je pod vlascu Svetoga koji ga je izbavio iz
ropstva djavolskog. Sva cudesna znamenja i sve reci Svetog Nila ovaj inok zapisivase bez ikakve
utaje, izmene ili skracivanja. Teofana su i od ranije prezirali i ismevali gordi i zli ljudi, ali otkako
je poceo da obznanjuje poruke i prekore Svetoga Atonskim monasima mrznja na njega jos vecma
se umnozi.
Naime, Sveti Nil preko svojih posmrtnih zavestanja prizivao je svetogorce ka povratku na put
Svetih Otaca od cijih zivota su poceli da se udaljuju, zanemarujuci duhovne podvige i
molcalnistvo ( cutanje ), opterecujuci se tastinom i sticanjem zemnih dobara; a sve je ovo, kao i
mnogi drugi poroci koji iz ovoga proisticahu, navlacilo na sebe gnjev Boziji.
Preko Teofana Sveti kazivase ljudima da je on poslat od Boga, kao negda Noj sto bi poslan rodu
ljudskome pre potopa i kao Jona Nenevljanima: on govorase da je Gospod gotov da primi
pokajanje njihovo, kao sto je zeleo i Judino pokajanje dok raspet bi na krstu, da se Svevisnji
zalosti zbog grehova njihovih, kao sto je zalio i Judu koji sebe osudi na pogibao i iscekivase
pokajanje i ispravljanje njegovo.
Sveti govorase da zlo ishodi uglavnom od mnogoslovlja, praznoslovlja, osudjivanja kao i od
prevelike brige, gramzivosti i drugih poroka kojima se ispunjavase savremenici Teofanovi.
Mnogi Svetogorci sumnjali su u vidjenja Teofanova i reci koje im on kazivase. Medju njima
najglasniji u osudi i neverju bese izvesni Dionisije, koji umre od ujeda zmije otrovnice, posto je,
po recima Svetog Nila - "zmijskim otrovom svoje klevete" otrovao Svetogorce.
Prepodobni je takodje otkrio Teofanu o propasti sveta, o pecatu Antihristovom, svetskoj anarhiji
koja ce predhoditi njegovom dolasku, o nasilju nad ubogim zemljoradnicima, o tome koliko ce
razvratno biti poslednje pokoljenje roda ljudskoga, kako ce se rastom svojim smanjiti, kako ce
prihvatanje pecata Antihristovog zlokobno delovati na srca ljudska. O propovedi Ilije i Jenoha
protiv tog pecata, o neophodnosti osenjivanja krsnim znamenjem, o mnostvu drugih podrobnosti.
Evo sta prepodobni Nil Mirotocivi kaze o "Isusovoj molitvi":
DVE VRSTE POROKA PRI KOJIMA SE MOLITVA NE MOZE USELITI U COVEKA
O, oci prepodobni, kako je coveku korisno molcanije ( uzdrzanje jezika)! Covek sklon
molcalnistvu postaje sposoban za upraznjavanje molitve. Onaj, pak ko ne cuva strazu kod usana
svojih nece moci da drzi molitvu niti ce ona prebivati u srcu njegovom... Postoje dve vrste
prepreka koje onemogucavaju molitvu: prvo -mnogoslovno osudjivanje. Covek potcinjen
mnogoslovnom osudjivanju zloslovi, kusajuci i pijuci sa sebi svojstvenom prozdrljivoscu
nezasitog chreva (stomaka); usled takve sladostrasne razuzdanosti molitva se udaljava od
coveka, dok se na njeno mesto useljava zao duh zloslovlja i osudjivanja.
Druga prepreka - veliko staranje i velika briga oko sticanja (materijalnog) bogastva. U takvom
stanju prevelike briznosti i neumernog sticanja um se pomracajuje i magli u zitejskom kovitlacu;
kako ce se u takvom coveku ustaliti molitva? - pa cak i ukoliko pusti izdanak, ugusice se
nemajuci ni mesta, ni vremena, posto uzurban i uznemiren covek nikada nije slobodan ( od
zitejskih briga ).
Kazacemo: covek podcinjen duhu neprekidnog sticanja, tj. gramzivosti, skracuje molitvu kako bi
mu preostalo vise vremena za dela metezna i pustosna. I ako se suvise trudi oko sticanja
bogatstva u lopovskoj pomisli svojoj , on je mrzovoljan u vresenju svoga molitvenog pravila; a
ukoliko ga stane vrsiti - to cini nedostojno, izlazuci ga poruzi velikim skracivanjem molitava,
koje ce ubrzati da bi se sto pre pogruzio u svoje zitejske brige oko neprekidnog gomilanja.
Drevni Oci, ispunjavajuci molitveno pravilo svoje, izgovarahu potpunu, savrsenu molitvu,
odnosno - koja na crkvenoslovenskom glasi: "Gospodi Isuse Hriste, Sine i Slove Bozij,
Bogorodici radi, pomiluj mja."
Na srpskom glasi: "Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi, pomiluj me."
Kasnije se, ispustanjem ( odbacivanjem ) reci "Bogorodice radi", pocela koristiti ovakva molitva:
"Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, pomiluj me". Zatim je ispusteno "Logose Boziji" te
molitva dobi oblik: "Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj me." Posle toga odbaceno je i
"Sine Boziji" pa stadose govoriti: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me."
Danasnji oci, nasi savremenici, ostavise i Hrista, privolevsi se Hrisu ( tj. zlatu - po grckom ); vec
zaboravise Hrista, te govore: "Gospode Isuse, pomiluj me." Buduci ce i rec "Gospode" napustiti,
te ce izgovarati samo "Isuse, pomiluj me." Potom ce ispustiti rec "Isuse", izgovarajuci samo
"pomiluj me", ne buduci svesni sta zapravo zele da time zadobiju i ko bi to imao da ih pomiluje...
Prepodobnom ocu nasem Nilu :
Tropar, glas 1. - "Monasestvujuci bogougodno na gori Atonskoj, u molitvama i postovima Boga
zadobio jesi: i postao cisto obitaliste Duha iz koga luce dobrodjetelji vernima svetle: njima
obasjavas, Nile, one koji ti pevaju: Slava Bogu koji te proslavi, slava Onome Koji te ovenca,
slava Onome Koji tobom svima daruje isceljenje."
