Analiza potencijala i okruenja koritenja solarne energije

u Bosni i Hercegovini za proizvodnju toplotne energije

1. Opti pregled i analiza okruenja u vezi sa koritenjem alternativnih izvora
energije u Bosni i Hercegovini
Nivo koritenja alternativnih izvora energije (AIE) u Bosni i Hercegovini (BiH) je skroman u
odnosu na potencijale ! pravom se moe re"i da pitanje koritenja AIE u BiH nije pitanje
potencijala ve" pitanje prevazilaenja #arijera njihovom koritenju $sim energije #iomase
koja se uglavnom koristi na tradicionalan na%in (nizak stepen e&ikasnosti) ostali AIE tek u
zadnjih nekoliko godina po%inju oz#iljnije da se koriste 'osljedica je to uvo(enja odre(enih
mehanizama za podsticanje koritenja AIE (uglavnom za proizvodnju elektri%ne energije) i
poskupljenja energije iz &osilnih goriva
'rema ustavu BiH pitanja energije su u nadlenosti entiteta) tako da su svi razvojni
dokumenti ura(eni na nivoima entiteta *ako je +ederacija BiH ,--. uradila !trateki plan i
program razvoja energetskog sektora) a /epu#lika !rpska je usvojila !trategiju razvoja
energetike ,-0- godine $#a ova strateka dokumenta predvi(aju intenziviranje koritenja
AIE) pa tako i solarne) ali #ez kvanti&ikovanih ciljeva u%e"a solarne energije u ukupnoj
potronji energije Na nivou drave ura(ena je !tudija energetskog sektora BiH ,--.
godine) koja je na #azi raspoloivih in&ormacija dala prikaz postoje"eg stanja u o#lasti
'rosje%na potronja energije u svijetu je oko 1- 23 po stanovniku (po st) 4 razvijenim
zemljama je dostigla ,56 237po st) a u BiH iznosi oko 8- 237po st) to jasno pokazuje da je
znatno ispod prosje%ne 'otronja elektri%ne energije u BiH po st je tako(er ispod svjetskog
prosjeka) i iznosi 0908 k:h7po st; svjetski prosjek je ,5<5 k:h7po st) a prosjek za zemlje
$E=>?a je iznosio .-.9 k:h7po st ! o#zirom da je nivo potronje energije pokazatelj
nivoa ivotnog standarda) ovo je jasan pokazatelj da neki gra(ani BiH ive ispod granice
siromatva
Iako je nivo zadovoljenja osnovnih potre#a za energijom prili%no visok u BiH) siromani jo
uvijek imaju vrlo ograni%en pristup @e"ina doma"instava u BiH su povezana na mreu
napajanja elektri%nom energijom) ali je to dosta rje(i slu%aj kad je u pitanju prirodni gas ili
centralno grijanje Ajudi sa manjim primanjima troe dosta manje energije kako #i zadovoljili
svoje osnovne potre#e za energijom $sim toga) koritenje ogrjevnog drveta je dosta raireno
po BiH) pose#no u siromanim doma"instvima 'rema procjenama za ,--8 godinu)
doma"instva i komercijalni sektor u BiH su %inili 8-B) industrija ,8B) a transport ,8B ukupne
potronje elektri%ne energije !toga je udio doma"instava i komercijalnog sektora u potronji
energije najve"i Energija koju troe doma"instva i komercijalni sektor se koristi (najvie) za
grijanje (grijanje i tretman vode) kuhanje)) osvjetljenje kao i za elektri%ne ure(aje i opremu C5D
1.1. Potencijali alternativnih izvora energije u Bosni i Hercegovini
Solarna energija
Iz svih prikupljenih podataka i provedenih analiza moe se zaklju%iti da postoji zna%ajan
potencijal primjene solarne energije na podru%ju BiH) koji iznosi 1-)8 miliona 2:h dozra%ene
energije ukupnog solarnog zra%enja godinje *ehni%ki potencijal je 6.8 '3) a to je oko tri
puta vie od ukupnih primarnih energijskih potre#a u energijskom #ilansu BiH 'ose#no su
zna%ajni potencijali solarne energije u junim dijelovima BiH 'ostoje razli%iti podaci o
osun%anosti) tako npr prema !tudiji energetskog sektora BiH #roj sun%anih sati u
Hercegovini je od 09-- do ,5-- godinje C0D) a prema =entru za razvoj i podrku od ,8-- do
,1-- C,D
'odru%je oko Bosanske 'osavine moe o%ekivati godinje zra%enje od 0),8 do 0)5 E:h7m
,
ukupno dozra%ene solarne energije Foli%ina zra%enja se pove"ava sputanjem prema jugu
tako da podru%ja june Hercegovine ostvaruju ozra%enosti izmenu 0)8 i 0)88 E:h7m
,

Ejesec s najve"om koli%inom primljenog zra%enja je juli kada se dnevne vrijednosti zra%enja
kre"u od 6)0 k:h7m
,
(Br%ko) do 1)8 k:h7m
,
(Aju#uki) Najmanje dnevne sume su u
decem#ru) i to od -)9. k:h7m
,
('rijedor) do 0)<6 k:h7m
,
(*re#inje)
!lika 0 'rosje%na godinja suma iradijacije na horizontalnu povrinu u BiH C8D
4 okviru !tudije energetskog sektora BiH C0D ura(en je prora%un mogu"eg stepena
pokrivanja toplotnih potre#a za pripremu tople potrone vode za prosje%no doma"instvo
4lazni podaci za spomenuti prora%un suG
? povrina kolektora < m
,
)
? stepen korisnosti .-B)
? #roj oso#a u doma"instvu <)
? dnevna potronja tople vode po oso#i 8- litara)
? zapremina spremnika tople vode ,-- litara
'rema do#ijenim rezultatima u !tudiji) oko 1<B toplotnih potre#a za pripremu tople potrone
vode u Banja Auci) odnosno 1.B u !arajevu) moe #iti pokriveno iz prethodno opisanog
solarnog kolektora !tepen pokrivanja potre#a za grijanjem) jako zavisi od toplotne izolacije
o#jekta) ali u prosjeku kre"e se oko 5-B
Biomasa
Najzna%ajniji izvor #iomase u BiH za proizvodnju energije je umska drvna masa (ogrjevno
drvo i umski ostatak) i drvni otpad iz drvoprera(iva%ke industrije $staci #iomase iz
poljoprivredne proizvodnje imaju zna%ajan energijski potencijal u dijelovima !jeverne i
!jeveroisto%ne Bosne $d ukupnog podru%ja pod umama) .0)5B je u vlasnitvu drave) a
0.)1B je u privatnom vlasnitvu
>rvo za ogrjev je pose#no vano na selima i u manjim op"inama koje nemaju lokalno
daljinsko grijanje te %ini do 6-B ukupnog grijanja doma"instava u nekim dijelovima BiH 4
ve"im ur#anim podru%jima je od manje vanosti 'ostotak potronje #iomase (pose#no
ogrjevnog drva i drvenog uglja) kod drugih potroa%a) kao to su poljoprivreda) trgovina i
industrija te rudarstvo je vrlo nizak
*a#ela 00 Foli%ine) vrsta) struktura i energijski potencijal drvnog ostatka u BiH (na #azi
srednje koli%ine sje%e u periodu ,--1 H ,-0-) C<D
koli%ine koli%ine
donja
toplona
mo"
energijski
potencijal
m
5
7a t7a 237t *37a
umski
ostatak

li"ari ,988,9 ,0,1.0 0-),. ,0.1
%etinari ,-,.66 90,9- 0-),. 95.
