Analiza Poslovanja Preduzeca-Zavrsni Rad

VISOKA POSLOVNA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
AAK
ZAVRNI RAD
ANALIZA POSLOVNJA PREDUZEA
-teorijski i prkti!"i spekt-
#pri$er Vi"o %&p '()
*e"tor+ St&(e"t+
*r *i," No-o-i. *i,"k /"(
/r' i"(eks 011-234-04
/eo5r(6 j&,6 4027'
S(r8j +
UVOD................................................................................................................................................... 1
1 Analiza poslovanja preduzea.....................................................................................................3
0'4 Ko$po"e"te 9i,"s st"j'.....................................................................................................8
1.3. Ko$po"e"te 9i,"s &spe:'........................... .......................................................................9
1.4. A",i; 9i,"s toko- 5oto-i"e'..................................................................,..........................11
1.4.1 Analiza bilansa sopstvenog kapitala..................................................................................13
1.4.2 Trina vrednost kompanije neto dobit............................................................................14
1.4.3 !eto dobit sopstveni kapital............................................................................................14
1.4.4 !eto dobit "k"pna sredstva.............................................................................................14
1.5. Eko"o$ski pok;te,ji pos,o-"j pre(&;e.''...................................................................15
1.#.1. $a%io&analiza''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' 1'
1.#.2 (iz"elna analiza.....................................................................................................................22
1.#.3. Analiz pomo%" ra)"na pokri*a..............................................................................................22
1.#.4. Analiza pomo%" neto obrtnog kapitala..................................................................................23
1.#.#. +as, -lo. analiza...................................................................................................................23
2. Analiza poslovanja na primeru a.d. Vino upa......................................................................26
2.1. (ertikalna analiza / analiza bilansa "spe,a...........................................................................20
2.2. Analiza likvidnosti pomo*" -inansijski, pokazatelja............................................................28
2.2.1 1okazatelji poslovne aktivnosti............................................................................................32
2.2.2. 1okazatelji -inansijske str"kt"re..........................................................................................34
2.2.3. 1okazatelji rentabilnosti.......................................................................................................3#
2.2.4. 1okazatelji nov)ani, tokova................................................................................................30
2.2.#. 2inansijski leverage.............................................................................................................39
ZAK!U"AK...................................................................................................................................... #$
%&'(A&U(A.................................................................................................................................... #1
Eko"o$ski pok;te,ji pos,o-"j pre(&;e. Z-r<"i r(
UVOD
3konomski prin%ipi poslovanja s" odre4ene norme ili pravila koja se primenj"j" " poslovanj"
i rad" pred"ze*a i dr"gi, ekonomski, s"bjekata, " svr," ra%ionalnog ostvarivanja nji,ovi,
ekonomski, %iljeva. 3konomski "speno poslovanje se ostvar"je kada se tim poslovanjem
postign" "napred de-inisani ekonomski %iljevi pred"ze*a. 5tepen "spenosti " ostvarivanj"
postavljeni, %iljeva pred"ze*a izraava e-ikasnost njegovog poslovanja. 1rin%ipi i pravila
organizovanja pred"ze*a kao ekonomski, s"bjekata zasnivaj" se na ekonomskim
zakonitostima i prin%ipima poslovanja.
6ni se ispoljavaj" " mog"*nostima stvaranja ve*e proizvedene od "troene vrednosti. To
zna)i da pred"ze*a kao ekonomski s"bjekti svojim pro%esom rada i poslovanjem na trit"
treba da ostvare ve*e rez"ltate od "loe ni, vrednosti. 7 osnovi ekonomske e-ikasnosti
pred"ze*a je njegova tenja da svojom delatno*" i poslovanjem ostvari maksimalni ")inak
"z minimalna "laganja potrebni, komponenata, materije, energije i vremena. 3-ikasnost
poslovanja svakog pred"ze*a meri se kroz osnovni ekonomski prin%ip8 da s" postign"ti
rez"ltati maksimalno mog"*i i da s" ostvareni "z minimalna "laganja i troenja raspoloivi,
-aktora " pro%es" njegovog rada i poslovanja.
1
3konomski %iljevi i zada%i predstavljaj" samo deo "k"pni, %iljeva i zadataka pred"ze*a.
9ada%i se sastoje iz niza pojedina)ni, i kolektivni, zadataka koji proisti)" iz te,ni)ke podele
rada i za,teva koji postavljaj" te,noloki pro%esi. 5vaki )lan kolektiva pred"ze*a se pri
izvrenj" svog konkretnog zadatka mora pridravati za pravila i prin%ipe / )ijom primenom
*e se na optimalni na )in izvriti njegov konkretni i kolektivni radni zadatak kao deo "k"pnog
zadatka pred"ze*a. 3-ikasnost poslovanja pred"ze*a je "pravo propor%ionalna njegovim
ostvarenim rez"ltatima. (e*i rez"ltati podraz"mevaj" i ve*i stepen e-ikasnosti, pod "slovom
da s" "laganja za te rez"ltate ostala ista ili nis" pove*ana " ve*em obim" od obima rez"ltata.
9bog nemog"*nosti sinteti)kog, zbirnog izraza e-ikasnosti poslovanja, koji bi ob",vatio sve
"ti%ajne -aktore na strani rez"ltata i na strani "laganja / teorija i praksa ekonomije pred"ze *a
a-irmi" odre4ena par%ijalna merila i par%ijalne ekonomske prin%ipe poslovanja pred"ze*a.
!ajzna)ajniji par%ijalni prin%ipi i merila e-ikasnosti s"8 prod"ktivnost, ekonomi)nost i
rentabilnost. 5tepen i na)in ostvarivanja ovi, ekonomski, prin%i -"nk%ionisanja pred"ze*a
predstavlja izraz ekonomskog kvaliteta ekonomije svakog pred"ze*a
2
.
:a bi se "tvrdili ekonomski pokazatelji poslovanja pred"ze*a " %elini, kao %entralni
kriterij"mi na osnov" koji, se "tvr4"je kvalitet pred"ze*a "zimaj" se8
1. $a%io analiza likvidnosti,
2. $a%io analiza solventnosti,
3. $a%io analiza obrta,
4. $a%io analiza rentabiliteta,
1
;ivkovi* <., 3konomika poslovanja, <egatrend, =eograd, 2>>0. str 223.
2
?sto str 22#.
1
#. $a%io analiza prod"ktivnosti,
'. $a%io analiza -inansijske snage,
0. $a%io analiza korporativne vrednosti,
8. $a%io analiza rasta.
3
$a%io likvidnosti, kao i ra%io solventnosti spadaj" " gr"p" ra%ia str"kt"re. 5ve ove
kriterij"me pred"ze*e treba da posmatra integralno. 7koliko dodje do sit"a%ije da se jedan od
ovi, kriterij"ma ne sp"ni to moe stvoriti poteko*e " o%enjivanj" poslovanja pred"ze*a.
1. Analiza poslovanja preduzea ) *eorijs+i aspe+*
3
?sto., str. 20>
2
Analiza poslovanja ispit"je "n"tranj" vrednost @bonitetA poslovanja pred"ze*a. $adi
ispitivanja "n"tranje vrednosti poslovanja @bonitetaA, analiza polazi od oni, podloga koje
iskaz"j" %elin" poslovanja pred"ze*a a to s" pre svega bilansi. 9bog toga bilansi, kao iskazi
%eline poslovanja pred"ze*a, )ine polazn" osnov" analize poslovanja. 7sled kori*enja
bilansa kao podloge analize, analiza poslovanja, ne retko, naziva se ? analizom bilansa. Bao
iskazi %eline poslovanja pred"ze*a, bilansi )ine polazn" osnov" analize, a ne jedin" osnov"
analize, zato to s" bilansi is,odi tokova poslovanja, tren"tna slika stanja poslovanja na
odre4eni dan. Analizi poslovanja, potrebni s", ne samo is,odi tokova poslovanja odnosno
stanja poslovanja na odre4eni dan, ve* i "k"pna poslovna kretanja " posmatranom period"
odre4enog pred"ze*a. 7z "poredno kori*enje ostali, zna)ajni, interni, i eksterni, podataka
i in-orma%ija o rad" i poslovanj", " analiti)kom posmatranj" polazi se od %eline ka delovima,
i "z povratno dejstvo, dolazi se do potp"niji, in-orma%ija i podataka za analiz". 7pravo na taj
na)in se moe odgovoriti za,tevima analize poslovanja za posmatranjem poslovanja "
kretanj" a ne samo " stanj" kao tren"tne slike poslovanja. Time analiza poslovanja, koja je
proistekla iz analize bilansa, postaje ob",vatnija i svestranija kako sa gledita predmeta i
podr")ja ispitivanja a tako i sa gledita na)ina ispitivanja i kori*enja podataka i in-orma%ija
za analiz".
Bompletne analize poslovanja pred"ze*a %rpe se iz podataka dost"pnim " -inansijskim
izvetajima. 6snovni, bazi)ni, -inansijski izvetaji jes" bilans stanja i "spe,a. Analiza
-inansijski, izvetaja "smerena je na vrednosne ili nov)ane podatke i in-orma%ije, a moe se
de-inisati kao pro%es primene razli)iti, analiti)ki, sredstava i te,nika pomo*" koji, se poda%i
iz -inansijski, izvetaja pretvaraj" " korisne in-oma%ije za donoenje odl"ka.
Bompletna analiza i de-inisanje -inansijski, izvetaja moe se podeliti " tri gr"pe8
4
vertikalna analiza -inansijski, izvetaja, ,orizontalna analiza, analiza pokazatelja -inansijski,
izvetaja.
(ertikalnom analizom se dobija "vid " str"kt"r" -inansijski, izvetaja, to zna)i da se
posmatra "deo pojedini, delova imovine, kapitala i obaveza " "k"pnoj aktivi, odnosno
pasivi. (ertikalna anliza se provodi pomo*i str"kt"rni, -inansijski, izvetaja. 6vi izvetaji se
dobijaj" tako to se "k"pna aktiva, odnosno pasiva izjedna)i sa 1>>, a sve ostale stavke se
razmatraj" " odnos" na "k"pn" aktiv" @pasiv"A, te se tako apsol"tne veli)ine zamjenj"j"
relativnim brojevima. 9a bilans "spe,a poslovni pri,odi se izjedna)avaj" sa 1>>, a ostale
pozi%ije razmatraj" se " odnos" na te pri,ode i izra)"nava nji,ov "deo " str"kt"ri pri,oda.
7)e*e pojedini, stavki bilansa stanja " "k"pnoj aktivi @pasiviA zavisi najpre od vrste
delatnosti. !aprimer, -irma koja se bavi proizvodnjom mleka i mle)ni, proizvoda, najve*i
deo aktive ima*e " stalnoj imovini. 6brtna imovina bi*e najve*im delom sa)injena od
potraivanja od k"pa%a, a zali,e *e )initi mali pro%enat aktive. 7 pasivi bilansa, -irma bi
trebala imati najve*i deo d"goro)ni, izvora. 2irma koja se bavi trgovinom, trebala bi da ima
najve*" zast"pljenost obrtne imovine i to zali,a trgova)ke robe i potraivanja od k"pa%a.
4
("njak,!.,C2inansijski menadmentC , 3konomski -ak"ltet 5"boti%a, 2>>2. godine, str.129.
3
Dorizonatalnom analizom dobijamo "vid " kretanje pojedina)ni, pozi%ija iz perioda " period.
5vaki zna)ajniji porast odre4ene pozi%ije izme4" dva perioda posmatranja trebalo bi da b"de
predmet dodatnog ispitivanja. !a primer8 veliki porast zali,a moe da krije nemog"*nost
-irme da proda svoje proizvode, veliki porast potraivanja od k"pa%a moe da "kaz"je na
probleme " naplati potraivanja, naglo smanjenje stalni, sredstava moe da "kaz"je na
prisiln" prodaj" koja je pro"zrokovana naplatom poverio%a -irmeE
Analiza pokazatelja -inansijski, izvetaja & 1okazatelj je ra%ionalan ili odnosni broj, to
podraz"meva da se jedna ekonomska veli)ina stavlja " odnos s dr"gom ekonomskom
veli)inom. 1okazatelje "obi)ajno posmatramo kao nosio%e in-orma%ija koje s" potrebne za
"pravljanje poslovanjem i razvojem pred"ze*a. !a temelj" bilansa staja i "spe,a, naj)e*e se
"tvr4"j" slede*e gr"pe -inansijski, pokazatelja
#
8 pokazatelji likvidnosti i solventnosti mere
sposobnost pred"ze*a da izmiri svoje dospele kratkoro)ne obavezeE pokazatelji zad"enosti
mere koliko se pred"ze*e -inansira iz t"4i, izvora sredstavaE pokazatelji aktivnosti mere
povrat "loenog kapitala, to je zna)ajno za "pravljanje pred"ze*emE pokazatelji e-ikasnosti
investiranja mere "spenost "laganja " obi)ne deoni%e.
Analizom -inansijski, izvetaja zapravo sagledavamo poslovanje pred"ze*a i njegovo
-inansijsko stanje. Bao iskazi %eline poslovanja pred"ze*a, bilansi )ine polazn" osnov"
analize, a ne jedin" osnov" analize. 9atoF 9ato to s" bilansi is,odi tokova poslovanja,
tren"tna slika stanja poslovanja na odre4eni dan. Analizi poslovanja, potrebni s", ne samo
is,odi tokova poslovanja odnosno stanja poslovanja na odre4eni dan, ve* i "k"pna poslovna
kretanja " posmatranom period" odre4enog pred"ze*a. 7z "poredo kori*enje ostali,
zna)ajni, interni, i eksterni, podataka i in-orma%ija o rad" i poslovanj", " analiti)kom
posmatranj" polazi se od %eline ka delovima, i "z povratno dejstvo, dolazi se do potp"niji,
in-orma%ija i podataka za analiz". 7pravo na taj na)in se moe odgovoriti za,tevima analize
poslovanja za posmatranjem poslovanja " kretanj" a ne samo " stanj" kao tren"tne slike
poslovanja. Time analiza poslovanja, koja je proistekla iz analize bilansa, postaje ob",vatnija
i svestranija kako sa gledita predmeta i podr")ja ispitivanja tako i sa gledita na)ina
ispitivanja i kori*enja podataka i in-orma%ija za analiz".
0'0' Kriterij&$i ; po(e,& 9i,"s st"j
7 ra)"novodstvenoj teoriji i praksi, " zavisnosti od %iljeva bilansiranja, zast"pljeno je vie
merila @kriterij"maA za podel", odnosno gr"pisanje, bilansa po vrstama. 5ledstveno tome
ovde *e se izneti nekoliko, naj)e*e zast"pljeni,, kriterija za podel" odnosno gr"pisanje
bilansa. 1rema optim in-orma%ionim potrebama irokog kr"ga korisnika za donoenje
ekonomski, odl"ka, propisani, <e4"narodnim standardima -inansijskog izvetavanja
@<52?A, koji se prema zakonskoj reg"lativi smatraj" istovremeno i doma*im standardima,
razlik"j" se slede*e vrste bilansa
'
8
& bilans stanja,
& bilans "spe,a,
#
$omi*,G.,CAnaliza bilansaC, 3konomski -ak"ltet 5"boti%a, 2>>3. godine, str.49.
'
$odi*,H., CTeorija i analiza bilansaI, 5avremena administar%ija, =eograd, 2>>1. godine, str.09.
4
& bilans tokova gotovine ili izvetaj o tokovima gotovine i
& bilans sopstvenog kapitala ili izvetaj o promenama na kapital".
=ilans stanja iskaz"je -inansijsk" pozi%ij" pred"ze*a na odre4eni dan, raspoloive odnosno
ne"troene ekonomske res"rse za nastavak poslovanja " b"d"*nosti tj. visin" imovine "
aktivi, a visin" osnovnog @sopstvenogA i zajmovnog kapitala kao i visin" obaveza " pasivi.