Kondak, glas 3. - "Obretenje svestenih mostiju tvojih, Nile, upodobilo se sijanju Krsta za koga si
silno od mladosti zudeo. Kosti tvoje, sa-raspevsi se Hristu kao Bogu Prevecnom, primise
blagodat Njegovu"
Blagoslov Prepodobnog i Bogonosnog Oca naseg Nila Mirotocivog neka je sa svima koji citaju,
prucavaju i stiju slovo Njegovo. Amin
( Iz knjige "Psmrtna zavestanja Prepodobnog Nila Mirotocivog Atonskog". Prevod sa ruskog -
Ksenija Kocarevic ).

MOLITE SE BEZ PRESTANKA
"Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi, pomiluje me."
Na pitanje kako se Isusova molitva moze da izuci - odgovor daju iskusni. Isusovoj molitvi treba
da se pristupi sa strahopostovanjem i skrusenim srcem, i treba da se izgovara pazljivo, polako,
prosto - glasno ili tiho. Stepeni delatne molitve koju vernik prinosi iz sopstvenog napora,
odredjuje ucesce uma i srca. Pri slabom unutrasnjem ucescu, molitva je pretezno usneno-glasna;
cim svest pocne da prati sadrzinu molitve ona postaje -UMNA.
Ako na to srce odgovara sa toplim osecanjem, onda molitva postaje umno-srdacna. Ucesce uma i
srca pripada svakoj molitvi. Um treba da pazi na reci, a srce da ih oseca. Ko se jos nije osnazio u
molitvi lako zaluta svojim umom i zato srce pri molitvi ostaje hladno.
Vezbanje u molitvi sastoji se u tome da se um vaspita u paznji, a srce u saosecanju. Na taj nacin
usneno-glasna molitva ce postati umnom, pa umno-srdacnom. Tek onda je ona stvarna molitva.
"Ne treba samo recima da se moli, nego i umom. Ne samo sa umom, nego takodje i srcem. Tako
da um cisto i jasno shvata sta reci iskazuju, a srce da saoseti ono sto um pokrece. Sve zajedno je
prava molitva. Ako nesto od toga nedostaje, onda je molitva nepotpuna, ili nije nikakava" ( Sv.
Teofan Zatvornik ).
Zato Apostoli i iskusni Oci zahtevaju od svakog Pravoslavnog Hriscanina da svim srcem priziva
ime Isusovo, protiv svakog iskusenja: "Ja vas molim braco, ne napustajte nikako Isusovu
molitvu, vec je izgovarajte neprestano, pri jelu i picu, pri radu ili kad ste na putu, da biste uvek
bili naoruzani". Bogomislije razotrkiva dusi sta se u njoj nalazi. Prvo joj dolazi do svesti ono
rdjavo u njenom srcu, a kasnije i ono dobro. S pocetka bogomislije stavlja u pokret svu djavolju
snagu, a potom je ukrocava.
Tako molitva uspeva da otkrije u nama prebivajuci greh, a potom da ga i unisti. Ime Isusa Hrista
prodire u dubinu srca, tamo nalazi i vezuje neprijatelja, oslobadja i ozivljava dusu. Zato prebivaj
uvek u Imenu Bozjem, da bi se srce sjedinilo sa Gospodom. Ipak, veliki je trud dok se neprijatelj
protera i Hristos se useli u srce ( Sv. Jovan Zlatoust ).
"Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi, pomiluj me."
Isusova molitva prosvecuje, ucvrscuje i ozivljuje molitvenika, pobedjuje sve vidljive i nevidljive
neprijatelje i uzdize ga k Bogu, tako je ona svemocna i svedelujuca. Da bi Bog postao prisan
nasem umu i srcu potreban je evandjelski zivot i neumoran trud.
U tome pomaze: pokajanje, post, ispovest i cesce pricescivanje, citanje Novog Zaveta, Psalme
Davidove, Zitija Svetih i Pravoslavne duhovne knjige, razmisljanje o procitanom, udubljivanje u
njega, a u zivotu ga primenjivati.
Vrlo je vazno i obavezno upraznjavati molitveno pravilo, bilo to "Kratko molitveno pravilo Sv.
Serafima" ili iz Pravoslavnog molitvenika. Bez ovih navedenih stvari ne moze biti uspeha u
Isusovoj molitvi. Kakav je nas odnos prema Bogu, takva je i nasa molitva.
Sveti Apostol i Jevandjelist Luka nam porucuje: "Jer nema drugog Imena pod nebom danoga
ljudima kojim bi smo se mogli spasiti." ( Dela Apostolska 4,12 ). Zato, molimo se neprestano
izgovarajuci spasonosne reci: "Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi,
pomiluj me."
*Da bi imali uspeha kod bavljenja "Isusovom molitvom" cujte sta kaze o tome Prepodobni
Maksim Palikoliba: "Ja sam imao veru i nadezdu u Gospodju moju Bogorodicu , i plakao sam
pred Njom proseci da mi daruje blagodat za umnu ili srdacnu molitvu. I jednom, kada sam se
tako molio pred njenom ikonom, ja sam celivao ikonu i u tom trenutku osetio sam u sebi toplinu,
koja je zagrejala moje srce i ispunila ga slatkim umilenijem. Od tada, um moj i srce neprestano
su zauzeti neiskazano slatkim spominjanjem Isusa i Bogomatere , i tako molitva srdacna jeste
moje neprestano zanimanje ( Episkop Nikolaj Velimirovic ).
Sveti Kozma Etolski upraznjavao je punu savrsenu "Isusovu molitvu" i po svojoj savrsenosti
pridodao za vece podviznike vrlo koristan dodatak. Evo kako je Velikomucenik, ravnoapostolni
Sveti Kozma Etolski hitao da upozna svet sa "Isusovom molitvom":
"Ja vas pozivam da ovo ucinite: neka svaki od vas nabavi brojanicu od 33 cvora i pocne da se
moli govoreci: -Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Zivoga Boga, molitvama Bogorodice i svih
Tvojih Svetih pomiluj me, svog gresnog i nepotrebnog slugu-."

*POTREBU STALNE MOLITVE I ANDJEO POTVRDIO - Da li zapovest Gospodnja o
neprestanoj molitvi ( Luka 18,1) vazi samo za monahe ili za sve hriscane uopste? Kada bi vazila
samo za monahe, ne bi apostol Pavle pisao Solunskim hriscanima: "molite se bez prestanka" (
Sol. 5, 17 ). Apostol ponavlja dakle, zapovest Gospodnju od reci do reci, i izdaje je svim
hriscanima bez razlike, da li je neko monah ili mirjanin.