pilanski
otpad
piljevina
li"ari ,.55-- ,-5916 0-),. ,-91
%etinari 0<8,,1 6858, 0-),. 61,
odresci
li"ari ,0,<18 08,9., 0-),. 0815
%etinari 0<8,,1 6858, 0-),. 61,
4kupno 0,.<6,< 190155 .059
Prema literaturi [2], u prosjeku godinji udio biomase u ukupnoj potronji primarne energije u
BiH iznosi 4,2%. Prema podacima iz Prvog nacionalnog izvjetaja o klimatskim promjena u
BiH biomasa ini oko 9% od ukupnog primarnog snabdjevanja energijom. R aspoloiva
biomasa moe dosei udio od gotovo 14% u ukupnoj potronji energije.
Geotermalna energija
4kupni mogu"i instalirani kapacitet geotermalnih izvora s ,. lokacija na kojima je mogu"a
eksploatacija toplotne energije u +ederaciji BiH iznosi 1)08 E: ako se u o#zir uzme samo
mogu"nost grijanja prostora (smanjenje temperature &luida do 8-
o
=)) odnosno 81)-. E: ako
se u o#zir uzme geotermalna energija za grijanje prostora i rekreativne i #alneoloke potre#e
(smanjenje temperature &luida do ,-
o
=) 4kupni mogu"i instalirani kapacitet geotermalnih
izvora sa 06 lokacija na kojima je mogu"a eksploatacija toplote u /epu#lici !rpskoj je ,)-9
E: ako se u o#zir uzme samo mogu"nost grijanja prostora) odnosno 55)0, E: ako se u
o#zir uzme geotermalna energija za grijanje prostora i rekreativne i #alneoloke potre#e C0D
4z koritenje svih navedenih izvora s &aktorom iskoritenja od 8-B mogu"e je u jednoj godini
proizvoditi 5,)9. *3 energije samo za grijanje prostora) odnosno ukupno 8,,)-- *3 energije
(oko -),5B ukupne potronje primarne energije u BiH) ako se u o#zir uzme grijanje prostora
i kupanje
>rugi mogu"i na%in koritenja geotermalne energije u BiH je pomo"u toplotnih pumpi $vo je
pose#no izraeno u podru%jima gdje su dostupne dovoljne koli%ine podzemih voda tokom
%itave godine 4 zadnjih nekoliko godina dolazi do ekspanzije toplotnih pumpi koje koriste
podzmenu vodu kao niskotemperaturni izvor 'okrenuta je i doma"a proizvodnja takvih
toplotnih pumpi
Hidroenergija (potencijal malih hidroelektrana)
Foritenje hidro potencijala u BiH je ispod <-B iskoristivog potencijala) to je prili%no malo u
pore(enju sa drugim evropskim zemljama Ia male hidroelektrane (EHE)) iskoristivost
potencijala je %ak manja 2odine 0990) u BiH je #ilo 00 EHE to je predstavljalo <)<B
potencijalne snage za EHE) tj 8)1B raspoloive energije 4 zadnjih nekoliko godina
intenzivirana je izgradnja EHE C8D 'o%etkom ,-00 godine) oko 5- malih hidroelektrana u BiH
je u pogonu
'otencijal pogodan za izgradnju malih hidroelektrana u BiH iznosi oko 0--- E: sa godinjom
proizvodnjom od oko 58-- 2:h C8D 'rema 4druenju za male hidroelektrane !lovenije)
ekonomski potencijal za EHE u BiH je <8- E: sa godinjom proizvodnjom od 0818 2:h
elektri%ne energije) to je oko 00B od ukupne proizvodnje elektri%ne energije u BiH !a
gustinom potencijala od -)-50 2:h7km
,
) BiH spada u zemlje sa visokim potencijalom (npr
!lovenija ima potencijal od -)-58 2:h7km
,
) a !r#ija -)-01 2:h7km
,
)

Vjetroenergija
Nedovoljna mjerenja onemogu"uju procjenu realnog potencijala energije vjetra u BiH
Nazna%eno je da postoji ekonomski potencijal za razvoj oko 6-- E: elektri%ne energije
zasnovane na vjetru do ,-,- godine) pod pretpostavkom da se uvede odgovaraju"i sistem
poticaja za izgradnju elektrana na vjetar 4 periodu od 0999 do ,--< godine provedena
preliminarna selekcija potencijalnih lokacija za izgradnju elektrana na vjetar u BiH (A>E2
'rojekat) 'rivremeno je ozna%eno 06 lokacija kao lokacije do#rog potencijala 4kupni
procijenjeni instalirani kapacitet ovih lokacija je 1,- H 98- E:) ukazuju"i na godinju
proizvodnju od 0<<- do 098- 2:h C8D In&rastruktura daje adekvatne uslove za povezivanje
tih potencijalnih lokacija u mreu) poto je mrea visokog i srednjeg napona u BiH do#ro
razvijena Imaju"i u vidu teritorijalni poloaj BiH) kao i kon&iguraciju zemljita) potencijal
energije vjetra u BiH razmatran je u dvije regijeG
juna BiH) gdje #lizina 3adranskog mora i kon&iguracija terena daju pogodne
preduslove za koritenje energije vjetra i
o#last !arajeva) gdje planine u tom podru%ju stvaraju vjetar koji je pogodan za
koritenje u vjetroelektranama
*renutno ne postoji nijedna elektrana na vjetar povezana na mreu visokog napona
Istraivanja i mjerenja na nekim lokacijama su u zavrnoj &azi) a na nekoliko lokacija se
o%ekuje po%etak izgradnje (npr vjetropark Eesihovina) 'ostoji odre(eni #roj malih elektrana
na vjetar za doma"instva) sigurno je da je njihov kapacitet premali da #i znatnije uticao na
ukupni procijenjeni kapacitet snage vjetra
1.2. Udio alternativnih izvora energije u ukupnoj potronji energije u Bosni i
Hercegovini sa posenim osvrtom na solarnu energiju
4kupno potre#na energija u BiH zadovoljava se potronjom uglja) te%nih goriva) plinovitih