6bzirom da je pozajmljeni kapital pozi%ija obaveza, a sopstveni kapital razlika imovine i
"k"pni, obaveza, bilans stanja kao bitan deo %eline radi "spostavljanja svoje bilansne
ravnotee, sadri i -inansijski rez"ltat )ime se "jedno "spostavlja i bilansna ravnotea bilansa
"spe,a. Ako je -inansijski rez"ltat negativan & g"bitak iskaz"je se na strani aktive, a ako je
pozitivan / dobitak iskaz"je se na strani pasive. Bada je " bilans" stanja iskazan g"bitak,
aktiva iskaz"je ne samo raspoloiv" imovin" ve* i izg"bljen" imovin" jer je g"bitak
izg"bljena imovina i " s"tini smanjenje @korekt"ra na nieA sopstvenog kapitala iskazanog "
pasivi. Bada je " bilans" stanja iskazan dobitak, pasiva moe ali ne mora da iskaz"je
pove*anje @ korekt"r" na vieA sopstvenog kapitala, to zavisi od toga dali bilans "spe,a
iskaz"je samo dobitak ili iskaz"je i raspodel" dobitka.
=ilans "spe,a ili ra)"n dobitka i g"bitka, iskaz"je -inansijski rez"ltat poslovanja " period" za
koji se bilans sastavlja. 2inansijski rez"ltat kao razlika pri,oda i ras,oda moe biti pozitivan i
negativan. Ako je -inansijski rez"ltat pozitivan / dobitak, iskaz"je se na strani ras,oda, a ako
je negativan / g"bitak, iskaz"je se na strani pri,oda, )ime se "spostavlja bilansna ravnotea.
=ilans "spe,a moe da iskaz"je -inansijski rez"ltat pre oporezivanja tj. pre odbitka poreza na
dobitak i -inansijski rez"ltat posle oporezivanja tj. poslije odbitka poreza na dobitak, i da se
iskaz"je -inansijski rez"ltat " vid" neto dobitka i neto g"bitaka. !eto dobitak iskaz"je razlik"
dobitka pre oporezivanja i poreza na dobitak, a neto g"bitak iskaz"je razlik" g"bitka pre
oporezivanja i dobitka pre oporezivanja sa porezom na dobitak. Ako bilans "spe,a iskaz"je
pozitivan -inansijski rez"ltat prije oporezivanja / dobitak pre oporezivanja, kao i raspodel"
dobitka " bilans" stanja na strani pasive po osnov" raspodele dobitka prvo *e se smanjiti
dospele obaveze a potom pove*ati neto sopstveni kapital za preostal" razlik" dobitka i
pokri*a dospeli, obaveza. Ako bilans "spe,a iskaz"je negativan -inansijski rez"ltat prije
oporezivanja / g"bitak pre oporezivanja, kao i pokri*e g"bitka " bilans" stanja smanji*e se
prvo rezerve kao deo sopstvenog kapitala a potom i deo obaveza "z saglasnost poverila%a, a
ako ni to nije dovoljno za pokri*e g"bitka, razlika *e se iskazati kao nepokriveni g"bitak na
strani aktive, ili ako bilans "spe,a iskaz"je negativan -inansijski rez"ltat pre oporezivanja /
g"bitak pre oporezivanja, bez pokri*a g"bitka %elok"pni g"bitak se iskaz"je na strani aktive
bilansa stanja koji )eka pokri*e " narednoj godini.
=ilans tokova gotovine ili izvetaj o tokovima gotovine iskaz"je prilive i odlive gotovine iz
poslovni, aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti -inansiranja " istom period" za koji
je sastavljen i bilans "spe,a. 9a pred"ze*e je najbitnije da "k"pan neto gotovinski tok b"de
pozitivan, a od aktivnosti na prvom mest" je da neto gotovinski tok iz poslovni, aktivnosti
b"de pozitivan, jer od poslovni, aktivnosti " najve*oj meri zavisi trajnost b"d"*i, "laganja.
#
=ilans sopstvenog kapitala ili izvetaj o promenama na kapital", iskaz"je analiti)ki pregled
promena na osnovnom kapital" i rezervama do koji, je dolo " obra)"nskom period" " visini
sopstvenog kapitala pred"ze*a.
1rema d"ini bilansnog perioda, odnosno vremen" sastavljanja, razlik"j" se slede*e vrste
bilansa
0
8 po)etni bilans, me4"bilans i godinji bilans.
1o)etni bilans ili bilans otvaranja jeste onaj bilans koji se sastavlja na po)etk" poslovanja
pred"ze*a ili na po)etk" poslovne godine i njega )ini bilans stanja. 1o)etni bilans za
novoosnovano pred"ze*e jeste bilans osnivanja, za pred"ze*e koje nastaje spajanjem jeste
bilans spajanja @-"zijeA, za pred"ze*e koje nastaje razdvajanjem jeste bilans razdvajanja a za
pred"ze*e koje prestaje da radi jeste likvida%ioni bilans.
<e4"bilans jeste onaj bilans koji se sastavlja " tok" poslovne godine, naj)e*e za
pol"godinji period a moe se sastavljati i za kra*i period " zavisnosti od d"ine %ilkl"sa
poslovanja pred"ze*a. <e4"bilans se sastavlja na osnov" knjigovodstveni, podataka i
ob",vata bilans "spe,a i bilans stanja.
Jodinji bilans jeste onaj bilans koji se sastavlja na kraj" poslovne godine i "jedno je po)etni
bilans za naredn" poslovn" godin". Jodinji bilans se sastavlja na osnov" podataka iz popisa
@invent"rni, podatakaA i potvr4ivanja salda @kon-irma%ijeA d"govanja i potraivanja sa
d"ni%ima i poverio%ima, odnosno pravnim li%ima sa kojima je pred"ze*e poslovalo, "sled
)ega s" poda%i godinjeg bilansa po ta)nosti ispred podataka me4"bilansa. Jodinji bilans
ob",vata vrste bilansa predvi4ene odredbama zakonske reg"lative.
1rema te,ni%i sastavljanja, razlik"j" se slede*e vrste bilansa
8
8 br"to bilans i neto bilans. =r"to
bilans jeste onaj bilans koji se sastavlja po br"to prin%ip". =r"to prin%ip sastoji se " tome da
se pojedine pozi%ije bilansa me4"sobno ne prebijaj", @ne kompenziraj"A odnosno ne iskaz"j"
se " neto iznos" ili kori*enjem ra)"novodstveni, pojmova, ne iskaz"j" se " saldo iznos". 1o
br"to prin%ip" sastavljaj" se bilans stanja i bilans "spe,a. !eto bilans jeste onaj bilans koji se
sastavlja po neto prin%ip". !eto prin%ip, s"protno br"to prin%ip", sastoji se " tome da se
pojedine pozi%ije bilansa me4"sobno prebijaj" kompenziraj"A odnosno iskaz"j" se " neto
iznos" ili kori*enjem ra)"novodstveni, pojmova, iskaz"j" se " saldo iznos". 1o neto
prin%ip" sastavljaj" se bilans stanja i bilans "spe,a.
1rema poda%ima na osnov" koji, se sastavljaj", razlik"j" se slede*e vrste bilansa8 planski
bilans, knjigovodstveni bilans i inventarni bilans. 1lanski bilans, stanja i "spe,a, je onaj
bilans koji se sastavlja na osnov" planski, podataka. !a osnov" planski, podataka sastavljaj"
se planski bilans stanja, planski bilans "spe,a i planski bilans tokova gotovine. 1lanski bilans
je sastavni deo plana poslovanja @biznis planaA pred"ze*a i dok"menta%iona osnova za
njegov" izrad" " stvari je dok"menta%iona osnova plana poslovanja. 1lanski bilans stanja
iskaz"je planirano stanje pozi%ija aktive i pozi%ija pasive na poslednji dan planskog perioda,
0
$omi*,G.,ITeorija bilansaI, 3konomski -ak"ltet 5"boti%a, 2>>3. godine, str.#9.
8
?sto, str. '4.
'
odnosno iskaz"je str"kt"r" planiranog stanja imovine, kapitala i obaveza, na poslednji dan
bilansnog perioda. 1lanski bilans "spe,a se sastavlja na osnov" planirani, pri,oda i ras,oda i
planiranog -inansijskog rez"ltata kao razlike planirani, pri,oda i ras,oda, koji s"
projektovani da se ostvare " planskom period". 1lanski bilans tokova gotovine @%as, -lo.A
iskaz"je planirane prilive i odlive gotovine pred"ze*a iz poslovni, aktivnosti, aktivnosti
investiranja i aktivnosti -inansiranja za isti period za koji je sastavljen planski bilans "spe,a i
planski bilans stanja. 1lanski bilansi se sastavljaj" po -azama izrade8 " prvoj -azi izrade
sastavljaj" po)etni planski bilansi stanja, "spe,a i tokova gotovineE " dr"goj -azi dolazi do
izmjenjenog iskaza elemenata planski, bilansa, kao posledi%a analize ostvarivanja poslovnog
plana, i " tre*oj -azi dolazi do kona)ne varijante planskog bilansa stanja, planskog bilansa
"spe,a i planskog bilansa tokova gotovine.
Bnjigovodstveni bilans je onaj bilans koji se sastavlja na osnov" knjigovodstveni, podataka
tj. evidentirani, kretanja i stanja poslovni, promena, odnosno promena na knjigovodstvenim
ra)"nima. 5astavljanjem knjigovodstveni, bilansa omog"*"je se "vid " -inansijski rez"ltat i
-inansijski poloaj pred"ze*a, kao i nastale promene " tok" perioda na koji se odnosi. 7
"slovima masovne primjene in-ormati)ki, programa, zavisno od stepena ob",vatnosti "
pra*enj" poslovanja pred"ze*a, knjigovodstveni bilans se moe sa)initi " svako vreme s
%iljem da se "smeri potrebna panja na poboljanje -inansijskog rez"ltata i -inansijskog
poloaja pred"ze*a. Bnjigovodstveni bilans se naziva i probni bilans jer se sastavlja naj)e*e
posle odre4eni, %ikl"sa " poslovanj" pred"ze*a. Bnjigovodstveni bilans sl"i i za prover"
ta)nosti evidentirani, promena na knjigovodstvenim ra)"nima gde se zbir levi, i desni,
strana mora slagati, )ime se otkrivaj" greke " izvrenim knjienjima koje se mog" odma,
na*i i ispraviti jer se )e*im bilansiranjem s"ava polje greaka.
?nventarni bilans je onaj bilans koji se sastavlja na osnov" inventarni, podataka tj. posle
izvrene invent"re ili popisa, svo4enjem knjigovodstvenog na stvarno stanje. ?nventarisanjem
ili popisom "tvr4"je se stvarno stanje imovine materijalni, i nov)ani, vrednosti kao i
potvr4ivanje @kon-irma%ijaA d"govanja i potraivanja sa poverio%ima i d"ni%ima, odnosno sa
povezanim pravnim li%ima sa kojima je pred"ze*e poslovalo. !akon zavrenog popisa,
knjigovodstveno stanje svodi se na stvarno stanje "tvr4eno popisima a "tvr4ene razlike
knjigovodstvenog i popisanog tj. stvarnog stanja " zavisnosti od "zroka odst"panja,
preba%"j" se na ra)"ne pri,oda i ras,oda ili na teret odgovorni, " pred"ze*", posle )ega se
sastavlja bilans stanja i bilans "spe,a. !a osnov" prednjeg, potp"no je jasno "sled )ega s"
poda%i inventarnog bilansa vie ta)ni od podataka knjigovodstvenog bilansa. 1rakti)no
gledano inventarni bilans je stvarni bilans. Teorijski gledano inventarni bilans, iako je ta)niji
od knjigovodstvenog @probnogA bilansa, nije stvarni bilans. :okazi se nalaze " pojavi
latentni, rezervi i skriveni, g"bitaka koji nastaj" kod "tvr4ivanja stvarnog stanja koje
ob",vata ne samo koli)insko ve* i vrednosno "tvr4ivanje stvarnog stanja, a to "kaz"je da
inventarni bilans nije stvarni bilans. :a je inventarni bilans stvarni bilans ne bi bilo pojave
latentni, rezervi i skriveni, g"bitaka, "sled )ega je teorijski gledano stvarni bilans, bilans
idealne ta)nosti. !a osnov" inventarni, podataka sastavlja se godinji bilans, bilans spajanja
@-"zijeA, bilans razdvajanja i likvida%ioni bilans.
0
1rema odnos" pri,oda i ras,oda, odnosno kakav -inansijski rez"ltat iskaz"je, razlik"j" se
slede*e vrste bilansa8
9
"spean bilans i ne"spean bilans. 7spean bilans iskaz"je pozitivan
-inansijski rez"ltat & dobitak tj. iskaz"je ve*e "k"pne pri,ode od "k"pni, ras,oda "z "slov da
je po sastav" i porekl" "k"pan pozitivni -inansijski rez"ltat / "k"pni dobitak nastao iz
rez"ltata redovnog poslovanja tj. pozitivne razlike zbira poslovni, i -inansijski, pri,oda i
zbira poslovni, i -inansijski, ras,oda " odnos" na pozitivn" razlik" vanredni, odnosno
neposlovni, pri,oda i vanredni, odnosno neposlovni, ras,oda. 7spean bilans je bilans
"spe,a )ije je poreklo i sastav "k"pnog pozitivnog -inansijskog rez"ltata / "k"pan dobitak
nastao iz pozitivne razlike zbira poslovni, i -inansijski, pri,oda " odnos" na zbir poslovni, i
-inansijski, ras,oda, a ne iz pozitivne razlike vanredni, odnosno neposlovni, pri,oda "
odnos" na vanredne odnosno neposlovne ras,ode.
=ilans "spe,a koji nije nastao iz redovnog poslovanja ne moe se smatrati "spenim
bilansom )iji je "k"pan pozitivan -inansijski rez"ltat & dobitak nastao poreklom iz ve*e
pozitivne razlike vanredni, odnosno neposlovni, pri,oda i vanredni, odnosno neposlovni,
ras,oda, " odnos" na pozitivn" razlik" zbira poslovni, i -inansijski, pri,oda i zbira
poslovni, i -inansijski, ras,oda.
!e"spean bilans iskaz"je negativan -inansijski rez"ltat & g"bitak tj.iskaz"je ve*e "k"pne
ras,ode od "k"pni, pri,oda "z "slov da "zro%i i visina g"bitka ne v"k" poreklo iz redovnog
poslovanja tj.negativne razlike zbira poslovni, i -inansijski, ras,oda i zbira poslovni, i
-inansijski, pri,oda " odnos" na negativn" razlik" vanredni, odnosno neposlovni, ras,oda i
vanredni, odnosno neposlovni, pri,oda. !e"spean bilans dakle jeste onaj bilans "spe,a )iji
je "zrok i visina "k"pnog negativnog -inansijskog rez"ltata / "k"pnog g"bitka nastao iz
negativne razlike zbira poslovni, i -inansijski, ras,oda " odnos" na zbir poslovni, i
-inansijski, pri,oda, a ne samo iz negativne razlike vanredni, odnosno neposlovni, ras,oda
" odnos" na vanredne odnosno neposlovne pri,ode
0'4' Ko$po"e"te 9i,"s st"j
=ilans stanja je stanje imovine, d"gova i kapitala na odre4eni dan. To je prikaz aktive i pasive
pred"ze*a " nekoj vremenskoj to)ki koja je obi)no kraj -iskalne godine pred"ze*a. Aktiva je
stalna imovina i tek"*a imovina. 5taln" imovin" )ine nematerijalna, materijalna i -inan%ijska
imovina, a tek"*" imovin" )ine zali,e, potraivanja, vrednosni papiri, )ekovi, mjeni%e,
blagajni)ki zapisi i nov)ana sredstva. 1asiv", vlastiti i t"4i izvori imovine. (lastiti izvori s"
kapital pred"ze*a, a t"4i izvori imovine se sastoje iz d"goro)ni, i kratkoro)ni, obveza.
Barakteristike stalne imovine s"8
1. Boriste se d"i vremenski period, a najmanje 1.god.
2. +elom svojom "potrebnom s"pstan%om "laze " pro%es proizvodnje
3. !e troe se odjednom, nego postepeno " vie pro%esa reprod"k%ije
4. !ji,ovo troenje predstavlja prenoenje vrednosti na proizvode
9
$omi*,G.,ITeorija bilansaI, 3konomski -ak"ltet 5"boti%a, 2>>3. godine, str.08.