Sv. Grigorije Palama podvizavao se neko vreme, kao mlad jeromonah, u jednom manastiru u
Veriji. Tu bese i neki znatan podviznik, starac Jov, koga svi uvazavahu. Dogodi se jedanput da
Sv. Grigorije u prisustvu starca Jova navodeci reci Apostolske tvrdjase da je neprestana "Isusova
molitva" duznost svakog hriscanina, a ne samo monaha.
Starac Jov pak odgovarajuci na to rece da je neprestana molitva duznost samo monaha, a ne
svakog hriscanina. Grigorije kao mladji ustupi i ne hte se sporiti, no cutke se udalji. Kad se Jov
vrati u svoju keliju i stade na molitvu, javi mu se Angel Boziji u velikoj nebeskoj slavi i rece mu:
"Nemoj sumnjati starce u istinitost Grigorijevih reci. On je govorio i govori istinu. Tako misli i ti
i druge tome uci."
Tako dakle, i Apostol i Angel potrdili su zapovest da se svi hriscani moraju neprestano Bogu
moliti. Ako ne neprestano u hramu, a ono neprestano, na svakom mestu i u svako vreme i to
unutra, u srcu svome. Jer kad se Bog ni za trenutak ne umara dajuci nam dobra, kako da se mi
umorimo blagodareci mu za ta dobra? Kad On neprestano misli o nama, zasto mi da ne mislimo
neprestano o Njemu? ( Ohridski prolog Episkopa Nikolaja )
*MOC "ISUSOVE MOLITVE" I DOKAZI O TOME - Jadnog dana u nas manastir dosao je
mladic koji je bio opsednut demonom ulicarke. Zbog takvog stanja je stalno menjao mesta i
ljude. Kad bi ga demon poceo muciti promenio bi glas i govorio bi vrlo sramne reci sto bi bilo
sramno i spomenuti. Pomagao nam je u poslovima koliko je mogao, ali je morao da cuti i da se
moli kao sto i biva u manastirima. Naucio sam ga da se moli "Isusovom molitvom"....
Jednog dana smo radili u radionici i svi smo se molili radeci. Posle vrlo kratkog vremena planu
demon u njemu, promenio je govor i poceo da galami, izgovara ruzne reci, preti,
vredja.."Umukni, umukni ( glas je dopirao kao iz neke dubine ). Prestani sa tim mrmljanjem! Sta
samo brbljas jedne te iste reci neprestano? Muka mi je od toga. Sta hoces te me uznemiravas?
Dobro mi je u tebi.." I kad je iskusenje proslo obratio mi se: "Oce, vidis kako me muci kad
pocnem da se molim."
Predlozio sam da odemo do naseg starca Josifa. I dok smo isli prema starcu djavoimani mladic
me upita: "Oce, da procitam koju molitvu i za ovoga koji je u meni, i da Bog i njega pomiluje."
Cim je to rekao jadnik, demon ga odmah poce muciti tako sto ga podigne uvis pa ga onda obori
dole na zemlju. Zatreslo se to mesto. I poce drugim glasom da vice: "Umukni, umukni, kazem ti,
sta mi to pricas? Kakva milost, nikakva milost! Bog je nepravedan! Za jedan mali greh, za jednu
gordost, lisio me moje slave. Ne gresimo mi. On gresi, On nek se kaje! Ne mi, daleko nam bila
Njegova milost!"
Ja sam bio uzasnut sta se za par minuta dogodilo i razumeo sam sto ne bi mogao razumeti i da
sam mnoge knjige procitao o demonima.
Produzismo do starca. Starac nas primio i ja mu sve ispricah sta se desilo. Starac je imao puno
razumevanja i sa ljubavlju je sa njim razgovarao, i mnogo se molio za njih ( djavoimane ) jer mu
je bilo poznato kakve su sve muke podnosili od demona. Ja sam posmatrao djavoimanog
mladica, i svi oni su bili mirni kod starca. Starac Josif bi uvek govorio: "Kada nas, koji ih imamo
spolja, na razne nacine muce, kao sto su pomisli, strasti, itd...kako tek njih koji ih imaju u sebi.
Mozda oni prolaze svoj pakao ovde na zemlji. Ali tesko onima koji se nisu pokajali, da ih
Gospod milostivo pokara, na bilo koji nacin u ovom zivotu."
Starac Josif izgovori reci jednog svetitelja koji je rekao: "Kada vidis coveka da javno gresi i da
se ne kaje, a pored takvog gresnog zivota ne snalazi ga nikakva nevolja u ovom zivotu sve do
smrtnog casa, tada znaj da ce sud nad tom osobom biti bez milosti u casu Sveopsteg Strasnog
Suda". Starac Josif je iskusavanom bratu nalozio da se neprekidno moli "Isusovom molitvom". U
vreme bogosluzenja nije odlazio s nama u crkvu, vec bi odlazio na obliznje stene i neprestano
glasno izgovarao "Isusovu molitvu. "
Sam je iskusio koliko je molitva sagorevala demona. Dok bi se tako molio, iznenada bi promenio
glas i demon bi poceo da se buni i govori:" Umukni, kaze ti, umukni! Ma umukni! Sto ostajes
napolju i obilazis stene i mrmljas? Odlazi unutra s drugima i ostavi to mrmljanje! Zasto samo
ponavljas jedno te isto dan i noc i ne das mi ni trena da odahnem! Mucis me i smucujes, palis
me, zar ne razumes?"
Kad se iskusenje zavrsi, brat bi ponovo poceo "Isusovu molitvu" sa brojanicom. Ostao je jedno
vreme kod nas u manstiru i onda je otisao dosta dobro oporavljen ( Grcki casopis "Sinaksis").
Kao najsnaznije oruzje nevidljive borbe protiv nevidljivih neprijatelja sluzi ime Gospodnje:
"Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi, pomiluj me."
Gospod govori: "Imenom mojim izgonicete djavole" ( Marko 16,17 )

O BROJANICAMA
Molitva pomocu brojanica je jedan od najstarijih nacina kod upraznjavanja "Isusove molitve"
narocito negovan kod pravoslavnih monaha. Obicno su crne boje i time nas upucuju da vodimo
trezven zivot u neprestanoj molitvi i pokajanju. Brojanice su ispletene od ciste ovcije vune, sto
nas podseca da smo mi slovesne ovce Dobrog Pastira Gospoda Hrista koji je kao Jaganjac
Gospodnji postradao za nas i izbavio nas od vecne smrti.