goriva) hidroenergije) ogrjevnog drveta i jednim malim dijelom iz o#novljivih izvora energije
kao to su solarna i geotermalna energija Najve"i udio u ukupnoj potronji energije %ini
ugalj) a njegov udio) zavisno od godine) varira od <,).B do <1)8B @rlo zna%ajnu ulogu u
sna#djevanju potroa%a energijom ima ogrjevno drvo %iji udio iznosi od 09),B do ,0)1B
4dio svih te"nih goriva iznosio je u ,--- godini ,6)-B) ali se nakon toga postepeno
smanjivao) tako da su u ,--8 godini te%na goriva sudjelovala s ,0)0B 4dio ostalih o#lika
energije je zna%ajno manji *ako je udio hidroenergije) zavisno o hidrologiji) varirao od .)-B
do 0-)8B) a udio prirodnog plina od ,)1B do 8)6B C5D
4prkos velikim potencijalima) upotre#a solarne energije u BiH je veoma mala *renutno)
samo vrlo mali #roj potroa%a u BiH koriste solarnu energiju za zagrijavanje vode (ukupno
6--- H .--- m
,
solarnih kolektora) C8D
0
$snovni razlozi ovako ograni%ene upotre#e su
1
'rocjena u 'rvom nacionalnom izvjetaju o klimatskim promjenama u BiH je od <--- do 6--- m
,
) s
o#zirom da je taj dokument zavren sredinom ,--9 godine i na trend porasta instalisanih kapaciteta)
procjenjuje se da je od sredine ,--9 do kraja ,-00 godine instalisani kapacitet uve"an za oko 5-B
relativno visoki kapitalni trokovi (9-- do 08-- FE7m
,
) zavisno od tipa sistema i kolektora))
relativno je&tini drugi izvori energije i nedostatak podsticaja za koritenje solarne energije za
proizvodnju toplotne energije /ealno je procijeniti da sa kontinuiranim smanjenjem kapitalnih
trokova povrina instaliranih kolektora u BiH moe dosti"i 8---- m
,
do ,-,- godine C8D Na
osnovu prosje%ne godinje solarne iradijacije u BiH od 05-- k:h7m
,
) i prosje%ne e&ikasnosti
kolektora od 1-B) ova povrina kolektora moe proizvesti oko <6 2:h toplote godinje
Nivo upotre#e &otonaponskih sistema u BiH je vrlo nizak 2ru#a procjena instalisanih
kapaciteta &otonaponskih sistema je oko 0 E: 'ostoji mali #roj autonomnih sistema u
kontroli sao#ra"aja) meteorolokim stanicama i doma"instvima
2eotermalni izvori u BiH koriste se u manjoj mjeri za kupanje) a u jo manjoj mjeri za grijanje
prostora /ekreacioni ili #alneoloki (#anjski) kapaciteti postoje na vie geotermalnih izvora
(+ojnica) $lovo) @iegradska #anja) Ilida) !o%kovac) *uzla) Ilida) 2eotermalna voda se u
ovim o#jektima koristi cijele godine Na nekoliko lokacija (2ata) !anska Ilida) Freevo)
Breza) geotermalna voda se koristi sezonski 4 nekim navedenim centrima kao to je npr
+ojnica) geotermalna energija se) pomo"u toplotnih pumpi) koristi i za grijanje i pripremu
tople potrone vode
Nivo iskoritenja geotermalnih kapaciteta u BiH je iznimno nizak i iznosi samo 8B
2eotermalna energija se koristi u najve"em #roju slu%ajeva samo za kupanje 4 zadnjih
nekoliko godina razvijaju se projekti i vre istraivanja geotermalne energije na vie lokaliteta
s ciljem koritenja ove energije za grijanje gradova *akvi su primjeri Bijeljina i Banja Auka
'riprema projekata i istraivanja se vre uz saradnju sa kompanijama iz E4
Ako se izuzme elektri%na energija iz velikih hidroelektrana i energija iz ogrijevnog drveta koje
se koristi sa niskim stepenom iskoritenja (a i njena o#novljivost je vrlo %esto upitna)) udio
o#novljivih izvora energije) tj AIE) u ukupnoj potronji primarne energije je od 0 do ,B $vaj
udio se prakti%no odnosi na male hidroelektrane) napredne tehnologije koritenja #iomase)
solarnu energiju (za toplotu i elektri%nu energiju) i sporadi%no koritenje geotermalne
energije
,

1.!. "naliza arijera za koritenje alternativnih izvora energije u Bosni i

Hercegovini
'itanje koritenja AIE (samim tim i solarne) nije toliko stvar procjene njihovih prirodnih
potencijala) koliko %itavog niza #arijera njihovom koritenju (tehni%ke #arijere) ekonomske)
ekoloke) trine) 'ostoje zemlje i slu%ajevi gdje su prirodni potencijali AIE vrlo visoki) a taj
vid energije se ne koristi) jer su visoke neke od #arijera koritenja 4nato% velikom prirodnom
potencijalu AIE) u BiH postoji niz me(uso#no povezanih #arijera koje sprje%avaju koritenje
raspoloivog potencijala Barijere se mogu klasi&ikovati na vie na%ina 4 ovom radu #arijere
su podijeljene i analizirane unutar est kategorijaG
ekonomske;
strateke;
in&ormacijske;
#arijere u svjesnosti i percepciji javnosti;
institucionalne;
tehni%ke
Ekonomske barijere
2
$va procjena u%e"a alternativnih izvora energije u ukupnoj potronji energije u BiH ne uzima u o#zir
koritenja geotermalne energije kao niskotemperaturnog izvora za toplotne pumpe
4 BiH ne postoje namjenski &ondovi za &inansiranje projekata koritenja AIE Evropska
komisija putem me(unarodnih razvojnih #anaka kroz odre(ene projekte &inansiranja AIE daje
odre(ena podsticajna sredstva kao nepovratna sredstva u iznosu od 08 do ,-B 4 ve%ini