8
5talna sredstva " oblik" stvari s"8
1. 1osed"j" -izi)k" s"pstan%", opipljiv oblik
2. 5talna sredstva " oblik" prava i d"goro)ni, razgrani)enja
3. !ematerijalna s"E d"goro)na / vek trajanja d"i od jedne godine
4. ekonomija investiranja i "ti%aj na "spenost poslovanja pred"ze*a
#. pokazatelji analize obima stalne imovine
'. pokazatelji analize str"kt"re stalne imovine
0. -aktori koji "ti)" na kori*enje kapa%iteta pred"ze*a.
(rste troenja s"8
2izi)ko troenje nastaje "sled -izi)ke "potrebe tj.koritenja sredstva @amort.A
@5redstvo se istroilo, vie nije za "potreb", ne moe se "potrebljavatiA
3konomsko troenje @raba*enjeA / zastarevanje s.s. "sled napretka na"ke i te,nike
@sredstvo je proizvodno sposobno, ali nam se ne isplatiA
1okazatelji stalne imovine s"8
Hedan od omiljeni, i "jedno najvaniji, alata analiti)ara jes" ra%io brojevi izvedeni iz
bilansa "spe,a. 1ravi zna)aj ovi ra%io brojevi dobijaj" kada se stave " odnos sa
tren"tnom trinom %enom kompanije.
13 @pri%eearningsA / stavlja " odnos trin" %en" kompanije i njene neto dobiti.
<oe se t"ma)iti kao vremenski period za koji *e -irma iz neto dobiti isplatiti
%elok"pn" tren"tn" trin" vrednost. 6vaj ra%io treba da je to nii, odnosno da neto
dobit )ini to ve*i deo trine vrednosti. 1rimer 1. Bompanija vredi 1.>>>.>>>.>>>
dinara na berzi. !eto dobit za godin" dana iznosi #>>.>>>.>>> dinara. (rednost ra%ija
13 je 2>. 6vakvim tempom investi%ija bi vam se isplatila za 2> godina.
0'=' Ko$po"e"te 9i,"s &spe:
=ilans "spe,a ili ra)"n dobitka / g"bitka je pregled pri,oda, ras,oda i -inansijskog rez"ltata
kao razlke me4" njima, ostvareni, " "tvr4enom obra)"nskom period". 1o svojoj s"tini,
ra)"n "spe,a je dr"gi sastavni deo godinjeg zaklj")ka, ali za razlik" od bilansa koji je
orjentisan na prikazivanje imovine, njegova -"nk%ija je "tvr4ivanje ostvarenog "spe,a po
vrstama, visini i izvorima. =ilans "spe,a je sjedinjavaj"*i @sinteti)kiA jednostrani ili dvostrani
pregled pri,oda, ras,oda i -inansijskog rez"ltata kao razlike pri,oda i ras,oda.
=ilans "spe,a " period" odKKKKKKKdoKKKKK
L 7B71!? $A5D6:? L " n.j. L 7B71!? 1$?D6:? L " n.j.
L :6=?TAB @1ozitivan -inansijski rez"ltatA
L L J7=?TAB @!egativan -inansijski rez"ltatA
7 literat"ri se bilans "spe,a )esto naziva ra)"n dobitka odnosno g"bitka i pokaz"je
-inansijski rez"ltat rada i poslovanja pred"ze*a " odre4enom obra)"nskom period". =ilans
"spe,a iskaz"je vrednosno "k"pno pove*anje sopstvenog kapitala @pri,odiA i "k"pno
9
smanjene sopstvenog kapitala @ras,odiA " tok" obra)"nskog perioda kao i -inansijski rez"ltat
kao razlik" "k"pnog pove*anja i "k"pnog smanjenja sopstvenog kapitala, koji se "klj")"je "
bilans stanja kao neto pove*anje sopstvenog kapitala @dobitakA ili neto smanjenje sopstvenog
kapitala @g"bitakA. 1o svom oblik" ili -ormi, bilans "spe,a se iskaz"je " vid" dvostranog i
jednostranog ra)"na. Ako se prikaz"je " vid" dvostranog ra)"na na levoj strani se iskaz"j"
ras,odi i pozitivan -inansijski rez"ltat / dobitak, a na desnoj strani se iskaz"j" pri,odi i
negativan -inansijski rez"ltat & g"bitak. Ako ne iskaz"je dobitak niti g"bitak, to zna)i da s"
iskazani ras,odi jednaki iskazanim pri,odima i tada je ostvaren n"lti -inansijski rez"ltat. Ako
se prikaz"je " vid" jednostranog ra)"na, prvo se iskaz"j" pri,odi a potom ras,odi i na kraj"
-inansijski rez"ltat kao nji,ova razlika, ako s" pri,odi ve*i od ras,oda & dobitak, a ako s"
ras,odi ve*i od pri,oda / g"bitak, i n"lti -inansijski rez"ltat ako s" pri,odi jednaki
ras,odima.
=ilans "spe,a moe se prikazati osnovnom bilansnom jedna)inom8
1$?D6:?/$A5D6:?M2?!A!5?H5B? $397GTAT, 1r&$s M 2$, ili 2$M1r&$s,
gde s" " zavisnosti od visine pri,oda i ras,oda mog"*a tri is,oda " odmeravanj" -inansijskog
rez"ltata poslovanja8 pozitivan -inansijski rez"ltat & dobitak, negativan -inansijski rez"ltat /
g"bitak i n"lti -inansijski rez"ltat.
(e*i pri,odi & manji ras,odi M pozitivan -inans. rez"ltat @:obitakA @N1rA/@O$sAM2$@:A,
(e*i ras,odi&manji pri,odi M negativan -inans. rez"ltat @g"bitakA @N$sA/@O1rAM2$@JA
Hednaki pri,odi&Hednaki ras,odiM!"lti -inans. rez"ltat @n"laA @M1rA/@M$sAM2$n"la@6A.
7potrebljeni simboli " zagradama zna)e8 @N A ve*i, @O A manji i jednaki @M A. =ilans "spe,a,
po svom oblik" ili -ormi , iskaz"je se " vid" dvostranog i jednostranog pregleda. 3lemente
bilansa "spe,a )ine8 pri,odi i ras,odi, gde se kao is,od pri,oda i ras,oda " vid" razlike
pojavlj"je -inansijski rez"ltat kao merilo "spenosti. 1ri,odi s" pove*anja ekonomski, koristi
" tok" obra)"nskog perioda " oblik" sti%anja, odnosno poboljanja kvaliteta imovine ili
smanjenja obaveza, koji imaj" za rez"ltat pove*anje vrednosti kapitala, ne ra)"naj"*i
pove*anja do koji, je dolo "platama kapitala od strane vlasnika.
$as,odi s" smanjenja ekonomski, koristi " tok" obra)"nskog perioda p"tem odliva, odnosno
"troka imovine ili nastanka obaveza, koje imaj" za rez"ltat smanjenje vrednosti kapitala, ne
ra)"naj"*i smanjenja nastala zbog raspodele vlasni%ima. 5tr"kt"ra bilansa "spe,a sastoji se
od dva "k"pna zbira @dva globalna agregataA odnosno dva elementa8 pri,oda i ras,oda.
1ri,odi i ras,odi kao dva "k"pna zbira @dva globalna agregataA odnosno dva elementa bilansa
"spe,a nis" kategorije istorodnog zna)enja, i gr"pi" se prema pojedinim agregatnim
veli)inama " zavisnosti od metoda po kojima je sa)injen sadraj bilansa "spe,a. 7
ra)"novodstvenoj teoriji i praksi koriste se dve metode za bilansiranje "spe,a8 metoda
"k"pni, trokova i metoda trokova prodati, ")inaka. 5"tina metode "k"pni, trokova
sastoji se " tome to se svi trokovi po vrstama smatraj" ras,odima obra)"nskog perioda koji
se s"prostavljaj" ostvarenim pri,odima tog obra)"nskog perioda, dok se s"tina metode
trokova prodati, ")inaka sastoji se " tome da se ostvarenim pri,odima " obra)"nskom
1>
period" s"prostave " vid" ras,oda ne svi trokovi, ve* samo trokovi koji se odnose na
prodate ")inke dodeljeni " tom obra)"nskom period".
0'7' A",i; 9i,"s toko- 5oto-i"e it(
=ilans tokova gotovine @%as, -lo.A ob",va*en je <$5 0 & ?zvetaj o tokovima gotovine.
1ojam gotovine ob",vata gotovin" " blagajni, i depozite po vi4enj". Jotovin" " blagajni )ini
gotov nova% i moe biti " doma*oj i ino val"ti. :epozite po vi4enj" tako4e )ine nova%
deponovan " doma*oj i ino val"ti na depozitnim ra)"nima kod banaka. 1o vi4enj" zna)i da se
njime moe raspolagati odma, po podnoenj" za,teva. Jotovinski ekvivalenti s"
kratkoro)na, visoko likvidna "laganja koja mog" brzo da se pretvore @konvert"j" A " poznate
iznose gotovine, "z bezna)ajan rizik od promene vrednosti. Jotovinskim ekvivalentima
smatraj" se ,artije od vrednosti koje se direktno mog" "nov)iti "z bezna)ajan rizik od
promene vrednosti, kao na primer )ek. :re se za izmirenje kratkoro)ni, gotovinski,
obaveza, a na redi investiranja ili " dr"ge svr,e.
Tokovi gotovine s" prilivi i odlivi gotovine i gotovinski, ekvivalenata. Tokovi gotovine kao
prilivi i odlivi gotovine i gotovinski, ekvivalenata, gr"pisani s" " tri vrste aktivnosti8 tokove
gotovine iz poslovni, aktivnosti, tokove gotovine iz aktivnosti investiranja i tokove gotovine
iz aktivnosti -inansiranja. Jr"pisanje tokova gotovine po vrstama aktivnosti omog"*"je da se
sagleda "ti%aj ti, aktivnosti na -inansijski poloaj pred"ze*a i iznos gotovine i gotovinski,
ekvivalenata sa kojima pred"ze*e raspolae, kao i "tvr4ivanje me4"sobne povezanosti sami,
aktivnosti. Hedna poslovna promena moe da ob",vati tokove gotovine " razli)itim gr"pama
aktivnosti. 1rimera radi, gotovinska otplata zajma ob",vata otplat" kamate i glavni%e zajma,
gde se oplata kamata gr"pie " tokove gotovine iz poslovni, aktivnosti, a otplata glavni%e "
tokove gotovine iz aktivnosti -inansiranja.
<etode sa)injavanja bilansa tokova gotovine =ilans tokova gotovine @%as, -lo.A ili izvetaj o
tokovima gotovine, moe se sa)initi po direktnoj i indirektnoj metodi. =ilans tokova gotovine
sa)injen po direktnoj metodi, iskaz"je glavne klase br"to priliva gotovine i br"to odliva
gotovine " tri gotovinska toka8 tokove gotovine iz poslovni, aktivnosti, tokove gotovine iz
aktivnosti investiranja i tokove gotovine iz aktivnosti -inansiranja, na jedan od slede*i,
na)ina8 iz ra)"novodstveni, eviden%ija pred"ze*a, ili "skla4ivanjem prodaje, trokova
prodati, proizvoda @pri,odi od kamate i sli)ni pri,odi i ras,odi kamata i sli)ne naknade za
-inansijske instit"%ijeA i dr"gi, stavki bilansa "spe,a za8 promene " stanj" zali,a i poslovni,
potraivanja i obaveza " tok" perioda, dr"ge negotovinske stavke, i ostale stavke, gde ")in%i
gotovine predstavljaj" tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili -inansiranja.
5a)injavanjem bilansa tokova gotovine po direktnoj metodi, dobijaj" se in-orma%ije koje
mog" da posl"e " pro%jeni b"d"*i, tokova gotovine, to nije mog"*e obezbediti p"tem
indirektne metode. =ilans tokova gotovine sa)injen po indirektnoj metodi, iskaz"je neto tok
gotovine iz poslovni, aktivnosti po dve mog"*nosti8 prva mog"*nost, "skla4ivanjem dobitka
ili g"bitka za ")inke @e-ekteA8
1. promena " stanj" zali,a i poslovni, potraivanja i obaveza tokom perioda,
11
2. negotovinski, stavki, kao to je amortiza%ija, rezervisanja, odloeni porezi,
nerealizovani dobi%i i g"bi%i " stranoj val"ti, neraspore4ena dobit pridr"eni,
pred"ze*a i manjinski interesi, i
3. svi, ostali, stavki, gde ")in%i gotovine predstavljaj" tokove gotovine iz aktivnosti
investiranja ili -inansiranja, i dr"ga mog"*nost, da neto tok gotovine iz poslovni,
aktivnosti moe biti prikazan po indirektnoj metodi, iskazivanjem pri,oda i ras,oda
objavljeni, " bilans" "spe,a, kao i promena " stanj" zali,a i poslovni, potraivanja i
obaveza iz poslovanja, tokom perioda.
1rva mog"*nost, kod iskazivanja tokova gotovine iz poslovni, aktivnosti, polazi od br"to
dobitka ili g"bitka a posle sledi ispravka na vie i na nie, da bi se dobio neto tok gotovine iz
poslovni, aktivnosti na dan bilansiranja.
=r"to dobitak se pove*ava a g"bitak smanj"je po slede*im osnovama8 amortiza%ije jer nije
direktno povezana sa gotovinskim izda%ima, trokova rezervisanja, jer tako4e nis" direktno
povezani sa gotovinskim izda%ima, smanjenje zali,a prodajom po zaklj")nom bilans" "
odnos" na zali,e po bilans" otvaranja, predstavlja priliv gotovine, smanjenje potraivanja iz
poslovanja po zaklj")nom bilans" " odnos" na potraivanja iz poslovanja po bilans"
otvaranja, predstavlja priliv gotovine, pove*anje obaveza iz poslovanja po zaklj")nom
bilans" " odnos" na obaveze iz poslovanja po bilans" otvaranja, predstavlja smanjenje odliva
gotovine i povra*aj poreza na rez"ltat, predstavlja priliv gotovine.
=r"to dobitak se smanj"je, a g"bitak pove*ava po osnov"8 pove*anje zali,a po zaklj")nom
bilans" " odnos" na zali,e po bilans" otvaranja, predstavlja "laganje & odliv gotovineE
pove*anja potraivanja iz poslovanja po zaklj")nom bilans" " odnos" na potraivanja po
bilans" otvaranja, predstavlja tako4e "laganje & odliv gotovineE smanjenje obaveza iz
poslovanja po zaklj")nom bilans" " odnos" na obaveze iz poslovanja po bilans" otvaranja,
predstavlja odliv gotovineE pla*eni porez na rez"ltat, predstavlja odliv gotovine. !a osnov"
prednjeg neto tok gotovine iz poslovne aktivnosti po indirektnoj metodi, izgleda8
?!:?$3BT!? <3T6: T6B6(A J6T6(?!3 ?9 165G6(!?D ABT?(!65T?