Postoje brojanice razlicitih velicina koje se uvek zavrsavaju sa ispletenim krstom. Najmanji broj
pocinje od 12 cvorica, posle toga pletu se od 33, 50, 100, 300 i 1200 cvorica. Po jednom starom
predanju jedan monah je zeleo da nacini vunenu brojanicu da bi lakes odbrojavao svoje molitve.
Sve sto bi monah ispleo - djavo mu je stalno razvezivao ( cvorice koje bi napravio ). Po
dopustenju Gospodnjem javi mu se andjeo i nauci ga da plete cvoric koji se sastojao od sedam
upletenih krstova. To je jedan od najkomplikovanijih cvorova na svetu. Ovakvu brojanicu djavo
nije mogao da rasplete.
Brojanice iskljucivo sluze za molitvu, a ne za igru ili ukras. Monasi, monahinje i vernici koji
pletu, prvo dobijaju blagoslov da mogu pristupiti takvom poslu, a za vreme pletenja mole se
"Isusovom i Bogorodice Djevo" molitvom, i zato su brojanice osvecene molitvom.
Sveti Kozma Etolski delio je Pravoslavnim vernicima brojanice od 33 cvorica i ucio ih
neprestanoj "Isusovoj molitvi". Ovakve male brojanice su vrlo prakticne za svakog molitvenika, i
mogu se nositi na korenu leve ruke i kad god hocemo, mozemo se moliti - one su tu i mi
mozemo upraznjavati molitvu bez da bi bili uocljivi kada se nalazimo van kuce. Brojanice od
100 cvorica trebaju biti podeljene na po 10 cvorica, radi lakseg ispunjavanja molitvenog pravila.
Prilikom monasenja nastojatelj uzima brojanice od 100 cvorica, drzeci ih u levoj ruci i govori:
"Primi brate ili sestro ( kaze ime ) mac Duhovni, koji je rec Bozija, na neprekidnu molitvu
Isusovu, jer si duzan da ime Gospoda Isusa svagda imas u umu, u srcu i u ustima svojim...! "
Ovim "Macem" sluzili su se i odnosili pobedu sveti Oci.

PRAVILNO DRZANJE BROJANICE PRILIKOM MOLJENJA SA NJOM
Na Svetoj Gori monasi levom rukom drze krst od brojanice i krsteci se tiho izgovaraju sledece
molitve:
"U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.
1) Boze, milostiv budi meni gresnom! (poklon)
2) Boze, ocisti grehove moje i pomiluj me! ( poklon )
3) Stvoritelju moj, Gospode, pomiluj me! Neizmerno sagresih, Gospode, prosti mi ( poklon )
4) Vladicice moja, Presveta Bogorodice, spasi me gresnoga! (poklon)
5) Oce nas Koji si na nebesima, da je sveto Ime Tvoje, da dodje Carstvo Tvoje, da bude volja
Tvoja i na zemlji kao i na nebu. Hleb nas nasusni daj nam danas i oprosti nam dugove nase kao
sto i mi oprastamo duznicima svojim; i ne uvedi nas u iskusenje, no izbavi nas od necastivoga.
Jer je Tvoje carstvo i sila i slava u vavek. Amin.
6) Bogorodice Djevo, raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom. Blagoslovena si Ti
medju zenama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje jer si rodila Spasitelja dusa nasih.
7) VERUJEM u jednog Boga Oca, Svedrzitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i
nevidljivog.
VERUJEM i u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Bozijeg, jedinorodnog, od Oca rodjenog pre
svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga Istinitog od Boga Istinitog, rodjenog, ne stvorenog,
jednobitnog sa Ocem kroz Koga je sve postalo.
Koji je radi nas ljudi i radi naseg spasenja sishao s nebesa i primio telo od Duha Svetoga i Marije
Djeve i postao covek.
I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata i stradao i pogreben.
I Koji je vaskrsao u treci dan po Pismu.
I Koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca.
I Koji ce opet doci sa slavom da sudi zivima i mrtvima i Njegovom Carstvu nece biti kraja.
VERUJEM i u Duha Svetoga, Gospoda zivotvornoga, Koji od Oca ishodi, Koji se zajedno sa
Ocem i Sinom postuje i slavi, Koji je govorio kroz proroke.
VERUJEM u jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krstenje za oprostaj grehova.
Cekam vaskrsenje mrtvih i zivot buduceg veka. Amin.
8) Boze Svesilni, Koji sedis na prestolu vecne slave, Koji si nevidljiv, a sve vidis, i necujan, a
sve cujes, sa angelima Ti se poklanjam i sa svecima molim: Ne odbaci stvorenje Tvoje zbog
greha, no prosti, pomiluj i spasi.
Obdari me darom molitve, da molitva moja bude u srcu mom kao sveca koja se ne gasi. Da se i
ja umem moliti Tebi onako kako Ti se molila Presveta Bogorodica na zemlji: da Ime Tvoje sveto
ne izlazi iz srca mojega. Da se i ja mogu moliti Tebi onako kao svi Sveti Tvoji: da s disanjem
izgovaram Ime Tvoje veliko i slatko.
Da mi molitva bude cista i nesmesana sa svetskim pomislima. Da istem od Tebe pre svega
spasenje dusi, a potom hleba nasusna i zdravlja svim svojima i sebi. Odagnaj od mene
nepomenika vraga koji mi smucuje misli i strasi me.
O sveci Boziji, uznesite molitve vase za mene nedostojnoga, da mi Gospod vas i moj dadne dar
usrdne i tople molitve vazda za vazda, do groba i do Pravednog Suda. Angele Boziji, okadi
zlatnom kadilnicom molitve svih svetih za molitvenike i za mene gresnog.
Slava Onome Koji sedi na vecnom prestolu slave. Slava Mu navek. Amin" ( Episkop Nikolaj
Velimirovic )
Posle ovih 8 molitava, prekrste desnom rukom krst brojanice i poljube ga. Palcem i kaziprstom
leve ruke drze prvi cvoric od krsta i tiho sapatom izgovaraju:
" Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi, pomiluj me" ( mi sami mozemo
dadati rec "gresnog-nu "). Odbrojavajuci svaku pojedinacnu molitvu jednim cvoricem, posle
izgovorenih deset molitava na kuglici-podeoku, izgovaraju sledece molitve:
1) "Nadanje je moje Otac, pribeziste je moje Sin, zastita je moja Duh Sveti. Trojice Sveta,
slava Ti!"