slu%ajeva projekti koritenja AIE se moraju &inansirati putem komercijalnih kredita Aokalni
&inansijski resursi su oskudni) a lista prioriteta veoma je duga (poslijeratna o#nova) opskr#a
hranom) i dr)) to u kona%nici zna%i da je odlu%ivanje o ulaganjima sklono minimiziranju
investicionih trokova i pove"anju operativnih trokova =ijena opreme pada i moe se
o%elivati da "e se taj trend nastaviti =ijena opreme pada iz dva razloga (i) z#og tzv Jlearning
ratioK tehnologije za koritenje AIE) to je iznos pada cijene opreme (u B) kada se instalisani
kapaciteti na jednom podru%ju (tritu) udvostru%i $vaj indikator za ve"inu tehnologija za
AIE je izme(u 08 ? ,-B (ii) pojava kvalitetne doma"e opreme za koritenje AIE Na primjer)
prema podacima vode"ih doma"ih proizvo(a"a kotlova na #iomasu) za svake dvije do tri
godine udvostru%i se kapacitet kotlova na #iomasu u BiH) to zna%i da njihova cijena za taj
period padne od 08 do ,-B

Ne uzimanje u o#zir eksternih trokova koritenja uglja i drugih &osilnih goriva je tako(e
#arijera koritenju AIE Istovremeno) jo uvijek postoje &inansijski podsticaji za koritenje
&osilnih goriva kao to je npr ne pla"anje naknade za eksploataciju uglja $d po%etka ,-0,
godine u +BiH se po%inje pla"ati naknada za emisije zaga(uju"ih materija u zrak %ime "e se
ova #arijera neto smanjiti
Strateke barijere
Najzna%ajnije strateke #arijere koritenju AIE u BiH uklju%uju sljede"eG
nepostojanje de&iniranog cilja o udjelu AIE u ukupnoj primarnoj energiji)
nepostojanje akcijskih planova na razli%itim nivoima upravljanja koji #i podsticali
koritenje AIE i
sla#i podsticaji optinama za dugoro%no planiranje e&ikasnog pruanja javnih usluga)
(podru%ne mree daljinskog grijanja) grijanje op"inskih ustanova) kola i sl)
Informacijske barijere
Najzna%ajnije in&ormacijske #arijere koritenju AIE u BiH uklju%uju sljede"eG
ograni%ena dostupnost i pristup postoje"im in&ormacijama o AIE (potre#ni podaci ili
uopte ne postoje ili su vrlo teko dostupni))
nepovezanost relevantnih sektora koji tretiraju pro#lematiku koritenja AIE) kao i
nepostojanje centralnog mjesta za in&ormisanje i
nedostatak potre#nih in&ormacija o privredi) razvoju trita) tehni%kim i marketinkim
pitanjima
Barijere u sjesnosti i percepciji janosti
Ee(u najzna%ajnije #arijere z#og nein&ormiranosti i krivih percepcija javnosti u BiH u#rajaju
seG
nein&ormiranost o modernim mogu"nostima primjene AIE (javnost nije upoznata s
%injenicom da su trokovi ivotnog ciklusa tehnologija za AIE %esto konkurentni ili %ak
nii od drugih tehnologija))
nein&ormiranost i nedostatak potre#nog iskustva o trokovima i isplativosti raznih
dostupnih tehnologija za proizvodnju energije iz AIE)
ograni%en doma"i kapacitet za skupljanje i analizu podataka o AIE i
pogrena percepcija relevantnih >irektiva E4 na na%in da se koritenje AIE vidi kao
dodatna o#aveza i troak) a ne kao razvojna ansa)
nedovoljna saradnja investitora u projekte AIE sa lokalnom zajednicom u pripremnoj
&azi projekta)
loa iskustva sa nekim projektima izgradnje postrojenja za koritenje AIE u kojima
investitor nije ispunio sve dogovorene o#aveze
Institucionalne barijere
Najzna%ajnije institucionalne #arijere su sljede"eG
nekoordiniranost institucija relevantnih za koritenje AIE 4 najve"em #roju slu%ajeva)
pro#lematika koritenja AIE se tretira od strane sektora za energiju ili energetiku i
zatite okoline Einistarstva i druge institucije zaduene za razvoj privrede su nikako
ili vrlo rijekto uklju%ene u ovu pro#lematiku I#og toga se deava da se propisuju
relativno visoke podsticajne tari&e za energiju iz tehnologija koje se ni djelomi%no ne
proizvode u BiH (kao npr vjetroelektrane i &otonaponske "elije) niti se radi na
stvaranju am#ijenta za pokretanje proizvodnje nekih komponenata za takve
tehnologije
nedovoljni institucionalni kapaciteti (mali #roj stru%njaka) nepostojanje odjela za
o#novljive izvore energije pri resornim ministrastvima i dr)
!ehni"ke barijere
4 najzna%ajnije tehni%ke #arijere u#rajaju se sljede"eG
ograni%enost masovne na#avke tehnologija za AIE z#og trenutnog malog trita u
BiH 4 posljednjih nekoliko godina vrlo #rzo se pove"ava instalirani kapacitet nekih
AIE) tako da te tehnologije prevazilaze ovu #arijeru *ako npr postoje"i doma"i
proizvo(a"i kotlova i prate"e opreme za proizvodnju energije iz #iomase imaju
dovoljno narud#i) a i mrea servisa je na zadovoljavaju"em nivou
nepostojanje tehni%ke in&rastrukture koja #i podravala razvoj AIE (nepostojanje
instituta za istraivanje i me(unarodni trans&er tehnologija)
sla#a ili nepostoje"a regulativa i standardi u smislu per&ormansi) proizvodnje)
instalacije i odravanja opreme Ne postoje doma"e akreditovane la#aratorije za
ispitivanje parametara opreme (kao to su e&ikasnost) emisije i dr)