?. 1rilivi gotovine iz poslovni, aktivnosti @1 do 0A
1. =r"to dobitak
2. Amortiza%ija
3. Trokovi rezervisanja
4. 5manjenje zali,a
#. 5manjenje potraivanja iz poslovanja
'. 1ove*anje obaveza iz poslovanja
0. 1ovra*aj poreza na rez"ltat
??. 6dlivi gotovine iz poslovni, aktivnosti @1 do 4A
1. 1ove*anje zali,a
2. 1ove*anje potraivanja iz poslovanja
3. 5manjenje obaveza iz poslovanja
4. 1la*eni porez na rez"ltat
???. !eto priliv gotovine iz poslovni, aktivnosti @? / ??A
12
?(. !eto odliv gotovine iz poslovni, aktivnosti @?? / ?A
1.#.1 Analiza ,ilansa sops*veno- +api*ala
=ilans sopstvenog kapitala ili izvetaj o promenama na kapital" iskaz"je "k"pno pove*anje i
"k"pno smanjenje kao i krajnje stanje svake sastavni%e @komponenteA sopstvenog kapitala "
pret,odnoj i tek"*oj godini. 1ove*anje kapitala iskaz"je po kom osnov" s" pove*ane, a
smanjenje kapitala iskaz"je po kom osnov" s" smanjene svaka sastavni%a @komponentaA
sopstvenog kapitala " pret,odnoj i tek"*oj godini tj. izme4" dva "zastopna bilansa,
zaklj")nog bilansa i bilansa otvaranja pret,odne godine ? dva "zastopna bilansa, zaklj")nog
bilansa i bilansa otvaranja tek"*e godine. 1rema standardima, sopstveni kapital za
ekonomsko bi*e @ekonomski entitetA, je ostatak @rezid""mA imovine koji pripada vlasni%ima
kada se odbij" sve obaveze. 5opstveni kapital )ini imovina pred"ze*a "manjena za "k"pne
obaveze @sopstveni kapital M imovina pred"ze*a / obavezeA
1>
7 bilans" sopstvenog kapitala
ili izvetaj" o promenama na kapital", sopstveni kapital je sloena pozi%ija koja se sastoji od
slede*i, sastavni%a @komponentiA
11
8
6snovni kapital ob",vata8 ak%ijski kapital, "deli dr"tva sa ograni)enom
odgovorno*", "lozi, dravni kapital, dr"tveni kapital, zadr"ni kapital i ostali
osnovni kapital,
!e"pla*eni "pisani kapital ob",vata8ne"pla*ene "pisane ak%ije i ne"pla*eni "pisani
"deli
!apred navedene sastavni%e "kaz"j" da je osnovni kapital podeljen na dva dela @segmentaA8
"pla*eni "pisani deo i ne"pla*eni "pisani deo, to predstavlja novin" " odnos" na
ra)"novodstveni tretman kapitala. (rednost ak%ijskog kapitala se iskaz"je "mnokom broja
ak%ija i nominalne vrednosti ak%ija @ak%ijski kapital M broj ak%ija P nominalna vrednost
ak%ijaA. 7 sklad" sa <$5 33 9arada po ak%iji, knjigovodstveni ra)"n 3>> Ak%ijski kapital,
sadri samo ak%ije koje s" " opti%aj", a ne"pla*ene ak%ije se vode na posebnom
knjigovodstvenom ra)"n" 31> & !e"pla*ene "pisane ak%ije. $ezerve ob",vataj"8 emision"
premij", zakonske rezerve i stat"tarne i dr"ge rezerve. 3misiona premija se pojavlj"je
kao8posledi%a promene k"rsa ino val"te, ako je "govorena devizna kla"z"la i posledi%a
revaloriza%ije ako je "govorena "plata "pisanog kapitala " revaloriza%ionom iznos"
$evaloriza%ione rezerve se -ormiraj" po osnov" porasta potene @-erA vrednosti nekretnina,
postrojenja i opreme, nematerijalni, "laganja, ")e*a " kapital" " ino val"ti i sl. 7 sklad" sa
<$5 3' & 6bezvre4enje imovine, na teret revaloriza%ioni, rezervi se pokriva pad potene
vrednosti, kao i obezvre4enje imovine. !eraspore4eni dobitak ob",vata8 neraspore4eni
dobitak raniji, godina i neraspore4eni dobitak tek"*e godine. J"bitak ob",vata8 g"bitak
raniji, godina i g"bitak tek"*e godine. J"bitak predstavlja ispravk" vrednosti sopstvenog
kapitala. 7 zavisnosti od veli)ine g"bitka, ispravka se obavlja na dva na)ina. J"bitak se
moe iskazati " aktivi ili " pasivi " zavisnosti od visine g"bitka, to tako4e predstavlja novin"
1>
?vani,<.,C6snovi -inansijaC , 1oslovni -ak"ltet (iegrad, 2>>'.godine, str. 129.
11
?sto str. 13>
13
" odnos" na ra)"novodstveni tretman kapitala. 7 okvir" sopstvenog kapitala odvijaj" se tri
vrste poslovni, promena8
1. 3mitovanje ak%ija koje ob",vata8 prodaj" ak%ija za gotovin", zamena ak%ija za
imovin", "sl"ge ili konvertibilni kredit i izdavanje ak%ija za zamen" ak%ijaE
2. 6tk"p sopstveni, ak%ija koje ob",vata8ponovni otk"p ak%ija i gaenje ak%ija.E
3. 1la*anje dividendi koje ob",vata8 isplat" dividendi " gotovini ili izdavanje novi,
ak%ija po osnov" raspodele ostvareni, dividendi.
1.#.2 &r.i/na vrednos* +ompanije 0 ne*o do,i*
$63 @$et"rn on eQ"itRA / 5tavlja " odnos neto dobit i vrednost sopstvenog kapitala.
1okaz"je koliko jedini%a sopstvenog kapitala je potrebno da bi kompanija odba%ila jedn"
jedini%" neto dobiti. :r"gim re)ima prinos na sopstveni kapital. 6vaj ra%io treba da je to
vie, odnosno da kompanija to je vie mog"*e neto dobiti odba%i na osnov" sopstvenog
kapitala. 6vaj ra%io naziva se i ra%io e-ikasnosti menadmenta. :akle, pokaz"je koliko
e-ikasno menadment "potrebljava ak%ionarski kapital.
1rimer8
!eto dobit kompanije iznosi #>>.>>>.>>> dinara. 5opstveni kapital iznosi 2.>>>.>>>.>>>.
dinara. (rednost $63 je 2#S. 5vake 4 jedini%e sopstvenog kapitala odba%e jedn" jedini%"
neto dobiti.
1.#.3 1e*o do,i* 0 sops*veni +api*al
$6A @$et"rn on assetsA & 1redstavlja odnos neto dobiti i "k"pni, sredstava kompanije. 5li)no
pret,odnom treba da je to ve*i odnosno da se "k"pna sredstva @sopstvena T t"djaA
"potrebljavaj" to e-ikasnije, da "k"pna sredstva odba%e to ve*i pro%jenat neto dobiti.
7koliko -irma posed"je 4.>>>.>>>.>>> "k"pni, sredstava ra%io broj $6A iznosi*e 12.#S.
:akle, 8 jedini%a "k"pni, sredstava potrebno je da bi se stvorila 1 jedini%a neto dobiti.
1.#.# 1e*o do,i* 0 u+upna sreds*va
315 @3arnings per s,areA / 1redstavlja neto dobitak po ak%iji. (rlo jednostavno svaka
kompanija koja eli da zaradi poverenje investitora, k"pa%a i javnosti treba da ima to je
mog"*e ve*" neto dobit po ak%iji. Bompnija posed"je 1.>>>.>>> ak%ija. 315 iznosi #>>
dinara po ak%iji.
14
1.5. '+onoms+i po+aza*elji poslovanja preduzea
2inansijska analiza bavi se istraivanjem -"nk%ionalni, odnosa koji postoje izme4" odre4eni,
pozi%ija " bilans" stanja i bilans" "spe,a, da bi se omog"*ila verodostojna o%ena -inansijskog
poloaja i aktivnosti pred"ze*a. 9a analiz" -inansijskog stanja koriste se odre4ena pravila
-inansiranja izraena " vid" ra%ija, koe-i%ijenata i dr"gi, pokazatelja poslovanja, kojima se
s"miraj" -inansijski poda%i o stanj" poslovanja. ?n-orma%ije iz bilansa "spe,a, iznos pri,oda,
ras,oda i dobit, i in-orma%ije iz bilansa stanja, o vrednosti imovine, obavezama, i neto
vrednosti imovine " odre4enom period", osnova s" za izra)"navanje -inansijski, ra%ija koji
se odnose na ostvarene rez"ltate i "kaz"j" na nivo rizika " poslovanj". ?zra)"navanjem
-inansijski, ra%ija meri se i o%enj"je svaki rizik " poslovanj".
?maj"*i " vid" da -inansijski izvetaji sadre veliki broj podataka, ovi poda%i gr"pi" se radi
-inansijske analize da bi se dobio jasan i pregledan "vid " -inansijsko stanje i da bi se mogli
koristiti za izra)"navanje ra%ija ili pokazatelja poslovanja.
12
Boriste se samo oni poda%i koji
s" bitni za izra)"navanje klj")ni, -inansijski, ra%ija. Bada pred"ze*e, na primer, trai kredit
od banke, za o)ekivati je da *e bank" da interes"j" pokazatelji zad"enosti i sposobnosti
pred"ze*a da vra*a d"g i pla*a kamat".
2inansijska analiza je, " osnovi, ra%io analiza izraena " prostoj matemati)koj -orm"li kroz
odnos jedne bilansne pozi%ije prema dr"goj. 6dnose izme4" bilansni, pozi%ija koji se
izraavaj" ra%io brojevima korisno je stalno proveravati pomo*" "napred postavljeni, normi
ili standarda da bi se izvrila o%ena o -inansijskom stanj" pred"ze*a i b"d"*im tenden%ijama.
1ri analiti)koj interpreta%iji ra%io brojeva nekog pred"ze*a, analiti)ar" obi)no stoje na
raspolaganj" jedan ili vie od slede*i, standarda, koje moe koristiti alternativno ili
komplementarno8
ra%io brojevi zasnovani na poslovnoj prolosti svakog pojedina)nog pred"ze*a,
ra%io brojevi "tvr4eni na bazi in-orma%ija iz tek"*eg operativno&-inansijskog
plana pred"ze*a, koji odraavaj" proteklo isk"stvo pred"ze*a korigovano za
o)ekivane promene " nast"paj"*em planskom period",
ra%io brojevi privredne grane kojoj pripada pred"ze*e.
13
9avisno od toga )em" treba da sl"e, svi ra%io brojevi mog" se klasi-ikovati " slede*i,
nekoliko gr"pa pokazatelja poslovanja ili -inansijski, pokazatelja8
pokazatelji likvidnosti,
pokazatelji aktivnosti,
pokazatelji -inansijske str"kt"re,
pokazatelji rentabilnosti,
pokazatelji prinosa po ak%iji,
12
=realR, A. $i%,ard, 5te.art +. <Rers, 1art ?U, V2inan%ial AnalRsis and 1laning, 1rin%iples o- +orporateC
2inan%e, T,ird 3dition, ?nternational 3dition, <%Jra.&Dill ?r.in, !e. Work, 2>>3., p. 81#
13
Dr"sti* D.8 V2inansijski mendmentC, Al-a&gra- !5, !ovi 5ad, 2>>#. str. 48,
1#
-inansijski leverid,
:ipon sistem analize.
14
!avedeni pokazatelji nis" jedini i nji,ov redosled nije nepromenljiv. !a primer, kod kreditne
analize na prvom mest" s" svakako ra%ija -inansijskog leverida. <e4"tim, ve*ina a"tora na
prvo mesto stavlja pokazatelje likvidnosti, pre svega zato to s" pokazatelji likvidnosti
kriterij"m ne samo primarne sig"rnosti i zatite poverio%a, ve* opstanka pred"ze*a.
Primer:
1rilikom razmatranja odl"ke o kratkoro)nom kreditiranj", poslovna banka je zainteresovana
da najpre sazna pokazatelje likvidnosti pred"ze*a. =anka na toj osnovi o%enj"je mog"*i
stepen rizika "laganja svoji, sredstava. :a li *e pred"ze*" odobriti traeni kredit ili ne, zavisi
ne samo od tek"*eg ra%ija likvidnosti, nego i od pro%ene neto obrtnog kapitala, koji je kao
izvor -inansiranja izvesna garan%ija za zatit" interesa kratkoro)ni, poverila%a.
1.5.1.(a2io3analiza
$a%io analiza je jedan od naj)e*e kori*eni, instr"menata -inansijske analize. Bonkretno,
"potreba ove metode " praksi podraz"meva, pre svega, poznavanje osnovni, teoretski,&
metodoloki, postavki na kojima je ista izgra4ena kao %elovit i zaokr"en sistem za
analiti)ko ispitivanje -inansijskog i rentabilitetnog poloaja pred"ze*a. 5X obzirom na
)injeni%" da analiti)ar" stoje na raspolaganj" brojni ra%io pokazatelji, zna)ajno je pitanje
nji,ovog izbora, gr"pisanja i "tvr4ivanja adekvatnog redosleda. 6d istog zna)aja je i pravilna
analiti)ka interpreta%ija kvanti-i%irani, ra%io veli)ina. :anas, na osnov" masovnog kori*enja
" praksi i iroke rasprostranjenosti " literat"ri, sX pravom se moe tvrditi da se radi o
zna)ajnoj metodi -inansijske analize. 5X tim " vezi, neki a"tori gotovo da poistove*"j"
-inansijsk" analiz" i ra%io analiz". To treba s,vatiti vie kao isti%anje zna)aja ove metode, a
manje kao isklj")ivo tvrdnj". 6snovne pretpostavke, na kojima po)iva kon%ept ra%io analize,
s" slede*e generalne tvrdnje8
svaki od odabrani, ra%io brojeva mora biti relevantan indikator za o%en"
-inansijskog poloaja i rentabilnosti poslovanja,
" koli)inama oba elementa @i brojitelj i imeniteljA imaj" jednak" vanost. 9ato
je neop,odno analizirati "ti%aj i jednog i dr"gog elementa na veli)in" ra%io
broja,
"poredivost ra%io brojeva " vremen" predstavlja sadrinsk" nepromenljivost
brojitelja i imenitelja " svim analiziranim godinama,
pojedini ra%io brojevi s" zavisni od veli)ine i promene dr"gi, ra%ia. 1ri nji,ovoj
interpreta%iji neop,odno je razmatrati t" me4"zavisnost,
izabrani ra%io brojevi "vijek se prezent"j" " oblik" tabelarnog pregleda " kome
s" gr"pisani " "e i ire ,omogene gr"pe pokazatelja, " sklad" sa %iljevima i
za,tevima analize,
14
Dr"sti* D.8 V2inansijski mendmentC, Al-a&gra- !5, !ovi 5ad, 2>>#. str. 49
1'
kvanti-i%iranje ra%io brojeva treba analizirati " odnos" na "napred postavljene
standarde @VnormeC, VpravilaC, odnosno kriterij"meA, da bi se moglo o%eniti "
kojoj meri nji,ova veli)ina odrava povoljna ili nepovoljna stanja i tenden%ije.
$a%io analiza bazira se na odre4enim komponentama bilansa stanja i bilansa "spe,a i
sra)"nata je na identi-ikovanje i o%en" -inansijskog poloaja @likvidnosti, sig"rnosti i
aktivnostiA i rentabiliteta poslovanja pred"ze*a. ?maj"*i " vid" %iljeve ra%io&analize,
razlik"jemo slede*e vrste8 likvidnosti, sig"rnosti, "pravljanja i rentabiliteta.
1#
$a%io likvidnosti se dobija na bazi podataka iz bilansa stanja i koristi se kao ini%ijalni
pokazatelj sposobnosti pred"ze*a da likvidira svoje obaveze o rok" dospelosti. 1rema tome,
ra%io likvidnosti je "smeren na "tvr4ivanje i o%en" -inansijskog poloaja pred"ze*a na kratak
rok. $azlik"j" se 3 ra%ia ili testa likvidnosti pred"ze*a, i to8 opti ra%io likvidnosti, ra%io
red"%irane likvidnosti i ra%io nov)ane likvidnosti. 6pti ra%io likvidnosti je nastao kao re-leks
aplika%ije bilansnog pravila " "em smisl", koje za,teva da osnovna sredstva b"d"
-inansirana sopstvenim ili bar permanentnim kapitalom, a obrtna sredstva da b"d" pokrivena
kratkoro)nim izvorima -inansiranja. 6vaj ra%io se "tvr4"je na slede*i na)in8
Opti racio likvidnosti M
Bao i sve ostale ra%io brojeve, opti ra%io likvidnosti posebno @zbog neidenti-ikovane
str"kt"re njegovog brojio%a i imenio%aA treba krajnje oprezno interpretirati i koristititi. ?pak,
moe se re*i da opti ra%io likvidnosti manji od 1 pokaz"je nezadovoljavaj"*" likvidnost
@kratkoro)ni kapital je kori*en za -inansiranje osnovni, sredstavaA, opti ra%io likvidnosti
koji je jednak 1, predstavlja donj" grani%", tj. realiza%ij" za,teva bilansnog pravila " "em
smisl" i opti ra%io likvidnosti koji je jednak 2 predstavlja standardn" rela%ij", tj. ostvar"je
za,teve pravila -inansiranja 281.