2) "Oce nas Koji si na nebesima, da je sveto Ime Tvoje, da dodje Carstvo Tvoje, da bude
volja Tvoja i na zemlji kao i na nebu. Hleb nas nasusni daj nam danas i oprosti nam dugove nase
kao sto i mi oprastamo duznicima svojim i ne uvedi nas u iskusenje, no izbavi nas od necastivog.
Jer je Tvoje carstvo i sila i slava u vavek. Amin."
3) "Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi, pomiluj me."
4) "Bogorodice Djevo, raduj se. Blagodatna Marijo, Gospod je sa Tobom. Blagoslovena si Ti
medju zenama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dusa nasih."
(Ako prilikom upraznjavanja "Isusove molitve" dodje do velikih iskusenja u mislima,
predstavama i vidjenjima itd. duhovnici savetuju da se procita ili izgovori molitva "Casnome
Krstu" )
5) "Slava Gospode Krstu Tvome Casnome!
Neka vaskrsne Bog, i neka se razveju neprijatelji Njegovi, i neka beze od Lica Njegova oni koji
Ga mrze. Neka izceznu kao sto izcezava dim, kao sto se topi vosak na domak ognja; tako neka
izginu djavoli pred licem onih koji ljube Boga i osenjuju se krsnim znakom, i koji radosno
govore:
- Raduje se, Precasni i zivotvorni Krste Gospodnji, koji progonis djavole silom raspetog na
tebi Gospoda naseg Isusa Hrista, koji je sishao u pakao i satro silu djavolsku, i koji nam je
darovao tebe, Krst Svoj Casni, za proganjanje svakog protivnika.
- Precasni i Zivotvorni Krste Gospodnji, pomazi mi uvek sa svetom Vladarkom, Djevom
Bogorodicom, i sa svim Svetima zanavek. Amin."
Posle ovih molitava nastavi se sa zapocetom "Isusovom molitvom" do sledeceg podeoka, i onda
ponovo izgovaraju cetiri naznacene molitve koje su naznacene kod prvog podeoka i tako na
svakom podeoku brojanice. Posle stotog cvorica izgovaraju sledecu molitvu:
" Presveta Vladarko moja, Bogorodice, Svojim svetim i svemocnim molbama odagnaj od mene,
smernog i bednog sluge Svog, mrzovolju, zaboravnost, nerazumnost, nerad i sve neciste, rdjave i
hulne pomisli iz jadnog srca mog i iz pomracenog uma mog, i ugasi plamen strasti mojih, jer sam
ubog i jadan; i izbavi me od mnogih i gorkih uspomena i poduhvata i oslobodi me od svih zlih
delanja, jer Si blagoslovena od svih narastaja, i slavi se Precasno ime Tvoje kroz sve vekove.
Amin."
Svetogorski monasi kazu da kod pocetnika uzme ovo pravilo sa brojanicama od 25 do 35 i vise
minuta sto je dobar pocetak, ispod tog vremena znak je "brze" molitve. Sveti Oci savetuju da
uzmemo za pocetak priblizno odredjeno vreme ujutru, u podne i navece i da "okrenemo" po
jednu brojanicu sa "Isusovom" i "Bogorodice Djevo" molitvom.
Atonski monasi drze se pravila tako sto se pre podne mole "Isusovom molitvom", a posle podne
"Bogorodice Djevo" molitvom. Ili kako Sv. Serafim Sarovski kaze - popodne okreni jednu
brojanicu sa "Isusovom", a sledecu "Bogorodice Djevo" molitvom i tako do veceri.
Mnogo puta monasi i vernici pitaju duhovnika: "Oce, pocnem da se molim "Isusovom
molitvom", ali posle par izgovorenih molitava - izgovaram neobjasnjivo molitvu "Bogorodice
Djevo" ili obrnuto. Sta da radim u takvim slucajevima?"
Duhovnik odgovara: "Dozvoli srcu da se moli molitvom kojom ono zeli, vrlo je vazno da se
neprekidno molimo, jer obadve navedene molitve su vrlo spasonosne za nas, a najopasnije za
nase neprijatelje, kako kaze Sv. Jovan Lestvicnik" ( Manastir Sv. Grigorijat, O. Ilija kazao 1991.
na Svetoj Gori ).
Sveti Oci i duhovnici preporucuju da je vrlo dusekorisno da okrenemo po jednu brojanicu
sledecim molitvama:
1) "Presveta Vladicice, moja Bogorodice, spasi me gresnog-nu!"
2) "Sveti Angele Boziji, Cuvaru moj, moli Boga za mene gresnog-nu!"
3) "Sveti Savo, srpski ucitelju, moli Boga za mene gresnog-nu!"
4) "Svi Sveti, molite Boga za mene gresnog-nu!"
(Mi, pravoslavni Srbi, imamo cast, zahvaljujuci nasem Svetom Savi, da od svih Pravoslavnih
nacija slavimo "Krsnu Slavu"; Vrlo je korisno da se i cesto molimo svom Svetom koga slavimo
).
5) "Sveti Jovane Krstitelju Gospodnji, moli Boga za mene gresnog-nu!" ( ovo je samo primer,
jer mi slavimo ime ove nase Krsne Slave ).
Pomocu brojanica mozemo da se molimo za svoje bliznje i svoj narod i to tako sto na prvom
cvoricu brojanice izgovaramo sledece reci:
"Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi, pomiluj slugu ( sluge, sluskinje,
srpski narod ) svog ( ime ili vise imena sa spiska )", a na ostalim cvoricima ne ponavljamo ime
onoga za kog se molimo ako ih ima vise, vec govorimo:
"Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi, pomiluje pomenute sluge svoje."
Mozemo se moliti i za nase umrle "Isusovom molitvom" jer i to su nasi bliznji. Bog zapoveda:
"Ljubi bliznjega svojega kao samoga sebe." ( Marko 12,31 ) jer Bog nije rekao: "Ljubite bliznje
dok oni zive na zamlji." Sledstveno, Gospod ne ogranicava ljubav prema bliznjemu dok je on na
zemlji. On hoce da ta ljubav prodje i s one strane groba. A cime mi mozemo dokazati svoju
ljubav prema umrlima, ako ne secanjem u svojim molitvama na njih? Prema tome, za umrle
mozemo se ovako pomoliti: na prvom cvoricu brojanice izgovaramo molitvu:
"Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi, upokoj duse usnulih slugu svojih (
reci imena )."