1.#. Postoje$i izvori %inansiranja koritenja alternativnih izvora energije u Bosni i
Hercegovini
I#og relativno visokih podsticajnih tari&a za proizvodnju elektri%ne energije iz solarne i uz
o%ekivano padanje cijena &otonaponskih "elija moe se o%ekivati zna%ajno pove"anje
koritenja sun%eve energije za proizvodnju elektri%ne energije !tupanjem na snagu 4red#e
o koritenju o#novljivih izvora energije i kogeneracije u +BiH (!lu#ene novine +BiH) 5670-))
nekoliko investitora je krenulo u projektovanje i izgradnju &otonaponskih elektrana
Lto se ti%e sistema za proizvodnju toplotne energije iz solarne) &ondovi za zatitu okoline u
o#a entiteta mogu da podsti%u) izme(u ostalog i na#avku i ugradnju solarnih kolektora kao
AIE Ee(utim) jo uvijek nisu odre(eni kriteriji i iznosi podsticaja) tako da jo uvijek nema
primjera podsticanja solarnih kolektora iz ovih izvora
Indirektnim podsticajem za koritenjem AIE) a prije svega solarne energije za grijanje i
pripremu tople potrone vode) moe se smatrati odred#a 'ravilnika o tehni%kim zahtjevima
za toplotnu zatitu o#jekata i racionalnu upotre#u energije (!lu#ene novine +BiH) <97-9)
prema kojem se ograni%enja o potronje energije za grijanje ne odnose na o#jekte koji
najmanje 1-B potre#ne toplotne energije podmiruju iz individualnih o#novljivih izvora Na
ovaj na%in) vlasnicima o#jekata je data mogu"nost iz#ora investiranja u toplotnu zatitu ili u
sisteme za koritenje AIE ! o#zirom da se od svih AIE za grijanje uglavnom koristi solarna i
energija #iomase (gotermalna u manjoj mjeri)) zaklju%uju se da je cilj ove odred#e
intenziviranje koritenja solarne i energije #iomase
'rojekat #estern Balkans Sustainable Energ$ %redit &ine 'acilit$ (#eBSE'')
(
Evropske
#anke za o#novu i razvoj (EB/>) podsti%e) izme(u ostalog) na#avku i instaliranje solarnih
kolektora za privatna pravna lica) davaju"i podsticajni #onus nakon ugradnje solarnih
kolektora u visini od ,-B od investicije 'rojekat se implementira u !r#iji) BiH i Eakedoniji)
kroz komercijalne #anke 4 BiH je se 'rojekat implementira kroz /ai&&eisen i 4nicredit #anke
'odsticajni #onus dolazi iz Evropske komisije E4?a 4 BiH) 'rojekat je po%eo sredinom
,--9 godine i do sada je &inansirano oko 5- projekata) me(u kojima je i nekoliko projekata
koji uklju%uju solarne kolektore C6D
F&: #anka plasira sredstva kroz komercijalne #anke za energijsku e&ikasnost i AIE
'ovoljnost ove kreditne linije su nie kamatne stope (nema podsticajnog #onusa ili grant
sredstava) $va sredstva mogu da koriste i &izi%ka lica i javna preduze"a (za razliku od
:eB!E++?a) C1D
Neke doma"e #anke) kao to je npr @olks#anka) imaju namjenske kreditne linije za
energijsku e&ikasnost) u okviru kojih je mogu"e &inansirati i na#avku i ugradnju solarnih
kolektora
1.&. 'olarna energija u energijskim strategijama u Bosne i Hercegovine
! o#zirom da su pitanja vezana za energiju u nadlenosti entiteta) ne postoji strategija
razvoja energetskog sektora na nivou drave Na nivou drave ura(ena je !tudija
energetskog sektora BiH koja u nekim dijelovima sadri i preporuke za strateko planiranje
ovog sektora Ee(utim implementacija tih preporuka ide gotovo nikako Entiteti su uradili
strategije razvoja energetika) me(utim u o#a slu%aja naglasak je dat proizvodnji elektri%ne
energije) a ne toliko toplotne i e&ikasnom koritenju energije +BiH je ,--9 zavrila !trateki
plan i program razvoja elektroenergetskog sektora +BiH Implementacija ovog plana i
programa je prakti%no stala ve" na samom po%etku /! je ,-0- godine uradila !trategiju
razvoja elektroenergetskog sektora Iz naziva se vidi da je u prvom planu proizvodnja
elektri%ne energije 4 o#e strategije) doma"i ugalj i hidroenergija ostaju dominantni izvori
energije 'lanirana je izgradnja novih i zamjena postoje"ih kapaciteta na ugalj kao i izgradnja
novih velikih hidroelektrana ! druge strane) planira se zna%ajno pove"anje koritenja
potencijala AIE) ali #ez odre(enih ciljnih udjela AIE za odre(eni period Eoe se re"i da
postoje"e energijske strategije uzimaju u o#zir solarnu energiju ali #ez jasnih ciljeva i
mehanizama za njeno podsticanje
4 skladu sa stratekim opredjeljenjima za koritenjem AIE) +BiH je u 4red#i o proizvodnji
elektri%ne energije iz o#novljivih izvora energije de&inisala cilj da u%e"e energije iz AIE do
,-0, godine #ude 8B 4 tom cilju nije de&inisano u%e"e pojedinih AIE) pa tako ni solarne
energije 'ored toga) manjkavost 4red#e je u tome to tretira samo proizvodnju elektri%ne
energije
2. Pregled trenutne ponude na tristu Bosne i Hercegovine( u vezi sa koritenjem(
proizvodnjom i montaom solarnih kolektora
3
@ie o ovom projektu na httpG77MMMMe#se&&com7NpageOidP1,0QlangPsr
*rite solarnih kolektora u Europskoj uniji je u ,--6 godini naraslo za <1B u odnosu na