$a%io red"%irane likvidnosti predstavlja rigorozniji za,tev " pogled" o%ene likvidnosti
pred"ze*a i nastao je kao aplika%ija pravila -inansiranja 181, koje trai da osnovna sredstva i
zali,e b"d" -inansirani d"goro)nim izvorima -inansiranja. 6vaj ra%io likvidnosti se "tvr4"je
iz slede*eg odnosa8
Racio reducirane likvidnosti M
?pak, kada je re) o o%eni -inansijskog poloaja pred"ze*a na kratak rok na bazi ra%io&
red"%irane likvidnosti, po pravil" stoji konstata%ija da iznos ovog ra%ia iznad 1 pokaz"je
povoljn" i )esto poeljn" -inansijsk" str"kt"r" pred"ze*a.
$a%io nov)ane likvidnosti predstavlja jo stroi test likvidnosti pred"ze*a. 6vaj ra%io se
"tvr4"je na slede*i na)in8
Racio novane likvidnosti M
1#
!erandi* =., :i%kov (., 1erovi* (.8 Ekonomika moderna, 5tRlos print, !ovi 5ad, 2>>4., str.11#
10
$a%io sig"rnosti ili solventnosti se, tako4e, dobija na osnov" podataka iz bilansa stanja, ali
sl"i za identi-ikovanje i o%en" -inansijskog poloaja @str"kt"reA pred"ze*a na d"gi rok. 7
str")noj literat"ri i privrednoj praksi se razmatra i primjenj"je vie ra%ia sig"rnosti ili
solventnosti. !ajvaniji s" ra%io str"kt"re izvora -inansiranja @kapitalaA, ra%io ")e*a
pozajmljeni, izvora -inansiranja @pozajmljenog kapitalaA " "k"pnim kori*enim izvorima
-inansiranja @"k"pnom kapital"A ili ra%io doprinosa pozajmljeni, izvora -inansiranja
@pozajmljenog kapitalaA pokri*" aktive i ra%io ")e*a pozajmljeni, d"goro)ni, izvora
-inansiranja @pozajmljenog d"goro)nog kapitalaA, tj. d"goro)ni, kredita " "k"pnim
permanentnim izvorima -inansiranja @permanentnom kapital"A. $a%io str"kt"re izvora
-inansiranja @kapitalaA "tvr4"je se na slede*i na)in8
Racio strukture izvora finansiranja (kapitala) M
7 str")noj literat"ri je najvie zast"pljeno s,vatanje prema kome iznos ovog ra%ia sig"rnosti
ili solventnosti ispod 1 pokaz"je nedovoljn" sig"rnost, a iznad 1 sig"rnost koja je iznad
normale. To zna)i da pred"ze*a koja imaj" izrazito neizvesne i slabije "slove privre4ivanja
moraj" imati znatniji iznos sopstvenog izvora -inansiranja @sopstvenogA kapitala, tj. moraj"
obezbjediti ra%io str"kt"re izvora -inansiranja @kapitalaA iznad 1.
$a%io ")e*a pozajmljeni, izvora -inansiranja @pozajmljenog kapitalaA " "k"pnim kori*enim
izvorima -inansiranja @"k"pnom kapital"A ili ra%io doprinosa pozajmljeni, izvora -inansiranja
@pozajmljenog kapitalaA pokri*" aktive obi)no se izraava " pro%entima i izra)"nava na
slede*i na)in8
Racio doprinosa pozajmljenih izvora finan pokr aktive M Y1>>
$a%io ")e*a pozajmljeni, d"goro)ni, izvora -inansiranja, tj. d"goro)ni, kredita " "k"pnim
permanentnim izvorima -inansiranja @permanentnom kapital"A se, po pravil", iskaz"je "
pro%entima i izra)"nava na slede*i na)in8
Racio ue!a pozajmljenih du"izvora fin u ukupnom M
permanentnom finansiranju
$a%io ")e*a pozajmljeni, d"goro)ni, izvora -inansiranja @pozajmljenog d"goro)nog
kapitalaA " "k"pnim permanentnim izvorima -inansiranja @permanentnom kapital"A.Ako
po4emo od pretpostavke da d"goro)ni krediti iznose #>.>>> e"ra, a permanentni kapital
8>.>>> e"ra, onda ra%io ")e*a pozajmljeni, d"goro)ni, izvora -inansiranja @pozajmljenog
d"goro)nog kapitalaA " "k"pnim permanentnim izvorima -inansiranja @permanentnom
kapital"A iznosi #>S, to zna)i da #>S permanentnog kapitala predstavljaj" d"goro)ni krediti
@zna)i #>S permanentnog kapitala )ini sopstveni kapitalA. :a li je to dovoljno, malo ili
mnogo zavisi, tako4e, od konkretnog pred"ze*a i to, pre svega, od str"kt"re poslovni,
sredstava datog pred"ze*a.
$a%io "pravljanja ili pokazatelji aktivnosti se dobijaj" na bazi podataka iz bilansa stanja i
bilansa "spe,a, a izraavaj" se " -ormi koe-i%ijenata ili broja dana zadravanja poslovni,
18
sredstava " konkretnom oblik" @zali,e, potraivanja od k"pa%a, obaveze prema dobavlja)ima
i sl.A. ?ma vie ra%ia "pravljanja ili pokazatelja aktivnosti, ali *emo se zadrati na slede*a tri8
ra%io obrta zali,a, ra%io reg"lisanja potraivanja od k"pa%a i ra%io reg"lisanja obaveza prema
dobavlja)ima. 7 okvir" ra%ia obrta zali,a od posebnog s" zna)aja koe-i%ijent obrta zali,a i
pokazatelj prose)nog vremena zadravanja zali,a " pred"ze*". Boe-i%ijent obrta zali,a
"tvr4"je se na slede*i na)in8
#oeficijent o$rta zaliha M
1rose)no vreme zadravanja zali,a " pred"ze*" se identi-ik"je na slede*i na)in8
Proseno vreme zadr%avanja zaliha u preduze!u M
9a prakti)ne analiti)ke potrebe, koe-i%ijent obrta zali,a i prose)no vreme zadravanja zali,a
" pred"ze*" mog" se "tvr4ivati i za pojedine oblike zali,a8 materijal, nedovren"
proizvodnj", gotove proizvode, rob" i sl. Bada je re) o ra%i" reg"lisanja potraivanja od
k"pa%a, tako4e, izdvajamo koe-i%ijent obrta k"pa%a i pokazatelj prose)nog vremena naplate
potraivanja od k"pa%a. Boe-i%ijent obrta k"pa%a se "tvr4"je na slede*i na)in8
#oeficijent o$rta kupca M
7koliko " posmatranom obra)"nskom period" pri,odi od realiza%ije proizvoda iznose 9>.>>>
e"ra, a prose)an saldo k"pa%a 1#.>>> e"ra @saldo k"pa%a na po)etk" obra)"nskog perioda je
14.>>> e"ra, a na kraj" obra)"nskog perioda 1'.>>> e"raA, koe-i%ijent obrta k"pa%a iznosi
',>>, a to zna)i da se potraivanja od k"pa%a " odnosnom obra)"nskom period" napla*"j"
prose)no ' p"ta. Tako4e, izra)"nati koe-i%ijent obrta k"pa%a od ' pokaz"je da pri,odi od
realiza%ije proizvoda " posmatranom obra)"nskom period" iznose '>>S " odnos" na
prose)an saldo k"pa%a. 1rose)no vreme naplate potraivanja od k"pa%a se identi-ik"je na
slede*i na)in8
Proseno vreme naplate potra%ivanja od kupaca M
7 naem pretpostavljenom primer" prose)no vreme naplate potraivanja od k"pa%a iznosi
priblino '> dana @3'> dana'A, to zna)i da je potrebno da pro4e prose)no '> dana od
momenta prodaje proizvoda k"p%ima do tren"tka naplate potraivanja od k"pa%a. Bada je re)
o ra%ij" reg"lisanja obaveza prema dobavlja)ima zadra*emo se na dva najvanija
pokazatelja, i to8 koe-i%ijent" obrta dobavlja)a i pokazatelj" prose)nog vremena pla*anja
obaveza prema dobavlja)ima. Boe-i%ijent obrta dobavlja)a se "tvr4"je na slede*i na)in8
#oeficijent o$rta do$avljaa M
1rose)no vreme pla*anja obaveza prema dobavlja)ima se meri na slede*i na)in8
Proseno vrmene pla!anja o$aveza prema do$avM
19
$a%io rentabiliteta, kao i ra%io "pravljanja ili pokazatelji aktivnosti, koriste podatke iz bilansa
stanja i bilansa "spe,a sX %iljem da identi-ik"j" "spenost poslovanja pred"ze*a, tj "tvrde
njegov" zara4iva)k" sposobnost " relevantnom vremenskom period".
7 ekonomskoj literat"ri rentabilitet se, po pravil", ne s,vata kao apsol"tna veli)ina i ne meri
samo visinom ostvarenog periodi)nog @poslovnogA rez"ltata kao razlike "k"pni, @odnosno
poslovni,A pri,oda i ras,oda. 9a ekonomist", adekvatno merilo "spenosti poslovanja
pred"ze*a je relativan odnos periodi)nog rez"ltata i angaovani, sredstava " realiza%iji tog
rez"ltata. 6t"da, kao pokazatelji rentabiliteta poslovanja trino orijentisanog privrednog
s"bjekta, pa i naeg pred"ze*a, pojavlj"j" se8 stopa poslovnog dobitka, stopa neto&dobitka,
stopa prinosa na "k"pna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva.
5topa poslovnog dobitka i stopa neto&dobitka spadaj" " par%ijalne pokazatelje rentabiliteta
poslovanja pred"ze*a i -"ndirani s" na poda%ima iz bilansa "spe,a. 5topa prinosa na "k"pna
poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva predstvaljaj" globalne
pokazatelje rentabiliteta poslovanja pred"ze*a i baziraj" se na poda%ima iz bilansa stanja i
bilansa "spe,a. 5topa poslovnog dobitka se "tvr4"je na slede*i na)in8
&topa poslovno" do$itka M Y1>>
Ako pretpostavimo da " posmatranom obra)"nskom period" poslovni dobitak @kao razlika
izme4" "k"pni, poslovni, pri,oda sa jedne strane, i -iksni, trokova perioda i varijabilni,
trokova sadrani, " realizovanim proizvodima, sa dr"ge straneA iznosi 0.#>> e"ra, a pri,odi
od realiza%ije proizvoda 0>.>>> e"ra, stopa poslovnog dobitka *e biti 1>,0S. To zna)i da je
pred"ze*e " odnosnom obra)"nskom period" na svaki, 1>> e"ra pri,oda od realiza%ije
proizvoda prose)no ostvarilo 1>,0 e"ra poslovnog dobitka.
5topa neto dobitka se izra)"nava na slede*i na)in8
&topa neto'do$itka M Y1>>
1od "slovom da " analiziranom obra)"nskom period" neto dobitak @kao razlika izme4"
poslovnog dobitka i pla*eni, kamata i poreza na dobitakA iznosi '.>>> e"ra, a pri,odi od
realiza%ije proizvoda 0>.>>> e"ra, stopa neto dobitka *e biti 8,'S. To zna)i da je pred"ze*e "
analiziranom obra)"nskom period" na svaki, 1>> e"ra pri,oda od realiza%ije proizvoda
prose)no ostvarilo 8,' e"ra neto dobitka, tj. da je prose)no platilo 2,1 e"ra na ime kamata i
poreza na dobitak.
5topa prinosa na "k"pna poslovna sredstva predstavlja relativan odnos poslovnog dobitka i
prose)ni, poslovni, sredstava pred"ze*a angaovani, " posmatranom period" ili proizvod
stope poslovnog dobitka i koe-i%ijenta obrta "k"pni, poslovni, sredstava @koe-i%ijent obrta
"k"pni, poslovni, sredstava je koli)nik izme4" pri,oda od realiza%ije proizvoda i prose)ni,
poslovni, sredstava pred"ze*a angaovani, " posmatranom obra)"nskom period"A8
2>
&topa prinosa na ukupna poslovna sredstva M Y1>>
1od pretpostavkom da " analiziranom obra)"nskom period" poslovni dobitak iznosi 0.#>>
e"ra, prose)na poslovna sredstva 9>.>>> e"ra @"k"pna poslovna sredstva na po)etk"
obra)"nskog perioda 8>.>>> e"ra, a na kraj" obra)"nskog perioda 1>>.>>> e"raA i pri,odi od
realiza%ije proizvoda 0>.>>> e"ra, stopa poslovnog dobitka *e biti 1>,0S @0.#>>0>.>>>A,
koe-i%ijent obrta "k"pni, poslovni, sredstava >,08 @0>.>>>9>.>>>A, a stopa prinosa na
"k"pna poslovna sredstva 8,3S @0.#>>9>.>>> ili 1>,0S Y>,08A. 5topa prinosa na "k"pna
poslovna sredstva pokaz"je pro%enat periodi)nog prirasta "k"pni, poslovni, sredstava
pred"ze*a i njome se meri e-ikasnost kori*enja "k"pni, poslovni, sredstava. Bonkretno, "
ovom ,ipoteti)kom primer", na svaki, 1>> e"ra prose)no "loeni, sredstava pred"ze*e je "
posmatranom obra)"nskom period" ostvarilo prirast ti, sredstava za 8,3 e"ra.
9a privrednog s"bjekta / robnog proizvo4a)a, ja)anje rentabiliteta "potrebe "k"pni,
poslovni, sredstava, tj. maksimiranje stope prinosa na "k"pna poslovna sredstva zna)i
realiza%ij" slede*i, imperativa8 pove*anje ")e*a poslovnog dobitka " pri,odima od
realiza%ije proizvoda @maksimiranje stope poslovnog dobitkaA i smanjenje vremena obrta
"k"pni, poslovni, sredstava @maksimiranje koe-i%ijenta obrta "k"pni, poslovni, sredstavaA.
5topa prinosa na sopstvena poslovna sredstva je relativan odnos neto&dobitka i prose)ni,
sopstveni, poslovni, sredstava pred"ze*a angaovani, " posmatranom period" @misli se na
poslovna sredstva -inansirana iz sopstveni, izvora -inansiranjaA ili proizvod stope neto
dobitka i koe-i%ijenta obrta sopstveni, poslovni, sredstava @koe-i%ijent obrta sopstveni,
poslovni, sredstava je koli)nik izme4" pri,oda od realiza%ije proizvoda i prose)ni,
sopstveni, poslovni, sredstava pred"ze*a angaovani, " posmatranom obra)"nskom
period"A.
&topa prinosa na sopstvena posl sredstva M Y1>> M
M Y1>> M Y1>>
Ako pretpostavimo da " posmatranom obra)"nskom period" neto&dobitak iznosi '.>>> e"ra,
prose)na sopstvena poslovna sredstva #>.>>> e"ra @sopstvena poslovna sredstva na po)etk"
obra)"nskog perioda 4>.>>> e"ra, a na kraj" obra)"nskog perioda '>.>>> e"raA i pri,odi od
realiza%ije proizvoda 0>.>>> e"ra, stopa neto dobitka *e biti 8,'S @'.>>>0>.>>>A, koe-i%ijent
obrta sopstveni, poslovni, sredstava *e biti 1,4, tj. 0>.>>>#>.>>>, a stopa prinosa na
sopstvena poslovna sredstva pokaz"je relativan @pro%ent"alniA periodi)ni prirast onog dela
poslovni, sredstava koji je -inansiran iz sopstveni, izvora -inansiranja i njome se meri
e-ikasnost "potrebe sopstveni, sredstava angaovani, " poslovanje pred"ze*a. 7 naem
pretpostavljenom pred"ze*", na svaki, 1>> e"ra prose)no angaovani, sopstveni, poslovni,
sredstava " posmatranom obra)"nskom period", ostvar"je se prirast ti, sredstava za 12 e"ra.
21
<aksmiziranje stope prinosa na sopstvena poslovna sredstva, tj. ja)anje e-ikasnosti
kori*enja sopstveni, poslovni, sredstava podraz"meva pove*anje ")e*a neto&dobitka "
pri,odima od realiza%ije proizvoda @maksimiranje stope neto&dobitkaA i smanjenje vremena
obrta sopstveni, poslovni, sredstava @maksimiranje koe-i%ijenta obrta sopstveni, poslovni,
sredstavaA.