Posle ove molitve izgovaramo sledecu molitvu:
"Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi, upokoj duse pomenutih slugu
svojih."
*Nas Sveti Sava, Srpski prosvetitelj i ucitelj, obilazeci Sveta mesta i manastire u Jerusalimu,
Palestini itd.. u obitelji Svetog Save Osvecenog saznao je za "Isusovu molitvu" i od tadasnjih
duhovnih ucitelja dobro izucio.
Kaze se u pisanim dokumentima da je najvise voleo da se moli brojanicom izgovarajuci "Isusovu
molitvu" sa poklonima; to je bilo njegovo najmocnije tajno oruzje - sa kojim je pobedjivao sve
neprijatelje.
Ucio je Sveti Sava i svoj narod da se moli najmocnijom molitvom i brojanicama od 33 cvora.
Srpski narod dosta dugo je drzao upraznjavanje "Isusove molitve"; mnogi stariji bogomoljci
pricaju i da je sve tako bilo do Prvog svestkog rata. Posle toga nas narod je primio od
neznabozaca ono sto vodi u sigurnu propast i pakao:
Brojanice zamenio - lulom, cigaretom, kartama. "Isusovu molitvu" zanemarili su i iz svojih usta
izbacuju ono sto najvise pogani coveka: - ruzne, sramne reci, najgore psovke, osudjivanje itd..!?
O, Sveti Savo, pomoli se Gospodu Isusu Hristu i Njegovoj Presvetoj Majci- Bogorodici, da se
Srpski narod ponovo prosveti. Amin.

*NAJMOCNIJE ORUZJE - Bezbroj puta su demoni preko djavoimanih ispovedali da sagorevaju
kad se ko pravilno moli "Isusovom molitvom" i brojanicom. Jedan monah pao je u veliki nemar,
prvo je zapostavio molitveno pravilo, a onda i napustio manastir i krenuo u svet. Otisao je u svoj
zavicaj Kefaloniju; kao sto je poznato tamo dolaze djavoimani kod svetog Gerasima radi
isceljenja. I sam monah je krenuo da se pokloni Svetitelju.
Na putu prema Svetitelju sreo je djavoimanog coveka koji mu rece: "Znas li ti sta drzis u ruci? A,
da samo znas, jadnice, sta drzis u ruci! Kad bi samo znao koliko me pece ta tvoja brojanica, a ti
je tek tako drzis iz navike."
Monah je bio zgranut na te reci. To je bilo po dopustenju Bozijem da mu je tako govorio jedan
djavoiman. Monah je odmah dosao k sebi. Prosvetli ga Bog i rece sebi samome: "Eto, vidis sta
radis, jadni bezumnice." Ja drzim u ruci najmocnije oruzje i ne mogu da njime udarim djavola.
Ne samo da ga udarim, vec vodim me kao zarobljenika kuda je njemu volja. Monah se glasno
pomoli: "Sagresih, Gospode prosti i pomozi mi Boze moj." I odmah je doneo odluku da se vrati
u svoj manastir.
A kad se vratio sve je ispovedio duhovniku, iskreno se pokajao i na delu to pokazao: postao je
primer mnogima, neprestano se poluglasno molio "Isusovom molitvom" i ako bi ga neko nesto
pitao on bi odmah kratko odgovarao i vracao bi se neprestanoj molitvi sa brojanicom. On
jednostavno nije mogao bez "Isusove molitve", sa njom je disao, toliko se sa njom promenio i
kad samo znamo da mu je silu i znacaj "Isusove molitve" sa brojanicom otkrio, iako to nije zeleo
- sam djavo i to po nedostiznim htenjima i sudovima Svevisnjeg ( Usmeno preneseno iz Grckog
casopisa "Sinaksis" ).
Za "Isusovu molitvu" trebamo procitati sledece knjige:
1) Dobrotoljublje
2) Azbuka Pravoslavnog zivota - Sv. Ignjatije Brjancaninov;
3) Obitavanje Bezgranicnog u srcu - preveo M. Hilendarac;
4) Lestvica - Sv. Jovana Lestvicnika
5) Nevidljiva borba - Sv. Nikodim Agiorit
6) Duhovno rukovodjenje - Ava Varsanufije i Jovan Prorok
7) I sve knjige od Sv. Serafima Sarovskog i Sv. Jovana Kronstatskog;
Dobro obratite paznju sta kazu Duhovni ucitelji sa Svete Gore: bez iskusnog ucitelja ne
primenjivati tehniku disanja ili svodjenje uma u srce; tako isto niposto ne primenjivati
neznabozacke meditacijske tehnike za upraznjavanje "Isusove molitve". Ako se toga ne drzimo
mozemo samo sebi naskoditi.
Iskusni Svetogorci i drugi pravoslavni ucitelji savetuju: "Prvo treba da svoj um vaspitamo da
pazi na izgovorene reci, a srce da to oseca." Kad budemo to savladali sve ce ostalo mnogo lakes
ici. Kako mi u molitvi "Oce nas" zovemo "da dodje Carstvo Tvoje" kod koga ce Pozvani da
dodje nego kod onoga ko Ga neprekidno zove. Da bi primili dostojno "Gosta" treba se
pripremiti, ocistiti mesto gde cemo Gosta primiti. Ta je odaja - covekovo srce.
Kad budemo imali ljubavi prema Bogu i bliznjem onda i ceo zakon ispunjavamo ( Matej 2, 37-
40 ). U onome sto bez ljubavi cinimo, Hristos u tome nema mesta da svoju glavu skloni. Oci su
culi Boziju rec, da iz srca dolaze svi rdjavi pokreti, kao pohota, preljuba i ubistvo, krivokletstvo i
bogohulstvo; dalje su culi i zapovest da unutrasnji sasud srca treba da se ocisti, da bi spoljasnji
cist bio.
A to mozemo samo postici pokajanjem, ispovedanjem, molitvom, postom i cescim
pricescivanjem. Svetogorski duhovnici vrlo mudro ukazuju kod Svetog Pricesca. Dok su nasi
praroditelji bili u Raju, ono sto je Gospod njima zabranio, neprijatelj ljudskog roda ( djavo ) ih je
nagovorio da okuse; sada nam Isus Hristos daje "Telo i Krv" Svoju, a kusac - zli duh, nam
nasaptava da nismo toga dostojni. Zna on dobro da je to spasonosno za nas, jer cim Sveto
Pricesce okusimo, djavo mora da bezi iz coveka i od coveka, kao sto je i sam priznao ( vidi
poglavlje: Prepodobni Jovan ).