,--8 godinu) a u manje od tri godine se udvostru%ilo C0D 4 ,--6 godini u Europskoj uniji je
ukupno ugra(eno 5 miliona m
,
solarnih kolektora toplotne snage ,)0 2: 4kupno je u
&unkciji 05)8 2: solarnih toplotnih kolektora ili ,1 : po stanovniku Njema%ko trite dri
8-B udjela) a ve"a trita su austrijsko (0-B)) gr%ko (.B)) &rancusko (1B) i italijansko (6B)
2.1. Ponuda solarnih kolektora na tritu Bosne i Hercegovine
*rite solarnih kolektora u BiH u posljednjih nekoliko godina doivljava snanu ekspanziju
Na tritu u BiH se mogu na"i kolektori gotovo svih poznatih evropskih proizvo(a%a (plo%asti
i cijevni?vakuumski) 'ostoji i nekoliko doma"ih proizvo(a%a koji su zahvaljuju"i niim
cijenama i demonstracionim projektima do#ili svoje mjesto na tritu Ipak) procjenjuje se da
je u%e"e doma"ih proizvo(a%a na tritu manje od ,-B (uklju%uju"i i demostracione
projekte) Najve"i dio stranih a i doma"ih proizvo(a%a nude samostalne plo%aste solarne
kolektore) dok jedan manji #roj nudi i kom#inaciju solarnih kolektora i nekog drugog izvora
energije (tzv hi#ridni sistemi) naj%e"e u kom#inaciji sa kotlovima na pelet >o sada ne
postoje doma"i proivo(a%i vakuumskih solarnih kolektora
'rema na%inu organizovanosti prodaje me(unarodni proizvo(a%i solarnih kolektora mogu se
svrstati u tri grupeG
? oni koji prodaju kolektora vre preko svojih podrunica (osnovane &irme u BiH pod
istim imenom) kao to su npr /ehau) :eishaupt) @aillant i dr $ve &irme ujedno
rade i projektovanje sistema sa solarnim kolektorima) gdje je solarni kolektor dio
sistema za sna#djevanje energijom ili samostalno)
? oni koji prodaju vre preko specijalizovanih ovlatenih uvoznika) a uvoznici vre i
projektovanje sistema)
? oni koji prodaju vre preko prodajnih mjesta i ovlatenih servisera *akav primjer je
Bosch koji ima mreu ovlatenih prodajnih mjesta i servisera irom BiH
>oma"i proizvo(a%i solarnih kolektora su uglavnom mlade &irme koje su osnovane s tim
ciljem 'otre#na znanja ove &irme sti%u kroz programe pomo"i BiH *aku su npr &irme
>elma) *ermoinenjering i Ins?klima o#u%ene za proizvodnju i instaliranje solarnih kolektora
u okviru me(unarodne pomo"i BiH Froz demonstracione projekte inicirane u saradnji sa
lokalnim vlastima ove &irme su ve" stekle zavidne re&erence !ada rade na #rendiranju i
certi&iciranju svoje opreme $ve &irme rade solarne sisteme po principu klju% u ruke Neke
doma"e &irme koje se #ave proizvodnjom opreme za druge AIE) namjeravaju se po%eti #aviti
i proizvodnjom solarnih kolektora) s ciljem unapre(enja kompletnosti njihovog proizvoda
*ako npr &irma Fovan iz 2ra%anice) koja se #avi proizvodnjom kotlova na pelet planira
pokretanje proizvodnje solarnih kolektora koji "e #iti dio sistema za grijanje i pripremu tople
potrone vode u kom#inaciji sa kotlovima na pelete
4 po%etku &ormiranja trita solarnih kolektora u BiH) cijene solarnih kolektora doma"ih i
stranih kompanija su se veoma razlikovale *ako na primjer) postoji slu%aj ponude solarnih
kolektora povrine 0, m
,
u ,--9 godini) istog nivoa kompletnosti) e&ikasnosti i garantnih
uslova) doma"e i strane proizvodnje) u kojem je ponuda solarnih kolektora strane
proizvodnje oko tri puta skuplja od solarnih kolektora proizvedenih u BiH Fupac se odlu%io
za solarne kolektore proizvedene u BiH iako nisu imali odgovaraju"e certi&ikate i =E znak)
z#og %ega nije #ilo mogu"e &inansirati na#avku i ugradnju solarnih kolektora kroz :eB!E++
$va razlika u cijenama postaje sve manja >oma"i proizvo(a%i o#ez#je(uju potre#ne
certi&ikate i sti%u reputaciju kroz implementirane projekte Fako #i ostali konkurentni) odgovor
uvoznika solarnih kolektora je sniavanje cijena *ako na kraju ,-00 godine cijena solarnog
sistema (kolektor) spremnik) priklju%ci) sa montaom iznosi od 9-- do 08-- FE po m
,
kolektora) to je ekvivalent toplotnoj snazi od oko 1-- :) to zna%i da je jedini%na investicija
oko 01-- FE7k: 'ore(enja radi) jedini%na investicija u kotao na pelet je oko ,-- FE7k:
2.2. Potranja solarnih kolektora u Bosni i Hercegovini
Na osnovu iskustva koje je autor ove analize imao kroz projekat u periodu ,--9 H ,-00
godina) kada su u pitanju pravna lica u BiH) moe se re"i da postoji relativno veliki interes
doma"ih kompanija za koritenjem solarnih kolektora za do#ijanje toplotne energije potre#ne
za proizvodni proces i7ili grijanje i pripremu tople potrone vode $ko 5-B projekata koji su
razmatrani u okviru :eB!E++?a u tom periodu uklju%ivalo je solarne kolektore Nekoliko
takvih projekata je i realizovano Industrijske grane u kojima se javlja najve"a potranja
solarnih kolektora su hemijska) prehram#ena) prera(iva%ka i dr 4 ovim slu%ajevima) solarna
energija je uglavnom djelomi%na zamjena elektri%noj energiji i energiji iz te%nih goriva !