0'>'4'Vi;&e," ",i;
(iz"elna analiza bilansa ili metoda viz"elne analize je, po pravil" ini%ijalni post"pak koji se
primenj"je " analizi bilansa. 6va metoda je, zbog jednostavnosti i brzine primjene naro)ito
pogodna za potrebe eksterne analize sra)"nate na sti%anje globalne predstave o -inansijskom
poloaj" i rentabilitet" poslovanja pred"ze*a. 1ost"pak viz"elne analize bilansa se sastoji "
posmatranj" bilansa stanja i bilansa "spe,a @izraeni, " apsol"tnim i relativnim brojevima, a
posebno " vid" gra-ikonaA i donoenj" opti, o%ena ili konstata%ija o stepen" likvidnosti
pred"ze*a, rentabilitet" poslovanja pred"ze*a, itd.@
1'
A (iz"elna analiza bilansa se moe
koristiti kao po)etna metoda , kako za potrebe stati)ke analize -inansijskog poloaja i
rentabiliteta poslovanja pred"ze*a, tako i za potrebe dinami)ke analize -inansijske str"kt"re i
poslovni, rez"ltata pred"ze*a @analiza bilansa stanja i bilansa "spe,a pred"ze*a ve*eg broja
s"k%esivni, obra)"nski, perioda / poslovni, godinaA.
0'>'= A",i; po$o.& r!&" pokri.
<etoda analiza bilansa pomo*" ra)"na pokri*a tangira samo bilans stanja, ali se dop"njava sa
ostalim post"p%ima analize koji istra"j" i e-ikasnost poslovanja pred"ze*a. Bao i metoda
viz"elne analize bilansa, i ova metoda se koristi za potrebe stati)ke i dinami)ke analize
-inansijskog poloaja @str"kt"reA pred"ze*a. 5"tina ove jednostavne metode sastoji se "
"tvr4ivanj" slede*i, rela%ija, izraeni, " apsol"tnim i relativnim brojevima8 str"kt"re
poslovne imovine, sredstava pred"ze*a @kao odnosa osnovni, prema obrtnim sredstvima
pred"ze*aA, str"kt"re kapitala @kao odnosa sopstveni, i pozajmljeni, izvora -inansiranja
poslovni, sredstava pred"ze*aA i pokri*a osnovni, sredstava sopstvenim kapitalom @kao
odnosa sopstvenog kapitala, tj. poslovnog i rezervnog -onda prema osnovnim sredstvima
pred"ze*aA.
0'>'7'A",i; 9i,"s po$o.& "eto-o9rt"o5 ?o"(
Analiza bilansa pomo*" neto&obrtnog -onda polazi od %eline bilansa stanja i "glavnom sl"i
za potrebe dinami)ke analize. !eto&obrtni -ond @!62A ili neto&obrtna sredstva @!65A
predstavljaj" deo obrtni, sredstava koji je -inansiran d"goro)nim izvorima -inansiranja
@sopstvenim kapitalom i d"goro)nim kreditimaA. !eto&obrtni -ond je jednak razli%i izme4"
1'
!erandi* =., :i%kov (., 1erovi* (.8 Ekonomika moderna, 5tRlos print, !ovi 5ad, 2>>4., str.114
22
d"goro)nog kapitala i osnovni, sredstava. !eto&obrtna sredstva predstavljaj" razlik" izme"
obrtni, sredstava i kratkoro)ni, obaveza ili kredita.
Bao to je ve* re)eno neto&obrtni -ond se koristi "glavnom za potrebe analize razvoja na bazi
s"k%esivni, bilansa stanja ve*eg broja "zastopni, perioda. Her, mada se visina neto obrtnog
-onda "zima kao jedan od parametara za o%en" kreditne sposobnosti pred"ze*a, nema
jedinstvenog miljenja i "niverzalnog pravila o visini neop,odnog neto&obrtnog -onda. To je,
zapravo, "slovljeno delatno*", vrstom, rentabilitetom poslovanja pred"ze*a, njegovom
str"kt"rom kapitala, itd. Ali, kao opti za,tev za visin" neto&obrtnog -onda moe se izre*i
konstata%ija prema kojoj stalno potrebna obrtna sredstva treba da b"d" -inansirana
d"goro)nim izvorima -inansiranja @sopstvenim kapitalom i d"goro)nim kreditimaA / to je i
za,tev bilansnog pravila " irem smisl", koje je "glavnom opte pri,va*eno.
1ri pra*enj" dinamike ili razvoja neto&obrtni, sredstava @!65A ili neto&obrtnog -onda @!62A
treba imati " vid" da do nji,ovog pove*anja dolazi "sled prodaje osnovni, sredstava,
pove*anja sopstvenog kapitala @iz poslovanja / ak"m"lirani dobi%i, pokloni, dota%ije i sl.A i
pove*anja d"goro)ni, kredita @dobijanje novi, d"goro)ni, kredita ili konverzija kratkoro)ni,
" d"goro)ne krediteA, a do smanjenja / zbog nabavke osnovni, sredstava, smanjenja
sopstvenog kapitala @iz poslovanja / pokri*e g"bitka, preteranom raspodelom i sl.A i
smanjenjem d"goro)ni, kredita.
0'>'>' @s: A,oB ",i;
V+as, 2lo.C analiza polazi od podataka iz bilansa stanja i bilansa "spe,a i koristi se za
potrebe pro%ene zara4iva)ke sposobnosti i -inansijske sit"a%ije pred"ze*a. 7 ovom sl")aj"
etimologija re)i ne "p"*"je potp"no na s"tin" pojma koji ozna)ava. V+as, -lo.C se moe
prevesti kao tok gotovine ili nov)ani tok, a s,vata se " "potrebljava dvojako, i to kao br"ti
V+as, 2lo.C @tok primanja i izdavanja nov%aA i kao neto V+as, 2lo.C @razlika primanja i
izdavanja nov%aA. !eto V+as, 2lo.C je indikator obima raspoloivi, nov)ani, sredstava za
samo-inansiranje ili za otplat" dospeli, obaveza i identi)an je zbir" poslovnog dobitka,
rezervi i amortiza%ije @)esto se naziva ra)"novodstvenom neto&gotovinomA. 6snovna svr,a
izvetaja o nov)anom tok" jes" in-orma%ije o nov)anim prilikama i nov)anim izda%ima "
tok" nekog ra)"novodstvenog perioda. ?zvetaj "jedno daje in-orma%ije o kompletnim
investi%ionim i -inansijskim aktivnostima pred"ze*a.
!ov)ani tokovi se " izvetaj" gr"pi" " tri glavne kategorije8 poslovne aktivnosti,
investi%ione aktivnosti i -inansijske aktivnosti. !ov)ani tokovi iz poslovni, aktivnosti
"klj")"j"8
nov)ane primitke @priliveA8 priliv od prodaje roba i "sl"ga, primljene kamate i
dividende, ostali primi%i iz poslovanja @na primer primitak na osnov" reenja
s"dskog sporaA,
nov)ane izdatke8 izda%i za trgovinsk" rob" i "sl"ge @"klj")"j"*i plate
zaposlenimaA, pla*anje kamata, pla*anje poreza, ostali izda%i vezani za
poslovanje @npr. isplate na osnov" s"dskog reenjaA.
23
1rimi%i i isplate kamata svrstavaj" se " poslovne aktivnosti. ?nvesti%ione aktivnosti "klj")"j"8
nov)ane primitke / prilive8 nov)ani primi%i od prodaje D6( ili
postrojenja, od naplate glavni%e kredita,
nov)ane izdatke8 izda%i za k"povin" D6( ili postrojenja, iznosi dati
zajmoprimi%ima.

2inansijske aktivnosti "klj")"j"8
nov)ane prilive8 prilivi od kratkoro)ni, i d"goro)ni, pozajmi%a, nova%
primljen od vlasnika @npr. od emisije deoni%aA,
nov)ane izdatke8 otplate pos"4eni, iznosa bez kamata, isplate
vlasni%ima, nov)ane dividende.
Briti)na vanost nov)anog toka iz poslovni, aktivnosti sastoji se, pre svega, " )injeni%i da na
d"i rok pred"ze*e mora imati pozitivan nov)ani tok iz svoji, poslovni, aktivnosti, ako eli
opstati. 1red"ze*e sa negativnim nov)anim tokom iz poslovni, aktivnosti ne*e mo*i stalno
prik"pljati nova% iz dr"gi, izvora. 5posobnost pred"ze*a da pribavi nova% -inansijskim
aktivnostima zavisi od njegovi, sposobnosti da generie nova% iz svoji, redovni, delatnosti.
!i kreditori, ni deoni)ari, ni investitori ne*e rado investirati " pred"ze*e koje nema dovoljno
nov%a iz poslovni, aktivnosti za promptno pla*anje dospeli, obaveza, kamata i dividendi.
?zvetaj o nov)anim tokovima ob",vata nov)ane transak%ije " okvir" nekog obra)"nskog
perioda, a " ra)"novodstv" se glavna knjiga vodi na obra)"nskoj osnovi. Bod pripreme
izvetaja o nov)anim tokovima moraj" se pojedine stavke ra)"novodstvenog izvetaja
korigovati, iz s"tinski, razloga nastale poslovne promene. !a primer, evidentiranje troka
amortiza%ije ne za,teva isplat" nov%a, a evidentira se " korist poslovni, ras,oda, zna)i
pove*ava ras,ode, a ne zna)i izdatak. (ie je takvi, stavki koje "ti)" na krajnj" razlik"
izme4" neto&dobiti i neto&nov)anog toka iz poslovni, aktivnosti. 6ve stavke se mog"
gr"pisati " nenov)ane ras,ode, " vremenske razlike i neposlovne dobitke i g"bitke.
24
&hema (: )ematski prikaz neto o$rtnih sredstava, odnosno neto o$rtno" fonda
?zvetavanje o nov)anom tok" moe se prikazati pomo*i direktne i indirektne metode.
:irektna metoda prikaz"je pojedine nov)ane prilive i odlive koji s" ob",va*eni poslovnom
aktivno*" pred"ze*a, a indirektna metoda po)inje sa neto&dobiti, sa razli)itim korek%ijama,
da bi se "skladila neto dobit sa neto nov)anim tokom iz poslovni, aktivnosti.
!ov)ani tokovi neop,odan s" instr"ment samog pred"ze*a za izrad" -inansijske strategije.
5trategija nov)ani, sredstava direktno zavisi od likvidnosti i -inansiranja, a indirektno zavisi
od rentabilnosti poslovanja. To zna)i da se raspoloivim nov)anim sredstvima prvo moraj"
obezbjediti likvidnost, zatim "laganja @-inansiranjeA, a tek potom ona "ti)" na pove*anje ili
smanjenje -inansijskog rez"ltata " pred"ze*". 5vaka -inansijska strategija nov)ani, sredstava
treba da se odnosi na8
rokove raspoloivosti nov)ani, sredstava,
potrebn" koli)in" nov)ani, sredstava za odravanje likvidnosti
"potreb" vika nov)ani, sredstava
10
CA&"(s A,oBD ",i;
C2"nds 2lo.C analiza po)iva na bilansima stanja dvej" ili vie s"k%esivni, obra)"nski,
perioda. 5am termin V2"nds 2lo.C se moe prevesti kao tok izvora sredstava ili kao
-inansijski tok. V2"nds 2lo.C analizom se identi-ik"j" i prate neto razlike @pove*anje ili
smanjenjeA bilansni, pozi%ija ili segmenta dvej" ili vie s"k%esivni, bilansa i neminovno se
dop"njava analizom bilansa "spe,a i V+as, 2lo.C analizom.
4' A",i; pos,o-"j " pri$er& A'D' Vi"o %&p
;"pa aleksandrova)ka ili Aleksandrova% "pski, izgovorili jedno ili dr"go, "vek se misli na
isto. 6va dva izraza s" vie od obi)ni, sinonima. Tre*i sinonim koji ima isto zna)enje kao i
prva dva je Z(ino ;"paZ. [etvrti sinonim je dobro vino.
!e kae se "l"do Zdobro vino & "psko vinoZ, Zdobro je & iz ;"pe jeZ. ;"pa je " po)etk"
istorijske epo,e bila podr")je na kome s" se dodirivale %iviliza%ije prvi, istorijski poznati,
etni)ki, gr"pa, ?lira, Tra)ana i :ardana%a, a kasnije i Belta.
10
("njak !., *inansijski menad%ment, 1roleter&=e)ej <ilen&5"boti%a, 5"boti%a, 2>>1. god., str. 2#3
2#
1od vlast $ima, ;"pa dolazi 29 g.p.n.e. 1rvi pisani tragovi o ;"pi poti)" iz 119'. godine
kada 5te-an !emanja svojom ktitorskom poveljom obavez"je mnoga sela i seljake " ;"pi da
za potrebe manastira 5t"deni%a rade na proizvodnji vina dan i no*. Tri najve*a i najslavnija
srpska manastira, Dilandar, 5t"deni%a i ;i)a kroz )itav srednji vek imali s" vinograde " ;"pi.
1adom " t"rsko ropstvo proizvodnja gro4a i vina nije prestajala, mada je bila znatno manja.
5a)"vani s" spa,ijski te-teri, desetka " vin" koji s" ;"pljani " vinskom mot" bili obavezni
da daj" T"r%ima. 1osle osloba4anja od T"raka 1833. god. vinogradarstvo ponovo "zima
veliki zama,, ali najezda -iloksere od 1882. do 188'. god. potp"no je op"stoila vinograde "
;"pi. 6 istoriji vinarstva i vinogradarstva " ;"pi mnogo govore i svojevrsni spomeni%i,
vinogradarsko vinarska naselja tzv ZpoljaneZ.
1oljane s" naselja smetena " vinogradima " kojima s" vinogradari iveli " vreme
vinogradarski, radova. 7 poljanama s" se gradili i vinarski podr"mi gde s" pravljena i
negovana vina koja s" se spremala za ispor"k" trit". (e*ina poljana s" danas k"lt"rno
istorijski spomeni%i koji s" pod zatitom drave. <e4" najzna)ajnijima s" +rvena jab"ka,
1okrep, itd. ?zme4" dva rata javljaj" se i veliki vinarski trgov%i, koji grade moderne
podr"me i plasiraj" "pska vina po svet". 1osle rata " tadanjem so%ijalisti)kom d"," " ;"pi
nastaj" zemljoradni)ke zadr"ge )ija je osnovna delatnost vinogradarstvo i vinarstvo. ?z
jedne, tako d"ge i bogate, tradi%ije vinogradarstva i proizvodnje vina kao neto sasvim
logi)no, nastala je V(ino ;"paC. :anas je -izi)ki obim proizvodnje 1> p"ta ve*i nego to je
bio " naj"spenijoj godini postojanja pred"ze*a @1981.A pre privatiza%ije. 5avremena 2abrika
vo*ni, sokova, kon%entrata i aseptik kaa, veliki, preradni, kapa%iteta de-ini" V(ino ;"p"I
kao velikog proizvo4a)a za )ijim proizvodima i pol"proizvodima postoji interesovanje "
velikom broj" kako evropski,, tako i prekookeanski, zemalja. =rend vo*ni, sokova i
nektara Ga (ita je ve* godinama prepoznatljiv na tritima vie zemalja.