Sveti Nikodim Svetogorac ohrabruje nas cestim ali dostojnim pricescivanjem: "Ako Krv
Gospoda nasega Isusa Hrista ociscuje coveka od greha, zasto ti brate ne stremis cescem
pricescivanju, da bi ti se oprostili gresi? Ne znas li da sto cesce primis Njegovu Svetu Krv, cesce
primas Zivot? I obratno, ne znas li da sto duze odugovlacis i ne primas ovu Zivotodavnu Krv,
sve se vise udaljujes od Zivota?"
Prema tome, pristupajte cesce Precistim Tajnama i pricescujte se. Ali se starajte da to bude sa
odgovarajucom pripremom, ispovescu, postom prema mogucnostima, uzdrzanjem, molitvom,
paznjom na sebe, skrusenoscu srca i cistom savescu - ispitujuci sebe, kao sto Apostol savetuje:
da vam primanje Svetog Pricesca ne bi bilo na osudu. I, prema tome koliko se pripremate bice
vam darovana i blagodat Pricesca.
Dakle, dve stvari treba da uradite: da se redovno pricescujete i da to cinite sto dostojnije - ne
cineci ono sto Sveti Kanoni zabranjuju. "Ali neka svaki covek ispituje sebe, a onda neka jede od
ovog Hljeba i pije od ove Case" (11:28, Poslanica Koricanima ) ( Iguman Jefrem Filotejski,
Atonska gora - Svetigora broj 34, strana 27 ).
Prema tome, cestim pricescivanjem i "Isusovom molitvom" ocistimo sebe i onda ce najomiljeniji
"Gost" Isus Hristos doci sam u srce nase. Silom, niti bilo kakvom tehnikom ne mozeo primorati
pozivajuceg Gosta da se smesti u necisto srce ( vidi poglavlje: Bogonosac ).

SILA ISUSOVE MOLITVE ( monahinja Tatjana )
Posle jutarnjeg pravila u 5 sati ujutru, tek sto sam uspela da prilegnem radi predaha, kad poce
neobicno vidjenje. Videh sebe u Peterburgu na Vasiljevskom ostrvu. Spremajuci se da podjem na
sluzbu u Sabornu crkvu Svetoga Nikole, obukoh monaske haljine i mantiju i sedoh u male
kocije.
Iznenada, obretoh se na nekakvom mracnom trgu. Od straha i uzasa groznicavo sam se osvrtala
cas na jednu, cas na drugu stranu, trazeci izlaz iz tog polozaja. Odjednom vidim: idu na stotine
ljudi. Iskljucivo "mirjani", a lica im mracna, ubijena vecnom tugom, kao i - meni.
"Ko ste vi?" , pitam ih. Oni odgovorise: "Mi smo, poput tebe, u magnovenju presli u vecnost!".
Sta sam u tom trenutku osetila nemoguce je opisati! Strah i trepet ovladali su mojim bicem. Tu
mi pridje neki svetli muz cije je lice ostajalo skriveno u sjaju kojim je zracilo, i rece: "Sledi me!"
Zatim me povede - ka mitarstvima.
Vodio me kroz sume, stepe i neke zgrade. Stepe su bile bezgranicne i ja sam osecala da sam
presla iz zemnog zivota u zagrobni, ali nespremna, neocekivano. Zatim me uvede u sobu u kojoj
se nalazilo mnostvo "mirjana": muskaraca i zena, odraslih i dece. Svi su oni bili ubijeni vecnom
tugom i bolom. Nasred stola, kod ogromnog stola stoji zena i govori mi: "Covece, ovo je mesto
za tebe pripremljeno do Drugog Dolaska Gospodnjeg."
Ja se okrenuh ka svima koji su bili tamo i upitah: "Cime se vi bavite, molite li se Bogu ovde?"
Oni tuzno odgovorise: "Zanavek nas Gospod nece cuti zbog naseg nemarnog drzanja za dane
naseg zemaljskog zivota. Mi zanavek necemo imati smelosti da prizivamo Ime Gospodnje. Dok
smo ziveli na zemlji bilo nam je dato da se u zivotu trudimo, a dusi je bila dana molitva.
Zapovest Hristova o neprestanoj molitvi bila je nasa duznost. Obavezni smo bili da celog svoga
zivota sa svakim uzdahom proiznosimo molitvu Isusovu, a mi nismo obracali paznju na svoja
srca. Ali, kao sto mi bez vazduha ne mozemo ziveti, tako je i dusa bez molitve - mrtva. Mi smo
ljudi, spolja gledano - najboljeg vladanja, ispunjavali smo svoje duznosti, samo jednu, najvazniju
- molitvu, nismo vrsili..."
Cuvsi to, ja se pomolih i osjenih krsnim znamenjem.
I ...tada ...? Na svoj uzas, osetih da se cak i zvuk moga glasa vratio k meni! Obazrevsi se, opazih
zeljeznu tavanicu, zeljezne zidove i drveni, bojeni pod. Tada zadrhtah od silnog straha i uzasa,
od osecanja bezizlaznosti sopstenog polozaja. Oni pored mene rekose: "Zanavek nas Gospod
nece cuti. Samo oni koi zive na zemlji mogu da nas pred Njim pominju." Jedna zena poce da mi
govori: "Ovi ljudi su bili dobri hriscani. Ljubili su Boga i tvorili su dobra dela ljudima, ali u dusi
Gospoda stekli nisu. Svi vi dopali ste ovde zbog svog ravnodusnog zivota - mislili ste da tako svi
zive."
"Ah", rekoh, "kako se mucim i stradam. Kao da me ognjem zezu!" Srusih se i osetih kao da mi se
telo deli od kostiju.
"Kakav bi zivot ti zelela?", upita zena.
Odgovorih joj sa trepetom: "Zelela bih takav zivot, da, umrevsi, vidim zemaljsko i nebesko,
Gospoda i Majku Boziju!"
Na to se zena osmehnu i rece: "Samo Sveti prelaze u Vecnost. Oni koji su za zivota na zemlji
stekli Gospoda u srcu Isusovom molitvom. A ti inokinjo ( monahinjo ) njoj se nisi naucila. Kroz
tu molitvu useljava se blagodat Bozija i dusa se sjedinjuje sa Hristom i ne budi takve strahove u
kakvima se vi nalazite. Raj je u dusi covekovoj - gde je Gospod, tamo je i Raj. O svome vidjenju
ti treba da pricas svim monahujucima i u svetu zivecim hriscanima koji propadaju usled
sopstvenog nemara. O vidjenome ne pricaj jedino neverujucima i malovernima. Svevisnji moze
da vaskrsne i stogodisnjeg mrtvaca, a da bi im svedocio o zivotu posle smrti, ali mu oni nece
poverovati i ubice ga!"