o#zirom da se solarna energija koristi tokom %itave godine) period povrata investicija se
kre"e od , do < godine (prema cijenama energije i energenata iz ,-0- godine) Hotelijerstvo
tako(e pokazuje sve ve"i interes za solarne kolektore 4 ve"ini ovakvih projekata postoje"a
oprema slui kao dodatni izvor energije 3edan dio klijenata iz ove grupe) ugra(uje
#rendirane solarne kolektore) #ez o#zira to su zna%ajno skuplji od solarnih kolektora manje
poznatih proizvo(a"a 3edna takav klijent iz prehram#ene industrije) o#janjava to eljom za
izgradnju imida pouzdanosti kod svojih kupaca !li%an na%in razmiljanja je u hotelijerstvu
4kupno gledaju"i jo uvijek je ve"a potranja za plo"astim kolektorima od vakuumskih
Fupci solarnih kolektora u BiH se mogu svrstati u nekoliko kategorijaG
Industrija (hemijska) prehram#ena) prera(iva%ka) gdje se do#ijena toplotna
energija koristi za proizvodni proces i pripremu tople potrone vode) smanjuju"i
potronju) uglavnom) elektri%ne energije i lo ulja I#og koritenja proizvedene
energije tokom %itave godine period povrata investicije je veoma kratak (, do <
godine) i
Igradarstvo ? (individualne ku"e) nove zgrade kolektivnog stanovanja i javne
zgrade H nove i one koje se rekonstruiu gdje se do#ijena toplotna energija
koristi za grijanje prostora i pripremu tople potrone vode) maksimalne toplotne
potre#e se javljaju u sezoni grijanja kada je proizvodnja toplotne energije
najmanja Iavisno od energenta koji se zamjenjuje solarnom energijom) period
povrata investicije je od oko pet godina (zamjena lo ulja) pa preko deset
godina u slu%aju zamjene energije iz uglja ili ogrijevnog drveta
Hoteli ? s o#zirom da su potre#e za pripremu tople vode relativno velike tokom
%itave godine period povrata investicije je veoma prihvatljiv 4 BiH postoji
relativno veliki #roj hotela koji koriste ukapljeni na&tni plin (4N') ili lo ulje za
grijanje) u tim slu%ajevima se ugradnja solarnih kolektora isplati za , do 5
godine

!. ')O* analiza energijskog sektora sa aspekta koritenja solarne energije u
odnosu na druge izvore alternativne energije
Foritenje solarne energije za proizvodnju toplotne energije u BiH ima niz prednosti) ali i
nedostataka !vi ovi aspekti "e se analizirati u nastavku primjenom !:$* analize
Snaga
? #esplatno RgorivoJ) nema trokova na#avke i skladitenja goriva)
? veoma mali operativni trokovi)
? pouzdan) #ezuman i dugotrajan rad (od ,- do 5- godina))
? pad investicionih trokova z#og masovne proizvodnje)
? zna%ajan potencijal H #roj sun%anih sati u BiH)
? razvojem vakuumskih solarnih kolektora pove"ala se e&ikasnost (vakuumski
solarni kolektori su za ,- H 5-B e&ikasniji od plo%astih) i proizvodnja toplote
naro%ito u jesenjem i zimskom periodu)
? jednostavna proizvodnja i montaa)
? mogu"nosti instalacije na krov ili druge nekoritene povrine) to zna%i da
nema zauzimanja prostora)
? lokalna proizvodnja i koritenje energije (pove"ana sigurnost sna#djevanja)
? ulaganje u odrivu #udu"nost)
? mogu"nost koritenja u kom#inaciji sa drugim izvorima energije)
? prilikom do#ijanja energije nema emisija zaga(uju"ih materija u okolinu) na
taj na%in solarni kolektori doprinose po#oljanju kvaliteta zraka (lokalni nivo) i
smanjenju emisija =$, (glo#alni nivo)
Slabosti
? visoki investicioni trokovi)
? dug period povrata investicije)
? potre#a za postojanjem rezervnog izvora energije (dodatni trokovi) jer je
solarna energija intermitentni izvor energije) najve"e potre#e za toplotom se
javljaju kad je intenzitet solarnog zra%enja najmanji (tokom zimskog perioda) i
o#ratno)
? vrlo ograni%en prostor za instaliranje u gradovima)
? nedostatak certi&iciranih instalatera i servisera (instaliranje %esto rade &irme
koje se #ave grijanjem i7ili klimatizacijom) te z#og loe izved#e %esto sistem
radi nee&ikasno i proizvodi negativnu reklamu))
? nepostojanje &inansijskih i &iskalnih podsticaja osim za pravna lica kroz neke
me(unarodne programe pomo"i BiH)
? jo uvijek mali #roj implementiranih demonstracionih projekata)
? mali #roj podataka o ostvarenim godinjim proizvodnjama (z#og kratkog
perioda pra"enja) tj rada kolektora))
? nema instituta u BiH koji razvijaju tehnologije do#ijanja toplotne energije iz
solarnih kolektora
)rilike
? stalni rast cijena energije iz drugih izvora)
? koritenje AIE postaje sve vie moda) pravna i &izi%ka lica grade svoj imid na
koritenju AIE)
? statisti%ki gledano sve ve"i #roj sun%anih sati u godini)
? pokretanje doma"e proizvodnje kolektora %ime se ja%a doma"a ekonomija)