18
Tabela 1 / konsolidovani prikaz promena na bilans" stanja pred"ze*a (ino ;"pa
Aktiva 2>11 2>1> $azlika S 2>11 razlika S
5talna imovina 11389804 1>>9>''9 &
12992>#
&11,41 1>#98989 #>832> #,>4
!ekretnine, postrojenja i
oprema
''343'0 '02#4#8 91>91 1,30 019331' 4'08#8 ',9'
6stali d"goro)ni -in. plasmani 324#88 2#>2>> &04388 &22,92 21##10 &34'83 &13,8'
6dloena poreska sredstva 33840 4>3#3 '#>' 19,22 208'4 &12489 &3>,9#
6brtna imovina 4189>#' #21>'93 1>21'30 24,39 #'90#09 48'88' 9,34
9ali,e 138'032 2>'198> '0#248 48,'9 1193#2# &8'84## &42,12
1otraivanja od k"pa%a 1923#01 2104281 2#>01> 13,>3 29>>84' 02'#'# 33,42
?movina namenjena prodaji #3# 19>0'0 19>232 3###0,38 #3# &19>232 &99,02
7k"pna aktiva 1#'12000 1#34101# &201>'2 &1,04 1'324432 982010 ',41
1asiva 2>11 2>1> razlika S 2>11 razlika S
Bapital 1#'12000 1#34101# &201>'2 &1,04 1'324432 982010 ',41
6snovni kapital 1>1'91># 9>1'9'1 &11#2144 &11,33 9330320 32>3'' 3,##
:"goro%ne obaveze 1903'03 3208802 13>#199 '',13 2#'#10# &013'90 &21,00
:"goro%ne -inansijske
obaveze
1>13904 2#948'9 1#8>89# 1##,91 222#>1> &3'98#9 &14,2#
:"goro%na razervisanja 30#21 3420> &32#1 &8,'' 34301 1>1 >,29
6stale d"goro%ne obaveze 9#9'99 '84>>3 &20#'9' &28,03 34>1'# &343838 &#>,20
18
,ttp8....vinoz"pa.%omvinoKz"pa.,tml @dat"m prist"pa, A
2'
Bratkoro%ne obaveze 3432408 3>11'12 &42>8'' &12,2' 4380##9 130#940 4#,'9
Bratkoro%ne -in. obaveze 1110>39 '39029 &40031> &42,03 1334811 '9#>82 1>8,'#
6baveze prema
dobavlja%ima
2>293>4 2>0''80 40383 2,33 22'8>1> 191323 9,21
6baveze na porez na dobit 180'> 3'#09
10819
94,98 1>#99 &2#98> &01,>2
6stalo kratkoro%ne
obaveze
9'>2' 0#### &2>401 &21,32 90809 22324 29,##
7k"pna pasiva 1#'12000 1#34101# &201>'2 &1,04 1'324432 9,8># ',41
Ako pogledamo tabel", moemo da primetimo da zna)ajni, promena na pozi%ijama aktive
@odnosno pasiveA nije bilo. Broz trogodinji period je dolo do manji, os%ila%ija, to je
"ltimativno k"lminiralo pove*anjem od ',4S " 2>11. godini.
Bada posmatramo 2>1>. godin" " odnos" na 2>11., prvo to "o)avamo jeste pove*anje
d"goro)ni, obaveza za preko '>S, "z pove*anje d"goro)ni, kredita za )ak 1##S. ?z ovoga
se moe zaklj")iti da se kompanija zad""je na d"i rok, to se moe "zeti " obzir kao
negativni -kator. :alje, dolo je do smanjenja kratkoro)ni, obaveza, a do pove*anja obrtne
imovine, iz )ega sledi da je kompanija imala dovoljno sredstava za sevisiranje tek"*i,
obaveza. 7 prilog tome ide i )injeni%a da s" se kratkoro)ni krediti smanjili za 42S. 9bog
pove*ane dobiti moemo primeti da s" se i poreske obaveze po osnov" generisane dobiti
pove*ale za )ak 94,98S, ali kada se pogleda apsol"tni iznos, onda ovaj podatak nikako ne
sme da brine. 6no to se moe "zeti kao negativna strana jeste i pove*anje zali,a 48,49S.
!eto dr"ga)ija je sit"a%ija kada poredimo 2>11 godin" " odnos" na 2>1>. 6vde se "o)ava
da je dolo do pove*anja kratkoro)ni, obaveza od 4#S i pove*anja kratkoro)ni, kredita od
1>8S, to moe malo da zabrine sobzirom na )injeni%" malog pove*anja obrti, sredstava
@9SA, a da pritom dodamo pove*anje potraivanja od k"pa%a za 33S. Ako bi se ovaj trend
nastavio, javlja se poten%ijalni problem sa kratkoro)nom likvidno*" i dovodi se " pitanje
mog"*nost ?mleka da "redno servisira obaveze ovog tipa. 1ozitivna slika je to je dolo do
smanjenja kod d"goro)ni, obaveza @21SA, d"goro)ni, kredita @14SA i ostali, d"goro)ni,
obaveza @#>SA, tako da iz ovog moze videti da kompanija otpla*"je d"goro)ne obaveze, a ne
zad""je se dalje kao to je to bio sl")aj pred,odne godine.
2.1. Ver*i+alna analiza ) analiza ,ilansa uspe4a
Bao vode*a kompanija za proizvodnj" alko,ololni, pi*a " 5rbiji, (ino ;"pa je " period" od
2>11. do 2>11. ostvarila porast od preko 4>S " "k"pnim poslovnim pri,odima. ?maj"*i "
vid" delatnost kojom se kompanija bavi, logi)no je da je najve*i deo isti, doao "pravo iz
pri,oda od prodaje, kao i kroz pove*anje vrednosti zali,a ")inaka @skoro desetostr"koA.
1oslovni ras,odi s" s,odno pove*ani, sa rastom trokova materijala i manjim porastom
20
trokova ispla*eni, zarada, dok je stavka nabavna vrednost prodate robe zabeleila smanjenje
" 2>1>. ?pak, zna)ajno je "ve*ana stavka ostali, poslovni, ras,oda.
7 2>11., beleimo neto nii poslovni pri,od, ali "z pove*anje pri,oda od prodaje i
obezvre4ivanje, odnosno smanjenje vrednosti zali,a ")inaka za skoro 8#> miliona e"ra. 6vde
se ve* "vi4aj" posledi%e globalne krize na poslovanje pred"ze*a, kao i svi, dr"gi, privredni,
s"bjekata. !abavna vrednost prodate robe je d"plirana, a trokovi materijala smanjeni, dok s"
trokovi zarada bili na prosek" 2>11. i 2>1>. 2inansijski ras,odi prate opadaj"*i trend "
2>11., to je pozitivan pokazatelj.
Bompanija je kroz sve tri godine beleila poslovni dobitak, koji je porastao za 1>>S sa 2>11.
na 2>1>. godin", a zatim za #>S na 2>11. 7k"pan poslovni dobitak na kraj" 2>11. je iznosio
neto preko 1,8 milijardi e"ra. !akon "manjivanja "sled stanja na stavkama -inansijski, i
ostali, ras,oda, dobit iz redovnog poslovanja pre oporezivanja je iznosila oko 9.4 miliona
e"ra, a nakon oporezivanja oko 8.'> miliona e"ra.
:akle, )ak i " "slovima krize, kompanija (ino ;"pa ostvar"je veoma dobre poslovne
rez"ltate i posl"je sa dobitkom, to " odre4enoj meri ipak d"g"je monopolisti)kom poloaj"
na doma*em trit".
2.2. Analiza li+vidnos*i pomou 5inansijs+i4 po+aza*elja
Pok;te,ji ,ik-i("osti s"8
REio op<te ,ik-i("osti se ra)"na kao 8 O9rt" sre(st-FKrtkoro!"e o9-e;e
Tabela 2 / $a%io opte likvidnosti
Op<t ,ik-i("ost
Jodina 6brtna imovina Bratkoro)ne obaveze $a%io
2>>9. 4,189,>#' 3,432,408 1.22
2>1>. #,21>,'93 3,>11,'12 1.03
2>11. #,'90,#09 4,380,##9 1.3>
28
2>>9 2>11 2>1>
5tandard koji se "zima kao prepor")en za ovaj pokazatelj ima vrednost 281, te stoga moemo
zaklj")iti da (ino ;"pa " 2>11. ima neto slabiji stepen likvidnosti, a razlog se jasno vidi /
"ve*anje kratkoro)ni, obaveza za preko 3>S " rok" od godin" dana, naspram "ve*anja
obrtne imovine od samo 9S.
Jra-ik 1. / Jra-i)ki prikaz odnosa obrtne imovine i kratkoro)ni, obaveza
Ako se ovaj trend nastavi, pred"ze*e (ino ;"pa bi moglo zavriti " problemima vezanim za
izmirivanje svoji, tek"*i, obaveza, to bi event"alno moglo dovesti do dodatnog zad"ivanja
i stvaranja -inansijski, obaveza po osnov" kamate @koje *e se prenositi na slede*e godineA.
REio re(&ko-"e ,ik-i("osti M Lik-i(" sre(st- @kratkoro)na potraivanja, gotovina,
kratkoro)ni plasmaniAFKrtkoro!"e o9-e;e
Tabela 3 / 1rikaz red"kovane likvidnosti
Re(&ko-" ,ik-i("ost
Jodina Gikvidna sredstva Bratkoro)ne obaveze $a%io
2>>9. 2,8>1,089 3,432,408 >.82
2>1>. 2,9#0,94' 3,>11,'12 >.98
2>11. 4,#>3,#19 4,380,##9 1.>3
29
$a%io red"kovane likvidnosti ima za %ilj prikazivanje mog"*nosti kompanije da
odgovori na svoje tek"*e obaveze, ali ne "zima " obzir zali,e koje -irma posed"je, ve* samo
visokolikvidne stavke gotovine, kratkoro)ni, potraivanja i kratkoro)ni, plasmana. (rednost
od 1,>3 "kaz"je na mog"*nost pred"ze*a (ino ;"pa da e-ektivno podmiri ove obaveze, to
dovodi do jo jednog posledi)nog zaklj")ka vezanog za prvi ra%io likvidnosti / njegova neto
nia vrednost je o)igledno posledi%a drasti)nog smanjenja vrednosti zali,a kompanije " 2>11.
Jra-ik 2 / Jra-i)ki prikaz ra%ia red"kovane likvidnosti
7vi4a se da je pred"ze*e (ino ;"pa korelisano sa podizanjem neto pro-ita kroz godine,
"speno popravljao i ra%io red"kovane likvidnosti i "redno izmirivao kratkoro)ne obaveze.
Neto o9rt" sre(st- M O9rt" sre(st- @obrtna imovinaA G Krtkoro!"e o9-e;e
Tabela 4 / 5"ma i ")e*e neto obrtni, sredstava
Neto o9rt" sre(st-
Jodina
6brtna
imovina
Bratkoro)ne
obaveze
!eto obrtna
sredstva
7)e*e " obrtnoj
imovini
2>>9. 4,189,>#' 3,432,408 0#',#08 18.>'S
2>1>. #,21>,'93 3,>11,'12 2,199,>81 42.2>S
2>11. #,'90,#09 4,380,##9 1,31>,>2> 22.99S
3>
2>>9 2>1> 2>11
Jra-ik 3 / Jra-i)ki prikaz promene stanja obrtne imovine, kratkoro)ni, obaveza i neto
obrtni, sredstava.
1ozi%ija obrtne imovine je konstantno rasla " posmatranom period", dok s" kratkoro)ne
obaveze zabeleile nii pad " 2>1>., ali posle toga i rast od preko 4>S. Time se " 2>11.
godini donekle nar"ila krajnja vrednost pozi%ije neto obrtni, sredstava, kao i njen "deo "
"k"pnoj obrtnoj imovini. 6vi pokazatelji prevas,odno doti)" kratkoro)ne poverio%e
kompanije, kroz me,anizam balansiranja kratkoro)ni, obaveza i imovine koja je "triva na
kratki rok @ovde ra)"naj"*i i vrednost zali,a (ino ;"paA.
Neto o9rt"i ?o"( M D&5oro!"i i;-ori ?i""sir"j G St," i$o-i"
Tabela #. / 5"ma neto obrtnog -onda
Neto o9rt"i ?o"(
Jodina :"goro)ni izvori -inansiranja 5talna imovina !eto obrtni -ond
31
2>>9. 2>11. 2>1>.
2>11 12,142,008 11,389,804 0#2,9>4
2>1> 12,29#,833 1>,>9>,''9 2,2>#,1'4
2>11 11,9>2,#>2 1>,#98,989 1,3>3,#13
Broz posmatranje neto obrtnog -onda sti)e se "vid " me,anizam kojim pred"ze*e -inansira
svoje obaveze, a bazira se na zlatnom pravil" bilansiranja / stalna imovina mora biti
-inansirana iz d"goro)ni, sredstava. !a neki na)in, ova pozi%ija je ekvivalent pozi%iji neto
obrtni, sredstava, s tim to se posmatra iz perspektive pasive. !iska vrednost pozi%ije "
2>11.godini je "zrokovana niim iznosom d"goro)ni, kredita, stavke koja se " narednoj
godini "ve*ala za 1#>S, a " 2>11. bila skoro identi)na tom iznos". 7 me4"vremen" je dolo
do smanjenja kapitala od oko 1>S, a "sled drasti)nog pada pozi%ije revaloriza%ioni, rezervi.
$azlika " poslednjoj analiziranoj godini se ogleda " manjem pove*anj" pozi%ije stalne
imovine @nekretnine, postrojenja, opremaA i istovremenim smanjenjem d"goro)ni, obaveza.
!apomen"li bismo i da zna)ajan "deo " "k"pnoj stalnoj imovini pred"ze*a (ino ;"pa )ine
")e*a " kapital", odnosno d"goro)ni -inansijski plasmani @ oko 3>SA.
2.2.1. 6o+aza*elji poslovne a+*ivnos*i
Boe-i%ijent obrta k"pa%a M 1ri,odi od prodaje1rose)an saldo k"pa%a
1rose)an saldo k"pa%a M @B"p%i " tek"*em T k"p%i " pret,odnom period"A2
Tabela '. / Boe-i%ijent obrta k"pa%a i period naplate
Jodina 1ri,odi od
prodaje
1rose)an saldo
k"pa%a
Boe-i%ijent
obrta k"pa%a
1rose)an period
naplate
2>11 12.308.1'2 09#.122 1#.#0 23.4#
2>1> 1'.91>.924 2.>48.92' 8.2# 44.2#
2>11 10.19'.12> 2.#30.#'3 '.'8 #4.'4
Boe-i%ijent obrta dobavlja)a M !abavna vrednost prodate robe 1rose)an saldo
dobavlja)a
1rose)an saldo dobavlja)a M @:obavlja)i " tek"*em period" T :obavlja)i " prolom
period"A2
Tabela 0. / Boe-i%ijent obrta dobavlja)a i period pla*anja
Jodina !abavna
vrednost prodate
robe
1rose)an saldo
dobavlja)a
Boe-i%ijent
obrta dobavlja)a
1rose)an period
pla*anja
2>11 8.>#2.'41 1.000.280 4.#3 8>.#0
32
2>1> 11.'14.0'' 2.>#2.99' #.'' '4.49
2>11 9.0'4.0'# 2.102.349 4.#> 81.12
1rose)an period naplate je 41 dan, to je kao i prose)an period pla*anja, koji iznosi 0' dana,
kratak vremenski period, pa moemo zaklj")iti da kompanija napla*"je svoja potraivanja i
odgovara na svoje obaveze velikom brzinom " odnos" na -irme na doma*em trit". ?pak,
moemo "o)iti i trend kanjenja " pla*anj" k"pa%a, to moe predstavljati poten%ijalni
problem ako se isti nastavi / time bi se i pred"ze*e (ino ;"pa dovelo " nezavidn" pozi%ij"
prilikom izmirivanja svoji, obaveza i ovo ide " prilog pret,odno analiziranim pokazateljima
koji "kaz"j" na mog"*e probleme sa likvidno*".
Boe-i%ijent obrta poslovni, sredstava M 1ri,odi od prodaje 1rose)no angaovana
poslovna sredstva
Tabela 8. / Boe-i%ijent obrta poslovni, sredstava
Jodina 1ri,odi od prodaje 1rose)no angaovana
poslovna sredstva
Boe-i%ijent obrta
poslovni, sredstava
2>11 12.308.1'2 12,#1>,38' >.99
2>1> 1'.91>.924 1#,400,24' 1.>9
2>11 10.19'.12> 1#,833,>03 1.>9
5lika 4. & 6dnos pri,oda od prodaje i prose)no angaovani, poslovni, sredstava
(ino ;"pa je "spelo da ostvari zna)ajan rast pri,oda od prodaje " posmatranom period", ali
"z adekvatno pove*anje kori*eni, sredstava. ?pak, obrt poslovni, sredstava je poboljan za
oko 1>S i "z pove*anje stope neto dobitka sl"i kao me,anizam maksimiziranja prinosa
kompanije.