Tek sto zena proiznese te reci u meni se javi neka nada u povratak u zemaljski zivot. Svi koji su
se nalazili u zeljeznoj sobi prostrelise me pogledima, koji kao da su govorili: "Zar je moguce da
ce izaci iz ove tamnice?"
Zena nastavi: "Ako covek umre proiznoseci u trentku smrti Isusovu molitvu, dusa ce mu stati
pred Gospoda i bivati sa Njim nerazluceno u vekove. Takodje, ako proiznosi molitvu: "Presveta
Vladicice moja, Bogorodice, spasi me gresnoga", u vekove ce biti nerazlucena sa Majkom
Bozijom. Ako u svojim poslednjim trenutcima covek ne bude u stanju da izgovori ni reci,
njegova ce dusa, koja je toj molitvi tezila u vreme zemaljskog zivota, sama je proiznositi na
samrtnoj postelji. U kakvom stanju dusa izadje iz tela, takva ce u vekove ostati. Nece biti
nikakvog poboljsanja. Samo pominjanje moze izmeniti udes dusin."
I jos mi rece: "Ah, monahujuci, monahujuci! Inocima se nazivate, to jest - inima, drugacijima od
ostalih u svetu zivecih hriscana. Ali, da li tako zivite? Vi ne polazete svoje pecali na Gospoda i
Majku Boziju i ovako razmisljate: "Sama treba da postignem, inace mi nema zivota". O takvim
inocima ne brine se Majka Bozija ni u ovom, ni u buducem zivotu. A brine se samo o onima koji
svoje pecali polazu na Nju, koji trpe nevolje, siromastvo i bolesti u ime Materi Bozije i govore:
"Tako je zacelo ugodno Carici Nebeskoj, sve mi se daje po volji Svevisnjega!"
"Hocu da ti pokazem nemarne monahinje", nastavi zena, "pogledaj!". I ja videh - idu monahinje
koje su sluzile pri crkvi i krale novac - one ukradeni novac nose na rukama u vjek vjekova
zajedno sa hartijama na kojima je naznaceno kome novac pripada. Prolaze i druge - one koje nisu
devstvenost sacuvale. U nekih poslusnica bila je pribadacama pricvrscena rasa. Medju njima su
bile i one sa pevnice - njihova lica bila su mracna, kao i moje - ubijena vecnom tugom. Ja cu na
to: "Pojte pesmu Majci Bozijoj, zelim da je poslusam!" One odgovaraju: "Nemamo smelosti u
vjek vjekova. Zato sto Joj ziveci u obitelji nismo sluzile cistim srcem." Ja gorko zaplakah nad
tim sto smo zbog svoga nemara i lenjosti liseni srece da pesmom slavimo Gospoda i Njegovu
Svetu Majku.
Posle svega sto sam cula i videla, prilazi mi covek, koji me vodio, i kaze mi: "Podjimo sada na
mesto na kome se tvoja dusa rastala sa telom. I magnoveno, ja se nadjoh u svojoj postelji. Bilo
me je strah da se pomerim, osmotrila sam sve predmete u svojoj keliji, dosla k sebi i proiznela
molitvu sa punim krsnim znakom...Slava Bogu, to je bio san!
Tek sto sam uspela da izgovorim te reci, kad odjednom obreh se na onom svetu. I, gle, onaj koji
me vodio kaze meni tada: "Ne misli da je sve to bilo u snu. Ti si zaista bila na onom svetu."
Padoh pred njim na kolena: "Tesko meni, kako sam nesrecna! Ponovo sam dosla ovde. I zasto
sam toliko razgledala predmete u keliji, a nisam na noge skocila?"
"Sledi me!", rece on, "hodicemo jos 20 dana i vraticemo se tu, gde ti je sudjeno da proboravis do
Drugog dolaska Hristovog."
Ja sam, medjutim, sve padala i nikako nisam mogla da idem. On je k meni okrenu lice i pogledao
me milostivo. Upitah ga: "Nisi li ti moj Angeo?" - "Da!", cuh njegov odgovor. Stadoh da ga
molim: "Umoli Svevisnjega i vrati moju dusu da se pokaje!". Tada moj Cuvar rece: "Vraticu, ali
samo pod jednim uslovom: ako budes ispricala o svemu sto si ovde videla i cula!"
Padoh na kolena, davsi obecanje da cu sve ispuniti, i u tom trenutku osetih dusevnu radost. A
Angeo mi jos govorase:
"U tvom srcu nema Gospoda. I ti si samo obecala da ces Ga zadobiti. Ako se podas laznom stidu
vratices se na predjasnje mesto. Ja cu s tobom biti i gledacu kako ces sve ispunjavati!"
U magnovanju opet se obretoh u svom krevetu. Poskocih i videh - kod postelje stoji covek.
Potrcah svojoj kelijnici sa recima: "Bila sam na onom svetu". A covek svejednako stoji na
onome mestu. Ja se strasno uplasim da se sa mnom nesto ne desi! Otvorih vrata da se ne bih
postidela i ustekla da sve ispricam, i videh - covek se ukri u zid! Izadjoh na hodnik u uzasnom
trepetu. Zovem sestre. One dotrcase k meni sa svih strana i cude se neobicnoj promeni koja se
kod mene za tako kratko vreme zbila. Jer, pre svega 20 minuta videle su me na zajednickoj
molitvi. Padoh pred njima na koljena uveravajuci ih da sam se otada potpuno izmenila.
Nikakav zemaljski uzas ne moze se uporediti sa uzasima koje sam bila prezivela u zivotu posle
smrti. I dan danas govorim o onome sto sam videla bez ustezanja. Amin ( Iz arhive: T.
Kovaljske, Svetigora broj 34. strana 42, sa Ruskog V. N. )
"Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Boziji, Bogorodice radi, upokoj duse pomenutih slugu
svojih."
Spasavajte se "Isusovom i Bogorodice Djevo" molitvom, kako kaze Sv. Jovan Lestvicnik. Sa ova
dva oruzja u obadve ruke, sve vragove da pobedimo, vidljive i nevidljive. Amin.
++++