? mogu"nost proivodnje solarnih kolektora u BiH istih karakteristika) ali sa
niom cijenom)
? manji rizik ulaganja nego u mnoge druge projekte ili dionice)
? najava uvo(enja podsticaja)
? mehanizmi za stimulisanje doma"e proizvodnje i zapoljavanja se mogu
usmjeriti u proizvodnju solarnih kolektora)
? osnivanje klastera doma"ih &irmi koje se #ave proizvodnjom i montaom
solarnih kolektora (samostalnih ili pri privrednim komorama) s ciljem
smanjenja trokova proizvodnje) zajedni%kog marketinga) edukacije
instalatera) stvaranja klime za podsticanje ugradnje solarnih kolektora)
#rendiranja itd)
? otvaranje trita Evropske unije (E4) za BiH)
? glo#alne inicijative i inicijative E4 za smanjenjem emisije stakleni%kih gasova
(prije svih =$,)) u #udu"nosti se o%ekuje da "e se dozvole za emisiju =$,
pla"ati) to "e &avorizirati izvore energije koji nemaju emisiju =$,) a s druge
strane sredstva prikupljena od dozvola za emisiju "e se usmjeravati za
podsticanje AIE
)rijetnje
? nizak nivo znanja potencijalnih krajnjih korisnika o mogu"nostima solarnih
kolektora (mnogi misle da solarni kolektor proizvodi toplotnu energiju samo za
vrijeme sun%anog vremena))
? neadekvatna politika cijena energije iz razli%itih izvora)
? ne uzimanje u o#zir svih trokova energije iz &osilnih goriva kao to su
emisije) odvoz i odlaganje pepela) zauzimanje prostora) vrijeme potroeno na
o#sluivanje opreme koja to zahtijeva itd))
? nepostojanje planova industrijskog razvoja sa aspekta pokretanja doma"e
proizvodnje solarnih kolektora)
? nepostojanje jasnih ciljeva drave za uvo(enjem koritenja solarnih kolektora)
? nepostojanje certi&ikacijskih ku"a u BiH za certi&ikaciju solarnih kolektora sa
aspekta energijske e&ikasnosti i uskla(enosti sa relevantnim E4 standardima)
z#og %ega ugradnja doma"ih solarnih kolektora) koji su je&tiniji od stranih) jo
uvijek ne moe #iti &inansirani kroz me(unarodne programe pomo"i BiH)
? razvoj i konkurentnost tehnologija za druge AIE) kao to su npr toplotne
pumpe za koritenje niskotemperaturne geotermalne energije
#. +aklju,ak
BiH ima velike prirodne potencijale za koritenje solarne energije #ilo za proizvodnju toplotne
ili elektri%ne energije 'ostoje do#ri podaci o potencijalima o#ra(eni kroz odgovaraju"e
studije i strategije ! druge strane) postoji niz #arijera koritenju solarne energije u BiH 'rije
svega to je nepostojanje jasnih ciljeva i programa za pove%anje koritenja solarne energije
*rite solarnih kolektora se #rzo razvija u nekoliko posljednjih godina i primjetno je
pove"anje konkurencije !ve vie se javljaju doma"i proizvo(a%i solarnih kolektora 'rocjene
su da u BiH ima oko 1--- m
,
instaliranih kolektora) a da je godinje pove"anje oko ,.B
4zimaju"i u o#zir prosje%nu cijenu od oko 0,-- FE7m
,
) zaklju%uje se da je dananja
vrijednost trita solarnih kolektora u BiH oko ,)8 miliona FE godinje $%ekuje se da
instalirana povrina do ,-,- godine naraste na 8---- m
,
) to #i #ilo oko 0,)8 m
,
na 0---
stanovnika *o je nivo koji su zemlje poput Belgije) !lova%ke i 'otrugala imale ve" ,--6
godine
'rimjena solarnih kolektora u BiH se moe pove"ati odgovaraju"im mjerama na nivou drave
i entiteta i toG o#razovanjem instalatera opreme) o#razovnom kampanjom usmjerenom prema
korisnicima toplotne energije) stvaranjem okruenja gdje se sistemi sa solarnim kolektorima
smatraju uo#i%ajenim rjeenjem za pripremu tople vode odnosno dogrijavanje prostorija)
davanjem &inansijskih i &iskalnih podsticaja onima koji investiraju u koritenje solarne energije
za proizvodnju toplote i dr
&. -iteratura i izvori podataka
0 !tudija energetskog sektora u BiH) Einistarstvo vanjske trgovine i ekonomskih
odnosa) Institut Hrvoje 'oar) ,--.
, =entar za razvoj i podrku) *uzla
5 !trateki plan i program razvoja energetskog sektora +ederacije Bosne i
Hercegovine) Einistarstvo energije) rudarstva i industrije +ederacije Bosne i
Hercegovine i ekspertna grupa) ,--.
< Husika AG Analiza ponude i potranje drvnih ostataka na podru%ju optina !re#renica
Bratunac i Eili"i) 4N>') ,-0-
8 'rvi nacionalni izvjetaj o klimatskim promjenama u BiH) 4N>' BiH) ,--9
6 :estern Balkans !ustaina#le EnergS =redit Aine +acilitS) kreditna linija Evropske
#anke za o#novu i razvoj za &inansiranje o#novljivih izvora energije i energijske
e&ikasnosti
1 EnergS E&&iciencS and /eneMa#les H !upport to EnergS 'olicS at Aocal Aevel (ENE/
!4''AT)) projekat E4 namjenjen o#novljivim izvorima energije i energijskoj
e&ikasnosti na lokalnom nivou) ,--9 ?
. :e# stranice i katalozi proizvo(a%a solarnih panela prisutnih u BiH