33
Boe-i%ijent obrta zali,a M !abavna vrednost prodate robe 1rose)an saldo zali,a robe
1rose)an saldo zali,a robe M @ 5aldo zali,a robe na po)etk" godine T saldo zali,a
robe na kraj" godine A2
Tabela 9 / Boe-i%ijent obrta zali,a i period obrta
Jodina !abavna
vrednost prodate
robe
1rose)an saldo
zali,a robe
Boe-i%ijent
obrta robe
1rose)an period
2>11 8.>#2.'41 1.113.2>3 0.23 #>.49
2>1> 11.'14.0'' 1.024.301 '.04 #4.1#
2>11 9.0'4.0'# 1.'20.0#2 '.>> '>.84
6 zna)aj" zali,a " proizvodnim pred"ze*ima se konstantno mora voditi ra)"na, jer s",
s,odno delatnosti, veoma bitne. <etod vrednovanja zali,a tako4e moe predstavljati
me,anizam "ti%anja na krajnje rez"ltate pred"ze*a i promene bilansni, pozi%ija @2?26, G?26,
prose)ni ponderisani troakA. <oemo samo dodati da je sit"a%ija za kompanij" odli)na, jer
ista velikom brzinom pretvara svoje zali,e " gotovin".
2.2.2. 6o+aza*elji 5inansijs+e s*ru+*ure
6dnos pozajmljeni, prema "k"pnim izvorima -inansiranja M 1ozajmljeni izvori
@ d"goro)ne i kratkoro)ne obavezeA 7k"pna pasiva
Tabela 1>. / 6dnos pozajmljeni, i "k"pni, izvora -inansiranja
Jodina 1ozajmljeni izvori 7k"pna pasiva 6dnos
2>>9. 8.80'.1#> 1#.'12.000 >.#'
2>1>. 9.33'.3'' 1#.341.01# >.'1
2>11. 11.304.''4 1'.324.432 >.0>
5lika #. & 6dnos pozajmljeni, izvora i "k"pne pasive
34
5 obzirom da ne postoji standard koji predvi4a pre-erirani odnos pozajmljeni, izvora i
"k"pne pasive, moemo samo primetiti da kompanija odrava svoj nivo zad"enosti na
priblino istoj pozi%iji bez preterani, promena.
Tabela 11. / :ebt to eQ"itR ratio
Jodina :"goro)ne obaveze i
rezervisanja
5opstveni kapital 6dnos
2>>9. #.443.'02 #.032.9>' >.9#
2>1>. '.324.0#4 #.02#.23# 1.1>
2>11. '.980.1># #.4'8.#'2 1.28
6dnos obaveza i sopstvenog kapitala @debt to eQ"itR ratioA M :"goro)ne obaveze i
rezervisanja 5opstveni kapital
<oemo videti da je kompanija imala pozitivn" stop" prinosa na sopstveni kapital " 2>11.
godini, ali " poslednje dve godine odlik"je je negativna stopa, sa sve ve*om razlikom. 6vo
predstavlja trend koji pred"ze*e (ino ;"pa mora da preokrene, kako bi se obezbedio prostor
za dalji rast kompanije, ali ne preko zad"ivanja.
3#
2.2.3. 6o+aza*elji ren*a,ilnos*i
6vi pokazatelji nam daj" "vid " stop" prinosa koje generie kompanija, a " rela%iji sa
"loenim poslovnim sredstvima i sopstvenim kapitalom.
Stop pri"os " pos,o-" sre(st- @$6AA M Neto (o9it F Prose!" pos,o-" kti-
Tabela 12. / 1rinos na aktiv"
Ret&r" o" ssets
Jodina !eto dobitak 1rose)na poslovna aktiva $6A S
2>11 413,2'1 12,#1>,38' >.>3 3.3>S
2>1> 9>>,889 1#,400,24' >.>' #.82S
2>11 8'0,81# 1#,833,>03 >.># #.48S
$a%io prinosa na aktiv", odnosno poslovna sredstva, nam govori da je (ino ;"pa podiglo
svoj" sposobnost generisanja pro-ita " odnos" na 2>11. godin", ali je ipak ekonomska kriza
doprinela delimi)nom smanjenj" ovog ra%ia " 2>11. ?pak, poto je smanjenje svega >.34S,
moemo re*i da je kretanje pokazatelja prinosa na aktiv" tren"tno " niskim -l"kt"a%ijama i da
kompanija belei "spe,. :r"gi vaan indikator jeste stopa prinosa na sopstveni kapital.
Stop pri"os " sopst-e"i kpit, @$63A M Neto (o9it Prose!"i sopst-e"i kpit,
Tabela 13. / 1rinos na sopstveni kapital
$et"rn on eQ"itR
Jodina !eto dobitak 1rose)ni sopstveni kapital $63 S
2>11 413,2'1 #,492,1>8 >.>8 0.#2S
2>1> 9>>,889 #,029,>0> >.1' 1#.02S
2>11 8'0,81# #,#9',898 >.1' 1#.#1S
Trend rasta ovog pokazatelja je " direktnoj korela%iji sa porastom neto dobitka od preko
1>>S " period" izme4" 2>11. i 2>1>., kao i " skoro podjednako jakoj pozi%iji neto dobitka "
2>11. Bao to smo ranije napomen"li, pred"ze*e "iva stat"s monopoliste na trit" i to je
iskori*eno " svr," generisanja dobri, poslovni, rez"ltata "z relativno niske %ene kotanja
proizvoda.
2.2.#. 6o+aza*elji nov7ani4 *o+ova
3'
O("os "eto "o-!"o5 tok i "eto (o9itk H Neto "o-!"i tok i; pos,o-"e kti-"ostiFNeto
(o9itk
Tabela 14. / 6dnos !!T i neto dobitka
Io(i" NNT i; pos,o-"e kti-"osti Neto (o9itk O("os
2>>9. ''1.311 413.2'1 0'J
2>1>. 1.894.#8' 9>>.889 4'0
2>11. 2.#32.0'4 8'0.81# 4'1
6dnos neto nov)ani, tokova iz poslovni, aktivnosti i neto dobitka pokaz"je sposobnost
pred"ze*a da ekstra,"je gotovin" iz poslovni, delatnosti. 1okazatelji " niz" posmatrani,
godina pokaz"j" jak i stabilan rast to indik"je da je ?mlek sposoban da generie neto
nov)ane tokove iz poslovne aktivnosti i to )ini sa pove*anom stopom "spe,a iz godine "
godin".
Tabela 1#. / Bretanje nov)ani, tokova
Bretanje nov)ani, tokova
2>11 2>1> 1ove*anje ili smanjenje
!ov)ani tokovi iz poslovne aktivnosti 2,4'9,3'2 ''1,311 1,8>8,>#1
!ov)ani tokovi iz investi%ione aktivnosti 1,039,838 1'>,#'' 1,#09,202
!ov)ani tokovi iz -inansijske aktivnosti 80',#90 403,48> 4>3,110
1ove*anje ili smanjenje gotovine &133,03' 44,123 &100,8#9
Broz kretanje nov)ani, tokova belei se rast poslovne, investi%ione i -inansijske aktivnosti, s
tim to se prvi odnosi na pove*ane pri,ode od prodaje, dr"gi na odliv kroz k"povin"
sredstava, a tre*i na odliv po pla*anj" dividendi ak%ionarima.
U!e<.e "eto "o-!"o5 tok & pri:o(i$ o( pro(jeHNeto "o-!"i tok i; pos,o-"e
kti-"ostiFNeto pri:o(i o( pro(je
Tabela 1'. / !!T i 1ri,odi od prodaje
Io(i" NNT i; pos,o-"e
kti-"osti
Pri:o( o( pro(je O("os
2>11 ''1.311 12.308.1'2 2'2>
30
2>1> 1.894.#8' 1'.91>.924 2'00
2>11 2.#32.0'4 10.19'.12> 2'0>
5posobnost pred"ze*a da iz aktivnosti prodaje generie nov)ane tokove pokaz"je stabilan
trend rasta posmatraj"*i dati period. Tako je 2>11. godine pred"ze*e na svaki e"ro pri,oda od
prodaje generisalo >.># e"ra, slede*e godine >.11, i kona)no 2>11. >.1# e"ra.
O("os "eto "o-!"o5 tok i sre(st- pre(&;e. H Neto "o-!"i tok i; pos,o-"e
kti-"ostiFprose!" st," sre(st- pre(&;e.
Tabela 10. / !!T i 1rose)na "k"pna sredstva
Io(i" NNT i; pos,o-"e
kti-"osti
Prose!" st,"
sre(st-
O("os
2>11 ''1.311 8.32>.1'1 2'23
2>1> 1.894.#8' 1>.04>.201 2'03
2>11 2.#32.0'4 1>.344.829 2'4>
?z datog odnosa neto nov)anog toka i prose)ni, sredstava, @koji prikaz"je mog"*nost
pred"ze*a da ostvar"je neto nov)ane tokove iz poslovni, aktivnosti na svaki e"ro "loen "
stalna sredstvaA, vidimo da je dolo do stabilnog rasta " posmatranom period", koji e-ektivno
korelira sa porastom pri,oda od prodaje i ostvarenog pro-ita.
2.2.5. 8inansijs+i levera-e
Ai""sijski ,e-er5e H Uk&p" pos,o-" kti-Fsopst-e"i kpit,
Tabela 18. / 2inansijski leverid
Io(i" Uk&p" pos,o-"
kti-
Sopst-e"i kpit, O("os
2>11 1#.'12.000 #.032.9>' 4'K
2>1> 1#.341.01# #.02#.23# 4'K
2>11 1'.324.432 #.4'8.#'2 =
$ast leverida pokaz"je nam da raste zad"enost pred"ze*a, s obzirom da sopstveni kapital "
-inansiranj" sopstveni, sredstava ")estv"je sve manje. Bada kompanija sredstva -inansira iz
obaveza vie nego iz sopstvenog kapitala, moe "groziti svoj" likvidnosti i solventnost. ?pak,
pret,odno obra4eni ra%iji pokaz"j" "speno izmirivanje obaveza i potovanje zlatnog pravila,
gde pred"ze*e (ino ;"pa d"goro)na sredstva -inansira iz d"goro)ni, obaveza.
38
ZAK!U"AK
9a "speno poslovanje pred"ze*a neop,odno je poznavati osnovne postvke analize
-inansi,ski, izvestaja. 5"tina de-inisanja pojma analize nalazi se " s,vatanj" da analiza
treba da se podvrgne posmatranj", ispitivanji, o%eni i -orm"lisanj" dijagnoze svi, pro%esa
koji s" se desili " kompaniji i koji se kao takvi nalaze saeti i opredme*eni " okvir"
-inansijski, izvestaja. 2inansijska analiza predstavlja is%rpno istrazivanje i o%en" -inansijskog
stat"sa i "spenosti poslovsnja pred"ze%a.
:obro organizovano ra)"novodstvo obezbedj"je dobro zaokr"zen" slik" e-ekata poslovni,
transak%ija " oblik" godisnjeg izvestaja. Jodisnji izvestaj je stoga postao zakonom i
reg"lativom propisana obaveza za kompanije a samim tim i predmet ekonomsko&-inansijske
analize.
1aljivim analiti)kim prist"pom smo ra)lanili poslovanje pred"ze*a (ino ;"pa " period" od
2>>9. do kraja 2>11. godine i na osnovn" pret,odno navedeni, -aktora, moemo zaklj")iti da
je " pitanj" jaka proizvodna kompanija, koja svojom domina%ijom i monopolisti)kom
"logom )ini lidera na regionalnom trit" alko,olni, pi*a.
39
7 posmatranom period", kompanija belei rast"*" stop" neto dobiti @koja na kraj" 2>11.
iznosi skoro 8#> miliona evraA i "iva lidersk" pozi%ij" na trit". ?ndikatori rentabilnosti s"
rast"*i i povoljniji iz godine " godin", to se odnosi na $6A, $63 i 315. (rednosti pozi%ija
aktive i pasive rast", a " njima s" glavne stavke pove*anje pri,oda od prodaje @kao osnovnog
generatora sredstava, "zimaj"*i " obzir vrst", odnosno delatnost kompanijeA, obrtne imovine,
ali i kratkoro)ni, potraivanja i -inansijski, plasmana sa jedne, a kratkoro)ni, obaveza sa
dr"ge strane.
Bompanija tren"tno ne nar"ava likvidnost, ali ima par stavki koje mog" prerasti " problem "
narednom period". To s" ve* pomen"ti rast stavke potraivanja od k"pa%a, odnosno problem
naplate, zatim rast aktive " odnos" na sopstveni kapital, ")e*e pozajmljenog " "k"pnom
kapital", kao i rez"ltat Altmanovog 9 skora, koji svrstava pred"ze*e " siv" zon".
Tokovi gotovine prikaz"j" veliki rast poslovni, i investi%ioni, aktivnosti, kao i isplat"
dividendi ak%ionarima. Tako4e, moemo zaklj")iti da je nekoliko problema direktna
posledi%a krize, kao to je primer sa pove*anim periodom potrebnim za naplat" potraivanja
@stanje je takvo " %elok"pnoj privrediA.
2inansijski izvetaji kompanije s" "redni i pra*eni s" pozitivnim miljenjem revizora.
2inalno miljenje a"tora rada je da je (ino ;"pa jaka i "spena kompanija, )iji dalji rast se
moe o)ekivati "koliko se rei nekoliko minorni, problema i poradi na preven%iji oni, koji bi
mogli nastati daljom ekspanzijom, a vezani s" za stepen zad"enosti i prik"pljanje dodatnog
kapitala.
%&'(A&U(A
1. =ogeti* 1.8 Analiza ,ilansa, 3konomski -ak"ltet, 1odgori%a, 2>>>.
2. Dr"sti* D.8 8inansijs+i mend.men*, Al-a&gra- !5, !ovi 5ad, 2>>#.
3. Bras"lja :., ?vanievi* <., 6oslovne 5inansije, , 3konomski -ak"ltet, =eograd, 2>>1.
4. :mitrovi* \aponja Gj., 1etkovi* ]., Haki* :.8 (a7unovods*vo, 3konomski -ak"ltet
5"boti%a, 2>11.
5. Prof. dr ivkovi, M., Ekonomika poslovanja, Megatrend,Beograd,
2007.
6. Hovanovi*, :., (itorovi*, =., Analiza poslovanja preduzea sa +on*rolom i
revizijom, 5avremena Administra%ija, =eograd, 1989.
7. !erandi* =., :i%kov (., 1erovi* (.8 '+onomi+a moderna6 5tRlos print, !ovi 5ad,
2>>4.
4>
8. 5tojiljkovi* <., Brsti* H.8 8inansijs+a analiza, =eograd, 2>>>.
9. pro-. dr. 5lovi*, :., Dinami7+a analiza ,ilansa, Jra-i)ka kola =eograd, 2>>3.
10. ("njak !., 8inansijs+i menad.men*6 1roleter&=e)ej <ilen&5"boti%a,
5"boti%a, 2>>1.
11. $odi* H., <arkovi* ?.8 6oslovne 5inansije sa pro-ramom 5inansijs+e
+onsolida2ije, =eograd, 198'.
12. Bneevi*,J., Analiza 5inansijs+i4 izve/*aja, 7niverzitet 5ingid"n"m,
=eograd, 2>1>.
13. Gasi* (.8Vrednovanje imovine poduzea pomou s*a*i7+o- pris*upa, izdano "
)asopis" ?n-ormator br.3931&393291, 9agreb
14. ("njak,!. 8inansijs+i menad.men*, 3konomski -ak"ltet 5"boti%a, 2>>2.
15. $omi*,G., Analiza ,ilansa, 3konomski -ak"ltet 5"boti%a, 2>>3.
16. $odi*,H., &eorija i analiza ,ilansa, 5avremena administar%ija, =eograd, 2>>1.
17. $omi*,G.,&eorija ,ilansa, 3konomski -ak"ltet 5"boti%a, 2>>3.
18. ?vani,<., Osnovi 5inansija, 1oslovni -ak"ltet (iegrad, 2>>'.
19. ?vani,<., Upravljanje 5inansijama6 7niverzitet 5ingid"n"m, =eograd, 2>11.
20. :r Ana :. An"-rijejev, 6oslovna e+onomija, (1\ [a)ak, 2>11.
21. ....vinoz"pa.%om
41

Analiza Poslovanja Preduzeca-Zavrsni Rad

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Analiza Poslovanja Preduzeca-Zavrsni Rad

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

VISOKA POSLOVNA KOLA

Anda mungkin juga menyukai